СВЕТИГОРА бр.192-193 - ПЕТРОВДАН 2009.г

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XVII ПЕТРОВДАН ЈУН - ЈУЛ 2009. г. БРОЈ 192/193

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

ВИДОВДАН 2009. гОДИНе620 гОДИНА кОсОВске бИткемАНАстИр грАчАНИцА - гАзИместАН

БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКАрад светогорских монаха, Цетињски манастир

tajn

a praznika

анас славимо и прослављамо два најбогатија сиромаха. Нису имали ни торбе ни штапа у овоме свету, све су оставили ради Господа Христа. Али богатства, каква богатства деле свим

људима свих времена! Просјаци и сиромаси, они обогаћују свет непропадљивим богатством. Гле, место смрти они дају људима бесмртност, место пролазног живота обогаћују свет вечним жи-вотом, место пролазних земаљских царстава обогаћују свет не-беским вечним Царством Божијим. Они, пуки сиромаси... Све смо оставили - вели Апостол Петар Господу Христу, и за тобом иде-мо. Шта ће бити са нама, шта ћемо ми добити? Ради чега смо ми оставили све, и моје и твоје што смо имали? Шта нам ти Собом ну-диш?... у новоме свету и живот вечни... - одговара Спаситељ.И заиста, они су обогатили се Господом Христом, примили Њега Истинитог Бога, поверовали у Њега, пошли за Њим. А за Њим ићи то је постати богаташ непропадљивим богатством. Он даје Веч-ну Истину, а на свим трговима земаљским гле лажи, ситне исти-не и истинице. Они дају и дарују свету вечну Божанску Истину. Око нас, у нама, у сваком човеку, у васцелом роду људском пу-стош и смрт, не једна него хиљаде и хиљаде. А они, победници смрти, дарују Живот Вечни, дарују Бесмртност. Два пука сирома-ха, а какво богатство!Сенка Светог Апостола Петра исцељује од свих болести, сен-ка. Ко је онда обогатио њега - ко? Убрушчићи, марамице Све-тог Апостола Павла исцељују од свих болести. Ко је богатији од овога најбогатијег ученика Христовог? Они речју Христовом васкрсавају мртве, исцељују од свих болести. Шта је то, отку-да људима то, какво је то богатство? Гле, ова два обична човека шта су, откуда њима та моћ? Откуда моћ уплашеном Петру, који се уплашио од служавке и одрекао Господа Христа три пута? И тај Петар неустрашиво иде кроз сав овај свет, проповеда Госпо-да Који је победио смрт и после васкрсења Његовог четрдесет дана провео са Ученицима Својим у вери: да је заиста васкрсао, да је заиста смрт уништена, и послао им Духа Светога у педесети дан, послао им Небеску Силу, не једну, све Небеске Силе, и они

испуњени Духа Светога проносе Васкрслога Го-спода кроз овај свет као непропадљиво бо-

гатство.Разгрни душу Апостола Павла, шта ћеш наћи у њој: Васкрслог Господа, веру у Њега, живот по Њему. Разгрни душу и срце Апостола Пе-

тра - опет исто, то исто. “Ја не живим више, у мени живи Христос” - изјављује апостол Пав-

ле. Тражиш душу Павлову у Павлу, нема је, Хри-стос је заменио, променио савест, ум, срце његово

у њему, нема их, Господ Христос у њему. Так-ва је сила, авај, некадашњи гонитељ Госпо-

да Христа и Цркве Његове! Да није Господ васкрсао из мртвих ко би осионог Савла, најученијег младића, великог ревнитеља фарисејскога духа, ко би њега зауставио да и даље гони и убија хришћане и уништава их? Ко осим Васкрслог Господа Који му се јавио на путу-за Дамаск, и он видевши Њега Васкрслог и Њега живог, све је оставио и от-ишао за Њим!

Савле, Савле, кога гониш? - Ко си ти Господе? - Исус? Отада покајани Савле постаје Апостол,

неустрашиви Апостол Господа Христа. Отада сав овај свет за њега постаде ништа, и он пише

хришћанима: Све то сматрам да су трице и поган, поган према Васкрслом Господу Христу. Кад сам по-знао Господа Христа, Њега Истинитог Бога, овај свет трица је, сав овај свет, све што је у њему. Кад би све ове планете, све ове звезде претворио у злато, све су то трице и блато према Господу Христу. Једино же-

лим, вели Апостол Павле, да Христа добијем, да се у Њему нађем, да достигнем васкрсење Његово, да достигнемо у васкрсење мртвих. Ето, то је крајња мета, крајњи циљ Павловог живота: Вечни Живот, васкрсење из мртвих, победа над смрћу. Ето бо-гатства којим располаже Павле, које је добио од Васкрслог Господа Исуса. Шта њега може угасити? Нерони, какви Нерони!... Цареви, гонитељи, о, све су то трице... Нерон на престолу царском - трице према Господу Христу. То, то Еванђеље носи Апо-стол Павле, и проноси кроз овај свет. Непрекидна чудеса...Чудеса, телесна и духовна у ова два велика Света Апостола чине се ево већ две хиљаде година. Како су почели не престају, не престају до данашњег дана. Колико је душа васкрслих из мртвих? Колико је душа васкрслих из духовних смрти? Колико об-мана (нестало) у овоме свету, колико лажи, колико лажних богова? Од свега тога спасавају нас ова два славна Апостола и њихова Света Сабраћа. У ово-ме свету они су ишли голоруки, ништа имали нису. Када Апостол Петар исцељује хромог од рођења пред храмом Јерусалимским, он вели: Злата и сре-бра нема у мене. Оно што имам дајем ти: „У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи!”. Уста-де хроми. Колико хромих душа исцелили су и исцељују непрекидно Свети Апостоли Петар и Павле? О, хрома је душа човека који не верује у Истинитог Бога Господа Христа; хрома је душа чо-века који верује у лажне измишљене богове. А који се сретне са Апостолом Пе-тром или Павлом и поверује њиховом учењу у њиховој божанској сили, гле, душа њихова исцељује се од хромила.Овај свет у дане Светих Апостола био је поплављен обманама, лажима, опустошен смрћу, заблудом, безбројним и безбројним лажима. А Све-ти Апостоли иду кроз свет, проповедају Вечну Истину, проповедају Господа Христа и дају свету Божанске силе; и из њихових душа, из њихових тела лију се непрекидно бо-жанске силе. Оно што пише у Светом Еванђељу о Госпо-ду Христу: „И из Њега излажаше сила и исцељиваше их све”. Све болеснике... Тако та иста сила коју је Господ дао Својим Светим Апостолима, та иста сила изли-ва се из њих, из њихових бића и исцељује од свих болести теле-сних и духовних.

(Из беседе на Св. Апостоле Петра и Павла,1965. године у

манастиру Ћелије)

преподобни ЈУСТИН Ћелијски

Хрома jе душа човекакоjи не веруjе у Бога

3

јун - јул / 2009 / s

vetigora

ив је Господ Бог наш и жива ће бити душа наша, ријеч

је светога Јеванђеља и откривења Божијег. Го-

спод је Бог живих а не Бог мртвих, ре-чено је такође у светом Јеванђељу. То показује и потврђује сва историја рода људскога, историја свеукупне васионе, а нарочито историја Свете Цркве Божије. Неки су говорили да су само у неким првим временима Цркве Христове бивали Свети Божији људи, Свети апостоли, њихови на-следници и други велики ученици и подвижници; а да после Црква Божија није више рађала Свете Божије људе, каква би она онда била радиони-ца живота? Каква би она била чувар-ка и носитељка живога Светога Духа, ако у свим временима не би рађала и увијек изнова препорађала људске душе, истином Божијом, живо-том вјечним, силом Духа Светога? Ево, и данашњи празник нам потврђује да Црква јесте заиста радионица живота и да Црква Божија непре-кидно рађа Свете Божије људе. Данас славимо Све-ту Марту и Марију, то су оне дивне сестре Лазареве. Марта, која се много труди и Марија која клечи код ногу Господњих. А обадвије вапију Господу да им вас-крсне њиховог умрлога брата Лазара. А онда после њих празнујемо великог патријарха цариградског који је живио триста, четристо година послије њих, Митрофана, првог патријарха Костантинопоља. Био је патријарх у вријеме првог васељенског сабора 325. године, у вријеме великог цара Константина. А онда после њих празнујемо и друге дивне Свете мучени-ке који су такође за Христа пострадали у то вријеме, оно страшно и велико вријеме гоњења Цркве Христо-ве. А онда идемо даље, празнујемо и Светога Зосиму који је био епископ новога Вавилона, био пустињак на гори Синајској и последње дане свога живота провео на Синају. Идемо даље кроз сву историју Цркве до на-ших времена, јер ево данас ми прослављамо и свеш-теномученика Јоаникија митрополита црногорско-га и приморскога и са њиме пострадале свештеному-ченике и мученике и Ђорђа Богића свештеномучени-ка који је такође за Христа пострадао у наше вријеме. Црква Божија двије хиљаде година увијек изно-ва рађа Свете и Божије људе, Свете мученике, Свете свједоке Његове истине и Његовог присуства са нама и међу нама. Свештеномученик Јоаникије је наш сав-ременик. Био је свештеник у Котору, био професор на Цетињу тридесетих година, био професор шесте муш-ке гимназије у Београду. И памте га и данас његови ученици као изузетног педагога. Кратко вријеме био је на трону цетињских митрополита, од четрдесе-те, четрдесетпрве године. Управо уочи оног другог страшног поклања он је примио трон митрополи-та цетињских, да би већ четрдесетпете године муче-нички пострадао у Аранђеловцу. Недавно смо доби-ли свједочанство од једнога, малтене очевица какав је био страдални завршетак митрополита Јоаникија. Један ондашњи капетан ОЗН-е, који је био задужен за њега, није могао да се упокоји а да не остави запис за

будућност. Тако стоји у том његовом запису. Рака Ивановић, да га поменемо, упокојио се, да га Бог прости. Довели су га, каже он, преда ме, видио сам старца намученог. Згрушана крв била је на његовој бради. Тукли су га и приморавали да дуго стоји, па се

једва кретао. Рекао сам му да сједне и он је сјео. Шта могу да учиним за Вас, каже њему Рака. Он каже: ако је могуће да добијем чашу воде. И он нареди да му донесу бокал воде. Не само што су га тукли, него су га жеђу и глађу мучили. Рака иде даље и описује саслушања која су се догодила непосредно послије тога. И да не помињемо имена оних који су учествовали у тим саслушањима. Негдје ту, у ове дане, то је био дванести јуни, па до петнестог – осамнестог јуна била су саслушања. Када је тај Рака ушао у собу гдје су га двојица саслушавали, нашао га је у несвијести, пребијеног, обореног на земљу, са лицем према земљи. Наредио је чуварима те су га посули водом. То је била мала подрумска соба која и данас постоји у Аранђеловцу. Посули су га во-

дом да дође себи. И непосредно послије тога описује он за осам-наести јуни и мученичку кончину митрополита Јоаникија. Ми смо га уписали у календар светих седамнестог јуна. А закључили смо да је то вријеме, јер смо нашли у цетињској архиви запис једног тадашњег генерала ондашње војске, гдје доставља Црквеном суду Митрополије црногорско-приморске панагију «разбојника» Јоаникија Липовца - са ријечима «смрт фашизму слобода народу». То је био датум двадесеттрећи јун и тако смо на основу тога рачу-нали да је вјероватно нешто прије тога митрополит Јоаникије и пострадао, и рекли смо нека буде седамнаести јуни и тако је упи-сано у календару. Међутим, ето сада, на основи свједочанства Раке Ивановића, ми знамо и тачан датум 18/5 јуни. По свједочанству овога Раке, осамнестог јуна је он стријељан ис-под Букуље код Аранђеловца. Трагамо за његовим гробом. И по-молимо се Господу да нам Бог Господ открије његове мошти. До-шао је прије него што су дошли да га изведу на стријељање код овога Раке, па му каже: видим, ти јеси комуниста, али видим и да си добар човјек. Мене ће стријељати. Молим те овај прстен од-неси или у Митрополију или мојој ћерки. Он је имао ћерку, њему је била умрла попадија и највјероватније је тај прстен био од његове покојне попадије који је он сачувао. И тај прстен његов је и данас сачуван, тај Рака га је сачувао и предао своме пријатељу а тај пријатељ нам га је показао недавно. И вечерас, ако Бог да, ја ћу ићи у Крагујевац - биће промоција једне књиге у вези митро-полита Јоаникија и страдања тих времена код владике Јована. Тај прстен ће остати у Епархији шумадијској, гдје се припрема и градња храма у част свештеномученика Јоаникија. „Предај овај прстен, мене ће убити, али да знаш да никоме нисам зла учинио. Једино по чему сам се ја управљао, то је закон живо-га Бога и то је оно што је мене довело на моју Голготу“, рекао је ми-трополит Јоаникије тада томе Раки. Тако је, значи, пострадао Свети Јоаникије и са њим преко стоти-не свештеника наше Митрополије црногорско-приморске који су убијени од безбожника нашег времена. И Ђорђа Богића данас прослављамо, такође једног од свештеномученика из Босне. То су нови изданци Цркве Божије, који су засијали на небу Цркве Божије као живи свједоци живога Господа. И заиста жив је Го-спод Бог наш и жива ће бити душа наша. Бог је Бог живих, а не Бог мртвих. Црква је радионица вјечнога живота - и у свако вријеме рађају се Свети Божији људи, подвижници, молитвеници, муче-ници, страдалници, исповједници, живи свједоци живога Госпо-да коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин!

(Патријаршијска капела у Београду. 17. јуна 2009. године)

BESJ

EDA

Митрополит АМФИЛОХИЈЕ

Црква - радионицавjечнога живота

митрополит Јоаникије

4

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

Издаје: SVETIGORA, Издавачко-информативна установаМитрополије Црногорско-приморске

Директор: протојереј Радомир Никчевић

Савјет часописа: епископ диоклијски Јован (Пурић), протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, протојереј-ставрофор Радован

Биговић, јеромонах Димитрије (Лакић), Матија Бећковић, Милутин Мићовић, Матеј Арсенијевић

Главни уредник: јеромонах Кирило (Бојовић)Оперативни уредник: Рајо Војиновић

Дизајн часописа: Мирко Тољић и братија цетињског манастира

Секретар редакције: Татјана Марјановић

Редакција: протосинђел Јован (Ћулибрк), протојереј Гојко Перовић, протојереј Велибор Џомић, јеромонах Никодим (Богосављевић),

јеромонах Петар (Драгојловић), јереј Саво Денда, јереј Никола Гачевић, јереј Јован Пламенац, монах Павле (Кондић), монахиња Стефанида

(Бабић), Весна Никчевић, Славко Живковић, Предраг Вукић

Сарадници: монахиња Амфилохија (Драгојевић), Милена Тејлор, Сања Радовић, Марија Живковић, Ивана Кнежевић, Спиридон Булатовић,

Драгана Керкез, Јелена Петровић

Лектура: Рајо Војиновић, Ивана Јовановић

Фотографије: +Живота Ћирић, Зоран Тричковић, Марко Вујичић, Љубица Божановић, Радоје Живковић – Раџа

Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/230-375, 234-222; Краљице Марије, 1/3, 11000 Београд

e-mail: [email protected]Штампа: МОДРИАНИ д.о.о., Шимановци

јун - јул 2009 / број 192/193

IZ SADRÀJA:

23.

14.

6.

28.

39.

46.

•

•

•

•

•

•

Тајна празника 3Књига Товита 34Практична веронаука 39Јеванђелско слово 44Медицина 61Помјесна 65Отачаствена 67Митрополија 70

Епископ АТАНАСИЈЕ

ВЛАДИМИР Николајевић Катасонов

КАТАРИНА Степанова

јереј ЈОВАН Пламенац

протојереј ДРАГАН Станишић

СЛАВКО Живковић

На насловној страни фотографије: Света Литургија на Видовдан и манастир Грачаница (фотомонтажа).

bogo

slo

vqe


Владимир Николајевић Катасонов ради на Пра-вославном Универзитету Светог Тихона у Мо-скви од 2002 године као професор на кате-дри философије религије и религиозних аспека-та културе. Он држи часове из предмета: “Од философије религије до религиозне философије” и “Наука новог времена и Хришћанство”. Његово интересовање је везано за философско -рели-гиозну анализу различитих дјелова културе, дијалог религије и науке, и др. Аутор је преко 100 научних радова.

РАЂАЊЕ ПОЈМА БЕСКОНАЧНОСТИ

Бесконачност је једна од фундаменталних категорија људске мисли. Тему бесконачно-сти не обухвата у потпуности ни једна посебна област културе: бесконачност као символ, као

проблем, као тајна је присутна у умјетности, у науци, у философији, у богословљу. Однос према бесконач-ности у различитим културама је различит.Античка мисао у основи посматра бесконачно као неоформљено, као ненастало и, следствено томе - несавршено. На Питагориној листи супротности бес-коначно се налази на страни лошег (рђавог). Биће је у античкој мисли тесно повезано са категоријама мере и границе. У том смислу бесконачно се јавља као безгранично, необухватно, скоро непостојеће- mh on. Код Платона и Аристотела бесконачно се при-ближава категорији материје, као безоблично и по сили тога као непостојеће, појмљиво само надло-гичким ‘’закључивањем разума’’ као супстрат који је у основи ствари. Бесконачно као бескрајно је немисливо само по себи, тврди Платон у ‘’Филебу’’: ‘’Бескрајно мношт-во посебних ствари и својстава, која су у њима сад-ржана, неизбежно чини исто тако бескрајну и бес-мислену твоју мисао, услед чега ти никада ни у чему не обраћаш пажњу ни на какав број.’’ Суштина ства-ри се преноси појмом (или обликом) који огранича-ва бесконачно, који остварује ‘’уписивање’’ ствари у установљено јединство Космоса.У исто време у античкој философији постоје и мисли-оци који се много позитивније користе категоријом бесконачности. Овде пре свега спада Анаксиман-дар, код кога као главно начело космологије слу-жи апејрон (apeiron- букв. безгранично) из кога настају и коме се враћају све ствари (но, упркос томе, из појединих одломака није сасвим јасно да ли је апејрон више суштаствено начело, или само хао-тична смеса основних елемената). Осим њега овдје је потребно споменути и атомисте Леукипа и Демо-крита, код којих бесконачни празни простор садржи бесконачни број атома, који образују бесконачни број светова. Такво схватање кретања у просторно-временском континууму, које допушта бесконачну дељивост се учвршћује нерешивим апоријама које је истакао Зенон Елејски. Почевши од V века пре Христа, па све до данашњих дана, ове апорије се стално понављају у европској мисли покушавајући да објасне структуру континуума. Владајући однос према бесконачности у антици је сасвим другачији. У завршном га је облику израз-ио Аристотел. За Аристотела бесконачност постоји само потенцијално, као могућност безгранич-не промене: ‘’…Бесконачно је материја за сврше-

ност величина и цело само по могућности, а не по стварности; оно је дељиво и при смањивању и при супротном додавању, а цело и ограничено [бесконачно] се јавља не само по себи, него у односу према другом; и уколико је бесконачно, оно не обухва-та, него је обухваћено. Зато је и непознатљиво као бесконачно, јер материја (као таква) нема облик.’’ Не постоји актуелно (реал-но постојеће, прим.прев.) бесконачно тело, коначан је и сами кос-мос, не постоји бесконачна последичност узрока (јер у супрот-ном случају, по Аристотелу, не би постојао првобитни истински узрок кретања). Актуелно бесконачно није дато ни чулима ни уму. Потенцијална бесконачност код Аристотела се остварује за бројеве у правцу узрастања -природни низ, а за величине - у правцу смањивања, односно потенцијално бесконачно делења датог одсечка. Као непосредно зависна од оваквог круга идеја, античка математика увек замишља своје ‘’праве’’ и ‘’равни’’ као ко-начне, чак и кад су у питању и призвољно велики одсечци или делови равни (за разлику од новоевропске математике код које, већ од почетка XVII века почињу да се разматрају бесконачне праве, на пример у пројективној геометрији). У неоплатонизму постепено, без битног утицаја источне мисти-ке, пробија себи пут ново, позитивно схватање бесконачног. Као прелазни ступањ овде су послужили философски погле-ди Филона Александријског, који је дао јелинску транскрипцију библијског поимања Божанства. Једно код Плотина, налазећи се изнад Ума и, следствено томе изнад сваке опредељености и обли-ка, у области бројева, не може да се назове бесконачним. Али, Ум Плотин назива бесконачним у следећем смислу: у смислу његове бесконачне могућности, његовог јединства, и самодовољности.

Тиме се све што постоји појављује између две бесконачности: ак-туелне бесконачности божанственог Ума и потенцијалне беско-начности материје, лишене граница и облика, која добија своје одређење (дефиницију) само преко ‘’одблеска’’ савршенства ви-шег бића. Суштински преврат у односу на схватање појма бесконачно-сти настаје са утврђивањем хришћанства у европској култу-ри. Античка култура нема примера бесконачне ‘’ствари’’, коју би она могла да осмисли. Мисао о бесконачности њој изгле-да само као лутајући ехо непостојећег узвика. У хришћанском поимању света, пак, таква ‘’ствар’’ је пронађена, то је Бог свемогући, свезнајући и бесконачно милостиви. Истовремено са хришћанством у европској култури се развија и идеја стварања света ex nihilo – ни из чега. И сама идеја стварања као прела-за из небића у биће символизује собом актуелну бесконачност. Ако образовање било чега новог из нечег другог, које му при-родно претпостоји, зависи од узајамног односа моћи ствара-лачког начела и противљења материјала, онда идеја стварања ни из чега тражи бесконачну моћ Творца, који може да надвла-да и саму онтолошку супростављеност бића и небића. Са акту-

елном бесконачношћу је повезано и хришћанско схватање слободе: Бог слободно ствара свет и у Његовом стваралачком чину нема никакве ло-гичке неопходности која би ограни-чавала божанску вољу и на неки на-чин је условљавала. Та независност стваралачког импулса, која раскида сваку логичку непрекидност, откри-ва такође и актуелну бесконачност бо-жанске љубави, која дарује постојање свакој ствари и човеку. И не само да се хришћански Бог пројављује као акту-елно бесконачан по себи, него и тво-ревина у различитој мери, а посебно човек као ‘’образ Божији’’, носи на себи тај печат савршенства Творца. Ипак, ово се схватање бесконачности не обликује одједном. Код Оригена је још присутна јака зависност од основних постулата грчке мисли: чак ни Бог не може да буде бесконачан, пошто бес-коначно нема облика и није мисливо. Када би Бог био бесконачан, Он не би могао да замисли Самога Себе. Према Оригену, узвишено савршенство Бога и Његова коначност су неопходно по-везани. Али већ Августин поставља питање: Зар Бог не може да замисли све бројеве (природни низ) одједном?

Коначност Бога, према Августину, је неспојива са бо-жанским достојанством. У односу на створени свет преокрет се десио још касније. Код Алберта Великог и Томе Аквинског још увијек у потпуности владају ари-стотеловска ограничења: у свету не може постојати актуелна бесконачност. Чак и тачке континуума у њему постоје само потенцијално.

Покушаји ‘’обухватања’’ бесконачног‘’Легализација’’ актуелне бесконачности у ство-реном свету је историјски била уско повезана са разматрањем природе људске душе. Сагласно хришћанском богословљу, она је створена ‘’по обра-зу Божијем’’. У ком степену су се божанска савршен-ства одразила на људску душу? Већ је Д. Скот инсисти-рао на томе да људска душа по својој природи прева-зилази коначност која је карактеристична за све твар-но. Људска душа је способна да прима божанску бла-годат, односно самог бесконачног Бога. Значи да је њој дарована нека бесконачна прималачка способ-

ност, адекватна предмету примања. Мистици иду још даље. Екхарт директно учи томе да у дубини људске душе постоји нетварна бо-жанска ‘’искра’’. Као сапри-родна Богу та ‘’искра’’ је при-родно актуелно бесконач-на. Слична схватања обра-за Божијег су пробијала пут пантеизму и не један пут су била осуђена од стра-не Католичке Цркве. Ипак, у XV веку кардинал Нико-ла Кузански развија своје учење о поклапању апсо-лутног максимума и апсо-лутног минимума. У окви-рима тог учења бесконач-но, односно апсолутни мак-симум, постаје ‘’адекватна мера’’ свих коначних ствари. Схватање узајамног одно-са бесконачног и коначног

се принципијално мења у односу на античко. Док је за последње све коначно било актуелно, а бесконачно се јављало само као потенцијално, за Николу Ку-занског, насупрот томе, произвољна коначна ствар се јавља као потенцијално ограничење актуелно бесконачне божанске могућности бића (possest). Аналог-но томе се и у оквирима Спинозиног пантеизма показује да omnis determination est negatio (свака одређеност је одрицање). Ствари добијају своје биће не гра-ницом, не кроз ограничење безобличне материје, него управо од бесконачне божанске суштине која им је у основи и унутар које се самоопредељење јавља као сопствена негација. Божанска суштина - природа има бесконачне атрибуте, а у њих спадају распростирање и трајање; време, број и мера се јављају само као коначна или потенцијално бесконачна средства представљања. У анализи про-блема бесконачног Спиноза као да предухитрава приступ бесконачном Творцу теорије скупова Г. Кантора.Спекулативно богословље Николе Кузанског је послужило такође као осно-ва идејама о бесконачној васељени. Бог је ‘’темељ’’ света. Оно што се у Богу садржи, свет развија ‘’у обрнутом виду’’ у простору и времену. Просторна распрострањеност света и време његовог трајања не могу да буду коначни зато што они ‘’изражавају’’ бесконачност Бога. Мада свет није бесконачан у истом смислу као и Бог - свет није све што може да буде - тиме његова одречна беско-начност (не infinitum, него indeterminatum) не мање укључује у себе бесконач-ност простора и времена. Преиспитивање геоцентричног система од стране Н.

Хришћанство и научно-философскеконцепциjе бесконачности

Суштински преврат у одно-су на схватање појма бесконач-ности настаје са утврђивањем хришћанства у европској култури. Античка култура нема примера бес-коначне ''ствари'', коју би она могла да осмисли. Мисао о бесконачности њој изгледа само као лутајући ехо непостојећег узвика. У хришћанском поимању света, пак, таква ''ствар'' је пронађена, то је Бог свемогући, свезнајући и бесконачно милостиви.

Сократ и Аристотел

6

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

7

јун - јул / 2009 / s

vetigora

besjeda


рпско Косово са својим задужби-нама није било

простор не-ког српског „освајања“

и грабљења за царство зе-маљско, него

и раније и да-нас показује домете духовног успона и „освајања“, тј. задобијања, Царства Небес-ког, сходно речи Христовој да се „Царство Небеско са напором осваја“ и да га „само подвижници задобијају“ (Мт. 11,12). На Косову је тако, и пре Косовског боја, било пројављено српско духовно и историјско опредељење за Царство Божије, а то је првенствено литургијско опредељење: „да се служи Света Литурђија, овог света као и оно-га“. За служење Свете Литургије су уства-ри и подизане свете задужбине, цркве и ма-настири, којих на простору косовскометохијском и данас (1989.Г. - прим. прир.) има 1300. У народној песми насталој после Косовског боја, речено је за Косово, као његова главна карактеристика да је „Грачаница на Косову равном“, што ће рећи да је храм и манастир Грачаница централна тачка Ко-сова, колико у географском, толико и у духовном смислу. А једна друга народна песма са Косова, вероватно настала и она у време турског ропства, овако описује цркву Грачаницу на Косову у њеном литургијском контексту:

Заспала света Недељасветоме Петру на крила,свети је Петар буђаше:Буђај се, света Недељо,разгледај доле на поље –у пољу јела висока,пустила гране до земље,на гране листе широке,на лишће цвеће црвено,на цвеће челе попале.Што ми је јела висока –то ми је црква Грачанка;што су ми листи широки –то су ми књиге попове;што ми је цвеће црвено –то ми је причес' у цркви;што су ми челе попале –то ми је народ у цркви.

У овој једноставној народној песми израже-на је литургијска свест и искуство нашег наро-да, по коме је храм Божији и Литургија која се у њему служи - трајно бесмртно сједињење Неба и земље, све твари и свих људи, Бога и човека. Све-та и Божанствена Литургија и јесте најизразитији

догађај - тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно Не-

беско Царство. Она и јесте наше најконкретније опредељење за

Царство Божије и живот веч-ни у њему. Отуда су задуж-бине и подизане, пре све-га, за служење у њима Бо-жанствене, тачније Бого-човечанске Литургије, и за

наше окупљање, сједињење и причешће у Христу Бого-

човеку и Спаситељу свега све-та и рода људског. Ту се у молит-

ви и Светој Тајни спаја и повезује Небо и земља, овај и онај свет, људи

на земљи и Светитељи Божији на Небу. И у овој песми је то сас-вим видно како се о цркви Грачаници разговарају Све-

ти Петар и Света Недеља, као што је видно и у познатој епско-

литургијској песми Косовског циклуса „Пропаст царства српскога“. Наиме, у тој пес-

ми долази Свети пророк Божији Илија из Јерусалима, послан од Свете Богородице, да разговара са кнезом Лазарем уочи самог Косовског боја... Овде ћемо само подсетити да је одмах по раз-говору, тј. општењу Светог Кнеза Лазара са Небеским Свецима, Честити Кнез наредио служење Свете Литургије у „бијелој Само-дрежи цркви“ и на Литургији „причешће све његове војске“. Овим својим светосавским, литургијским поступком Свети Кнез Лазар показао је да је српска оријентација у овоме свету и историји - есхатолошка, небеска, духовна, а не овоземаљска, прагматич-на, користољубива, освајачко-потрошачка. То је био избор и опредељење за подвиг и несебичну жртву, узимање на себе и ношење до смрти Часног Крста Христовог, то је идење „путем Богочовека“, као што ће рећи српски песник Алекса Шантић. Ево зашто је Српски Патријарх Данило Трећи, савременик Ко-совског боја, описао и литургијски опевао у познатој „Похвали Кнезу Лазару“, тај подвиг и опредељење Кнеза Лазара и Косов-ских јунака, као избор Крста Христовог и жртве за правду, исти-ну и веру: „Боље нам је у подвигу смрт неголи са стидом живот“ и „Умримо, да свагда живи будемо“... И данас поново, у садашњој Косовској трагедији Српског народа, Српски народ није забора-вио своје историјско и духовно Косово. Нико од правих Срба није ни тражио ни препоручио некосовско опредељење и понашање Српског народа. Нико није тражио освету и узвраћање злом на зло, неправдом на неправду, насиљем на насиље и безакоње... Српски народ и данас чува и обнавља своје Косовске светиње, а подиже и нове задужбине - „да се у њима поје Литургија, овог света као и онога“... Сваком човеку и сваком народу, у историји и метаисторији, најважније је душу своју не изгубити, него је са-чувати. А то значи не изгубити свој историјски и духовни образ и идентитет пред Богом и људима, пред Небом и земљом, пред царством овога света и и Царством Небеског света, за које смо као лица и народи створени и ка којем неизбежно гредемо.

Из књиге: Свети кнез Лазар и косовски завјетСветигора 2007.г.

ДА СЕ СЛУЖИ СВЕТА ЛИТУРЂИЈА, ОВОГ СВЕТА КАО И ОНОГА“

„

ВИДОВДАН НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИОбиљежавању Видовдана у Грачаници претходиле су бројне кул-турне манифестације које су почеле петнаестак дана прије самог празника. У склопу ових манифестација приређене су промоције књига, концерти, изложбе фотографија и слика, наступи мла-дих пјесника. Последње двије вечери пред сам празник - Видов-дан увијек су резервисане за два најпосјећенија догађаја који се одржавају у порти манстира Грачаница: “Избор Косовке дјевојке” и “Видовданско пјесничко причешће”.“Избор Косовке дјевојке” одржан је у петак, 26. јуна. Поред одлучивања о најљепшој Косовки програм овог догађаја је својим највећим дијелом обухватао наступе фолкорних ан-

самбала, солиста на хармоници и хора из Тетова. У суботу 27. јуна одржано је “Видовданско пјесничко причешће”.Манифестацији је претходило бденије које је слу-жио Епископ милешевски Филарет уз саслуживање већег броја свештенослужитеља. Бденију су при-суствовали Миторполит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ рашко-призренски Артемије, викарни Епископ липљански Теодосије, ректор При-зренске богословије протојереј-ставрофор Милу-тин Тимотијевић, министар вјера у Влади Србије Богољуб Шијаковић и бројни вјерници.У недјељу ујутру, у манастиру Грачани-ци, Свету Архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, уз саслужење еписко-па: рашко-призренског Г. Артемија, милешевског Г. Филарета, липљанског Г. Теодосија и свештени-ка и свештеномонаха Епархије рашко-призренске. У манастирској порти окупило се мноштво вјерног народа из свих крајева Косова и Метохије, Србије, Црне Горе и Републике Српске. Уз престолонаслед-ника Александра Карађорђевића, са супругом Ка-тарином, били су ту министри у Влади: проф. др Богољуб Шијаковић, Горан Богдановић, Небојша Брадић, Млађан Ђорђевић, савјетник предсједника Републике Србије Бориса Тадића, Звонко Стевић, државни секретар.После Свете Литругије, на Газиместану, Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије слу-жио је парастос, уз саслужење епископа Г. Артемија и Г. Теодосија, пред десетак хиљада људи.Након парастоса владика Артемије је рекао да су “ко-совски јунаци животе положили да бисмо данас жи-вели на Косову и Метохији“.Владика је поручио да су се Срби сабрали на Газиме-стану да би се помолили Богу и рекли себи и остали-ма да је ово света српска земља натопљена крвљу и сузама наших предака.„Косово је било и биће срце Србије, као и пре 620 го-дина“, навео је владика Рашко-призренски.За разлику од претходних, ове године је на Газиме-стану постављена бина, а цио споменик је прекри-вен фреском кнеза Лазара и српском заставом.Обиљежавање Видовдана и шестодвадесето-годишњице од Косовског боја на страдалном Косо-ву и Метохији протекло је без инцидената, али уз јако обезбеђење КФОР-а и КПС-а.

report

aà

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ:КОСОВО ЈЕ ГЛАВА ЛАЗАРЕВА... Свети српски мученици и новомученици, од Косова до на-ших дана су лазаревска, Христова војска која ходи и про-ходи, кроз патњу, кроз страдање, кроз распећа, остајући вјерна до смрти своме челнику Христу Господу и која је због те вјерности задобила вијенац живота. И у наше вријеме се, ево, наставља тај призив пророчки свима нама: тражите ме и живи ћете бити. Нахраните се хљебом вјечнога живота да би могли да живите на истински и прави начин. Покајте се, поручује пророк, да би могли да се као народ Божји вратите својим огњиштима и градовима пустим, да их заградите и да се у њих настаните.Пред нашим очима данас поново стоји Свети великомуче-ник косовски Лазар. Стоји онакав каквим је описан у оној народној пјесми у којој жедни путници намјерници налазе у извору његову главу која сија, златну главу његову послије четрдесет дана од његове погибије на Газиместану. И када су се напојили, видјели су како се његова златна глава спаја са његовим нетрулежним тијелом. На овај дан видовдан-ски тако се сједињује наш народ, у сјенци Видовдана, наше-га очињега вида. Јер, шта је Косово? Оно није ништа друго до глава Лазарева! А шта је Србија и српски народ? То је тијело Лазарево! Може ли тијело живјети без главе? Могу ли Србија и српски народ живјети без Косова? Косово је глава српског народа. И сваки онај који би хтио да поново главу Лазаре-ву, Косово и Метохију, одсијече од народа српскога, тај врши исти онај злочин који је извршио тиранин Мурат султан на Косову 1389. Године, прије 620 година. И нема земаљске ни небеске силе која би могла, која би смјела да раздвоји главу од тијела – Косово од Србије и српскога народа утемељенога на Христу Господу, на Његовој голготској жртви...

