семинарски рад (1) м

Прва техничка школа

Крагујевац

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: ЗАГАЂИВАЊЕ И ЗАШТИТА ВОДА

ТЕМА: КВАЛИТЕТ И КОНТРОЛА КВАЛИТЕТА ВОДЕ

Ученик: Милица Метлић Професор: Милица Михајловић

2

ЗАГАЂИВАЊЕИЗАШТИТАВОДА

Садржај:

1. ПОСТУПЦИ УЗИМАЊА УЗОРАКА ВОДЕ ЗА АНАЛИЗУ.......................................3

1.1 ЗАХВАЋЕНИ(ТРЕНУТНИ)..........................................................................................31.2МЕШОВИТИ(КОМПОЗИТНИ).......................................................................................31.3 СКУПНИ(ЗБИРНИ)....................................................................................................4

2. ТЕХНИКА И ОПРЕМА ЗА УЗИМАЊЕ УЗОРАКА....................................................4

3. ИЗБОР И ПОСТУПАК ЗА АНАЛИЗУ ВОДЕ.............................................................4

4. ФИЗИЧКИ ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА ВОДЕ......................................................5

5. ХЕМИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА ВОДЕ....................................................6

1) PH ВРЕДНОСТ.....................................................................................................62) ТВРДОЋА ВОДЕ...................................................................................................73) АЛКАЛНОСТ(БАЗНОСТ).........................................................................................74) КИСЕЛОСТ(АЦИДИТЕТ)........................................................................................75) БИОХЕМИЈСКА ПОТРОШЊА КИСЕОНИКА(БПК)......................................................76) ХЕМИЈСКА ПОТРОШЊА КИСЕОНИКА(ХПК)............................................................7

6. МИКРОБИОЛОШКА ИСПИТИВАЊА ВОДЕ...........................................................8

3


валитет воде је релативан појам, који бива потпуно дефинисан тек када је, подер спознавања примеса, позната и будућа примена воде. Квалитет воде

се може дефинисати као подобност воде за одређену употребу: снадбевање људи и животиња,наводњавање земљишта , рекреацију..

КЗа карактеризацију воде одређују се различити физички, хемијски, биолошки и

радиолошки показатељи квалитета. Састав природних и отппадних вода најчешће се изжава у mg/dm3.

Табеларни приказ МДК(mg/dm3) неких јона у води у зависности од намене.

Намена воде Вода за пиће Вода за пољопривреду

Котловска вода

Вода за хемијску

индустријуCa2+ - - 0 200Mg2+ 50 - 0 100Fe2+ 0,3 2 0 5Mn2+ 0,05 2 0 5Pb2+ 0,05 5 - -Cd2+ 0,01 0,005 - -

Ознака- значи да присуство датог јона у води није битно

1. ПОСТУПЦИ УЗИМАЊА УЗОРАКА ВОДЕ ЗА АНАЛИЗУ

У зависности од врсте воде, узорци за испитивање се узимају са извора, чесме, из бунара, река, језера...Иако би се очекивало да су узорци воде као течност

хомогени, то најчешће није случај.

Узорак воде за испитивање мора да буде репрезентативан, што значи да стастав узетог узорка треба да одговара саставу воде у испитиваном попречном пресеку и

одређеном времену.

Постоје три начина узимања узорка:

1.1 Захваћени(тренутни) узорак је одређена запремина воде захваћена у одређено време, на одређеном месту. Такав узорак се узима далеко од

обале.Узорци се узимају сваке друге недеље или једном месечно.За анализу се најчешће узима 2-4 dm3 воде, заједно са присутним суспендованим честицама.

Узорци за анализу се чувају на тамном месту на температури до 4оC.

4


1.2Мешовити(композитни) узорак представља смешу појединачних захваћених узорака узетих у одређеним временским размацима. При повременом

узимању мешовитих узорака разликују се три случаја:

1.Када је концентрација променљива, а проток воде сталан;

2.Када су концентрација и проток воде променљиви;

3.Када вода протиче са прекидима.