(Из бесједе у Грачаници на Видовдан 2009. Године)

620 година косовске битке

14

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

15

јун - јул / 2009 / s

vetigora

u prilo

g ìt

iju

КАТАРИНА Степанова

За двеста година, колико у Америци постоји православље, у њој су се појавили њени сопствени светитељи, мучени-ци и чудотворци, о којима се у Русији засад мало зна. Али има и оних, који су код нас већ одавно познати и вољени. Та-кав је, на пример, свети Јован Шангајски. Овај светитељ је последње године свог живота провео у Калифорнији, у граду Сан-Франциску, у који се упутила Катарина Степанова, како би се срела са људима који га се сећају и да би виде-ла како данас живе православни Американ-ци.

Острвљаниије могуће погрешити приликом укрцавања у авион за САД – Американ-ци се препознају издалека. На излазу пре-ма степеницама за авион на гомили ра-

наца сместила се група студената. И младићи и девојке носе плаве фармерке, беле патике и дуксеве јарких боја на којима пише одакле су допутовали: Харвард, Стенфорд, Тексас, Чикаго. Осим омладине авион чека четири инвалида у колицима, којима сви радо помажу, и неколико старијих брачних парова у лаганим тренерка-ма и мокасинама. Сви се они – млади, стари, бо-лесни и здрави – широко осмехују, при чему се виде њихови бели зуби, и врло гласно причају и смеју се. Само је један уморан службеник, у цр-ном оделу, с лап-топом, однекуд залутао у ово бучно друштво, мада је и он носио беле патике, иако је понео и ципеле – носио их је у кеси.Становници Старог света Америку често доживљавају као велико острво, одвојено од осталог света, а Американце – као становни-ке острва; Америка размишља на свој начин, тумачећи по свом догађаје који се дешавају у свету. И она има право на то. Тачније, Америка просто има све своје: своју нафту, својих седам светских чуда, свој Париз, Москву и Ново-Дивјејево.Православље у Америци има своју дугогодишњу историју: 1784. године руски колонисти су подигли први храм на Аљасци (узгред буди речено, после нешто више од сто година, 1898. го-дине, на Алеутску и Аљаску катедру је дошао светитељ Тихон, потоњи патријарх московски и целе Русије, који је у Америци врло поштован). Руска насеља су постојала у још неколико држа-ва: у Британској Колумбији, Вашингтону, Орегону и Калифорнији. 1808. године у овим колонијама је већ живело око 40 хиљада људи. Центар свих насеља била је црква. ‘’Једном су ме у Омску’’, прича једна руска Американка, ‘’у црквеној продавници упита-ли: ‘Па зар у Америци има хришћана?’ Одговорила сам да не само да има хришћана, већ има и православаца, па чак и Руса! Тада

је тета из продавнице почела да уздише, да иде тамо-овамо, накупила је иконице за мене и замо-лила да их предам православној браћи и сестра-ма! Замислите, није могла ни да помисли да овде у Америци има православаца! Вероватно је мисли-ла да код нас живе само Команчи.’’

Руска КалифорнијаНа царини се проверава да ли путници који ула-зе у Америку носе намирнице. Посебно строго се то поштује у Калифорнији, америчкој ‘’житници’’ и хранитељки. Узгред речено, држава с највећим бројем становника у земљи, пољопривредним производима снабдева целу Америку, а познате калифорнијске јагоде, поморанџе и вино продају се у целом свету. Зато се санитарни лекари плаше да заједно с прекоокеанским деликатесима тури-сти у Америку не донесу и неке инсекте-паразите, који ће летину појести пре него што стигне да се скупи.Први талас руске емиграције у Америку је доспео после револуције 1917. године, и много Руса се нашло у Калифорнији на плантажама поморанџи или јагода. Они који нису имали новца, гаран-те или рођаке, могли су да се укрцају на брод за Нови свет само ако потпишу уговор да ће ради-ти као најамници у пољопривреди. Посао је био веома тежак. Кад би рок уговора истекао, Руси су одлазили с плантажа на послове на које су раније више навикли. Почели су помало да се куће, да се

Савремени чудотворац

Стазама светитељаjована Шангаjског

23

јун - јул / 2009 / s

vetigora

вети Јован Влади-мир, кнез Српски, како је уписан у

Црквени календар којег издаје Српска

православна црква, прославља се 4. јуна (22. маја по

старом календару). Израстао је из племенитог коријена српских владара који су управљали кнеже-винама у Захумљу и Прева-ли (Диоклитија, Дукља или Зета). Његов дјед Хвалимир

имао је три сина: Петрисла-ва, Драгимира и Мирослава.

Владимиров отац Петрислав добио је на упра-ву Зету (Дукљу), Драгимир Травунију (Требиње) и Хлевну (Хум), а Мирослав Подгорје. Владимир је крајем X вијека наслиједио управу над земљама свог оца и стрица Мирослава, који није имао дјеце. Престоница му је била у Крајни, поред Ска-дарског језера, код цркве Пречисте Дјеве Марије (Пречисте Крајинске).„Човјек правичан, мирољубив и пун врлина“, како га је описао византијски историчар Кедрин, кнез Владимир је у раној младости изучио војне вјештине, али и Свето Писмо. Богоугодним жи-вотом стекао је наклоност својих поданика. Али, како каже Свети владика Николај Велимировић, „ретко је човек имао тако надмоћне и тако опаке противнике као што их је имао краљ Владимир. Самуило и Василије Бугароубица, два владара као два љута риса, борили су се о превласт на Балка-ну... Из неравне борбе Владимир је изишао као победилац, и то не само као тренутни него као бесмртни и вечни победилац.“ Древни словенски љетописац Поп Дукљанин, у свом „Краљевству Словена“ (Regnum Slavorum), на основу његовог житија које је касније нестало, описао је живот кнеза Владимира. Овај „Љетопис Попа Дукљанина“, или „Барски родослов“ је из-вор са којег су се напојили сви познији живопис-ци Светог Јована Владимира.Како пише ава Јустин Поповић у „Житијима све-тих“, цар Самуило опколио је кнеза Владимира и његову војску на брду Облик (Косогор, коса гора), између Улциња и Скадарског језера, гдје „беху змије једовите и отровнице, те голему муку на-ношаху војсци“. „Свети Владимир се тада помоли Богу са сузама да му свемогући Бог ослободи на-род од те кужне смрти. И услиши Бог молитву слу-ге Свога, и змије престаше надаље уједати, и од тада до сада никога не уједају, а ако кога и уједу не буде му ништа.“ Али, кнеза Владимира издао је неки локални кнез и он допадне ропства. Цар Са-муило га је заточио у свом престоном граду Пре-спи, гдје га је, као и остале сужње, обилазила ца-рева кћерка Косара (Теодора) која га, „расцветана младошћу, понизна и скромна“ – „заволе срцем“.

Крсна смртСамуило даде Косару Владимиру за жену и врати му државу, и још му даде земљу Дирахијску (Драч-

ку). Њих двоје су наставили да живе у Крајни „свето и целому-дрено, слични Анђелима“, чувајући своја девичанства.Године 1014. Василије II Македонац је на Беласици страховито потукао Самуилову војску. Оне који су преживјели ову кланицу, вратио је ослијепљене. Видјевши такву своју војску, Самуило је доживио срчани удар. На бугарском престолу наслиједио га је син Гаврило Радомир, којег је након непуну годину убио његов брат од стрица Јован Владислав, чијег је оца, свога брата Аро-на убио Самуило. „Прими вјеру крста и дођи да те видим“, поручио је Јован Вла-дислав Владимиру шаљући му златни крст, пише Поп Дукљанин. Али, Владимир је као залог вјере тражио дрвени крст, на как-вом је Исус Христос распет, и прошавши све засједе које му је Владислав успут поставио, стигао је у Преспу. Ту, према „Словен-ском Житију“, „кад Владислав видје Владимира гдје му долази, устреми се на њ и удари га мачем, али му не може нахудити. Не устраши се Владимир но рече: `Хоћеш да ме убијеш, брате, али не можеш! Па истргнув свој мач даде му говорећи: узми и убиј ме, готов сам на смрт као Исак и Авељ`. А Владислав, помрачен умом, узе мач и обезглави га. Светитељ, пак, узе главу своју ру-кама својим, па усједе на коња и одјури к цркви гдје је видио орла с крстом“.Косара је успјела да од свог брата од стрица, убице свога мужа, измоли Владимирово нетљено тијело, које је, наводно, било сахрањено у Преспи, и да га пренесе у Пречисту Крајинску, гдје је почивало све до 1215. године када су га Грци (Епирци) пренијели у Драч и гдје је, према својој жељи, подно Владими-

рових ногу, проживјевши остатак живота као монахиња, и она сахрањена.А Јована Владислава, док је опсједао Драч, 1018. године, „пора-зи невино проливена крв Светог Владимира“. „Док је тако пред Драчом једног дана вечерао и гостио се, појави му се изненада наоружан војник у лику Светога Владимира“, пише Дукљанин. Престрашен, завикао је тражећи помоћ од војника, и кренуо да бјежи, али „одмах га анђео удари, и он се стропошта на земљу“. Након његове смрти, Бугарска је пала у 168-годишње ропство под Византијом.Мошти Светог Владимира су из Драча 1381. године пренијете у манастир Светог Јована (Шин Ђон) код Елбасана, након што га је из темеља обновио албански кнез Карло Топија, сродник по крви краља Француске, о чему постоји запис на самој цркви (на грчком, латинском и српском). Од тада његовом имену Влади-мир додато је и Јован, вјероватно по Светом Јовану Крститељу, којем је такође одрубљена глава.Светом кнезу Мученику убрзо су написани Житије и Служба, и то најприје на српском језику, па онда и на грчком. О томе го-вори издавач грчке Службе (Аколутије) и Житија (Синакса-ра) Светитељевог, Јован Папа, родом из града Неокастра (Ел-басана), када га је у Венецији штампао 1690. године. Али, по-што су српска Служба и Житије загубљени, светогорски хилен-дарски јеромонаси и проигумани Лука и Партеније превели су их са грчког опет на српски, и уз исправке и допуне (особито у Житију) тршћанског пароха и познатог агиографа Вићентија Ракића, то је штампао 1802. године у Венецији Хаџи-Теодор Мек-ша, трговац из Трста. Одавде је Службу и Житије Светог Јована Владимира 1861. године унео у Србљак митрополит Београдски Михаило.

Народна казивања о Светом КраљуКулт Светог Јована Владимира дубоко је уткан у биће право-славног српског, грчког, албанског, бугарског и македонског народа. Овај народ Светог Мученика и данас поштује као чу-дотворца и мироточца. Драч и Бар га славе као свог заштит-ника. Године 1925. подигнута му је црква код манастира Све-тог Наума, на Охридском језеру, као његовом ктитору, у новије вријеме и у Београду. У Бару, почела је градња велелепног хра-ма посвећеног овом Христовом Мученику. У центру Бара прије неколико година подигли су му споменик.Свети Владика Николај, који Владимира назива краљем, како је његова титула у народу заживјела, у „Читанки о Светоме краљу Јовану Владимиру“, објављеној 1925. године, забиљежио је не-колико народних казивања о овом светитељу. Недалеко од пруге Охрид – Кичево, изнад села Песочани, налази се руше-вине цркве светог Атанасија за коју народ вели да је задужби-на краља Владимира. Ту се народ скупља уочи празника њему посвећеног. У близини тече рјечица која, кажу, те ноћи увијек надође и напуни се рибом. После молитве, поклоници иду на ријеку и лове рибу. Недалеко од Песочана налази се место Вла-димирово (Владимиро). Народ тог краја вјерује да је ту рођен краљ Владимир и да му је ту био двор.На граници Македоније и Албаније, на путу Струга – Елбасан (via Ignatia), налази се брдо Ћафа Сан. Ту, поред друма, налази се стара, полупорушена црква. Народ у Албанији тврдо вjерује да је на том брду и у тој цркви посjечен Владимир. Ко год сврати цркви, запали свијећу. Ћафа Сан на албанском значи „Света Гла-ва“, односно „Глава Света“. Народ у околини манастира Светог Јована Бигорског вјерује да је први његов ктитор био Свети Јован Владимир. Др Чеда Марјановића у свом дјелу „Манастир Св. Јована Бигорског“ из 1924. године каже да је основалац овог манастира био Јован. Који је Јован, не зна се из писаних извора. Такође се не зна ни чије мошти почивају у том манастиру, али народ их назива мош-

predavawe


Култ Светог Jована Владимира

ЛИТИЈА У БАРУУ част и славу Светог Јована Владимира, не-беског покровитеља града под Румијом прошла је градским улицама литија коју је предводио Његово Високопреосвеш-тенство Архиепископ цетињски Митро-полит црногорско-приморски Господин Амфилохије.„Нека је благословен овај Свети Вход, на здравље и спасење житеља овога града, сви-ма нама и свим људима добре воље“ пожелио је Митрополит Амфилохије.Свечаној литији су присуствовали и го-сти из Москве игуман Митрофан и Анатолиј предсједник фонда „Јединство“ који су Митрополиту Амфилохију уручили по-клон – панагију са иконом Казанске Мајке Божије. Митрополит Амфилохије је узвратио уздарјем – иконом Пресвете Богородице.По бројности учесника, синошња литија над-машила је све претходне које су досад орга-низоване у овом граду.

4 јун 2009 год. Р.В.

тима Светога Јована. „За стару икону Крститељеву у том манастиру, која према натпису датира из 1020. године, везана је традиција да је пренешена из Слатинског Светог Јована. Која је то Слатина? Недалеко од села Песочана, у Дебарцима, налази се село Слатина. Ако би то била та Слатина, онда би се предање о тој икони могло довести у везу са народним казивањем о цркви Светог Атанасија као задужбини краља Владимира“, пише Владика Николај.Усмено предање тврди да је и манастир Светог Наума задужбина Светог Јована Владимира. Да ли је било каквих писаних података о томе, не зна се, јер је манастир у време Првог светскога рата опљачкан и разорен. Али, у припрати цркве, на лијевој страни, гдје се обично сликају главни ктитори храма, осликана је фреска Светог Јована Владимира. Његова икона осликана је и на ико-ностасу ове цркве.

Легенде и чудаУ Патерику манастира Шин Ђон забиљежено је више легенди о Светом Јовану Владимиру. Овај манастир налази се недалеко од Елбасана. Испод манастира тече ријека Куш, а високо изнад мана-стира налази се мало хришћанско село Прими-шиони („Над светим Јованом“). И планина се тако зове. По предању, прву цркву на том мјесту сагра-дио је сам Свети Јован Владимир у част Пресве-

иконопис: јереј ЧЕДОМ

ИР М

илосављевић28

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

29

јун - јул / 2009 / s

vetigora

obraznikza vjeru

Kulturu ivaspitawe

МИТРОПОЛИЈА ЦЕТИЊСКА ГОДИНА XVII ПЕТРОВДАН ЈУН - ЈУЛ 2009. г. БРОЈ 192/193

· Црна

Гора

1,2

0 € · Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпск

а 2,

5 КМ

·· за

Евр

опу

3,5

€; з

а А

мер

ику

$6; з

а Ау

стра

лију

10

AUD

·

ВИДОВДАН 2009. ГОДИНЕ620 ГОДИНА КОСОВСКЕ БИТКЕМАНАСТИР ГРАЧАНИЦА - ГАЗИМЕСТАН

Хришћанство и научно-философске концепциjе бесконачности

„ДА СЕ СЛУЖИ СВЕТА ЛИТУРЂИЈА, ОВОГ СВЕТА КАО И ОНОГА“

Стазама светитеља jована Шангаjског


УЗ ИМЕНДАН РУСКОГ ПАТРИЈАРХА

Руска Православна Црква је 24. маја обиљежила празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, словенских учитеља и имендан Његове Светости Патријарха москов-

ског и све Русије Кирила.Тога дана патријарх Кирил је служио Божанствену Литургију у Успењском саборном храму у Кремљу.Његовој Светости је саслуживало више владика и многобројни свештеници. Литургији су присуствовали и представници Александријске, Антиохијске, Бугарске и мно-гих других помјесних Православних Цркава и московско свештенство.Његова Светост Патријарх Кирил уручио је црквене награ-де реду јерарха Руске Православне Цркве, а затим је по-вео литију од Успењског сабора на Црвени трг и код цркве Василија Блаженог служио молебан пред иконом Светих рав-ноапостолних Ћирила и Методија.

ДУХОВНО-ПОУЧНИ ЦЕНТАР ‘’ЋИРИЛИЦА’’ОТВОРЕН У САМАРИ

У оквиру Дана словенске писмености и културе на територији храма Светих равноапостолних Ћирила и Методија у Самари је отворен духовно-поучни цен-

тар ‘’Ћирилица’’, саопштили су новинари ИA REGNUM. По ријечима архиепископа самарског и сизранског Сергија, Центар се, између осталог, бави и дјецом из унесрећних по-родица. Они у Центру могу пронаћи користан посао и тамо се осјећати као код куће. Духовно-поучни центар је филијала Градског центра за естет-ско васпитање дјеце и омладине и сваки самарски ученик се може уписати и посјећивати секције бесплатно. Центар, који може да прими 400 дјеце, које ће подучавати високошколски кадар, су обезбиједиле градске власти.

povo

di

СЛАВ

КО Ж

ивко

вић

poezija

МЕЂУНАРОДНА ПРАВОСЛАВНАКОНФЕРЕНЦИЈА ''ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА'' У

ПРАГУ ОД 21. ДО 24. МАЈА

Под покровитељством Његовог Високопреос-вештенства Архиепископа прашког и Митро-полита чешких земаља и Словачке Господина

Христофора у Прагу je од 21. до 24. маја ове године одржана Међународна конференција под називом ‘’Православна мисија’’, посвећена 1140-годишњици од престављења Св. Кирила, апостола Словена. Конференција је окупила архијереје из Цари-градске (митрополит Поликарп), Александријске (епископ Григорије из Камеруна) и Јерусалимске Патријаршије (епископ Теофилакт из Јордана). Ру-ску Православну Цркву је представљао епископ Алексеј, Грузијску - епископ Герасим, Српску - епи-скоп диоклијски Јован, Румунску - епископ Силу-ан, Бугарску - епископ Наум, Кипарску - епископ Порфирије, Јеладску Архиепископију - владика Да-маскин, Пољску - епископ Пајсије, а Руску Загра-ничну Цркву епископ Агапит. Своје прилоге су про-читали професори Антоније Тахиаос, иначе члан и Српске академије наука и умјетности и Николаос Јоанидис, професор на катедри за патрологију из Грчке.Учесници су пренијели поздравне говоре погла-вара својих помјесних Цркава, а у другом дијелу су изнијели реферате са историјским, филолош-ким, археолошким и богословским подсјећањем на дјело Светих Кирила и Методија, твораца словен-ске културе, писмености и литургијског предања. Трећег дана конференције, 23. маја, организо-вана је посјета археолошком налазишту Микул-чице, које је под управом Масариковог музеја у Ходоњину. Микулчице су старословенска акропола са 12 храмова из раздобља од 9. до 12. века. Налазе

се на истоку Чешке, на граници са Словачком. По предању још постоје археолошки остаци за које се везује проповједничко дјело Свете Браће. После Литургије кренула је литија до но-воподигнутог споменика Светим Кирилу и Методију. Споме-ник је од бронзе, величине три метра и дар је бугарске владе и бугарске дијаспоре у Чешкој. Чину освећења споменика при-суствовали су и предсједници бугарског и чешког парламен-та, а обавили су га митрополит Христофор, бугарски епископ Наум и српски епископ Јован. Епископ Јован (Пурић) је добио и највише одликовање Чешке Цркве, Златни крст Светих Кирила и Методија. Након Свете Архијерејске Литургије и свечаности у Микулчицама уприличена је посјета Хрубој Врбки, питомом мјесташцу у Моравској, родном мјесту Св. новомученика епи-скопа Горазда Павлика, обновитеља православне вјере у наро-ду чешком у 20. вијеку. У недјељу, 24. маја, је одслужена Света Архијерејска Литургија у саборној цркви Светих Кирила и Методија у Прагу у Ресловој улици, мјесту мартиријума чешког народа и отпора нацизму у Другом свјетском рату.

ДАНИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ НА КИПРУ

У граду Пафос, 23. маја су започе-ли Дани словенске писмености и културе.

Празнични програм је током четири дана спроводио Руски православни образовни центар, уз подршку Мо-сковске Патријаршије, амбасаде Ру-ске Федерације у Републици Кипар, Руског центра за науку и културу и Кипарске Православне Цркве. Ове године празник је био посвећен 200-ој години од рођења великог руског писца Николаја Васиљевича Гогоља. Тема празника су биле Гогољеве ријечи ‘’Треба вољети Русију’’.Све руске школе на Кипру учествова-ле су у припреми и спровођењу Дана словенске писмености и културе.

1140 ГОДИНА ОД ПРЕСТАВЉЕЊАСВЕТОГ КИРИЛА СЛОВЕНСКОГ

Новица Ђурић, рођен 1956. године у Колаши-ну. Објавио књиге песа-ма: Трагом живота (1973.), Узалудна врата (1980.), Дрво у тами (1986.), Страх од сличности (1986.) и друго издање (1987.), Кућни тамничар (1990.), Божја дјеца (1996.), књигу поезије за децу Милица словарица (1999.), књигу интервјуа Мој разго-вор с њима (1990.), књиге прозе Светлост и сенке под Ловћеном (2008.), Десанка Максимовић - Жена која је само вољела (2008.) и књигу Мит који се сам узди-гао (2008.) је приредио о Вукашину Вуку Вукчевићу. Књига, педесет нових пјесама, Јави ми да сам жив (2009.), је његова дванаеста књига. Заступљен је у не-колико антологија. Превођен на италијански, руски, бугарски и македонски језик. Добитник је неколико награда за књижевни и новинарски рад. Живи у Под-горици, новинар је „Политике“.

САВИНА КЕЛИЈА НАШАСПАСОНОСНА

Има ли земљекоју није походио и њоме ходио Свети Сава.

Када се Савина светлостуздиже и би

небески покривачземље посташе свете.

Само се Савиној руци далода што докне и оживигде штапом покуцазажуборе извори ледени.

И данас крепе насСавина врела

Савини извориСавино језеро

Савина речСавина молитва

Савино молитвено небоКрст Савин.

Где год да затражимоопрост и спассвугде је Савина молитвеницакелија наша спасоносна.

Да нас не причестишта би човек био

Господе?

46

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

47

јун - јул / 2009 / s

vetigora

Рецепциjа ислама уЊегошевом Горском виjенцу

ogled

протојерејДРАГАН Станишић

Историјски контекст егошев Горски вијенац од самог појављивања довођен је у раван са најпознатијим дјелима свјетске књижевности. Настала је читава једна научна литература о

Његошевом Горском вијенцу и спјеву Луча Микрокозма. Истрагу потурица у Горском вијенцу Његош je опјевао као борбу између добра и зла. Један локални догађај приказан је као манифестација исконске метафизич-ке драме која је започела на небу давно прије стварања свијета, између Бога и Са-

тане. Тај мотив тема је спјева Луча микрокозма и Горски вјенаац се може схватити као аналогија томе у историјском и земаљском контексту. Сазнање европске јавности да се у једној малој поробљеној земљи појавио пјесник јак духом као један Гете или Бајрон отворило је питање шта се уствари дешава тамо у отаџбини овако просвећеног човјека и изузетног пјесничког генија. Турска империја била је у то вријеме доминантна политичка и војна сила коју је и те како ува-жавала већина европских држава. Његошева позиција у једном таквом историјском тренут-ку и таквом свијету била је без утицаја на међународну политику. Своје оправдане захтјеве за ослобођење од турског освајача тешко је било истаћи у том владајућем политичко историјском контексту. Оно што није могао да постигне политички, Његош је успио својим пјесничким дјелом. Просвећени кругови Ев-ропе са симпатијама су се почели интересовати за прили-ке у Црној Гори. На Цетиње су долазили путописци и конзу-ли из окружења, да посјете Његоша. Њихова запажања че-сто су била једино свједочанство о Његошевој земљи и наро-ду. Сами актери и свједоци догађаја са домаћег подручја нијесу писали извјештаје тога типа, то су умјесто њих урадили стран-ци, захваљујући којима данас имамо историографску грађу која је значајна за разумијевање Његошеве личности и дјела. То вријеме, које обиљежавају сукоби око вјере, у Горском вијенцу везује се за владику Данила, који је живио у седамнаестом вијеку. Он је Његошев претходник и родоначелник светородне лозе Петровића. Владика Данило је опјеван као вођа – мудрац, који свој народ изводи из агарјанског ропства. Слично Мојсију, и он ослушкује вољу Божију и није му лако да је спроведе у народу. Главари постављају императив да се изврши истрага потури-

ца, а Данило настоји да нађе неки излаз кроз пре-говоре. Он слуша разлоге и својих и туђина и ко-леба се. Његош је ову колебљивост приказао као безгранично стрпљење владике Данила, који хоће да се потурчена браћа дозову памети и сами схва-те да је дошло вријеме ослобађања од ислама. Побједничким духом испуњени су и они који су се турчили и који нијесу. Сада је најважније питање: чија је ово земља? Његош драматично наглашава ову дилему и на њој се базира страшни сукоб који води до истраге српске или турске. Владика Данило ту може једино да чека исход догађаја; његови главари ријешени су да иду до краја. Неко међурјешење није могуће. Иако је тај процес „истраге“ трајао више него једно стољеће, Његош га везује за један дан, Бадње вече и Божић. Игуман Стефан, један од главних лико-ва Горског вијенца, поздравља ову побједу и чини помен душама погинулих јунака, називајући их вјерним слугама Господа. Потурчена браћа нијесу достојна оваквог помена, а то је најгоре што се једном људском створењу може догодити. У кон-тексту Његошеве традиције сам Ђаво се назива Непоменик. Дакле, у историјским превирањима епохе владике Данила у Црној Гори, истрага потур-чене браће појавила се као императив више због небеских циљева, него ли земаљских. Његошеви јунаци више воле да гину у боју са Тур-цима него да живе са њима у миру. Шта то зна-чи? Овдје се мир схвата као мирење са наметну-том судбином. Туђа вјера намеће се силом и ко се са тим мири гори је од Турчина. Турчин у Горском вијенцу синоним је за тиранију. Тирјанству ста-ти ногом за врат то је људска дужност најсветија каже Његош. Истрага потурица, према овоме, је борба против тирјанства, више него ли борба про-тив исламске вјере. На другом мјесту Његош каже да је просто што потурчена браћа промјенише вјеру, али непросто што се Србин не хтје више Србином звати. Звати се Србином значи сјећати се раније историје. Ове потурице не дају споменути ни Косово, ни Милоша, ни старе витезове који су

Рецепциjа исламау Његошевом

Горском виjенцу

31

јун - јул / 2009 / s

vetigora


bogo

slo

vqe


Владимир Николајевић Катасонов ради на Пра-вославном Универзитету Светог Тихона у Мо-скви од 2002 године као професор на кате-дри философије религије и религиозних аспека-та културе. Он држи часове из предмета: “Од философије религије до религиозне философије” и “Наука новог времена и Хришћанство”. Његово интересовање је везано за философско -рели-гиозну анализу различитих дјелова културе, дијалог религије и науке, и др. Аутор је преко 100 научних радова.

РАЂАЊЕ ПОЈМА БЕСКОНАЧНОСТИ

Бесконачност је једна од фундаменталних категорија људске мисли. Тему бесконачно-сти не обухвата у потпуности ни једна посебна област културе: бесконачност као символ, као

проблем, као тајна је присутна у умјетности, у науци, у философији, у богословљу. Однос према бесконач-ности у различитим културама је различит.Античка мисао у основи посматра бесконачно као неоформљено, као ненастало и, следствено томе - несавршено. На Питагориној листи супротности бес-коначно се налази на страни лошег (рђавог). Биће је у античкој мисли тесно повезано са категоријама мере и границе. У том смислу бесконачно се јавља као безгранично, необухватно, скоро непостојеће- mh on. Код Платона и Аристотела бесконачно се при-ближава категорији материје, као безоблично и по сили тога као непостојеће, појмљиво само надло-гичким ‘’закључивањем разума’’ као супстрат који је у основи ствари. Бесконачно као бескрајно је немисливо само по себи, тврди Платон у ‘’Филебу’’: ‘’Бескрајно мношт-во посебних ствари и својстава, која су у њима сад-ржана, неизбежно чини исто тако бескрајну и бес-мислену твоју мисао, услед чега ти никада ни у чему не обраћаш пажњу ни на какав број.’’ Суштина ства-ри се преноси појмом (или обликом) који огранича-ва бесконачно, који остварује ‘’уписивање’’ ствари у установљено јединство Космоса.У исто време у античкој философији постоје и мисли-оци који се много позитивније користе категоријом бесконачности. Овде пре свега спада Анаксиман-дар, код кога као главно начело космологије слу-жи апејрон (apeiron- букв. безгранично) из кога настају и коме се враћају све ствари (но, упркос томе, из појединих одломака није сасвим јасно да ли је апејрон више суштаствено начело, или само хао-тична смеса основних елемената). Осим њега овдје је потребно споменути и атомисте Леукипа и Демо-крита, код којих бесконачни празни простор садржи бесконачни број атома, који образују бесконачни број светова. Такво схватање кретања у просторно-временском континууму, које допушта бесконачну дељивост се учвршћује нерешивим апоријама које је истакао Зенон Елејски. Почевши од V века пре Христа, па све до данашњих дана, ове апорије се стално понављају у европској мисли покушавајући да објасне структуру континуума. Владајући однос према бесконачности у антици је сасвим другачији. У завршном га је облику израз-ио Аристотел. За Аристотела бесконачност постоји само потенцијално, као могућност безгранич-не промене: ‘’…Бесконачно је материја за сврше-

ност величина и цело само по могућности, а не по стварности; оно је дељиво и при смањивању и при супротном додавању, а цело и ограничено [бесконачно] се јавља не само по себи, него у односу према другом; и уколико је бесконачно, оно не обухва-та, него је обухваћено. Зато је и непознатљиво као бесконачно, јер материја (као таква) нема облик.’’ Не постоји актуелно (реал-но постојеће, прим.прев.) бесконачно тело, коначан је и сами кос-мос, не постоји бесконачна последичност узрока (јер у супрот-ном случају, по Аристотелу, не би постојао првобитни истински узрок кретања). Актуелно бесконачно није дато ни чулима ни уму. Потенцијална бесконачност код Аристотела се остварује за бројеве у правцу узрастања -природни низ, а за величине - у правцу смањивања, односно потенцијално бесконачно делења датог одсечка. Као непосредно зависна од оваквог круга идеја, античка математика увек замишља своје ‘’праве’’ и ‘’равни’’ као ко-начне, чак и кад су у питању и призвољно велики одсечци или делови равни (за разлику од новоевропске математике код које, већ од почетка XVII века почињу да се разматрају бесконачне праве, на пример у пројективној геометрији). У неоплатонизму постепено, без битног утицаја источне мисти-ке, пробија себи пут ново, позитивно схватање бесконачног. Као прелазни ступањ овде су послужили философски погле-ди Филона Александријског, који је дао јелинску транскрипцију библијског поимања Божанства. Једно код Плотина, налазећи се изнад Ума и, следствено томе изнад сваке опредељености и обли-ка, у области бројева, не може да се назове бесконачним. Али, Ум Плотин назива бесконачним у следећем смислу: у смислу његове бесконачне могућности, његовог јединства, и самодовољности.

Хришћанство и научно-философскеконцепциjе бесконачности

6

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

Тиме се све што постоји појављује између две бесконачности: ак-туелне бесконачности божанственог Ума и потенцијалне беско-начности материје, лишене граница и облика, која добија своје одређење (дефиницију) само преко ‘’одблеска’’ савршенства ви-шег бића. Суштински преврат у односу на схватање појма бесконачно-сти настаје са утврђивањем хришћанства у европској култу-ри. Античка култура нема примера бесконачне ‘’ствари’’, коју би она могла да осмисли. Мисао о бесконачности њој изгле-да само као лутајући ехо непостојећег узвика. У хришћанском поимању света, пак, таква ‘’ствар’’ је пронађена, то је Бог свемогући, свезнајући и бесконачно милостиви. Истовремено са хришћанством у европској култури се развија и идеја стварања света ex nihilo – ни из чега. И сама идеја стварања као прела-за из небића у биће символизује собом актуелну бесконачност. Ако образовање било чега новог из нечег другог, које му при-родно претпостоји, зависи од узајамног односа моћи ствара-лачког начела и противљења материјала, онда идеја стварања ни из чега тражи бесконачну моћ Творца, који може да надвла-да и саму онтолошку супростављеност бића и небића. Са акту-

елном бесконачношћу је повезано и хришћанско схватање слободе: Бог слободно ствара свет и у Његовом стваралачком чину нема никакве ло-гичке неопходности која би ограни-чавала божанску вољу и на неки на-чин је условљавала. Та независност стваралачког импулса, која раскида сваку логичку непрекидност, откри-ва такође и актуелну бесконачност бо-жанске љубави, која дарује постојање свакој ствари и човеку. И не само да се хришћански Бог пројављује као акту-елно бесконачан по себи, него и тво-ревина у различитој мери, а посебно човек као ‘’образ Божији’’, носи на себи тај печат савршенства Творца. Ипак, ово се схватање бесконачности не обликује одједном. Код Оригена је још присутна јака зависност од основних постулата грчке мисли: чак ни Бог не може да буде бесконачан, пошто бес-коначно нема облика и није мисливо. Када би Бог био бесконачан, Он не би могао да замисли Самога Себе. Према Оригену, узвишено савршенство Бога и Његова коначност су неопходно по-везани. Али већ Августин поставља питање: Зар Бог не може да замисли све бројеве (природни низ) одједном?

Коначност Бога, према Августину, је неспојива са бо-жанским достојанством. У односу на створени свет преокрет се десио још касније. Код Алберта Великог и Томе Аквинског још увијек у потпуности владају ари-стотеловска ограничења: у свету не може постојати актуелна бесконачност. Чак и тачке континуума у њему постоје само потенцијално.

Покушаји ‘’обухватања’’ бесконачног‘’Легализација’’ актуелне бесконачности у ство-реном свету је историјски била уско повезана са разматрањем природе људске душе. Сагласно хришћанском богословљу, она је створена ‘’по обра-зу Божијем’’. У ком степену су се божанска савршен-ства одразила на људску душу? Већ је Д. Скот инсисти-рао на томе да људска душа по својој природи прева-зилази коначност која је карактеристична за све твар-но. Људска душа је способна да прима божанску бла-годат, односно самог бесконачног Бога. Значи да је њој дарована нека бесконачна прималачка способ-

ност, адекватна предмету примања. Мистици иду још даље. Екхарт директно учи томе да у дубини људске душе постоји нетварна бо-жанска ‘’искра’’. Као сапри-родна Богу та ‘’искра’’ је при-родно актуелно бесконач-на. Слична схватања обра-за Божијег су пробијала пут пантеизму и не један пут су била осуђена од стра-не Католичке Цркве. Ипак, у XV веку кардинал Нико-ла Кузански развија своје учење о поклапању апсо-лутног максимума и апсо-лутног минимума. У окви-рима тог учења бесконач-но, односно апсолутни мак-симум, постаје ‘’адекватна мера’’ свих коначних ствари. Схватање узајамног одно-са бесконачног и коначног

се принципијално мења у односу на античко. Док је за последње све коначно било актуелно, а бесконачно се јављало само као потенцијално, за Николу Ку-занског, насупрот томе, произвољна коначна ствар се јавља као потенцијално ограничење актуелно бесконачне божанске могућности бића (possest). Аналог-но томе се и у оквирима Спинозиног пантеизма показује да omnis determination est negatio (свака одређеност је одрицање). Ствари добијају своје биће не гра-ницом, не кроз ограничење безобличне материје, него управо од бесконачне божанске суштине која им је у основи и унутар које се самоопредељење јавља као сопствена негација. Божанска суштина - природа има бесконачне атрибуте, а у њих спадају распростирање и трајање; време, број и мера се јављају само као коначна или потенцијално бесконачна средства представљања. У анализи про-блема бесконачног Спиноза као да предухитрава приступ бесконачном Творцу теорије скупова Г. Кантора.Спекулативно богословље Николе Кузанског је послужило такође као осно-ва идејама о бесконачној васељени. Бог је ‘’темељ’’ света. Оно што се у Богу садржи, свет развија ‘’у обрнутом виду’’ у простору и времену. Просторна распрострањеност света и време његовог трајања не могу да буду коначни зато што они ‘’изражавају’’ бесконачност Бога. Мада свет није бесконачан у истом смислу као и Бог - свет није све што може да буде - тиме његова одречна беско-начност (не infinitum, него indeterminatum) не мање укључује у себе бесконач-ност простора и времена. Преиспитивање геоцентричног система од стране Н.

Суштински преврат у одно-су на схватање појма бесконач-ности настаје са утврђивањем хришћанства у европској култури. Античка култура нема примера бес-коначне ''ствари'', коју би она могла да осмисли. Мисао о бесконачности њој изгледа само као лутајући ехо непостојећег узвика. У хришћанском поимању света, пак, таква ''ствар'' је пронађена, то је Бог свемогући, свезнајући и бесконачно милостиви.

Сократ и Аристотел

7

јун - јул / 2009 / s

vetigora

Коперника и полемички та-ленат Ђ. Бруна помоћи ће да ова теза до XVIII века поста-не у већој мери популарна. Међу философима XVII века Лајбниц се појављује као најубеђенији заштитник постојања актуелне беско-начности. Лајбниц је сагле-дао тему бесконачности из разних аспеката. Пре све-га, актуелно бесконачна је количина супстанција мо-нада у универзуму. Сваки део материје представља такође актуелно беско-начну свеукупност мона-да. Постојаност састава тих монада је повезана са по-себним начелима њихове зависности и са законом унапријед успостављене хармоније. ‘’Сваки део материје може да се пред-стави у виду врта пуног растиња и језера пуног риба. Али свака грана растиња, сваки члан животиња, свака кап њихових сокова је опет такав врт или так-во језеро.’’(Монадологија). Та јерархија светова умет-нутих једни у друге код Лајбница се продужава у бес-коначност. Свака монада са своје стране представља сав бес-коначни универзум, како у простору тако и у вре-мену. Ово схватање одводи Лајбница формулисању концепције бесконачно малих (‘’предсазнајних’’) запажања у психологији, а у математици посебном схватању структуре просторног континуума, и на крају стварању диференцијалног и интегралног рачу-на. Идеје Лајбница у вези актуелне бесконачности ће остати у већој мери важеће и уствари непревазиђене током три следећа века. Лајбниц је указао на карак-терну аналогију која постоји између проблема слобо-де и проблема континуума. Оба имају заједнички ло-гички корен, везан за актуелну бесконачност. Ипак Лајбниц је правилно схватио да наука неће успети да овлада бесконачношћу само техничким средстви-ма. Кретање науке у бесконачном - како бесконач-но малом тако и бесконачно великом - тражи ‘’инте-лектуалну оптику’’ са бесконачним увеличавањем, односно метафизику и нове метафизичке постула-те. Најбитнији је овдје Лајбницов принцип непре-кидности или тачније његов конкретни израз - прин-цип постојаности закона. ‘’Овај принцип се састоји у томе да су особине ствари увек и свугда такве как-ве су сада и овде’’- тако формулише овај принцип Лајбниц у писму тадашњој краљици Пруске. Тај прин-цип се примењује на бесконачно, односно утврђује се да се ‘’у бесконачности’’ све дешава као и у коначном. Овај постулат дозвољава Лајбницу да разматра ‘’бес-коначно мале троуглове’’ у диференцијалном рачуну заједно са коначним, да настоји на тачности учења о предобликовању у ембриологији и да установи у ме-тафизици постојање непокретне скале положаја у правцу узрастања монада ка савршенству, почињући од ‘’непробуђених’’ монада минерала преко биљки,

животиња и човека, све до више суштине, до са-мога Бога. Принцип постојаности закона, уско по-везан са Лајбницовим принципом довољне за-снованости, као да ‘’спаја’’ божанску вољу са бо-жанском мудрошћу и установљује потпуну ло-гичку кохерентност света, не остављајући никак-ву могућност за било какве онто-логичке ‘’рупе’’,

било да се ради о случајном збивању или чуду…На нове, битне иницијативе у ‘’обухватању’’ бесконачности је требало чекати чак 200 година послије Лајбница. Седамдесетих година XIX века Г. Кантор почиње да штам-па своје радове из теорије скупова. Кан-тор конструише бесконачне посебне (ор-диналне) бројеве и њихову аритмети-ку. Своје основне радове Кантор је напи-сао у оквирима ‘’наивне’’ теорије скупо-ва, која происходи из замисли самоочи-гледности основног поимања скупа. Ипак, врло брзо је постало јасно да се у тој ‘’са-моочигледности’’ схватања крију веома дубоки проблеми, а у ‘’наивном’’ приступу поимања скупа - озбиљне тврдње о беско-начности, чији се смисао при пажљивијим разматрањима показује дубоко проблема-

тичним. Аксиоматизација теорије скупова је показала оне фунда-менталне претпоставке наших радњи са бесконачним, оне посту-лате, који су неопходни за природно развијање теорије и који у исто време, остају у већој мери загонетни. Једна од таквих прет-поставки је позната аксиома избора. Њена формулација је врло једноставна: ако је задат неки (бесконачни) скуп скупова, онда може да се образује нови скуп, узимајући из сваког заданог само по један елеменат. Ова, на први поглед једноставна тврдња, при пажљивијем разматрању се показује као крајње неразумљива. Како да се одабере један од елемената произвољног скупа? Када би, на пример, тај скуп био уређен, тада би могли узети најмањи елеменат (ако постоји) тог скупа у односу на задани поредак. Али и поступак уређења скупа, као такав, се ослања на аксиому из-бора. У исто време није појмљиво како да се уради та последич-ност избора у времену? Ако не у времену, онда –кад..? Са каквим скупом треба да започнемо..? Покушаји да се одговори на сва ова питања постављају сложене проблеме. У исто време аксиома из-бора је неопходна за доказивање основне поставке теорије ску-пова: упоређивање било којих величина скупова. Осим тога, ак-сиома избора се, отворено или не, користи у многим поставкама математичке анализе. Зато смо принуђени да сачувамо ову аксиому у својству неког по-стулата нашег сазнања, схватајући у потпуности нашу ‘’недослед-ност’’ у односу на бесконачно.Примери сличне недоследности у историји теорије скупова су бројни. Један од најпознатијих је континуум хипотеза. Кантор се веома надао и усрдно настојао да покаже да иза броја елемена-та скупа природних бројева по величини долази број елемената скупа који представља аритметички модел континуума. Ипак, ни самом Кантору ни његовим следбеницима није успело да то докажу. 1963. године П. Коен је показао да континуум хи-потеза не може нити да се докаже, нити да се побије у оквири-ма теорије скупова… Бесконачно разобличава наша наивна очекивања да се у њему ‘’све дешава онако као овдје и сада’’. У бес-коначном постоји исувише могућности. И што је најбитније, није уопште схватљиво како се могу ‘’евидентирати’’ ове могућности.

- наставиће се -преузето из књиге ‘’Хришћанство, наука и култура’’

са руског сестринство манастира Бања

Бесконачно разобличава наша наивна очекивања да се у њему ''све дешава онако као овдје и сада''. У бесконачном постоји исувише могућности. И што је најбитније, није уопште схватљиво како се могу ''еви-дентирати'' ове могућности.

Лајбниц

8

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

м. А: Не треба вас посебно представљати, нити ваш манастир, но реците нам ипак нешто о себи – како сте заволели Господа и одлу-чили се за монашки позив?м. Ј: Јасно је да је за сваког чове-ка најважнија темељна религиозна породица. Веома сам Богу захвал-на што сам рођена у таквој породи-ци. Нарочити утицај на мене је има-ла мајка која је врло често говорила о лепоти монашког живота и тиме однеговала у мени љубав према монаштву и жељу да дођем у мана-

стир. И она је сама касније постала монахиња, Јелисавета. м. А: Живели сте са три генерације монашке и били им игуманија. Како помирити и премостити разлике?м. Ј: Постепено, уз веома, веома много разумевања и стрпљења. Потребно је разумети сваког, услове у којима је свако живео и у којима се формирао. У нашем манастиру живи више од четрде-сет особа сасвим различитог карактера, доба, образовања. Први, неопходан предуслов за опстанак монашке заједнице јесте послушност и поверење према игуманији, искрена и не-лицемерна. Када то поверење постоји, када постоји темељ, грађевина лако напредује.Када смо то поверење и послушност изградили, формирали смо манастирски поредак који је створио све предуслове за монаш-ки живот, окренут ка келијном правилу, исправном богослуж-беном поретку и редовном причешћивању. Сестринство је тај поредак прихватило и свима је јасна неопходност поштовања и испуњавања овог поретка.Највеће промене код нас су се десиле онда када су сестре схва-тиле значај честог причешћивања, уз, наравно, живо учешће у богослужењу и ваљану припрему, онако како то Свети Оци захтевају. Жива реч Његове Светости Патријарха српског г.г. Павла нам је тада много значила. Сам Господ тако уједињује се-стре. м. А: Који је смисао истинског послушања игуманији?м. Ј: Послушањем игуманији монахиња показује послушност Христу. По Светом Василију Великом и Светом Симеону Но-вом Богослову, игуманија је спона монахиња с Богом, она која лик Спаситељев носи. Монахиња, гледајући њу сматра да гле-да самога Христа и верује да је заједно са Њим и да Му сигур-но следује. Ако монахиња верује да оно што игуманија тражи од ње, не тражи она сама већ Христос, биће јој послушна не-лицемерно, не као да служи човеку, већ Богу. Како каже ста-рац Емилијан симонопетритски – путеводитељ је видљив, а Путеводитељ путеводитеља је невидљив! Нажалост, понекада се игуманија сматра просто неким еконо-мом који се стара о материјалним потребама сестринства, а задатак игуманије је много комплекснији и одговорнији.м. А: Како упутити савременог младог човека, васпи-таног у друштву које негује индивидуалистички при-ступ свету и људима, а који ступа у манастир, на жи-вот у заједници?м. Ј: Данас се деца заиста васпитавају у духу его-

центризма, у средини која подстиче егоизам, потре-бу за истицањем себе и угађањем себи на сва-ки начин и у свакој при-лици. Поремећен систем вредности намеће се дете-ту као исправан. У породи-ци, у школи, на медијима, у свакој области друшт-веног живота фаворизују се вредности супротне хришћанским врлинама. Тако формирана осо-ба долази у манастир и одмах се суочава са сре-дином у којој владају сасвим другачија мерила вредности. Зато је добро да свако ко жели да сту-пи у манастир једно време долази у манастир и тамо, као гост, проводи неко време. Тако посте-пено упознаје живот у заједници и постепено усваја начин живљења. Егоизам није лако сломи-ти. Када почетник схвати да полако почиње да се руши кула коју су у њему градили родитељи, пријатељи, тј. када схвати да је погрешно васпи-тан и има погрешна мерила у животу, тада мора да буде храбар, спреман да се суочи са собом и призна своје недостатке. Ако то уради, ако је још и стрпљив и има наду и веру да ће се променити на боље – остало је брига игуманије и заједнице. м. А: Основни принцип савремене педагогије је да дете стекне самопоуздање. Како га научити да се, када порасте и дође у манастир, поузда само у Господа?м. Ј: Пре свега нашим примером. Ако својим примером сведочимо постојање било које врли-не, ту врлину и други усвајају. По-требно је и много говори-ти, како каже изре-ка – понављање је мајка знања, а онда и ми сами морамо све да препустимо

razgovor

монахиња АМФИЛОХИЈА

Одлазак у манастирjе чудо Божиjе

РАЗГОВОР СА МАТИ ЈЕЛЕНОМ, ИГУМАНИЈОМ МАНАСТИРА ЖИЧА

9

јун - јул / 2009 / s

vetigora

Господу. Господ сам посећује човека, па га кроз разна искушења некако примора да призна, да каже: Господе, па ја без Тебе не могу ништа. Не могу никуда. Све од Тебе зависи. Мој је само грех и промашај.Иначе, у манастиру се ослањање на Бога и препуштање Њему вежба и послушањем и одрицањем од своје воље и потпуним препуштањем игуманији. Све бриге, проблеми, недоумице, немоћи, поверавају се игуманији и она их узима на себе и молитвом олакшава бреме монахиње. Тако код монахиње временом узраста поверење у Бога, неизрецива радост због Његове близине, препуштање Његовој благој вољи и бескрајна лакоћа, мир савести и радост које од тога потичу. м. А: Жички манастир је наш први манастир који је прешао на светогорски типик, по узору на ма-настир Ормилију. Како се сестре сналазе, да ли су га у потпуности прихватиле и постоје ли тешкоће?м. Ј: Веома много смо радили на успотављању светогорског поретка, који омогућава прави-лан развој сваког монаха или монахиње. Када је у питању наш постепени прелазак на светогор-ски богослужбени поредак, основни мотив јесте велика љубав према древном литургијском и мо-нашком предању. У ствари, тачније је говорити о повратку, него о преласку на светогорски богос-лужбени поредак (управо је хиљадугодишња не-прекидна традиција Свете Горе Атонске гарант те вредности).Манастир Ормилију смо упознали пре више од једне деценије. У почетку је, наравно, било про-блема јер је у природи човековој да реагује на промене. Међутим, постепено су проблеми не-стали и садашња манастирска атмосфера је за нас непроцењиво благо. Манастир Симонопетра на Светој Гори и Манастир Ормилија, као његов метох, су места на којима је очувано исправно мо-нашко живљење које човеку омогућава да води истински духовни живот и доноси му радост не-изрециву. Благодарни смо Господу што нас је удостојио да пијемо са овако богатог извора!Тешкоће на које ви мислите – сада не постоје.м. А: Позната је Ваша љубав према иконопису. Како сте је стекли? Шта препоручујете младим људима који желе њиме да се баве?м. Ј: Још док сам била у манастиру Клисури, мати игуманија је приметила моју наклоност према сликању, па ме је послала у манастир Ћелије да учим иконопис. Када је 1978. године у манастиру Жичи отворена иконописачка радионица, пре-мештена сам у Жичу где сам добила послушање иконописца.За бављење иконописом, потребан је, наравно, дар, али у манастиру се све ради уз помоћ благо-дати Божије која се даје човеку због његове по-слушности вољи Божијој. Бављење иконописом је одговоран задатак и од иконописца се тражи да живи оно што слика. Икона је, по речима једног познатог иконопица, молитва, те стога и иконописац мора бити човек Цркве. Свој дар треба да схвати као дар Божији, ради приказивања Христа и Светитеља, а не ради похвала и самоистицања.

м. А: Да ли је интересовање за монашки живот у последњих де-сет година у порасту?м. Ј: Да, и то веома приметно. Када је вера оживела у самом на-роду, одмах су нам и манастири постали бројнији. У време ко-мунизма, када је моја генерација дошла у манастир, било је не-замисливо јавно говорити о вери, појавити се у мантији на ули-ци, у било којој државној установи. Божије чудо је био свачији одлазак у манастир. Данас је све другачије. Живи се слобод-но, веронаука је уведена у школе, много је младих, деце на Литургијама. До пре десетак година било је веома мало пра-вославне литературе, а данас је она доступна свима, тако да је лако упознати се са православном вером и монашким животом. м. А: Реците за крај неку поуку младим девојкама које желе да ступе у манастир, како и да остану у њему и младим монахињама како да преброде искушења и остану у манасти-ру свог покајања.м. Ј: Они који желе да се посвете монашком животу, нека најпре изаберу манастир који им по духу одговара. Нека пронађу игуманију према којој могу да имају поверења, а онда нека из-весно време, као што смо већ рекли, гостују у том манастиру и пре коначне одлуке се добро упознају са типиком, сестрама итд. Када реше да у том манастиру остану, главно је да сачувају ис-креност и поверење према игуманији и да њихов ум непреста-но буде усмерен ка Господу. Младе монахиње, такође. Без ове искрености, исповести и послушности не можемо ништа да по-стигнемо. Ако искушења постоје независно од нас самих, остаје нам да се сетимо Светих Отаца и њихових подвига. Можда нам је, с обзиром на недавно време у коме је живео, добар пример старац Јаков Цаликис. Живео је у веома проблематичној среди-ни, али су његова љубав према Богу, његово поверење у Бога, његова жеља да трчи за Господом, преобратили читав мана-стир!

10

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

ревни је обичај да човек, пре него што прими монаш-ки постриг, неко време проведе проверавајући, и

бивајући провераван, да ли истински жели тај на-чин живота, и да ли је способан за такав живот.

Није довољно само да нам је то интересантно, него је потре-бан призив од Бога, као и наша потпуно слободна воља и ре-шеност без остатка да се целом душом, умом, вољом, срцем по-светимо том животу. Када постоји призив од Бога, онда је тако велика сила Божија присутна да се човек не обазире ни на што, него је обухваћен целим бићем љубављу Божијом, силом Божијом, и радује се Господу, и све му је лако, чак и искушења доживљава као да се њега не дотичу, јер га покров Божији штити. Одлука о монашком животу је питање односа између душе и Бога. Потребно је да човек буде у стању потпу-не преданости Богу, обујмљен благодаћу, која ће га повући да ступи у монашки живот. Без мерења, упоређивања, премишљања, јер су то ствари разума. Чим меримо, зна-чи да још нисмо за то. Потребна је чврста решеност, која до-лази од наше потпуне и слободне одлуке, и од силе Духа Све-тог, јер Господ помаже кад види да човек истински томе тежи. Кад заиста у нама сазри одлука, Бог даје у једном моменту толи-ко велику силу да једноставно нема двоумљења. Човек се реши на то за цео живот. Некад може и накнадно да се догоди, након неког времена кад човек борави као гост у манастиру, да се чо-веку отвори духовни видик, да схвати да је то оно што тражи његова душа, да га то испуњава целовито и приводи спасењу. Неко може да ступи у манастир и из покајања, из жеље да промени свој дотадашњи живот, али највише се ступа у ма-настир из љубави према Богу, из очараности Богом, како је Свети владика Николај говорио, а не из разочарења. Ако човек из било ког другог разлога дође, који није истински, он ће кад - тад да оде, ту нема чврстог корена. Ако иде због друшт-ва, или зато што му се допада старешина, или братија, или из еко-номских разлога, или неких других, то не може да се одржи, јер једино истинска љубав према Богу, непоколебљива, може човека да задржи за цео живот да се одриче своје воље до последњег даха, да се смирава пред свима до краја живота, да држи себе у нестицању, сиромаштву, у непрекидном уздржању, чистоти. Искушеник прво једно време проборави као ци-вил у манастиру, постепено се навикавајући на тај начин живота. Кад у њему сазри одлука, онда га владика облачи у искушенички подрасник и скуфију или мараму (женске особе). Он онда

већ живи пуним монашким животом, јер за њега важе иста правила као и за већ пострижене мо-нахе - и послушност, и девственост и нестицање, и уздржање, једино што његова одговорност није тако велика као некога ко је већ дао завет, и мању опомену добија од Бога, и од људи, за своје гре-хе. У древна времена нису се искушеници обла-чили у црно до давања монашког завета, већ су у цивилној одећи били до монашења, због могућег одустајања, и да то онда не би било на саблазан, да обуче црнину, па да скине и одустане. Из тог разло-га није се ни облачила црнина док не прође пар го-дина, и док не дође до тога да човек стварно прими монашки постриг. С једне стране то је разумљиво и добро, али, с друге стране има своје предности и ово друго, јер се човек осећа одговорнији, више стражи, више је свестан где је и на шта је призван. Када се човек облачи у искушеничку одећу, он не само да на себе навлачи црну матерјалну одећу, као неко спољашње обележје посвећености Богу, него се и са Неба на њега спушта духовна одећа, одећа благодати, која је, невидљива за телесне очи, али видљива за духовне, која га покрива до краја живота, штити и чува у целомудрености. У почетку манастирског живота даје се искушени-ку велика благодат, која му све олакшава, те сва искушења лако подноси, али му се даје и да пола-ко ради на себи, на одсецању овоземаљске логике, и на припремању за потпуно предавање себе Богу. Све оно што као искушеник није победио у себи док су били лакши удари, и док је имао већи по-кров благодати као почет-ник и мању одговорност, као неко ко тек сту-па на поприште, то напада дубље и са већим интензитетом кад се замонаши, јер је тад одговорност већа, опит је духов-ни већи, и очекује се од њега веће самоодрицање. Човек у м а -

mona[

ki `ivot

монахиња СТЕФАНИДА

О припремном периоду замонашки живот“Благо онима који живе у дому Твом! Они Те хвале без

престанка!”

11

јун - јул / 2009 / s

vetigora

настир долази са логиком која је више од овог света. Потребно је да временом прихвати логику Божију, да задобије “ум Христов”. Обично се дешава да после из-весног времена у манастиру, кад прође прво, почетно одушевљење у којем искушеник ни о чему не мисли и све прихвата целом душом, дође један период кад му ништа није јасно, јер се многе ствари дешавају супрот-но од уобичајене, световне логике, и он долази у стање конфузије, која је педаљ до задобијања дубље духовне мудрости и расуђивања, јер кад човек дигне руке од своје рационалне памети (која разуђено мисли, и нема увид у целину Истине), онда добија од Бога благодатно расуђивање и тада, кад он заћути и дигне руке у немоћи да схвати неке нелогичности манастирског живота (по нашим људским мерилима), му Господ све објасни. (Нпр. зашто да добије благослов да учи иконографију неко ко нема дара, а онај ко има не добије. По духов-ним законима ту се гледа на корист за спасење. Онај ко има дар можда би се погордио, постао самоуверен како му то иде, па му се да нешто друго што му је на смирење, а онај ко нема дара, тај ће са смирењем да учи, јер зна да то није од њега, да он сам не зна. Један духовник је за ово рекао какву он има логику прили-ком благосиљања - кад види да нека душа много стре-ми ка Небу он јој да нека више приземна послушања, а кад види да је нека душа више окупирана земаљским, он јој да тако нешто да јој мало ум вине навише.) Важно је, нарочито у почетку, тачно се придржавати сваког благослова, јер се тиме стиче благодат: на сва-ку мрвицу послушности на искушеника се спушта бла-гослов Божији. Тако поставља добар темељ, улази у једну духовну дисциплину, која му помаже да стражи. Прво су послушања више спољашња, да се уради оно што ти други каже, али циљ је да временом послушање постане стање човеково, стање духа, стање отво-рености душе за вољу другог човека. Не ради роп-ске потчињености, нити као губитак личности, већ ради ослобођења духовног, растерећења од свега што поробљава, и ради пуне духовне слободе, упра-во ради остварења пуноће личности. Да би се чо-век несметано молио Богу, да би непрестано обита-вао у благодатној заједници са Богом, да би непреста-но стајао пред Њим лицем к лицу, да би достигао сте-пен бестрашћа, пуне чистоте, пуне послушности, пуне окренутости Богу, пуног самоумирања, да би Христос у њему растао; из немрзеће мржње према самом себи, а из одушевљења Христом. За искушеника је, такође, добро да се не сећа прошлог живота (у свету), и да не говори другима о својој про-шлости, већ да греди само напред, и да не прича много са људима из света, да би се учврстио у том духовном поимању ствари. Да се навикне на анђелски живот. У почетку људи, по световним навикама, поже-ле да имају у манастиру неког ко им је ближи, али ако се вежу душевно за некога, обично се деша-ва да се ускоро између њих створи нетрпљење или свађа, јер Бог не дозвољава да буду везани ни за кога, нити да буду пристрасни, јер их припрема за монашки живот и хоће да они буду слободни у Духу. Из истог разлога се не дозвољава да искушеници, а и монаси, буду кумови на крштењу (по Уставу наше Цркве), јер би у том случају били обавезни да воде бри-гу о новокрштеноме, а то је ипак везивање које смета на путу ка безметежном служењу Богу у монашком чину. Временом човек схвати да је битан само однос са Бо-

гом, да се то сачува, и гледа да ради све што ради са пажњом и молитвом, и да му је битно да то јединство са Богом сачува, а не - који посао ради. Да је битно како ради, а не шта ради. Да ли ради Богу или себи. Да ли са смирењем, као слуга Божији, у сла-ву Божију, а не своју, или ради да би себи стицао, да он буде неко, да он покаже своје умеће… Не могу само спољашњи подвизи да доведу човека у чистоту. Да не једе, да прави хиљаде метанија, да исцрпе физичку снагу, то је као кад човек хоће да се заштити од огња, па стави неку ограду да му мање буде топло, а не угаси огањ. Ако се смириш и кажеш себи да си земља, па кажеш себи да теби и не треба та ватра, да је Огањ од Бога, да су чистота и лепота у Духу Светоме, да је бес-трасна љубав једина права љубав, коју даје Дух Свети, кад дру-гог човека доживљаваш као светињу, са дубоким поштовањем и смирењем као недостојан ичега, без жеље да поседујеш, да са дубоко смиреном чистотом гледаш на свакога као на брата и оца, или сестру и мајку, и гледаш друге као што дете гледа, и себе доживљаваш као дете, онда задобијаш истинску чистоту. Јако је битан дух покајања. Да се човек моли Богу да му то да. Он протерује из нас самооправдавање, које је истерало из Раја Адама и Еву и доводи нас у скрушеност, помаже да будемо по-слушни, да будемо трезвени, да увидимо своје грешке. Даје нам да видимо Истину, да жалимо што смо нечим затамни-ли Божју светлост у нама, што смо се због нечега затворили за благодат Божију, и што смо нечим отерали од себе силу Божију. Искушенику се понекад дају и мале епитимије, поправ-не мере, да би лакше дошао у то стање покајања, па да и неким спољашњим манифестацијама подсети себе на то стање духа, које би човек требало стално да има. Период искушеништва обично траје 3-4 године. Некад више, не-кад мање, зависи од ситуације, од стажа искушеничког, од физич-ке зрелости (ако неко оде млад у манастир, обично сачека мало дуже, а ако је дошао у каснијим годинама, рачуна се да је зрео чо-век, да је код њега чврста одлука, па се пре и монаши, мада то све зависи од става тог човека и његове решености. Има младих који су целом душом себе предали Христу, који су спремни одмах за монашки постриг, а има и старијих којима треба дуго да сломе своју вољу и да се савију под крило послушности. Кажу да са колико година човек оде у манастир, да се тако осећа цео живот. Да се, иако физички стари, у души осећа као да има исто година као кад је тек дошао. И то је разумљиво, јер тад ула-зи у Вечност, и престаје време, престају та земаљска мерила. То је рајско стање, кад су све силе сабране у Богу, кад Господ да човеку духовно знање да доживљава ствари Ду-хом Светим, дубоко и исти-нито, какве су оне у својој суштини. Да би се доспе-ло у такво стање чо-век мора да одсеца све што га поробљава. По-требно је да крајње озбиљно схватимо служење Богу и одго-ворност која из тога следи. Да схватимо да је ношење крста - страдање. То је ис-корак из себе, у Дру-гога. Заборављање на себе, да би сва пажња ума, сво срце, целовита воља – да би били у Богу.12

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

vjera, nada i q

ubav

ивимо у времену у коме свако тежи да живи „лак-ше“. Наше друштво се прилагодило коришћењу

модерних „помага-ла“ да бисмо, заузврат, могли сло-бодно да се опустимо – и телесно и умно. Беспосличарење је поста-ло начин живота. Несрећни резул-тат ове философије је тај што вели-ки број људи данас не само да не жели, већ није способан да ревнос-но обавља посао који је захтеван или изискује усредсређеност. С духовне стране, последице су још жалосније, будући да духовни живот, изнад свега, изискује усредсређеност, одлучност и посвећеност.Царство небеско се са напором осваја и подвижници га задобијају.Свакога дана живота сусрећемо се са новим опитом кроз који имамо при-лику да растемо духовно. Морамо искористити такву прилику, као што чини сваки човек који жели да буде успешан у световним пословима. С друге стране, ако смо немарни и лако подлежемо искушењима, за трену-так можемо нанети велику повреду не само себи већ и друштву у коме живимо. Добри примери су дати у библијским причама, о Адаму у Старом Завету и Јуди у Новом. И један и други су били блиски Богу. Али у тренутку искушења подлегли су својој палој природи и тако изгубили додир са Богом и навукли проклетство на себе и читав људски род.Само је неустрашив борац победоносан. Марљив радник напредује у свом занимању. Ревносни свештеник васпита-ва своје парохијане. Предани научник открива нове законе ва-сионе. Посвећени атлета побеђује у трци. Исто тако, само ве-ликом упорношћу и трудом можемо напредовати у духовном животу. Морамо бити непоколебљиви у својим уверењима и дати добар пример људима који нас окружују. Преданост и непоколебљивост су пут ка светости. Чак и ако ми сами не до-стигнемо светост, због ових врлина ћемо се приближити Богу. Један од многих примера за то у Јеванђељу је дирљива прича о жени Хананејки чију је кћер мучио ђаво. Ова прича од само осам стихова садржи неколико поука.Господ је отишао из Галилеје у крајеве незнабожачке, оним људима које су Јевреји сматрали за нижа људска бића. Одлазећи у област Хананејаца, Господ је хтео да покаже Јеврејима да, иако су они били „изабрани народ“, остатак човечанства није био искључен из Његове мисије. Покушао је да га други не примете, међутим, Хананејка га је пре-познала и повикала: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!“ Заиста, морамо се зачудити снази вере ове Хананејке. Она је замолила Господа да помогне њој, не њеној кћери, будући да је ова била мучена бесима и не би ништа раз-умела. Као преданој мајци, благостање кћери joj је била једина брига. Вероватно је потрошила доста новца и труда тражећи ле-каре и друге који би помогли њеној кћери, но све је било узалуд. Потом је чула за Палестинца који је имао Божанску силу и пома-гао људима у свему за шта су га молили. Имала је јаку веру у то да је наш Господ њена последња нада, и да јој Он може помоћи.Чувши глас напаћене мајке, Господ јој није одмах одговорио и наставио је да иде путем. Господ је то учинио да би показао Својим апостолима како су ограничени у својим размишљањима и навикама, и како некада потпуно занемарују Божје законе, понашајући се као да је вера нешто механичко и хладно.