Временска разлика између узиманја ових узорака могу бити од по 10минута до 1 часа. Мешовити узорак се скупља у току 24часа када се жели одредити дневно оптерећење воде примесама.

1.3 Скупни(збирни) узорак се добија мешањем појединачних захваћених узорака који су узети истовремено са различитих места и дубина.

2. ТЕХНИКА И ОПРЕМА ЗА УЗИМАЊЕ УЗОРАКА

cматра се да је још увек најтачније ручно узимање узорака. Ручно узорковање је опасно, може изазвати инфекције радника. Због тога се данас све више користи

велики број аутоматских уређаја, који морају задовољити следеће захтеве:

1Слика : Ручно узорковање воде

2Слика : Урећај за анализу воде

5


Аутоматским уређајима новије генерације могу се узимати све врсте узорака, али само на једном месту.

3. ИЗБОР И ПОСТУПАК ЗА АНАЛИЗУ ВОДЕ

За одређивање многих метала користи се атомска апсорпциона спектрофотометрија. Обим испитивања воде зависи од природе воде и сврхе за коју је намењена. Када је реч о води за пиће, хигијенска исправност се утврђује:-Основним и периодичним прегледом

-Прегледом воде из нових захвата

-Прегледом на основу хигијенско-епидемиолошких индикација

4. ФИЗИЧКИ ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА ВОДЕ

a) Температура,b) Укус и мирисc) Бојаd) Мутноћаe) Количина укупних чврстих честица

Лако монтирање на месту узорковања-Механичку отпорностОтпорност на корозију

6


f) Електропроводљивост

Температура воде је важна за живи свет у

води.Она се најчешће мери живиним термометром.

Температура површинских вода се мења у зависности

од спољашње температуре, а температура подземних

вода износи око 10оC током целе године.

Укус и мирис воде су мера физиолошког одазива одговарајућих чула. Мирис се одређује и за чисту и за отпадну воду , а укус само за чисту. Укус и мирис потичу од присуства органских и неорганских загађујућих супстанци из биолошких извора и процеса.

Мутноћа воде је оптичко својство воде да расипа и апсорбује у различитом односу пропуштену светлост. Што је више суспендованих и колоидно диспергованих честица, светлост се више расипа. Мутноћа потиче од глине, муља, микоорганизама.. Мутноћа се данас одређује искључиво нефелометријски. 1НТУ има вода која је 400 пута мање мутна од примарног стандардног раствора формазина.

4Слика : са леве стране загаћена вода а са десне чиста

Боја представња праву боју узорка воде која потиче од растворених супстанци и одређује се када се одстрани мутноћа.Боја природних вода потиче од јона метала, биљног материјала и плактона.Стандардна јединица за боју представља обојење које има вода која садржи 1mg/dm3 платине у облику PtCl62- jona.

Укупна количина чврстих честица представља суви остатак након потпуног упаравања 1dm3 воде 103-105оC.Воде које садрже пуно сувог остатка немају добар укус. Вода за пиће треба да садржи мање од 550mg/dm3.

3Слика

7


Електропроводњивост представља укупне јоне у води. Електролити у води утичу на све аспекте њене прераде и њене прераде и њене подобности за одређену примену.

5. ХЕМИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА ВОДЕ

Хемијски показатељи квалитета воде могу бити специфични и неспецифични. Неспецифићни показатељи воде су:

1) pH вредност2) тврдоћа3) алкалитет4) ацидитет5) укупан органски угљеник(TOC)6) биохемијска потрошња кисеоника(BPK)7) хемијска потрошња кисеоника(HPK)

Специфични хемијски показатељи представљају концентрације одређених еколошких значајних хемијских супстанци у њој, односно појединачне концентрације тих супстанци.