Када су апостоли за-молили Господа да от-пусти жену јер им је досађивала упорним викањем, Он им је од-говорио рекавши: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева“, што је значило да се држи Свог обећања изабраном на-роду. Овом реченицом Господ је хтео да под-сети апостоле да мож-да греше када мисле да је Он дошао само Свом обећаном народу. Али жена није одустајала. Она је потрчала испред њих, клекла и понови-ла своју молбу. Господ јој је тада одговорио да није добро узети хлеб

од деце и бацити га псима. Али жена се није увреди-ла због ових речи јер је из смирења знала колико је духовно удаљена од Господа. Зато је одговорила да чак и пси једу од мрва што падају са трпезе господа-ра њихових.Ова прича представља диван пример снажне вере и одлучности. Упркос околностима које јој нису биле наклоњене, ова жена је и даље снажно веровала да је њено једино спасење, једина нада, у Господу Ису-су Христу. Видевши то, и поучивши апостоле и народ, Господ јој говори: „О жено, велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш!“Господ никада није хвалио апостоле због њихове вере. Сасвим супротно, оптуживао их је да су мало-верни и чак их називао невернима или покварени-ма. Апостоли су тек много касније разумели Његову поруку. Но, колико ли се тек ми од њих разликујемо? Тврдимо да смо следбеници Христови, тврдимо да смо верници и деца Божја. Али, ако би били у искушењу, да ли би се Христос задивио нашој великој вери или би нас назвао неверницима? Као што је ста-розаветни изабрани народ изгубио веру у Бога и по-стао заокупљен „механиком“ своје вере, тако се и ми, изабрани народ Новог Завета, губимо у обичајима и „механици“ и заборављамо живу реч Христову!Као православним Хришћанима, дата нам је пуноћа истине; немамо оправдања да занемаримо своје спасење – чак и у овим духовно опасним времени-ма. Следимо пример жене Хананејке и, увидевши своју недостојност, положимо сву своју наду у ми-лост Господњу. Не обесхрабрујмо се због тешкоћа и духа равнодушности који преовлађује у данашњем друштву. Избегнимо „лакши пут“ – пут духовне смрти. Изаберимо радије да одлучно станемо пред двери Царства Христовог, куцајући све док нам се не отво-ре.

Из часописа „Православна Америка“ С енглеског: Милена Тејлор

јереј ПЕТАР Бурлаков

БУДИ ОДЛУЧАН

13

јун - јул / 2009 / s

vetigora

besjeda


рпско Косово са својим задужби-нама није било

простор не-ког српског „освајања“

и грабљења за царство зе-маљско, него

и раније и да-нас показује домете духовног успона и „освајања“, тј. задобијања, Царства Небес-ког, сходно речи Христовој да се „Царство Небеско са напором осваја“ и да га „само подвижници задобијају“ (Мт. 11,12). На Косову је тако, и пре Косовског боја, било пројављено српско духовно и историјско опредељење за Царство Божије, а то је првенствено литургијско опредељење: „да се служи Света Литурђија, овог света као и оно-га“. За служење Свете Литургије су уства-ри и подизане свете задужбине, цркве и ма-настири, којих на простору косовскометохијском и данас (1989.Г. - прим. прир.) има 1300. У народној песми насталој после Косовског боја, речено је за Косово, као његова главна карактеристика да је „Грачаница на Косову равном“, што ће рећи да је храм и манастир Грачаница централна тачка Ко-сова, колико у географском, толико и у духовном смислу. А једна друга народна песма са Косова, вероватно настала и она у време турског ропства, овако описује цркву Грачаницу на Косову у њеном литургијском контексту:

Заспала света Недељасветоме Петру на крила,свети је Петар буђаше:Буђај се, света Недељо,разгледај доле на поље –у пољу јела висока,пустила гране до земље,на гране листе широке,на лишће цвеће црвено,на цвеће челе попале.Што ми је јела висока –то ми је црква Грачанка;што су ми листи широки –то су ми књиге попове;што ми је цвеће црвено –то ми је причес' у цркви;што су ми челе попале –то ми је народ у цркви.

У овој једноставној народној песми израже-на је литургијска свест и искуство нашег наро-да, по коме је храм Божији и Литургија која се у њему служи - трајно бесмртно сједињење Неба и земље, све твари и свих људи, Бога и човека. Све-та и Божанствена Литургија и јесте најизразитији

догађај - тајна која земаљско пролазно царство везује за непролазно Не-

беско Царство. Она и јесте наше најконкретније опредељење за

Царство Божије и живот веч-ни у њему. Отуда су задуж-бине и подизане, пре све-га, за служење у њима Бо-жанствене, тачније Бого-човечанске Литургије, и за

наше окупљање, сједињење и причешће у Христу Бого-

човеку и Спаситељу свега све-та и рода људског. Ту се у молит-

ви и Светој Тајни спаја и повезује Небо и земља, овај и онај свет, људи

на земљи и Светитељи Божији на Небу. И у овој песми је то сас-вим видно како се о цркви Грачаници разговарају Све-

ти Петар и Света Недеља, као што је видно и у познатој епско-

литургијској песми Косовског циклуса „Пропаст царства српскога“. Наиме, у тој пес-

ми долази Свети пророк Божији Илија из Јерусалима, послан од Свете Богородице, да разговара са кнезом Лазарем уочи самог Косовског боја... Овде ћемо само подсетити да је одмах по раз-говору, тј. општењу Светог Кнеза Лазара са Небеским Свецима, Честити Кнез наредио служење Свете Литургије у „бијелој Само-дрежи цркви“ и на Литургији „причешће све његове војске“. Овим својим светосавским, литургијским поступком Свети Кнез Лазар показао је да је српска оријентација у овоме свету и историји - есхатолошка, небеска, духовна, а не овоземаљска, прагматич-на, користољубива, освајачко-потрошачка. То је био избор и опредељење за подвиг и несебичну жртву, узимање на себе и ношење до смрти Часног Крста Христовог, то је идење „путем Богочовека“, као што ће рећи српски песник Алекса Шантић. Ево зашто је Српски Патријарх Данило Трећи, савременик Ко-совског боја, описао и литургијски опевао у познатој „Похвали Кнезу Лазару“, тај подвиг и опредељење Кнеза Лазара и Косов-ских јунака, као избор Крста Христовог и жртве за правду, исти-ну и веру: „Боље нам је у подвигу смрт неголи са стидом живот“ и „Умримо, да свагда живи будемо“... И данас поново, у садашњој Косовској трагедији Српског народа, Српски народ није забора-вио своје историјско и духовно Косово. Нико од правих Срба није ни тражио ни препоручио некосовско опредељење и понашање Српског народа. Нико није тражио освету и узвраћање злом на зло, неправдом на неправду, насиљем на насиље и безакоње... Српски народ и данас чува и обнавља своје Косовске светиње, а подиже и нове задужбине - „да се у њима поје Литургија, овог света као и онога“... Сваком човеку и сваком народу, у историји и метаисторији, најважније је душу своју не изгубити, него је са-чувати. А то значи не изгубити свој историјски и духовни образ и идентитет пред Богом и људима, пред Небом и земљом, пред царством овога света и и Царством Небеског света, за које смо као лица и народи створени и ка којем неизбежно гредемо.

Из књиге: Свети кнез Лазар и косовски завјетСветигора 2007.г.

ДА СЕ СЛУЖИ СВЕТА ЛИТУРЂИЈА, ОВОГ СВЕТА КАО И ОНОГА“

„620 гОдина кОсОвске Битке

14

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

ВИДОВДАН НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИОбиљежавању Видовдана у Грачаници претходиле су бројне кул-турне манифестације које су почеле петнаестак дана прије самог празника. У склопу ових манифестација приређене су промоције књига, концерти, изложбе фотографија и слика, наступи мла-дих пјесника. Последње двије вечери пред сам празник - Видов-дан увијек су резервисане за два најпосјећенија догађаја који се одржавају у порти манстира Грачаница: “Избор Косовке дјевојке” и “Видовданско пјесничко причешће”.“Избор Косовке дјевојке” одржан је у петак, 26. јуна. Поред одлучивања о најљепшој Косовки програм овог догађаја је својим највећим дијелом обухватао наступе фолкорних ан-

самбала, солиста на хармоници и хора из Тетова. У суботу 27. јуна одржано је “Видовданско пјесничко причешће”.Манифестацији је претходило бденије које је слу-жио Епископ милешевски Филарет уз саслуживање већег броја свештенослужитеља. Бденију су при-суствовали Миторполит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ рашко-призренски Артемије, викарни Епископ липљански Теодосије, ректор При-зренске богословије протојереј-ставрофор Милу-тин Тимотијевић, министар вјера у Влади Србије Богољуб Шијаковић и бројни вјерници.У недјељу ујутру, у манастиру Грачани-ци, Свету Архијерејску Литургију служио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, уз саслужење еписко-па: рашко-призренског Г. Артемија, милешевског Г. Филарета, липљанског Г. Теодосија и свештени-ка и свештеномонаха Епархије рашко-призренске. У манастирској порти окупило се мноштво вјерног народа из свих крајева Косова и Метохије, Србије, Црне Горе и Републике Српске. Уз престолонаслед-ника Александра Карађорђевића, са супругом Ка-тарином, били су ту министри у Влади: проф. др Богољуб Шијаковић, Горан Богдановић, Небојша Брадић, Млађан Ђорђевић, савјетник предсједника Републике Србије Бориса Тадића, Звонко Стевић, државни секретар.После Свете Литругије, на Газиместану, Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије слу-жио је парастос, уз саслужење епископа Г. Артемија и Г. Теодосија, пред десетак хиљада људи.Након парастоса владика Артемије је рекао да су “ко-совски јунаци животе положили да бисмо данас жи-вели на Косову и Метохији“.Владика је поручио да су се Срби сабрали на Газиме-стану да би се помолили Богу и рекли себи и остали-ма да је ово света српска земља натопљена крвљу и сузама наших предака.„Косово је било и биће срце Србије, као и пре 620 го-дина“, навео је владика Рашко-призренски.За разлику од претходних, ове године је на Газиме-стану постављена бина, а цио споменик је прекри-вен фреском кнеза Лазара и српском заставом.Обиљежавање Видовдана и шестодвадесето-годишњице од Косовског боја на страдалном Косо-ву и Метохији протекло је без инцидената, али уз јако обезбеђење КФОР-а и КПС-а.

report

a`a

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ:КОСОВО ЈЕ ГЛАВА ЛАЗАРЕВА... Свети српски мученици и новомученици, од Косова до на-ших дана су лазаревска, Христова војска која ходи и про-ходи, кроз патњу, кроз страдање, кроз распећа, остајући вјерна до смрти своме челнику Христу Господу и која је због те вјерности задобила вијенац живота. И у наше вријеме се, ево, наставља тај призив пророчки свима нама: тражите ме и живи ћете бити. Нахраните се хљебом вјечнога живота да би могли да живите на истински и прави начин. Покајте се, поручује пророк, да би могли да се као народ Божји вратите својим огњиштима и градовима пустим, да их заградите и да се у њих настаните.Пред нашим очима данас поново стоји Свети великомуче-ник косовски Лазар. Стоји онакав каквим је описан у оној народној пјесми у којој жедни путници намјерници налазе у извору његову главу која сија, златну главу његову послије четрдесет дана од његове погибије на Газиместану. И када су се напојили, видјели су како се његова златна глава спаја са његовим нетрулежним тијелом. На овај дан видовдан-ски тако се сједињује наш народ, у сјенци Видовдана, наше-га очињега вида. Јер, шта је Косово? Оно није ништа друго до глава Лазарева! А шта је Србија и српски народ? То је тијело Лазарево! Може ли тијело живјети без главе? Могу ли Србија и српски народ живјети без Косова? Косово је глава српског народа. И сваки онај који би хтио да поново главу Лазаре-ву, Косово и Метохију, одсијече од народа српскога, тај врши исти онај злочин који је извршио тиранин Мурат султан на Косову 1389. Године, прије 620 година. И нема земаљске ни небеске силе која би могла, која би смјела да раздвоји главу од тијела – Косово од Србије и српскога народа утемељенога на Христу Господу, на Његовој голготској жртви...

(Из бесједе у Грачаници на Видовдан 2009. Године) 15

јун - јул / 2009 / s

vetigora

нину, Маињанину, Поборанину и Кртољанину који су пострада-ли од безбожника у Другом свјетском рату и чији земни остаци почивају у манастирској порти.Видовдан је прослављен и у манастиру Светог Николаја на Врањини Светом литургијом, Светим Крштењима, поменом ко-совским витезовима и дјечијим квизом знања из вјеронауке. Најприје су у манастирском храму светога Николаја крштена двојица браће из Горичана, Предраг и Ненад Ђуретићи из Голу-боваца, а затим је уз присуство манастирске братије и гостију који су дошли из Зете, Крушевца, Краљева и Чачка служена Света литургија. Литургију је служио настојатељ Манастира Врањина

јеромонах Петар (Драгојловић) који се у току служ-бе Божије окупљеним вјерницима обратио при-годном бесједом у којој је истакао духовну важност Видовдана за српски народ и величину и значај светолазаревског опредељења за Царство Небес-ко. Потом је одржан трећи врањински дјечији квиз знања из вјеронауке на коме је учествовало преко 20-оро дјеце из неколико зетских села. Сва дјеца окупљена на Видовдан у Манастиру Врањина до-били су видовданске поклон пакетиће а побједник квиза, Милован Сенић из Шушуња и другопла-сирани Лука Микулић из Горичана добили су и специјалне награде.У љетњој башти барског дома културе одржано је Видовданско вече које је отворио парох барски протојереј Ђорђе Кнежевић а видовданску бесједу одржао је књижевник Желидраг Никчевић. Изве-

она допринијела и доприноси, и као човјек и као љетописац, и чувању памћења и обнови наше душе и нашег бића, обнови Ко-сова и Метохије“, рекао је Митрополит Амфилохије.Историчар Предраг Вукић говорио је о историјској димензији косовског страдања и односу Црне Горе према Космету кроз историју и у наше вријеме. „Дух терора и насиља разлио се из арбанашких гудура и на ове просторе. Али, браћо и сестре, ни ми се не дамо. Као духовна дјеца Светог Саве, Светог кнеза Лазара и Владике Рада ми ћемо и у будућности следовати завјетним путевима наших предака, а самим тим и оних црногорских хероја који су 1912. године осло-бодили Косово и Метохију. Родиће се генерација која ће поново ослободити Косово и Метохију“, поручио је он.Говорили су и предједник Удружења киднапованих и несталих Љубиша Филиповић, рецензент књиге новинар Весна Девић и аутор Милена Радевић.Представљање књиге уљепшало је појање дјечјег хора „Свети Козма Етолски“ из Подгорице.

ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА У ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ МИТРОПОЛИЈИУ свим храмовима Црногорско-приморске Митрополије и ове године је свечано и литургијски прослављен Видовдан и 620-та годишњица Косов-ске битке.Свету архијерејску литургију у манастиру Подла-ства Грбаљска служио је Преосвећени Епископ диоклијски игуман манастира Острог Господин Јован. Након литургије Владика је служио помен Косовским јунацима као и 81 Грбљанину, Будва-

КОСОВО, ЗЛОЧИНИ БЕЗ КАЗНЕУ крипти подгоричког саборног храма Васкрсења Христовог, у присуству великог броја грађана Под-горице, али и косовско-метохијских расељеника, представљена је књига Милене Радевић „Косово – злочини без казне“.Препоручујући књигу читаоцима Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије рекао је да је о Косову и Метохији више књига написано у последње три деценије него у току последњих вјекова, што је последица згуснутих догађаја на његовом простору након 1981. године.„Стотине имена записаних у овој књизи су најдрагоцјенији документ и најпотресније свједочанство, и најснажнија оптужба против злочинаца. И не само против злочинаца непо-средних од којих се имена неких знају, него про-тив саучесника у злочину“, нагласио је он.„Сви знамо да је саучесника било не мало, а наро-чито међу њих спадају они који данас управљају судбином Косова и Метохије, и судбином свијета. Ова књига је оптужба, не просто против бомбардовања из 1999. године, него против не-морала и лицемјерја тзв. међународне заједнице која је учествовала у том злочину, најчешће перући руке на пилатовски начин“.„Косово је гроб више од 600 година, али гроб који носи у себи будућност, носи наду, носи силу Божју. И рађа нове косовске божуре, нови преображај, нови повратак. Носи нове изданке, ће неминов-но – то је логика непогрешивог моралног за-кона – нићи обнова, прије свега наше душе, на-шег народног бића. Хвала нашој Милени што је

16

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

ден је и богат културно-умјетнички програм у коме је учество-вало Фолклорно друштво „Свети Јован Владимир“ и етно-састав „Дарови Светог Јована Владимира“. Асим Сарван је на крају вече-ри са пријатељима приредио концерт.Уочи празника у Подгорици је, у порти цркве Светог Ђорђа, од-ржана традиционална манифестација „Велико видoвданско пјесничко бдење“ која је окупила око тридесетак пјесника из Црне Горе. Они су казивали своје стихове, а учествовао је и хор Светог апостола и јеванђелиста Марка из Подгорице. По одлу-ци жирија манифестације у саставу Радован М. Караџић, Вишња Косовић и јереј Предраг Шћепановић овогодишњи добитник „Ви-довданске повеље“ је књижевник из Подгорице Гаро Јовановић.

Р.В.

МАЈКА, ЈА И КОСОВО

Е, кад ме мајка упитаби ли сине, ране ти моје,пред зору кренуо преко Ржаницедо у Дечане,затече ме у чуду.

Шта да јој кажем ?

Мислим најбоље је да ништа не кажем,а опетнешто морах.

Дечани су још у пољу,миришу и трепере, и овде их осећам, мајко,како калдрмом староммонаси тамјаном каде путеве Господњеи наше,и после нас; како тамјан и мирис Косовског божурау нашим чулима одседа.

Дечани су, мајко, још дворицарева, краљева, небеских владара,Дечани су где и беху.

Шта да јој кажем?

Дечани су писмо наше златноСимонидин вез од болаи круна...Видиш ли, знамо то мајко,па куда да идем

и шта бих ти донеоосим крста Дечанскога.Знаш мајко, то је Божје сазвежђе:Дечани, Грачаница, РаваницаБожја ризница Пећка патријаршија,Лазарица, Левишка и све наше мучени-цеИсусове задужбинеи наше покајнице.

Тамо су све наше тужбалице, невесте,праштање и патње, невере и издајства,тамо су све наше ране,чемери и мелеми.

Шта да јој кажем још ?

Прађед мој тамо јеђед мој тамо јеотац мој тамо једеца су наша тамо крв наша тамо је,и шта сада?

Сагну се старица моја,на земљу клекну,мараму скиде,ко земљи да збори:

„Е, да имам сузу пустила бихда потопи и горе и доље,да устиса силна водаи одавде ја запловиму дечанско морека некада у Лазарево поље.

Дај Боже, дај сило небескадеци нашој, травама и пчеламада с молитвом лежуи звонима се будеда и ноћу као у нашим светим косовкимцрквама и манастиримазажижу свеће где год њихов сјаји вечни плам досеже.

Услиши Боже овој мученици тако мало за род свој.

Божје ми вере,Богом се кунем,Бог ми је сведок, више те молити нећу -Спаси само још овај пут“.

Шта да јој кажем,Боже?

poezija

НО

ВИЦ

А Ђ

урић

17

јун - јул / 2009 / s

vetigora

рактично, сви ев-ропски народи из-умиру. Разлог су стерилизација, абор-

тус, контрацепција, хомо-сексуализам... Све су то раз-лози удаљавања од Божијег плана. Изумиру и зато што игноришу брак. Избјегавају брак због неоправданих разлога. Морамо поново

рекламирати брак. Колико је младића ножењених, коли-

ко дјевојака неудатих... Постоје оправдани разло-зи; не треба осуђивати људе. Можда нијесу сусре-ли особу с којом би ушли у брак? Не можеш се оже-нити или удати за било кога. То су оправдани раз-лози. Међутим има неоправданих – кад неко пре-зире брак, не жели се за другог жртвовати, жели сам или сама свој живот остварити. Знам примјер једне дјевојке, била је фина, побожна, али говори-ла је да неће да се уда да би се жртвовала за болес-ног брата. На крају, добила је рак дојке и умрла. Не може те никакав психијатар утјешити психоанали-зом као што би те утјешио твој муж да га имаш. Мислим да су данас највише дјевојке криве зашто је премало бракова, јер имају велике захтјеве. Она захтијева да њен будући муж има стан, ауто, добро запослење... Па, не мора се све имати одједном. От-куд све то младићу, када је он то могао зарадити? Можда је добио на поклон, па то не зна цијенити; можда је лопов... Зар није љепше стицати имови-ну заједно, као што су то чиниле наше мајке и баке, зар то није благословено? Зашто се брак избјегава, криви су и предбрачни сексуални односи. То је сурогатни живот, не онај којег је Бог предвидио. Контрацепција је развила негативан став пре-ма браку и рађању дјеце. Умјесто да се радују дјетету, људи га се плаше. Треба се чувати онога што не ваља, а не бојати се дјеце. Ту је врло штет-но дјеловала и школа. Колико сам видио на ин-тернету, и ви у Црној Гори преплављени сте тим неморалним одгојем. Страни плаћеници који се боре против рађања имају своја удружења, држе предавања, дијеле летке. Казаћу вам један примјер из Риге, главног града Летоније. Тамо говоре руски и ја сам, пошто добро говорим руски, у једној школи одржао предавање. Пред почетак предавања дошла је телевизија и њихов новинар је међу дјецом урадио анкету. Нико од сто ученика који су дошли на предавање није желио да уђе у брак, нити да буде родитељ. За-што, питам их. Па, кажу, нас су већ научили како да живимо сексуалним животом прије брака. Неколи-ко пута су им у школи одржали таква предавања и брак су схватили као наметнуту обавезу. Шта ће им дјеца – и она су обавеза – када им је главни циљ да заврше школу, оду негдје на Запад и зараде новаца. Гдје је будућност било ког народа ако младе генерације не желе ступити у брак, не желе бити

родитељи? То је резултат секс едукације, тог негативног, мрачног, антихришћанског, и не само антихришћанског него учења про-тив свих вјера, то је паганство. Они наступају тако што дођу у шко-лу и рекламирају разна средства за извођење гријеха. И то је под-ршка онима који већ грјешно живе. А она дјевојка која је невина, поштена, или младић, стиде се сами себе. Таква предавања одо-брио је директор, а држи их неки љекар. И све је пошло наопако: они који би требало да се покају због грјешног живота бивају под-ржани у своме гријеху, а они који су поштени осјећају се инфери-орнима. Резултат тих предавања је пуно више гријеха, предбрач-них односа, болести, негативног односа према браку, чак неки облик геноцида, или геносуицида. У Малавију, у Централној Африци, преко пола становника млађе доби је заражено сидом. Ја се електронски дописујем са десет, петнаест особа из Малавија. И питам их како то да је у њиховој земљи, гдје су више од пола становника Хришћани (католи-ци, протестанти), толико младих заражено сидом, какви сте ви то вјерници ако сте се толико заразили. Знате што су ми рек-ли? Прво су им долазиле разне међународне организације и рекламирале контрацепцију, па се појавила порнографија... Најпрофитабилније занимање у Малавију данас је гробар. Сахра-на до сахране. Надате се да смо ми овде отпорнији на сиду? Они причају да постоји некакво средство, некаква пластика која рјешава све наше проблеме. Е, то је та подвала. Прво, нико није открио нити ће открити презерватив који чува од гријеха. А гријех је сида душе. Нико нема право да људима предлаже гријех. То је противвјерска дјелатност. Ни школа нема на то право. А школа је спроводила противвјерску дјелатност дуго и систематски, када су лагали на нема Бога. У посљедње вријеме ни код вас не гово-ре отворено да нема Бога. Промјенили су тактику и нападају дру-ге Божије заповијести. Кад рекламирају блудност, они нападају Божије заповијести. Родитељи морају реаговати. Немојте нам ди-рати дјецу! Није школа власник дјеце! Пошаљеш дијете у шко-лу са повјерењем да ће научити да пише, рачуна, а тамо неко

predavawe

др АНТуН Лисец

Разлози пРотиВ контрацепциjе, стерилизациjе,вjештачке оплодње и утробног чедоморства 3.

Тајланд има 66, а Филипини 82 милиона становника. Прва особа заражена од сиде одкривена је и једној и у другој држави исте године, 1984. након три годи-не, приближно је исто стање... И онда, 1991, долази им Свјетска здравствена организација и прогнозира: Ви, на Тајланду, уколико не будете рекламирали презерва-тив, 1999. године имаћете 60, а можда и 80 хиљада за-ражених, а ви на Филипинима око 80, па и 90 хиљада. Филипини су хришћанска земља и Црква није дозво-лила рекламирање презерватива, него је спроводи-ла програме суздржаности. Тајланд је паганска земља која је прихватила све што јој је Свјетска здравствена организација предложила: на сваком кораку продава-ли су презервативе и посвуда их рекламирали. Те 1999. године на Тајланду је било не само колико су прогнозирали, него чак 755 хиљада заражених, и ум-рлих 65 хиљада, а на Филипинима свега 1005 зараже-них, а умрлих 225! Године 2003. на Тајланду већ је зара-жено сидом 899 хиљада људи, а умрло 125 хиљада, а на Филипинима 1246, а умрло 260. Прошле године на Фи-липинима је било нешто мање од 4 хиљаде заражених, и то углавном у иностранству, а на Тајланду се масовно умире. Ето колико је за Филипине значило васпитање о суздржаности, а како је Тајланд пропао под тим свјетским реклама. 18

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

3.

настоји да злоупотријеби школу за мисионарење тог новог па-ганства, гдје рекламирају оно што Бог забрањује, рекламирају гријех. Па, због тога је већ давно изумрло Римско царство, због гријеха блуда. Кад би у вашу школу дошао човјек, не знам одакле, из које држа-ве, и рекао: Господине директоре, ја мрзим Вас и Вашу Државу; ја ћу ваше ђаке да научим како да живе да би ви као народ изум-рли, тај директор би, сигурно, позвао полицију. Међутим, ти и так-ви људи су промијенили тактику. Они неће рећи директно да нас мрзе, него кажу: Знате, ми ћемо ваше ђаке научити да живе тако да се не разболе. И онда уче дјецу разврату, гријеху, а ре-зултат је да они не желе брак, не желе бити родитељи. И поврх свега тога, живјећи развратно, по упутствима „си-гурног секса“, како су их научили ови мисионари у школи, ипак су се заразили и многи су постали неплодни.Пробали су такав програм спроводити у Хрватској, али су се побунили бискупи и родитељи и та предавања су забрањена. Немојте да вам у школе уђу такви „мисиона-ри“, пропашћете.Амерички национални институт за здравље још 1996. године објавио је документ да употреба баријерних метода контрацепција, у које спада презерватив, не

потврђује да се тиме спрјечава ширење вируса ХПТ који је узрочник рака материце, Деведесет пет од-сто жена које имају рак грлића материце зараже-не су овим вирусом, који се преноси употребом презерватива као и без њега. Дошло је вријеме да дјевојка којој су у школи говорили да је презерва-тив штити од болести, а она је добила рак матери-це, тужи ту особу, тог доктора који је то рекламирао и тог директора који му је то омогућио. Знам медицинску сестру која ради у једној болници у Загребу у којој се лијечи рак материце (а у Загребу се рак материце лијечи у неколико болница), Каже да је код ње на одјељењу свакодневно седам, осам дјевојака са раком материце. Већином умру, јер су се касно јавиле. Е, то су те дјевојке које су вјеровале у презерватив. Из документа из 2000 године, који је издао Наци-онални институт за здравље Владе Америке, види се да нема клиничких потврда да презерватив штити од заразе сифилисом, херпесом гениталис, кламидијом трахоматис... Тај презерватив је огром-на обмана! И сида се врло лако преноси, без обзира на презер-ватив. Сида се може пренијети и пољупцем, али о томе се ћути. Зашто? Зато што рекламирају ту пла-стику. Једино што помаже у борби против сиде је васпитање, предбрачна суздржаност и брач-на вјерност. Док још није био председник Амери-ке, Буш је прочитао у новинама ово што сам ја сад рекао. Онда се упознао са доктором који је напи-сао тај чланак и заједно са њим је ишао по шко-лама Америке и држао предавања о суздржано-сти. Говорио је да ће, ако буде председник Амери-ке, подржавати предбрачну суздржаност. И био је предсједник и остварио је предизборно обећање. Државни новци трошени су на програме суздржа-ности (против предбрачних сексуалних односа). Резултат је био – смањење полних болести. Уганда је једина држава на свијету која је смањила проценат заражености сидом. Имали су преко 20 одсто обољелих. Сада имају око 6 одсто, јер су увели програме суздржаности. Познати глумци и спортисти на телевизији говоре о суздржаности од пребрачних односа. То исто ради и њихов пред-седник.

Прошле године сам са Американком Карен Малец и оцем Јованом Пламенцем обишао градове у Србији и Републици Српској. Били смо и у Црној Гори. Та Амери-канака је износила доказе да је рак дојке врло често из-азван абортусима. Свега 15 одсто случајева рака дојке догађа се због генетике. Осталих 85 одсто је вјештачки изазвано, нарочито због абортуса, или антибеби пилу-ла, или због тога што избјегавају рађање. Дјевочица кад се роди, и све док почне да рађа, има не-зреле жлијезде у грудима, типа један и типа два. Рак дојке настаје управо од тих незрелих жлијезда. Тек при крају трудноће, жлијезде сазрију, да би могле произво-дити млијеко, и код тих зрелих жлијезда нема рака. Кад мајка доји дијете, то су жлијезде типа четири, и ни код њих нема рака. Што жена раније почне да рађа, и што више дјеце роди, што их више доји, заштићенија је од рака дојке, али и рака јајника. Међутим, пазите, тек при крају трудноће њене груди сазрију. Када је она била трудна, па је дјетету одузела живот абортусом, шта се догодило у њеним грудима? Жлијезде су се умножиле, да би могле да производе млијеко, али оне остају у незрелој фази. Неке од тих умножених жлијезда типа један и два по-стану ћелије рака. Значи, пород чува жену од рака, а побачајима она провоцира његов настанак.Свјетска здравствена организација је, прије пар годи-на, антибеби пилуле прогласила првом групом канце-рогених елемената, узрочника рака. Зашто је рак јајника чешћи код жена које нису рађале? Смањује се опасност од обољена рака јајника код жене која је више пута трудна, и што дуже доји дијете. Док је жена трудна, не догађају се овулације и јајник мирује. Ако жена доји дијете у просјеку годину дана, она нема циклусе и њен јајник „спава“. У суштини, што је мање овулација, мања је могућност да ће неке ћелије јајника обољети од рака. Рађање и дојење је најсигурнија и најприроднија за-штита против рака дојке и јајника, о којој нико не гово-ри. Предлажу мамографију и прегледе. Тиме, донекле, доприносе да жене у мањем проценту умиру од рака. Међутим, нажалост, у исто вријеме провоцирају рак ан-тибеби пилулама, абортусима...

19

јун - јул / 2009 / s

vetigora

Мојсије пасијаше ста-до Јотору тасту

својему, свештени-ку Мадијамскому,

и одведе стадо пре-ко пустиње, и дође на гору

Божију Хорив. И јави му се анђео Господњи у пла-мену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева. И Мојсије рече: идем да видим ту утвару велику, зашто не сагоријева ку-пина. А Господ кад га видје гдје иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсије! Мојсије! А он од–говори: Ево ме.“ (2. Мој. 3, 1-4). Ових пар стихо-ва Књиге Изласка јесу дјелић приче о Мојсију. Дјелић у коме Господ, себи на службу, призива Мојсија – Израиљца и некадашњег принца еги-патског, под чијом влашћу бјеше народ Божији. Прихвативши позив Мојсије постаје пастир и духовни отац свог народа, законодавац и лич-ност која обиљежава Стари Завјет. Он поставља темељ старозавјетне етике. Неких хиљаду и по година касније одиграва се не-што слично. Господ опет бира човјека, под чијом су влашћу „синови“ Његови. Доиста, овај човјек је, за разлику од Мојсија, користио ту власт, али у његовом прихватању позива пројављује се још већа сила Божија. Он такође постаје страдални пастир свога стада, па и законодавац на неки на-чин. Основ и темељ новозавјетног богословља. Тај човјек јесте Савле, то јест „Павле слуга Исуса Христа, позвани апостол, изабран за Јевађеље Божије“ (Рим. 1,1), рођен у киликијском граду Тарсу. Тачна година се не зна, али ако знамо да се при каменовању архиђакона Стефана (Дап. 7, 58) спомиње као младић, а да се у посланици Филимону, писаној између 61. и 63. године, на-зива старцем, закључујемо да се родио између 5. и 10. године после Христа. Родитељи су му били Јевреји, од племена Венијаминова (Дап. 9, 11; 21, 39...) и римски грађани. Млади Савле је ‘’прво верско образовање добио у родитељској кући, строго фарисејској, а затим у школи при мјесној синагоги, гдје је учио јеврејски језик, док се у родитељском дому говорило арамејски.’’ (др Емилијан Чарнић, Увод у Свето Писмо Новог За-вета). Живјећи у Тарсу, тадашњој метрополи рим-ске провинције Киликије, Савле је морао да се упозна са јелинском културом. ‘’На основу посла-ница, не изгледа да Павле посједује систематско грчко образовање, али је сигурно био познава-лац народне мудрости и верско-философских струјања свог времена, и то до те мере да се у по-сланицама и беседама користио изрекама кла-сичних грчких писаца.’’ (проф. др Јоанис Кара-

видопулос, Увод у Нови Завет). Тако он, касније, цитира Менан-дера (1. Кор. 15, 33), пјесника из IV вјека прије Христа, критског пјесника Епимида (Тит 1, 12), а и у својој одбрани пред Агрипом, користи стару грчку пословицу: ‘’Тешко ти је против бодила праћати се.’’ (Дап. 26, 14). Поред оваког јелинског образовања, Савле није запоставио ни своје знање Закона. Напротив, он од-лази у Јерусалим и усавршава се ‘’код ногу Гамалилових’’ (Дап. 22, 3). Такође је поред теоријског образовања, научио и за-нат прављења шатора. Васпитан у строго фарисејском духу, и ‘’научен тачно закону отачком’’ (Дап. 22, 3), Савле убрзо зау-зима негативан став према хришћанству, јер је у хришћанима видео непријатеље Закона и противнике изаиљског наро-да. Учествује у каменовању архиђакона Стефана (Дап. 7, 58), а и у акцији јеврејских власти против хришћанске Цркве (Дап. 26, 9-11). ‘’Савле је пустошио Цркву, улазећи у куће и силом одвлачећи људе и жене предаваше их у тамницу.’’ (Дап. 8, 3). Он се не задовољава само јерусалимским хришћанима, већ уз пре-поруку и благослов првосвештеника, креће за Дамаск. Ту, ско-ро пред капијом града, надомак циља, дешава се потпуни пре-окрет. ‘’Савле, Савле зашто ме гониш’’ (Дап. 9, 4). Прекретни-ца не само у Савловом животу, већ у животу цијеле Цркве. ‘’Тај салто мортале, тачније: тај скок из смрти у живот, преображај гонитеља Савла у апостола Павла, маркирао је, обележио је, запечатио је, ево, већ два миленијума, два тисућлећа, две хиљадугодишњице нашу човјечанску историју, посебно драма-тичну историју Хришћанства.’’ (епископ Атанасије Јевтић, Све-ти Првоврховни Павле Апостол Народа, празнична бесједа). Заиста велики догађај. ‘’Важност догађаја пред Дамаском види се и по томе што Лука у Дјелима апостолским три пута доно-си извјештај (9, 1-19; 22, 4-16; 26, 9-16), у три важна тренутка: између крштења високог достојанственика етиопске краљице Кандаке и обраћања паганина Корнелија, у одлучном тренут-ку када хришћанство излази из матице жидовства, у одбрамбе-ном говору Павла пред народом у храму и, коначно, пред Агри-пом и Фестом, кад Павао брани невиност кршћана пред рим-ском влашћу.’’ (Целестин Томић, Павао- апостол народа). Након оваквог, неочекиваног и драматичног искуства, услед кога је ослијепио, Савле по заповјести Христовој одлази у Дамаск гдје га апостол Ананија крштава. Крштењем се, из дна душе потресе-ном и уздрманом Савлу, враћа вид. Истовремено му се отвара и нови духовни хоризонт и он одмах почиње да проповеда реч Божију, на велико чуђење Јевреја и хришћана. Логично је да се и једним и другим јавља сумња у некадашњег гонитеља, а сада апостола, те он одлази у Арабију (Гал. 1, 17). Тамо проводи више од двије године, сабирајући се и спремајући се за своје животно дело. По повратку у Дамаск Савле затиче разјарене Јевреје, те га дамашки хришћани спуштају преко зида. Напустивши Дамаск он одлази у Јерусалим и тамо се, како и сам свједочи у Послани-ци Галатима, први пут сусреће са апостолима Петром и Јаковом братом Господњим. Његову искреност јамчио је апостол Варна-ва, који га је и довео пред апостоле. Павле је овдје проповједао неких петнестак дана (Гал. 1, 18), а потом, сазнавши да му Јевреји раде о глави, одлази у родни Тарс. У граду, из кога је отишао као заклети фарисеј, а вратио се као слуга Христов, постиже

esej

МИЛАН Д. Вуковић

Значаj дjела апостолаПавла за живот Цркве

Сваке школске године у Богословији Светог Петра Цетињског ученици пишу радове под називом ‘’Светосавски темати’’. У овом броју објављујемо један од награђених радова, који је написао ученик четвртог разреда Милан Д. Вуковић.

„

20

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

велики успјех. Вијест о томе успјеху стиже и до Јерусалима. У међувремену, непознати хришћани доносе хришћанство у Антиохију, те апостоли шаљу Варнаву да их утврди, а он позива и апостола Павла. У Антиохији проводе годину дана, од 43. до 44. Потом одлазе у Јерусалим, у коме је завладала глад, и носе помоћ. ‘’Варнава и Сав-ле предавши помоћ вра-тише се из Јерусалима у Антиохију, узевши са собом и Јована прозваног Марко.’’ (Дап. 12, 25). Њиховим повратком из Јерусалима отвара се нови лист у историји Цркве – епоха Павлових мисио-нарских путовања. Иза-брани од Духа Светог (Дап. 13, 2), Варнава, Савле и Јован Марко крећу преко Селевкије на Кипар. ‘’Про-шавши читаво ово острво од Саламине до Пафа, они постижу први, задивљујући и охрабрујући успех: про-конзул Сергије Павле, обраћен је у хришћанство, а јудејски врачар Вари-сус (Елима), који је поку-шао да омете продор ис-тините вере, ослепљен је.’’ (др Емилијан Чарнић). По одласку са Кипра апо-столи се упућују у Пер-гу Памфилијску. У Пер-ги их Јован Марко напуш-та, а Савле – Павле и Варнава крећу у Антиохију Писидијску. Овдје су имали успјеха, међутим, због завидних Јевреја били су приморани да напусте град, те крећу у ликаонијске градо-ве: Иконију, Листру и Дерву. У Листри је апо-стол Павле исцјелио хромог од рођења, те их мјештани прогласе за богове. Варнаву Зевсом, а Павла Хермесом, па им чак и жртве хтједоше принијети. Они пак раздријеше хаљине своје и убјеђиваху народ да су људи као и они, да су само проповједници Христови Који кроз њих учини ово чудо. И поред оваквог чуда разјарени Јевреји из Антиохије Писидијске побуне народ у Листри, те апостол Павле би каменован и из-бачен изван зидина града. Преживјевши ово каменовање Павле и Варнава одлазе у Дерву, и преко Листре и Иконије, Антиохије Писидијске, Перге и Аталије, ‘’утврђујући душе ученика и савјетујући их да остану у вјери’’ (Дап.14, 22), се вратише у Антиохију. Ово путовање је трајало око три године, од 45 – 48, и упркос страдањима које су претрпјели имало је великог успјеха. Но, то што је доста многобожаца поверовало и пришло Цркви је створило извјесне проблеме, ради којих је сазван сабор апостола 48/49. годи-не. Павлово гледиште да су хришћани из много-боштва слободни од Закона, дијеле и апостоли Јаков и Петар. Петар у својој бесједи као главни аргумент наводи случај капетана Корнилија. Са-бор доноси одлуку да се хришћани из многог-

боштва не морају обрезивати. Та је одлука посла-та вјернима у Антиохији преко Павла и Варнаве којима се придружише Сила и Јуда Варсава.Пошто су вјерске прилике у Антиохији добре, Пав-ле одлучује да посјети Цркве основане на првом

мисионарском путовању. На овом путу Павлов сапутник је Сила, а не Варнава. Наи-ме, Варнава је хтио да пове-де Јована Марка, док је Пав-ле сматрао да се на првом путу показао недорастао за мисију међу многобожци-ма. Због тога су се разишли. Варнава и Јован Марко су отпловили за Кипар, а Пав-ле и Сила су преко Сирије и Киликије стигли у Дерву и Листру, гдје им се придру-жио и Тимотеј. Из Листре од-лазе преко Фригије, Галатије и Мизије у Троаду. У Троа-ди се апостолу Павлу у сну јавља Македонац и моли га да дође да им помог-не. ‘’Схвативши овај сан као божански призив да објави Јеванђеље и на европ-ском тлу, он одлази из Тро-аде са својим сапутницима Силом и Тимотејем, којима се овдје придружио и ле-кар, јеванђелист Лука.’’ (др Емилијан Чарнић). Преко Са-мотраке и Неапоља они од-

лазе у Филипе. Ту, између осталих, у хришћанство обраћају Лидију, продавачицу из Тијатире, која своју кућу даје за прву цркву – кућу на старом континенту. Павле такође ослобађа и једну робињу, пророчицу, од злог духа, што изазива гњев њених господара, који су имали прихода од ње. Тога ради Павле са својим сапутницима бива бачен у тамницу. Међутим, док се Павле и Сила, око поноћи, мољаху заљуљаше се темељи тамнице, отворише се сва врата и заробљеницима спадоше окови. Тамничар, пробудивши се из сна и видјећи шта се десило, помисли да су затвореници побјегли и хтједе да се убије. Видјећи да су сви ту и шта се све збило, там-ничар и сав његов дом се крсте. Градске старјешине, сазнавши да су апостоли римски грађани, се упла-шише због незаконитог поступања са њима, те их замолише да оду из њиховог града. Напустив-ши Филипе, преко Амфипоља и Аполоније долазе у Солун, главни град Македоније. Као и у осталим градовима, најприје су проповједали Јеврејима, па тек онда многобожцима. Мали број Јевреја се об-ратио, те је прва солунска црква била формира-на већином од многобожаца. Међутим невјерни Јевреји побуне народ против апостола, те они бјеху принуђени да оду у Верију. Овдје велики дио становника поверује у име Христово, али солунски Јевреји изазову побуну и у овом граду. Због побу-не апостол Павле морем одлази у Атину, а Сила и Тимотеј остају још неко вријеме у Верији. Дошавши у Атину апостол Павле се сусрео са грчким фило-софима који су га замолили да своје учење изложи на Ареопагу. Павлова бесједа на Ареопагу (Дап. 17, 19-33) изазвала је подсмијех Атињана. Распети и по-

црква св. ап. Павла у петро-павловском манастиру

21

јун - јул / 2009 / s

vetigora

нижени Бог није се уклапао у њихову философску концепцију Бога. Повјеровао је мали број људи, а међу њима Дионисије Ареопагит и жена Дама-ра. Незадовољан исходом свога боравка и рада у Атини, апостол одлази у Коринт. У Коринту се зад-ржава око годину и по, успјешно проповједајући уз помоћ Силе и Тимотеја који су у међувремену дошли из Верије. Ту среће и своје пријатеље Аки-лу и Прискилу, који му се придружују на путу за Ефес. У Ефесу се задржава краће вријеме, те се пре-ко Кесарије и Јерусалима враћа у Антиохију. До наредног Павло-вог путовања није про-шло много. ‘’Вјероватно пролећа године 53, кад су путеви постали про-ходни, креће на своје треће, најплодније и најзначајније путовање.'' (Целестин Томић). Ово путовање је трајало чети-ри до пет година. Већи део времена, око три године провео је у Ефе-су, проповједајући са успјехом, али не без борби и гоњења. Павле у Ефесу среће Аполоса и још неке ученике Јована Крститеља, које крштава Духом. Дјела апостолска нам помињу случај заклињача, синова Скевиних, а и златарску побуну у којој хтједоше да линчују апостола Павла. По завршетку ове побуне он напушта Ефес и пре-ко Троаде одлази у Македонију, а затим у Коринт, гдје остаје три мјесеца. Из Коринта апостол Павле, преко Македоније одлази у Троаду, гдје оживљава младића Евтиха. Не задржавши се много, одлази у Милит и опрашта се са старјешинама Ефеске Цркве. По-том са својим сапутницима креће за Јерусалим. Преко Коса, Родо-са и Патаре, стиже у Тир и задржава се седам дана. Из Тира, пре-ко Птолемаиде Галилејске, долази у Кесарију и одсједа код ђакона Филипа. Ту тада дође и неки пророк Агав, који прорекне Павлу да ће га у Јерусалиму оковати. Упркос томе он одлази у Јерусалим. Посјећује апостола Јакова и по његовом савјету одлази у Храм ради очишћења. Препознавши га у Храму, неки азијски Јевреји по-буне народ против њега, те римски заповједник Клаудије Лисија, обавијештен о немирима, долази са војницима и хвата Павла, мислећи да је неки злочинац. Сутрадан апостол бива изведен пред синедрион. Увидјевши да је у синедриону један дио фарисеја, а дру-ги садукеја, апостол Павле изјави да је и он фарисеј и да му се због вјере у васкрсење суди. Изјава изазове подијељеност фарисеја и садукеја, те настане велики метеж, а Павла врате у табор. ''Кад пак свану дан учинише неки од Јудејаца завјеру и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити док не убију Павла.'' (Дап. 23, 12). Сазнав-ши за ово, Павлов сестрић обавијести заповиједника, те овај Пав-ла пошаље у Кесарију. У сужањству кесаријском Павле остаје двије године, од 58. до 60. Када нови намјесник Фест, који је замијенио предходног Феликса, хтједе да поново суди Павлу у Јерусалиму, овај се позове на своје римско грађанство. Тако апостол Павле бива послан у Рим, гдје ће остати заточен двије године, од 61. до 63. То је била нека врста кућног притвора, те су вјерни могли долазити к њему. Овдје нам Дјела апостолска завршавају свој извјештај. Даље ‘’из старог црквеног предања, које индиректно потврђују и пастир-ске посланице апостола Павла, сазнајемо да је Апостол у Риму до-казао своју невиност и да је, ослобођен окова, предузео путовање у Шпанију, Грчку, Илирик, Малу Азију, Крит. И да је мученички завр-шио свој живот 67. године.’’ (протођакон др Емилијан Чарнић)Као неуморни мисионар, апостол Павле иза себе оставља вели-ко дјело. Раширену Цркву Христову, по читавом, тада познатом свијету, и своје посланице, као поткрепљење свога мисионарства.

‘’Посланице апостола Павла су први писани споменици Новог Завета и представљају дела која не само да показују система-тичност, него и прилагођеност околностима: значи нису напи-сане да би систематично развиле неку тему, него да би одгово-риле на нека питања која су апостолу постављале новооснова-не Цркве.’’ (проф. др Јоанис Каравидопулос). Посланице апосто-ла Павла су настале као плод његове пастирске бриге. Међутим, оне ипак садрже изванредно богословље и указују на апосто-ла Павла као првог великог богослова Цркве. Пишући послани-

це апостол Павле се прид-ржава правила тадашње епистолографије (увод, обрада теме и поздрав). Обично диктира својим писарима, а на крају, као доказ аутентично-сти, додаје својеручни поздрав. Посланице га приказују као одличног стилисту. ‘’Апостол Пав-ле је први који је грчки језик прилагодио новој и узвишеној вери. Стога

његов стил има лични оргинални карактер, от-крива човека оданог Богу свом душом и Хри-стовог апостола који се најревносије брине за спас верних.’’ (др Емилијан Чарнић). Значај по-сланица је далекосежан, како за богословље, тако и за историју Цркве. По речима Целести-на Томића: ‘’То су писма, откривају нешто особ-но, присно, обитељско, а опет су то послани-це, које имају у себи поруку за цијелу Цркву.’’ Оне садрже бројне податке о животу апостола Павла, као и о збивањима у раној Цркви и о од-носима међу апостолима. У новозавјетном ка-нону сачувано је 14 посланица, с тим да нису распоређене хронолошки, него по обиму. Најстарија посланица јесте Прва посланица Солуњанима. Настала је у Коринту, за вријеме другог мисионарског путовања, око 51. го-дине. Повод јесу веома повољне вијести које је донео Тимотеј. Поред тога што Павле из-ражава своју очинску бригу и хвали солун-ске хришћане, посланица садржи још неколи-ко битних тема, као што су морална чистота и братољубље (4, 1-12) и васкрсење из мртвих (4, 13-5, 11), као и неколико практичних савјета (5, 12-22). Посланица се завршава са молитвеним жељама и поздравом. Што се тиче аутентично-сти, она је несумњива. ''Као посланиницу апо-стола Павла спомињу је Тертулијан, Епифаније, Иринеј, Мураторијев фрагмент, Климент Александријски, Ориген и јеретик Маркион.'' (др Емилијан Чарнић). Убрзо по писању Прве уследила је и Дру-га посланица Солуњанима. Разлог је погреш-но тумачење Павловог учења о другом дола-ску Христовом, тако да је главна тема послани-це Дан Господњи, за који су Солуњани мисли-ли да ће веома брзо доћи. Писци који наводе Прву посланицу Солуњанима као Павлову, на-воде и Другу, тако да је и њена аутентичност несумњива.

-наставак у следећем броју-

пећина св. апостола Павла у околини Требиња

22

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

u prilo

g `it

ijuКАТАРИНА Степанова

За двеста година, колико у Америци постоји православље, у њој су се појавили њени сопствени светитељи, мученици и чудотворци, о којима се у Русији засад мало зна. Али има и оних, који су код нас већ одавно познати и вољени. Такав је, на пример, свети Јован Шангајски. Овај светитељ је последње године свог живота провео у Калифорнији, у граду Сан-Франциску, у који се упутила Ката-рина Степанова, како би се срела са људима који га се сећају и да би видела како данас живе православни Американци.

Острвљаниије могуће погрешити приликом укрцавања у авион за САД – Американ-ци се препознају издалека. На излазу пре-ма степеницама за авион на гомили рана-ца сместила се група студената. И младићи

и девојке носе плаве фармерке, беле патике и дуксеве јарких боја на којима пише одакле су допутовали: Харвард, Стенфорд, Тексас, Чикаго. Осим омладине авион чека четири инвалида у колицима, којима сви радо помажу, и неколико старијих брачних парова у лаганим тренерка-ма и мокасинама. Сви се они – млади, стари, бо-лесни и здрави – широко осмехују, при чему се виде њихови бели зуби, и врло гласно причају и смеју се. Само је један уморан службеник, у цр-ном оделу, с лап-топом, однекуд залутао у ово бучно друштво, мада је и он носио беле патике, иако је понео и ципеле – носио их је у кеси.Становници Старог света Америку често доживљавају као велико острво, одвојено од осталог света, а Американце – као становни-ке острва; Америка размишља на свој начин, тумачећи по свом догађаје који се дешавају у свету. И она има право на то. Тачније, Америка просто има све своје: своју нафту, својих седам светских чуда, свој Париз, Москву и Ново-Дивјејево.Православље у Америци има своју дугогодишњу историју: 1784. године руски колонисти су подигли први храм на Аљасци (узгред буди речено, после нешто више од сто година, 1898. го-дине, на Алеутску и Аљаску катедру је дошао светитељ Тихон, потоњи патријарх московски и целе Русије, који је у Америци врло поштован). Руска насеља су постојала у још неколико држа-ва: у Британској Колумбији, Вашингтону, Орегону и Калифорнији. 1808. године у овим колонијама је већ живело око 40 хиљада људи. Центар свих насеља била је црква. ‘’Једном су ме у Омску’’, прича једна руска Американка, ‘’у црквеној продавници упита-ли: ‘Па зар у Америци има хришћана?’ Одговорила сам да не само да има хришћана, већ има и православаца, па чак и Руса! Тада

је тета из продавнице почела да уздише, да иде тамо-овамо, накупила је иконице за мене и замо-лила да их предам православној браћи и сестра-ма! Замислите, није могла ни да помисли да овде у Америци има православаца! Вероватно је мисли-ла да код нас живе само Команчи.’’

Руска КалифорнијаНа царини се проверава да ли путници који ула-зе у Америку носе намирнице. Посебно строго се то поштује у Калифорнији, америчкој ‘’житници’’ и хранитељки. Узгред речено, држава с највећим бројем становника у земљи, пољопривредним производима снабдева целу Америку, а познате калифорнијске јагоде, поморанџе и вино продају се у целом свету. Зато се санитарни лекари плаше да заједно с прекоокеанским деликатесима тури-сти у Америку не донесу и неке инсекте-паразите, који ће летину појести пре него што стигне да се скупи.Први талас руске емиграције у Америку је доспео после револуције 1917. године, и много Руса се нашло у Калифорнији на плантажама поморанџи или јагода. Они који нису имали новца, гаран-те или рођаке, могли су да се укрцају на брод за Нови свет само ако потпишу уговор да ће ради-ти као најамници у пољопривреди. Посао је био веома тежак. Кад би рок уговора истекао, Руси су одлазили с плантажа на послове на које су раније више навикли. Почели су помало да се куће, да се

Савремени чудотворац

Стазама светитељаjована Шангаjског

23

јун - јул / 2009 / s

vetigora

насељавају по другим местима како би сачекали да прођу тешка времена и како би се вратили у Русију. Други талас емиграције чине људи који су се у ино-странству обрели за време Другог светског рата, или исти онај први талас, само с тим што је он пре тога живео у Кини, а одатле је крајем 40-их година до-спео у Америку, исто тако, како су се надали, ‘’при-времено’’. Трећи та-лас је емиграција из Совјетског Савеза, 60-80-их година. Мно-ги савремени емигран-ти, који су отишли из Русије не планирају да се врате, не чувају традицију, напро-тив, улажу све напо-ре како би се прето-пили у рођене Аме-риканце, како би за-боравили матерњи језик. Међутим, и једни и други се на крају крајева срећу у руском храму. Једни – који се свим силама труде да у себи сачувају и у деци васпитају свест о томе да су Руси, а остали – пошто им недостају су-народници и топли разговори у кухињи. ‘’Код нас у Америци у храм код Бога људе доводи заједничка несрећа’’, говори Олга Очкуров, социјални радник у Сан-Франциску, ‘’јер, велика је несрећа ако је чо-век због неког разлога напустио своју домовину.’’

Језичка баријераОни који су у Америку отишли пре десет, па и мање година, говоре већ мешавином два језика, док потомци првих емиграната који су се родили у иностранству говоре чистим руским језиком, и често боље од многих савремених Московљана. ‘’С Богом, с децом и домаћим животињама разговарам само на руском!’’, каже једна руска Амери-канка. ‘’Иако сам се родила у Америци, не могу да замислим да се мо-лим на енглеском језику, он још није довољно упио православну кул-туру.’’ ‘’Чување рускости’’ захтева много напора, посебно је тешко на-учити децу да буду Руси, јер њима је ова култура ‘’рођена’’ тек у чет-вртом колену. ‘’Док сам још била девојка’’, прича попадија Јелена Перекрјостов, ‘’мама ме је возила на руски бал у други град како бих тамо могла да се дружим с руском омладином и да се касније евенту-ално удам за Руса. Она је радила у пошти и након што бисмо се врати-ле с таквог бала у два-три сата после поноћи, мама је већ у четири од-лазила на посао. Ето на шта је била спремна да бих ја причала руски и дружила се с руском децом.’’Данас је при саборној цркви Сан-Франциска у част иконе Мајке Божије ‘’Радост свих тужних’’ отворен православни лицеј. Школа за веронауку постоји већ преко 50 година. Иако се деца у њој школују на енглеском како би касније могла да се упишу на америчке универзитете, осим уобичајених наука предају се руска историја, руски језик, књижевност и веронаука. ‘’Прво смо са својом децом радили код куће, плашили смо се да их дамо у обичну школу – чему су тамо могли да их науче?!’’, при-ча попадија Марија Котар, администратор лицеја. ‘’А 1994. године, кад су деца порасла родитељи су се окупили и одлучили да се уједине. У прво време смо предавали сами, касније смо почели да запошљавамо наставнике, којих данас у школи на 70 ученика има већ 20.’’Лицеј је добио име у част светитеља Јована Шангајског, јер се његово отварање подударило с прослављањем светитеља. Школа је смеште-на у истој згради у којој се налази саборна црква, у којој почивају мош-ти светитеља и тако деца имају могућност да се сваког дана моле код

кивота. ‘’Пре неколико година’’, прича попадија Марија Котар, ‘’тражила сам наставника руског језика, за недељу дана је већ требало да почне настава, а није било никог ко би предавао ру-ски. Брзо сам отишла до моштију владике Јована, клекла сам на колена у празном храму – молим се: ‘Владико, помози!’ Чим сам устала од моштију у храм је ушла жена и кренула према мени. Пришла је и упитала: да ли нам је за школу потребан наставник

руског језика? И такве ствари се дешавају на сваком кораку! Влади-ка нам много помаже у свему.’’

Живи светацСветитељ Јован се родио 1896. годи-не у селу Адамовка у Харковској губернији, у племићкој поро-дици Максимовић. По завршетку прав-ног факултета, већ за време Грађанског рата, будући влади-ка, тада још увек Ми-хаил Максимовић се заједно с родитељима

преселио у Југославију. Тамо је завршио Те-олошки факултет Београдског универзите-та и 1926. године је примио постриг добивши име Јована Тобољског, такође Максимовића, последњег свеца који је канонизован у Руском царству – просветитеља Сибира, свог претка. Ђаци српске Богословије у граду Битољу, где је јеромонах Јован предавао, су први откри-ли његов аскетски повиг: приметили су да ни-кад не леже да спава. Ово се десило на следећи начин: ђаци су, желећи да се нашале с про-фесором, стављали рајснедле испод његове постељине. Међутим, кревет је остајао нетак-нут. Јеромонах Јован је ноћу, молећи се, оби-лазио интернат и закрштао ученике. Светитељ Николај (Велимировић), који је тада био над-лежни епископ Охридске и Жичке епархије, го-ворио је за њега: ‘’Ако желите да видите живог свеца идите у Битољ код оца Јована!’’1936. године, будући владика је позван у Бео-град ради епископске хиротоније. ‘’У трамвају је срео моју маму’’, прича протојереј Стефан Павленко, клирик храма у Бурлинхему, у око-лини Сан-Франциска, ‘’упитала је откуд он у гра-ду и владика је одговорио да се десила грешка и да је позван уместо неког другог јеромонаха Јована, за којег је одлучено да буде посвећен за епископа. Поново га је срела сутрадан и вла-дика јој је саопштио да је грешка још гора него што је очекивао, јер је одлучено да управо он буде посвећен. А кад се побунио указујући на своју муцавост (владика је имао говорну ману), одговорили су му да је и пророк Мојсије био муцав. Епископ Јован је послат у Шангај, у којем је живела велика руска заједница – 12 хиљада људи, углавном су то били они који су од кому-ниста бежали преко Далеког истока.’’

24

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

Штићеници сиротиштаПрва ствар коју је светитељ Јован учинио у Шангају била је да от-вори прихватилиште за сирочад и децу сиромашних родитеља, сиротиште посвећено светитељу Тихону Задонском. Истовре-мено је у њему живело и до стотину деце, а кроз сиротиште је прошло укупно преко три и по хиљаде дечака и девојчица. Лидија Јонин, полукинескиња која се родила у Сибиру, али се, спасавајући се од комуниста, с две и по године нашла у Шангају с оцем и болесном мамом, која је ускоро умрла, прича: ‘’Тата није могао да ме издржава и доспела сам код Тихона Задонског. Вла-дика је сам скупљао гладну и напуштену децу по шангајским јазбинама, у којима се дешавало да децу поједу пси. Једну девојчицу владика је спасио откупивши је за флашу кинеске ракије, другог дечака је измолио од мајке која је ‘радила’ у јавној кући. Ако се нису знали презиме и име, владика их је деци давао у част свеца на чији дан су дошла у сиротиште. Ако је неко дошао на дан светог Теодора Стратилата назван је Теодор Стратилатов.’’Једном за време рата нису имали чиме да хране штићенике, којих је већ било преко деведесеторо, а владика је и даље дово-дио нову децу. Запослени су негодовали и једне вечери Марија Шахматов, економка сиротишта, оптужила је светитеља Јована за то да доводећи нову децу, приморава осталу да гладују. Тада је светитељ питао шта јој је најпотребније. Марија Александров-на је увређено одговорила да уопште нема никакве хране, али да је у најгорем случају потребан овас да нахрани децу ујутру. Светитељ Јован ју је тужно погледао и попевши се у своју собу почео је да се моли и да метанише и то тако усрдно и гласно да су чак комшије почеле да се жале. Ујутру је Марију Александров-ну пробудило звоно на вратима: непознати мушкарац, по изгле-ду Енглез, представио се као сарадник неке житарске компаније и изјавио је да им је остао вишак овсеног гриза и да би желео да га да деци из сиротишта. У кућу су почели да уносе џакове овса, а светитељ је наставио с молитвом, сад већ благодарственом.Свети Јован је практично сваке вечери долазио у сиротиште и благосиљао је за ноћ штићенике, који су често већ спавали. ‘’Отварам очи’’, каже Лидија Јонин, ‘’а владика стоји изнад мене, осмехује се и благосиља кревет, окренем се на другу страну и слатко тонем у сан.’’ ‘’У свему што се није тицало црквеног жи-вота, службе или учења, владика није био строг’’, прича Влади-мир Красовски, диригент саборне цркве у Сан-Франциску, ико-нописац и бивши прислужитељ светог Јована. ‘’Много пажње је посвећивао омладини, трудио се да учини да се не раствори-

мо међу странцима, да се дружимо говорећи на руском језику. Играли смо се куглања, организовали вечери и игранке. Сећам се у Шангају, док није било одговарајуће просторије за плес, вла-дика је дао благослов да се олтар загради завесом и да играмо у храму – на пример, валцер. Чим би владика отишао ми бисмо истог часа ставили модернију музику и плесали, но како је он то знао брзо се враћао, а ми смо одмах враћали оно што је било – и тако цело вече!’’

Растанак1949. године комунисти су дошли на власт у Кини. ‘’Прикази-вали су нам филмове о томе како је у СССР-у лепо да бисмо се

враћали у Совјетски Савез. Давали су бесплатне карте за параброд, мамили на различите начи-не... Само, они који би се вратили су одмах бивали одвођени у логоре’’, прича Лидија Јонин. ‘’Руси су били принуђени да поново беже. Они који су има-ли могућности отпутовали су у Аустралију и у Ев-ропу, неки су се вратили у Савез подлегавши наго-ворима, а око шест хиљада људи, који нису имали ни везе, ни новца, отишли су у камп Међународне организације за избеглице на острву Тубабао на Филипинима. Док се решавала судбина – куда даље да се путује – живели су под шаторима. Ово филипинско острво је познато по томе што на њему у сезони бесне тајфуни и урагани. Али, за 27 месеци, док су Руси тамо боравили заједно са светитељем Јованом, тајфун се десио само једном, а и онда је променио правац и заобишао је ос-трво. Мештани су говорили да ‘’док ваш свети чо-век сваке ноћи обилази логор и благосиља га са све четири стране’’ нема разлога за бригу. Приста-ниште на Филипинима је било привремено – тре-бало је тражити друго место за живот и светитељ Јован је на томе радио: сусретао се с министрима, летео је у Вашингтон у Белу кућу и издејствовао је да се промени амерички закон (што је заиста не-замисливо!), тако да је његова паства, која се нала-зила на Тубабаоу добила могућност да се пресели у Калифорнију. Након што су људи напустили ос-трво страшан тајфун је уништио камп до темеља.Руси су отпутовали из Шангаја и катедра као так-ва је престала да постоји, а у Америци су све архијерејске катедре већ биле заузете и зато је 1951. године светитељ Јован одређен за Бри-сел (постао је архиепископ Бриселски и Западно-европски). У Европи се бавио васпостављањем поштовања древних светаца Западне Европе, који су живели пре отпадања Рима од пуноће Цркве. Наравно, растанак са светитељем је био веома те-жак. Међутим, он се молио за своју „шангајску“ ду-ховну децу, стално је писао писма, звао је телефо-ном, долазио је. Кад је светитељ Јован умро један човек је тугујући причао да тешко да ће наћи дру-гог таквог духовника, који би могао да назове с другог континента у сред ноћи и да каже: ‘’Сад лези да спаваш, оно што молиш од Господа Њему је угодно.’’

Руски храм у Сан-ФранцискуПарохија православне саборне цркве у Сан-Франциску основана је још 1927. године, дуго пре доласка ‘’Шангајаца’’. Од локалне епископалне заједнице православни су откупили зграду, пре-правили су је у православном стилу и почели су да служе. ‘’За последњих тридесет година већина Руса се одомаћила у Сан-Франциску и пресели-ла у привлачније делове града, а у куће око са-борне цркве доселили су се нови емигранти, који нису били православци’’, прича протојереј Петар Перекрјостов, клирик храма. ‘’У овом делу града више није било безбедно и појавила се потреба за изградњом храма на новом месту, иако је стари храм и сад отворен.’’Изградња нове саборне цркве започела је 1962. године, али у парохији су се појавиле несугласи-це у вези с финансирањем и изградња је морала

Свештеник у раси на улицама Сан-Франциска никога неће зачудити. У граду има много различитих необичних ликова у ‘’дивној’’ одећи – тако да су се становници одавно навик-ли и не окрећу се за њима. Али они који схвате да је испред њих свештеник, уступају место у реду, поздрављају се, као што је обичај код католика. Већина Американаца је врло љубазна и добронамерна.

25

јун - јул / 2009 / s

vetigora

бити обустављена. Ради разрешавања конфлик-тне ситуације на западноамеричку катедру је постављен управо светитељ Јован, јер је већину парохијана позна-вао још из Шангаја. Светитељ се нашао у центру догађаја – лично је оптужен за присвајање нов-ца и доведен је на оптуженичку клу-пу. Премда је све-товни суд у пот-пуности оправ-дао светитеља, конфликт није одмах могао бити изглађен. Међутим, три го-дине касније, 1965. године, изградња храма је ипак завршена. Кад је светитељ упитан ко је крив за оне немире одговорио је: ‘’Ђаво.’’ Светитељ је учествовао у подизању крстова на куполама нове саборне цркве и стигао је неко вре-ме и да служи у њему пре него што се 1966. године упокојио у граду Сијетлу, у који је путовао да би пратио Курско-корену икону Мајке Божије. Светитељ Јован је умро за време молитве, клечећи испред иконе.