1) pH вредност представља количину H+ јона и зависи од врсте и количине присутних примеса. Хемијски чиста вода на 25 има pH вредности 7 ,

али pH вредности природних вода се креће у интервалу од 4,5 до 8,3.

5Слика : pH-метар

2) Тврдоћа воде потиче од растворених соли Ca и Mg.Укупна тврдоћа воде представља укупан број калцијумових и магнезијумових јона растворених у 1 dm3 воде, без обзира на то са којима анјонима се налази у равнотежи.

3) Алкалност(базност) воде представља њену способност да неутралише јаку минералну киселину.Основни облик алкалитета представљају хидрогенкарбонатни јони.Вредност алкалитета се изражава у mgCaCO3/dm3.У пракси се често алкалитет изражав у cm3 стандаррдног раствора киселине која је потребна за титрацију 1dm3 воде.

8


4) Киселост(Ацидитет) представља способност воде да неутралише базу. Киселост воде углавном потиче од присуства угљене киселине , а понекад и од хуминских киселина. Ацидитет се испитује титрацијом одређене количине воде раствором NaOH,концентрације 0,1 mol/dm3.

5) Биохемијска потрошња кисеоника(БПК) је количина кисеоника потребна за оксидацију органских супстанци.Постоји и БПК5 која брже врши оксидацију на 20оC.

6) Хемијска потрошња кисеоника(ХПК) су милиграми кисеоника из K2Cr2O7 утрошених за хемијску оксидацију свих загађујућих супстанци, које су присутне у 1dm3 .

Хлориди су широко распрострањени у природи, па и у хидросфери.Присутни су у морској води, у ваздушним масама изнад мора и океана, одакле ношени ветром доспевају на копно. Већина слатких површинских вода не садржи више од 50mg/dm3 хлорида, а никад више од 200mg/dm3, што представља МДК у води за пиће.Постојање хлорида у води може се одредити на неколико начина:

Аргенометријски или Моров поступак, Меркуриметријска титрација, Колориметријски, Fe(III) јонима

Сулфати су уобичајени састојак већине природних вода.Присуство сулфаза у води која се користи у термоенергетским системима је непожељно. Концентрација сулфата у води се одређује титриметријски или комплексијометријском титрацијом.

6. МИКРОБИОЛОШКА ИСПИТИВАЊА ВОДЕ

Обухватају:

A. Бактериолошке методе;B. Вирусолошке методе;C. Паразитолошке методе;

9


А. Бактериолошка испитивања воде обухватају рутинска и специјална испитивања.Концентрација патогених бактерија у природним водама је веома мала, што је изузетно повољно са гледишта хумане употребе, али што значајно отежава индетификацију појединих врста бактерија.Као индикаторске бактерије у данашњој пракси најчешће се користе колиформне бактерије. За испитивање воде на постојање бактерија индикатора у пракси се користе две методе:1. Одређивање највероватнијег броја бакретија;2.Мембранска филтрација.

В. Вирусолошке методеМноге врсте вируса из урина и фецеса људи и животиња загађују воде. Постоје три методе одређивања концентрације вируса:- Метода I- користе се апсорпциони филтери велике филтрационе површине накојој се вируси апсорбују. - Метода II- вируси се концентришу апсорпцијом у талогу Al(OH)3 -Метода III- концентрисање се заснива на ултрафилтрационом процесу кроз зидове кесе од полиетилен- гликола који су полупропустљиви.

С. Паразитолошке методе углавном обухватају одређивање присуства патогених протозоа у води: Giardia lamblia из црева људи и животиња често се у природним водама налазе као цисте , која преживљава дуже од два месеца на 8оС у води. Entamoeba histolytica се налази у облику циста у фекално загађеној води и то у малом броју.

Литература

Коришћена литература:

Уџбеник: Загађивање и заштита воде

Аутори: Јосип Барас и Рада Петровић

10


семинарски рад (1) м

Art & Photos