Сећање‘’Не може се рећи да су сви владику запамтили као активног административца’’, прича протојереј Петар Перекрјостов, ау-тор књиге о владици. ‘’И премда је светитељ Јован подигао не-колико храмова, отворио сиротиште, сестринство, бавио се омладином и врло много помагао својој пастви по целом све-ту, оно главно због чега га људи воле и поштују јесте то што је био прави монах.’’ Стално се молио, никад није легао да спава, свакодневно је служио Свету Литургију (мало је оних који су издржавали такав ритам, зато је светитељ често служио сам), причешћивао се сваког дана, строго је постио – јео је само једном дневно касно увече, а за време Великог и Божићног по-ста је узимао само просфоре. ‘’Да га не би хвалили говорећи да не спава, да служи свакодневно, пошто је био скоро светац, владика се правио јуродив’’, сматра отац Петар, ‘’Често је каснио по сат времена и више, говорио је неразумљиво, ходао је бос и носио је изгужвану одећу.’’Али у свему што се тицало службе светитељ је био врло строг и према себи и према осталима. Никад није разговарао у олта-ру и после службе је дуго остајао у њему, а једном је приметио: ‘’Како је тешко одвојити се од молитве и прећи на земаљско!’’ Једном приликом је због дугог стајања (на сваком вечерњем богослужењу читало се до пет канона, како би се указало поштовање сећању на све свеце) светитељу је јако отекла нога. Лекарски конзилијум је, плашећи се гангрене, прописао хит-ну хоспитализацију, коју је владика категорично одбио. Чла-нови парохијског савета су после дугих молби и претњи да ће га одвести на силу, приморали светитеља да пристане, али је

пре шест сати увече тајно побегао из болнице како би служио бденије. ‘’Гангрена’’ је за два дана нетрагом нестала.После Литургије, без обзира на околности, светитељ Јован је сва-

ког дана обилазио град-ске болнице посећујући православне хришћане, а подједнако и неправо-славне, ако су тражили сусрет с њим. У болни-ци је светитељ Јован узи-мао списак пацијената и налазећи руска презиме-на посећивао је сународ-нике. (Данас у Америци свештеници имају нео-метан приступ у сва бол-ничка оделења. Исти-на, не добијају спискове пацијената.) Имао је по-себан дар да причешћује душевне болеснике – као и његов рођак светитељ Јован Тобољски. Поне-кад је у болницама слу-жио Литургију, при чему уметао делове на раз-личитим језицима, у за-висности од потребе: на грчком, француском, хо-ландском, кинеском, ен-глеском или црквенос-ловенском. Осим у бол-

нице, владика је волео да одлази на гробља и да се моли за покојнике.Парохијанка храма Татјана Фокин испричала је како је пре неколико дана дошла у цркву на бденије, али није нашла место за паркинг: ‘’Већ се чита Јеванђеље, а ја никако не могу да паркирам кола, и гласно сам се помолила: ‘Владико, помози!’ Прилазим храму, а тамо су два места једно поред другог била слободна! Али сваки пут пре него што замолим владику за нешто присећам се: а, да ли сам прочитала јутарње молитве? А, да нисам пре-спавала службу прошле недеље? А, да ли поште-но постим? Како да молим ако не радим нешто што треба да радим? Али, он свеједно помаже! А ја се трудим да више стражим над собом.’’

‘’Обраћеници’’Данас је парохија саборне цркве у Сан-Франциску једна од највећих у Америци, али свеједно, у од-носу на укупан број становника православаца има мало. Литија на Васкрс окупи на по десетине пута мање људи него годишња геј-парада. ‘’Сан-Франциско је посебан, ‘слободан’ град, град поро-ка’’, каже протојереј Петар Перекрјостов, ‘’овде је настао хипи-покрет, овде постоји читав део града у којем живе парови истог пола, у нашем граду ради мноштво врло сумњивих религиозних заједница, званично је регистрована црква сатане. Зато у храму служимо Литургију сваког дана, као што је за живота чинио и владика Јован. Мало је таквих парохија у Заграничној Цркви.’’Православна заједница је углавном настала од еми-граната првог таласа и групе ‘’Шангајаца’’ и ‘’Харби-26

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

наца’’, која им се придружила, али у храму има и ‘’обраћеника’’ – Американаца који су прешли у Православље из других конфесија. ‘’Кад сам ја ишла у школу’’, прича попадија Јелена Перекрјостов, ‘’Американци су врло мало знали о Православљу, и кад би им неко рекао ‘orthodox’, мислили су да то значи орто-доксни Јеврејин. А данас се Православљу више нико неће зачу-дити.'' Први ''обраћеници'' су се појавили у храму заједно с хипи-покретом 60-их година, привлачила их је православна егзотика, али су многи ''изигравши се'' одлазили у друге религије, на при-мер, у будизам или јудаизам. Владика Антоније (Медведев) који је био на челу Западноамеричке епархије после владике Јована, шалио се: ''Проблем с 'обраћеницима' је у томе што се често од-лепе.'' (У питању је игра речи: ''обраћеник'' се на руском каже ''конверт'', а исто тако се каже и ''коверат'').

Али, након што су у англиканској цркви дозвољени женско свештенство и бракови парова истог пола ситуација се ве-ома променила. Људи, који су се разочарали у протестан-тизам тражили су истинску Цркву. Почео је масован прела-зак верника у Православље. Тако се на пример, пре дваде-сет година Православној Цркви присајединила цела заједница еванђељских хришћана (Evangelical Orthodox) од шест хиљада људи. ‘’Моји родитељи и цела наша заједница прешли су у Православље кад сам имао 12 година’’, прича Американац Јелисеј Керн. ‘’Нашао сам се у Руској Цркви, почео сам да појем за певницом. Појање ми помаже да схватим службу. Бар једном месечно у нашем храму се служи и на енглеском језику.’’

Нема тешкоћа у превођењу‘’Сањао сам о томе да постанем адвокат, зато што сам јако во-лео да водим спорове’’, прича о себи јеромонах Џејмс (Кора-за). ‘’И једном сам свратио у собу код свог друга, где сам угле-дао икону тројице светитеља: Јована Златоуста, Василија Вели-ког и Јована Богослова. Пошто сам био лутеранац одмах сам за-почео дискусију. Међутим, сви Лутерови и моји аргументи су разбијени мудрошћу тројице светитеља, чак и у интерпретацији мог пријатеља – ‘обраћеника’ (данас је он игуман једног манасти-ра). Зашто служим у Руској Цркви? Зато што сам управо у њој на-шао непоколебљивост апостолског времена. Иако православље није руско, није грчко, није српско, православље је Божије! То је истинска Црква, коју је Господ створио. Оно је универзално, али се захваљујући Русима, Грцима, Србима – сачувало за нас и ова-плотило у култури.’’У руском лицеју при саборној цркви предаје Едвард Ман-сагер. Кад је ишао у школу његов најбољи друг је прешао у православље (касније је постао монах). Овај пријатељ није раз-говарао с Едвардом о Богу, није му читао Библију или житија све-таца, просто друг се променио набоље. Тада је и Едвард дошао у православни храм: ‘’Прво сам чуо дивно појање, затим сам угле-дао фреске, онда сам осетио мирис тамјана и тек после тога сам покушао да схватим богослужење. Неколико месеци сам живео у грчком манастиру, тамо сам се крстио. Православље је у много-ме променило моје животне планове и кад сам размишљао шта даље да радим, добио сам савет да дођем у Сан-Франциско да се помолим код владикиних моштију. Тако сам и остао овде код њега. ‘Руског’ у парохији заиста има јако много, али ми то не сме-та. Ако ме нешто у овој култури не занима – ништа ми не смета да затворим очи и да у храм долазим једноставно код Бога.’’‘’Обраћеници заузимају врло активну позицију’’, каже протојереј Петар Перекрјостов, ‘’Они више мисионаре, сваког месеца дају храму десетину као што је то одређено, уче богослужење на туђем језику. У потпуности се погружавају у живот по Јеванђељу – тако као што су то чинили код себе у протестантизму. Сад упра-во преко ‘обраћеника’ почиње да се развија социјална делатност Православне Цркве у Америци.’’

ДизнилендПрактично сви Руси с којима сам имала прили-ке да се сусретнем, већ су боравили у Русији, и то најчешће почетком 90-их, односно у најнезгодније време, али сви о Русији говоре с великом љубављу: ‘’Кад сам допутовао први пут, одмах сам заволео Русију’’, прича Михаил Бордоков. ‘’Ишао сам по Санкт-Петербургу, и они коловози, кејови, храмови, све што сам учио у школи, све о чему сам читао у књигама – све је то одједном оживело на моје очи, као да сам као дете доспео у Дизниленд!’’ Дрскост у продавницама и на шалтерима за карте, забринутост и нељубазност савремених станов-ника Русије се испољила касније, али све то више није могло да уништи осећање које се родило. Отац Петар Перекрјостов је испричао да је плакао недељу дана пре првог путовања у Русију, јер није веровао да је то могуће, и две недеље после тога: ‘’Пошто сам једном био у Русији она ми сад веома недостаје и маштам о томе да останем да живим и служим у њој.’’‘’Калифорнију људи називају златном, зато што добија златну боју од сунца, а не зато што је овде била златна грозница’’, тврди попадија Јелена Перекрјостов. ‘’Кад у октобру почне сезона киша и појави се прва зелена травица, схватамо да је дошла зима. Овде живим већ тридесет годи-на, али свеједно не могу да се навикнем на ову климу. Родила сам се и одрасла у Џорданвилу – тамо је снег. Знате, ако дуго гледате црно-белу фотографију, фотографија у боји ће вам изгледа-ти као вашарска, као да није права, тако ме и овај мастан калифорнијски јоргован у априлу нервира због своје дречавости. Желим снег зими, благо су-нашце и лишће које се појављује тек у пролеће, на Васкрс, као у Русији.’’

преузето из часописа ‘’Нескучний сад’’, бр. 4. јул/август 2008.

са руског: Марина Тодић

27

јун - јул / 2009 / s

vetigora

вети Јован Влади-мир, кнез Српски, како је уписан у

Црквени календар којег издаје Српска

православна црква, прославља се 4. јуна (22. маја по

старом календару). Израстао је из племенитог коријена српских владара који су управљали кнеже-винама у Захумљу и Прева-ли (Диоклитија, Дукља или Зета). Његов дјед Хвалимир

имао је три сина: Петрисла-ва, Драгимира и Мирослава.

Владимиров отац Петрислав добио је на упра-ву Зету (Дукљу), Драгимир Травунију (Требиње) и Хлевну (Хум), а Мирослав Подгорје. Владимир је крајем X вијека наслиједио управу над земљама свог оца и стрица Мирослава, који није имао дјеце. Престоница му је била у Крајни, поред Ска-дарског језера, код цркве Пречисте Дјеве Марије (Пречисте Крајинске).„Човјек правичан, мирољубив и пун врлина“, како га је описао византијски историчар Кедрин, кнез Владимир је у раној младости изучио војне вјештине, али и Свето Писмо. Богоугодним жи-вотом стекао је наклоност својих поданика. Али, како каже Свети владика Николај Велимировић, „ретко је човек имао тако надмоћне и тако опаке противнике као што их је имао краљ Владимир. Самуило и Василије Бугароубица, два владара као два љута риса, борили су се о превласт на Балка-ну... Из неравне борбе Владимир је изишао као победилац, и то не само као тренутни него као бесмртни и вечни победилац.“ Древни словенски љетописац Поп Дукљанин, у свом „Краљевству Словена“ (Regnum Slavorum), на основу његовог житија које је касније нестало, описао је живот кнеза Владимира. Овај „Љетопис Попа Дукљанина“, или „Барски родослов“ је из-вор са којег су се напојили сви познији живопис-ци Светог Јована Владимира.Како пише ава Јустин Поповић у „Житијима све-тих“, цар Самуило опколио је кнеза Владимира и његову војску на брду Облик (Косогор, коса гора), између Улциња и Скадарског језера, гдје „беху змије једовите и отровнице, те голему муку на-ношаху војсци“. „Свети Владимир се тада помоли Богу са сузама да му свемогући Бог ослободи на-род од те кужне смрти. И услиши Бог молитву слу-ге Свога, и змије престаше надаље уједати, и од тада до сада никога не уједају, а ако кога и уједу не буде му ништа.“ Али, кнеза Владимира издао је неки локални кнез и он допадне ропства. Цар Са-муило га је заточио у свом престоном граду Пре-спи, гдје га је, као и остале сужње, обилазила ца-рева кћерка Косара (Теодора) која га, „расцветана младошћу, понизна и скромна“ – „заволе срцем“.

Крсна смртСамуило даде Косару Владимиру за жену и врати му државу, и још му даде земљу Дирахијску (Драч-

ку). Њих двоје су наставили да живе у Крајни „свето и целому-дрено, слични Анђелима“, чувајући своја девичанства.Године 1014. Василије II Македонац је на Беласици страховито потукао Самуилову војску. Оне који су преживјели ову кланицу, вратио је ослијепљене. Видјевши такву своју војску, Самуило је доживио срчани удар. На бугарском престолу наслиједио га је син Гаврило Радомир, којег је након непуну годину убио његов брат од стрица Јован Владислав, чијег је оца, свога брата Аро-на убио Самуило. „Прими вјеру крста и дођи да те видим“, поручио је Јован Вла-дислав Владимиру шаљући му златни крст, пише Поп Дукљанин. Али, Владимир је као залог вјере тражио дрвени крст, на как-вом је Исус Христос распет, и прошавши све засједе које му је Владислав успут поставио, стигао је у Преспу. Ту, према „Словен-ском Житију“, „кад Владислав видје Владимира гдје му долази, устреми се на њ и удари га мачем, али му не може нахудити. Не устраши се Владимир но рече: `Хоћеш да ме убијеш, брате, али не можеш! Па истргнув свој мач даде му говорећи: узми и убиј ме, готов сам на смрт као Исак и Авељ`. А Владислав, помрачен умом, узе мач и обезглави га. Светитељ, пак, узе главу своју ру-кама својим, па усједе на коња и одјури к цркви гдје је видио орла с крстом“.Косара је успјела да од свог брата од стрица, убице свога мужа, измоли Владимирово нетљено тијело, које је, наводно, било сахрањено у Преспи, и да га пренесе у Пречисту Крајинску, гдје је почивало све до 1215. године када су га Грци (Епирци) пренијели у Драч и гдје је, према својој жељи, подно Владими-

predavawe



иконопис: јереј ЧЕДОМ

ИР М

илосављевић28

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

рових ногу, проживјевши остатак живота као монахиња, и она сахрањена.А Јована Владислава, док је опсједао Драч, 1018. године, „пора-зи невино проливена крв Светог Владимира“. „Док је тако пред Драчом једног дана вечерао и гостио се, појави му се изненада наоружан војник у лику Светога Владимира“, пише Дукљанин. Престрашен, завикао је тражећи помоћ од војника, и кренуо да бјежи, али „одмах га анђео удари, и он се стропошта на земљу“. Након његове смрти, Бугарска је пала у 168-годишње ропство под Византијом.Мошти Светог Владимира су из Драча 1381. године пренијете у манастир Светог Јована (Шин Ђон) код Елбасана, након што га је из темеља обновио албански кнез Карло Топија, сродник по крви краља Француске, о чему постоји запис на самој цркви (на грчком, латинском и српском). Од тада његовом имену Влади-мир додато је и Јован, вјероватно по Светом Јовану Крститељу, којем је такође одрубљена глава.Светом кнезу Мученику убрзо су написани Житије и Служба, и то најприје на српском језику, па онда и на грчком. О томе го-вори издавач грчке Службе (Аколутије) и Житија (Синакса-ра) Светитељевог, Јован Папа, родом из града Неокастра (Ел-басана), када га је у Венецији штампао 1690. године. Али, по-што су српска Служба и Житије загубљени, светогорски хилен-дарски јеромонаси и проигумани Лука и Партеније превели су их са грчког опет на српски, и уз исправке и допуне (особито у Житију) тршћанског пароха и познатог агиографа Вићентија Ракића, то је штампао 1802. године у Венецији Хаџи-Теодор Мек-ша, трговац из Трста. Одавде је Службу и Житије Светог Јована Владимира 1861. године унео у Србљак митрополит Београдски Михаило.

Народна казивања о Светом КраљуКулт Светог Јована Владимира дубоко је уткан у биће право-славног српског, грчког, албанског, бугарског и македонског народа. Овај народ Светог Мученика и данас поштује као чу-дотворца и мироточца. Драч и Бар га славе као свог заштит-ника. Године 1925. подигнута му је црква код манастира Све-тог Наума, на Охридском језеру, као његовом ктитору, у новије вријеме и у Београду. У Бару, почела је градња велелепног хра-ма посвећеног овом Христовом Мученику. У центру Бара прије неколико година подигли су му споменик.Свети Владика Николај, који Владимира назива краљем, како је његова титула у народу заживјела, у „Читанки о Светоме краљу Јовану Владимиру“, објављеној 1925. године, забиљежио је не-колико народних казивања о овом светитељу. Недалеко од пруге Охрид – Кичево, изнад села Песочани, налази се руше-вине цркве светог Атанасија за коју народ вели да је задужби-на краља Владимира. Ту се народ скупља уочи празника њему посвећеног. У близини тече рјечица која, кажу, те ноћи увијек надође и напуни се рибом. После молитве, поклоници иду на ријеку и лове рибу. Недалеко од Песочана налази се место Вла-димирово (Владимиро). Народ тог краја вјерује да је ту рођен краљ Владимир и да му је ту био двор.На граници Македоније и Албаније, на путу Струга – Елбасан (via Ignatia), налази се брдо Ћафа Сан. Ту, поред друма, налази се стара, полупорушена црква. Народ у Албанији тврдо вjерује да је на том брду и у тој цркви посjечен Владимир. Ко год сврати цркви, запали свијећу. Ћафа Сан на албанском значи „Света Гла-ва“, односно „Глава Света“. Народ у околини манастира Светог Јована Бигорског вјерује да је први његов ктитор био Свети Јован Владимир. Др Чеда Марјановића у свом дјелу „Манастир Св. Јована Бигорског“ из 1924. године каже да је основалац овог манастира био Јован. Који је Јован, не зна се из писаних извора. Такође се не зна ни чије мошти почивају у том манастиру, али народ их назива мош-

ЛИТИЈА У БАРУУ част и славу Светог Јована Владимира, не-беског покровитеља града под Румијом прошла је градским улицама литија коју је предводио Његово Високопреосвеш-тенство Архиепископ цетињски Митро-полит црногорско-приморски Господин Амфилохије.„Нека је благословен овај Свети Вход, на здравље и спасење житеља овога града, сви-ма нама и свим људима добре воље“ пожелио је Митрополит Амфилохије.Свечаној литији су присуствовали и го-сти из Москве игуман Митрофан и Анатолиј предсједник фонда „Јединство“ који су Митрополиту Амфилохију уручили по-клон – панагију са иконом Казанске Мајке Божије. Митрополит Амфилохије је узвратио уздарјем – иконом Пресвете Богородице.По бројности учесника, синошња литија над-машила је све претходне које су досад орга-низоване у овом граду.

4 јун 2009 год. Р.В.

тима Светога Јована. „За стару икону Крститељеву у том манастиру, која према натпису датира из 1020. године, везана је традиција да је пренешена из Слатинског Светог Јована. Која је то Слатина? Недалеко од села Песочана, у Дебарцима, налази се село Слатина. Ако би то била та Слатина, онда би се предање о тој икони могло довести у везу са народним казивањем о цркви Светог Атанасија као задужбини краља Владимира“, пише Владика Николај.Усмено предање тврди да је и манастир Светог Наума задужбина Светог Јована Владимира. Да ли је било каквих писаних података о томе, не зна се, јер је манастир у време Првог светскога рата опљачкан и разорен. Али, у припрати цркве, на лијевој страни, гдје се обично сликају главни ктитори храма, осликана је фреска Светог Јована Владимира. Његова икона осликана је и на ико-ностасу ове цркве.

Легенде и чудаУ Патерику манастира Шин Ђон забиљежено је више легенди о Светом Јовану Владимиру. Овај манастир налази се недалеко од Елбасана. Испод манастира тече ријека Куш, а високо изнад мана-стира налази се мало хришћанско село Прими-шиони („Над светим Јованом“). И планина се тако зове. По предању, прву цркву на том мјесту сагра-дио је сам Свети Јован Владимир у част Пресве- 29

јун - јул / 2009 / s

vetigora

те Богородице. Средином XIX вијека црква коју је, на темељима старе, 1381. године подигао Карло Топија пострадала је у земљотресу. Обновљена је тек 1901. године. Ова црква сада је у рушевини. Кровна конструкција обрушила се 1978. године. Дуго се није знало да ли су мошти Светог Муче-ника сачуване. А онда се у „Побједи“ од 9. јануара 1991. године појавио текст о њима. „Побједин“ но-винар их је пронашао у цркви Свете Марије у Ел-басану. Ту су пренијете из Шин Ђона 1967. годи-не, оне године када је Албанија постала званично прва атеистичка земља свијета.По предању, црква је саграђена на оном мјесту у планини гдје се Свети Владимир, у вријеме рата са грчким царем Василијем, молио Богу. Он се молио под једним дубом, поред којег је касније саграђен овај храм. Дуб је тек након око четири стотине го-дина пао поред црквеног зида. „И тако прострт по земљи он и дан данас лежи“, пише 1925. године Владика Николај. „Пет стотина година тако лежи на отвореном простору. Ни жега, ни киша, ни мраз нису могли учинити да иструли. Многи поклони-ци одсецали су гране и носили као спомен из ма-настира и као целебну реликвију. Но, кад су гране сасечене, стабло се више није дало никако сећи. И дан данас стабло лежи положено поред зида онако како је и пало. Старешине манастира више пута подизали су кров над тим стаблом, као да га заштите од непогода. Но, сваки кров убрзо је па-дао и пропадао, а дрво је остајало неоштећено.“ Историчар умјетности Рајко Вујичић, који је 2000. године обишао манастир Шин Ђон, свједочи у часопису „Мати-

ца“ да су се „остаци тог дрвета, по казивању мјештана, до недав-но могли видјети у црквеној порти“.Уздајући се у силу Божју а не људску, стојећи пред непријатељем са далеко малобројнијом војском од његове, он је често долазио под овај дуб, и ту се усрдно молио. „Једном, док је тако стајао на молитви, пред њим се појавио орао коме се на глави блистао крст. Појаву крста Свети Кнез је протумачио као радосну пору-ку Неба да ће победити“, пише Владика Николај. И као што је у IV вијеку цар Константин силом Крста побиједио Максенција, тако је и кнез Владимир том истом силом побиједио Василија.По веровању народа у Албанији и Македонији, Свети Јован Вла-димир када је посјечен на Ћафа Сану, скочио је, узео своју гла-ву у руке, сјео на коња и одјурио пут Елбасана. „Народ из Елба-сана, са митрополитом и свештенством, изашао му је у сусрет до близу онога места где је сада манастир Светитељев. Кад је коњ стигао пред гомилу народа, клекне пред митрополитом и тело се краљево спусти на земљу. Плачући и ридајући, народ је са свештенством узео тело са главом и дигао уз брдо до оно-га знаменитога дуба, под којим се негда Свети Краљ Богу молио. Ту га сахране.“ Легенда каже да су лопови више пута покушали да украду мош-ти Светог Јована Владимира. Сваки пут би, док су га носили, ков-чег отежао толико да су морали да га оставе. У Патерику манастира Шин Ђон забиљежена су и нека од чуда која су се догодила над моштима Светог Јована Владмира, међу њима и оно када је једна бездјетна турска породица из села Су-лова код Берата дошла код Светитеља да измоли себи пород. Године 1923. дошли су поново, овога пута са дјечаком који је на рамену унио јагње у манастир и са њим је три пута обишао око цркве.

- наставиће се -

Предавање одржано 31.05.2009.љ.Г. у Парохијском дому у Бару

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА У ЧАСТСВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРАСиноћ је у препуној сали КИЦ „Зета“ у Голу-бовцима одржана свечана духовна академија посвећена празнику Светог Јована Владими-ра, зетског краља-мученика.Скуп је благословио и поздравним словом от-ворио Његово Високопреосвештенство Архи-епископ Цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије.Свечану празничну бесједу изговорио је протојереј проф. др Борис Брајовић. У програму академије су Хор Светог Марка из Подгорице, дјеца са вјеронауке у Зети, дјеца из Музичке школе „Васа Павић“ из Подгори-це, Српско пјевачко друштво „Светосавац“ из Подгорице, хор при подгоричком храму Васкрсења Христовог и плесна група Хора Светог Саве из Подгорице, као и фолклорни ансамбл „Свети Јован Владимир“ из Бара.

4 јун 2009 год. С.Ж./Р.В.

ПОСЈЕТА СВЕТОМ ЈОВАНУ ВЛАДИМИРУУочи празника св. Јована Владимира и ове године је по бла-гослову високопреосвећеног митрополита Амфилохија гру-па од двадесетак вјерника, заједно са игуманом манастира Михољске Превлаке оцем Бенедиктом, посјетила манастир Шин Ђон (св. Јован) у Елбасану.На сам празник св. арх. литургију су служили високопреосвећени митрополит Илија и преосвећени еп. елбасански Антоније. По завршетку свете Литургије по-клоници су посетили манастир св. Власија у Драчу, у чијем окриљу се налазе теолошка Академија и сиротиште (дом на-пуштене дјеце). Поклоници су свуда били с љубављу доче-кивани.

4 јун 2009 год. м. Ј.Н.

30

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

ogled

протојерејДРАГАН Станишић

Историјски контекст егошев Горски вијенац од самог појављивања довођен је у раван са најпознатијим дјелима свјетске књижевности. Настала је читава једна научна литература о

Његошевом Горском вијенцу и спјеву Луча Микрокозма. Истрагу потурица у Горском вијенцу Његош je опјевао као борбу између добра и зла. Један локални догађај приказан је као манифестација исконске метафизич-ке драме која је започела на небу давно прије стварања свијета, између Бога и Са-

тане. Тај мотив тема је спјева Луча микрокозма и Горски вјенаац се може схватити као аналогија томе у историјском и земаљском контексту. Сазнање европске јавности да се у једној малој поробљеној земљи појавио пјесник јак духом као један Гете или Бајрон отворило је питање шта се уствари дешава тамо у отаџбини овако просвећеног човјека и изузетног пјесничког генија. Турска империја била је у то вријеме доминантна политичка и војна сила коју је и те како ува-жавала већина европских држава. Његошева позиција у једном таквом историјском тренут-ку и таквом свијету била је без утицаја на међународну политику. Своје оправдане захтјеве за ослобођење од турског освајача тешко је било истаћи у том владајућем политичко историјском контексту. Оно што није могао да постигне политички, Његош је успио својим пјесничким дјелом. Просвећени кругови Ев-ропе са симпатијама су се почели интересовати за прили-ке у Црној Гори. На Цетиње су долазили путописци и конзу-ли из окружења, да посјете Његоша. Њихова запажања че-сто су била једино свједочанство о Његошевој земљи и наро-ду. Сами актери и свједоци догађаја са домаћег подручја нијесу писали извјештаје тога типа, то су умјесто њих урадили стран-ци, захваљујући којима данас имамо историографску грађу која је значајна за разумијевање Његошеве личности и дјела. То вријеме, које обиљежавају сукоби око вјере, у Горском вијенцу везује се за владику Данила, који је живио у седамнаестом вијеку. Он је Његошев претходник и родоначелник светородне лозе Петровића. Владика Данило је опјеван као вођа – мудрац, који свој народ изводи из агарјанског ропства. Слично Мојсију, и он ослушкује вољу Божију и није му лако да је спроведе у народу. Главари постављају императив да се изврши истрага потури-

ца, а Данило настоји да нађе неки излаз кроз пре-говоре. Он слуша разлоге и својих и туђина и ко-леба се. Његош је ову колебљивост приказао као безгранично стрпљење владике Данила, који хоће да се потурчена браћа дозову памети и сами схва-те да је дошло вријеме ослобађања од ислама. Побједничким духом испуњени су и они који су се турчили и који нијесу. Сада је најважније питање: чија је ово земља? Његош драматично наглашава ову дилему и на њој се базира страшни сукоб који води до истраге српске или турске. Владика Данило ту може једино да чека исход догађаја; његови главари ријешени су да иду до краја. Неко међурјешење није могуће. Иако је тај процес „истраге“ трајао више него једно стољеће, Његош га везује за један дан, Бадње вече и Божић. Игуман Стефан, један од главних лико-ва Горског вијенца, поздравља ову побједу и чини помен душама погинулих јунака, називајући их вјерним слугама Господа. Потурчена браћа нијесу достојна оваквог помена, а то је најгоре што се једном људском створењу може догодити. У кон-тексту Његошеве традиције сам Ђаво се назива Непоменик. Дакле, у историјским превирањима епохе владике Данила у Црној Гори, истрага потур-чене браће појавила се као императив више због небеских циљева, него ли земаљских. Његошеви јунаци више воле да гину у боју са Тур-цима него да живе са њима у миру. Шта то зна-чи? Овдје се мир схвата као мирење са наметну-том судбином. Туђа вјера намеће се силом и ко се са тим мири гори је од Турчина. Турчин у Горском вијенцу синоним је за тиранију. Тирјанству ста-ти ногом за врат то је људска дужност најсветија каже Његош. Истрага потурица, према овоме, је борба против тирјанства, више него ли борба про-тив исламске вјере. На другом мјесту Његош каже да је просто што потурчена браћа промјенише вјеру, али непросто што се Србин не хтје више Србином звати. Звати се Србином значи сјећати се раније историје. Ове потурице не дају споменути ни Косово, ни Милоша, ни старе витезове који су

Рецепциjа исламау Његошевом

Горском виjенцу

31

јун - јул / 2009 / s

vetigora

и њихови преци. Више воле Мухамеду клањања дан један него све што су се вјековима крстили. Тајну људске личности Његош везује за наслеђе ду-ховно и историјско. Свијест о том наслеђу врло је јака код његових јунака у Гор-ском вијенцу. Спомен у колу вишњег Бога, Крста и великих јунака, јако је предање које надахњује покољења. То надахнуће љути Турке. Они кажу: Крст је једна ријеч сухо-парна.... Турци у Црној Гори хоће мир при фак-тичком стању ствари, не узимајући у обзир ни прошлост ни будућност. Владика Данило је у про-шлости ишао на вјеру Турцима око мира и једва им је, како каже, један Његошев лик, „са колца умакао“. Карактерно својство ових Турака које описује Његош, а прије њега и народна пјесма, јесте - да су превртљиви. Историјски контекст односа између двије вјере у вријеме владике Данила био је врло сложен. Са једне стране, турска империја била је упорна у својој доминацији, а са друге, Млетачка република је тајно настојала да Црногорцима наметне латинску вјеру. То свједочи и чињеница да су Млечани послије турског похода на Цетињски манастир искористили прилику да га поруше и запале. Улога владике Данила, као што се види и из Горског вијенца, у том историјском контек-сту није била нимало лака. А од свега, било је најтеже изаћи на крај са својима. Видимо како Његош у Гор-ском вијенцу каже: „Бијесна се братства истурчише“ или „потурчи се плахи и лакоми“. Опстанак у таквим условима, у духовном смислу, био је доведен у питање. Историјски слијед догађаја између епохе владике Да-

нила и Његоша био је буран и народ који се борио про-тив турског освајача ипак је духовно опстао.Истрага потурица је симболичан догађај у Горском вијенцу, који се може схватити различито. Да ли је ис-трага зла могућа? Тирјанство и неправда увијек ће бити изазов са којим ће се суочавати свако на овој земљи, али, читајући Горски вијенац, охрабриће се да му се супротставља до побједе добра.

Феномен ислама у Горском вијенцуНа више мјеста у Горском вијенцу дати су ликови ис-ламског закона. Помиње се Скендер-Ага, Мустај-Кадија, Хаџи-Али Медовић, Ферат Зачир, Арслан-Ага Мухадиновић, Риџал Осман. Из писма владике Дани-

Тајну људске личности Његош везује за наслеђе духовно и историјско. Свијест о том наслеђу врло је јака код његових јунака у Горском вијенцу. Спо-мен у колу вишњег Бога, Крста и великих јунака, јако је предање које надахњује покољења. То надахнуће љути Турке. Они кажу: Крст је једна ријеч сухопарна.... Турци у Црној Гори хоће мир при фактичком стању ствари, не узимајући у об-зир ни прошлост ни будућност.

ла Селим паши види се у каквом су моралном стању Османлије. Они су „препунили мјешину гријеха“, „кренула су им кола низа-страну“, „трагови им смрде нечовјештвом“ имају „дивљу памет и ћуд отровану“. На једном мјесту, пак, каже да су неки Црногор-

ци гори него „ови Турци“. То су они који иду за турским сватовима да би се гостили, а ова-мо се напјевавају са њима ко је бољи јунак. Занимљив је и примјер када Тур-ци „уграбе ђевојку“, а Црногорци при потјери убију и њу и сватове; затим се кају тврдећи да ово ни „ђеца не би ради-ла“. Његошев став о жени дат је кроз

призму ова два закона који су у датом историјском моменту искључиви један према другом. У исламу, по Његошу, жена је деградирана. Они је уважавају „док ваља“ и кад је млада, а кад остари иду са „њом на пазар ка са осталом марвом“. Што се тиче хришћанског закона, Његошеви женски локови су на изузетној висини. Таква похвала жени ријетка је у свјетској литерату-ри. Жена Љубица, „соко сиви“, пуни пушку своме господару Ра-дуну, бранећи се од Турака. Она ће мученички пострадати са својим мужем и стећи славу достојну царице Милице. Сестра Батрићева, позната по драматичном догађају кад тужи за поги-нулим братом, је женски лик изузетне дубине. Његошеви жен-ски ликови најсјајније блистају својом љепотом у највећој тузи. Са дивљењем је описан лик снахе Милоњића бана која тужи ђевера Андрију, који је млад погинуо. Колико се један Његошев јунак диви тој љепоти не може да спава. Али, исто тако, овдје се наглашава да никаква љепота не смије да засијени светињу кум-ства и сличне вриједности. Људске слабости, када се појаве, треба на вријеме обуздати, спомињући се виших вриједности. Турцима је својствено да не могу и не умију да се обуздају кад нешто пожеле. Тако, пово-дом слабости њиховог карактера, Његош каже да њима у Ко-рану пише оно што им срце жуди. Овдје као да хоће да каже да су овдашњи Турци у раскораку са исламским учењем, јер га ту-маче како њима одговара. Управо та турска самовоља чинила је положај поробљених народа неподношљивим у позној епо-хи турске доминације на Балкану. Представници ислама у Црној Гори немају способност покајања или преиспитивања. Како на-води Мустај кадија, промијенили су вјеру прије двјеста годи-на. „Богу шућур, двјеста су годинах / откад вјеру прихватисмо, / измећари дину постадосмо“. Ту вјеру прихватили су из страха, о чему говоре стихови: „Светац прави махне ли топузом, од уда-ра заигра му земља.“ Тај страх хтјели би да утјерају и онима који још нијесу промијенили своју вјеру. Селим везир пише влади-ци Данилу: „Ко изиде испод дивне сјенке / пророкова страшнога барјака / сунце ће га спржит као муња.... Тешко земљи куда прође војска“.Владика Данило све ово зна и сам је искусио какви су Турци. Он се не плаши толико њих, колико зла домаћег. Овим је, чини се, и мотивисана истрага потурица – да се заустави процес турчења у Црној Гори. Турци се хвале да док је њима у Црној Гори трго-ваца учиниће што је њима драго и сваки отпор изостаће. У Гор-ском вијенцу Његош се на више мјеста обраћа Турцима оштрим ријечима: „Не требује царство нељудима / нако да се пред

Павле ПАЈА Јовановић - час мачевања

32

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

свијетом руже.. Коме закон лежи у топузу ,/ трагови му смрде нечовјештвом... Још имате земље и овацах /па харајте и коже гу-лите. Крв је људска рана наопака / на нос вам је почела скакати...“Његош жали што исламски закон влада у Византији, некадашњој империји хришћанског свијета. За то он види одговорност у ве-ликим земљама просвећене Европе „које нам мртву турску руку држе за врат“. Некадашњи Цариград сада је Стамбол, бања „слат-ка људскога живота“. Дивоте и раскош садашње турске престо-нице „ђе се виле у шербет купају“, мамац су за плахе и лакоме. У Стамболу и виле, па и све што је небеско, потапа се у то сладуњаво

уживање. То се назива познање „раја сласти“. Смисао живо-та везан је за земаљске сласти које се, по ислам-

ском схватању, настављају и послије смрти. Турке је запало да владају бројним земљама и они мисле да је за то њихова вјера боља. Овакво схватање вјере равно је идоло-

поклонству, јер обоготворује пролаз-не величине. Они неће да знају како је страдање Крста добродјетељ. Тур-

ци, опијени сластољубљем, славољубљем и среброљубљем, не виде да код њих „стење на

свакоју страну“ и да није више свијет оно што мишљаху. У стиху „пуче колан свечевој кобили“ Његош хоће да каже: коњу пуца колан кад је у највећем напону. Поводом тога ко је бољи, а ко гори, Вук Мићуновић Хам-

зи капетану каже да је он хајдук робља свезанога а за себе да је хајдук који гони хајдуке. Мићуновић се рвао

са тешкоћама од Косова и прије, а Хамза је издао и прије и сада. Шта значи да је Хамза издао и прије и сада? То значи да је одустао од страдања. Вла-

дика Данило то одсликава овим стиховима: „Што ће луна на крст страданија....Вјеро права кукавна си-рото!...Неки један, то је ка ниједан, / нако да је више мученија. Вражја сила одсвуд оклопила; да је игђе брата у свијету / да пожали, ка да би помо-га... Треба служит чести и имену! / Нека буде борба непрестана, / нека буде што бити не може... Тријебимо губу из торине“ итд. Из турске призме гледано, испада као да су неки Његошеви јунаци луди. Скендер ага каже: „Мањи поток у виши увире, / код увора своје име губи, / а на бријег морски обојица“. Паралела је очигледна. Природа нас учи да је пред већим сувишно звати се својим именом. Такви су земаљски владари, они хоће да пониште свачији значај, особи-то оних најмањих. Али, гле, овдје они мали уздају се у некога који је већи од свих њих - у Христа Бога, пред којим што си „мањи“ то си му ближи.

Велики фараон или султан вјерује да је ису-више велики да би помислио на неког већег од себе. Турци у Горском вијенцу не могу да појме како Бог може бити на страни оног ко је „немоћан“. „Што ће слабо раскршће липово пред остро-том витога челика.“ Када кнез Роган пита Скендер агу који би кокот волио да надјача, мањи или већи, он навија за већег питајући: „Рашта га је бог ви-шега дао, / кад је виши, нека је и јачи!“

Супериорност турска очигледна је што се тиче те спољашње величине и они се

на њу позивају при преговорима не само политичким него и вјерским. Право јачег је

закон животињског свијета. Кнез Роган, лик из Горског вијенца, такво понашање у људском животу одбацује, њему због тога потурице заударају. Звијери заударају па онда и људи ако су подобни њима. Игуман Стефан поводом стихија и ћудљивости свијета каже: „Св’јет је овај тиран тиранину / а камоли души благородној! / Он је состав паклене неслоге. / У њ’ ратује живина с живином, / у њ’ ратује народ са наро-дом, / у њ’ ратује човјек са човјеком. / Нико срећан, а нико довољан, / нико миран, а нико спокојан; /све се човјек брука са човјеком: / гледа мајмун себе у зрца-ло!“ Свјетска моћ је пролазна и варљива и ко се у њу заклиње личи на мајмуна који себе види у огледалу и чини му се да нико није љепши од њега.

ЗакључакЊегошев Горски вијенац је свједочанство о двије вјере. Ислам је представљен као религија којој закон лежи у топузу, а своју, хришћанску, вјеру Његош назива кукав-на сирота. Крст и луна су два страшна симбола чије је „на гробнице царство“. Ове двије вјере имају различи-то полазиште. Крст је сила којом се задобија царовање кроз страдање и подвиг. Игуман Стефан помињући ви-тезове из прошлости, слави их јер им душе на небу царују и то је њему веће од свих сласти и уживања земаљског весеља у Стамболу. Положити живот за ближњега је највећа љубав која је освједочена управо тамо гдје је највеће гоњење и страдање. Отуда је и код Његоша увијек жива она косовска мисао: да је небеско за малена царство, а небеско увијек и до вијека.Његош у Горском вијенцу исламску религију схвата онако како је манифестују његови противници, Турци. Тиме је успио да покаже како је такво присуство исла-ма у Црној Гори погубно и за сами ислам, и за султана.

33

јун - јул / 2009 / s

vetigora

kwig

a to

vita

Превод: Архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски др АМФИЛОХИЈЕ (Радовић)

1. И стигоше у Екватане, и дођоше у дом Рагуилов, а Сара их срете и поздрави их и они њу, и уведе их у дом.

2. И рече Рагуило Едни жени својој: Како је сличан младић Товит синовцу моме!

3. И упита их Рагуило: Одакле сте браћо? И рекоше му: Од синова Нефталимових заробљеника у Ниневији.

4. И рече им: Познајете ли Товита брата нашега? А они рекоше: Познајемо.

5. И рече им: Је ли здраво? А они рекоше: И жив је и здрав је. И рече Товија: Он ми је отац.

6. И скочи Рагуило и цјелива га и заплака и благосло-

ви га и рече му: О лијепог и доброг човјека! И чувши да је Товит изгубио вид, ожалости се и заплака.

7. И Една жена његова и Сара кћерка његова плакаху и примише их усрдно.

8. И заклаше овна из оваца и припремише богату трпезу.

9. А рече Товија Рафаилу: Азарије, брате, кажи о ономе што си говорио на путу, нека се ствар заврши.

10. И предаде ријеч Рагуилу. И рече Рагуило Товији: Једи, пиј и уживај; теби припада да узмеш чедо моје, но, указаћу ти на истину:

11. дао сам чедо моје седморици мужева, и када би ула-

1. Они пак ходећи путем стигоше увече на ријеку Ти-гар и заноћише ондје.

2. Младић сиђе да се умије и искочи риба из ријеке и хоћаше да прогута младића.

3. А анђео му рече: Прихвати рибу. И узе рибу младић и избаци је на земљу.

4. И рече њему анђео: Разрежи рибу и узевши срца, и јетру и жуч, добро сачувај.

5. И учини младић као што му рече анђео; а рибу ис-пекавши, поједоше.

6. И путоваше обојица, док се приближише екватани-ма.

7. И рече младић анђелу: Азарије, брате, зашта ће срце и јетра и жуч рибе?

8. И рече му: Срце и јетра – ако неког смућује демон или дух зли, с њима треба окадити пред човјеком или женом, и више неће бити смућиван;

9. а жуч да се помаже човјек, који има бијелу на очи-ма, и исцијелиће се.

10. А када се приближише Раги,11. рече анђео младићу: Брате, данас ћеш бити код Ра-

гуила, а он је рођак твој, и има ћерку јединицу име-ном Сара;

12. говорићу о њој, да ти се даде за жену, јер теби при-пада њено наслеђе, и ти си једини из рода њеног, дјевојка је пак лијепа и умна. Бројева 27, 8; 36, 7

13. И сад ме послушај и говорићу оцу њеном, и кад се вратимо из Рага, обавићемо свадбу. Зато што

познајем Рагуила, да је неће дати другом мужу по закону Мојсијеву, ни по цијену смрти, те наслеђе теби припада да примиш, а не било ком другом човјеку.

14. Тада рече младић анђелу: Азарије, брате, ја сам чуо да је дјевојка била дата седморици мужева, и да су сви у ложници погинули.

15. И сада ја сам један у оца и бојим се, да кад уђем не умрем, као и претходни, јер је демон воли, који не шкоди никоме осим онима који јој прилазе. Па сада ја се бојим да не умрем и низведем живот оца мога и матере моје с болом ради мене у гроб њихов; а сина другога они немају, који ће их сахранити.

16. А анђео му рече: Не сјећаш ли се ријечи, које ти заповиједи отац твој, да узмеш жену од рода свога? И сада послушај ме, брате, јер она ће ти бити жена, а о демону ништа не брини, јер ове ноћи она ће ти бити дата за жену.

17. И када уђеш у ложницу, узми прах од тамјана, и по-ложи од срца и јетре рибље и окади: и омирисаће демон, и побјећи и неће се вратити вавијек вијека.

18. А кад јој приступиш, устаните обадвоје и завапите милостивом Богу, и спасиће вас и помиловати: Не бој се, јер она је за тебе припремљена од вијека, и ти ћеш је спасити, и поћи ће с тобом, и надам се да ћеш од ње имати дјецу.

19. И када чу Товија ово, завоље је, и душа његова прилијепи се њој силно.

ГЛАВА ШЕСТА

ГЛАВА СЕДМА

34

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

1. И призва Товија Рафаила и рече му:2. Азарије брате, узми са собом слугу и двије камиле

и иди у Риге Мидијске код Гаваила и донеси ми сре-бро и њега доведи на свадбу,

3. зато што ме заклео Рагуило да не излазим,4. а отац мој броји дане, па ако одоцним много, веома

ће туговати.5. И иде Рафаило и би код Гаваила, и предаде му пис-

мену потврду. А он изнесе кесе с печатима и преда-де му.

6. И поранише заједно и дођоше на свадбу. И благо-слови Товија жену своју.

ГЛАВА ДЕВЕТА

1. Када пак завршише вечеру, уведоше Товију к њој.2. А он идући сјети се ријечи Рафаилових и узе прах

тамјана и положи срце рибље и јетру па окади.3. Када пак осјети демон мирис, побјеже на крајње

врхове Египта, и свеза га анђео.4. Пошто бише закључани обоје, устаде Товија са кре-

вета и рече: устани, сестро, и помолимо се, да би нас помиловао Господ.

5. И поче Товија говорити: Благословен си, Боже отаца наших, и благословено Име Твоје свето и славно у вјекове; нека Те благосиљају небеса и сва створења Твоја:

6. Ти си створио Адама и дао му помоћницу Еву, потпору жену његову; од њих се роди човјечије сјеме. Ти си рекао: Није добро да човјек буде сам, створићемо му помоћницу помоћницу сличну њему;

7. И сада, Господе, не ради блуда ја узимам сестру моју ову, него за истину: заповиједи да будем помилован и са њом да састарам.

8. И рече са њим: Амин.9. И спаваше обоје ноћу.10. И уставши Рагуило, пође и ископа гроб, говорећи:

Можда је и овај умро.

11. И дође Рагуило у дом свој.12. И рече Едни жени својој: Пошаљи једну од

слушкиња, нека виде да ли је жив;13. И уђе слушкиња отворивши врата и нађе њих двоје

да спавају.14. И ушавши јави им да је жив.15. И благослови Рагуило Бога говорећи: Благосло-

вен си, Боже, сваким благословом чистим и светим, и нека те благосиљају свети Твоји, и сва створења Твоја, и сви анђели Твоји и изабраници Твоји нека Те благосиљају у све вјекове.

16. Благословен си што ме обрадова, и не догоди ми се, као што мишљах, него по великој милости Твојој учинио си с нама.

17. Благословен си што помилова двоје јединорођених; учини им, Владару, милост, испуни живот њихов у здрављу са радовањем и милошћу.

18. Нареди потом слугама да затрпају гроб.19. И учини им свадбу дана четрнаест.20. И рече му Рагуило прије него се навршише дани

свадбе са заклетвом, да не оде, док се не напуни четрнаест дана свадбе,

21. и онда кад узме половину имања његовог да иде у здрављу к оцу; а остало – кад умрем и жена моја.

ГЛАВА ОСМА

зили к њој, умирали су под ноћ; али засад ти уживај.12. И рече Товији: Нећу окусити овдје ништа, док је не

поставите и приведете к мени. И рече Рагуило: Узми је одсад, по расуђивању своме, ти си брат њен и она је твоја, а милостиви Бог ће Вам добро дати у изобиљу.

13. И позва Сару кћер своју и узевши је за руку предаде је Товији за жену и рече: Ево, по закону Мојсијевом узми је и одведи к оцу своме; и благослови их.

14. И позва Едну жену своју; и узевши књигу, написа писмо и запечати га. И почеше јести.

15. И (опет) позва Рагуило Едну жену своју и рече јој: Сестро, спреми другу одају, и уведи је (кћер).

16. И учини како јој рече, и уведе је ондје и (она) за-плака. И примијети сузе кћери своје и рече јој: Буди храбра, чедо, Господ неба и земље нека ти даде радост намјесто жалости ове твоје, буди храбра, кћери.

35

јун - јул / 2009 / s

vetigora

Овдје доносимо део излагања г. Јована Марку-ша, изговореног на окру-глом столу одржаном у Подгорици 25. маја 2009. године

„Краткој историји Црне Горе“ коју је са-

ставио Ж. Драговић, а која је штампана 1910. године на Цетињу, на

страни 19. пише да је господар Иван Црнојевић, који се упокојио 4. јула 1490. године: „Сахрањен у његовој задужбини, у цркви Цетињског манасти-ра, гдје се и данас његов гроб налази“ и да „имамо разлога мислити да се је пред смрт покалуђерио и да је умро као монах Јов“. Митрополит црногорски Митрофан Бан у бесједи при освећењу цркве на рушевинама старог манастира Ивана Црнојевића 1890. године каже између осталог следеће: „И био је сахрањен у овоме светом храму његове задуж-бине, гдје се у истоме и данас, овдје пред иконом Христа Спаситеља, његови земни остаци налазе“. Дакле, не само из ова два већ из још много извора, имамо записе да је Иван Црнојевић био сахрањен у својој задужбини.И данас, као и прије једног вијека, налази се гробница Ивана Црнојевића, посљедњег го-сподара Зете, првог Црне Горе и оснивача Цетиња, пред иконом Христа Спаситеља у његовој задужбини у цркви Цетињског ма-настира на Ћипуру. Али већ више од двије деценије, испод плоче са његовим именом, го-дином упокојења и грбом, нема земних оста-така господара Ивана Црнојевића, а кусто-си у цркви су приморани да прећуте ову тужну чињеницу или да обмањују посјетиоце да је овдје вјечно почивалиште првог владара Црне Горе.За приређиваче овог Нацрта закона о култур-ним добрима и за ширу јавност корисно је да знају што се у протекле двије деценије де-шавало са земним остацима господара Црне Горе, гдје се оне данас налазе, и какав је однос државе према овом културно-историјском до-бру.На основу истраживачког програма Републичког завода за заштиту споменика културе Црне Горе, општина Цетиње је прихватила финансирање ра-дова комплекса манастира Зетске митрополије који је подигао Иван Црнојевић 1484. године на локалитету Ћипур. Истраживања су била мотиви-сана чињеницама које говоре да саздањем мана-стира и двора Ивана Црнојевића почиње љетопис престоног града Цетиња и државе Црне Горе. Оче-кивали су се одговори на многа питања која су се намећала о манастиру и почивалишту сјени Госпо-дара Црне Горе. Прва ископавања су отпочела 4. августа 1986. године. Ускоро, 16. октобра 1986. го-дине, истраживачка екипа је, испод пода садашње

цркве, коју је саградио на мјесту некадашње велике цркве 1886. го-дине књаз Никола, наишла на гроб из 15. вијека. Гроб је пронађен на дубини од 78 сантиметара од пода цркве. У гробу грађеном на идентичан начин са гробницама свих средњовјековних вла-дара, пронађен је ковчежић са земним остацима господара Црне Горе. Увијен покровом са часне трпезе, највећим степеном сакралног достојанства у обреду православног сахрањивања, у којем осим земних остатака није било других прилога, био је сачињен од дрвета и премазан дебелим слојем неке врсте уљане фарбе. На покрову часне трпезе налазио се срмом везе-ни крст. Током истраживања на Ћипуру, гдје је пронађен гроб Ивана Црнојевића, откривени су остаци цјелокупног комплек-са Црнојевића манастира у којем се налазило сједиште Зетске митрополије на простору од 3.000 м2. Фонд споменика културе тиме је увећан за један од најзначајнијих културно-историјских трагова Црне Горе, с обзиром да је у њему било сједиште Зет-ске а потом Цетињске и Црногорске митрополије до 1692. го-дине, грађевински комплекс који представља нуклеус око кога је формирана престоница Црне Горе и мјесто гдје је радила једна од првих штампарија у свијету. Овим открићем увећане су биле могућности већ започете иницијативе за упис историјског језгра Цетиња у списак добара свјетске културне баштине под заштитом УНЕСКО-а. Управо у нуклеусу овог нуклеуса, нала-зи се гробница у којој су били земни остаци господара Црне Горе. Ковчежић са земним остацима Ивана Црнојевића отво-рен је у просторијама Републичког завода за заштиту спомени-ка културе Црне Горе дана 23. октобра 1986. године, у прису-ству комисије коју су чинили представници Митрополије црно-горско- приморске (из чије су цркве на Ћипуру преузети земни остаци због антропометријских испитивања) и државних органа Цетиња и Црне Горе. Овом приликом је сачињен записник о правима и обавезама: Завода који је требао да чува, детаљно изврши проучавање, организује инхумацију земних остатака и да направи елаборат антропометријских испитивања (који је платила општина Цетиње), власти која је гарантовала да ће дого-ворено бити испуњено и преузети земни остаци бити враћени у цркву на Ћипуру и Митрополије која је инсистирала да у запис-ник уђе закључак „да се приликом инхумације обави и адекватан црквени обред“. Овом приликом није одређен датум инхумације јер није било познато колико могу да трају антропометријска испитивања.Током 1998. године, приликом прикупљања потребне документације за књигу „Повратак краља Николе у отаџбину“ гдје сам планирао да се у једном поглављу говори о открићу гробнице Ивана Црнојевића на Ћипуру, посјетио сам директора Завода за заштиту споменика културе, др Чедомира Марковића и од њега сазнао да се земни остаци Ивана Црнојевића више не налазе у њиховој лабораторији. Директор Марковић ми је тада одговорио да је послије њихове стручне антрополош-ке анализе, ковчег у којем су кости Ивана Црнојевића пре-дат Служби друштвеног књиговодства Црне Горе, односно њеној филијали на Цетињу. Зачуђен овом информацијом по-звао сам г. Луку Лагатора, директора филијале СДК на Цетињу, који ми је потврдио да се ковчег са земним остацима господа-ра Зете и Црне Горе налази у депоу њихове службе на Цетињу. На ову чињеницу одмах сам указао руководству општине Цетиње са жељом да покрену иницијативу да се преузета обавеза држав-них органа коначно испуни, али је то било без икаквог ефекта. Митрополија црногорско-приморска је у више наврата по-кретала питање враћање ковчега са земним остацима го-

aktuelno

ЈОВАН Маркуш

ОКРУГЛИ СТО – „ЦРКВА, ДРЖАВА И КУЛТУРНА ДОБРА“

36

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

сподара Ивана Црнојевића, који су од ње преузети уз писмену гаранцију да ће се инхумација обавити уз адекватан црквени обред. Ово питање је иницирао архи-мандрит Лука Анић, игуман Цетињског манастира у чијем се саставу налази црква на Ћипуру из које је Завод за заштиту споменика културе преузео земне остатке. У једном од одговора директора Завода др Марковића, од 26. јула 2001. године, се каже „Све-чани чин инхумације неопходно је обавити у договору са надлежним Републичким органима и и органима локалне управе Цетиња, уз одговарајући црквени обред“ као да то прије 12 година није било усаглашено. На крају одговора пише следеће „Исти-ни за вољу, могуће је да се у протеклих десет година овај чин могао обавити, али како је напријед речено, он не подразумијева само обављања црквеног обреда, већ и поштовање одређеног државног протокола, будући да се ради о изузетно значајној историјској личности, утемељивачу и државности и духовности Црне Горе“. Ни једном ријечју директор Завода не каже гдје се налазе земни остаци, као ни о обавези државне установе, којој је био на челу и 1986. и 2001. годи-не, да врате земне остатке Митрополији од које су их прузели. На обавезу Завода за заштиту споменика културе и над-лежних државних органа подсјетио је и Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић. У от-вореном писму директору Републичког завода за зашти-ту споменика културе Црне Горе, од 9. августа 2002. године, Митрополит га је упитао „У ком подруму цетињске општине деценију држите давно извађене кости Ивана Црнојевића, па су кустоси приморани да обмањују народ како је он похрањен на Ћипуру испод плоче са његовим именом?“ и запитао се „Зар смо до тог дна нечовјечности доспјели да је за Вас важније да ли је неки калуђер уградио по неки камен не по Вашем укусу него ли светиња људске кости и људског гро-ба, нечега најсветијег у свим цивилизацијама до данас, и код свих народа, од најпростијих до најобразованијих? Ако је и од обезбоженог нихилизма и антихуманизма-много је!“ У свом одговору од 15. августа 2002. године, директор Републич-ког завода није имао куд већ и да званично призна да ће вјероватно разочарати Митрополита чињеницом да су кости Ивана Црнојевића „смјештене у трезор једне од служби у Цетињу која ради са новцем и хартијама од вредности“, обећавајући: „Урађен је потребни елаборат да се посмртни остаци Ивана Црнојевића, уз све дужно поштовање које као господар Црне Горе заслужује, похране у његовој преуређеној гроб-ници на Ћипуру, што ће ускоро бити и учињено“. Сви дневни листови који се штампају или продају у Црној Гори су од 2002. године, тј. од сазнања гдје се налазе земни остаци првог господара Црне Горе, писали критички више пута о овој теми. О овом скандалу писали су дневни листови: ДАН, Новости, Вијести, Блиц и Побједа. Но-винска агенција Светигора-прес је много пута актуелизовала ову тему, а Телевизија Црне Горе и ТВ Мама су имале прилоге који су неколико пута репризирани.Према дефиницији из Нацрта закона о културним добрима, земни оста-ци Ивана Црнојевића - првог господара Црне Горе су културно до-бро од општег интереса које се штити законом.Земни остаци господара Црне Горе били су и предмет расправе у Скупштини Црне Горе. Предсједник Народне странке г. Предраг Поповић, посланик у Скупштини Црне Горе, дана 30. јула 2007. го-дине поставио је следеће посланичко питање: „Када ће актуелна власт вратити утамничене земне остатке првог владара Црне Горе, Ивана Црнојевића, у гробницу цркве Цетињског манастира на Ћипуру?“ Одговор Министарства културе који је достављен пис-мено био је уствари препричано писмо које је директор Републичког завода за заштиту споменика културе упутио 26. јула 2001. године игуману Цетињског манастира. У одговору је наведено да су „посмртни остаци Ивана Црнојевића похрањени у трезор СДК Цетиње“ и прећутана чињеница да су они премјештени у под-рум Владиног дома на Цетињу. 37

јун - јул / 2009 / s

vetigora

ањалука је ове године своју крсну сла-ву, Спасовдан, први пут обиљежила у новоизграђеном храму Христа Спаситеља. На истом мјесту од 1925. до 1939. године гра-дио се храм Свете Тројице, који је 12. апри-

ла 1941. године бомбардован. Обнова храма по-кренута је 1992. године, а 1993. године Његова Светост Патријарх српски Г. Павле осветио је темеље будућег храма. Новоподигнути храм Христа Спаситеља је и свечано освећен на овај велики празник, којом приликом је и додјељено највише одликовање Српске Православне Цркве, Орден Светог Саве, кумовима храма, предсједнику Владе Републике Српске Милораду Додику, градона-челнику Бања Луке Драгољубу Давидовићу и бившем предсједнику РС Драгану Чавићу. Одликовани су такође и предсједник Републике Српске, Рајко Кузмановић, и предсједник НС РС, Игор Радојичић, као и Горан Талић, Пантелија Дамјановић и Зоран Лемић из Бањалуке. Његово Преосвештенство влади-ка бањалучки Јефрем рекао је послије освећења храма и Свете Архијерејске Литургије да је дуготрајна, мукот-рпна и истрајна борба српског народа и његове цркве израз несаломљиве воље, жеље и стварне духовне по-требе да се у Бања Луци подигне, а затим и обнови по-рушени саборни храм Христа Спаситеља. „Храм је наша духовна вертикала која нас уздиже ка небу. Она нас повезује са Богом, али и са нашим пре-цима који су жељели доживјети овај моменат сла-ве и радости, те нашим потомцима који ће нас по овом дјелу помињати и са поносом истица-ти због величине жртве уложене у овај посао'', рекао је владика Јефрем окупљеним у храму Христа Спаситеља. Он је нагласио да је овдје кроз вијекове рушено готово све што је припадало Српској Православној Цркви и народу, али да је задужбинарски дух Срба остао јачи од свих рушилачких стихија овога свијета. Владика Јефрем је подсјетио да је више од једног вијека потрајала

упорна борба бањалучких Срба да се оствари право на изградњу храма Христа Спаситеља и нагласио је да је треба-ло да прође пет година, испуњених напорним и стрпљивим ра-дом умјетника и занатлија који су уређивали храм изнутра, као и грађевинара који су бринули о спољном изгледу, да дође до данашњег дана. Захваљујући бројним донаторима и прилож-ницима који су помогли изградњу храма, владика Јефрем се посебно захвалио кумовима храма. Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик израз-ио је задовољство што је био кум храма Христа Спаситеља у Бања Луци и у прилици да помогне његову обнову и иста-као је да је захвалан Српској Православној Цркви и епископу бањалучком Јефрему што су му указали ту част и додијелили му највише одликовање СПЦ, Орден Светог Саве. „Мислим да је то велика част за Владу коју представљам и за мене лично. Ово је велики догађај и доказ да важне ствари за људе и на-роде не могу да нестану ако их срушите и да се увијек и изно-ва могу обновити, дати им нова вриједност и значај“, рекао је Додик новинарима у Бања Луци послије освећења храма. Он је додао да је управо освећење храма доказ „једне дуготрајне вјере у праве вриједности српског народа који поштује своју СПЦ“. Бивши предсједник Републике Српске Драган Чавић ре-као је да му је велика част што је кум храма, подсјетивши да је од 2001. године био на челу Организационог одбора за његову изградњу. „У протеклих 10 година све власти РС и града Бања Луке уложиле су много напора да се овај величанствени храм приведе крају и почаствован сам што сам, на приједлог вла-дике Јефрема, добио највиши орден СПЦ, а посебно што су Бања Лука и Српска добиле овакав храм“, истакао је Чавић. Градоначелник Бања Луке, Драгољуб Давидовић је нови-нарима изјавио следеће: „Дочекали смо да послије 70 го-дина храм буде обновљен. Ово је историјски дан за Бања Луку, и вјерујем да су сви који су присуствовали срећни, јер ће имати још један храм и нешто по чему ће Бања Лука бити препознатљива“. Владика Јефрем се захвалио и пројектантима, градитељима, надзорним лицима и умјетницима. Уз владику бањалучког Јефрема и владику зворничко-тузланског Василија, Литургију је служило више епи-скопа Српске Православне Цркве, уз саслужење свеш-тенства. На свечаности су били присутни и предсједник РС Рајко Кузмановић, предсједник Народне скупшти-не РС Игор Радојичић, руски амбасадор у БиХ Констан-тин Шувалов, министри у Влади РС и Савјету министара БиХ, посланици Народне скупштине, те лидери политич-ких странака из РС. Освештању храма су присуствовали и чланови Академије наука и умјетности РС, рабин Јеврејске заједнице у БиХ Јозеф Атијас, бањалучки бискуп Фрањо Ко-

марица, муфтија бањалучки Едхем Чамџић и многобројне личности културног и политичког живота РС, као и велики

број вјерника из РС, Србије и Бања Луке. Садашњи обновљени храм архитектонски је идентичан прет-

ходном, са звоником високим 47 метра и куполом од 22, 5 ме-тра. Храм, који може да прими од 800 до 1000 особа, први је у

Европи који је зидан од црве-

ног и жутог ка-мена траверти-

на, поријеклом из Месопотамије. Зидан

је трослојним зидом: камен, армирани бетон,

цигла. Куполе су покривене златним прохром лимом, до-

везеним из Сибира.

repo

rta`

a Освећен храм Христа Спаситеља у Бања Луци

јеро

мон

ах ЈО

ВАН

(ман

. Лип

ље)

38

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

prakti^na veronauka

протојереј ФЈОДОР Бородин

Подвизавамо се индивидуалноеки четрнаестогодишњи дечаци и девојчице не могу да издрже да стоје ни десет минута, а петогодишња деца понекад као свећа стоје целу службу. Зато место на којем дете треба да се на-лази за време богослужења – да ли у припра-

ти или напред, не зависи толико од година, ко-лико од навикнутости на молитву. Пошто је дете-

ту веома тешко да се усредсреди уколико не види свештенодејства, чини ми се да је његово место напред

– тамо где се све види. Дететови родитељи и духовник треба да схвате колико оно може да издржи да стоји на служби и да га пусте у храм управо на толико времена, како би дете виде-ло богослужење. Ако дете још увек није спремно да се моли зато што је премало, ако плаче или ако је несташно, наравно, боље је стајати с њим у припрати или код западног зида хра-ма, да се не би сметало другима. Можда је понекад уопште боље не доводити дете на службу, већ га пустити да се наспа-ва, јер се деца врло много умарају од школе.Чини ми се да смо често сами криви за то што деца не могу мирно да се понашају у храму: нудимо им меру коју она не могу да издрже. На пример, отац и мајка долазе на Литургију пре почетка читања часова и доводе петогодишње дете. И малишан ће се, како буде растао, сећати само умора, нејасне службе која јако дуго траје. То није никаква радост и није празник.Деца не треба да буду преоптерећена богослужењем. Моја сећања из времена пубертета која су везана за цркву јесте да су ме болела леђа. Наша породица није ишла у цркву, на службе ме је водила моја кума. Ништа нисам схватао на служ-би, нико ми ништа није објашњавао. На пример, изнет је пу-тир. ‘’Добро је, најзад’’, мислим ја. Затим је однет. Сад знам да је то био Велики вход, а тада сам се љутио: ‘’Требало је да се људи причесте, а путир је однешен, значи, чекаћемо још пола сата.’’ А кад бисмо излазили напоље кума би вадила сендви-че и термос, а ја сам размишљао: ‘’Готово је, оставиће ме на миру пола године. Иако ми се срце радовало и у принципу с радошћу сам ишао у цркву.’’Понекад се дешава да у породици има неколико деце разли-читог узраста и можда има смисла да старија деца долазе на почетак службе, средња – на средину, а најмлађа – за ‘’Оче наш’’. У неким породицама родитељи овај проблем решавају на следећи начин: једно од њих са старијом децом долази на почетак Литургије, а друго долази касније с млађом децом.У једном од московских храмова постоји вртић, у којем деца бораве за време службе. С децом се у току већег дела Литургије уче ствари из предмета веронауке, и она се дово-де у храм тек пред канон Евхаристије или чак и касније, у за-висности од узраста. Маме могу мирно да се помоле у хра-му, а деца се не премарају богослужењем, али истовремено не губе време.

Соба за мајку и детеСад, ако у храм долази породица с неколико деце често се дешава да немају где да оставе колица, а о томе да се беба преповије или да се подоји и да не говоримо. Чини ми се да у сваком храму треба да постоји соба за мајку и дете. Велики је подвиг доћи до цркве метроом с троје-четворо деце, а да не говоримо ако је мама још и трудна. Таква породица је прва коју треба примати у храм.У соби за мајку и дете може се наместити блиднирано стак-ло. Кроз њега би дете могло да прати богослужење, а кад би у соби још били звучници, малишан би могао да слуша служ-бу, а његово плакање се не би чуло у храму. И кад духов-ник и родитељи одлуче да дете већ може да уђе у храм оно

би излазило и онај део богослужења који може да одстоји, доживљавало би као празник. Мера мора бити следећа: време колико детету није тешко да стоји и још мрвицу додати, као у спорту. Тако се тре-нира воља и не рађа се одбојност.

Извините, ваше дете се игра с анђелима!Мислим да се сасвим малој деци може дозволити да на службу доно-се играчке, ако то нису гласне звечке. Ако постоји нека заба-ва која не омета богослужење, попут цртања на папирима за давање имена, она се дете-ту може дозволити. Оваква тежња деце да се поиграју, да цртају за време службе, може се објаснити још и тиме што данас многа деца уопште не могу да се усредсреде на нешто ако им руке нису заузете. Чини ми се да се малој деци може дозволи-ти да седе на солеји. Она, чед-не и чи-сте душе, као да седе покрај Хри-стових ногу. Не смемо понављати грешке апостола који нису пуштали децу да приђу Госпо-ду. Међутим, ипак је веома важно навика-вати децу на то да се према богослужењу односе са свештеним страхом.Кад је дете немирно просто због тога што више не може да стоји на истом месту, биће умесно сетити се Се-рафима Саровског, код којег је дошла

Деца на богослужењуГде мали хришћанин треба да се налази на богослужењу? Да ли мама може да дозволи својој кћерки да на служби стоји с лутком? А да црта на папирима за давање имена за здравље или да прави фигурице људи од остатака изгоре-лих свећа? Родитељима се често намећу слич-на питања. Своје мишљење у вези с овом темом поделио је с нама протојереј Фјодор Бородин, отац петоро деце.

39

јун - јул / 2009 / s

vetigora

посетитељка, а њен малишан је почео да трчи и да се игра у келији. Жена се веома стидела за своје дете, а преподобни јој је рекао да се дете игра с анђелима.Друга је ствар цинично брбљање деце у храму. То је ружно понашање. Немам у виду случај кад се дете заборавило, већ кад се, свесно преступајући страх Божји, игра или кад брбља са својим вршњацима на богослужењу. Имали смо случај кад је дечак у пубер-тету имао послушање прислужитеља у олтару и за време Литургије је силазио у подрум правећи се да му нешто треба, а у ствари је крао новац. Или, једном се испоставило да за време службе двојица момака од четрнаест-петнаест година седе у подруму, брбљају и пију чај.Кад понашање деце прелази у дрскост и гажење односа страхопоштовања према храму то треба пресећи. Пракса показује да је многе довољно пости-дети, просто тако што ће им се упутити прекор, нежно, с љубављу, без примене било каквих строгих репре-сивних мера. Репресије треба да буду крајност.

Популарна литургикаНе можемо да приморамо дете да воли службу. Од-лука да ли ће волети Христа или не, израста у души сваког човека и ми не можемо да решимо ово питање уместо њега. Пророк Самуило је имао неваљалу децу, а Господ је с њим лично разговарао. Али можемо да

заинтересујемо нашу децу за богослужење. Зато међу предме-тима веронауке треба да постоји нешто што би подсећало на ‘’популарну литургику’’: не у строгом смислу црквенословен-ски језик и не појам литургике у схватању богословских школа. У мом детињству су постојале Перељманове књиге „Занимљива физика“ и „Занимљива математика“ – популарна литерату-ра која је учинила да се на хиљаде људи заинтересује за нау-ку. Чини ми се да треба да постоји неки радостан, леп увод у богослужење за децу. С њима безусловно треба прочитати и превести им главне песме: ‘’Свјете тихиј’’, ‘’Сподоби, Господи’’, ‘’Ниње отпушчајеши’’, тропаре који се често поју у храму – како би их деца разумела.

Боље је избећи Карабаса-БарабасаДеца се у храму нипошто не смеју остављати без надзора. Често видимо: мама је дошла у храм, узнела се до небеских висина на молитви, беседи с анђелима, а њена деца јурцају по храму, гурају чираке, праве буку, играју се, сметају свима осталима и нико не може да их умири. Родитељи сами морају да пазе на своју децу. У нашем храму, истина, постоји послушање – Карабас-Барабас, који иде и пази на децу, али у принципу, тиме треба да се баве

Чини ми се да смо често сами криви за то што деца не могу мирно да се понашају у храму: ну-димо им меру коју она не могу да издрже. На пример, отац и мајка долазе на Литургију пре почетка читања часова и доводе петогодишње дете. И малишан ће се, како буде растао, сећати само умора, нејасне службе која јако дуго траје. То није никаква радост и није празник.

40

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

родитељи. На пример, они могу да стоје на служби заједно с де-тетом и да прате богослужење по књизи.Кад родитељи остављају своју децу без надзора неизбежно је да она, кад се нађу с другом децом, почну да се играју. Деца тре-ба да схвате да на служби не треба да се играју. Једна је ствар тихо цртање, а друга је ствар кад почињу да буду несташна.Наравно, сви ми браћа-хришћани волимо једни друге, али пре свега волимо Господа и зато за време службе треба да се моли-мо, а не да причамо.Пубертетлије и деца уопште, туђа или своја, могу се, а чак их и треба, опоменути опрезно с љубављу. Да сам у свом детињству у московском метроу пробао да грицкам семенке прекорио би ме најближи човек. Данас смо изгубили могућност да опомињемо туђу децу, а то значи да је друштво у целини престало да васпи-тава своју омладину, што је јако лоше. У храму то треба обнови-ти. Потребно је опште расположење, сви ми треба да учинимо да наша деца схвате да је богослужење велика светиња.Често се дешава да се дете гура напред како би се причести-ло. Оно је раније навикло да га носе и да приступа као једно од првих, али је сад већ порасло, а гура малишане. Чини ми се да таквом детету треба рећи да ће се причестити последње међу децом. Нека мало стоји по страни и нека гледа, а кад се при-чести последње дете нека стане после њега. Могуће је да се следећи пут више неће гурати.Пубертетлијама, младићима и девојкама треба дати на располагање место на којем би могли да попричају после служ-бе. Чини ми се да при свакој школи веронауке треба да постоји Клуб матураната како пријатељске везе, које је омладина стек-ла у храму, не би нестале. Јер човек, кад се уписује на факултет или кад почиње да ради, често наилази на потпуно неверујући свет и да би опстао, потребно му је да се дружи са својим бив-шим друговима из разреда или с веронауке.

преузето из часописа ‘’Нескучний сад’’, бр. 4, јул/август 2008.с руског Марина Тодић 41

јун - јул / 2009 / s

vetigora

Животиње имају многе особине, које су својствене човеку: интелект, емоције, способ-ност учења, везаности. У чему се онда састоји главна разлика између човека и животиње? То смо упитали познатог богослова, професора Московске Духовне Академије (МДА), Алексеја Иљича Осипова.

Чаша воде у односу на океанм је само једна од разлика које постоје између човека и животиње. С богос-ловске тачке гледишта у овом питању је принципијелно то што је човек образ Са-мог Бога. То је дивно, пошто појам „Образ Божји“ не може да се примени чак ни на

анђеле. Тим мање се он не може примени-ти на животиње. Шта је то „Образ Божји“? Једну од његових најважнијих дефиниција налазимо код древних светаца, између осталог, светитељ Григорије Ниски каже да је Бог Тројица и да у људској души такође налазимо ову трихотомију. У чему се она састоји по Григорију Ниском? Прво – то је жељно својство душе које се испољава у љубави. Као што је Бог Љубав, тако и у човеку постоји способност љубави према Богу и према целој творевини. Не љубави као стихије, оног ин-

стинкта који видимо код свих живих створења, већ

као стремљења према томе, Ко је Истина, Све-тост, Љубав, До-бро и Лепота, у

Кога може-мо да

верујемо? У животињском свету не знамо да животиња може да воли Бога, да се односи према Њему као према бићу које је свето и предивно. (Против овога можете да наведете то што се у псалму каже: „...всјакоје диханије да хвалит Господа.“ Али за-пазите да се овде не говори само о животињама, већ и о све-му створеном, између осталог и о неживим предметима. Узми-те предначинатељни псалам, који се пева на почетку бденија и видећете: све хвали Бога! Звезде, небо, месец, цео космос, сва она лепота која је одраз божанске. Они хвале Бога као што уметника хвале његове слике, композитора – његова дела.)Друга карактеристика човека као образа Божијег је разумност. По чему се човеков разум разликује од животињског разума? Истраживања разума животиња, која нам нуди наука указују само на извесне мрвице у поређењу с оним што налазимо код човека. Човекова разумност се не разликује просто квантита-тивно, она има потпуно други квалитет. Узмите бар једну об-ласт – философију. Није случајно то што је кад је Дарвин напи-сао своју књигу „Порекло врста“ његов пријатељ Волес послао писамце: „А шта ће мајмуну разум философа?“ Заиста – шта ће му? У смислу прилагођености животу око себе мајмун нимало не заостаје за човеком, а у многоме га чак превазилази. Мајмун може да пређе с једне стране на другу преко конопца на виси-ни од десет спратова – а човек ће одмах пасти. Зашто? Због мис-ли. Дакле, не може се претпоставити да животиња има мисли о бићу, о смислу живота. Ми наравно не знамо шта се дешава у свакој животињи, али барем немамо основе да подразумевамо да ова философска страна постоји у њиховој свести.Светитељ Григорије Ниски треће својство човекове душе на-зива „раздражљивом“ у преводу на наш језик то се може на-звати гневом. Али каквим гневом? Знамо каква јарост може да постоји код звери. Овде се ради о нечем потпуно другом: о гне-ву, који је својствен и самој светости. Кад Христос узима бич истерујући трговце из храма Он каже: „Храм ће се Мој дом мо-литве назвати, а ви сте га претворили у разбојничку пећину!“ Он с негодовањем скреће пажњу на то да с крши главно што треба да постоји у храму – могућност да се човек моли. Овај

гнев је праведан, он није повезан с биолошком страном нашег постојања, није усмерен на оно што човеку смета да једе, да пије

итд., већ на зло духовног реда, то је негодовање због скрнављења светиње, на духовно зло. Човек има способност за овакав праведан

гнев. Овај гнев, на пример, налазимо код светаца који разобличавају грех. Ево, ове три особине не налазимо код животиња.У вези с тим људи често питају: да ли животиње имају душу? Тре-ба да се договоримо о томе шта подразумевамо под овим појмом. Реч „психи“ коју преводимо као „душа“ код грчких философа је означавала најнижи део човекове душе, који је био својствен и животињама. Њихово понашање, везаност за човека, неж-

ност, гнев и друге емоције јесу „психи“. Али то није „нус“. Зато што у човековој души постоји нешто узвишеније од „психи“, а што се на

грчком назива „нус“ – дух или ум.Да ли животиње имају свест о добру и злу? Чини се да животиње које

живе с нама стичу нешто од нас, науче да се стиде, на пример. Мачка се може научити – она код куће неће урадити нешто рђаво, а ако ура-

ди, сакриће се. Али да ли је то моралност или очекивање казне? Можда животиње и имају нешто такво у извесној мери. Али шта је чаша воде у од-

носу на океан? Исто то је и животиња у односу на човека.И последње: човек може да постане богосличан, односно, он може да се обожи

да достигне оно стање величине, за које је речено: „Христос је сео с десне стране Бога-Оца.“ Ево какво је човеково достојанство, које како се

испоставља, превазилази и достојанство анђела.

^ovj

ek i

pri

rod

a„А шта ће мајмуну разум философа?“

qubav prema bogu, filosofija i gnev su ^isto qudske osobine

42

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

Да ли ће у рају бити животиња?На ово питање одговорићу питањем: да ли зна-те шта је рај? Апостола су, кад је био узет до трећег неба, људи питали: „Реци нам како је тамо?“ а он је го-ворио: „Немогуће је рећи!“ Није немогуће зато што је забрањено, већ зато што како слепцу може да се објасни по чему се зелена боја разликује од „лихт розе, па на штрафте“? Један архијереј је умирао и пред смрт се стално освртао и понављао је: „Ништа није онако, ништа није као оно!“ Тамо заиста „ништа није онако“. Сви наши покушаји да замислимо шта ће бити у рају представљају најгрубљи антропоморфизам.Шта су животиње и цео свет око нас? То није ништа друго до проширење људске плоти – не као тела, већ плоти, односно „психи“. Да ли сте обраћали пажњу на то да људи неке називају: „Права си лисица!“ а друге: „Ох, прави вук!“, „Ма, медведе један!“ У човеку су кон-центрисана својства свих животиња, у овом смис-лу он је микрокосмос, сва твар је проширени израз људске плоти. И пошто већ прво казивање о рају го-вори о томе да је био насељен и животињама може-мо, како ми се чини, да закључимо да ће животиња бити и у будућем животу посебно оних које су веза-не за човека и за које је човек везан. Зато се ономе ко пати за својим угинулим псом може рећи: „Не брините се, у рају неће бити патњи. И ако сте толико везани за свог пса – и он ће бити тамо.“Али истовремено не треба заборављати да где је срце наше (љубав, везаност), тамо ће бити и наша душа. Од-

носно степен будућих добара човека директно ће од-говарати снази његове везаности за било шта про-лазно, страсно, земаљско. Сликовито говорећи, чо-век ће општити или с анђелима и људима или с мач-кама и кучићима, па и с још нижим бићима. То не зна-чи да општење са свецима искључује општење с на-шом „мањом браћом“, али нам говори о ономе што је за нас примарно: Бог као највише духовно благо или инстинктивна љубав према нижим створењима.Питате чиме су се животиње храниле у рају, посеб-но грабљивице? Али и ово питање је изазвано по-

грешном представом о рају. „Тамо уопште није тако.“ На пример, све-ти Јефрем Сирин је писао: „...Рајски миомирис насићује без хлеба; дах живота служи као пиће... Тело које у себи садржи крв и влагу, достиже тамо чистоту једнаку самој души... Тамо се плоти узвишавају до степе-на душа, душа се узноси до степе-на духа...“ Испоставља се да је човеково материјално тело било духовно. Не знам како је то било, али мислим да у Рају, како човек, тако ни животиње, нису имали данашње варење хране са свим његовим улазним и излазним последицама. Грабљива атрибутика је створена у предвиђању будућег грехопада човека и огрубљивања његове плоти, којој је постао заједничар и сав нижи, тварни свет. Апостол Павле је писао о томе: „Твар се није добровољно покорила сујети, већ по вољи онога ко ју је покорио, у нади да ће и сама твар бити ослобођена робовања трулежности у слободу славе деце Божије.“У рају није било зла, зато смрти као зла тамо није могло бити. И ако је чак и постојала смрт као престанак постојања (увенула трава), то није било зло, јер никоме и ничему није причињавало било каква страдања.

Цар природеЧовек је створен као цар природе, коју је требало да обрађује и да је чува. Кад је Адам дао имена животињама, с једне стра-не, то је био знак власти над њима, с друге – сведочанство

познавања њихове суш-тине.После грехопада човека није се изопачио само он сам, већ и читав свет око њега, сва твар. У чему је суштина греха првог чо-века? Он је умислио да је Бог – ево корена зла, ево шта се десило – човек је изгубио љубав. Услед тога било је дубоко изопаче-но оно главно у његовој природи, а с њим и у целој творевини. Испостави-ло се да је и природа, по-што је она плот човека, за-ражена злом, које је човек пустио у себе. И природа је престала да се повинује човеку као што је човек престао да се повинује Богу.Да је управо човеков гре-хопад утицао на проме-

ну понашања животиња потврђују чињенице односа дивљих животиња према свецима. На пример, лав је служио светом Ге-расиму Јорданском, медведи – светом Сергију Радоњешком и Серафиму Саровском. Али ко је свет човек? Онај код којег је почео процес оздрављења – оздрављења од греха. Зато, кад се то дешава, одмах се одражава и на четвороножна бића, на бића која лете, и која гмижу, овај процес се тиче свих бића из човековог окружења.

Из часописа „Нескучниј сад“, бр. 2, март/април 2008.С руског: Марина Тодић 43

јун - јул / 2009 / s

vetigora

сти и идеале који би нашу љубав чинили смртном и пролазном, да би раздвојио у души нашој љубав од греха и острашћености. ''Није заповедио да просто омрзнемо, јер би то било потпу-но противно закону; него, уколико би неко од њих хтео да га љубиш више него Мене, у том га случају због тога омрзни. Јер так-ва љубав поништава и онога који љуби и љубљеног.'' (Св. Јован Златоусти). Како је пред многе хришћане била и заиста, у буквал-ном смислу речи, постављана дилема – Христос или ближњи, то је ово Господ рекао у вези са гоњењима и страдањима, која их чекају, а због којих ће се многи ближњи уплашити: ''Уплашиће се отац и мајка, уплашиће се син и ћерка, па ће рећи апостолу Хри-стовом: Одреци се Христа и живи мирно са нама, и не иди из сво-га дома. Живи као и остали људи; мани се нове вере! Она те може раставити од нас и довести до губилишта... Ако нас волиш оста-ви се Христа, па живи ту са нама мирно и спокојно.'' (Св. Владика Николај). Но, ове се речи не односе само на оне хришћане који су живели у атмосфери гоњења и страдања, већ на све верне. Јер сваки је хришћанин по своме призиву увек у стању унутрашњег душевног одрицања од ближњих и од самог себе. У том је смис-лу ''мач'' о којем Господ говори унутрашњи мач вере који нас, до-кле год стражимо, чува од острашћене везаности за ближње и за сами живот наш. Такво, пренесено значење, по тумачењу Отаца, имају овде и отац и мајка: осим што се односе на наше телесне родитеље, означавају истовремено и оне који нас уче спољашњем знању, који нам дају мудрост овога света. И Господ, растављајући кћер од матере њезине и човека од оца његовог, нас учи да су сва та знања, сама по себи, исто тако пролазна и смртна као и живот у којима их стичемо и у који нас рађају наши телесни родитељи.''Погледај, потом, како он развија мисао, да ближњи због ових речи не би туговали. Рекавши: 'Ко не омрзне оца свога и мајку', додаје: 'и сам живот свој'. Зашто, каже, ти размишљаш о родитељима, о браћи, о сестрама и жени? Свакоме је најважнија сопствена душа, но уколико не омрзнеш и њу, нећеш у потпуно-сти поступити као онај који љуби. Но, притом није заповедио да просто омрзнемо душу, већ да претрпимо и борбу и страдање, не бојећи се смрти и крвопролића... И није рекао да треба про-сто да будемо спремни да умремо, већ и да претрпимо насилну смрт.'' (Св. Јован Златоуст). Под крстом који свако од нас има да понесе се подразумева прво то раздвајање од ближњих, о ком је Господ говорио, а потом и сва друга спољашња страдања која верни трпи Христа ради, али и унутрашње страдање, које трпи сваки хришћанин да би победио старог човека у себи. По речи-ма о. Јустина Ћелијског: ''Хришћани су у ствари крстоносци у ово-ме свету... Да! То је душа свих Светитеља, вера љубав, Крст! Ето у њима све врлине и све силе. То је данашње јеванђеље Светих, али не само свих Светих. Чули сте да то Јеванђеље важи за сва-ког од нас. Светитељи нису лакши од нас по природи: иста при-

jevan\elsko slovo

ИВАНА Јовановић

Јеванђеље на Недељу свих Светих

На Педесетницу је послао Господ Духа Сво-га ученицима, учинио их синовима и на-следницима Царства, сутелесницима Својим, а већ у првој следећој недељи по

празновању тог славног догађаја казује нам се начин на који свако од нас може да оствари тај залог. Иза-бравши баш ове одломке из Јеванђеља по Матеју за празник Свих Светих, Црква нам даје недвосмислен одговор на питање шта је то што човека чини светим: ''Данашње Свето Јеванђеље уствари јесте житије сваког Светитеља, јер нам открива тајну како је сва-ки од њих постао Светим, како човек грешан, или чо-век блудник, или човек убица, или човек крадљивац, како такав човек постане Светим човеком.'' (о. Јустин Поповић, Пасхалне Беседе). Свет је онај који призна Господа пред људима, који љуби Господа већма него ишта или икога другог на овом свету и који је спре-ман да све остави имена Његовог ради. Таквог ће чо-века и Господ Исус признати пред Оцем својим, а ''зар може бити веће награде за једнога човека него да га сам Господ Христос у царству небеском, пред Оцем небеским и пред безбројним војинством анге-ла, призна за свог?'' (Св. владика Николај, Омилије). Господ не тражи од нас само веру у срцу нашем, већ и да га отворено исповедамо. Да Га се не постиди-мо или да се не уплашимо могућих последица које то исповедање може имати. Јер ако дозволимо да страх или стид у нама победе веру и љубав, себе из-узимамо из власти Божије, и препуштамо се власти мамона, не допуштајући Господу да дело спасења читавог човека оствари и на нама. Отуда смо ''дуж-ни и душом и телом исповедити Господа Исуса. Јер се човек састоји из душе и тела, те је потребно да цео човек исповеди онога који је дошао да спасе целога човека.'' (Св. владика Николај) Откуда да Онај Који је непрекидно благовестио мир и тај Свој мир штедро делио људима, сада говори о мачу? ''Зато што се мир нарочито онда задобија када се оно што је заражено болешћу одсеца... Само је на тај начин могуће да се небо сједини са земљом. Јер и лекар онда спасава остале делове тела када од њих одсеца неизлечиви део...'' (Св. Јован Злато-усти). Господ не говори о миру и мачу у смислу да је вера у Њега она која производи нетрпељивост и непријатељство према другима, ближњима који нису у вери. Није тај мач ту да би секао љубав и поштовање које смо увек дужни једни другима, већ да би одсецао у души нашој везаност за оне вредно-

У првој недељи после Педесетнице, која је посвећена свим Светима, на Св. Литургији се чита Јеванђеље по Матеју (10, 32 -38; 19, 27 – 30): ''Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. А ко се одрекне мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човјека од оца његовог и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине. И непријатељи човјеку постаће домаћи његови. Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан. Тада одговори Петар и рече му: Ето, ми смо оставили све и за тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити? А Исус им рече: Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и суди-ти над дванаест племена Израиљевих. И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и наслиједиће живот вјечни. Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.'

44

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

рода је у њима као у нама, исто тело са истим бројем чула, душа у њима, савест у њима као и у нама, воља у њима као у нама. Али се разликују од нас - по чему? По вољи, по одлучности својој, по жељи да постану Христови.''На ове стихове из десете главе Јеванђеља по Матеју се настављају стихови из деветнаесте главе, разговор између Господа и апосто-ла Петра. За овај празник су они спојени у један одломак, да бис-мо одмах видели какви плодови чекају оне који ове речи Хри-стове у свом животу остваре. Том разговору између Господа и апостола Петра претходи разговор између Господа и богатог младића, који је хтео да зна начин да наследи живот вечни. Њему Господ одговара: ''Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу''. И да не би неко помислио да је само одрицање од великог имања оно које може учинити човека савршеним, то Петар пита, у име свих апостола, шта ће бити са њима који су све оставили и за Њим пошли. И Господ им свима обећава велику награду: Заиста вам

кажем да ћете ви који пођосте за мном, у новом живо-ту, када сједне Син Човјечији на пријесто славе своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих. Не обећава им да ће судити над свим народима, јер тај суд само Њему при-пада, већ да ће судити оном народу којем су и сами припадали. Ево како то објашњава Св. Јован Златоу-сти: ''Јудеји су били васпитани у истим оним закони-ма и у истим обичајима и водили су исти живот као и апостоли. Стога, када се буду правдали тиме да у Хри-ста нису могли поверовати стога што их је закон спре-чавао да приме заповести Његове, тада ће их Господ, указавши им на апостоле који су тај исти закон имали и ипак поверовали, осудити.'' Но, да ли се то обећање односи и на Јуду? Не, свакако. Јер, ''Он није дао безу-словно обећање, није просто казао само 'ви', него је додао и 'који пођосте за мном', да би и Јуду издвојио

и оне који су му после имали прићи привукао.'' (Св. Јован Зла-тоусти) ''Како неко не би помислио да се Христове речи односе само на ученике, Господ проширује своје обећање на све који буду тако чинили... Потруди се да-кле да и ти продаш све своје ''имање'' и раздаш га сирома-сима. А имање је: за гневљивца – гнев, за блудника – жеља за блудом, за злопамтљивца – злопамћење. Све то, дакле, продај и подај ''сиромасима'' – демонима, који оскудевају у сваком добру.'' (Св. Теофи-лакт Охридски) Речи којима Го-спод закључује обећања: Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први, истовремено та обећања и потврђују, али су нам упућене и као упозорење. Да се не опустимо и не помислимо да је први напор следовања Хри-сту довољан, већ да разумемо да је то следовање унутрашњи, скривени пут који се састоји из сталног одрицања. Да је то пут који се никада не завршава, јер води из славе у славу, водећи из смирења у смирење.Овај празник, утврђујући нас у радости Педесетнице, исто-времено нас и уводи у пост који претходи празновању два првоврховна апостола, Петра и Павла. Још једанпут се пред нас ставља могућност да соп-ственим подвигом учествујемо у подвигу свих Светих, а на крају тог подвига нас чека прослављање два човека која су до краја и без остатка, сва-ки на свој начин, остварили тај идеал следовања Христу и по-стали тиме со земљи и светлост свету до краја времена и века. 45

јун - јул / 2009 / s

vetigora

povo

di

СЛ

АВК

О Ж

ивко

вић

МЕЂУНАРОДНА ПРАВОСЛАВНАКОНФЕРЕНЦИЈА ''ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА'' У

ПРАГУ ОД 21. ДО 24. МАЈА

Под покровитељством Његовог Високопреос-вештенства Архиепископа прашког и Митро-полита чешких земаља и Словачке Господина

Христофора у Прагу je од 21. до 24. маја ове године одржана Међународна конференција под називом ‘’Православна мисија’’, посвећена 1140-годишњици од престављења Св. Кирила, апостола Словена. Конференција је окупила архијереје из Цари-градске (митрополит Поликарп), Александријске (епископ Григорије из Камеруна) и Јерусалимске Патријаршије (епископ Теофилакт из Јордана). Ру-ску Православну Цркву је представљао епископ Алексеј, Грузијску - епископ Герасим, Српску - епи-скоп диоклијски Јован, Румунску - епископ Силу-ан, Бугарску - епископ Наум, Кипарску - епископ Порфирије, Јеладску Архиепископију - владика Да-маскин, Пољску - епископ Пајсије, а Руску Загра-ничну Цркву епископ Агапит. Своје прилоге су про-читали професори Антоније Тахиаос, иначе члан и Српске академије наука и умјетности и Николаос Јоанидис, професор на катедри за патрологију из Грчке.Учесници су пренијели поздравне говоре погла-вара својих помјесних Цркава, а у другом дијелу су изнијели реферате са историјским, филолош-ким, археолошким и богословским подсјећањем на дјело Светих Кирила и Методија, твораца словен-ске културе, писмености и литургијског предања. Трећег дана конференције, 23. маја, организо-вана је посјета археолошком налазишту Микул-чице, које је под управом Масариковог музеја у Ходоњину. Микулчице су старословенска акропола са 12 храмова из раздобља од 9. до 12. века. Налазе

се на истоку Чешке, на граници са Словачком. По предању још постоје археолошки остаци за које се везује проповједничко дјело Свете Браће. После Литургије кренула је литија до но-воподигнутог споменика Светим Кирилу и Методију. Споме-ник је од бронзе, величине три метра и дар је бугарске владе и бугарске дијаспоре у Чешкој. Чину освећења споменика при-суствовали су и предсједници бугарског и чешког парламен-та, а обавили су га митрополит Христофор, бугарски епископ Наум и српски епископ Јован. Епископ Јован (Пурић) је добио и највише одликовање Чешке Цркве, Златни крст Светих Кирила и Методија. Након Свете Архијерејске Литургије и свечаности у Микулчицама уприличена је посјета Хрубој Врбки, питомом мјесташцу у Моравској, родном мјесту Св. новомученика епи-скопа Горазда Павлика, обновитеља православне вјере у наро-ду чешком у 20. вијеку. У недјељу, 24. маја, је одслужена Света Архијерејска Литургија у саборној цркви Светих Кирила и Методија у Прагу у Ресловој улици, мјесту мартиријума чешког народа и отпора нацизму у Другом свјетском рату.

ДАНИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ И КУЛТУРЕ НА КИПРУ

У граду Пафос, 23. маја су започе-ли Дани словенске писмености и културе.

Празнични програм је током четири дана спроводио Руски православни образовни центар, уз подршку Мо-сковске Патријаршије, амбасаде Ру-ске Федерације у Републици Кипар, Руског центра за науку и културу и Кипарске Православне Цркве. Ове године празник је био посвећен 200-ој години од рођења великог руског писца Николаја Васиљевича Гогоља. Тема празника су биле Гогољеве ријечи ‘’Треба вољети Русију’’.Све руске школе на Кипру учествова-ле су у припреми и спровођењу Дана словенске писмености и културе.


46

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

УЗ ИМЕНДАН РУСКОГ ПАТРИЈАРХА

Руска Православна Црква је 24. маја обиљежила празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, словенских учитеља и имендан Његове Светости Патријарха москов-

ског и све Русије Кирила.Тога дана патријарх Кирил је служио Божанствену Литургију у Успењском саборном храму у Кремљу.Његовој Светости је саслуживало више владика и многобројни свештеници. Литургији су присуствовали и представници Александријске, Антиохијске, Бугарске и мно-гих других помјесних Православних Цркава и московско свештенство.Његова Светост Патријарх Кирил уручио је црквене награ-де реду јерарха Руске Православне Цркве, а затим је по-вео литију од Успењског сабора на Црвени трг и код цркве Василија Блаженог служио молебан пред иконом Светих рав-ноапостолних Ћирила и Методија.

ДУХОВНО-ПОУЧНИ ЦЕНТАР ‘’ЋИРИЛИЦА’’ОТВОРЕН У САМАРИ

У оквиру Дана словенске писмености и културе на територији храма Светих равноапостолних Ћирила и Методија у Самари је отворен духовно-поучни цен-

тар ‘’Ћирилица’’, саопштили су новинари ИA REGNUM. По ријечима архиепископа самарског и сизранског Сергија, Центар се, између осталог, бави и дјецом из унесрећних по-родица. Они у Центру могу пронаћи користан посао и тамо се осјећати као код куће. Духовно-поучни центар је филијала Градског центра за естет-ско васпитање дјеце и омладине и сваки самарски ученик се може уписати и посјећивати секције бесплатно. Центар, који може да прими 400 дјеце, које ће подучавати високошколски кадар, су обезбиједиле градске власти.

poezija

Новица Ђурић, рођен 1956. године у Колаши-ну. Објавио књиге песа-ма: Трагом живота (1973.), Узалудна врата (1980.), Дрво у тами (1986.), Страх од сличности (1986.) и друго издање (1987.), Кућни тамничар (1990.), Божја дјеца (1996.), књигу поезије за децу Милица словарица (1999.), књигу интервјуа Мој разго-вор с њима (1990.), књиге прозе Светлост и сенке под Ловћеном (2008.), Десанка Максимовић - Жена која је само вољела (2008.) и књигу Мит који се сам узди-гао (2008.) је приредио о Вукашину Вуку Вукчевићу. Књига, педесет нових пјесама, Јави ми да сам жив (2009.), је његова дванаеста књига. Заступљен је у не-колико антологија. Превођен на италијански, руски, бугарски и македонски језик. Добитник је неколико награда за књижевни и новинарски рад. Живи у Под-горици, новинар је „Политике“.

САВИНА КЕЛИЈА НАШАСПАСОНОСНА

Има ли земљекоју није походио и њоме ходио Свети Сава.

Када се Савина светлостуздиже и би

небески покривачземље посташе свете.

Само се Савиној руци далода што докне и оживигде штапом покуцазажуборе извори ледени.

И данас крепе насСавина врела

Савини извориСавино језеро

Савина речСавина молитва

Савино молитвено небоКрст Савин.

Где год да затражимоопрост и спассвугде је Савина молитвеницакелија наша спасоносна.

Да нас не причестишта би човек био

Господе?

47

јун - јул / 2009 / s

vetigora

остоје две врсте магије: “црна” магија и “бела” магија. “Црна’’ је магија от-вореног зла, магија уз помоћ које се са намером чини зло

и причињава штета дру-гим људима - болести, зло, погибељ. “Бела’’ магија је зло скривено испод маске

добра. Међутим, и у једној и у другој делују исте силе.

У црној магији демон показује своје сопствено лице, у белој, по речима апостола Павла, узима обличје анђела свјетлости (2. Кор. 11, 14). Коначан циљ и смисао људског живота, живота хришћанина јесте богоопштење, стицање веч-ног живота у Богу. За хришћанина је највиша вредност Бог: за хришћанина је вечни живот превладавање сопствене тварне ограничености, излазак из себе као центра по себи, напуштање себичности ради учествовања у савршенстви-ма божанственог апсолутног Бића. Све остало за њега има само релативно значење: све земаљске околности: богатство, сиромаштво, здравље или болести - то су само услови за формирање његове личности у будућем животу, и када не-што називамо добром или злом, ми то назива-мо са људске тачке гледишта, са тачке гледишта земаљских вредности. С тачке гледишта вечних вредности, апсолутно добро је само Бог, а једино реално зло је грех отпадије од Бога. Данас, нарочито у последње време, су че-сти и очигледни различити феномени слич-ни чудима. Као великим таласом, европски свет је запљуснут окултним, углавном индијским учењима. Чак се може рећи да Исток (имам у виду Индокинеску регију) уз враћа ударац. Док је раније Запад физички поробљавао Исток претварајући га у своју колонију, сада је Исток почео духовно да поробљава Запад. Савреме-ни окултни и мистички токови који се тако широ-ко извозе из југоисточних земаља представљају врсту духовне агресије. У Светом Писму је ре-чено да ће се у последња времена догађати не-обична чуда, да ће бити запањујућих феномена као демонстрације Антихристове силе: ови фе-номени ће бити подражавање Христових чуда и чуда Његових ученика. Свети Василије пише да је ђаво лишен стваралачке силе, може само да под-ражава и да краде. Ћаво је лопов, он краде наше. ‘’Ђаво је мајмун Бога”, он покушава да подражава Бога као што мајмун покушава да имитира чове-ка својим кревељењем и гримасама. Дакле, са хришћанске тачке гледишта ове појаве које имитирају чуда имају демонску суштину и усмереност. Поверење у њих и пажња према њима су веома погубни. Почетак опасности овде је у незаконитом насртају човека на свет духова, за који он апсолутно није спреман. Свети Оци го-

воре да иако се с једне стране наше тело супротставља духу, оно ипак са друге стране чува душу од прераног ступања у ду-ховни свет, јер бисмо се ступивши у њега подвргли изузетној опасности. Упавши у овај свет, наша душа, која се није очисти-ла од страсти, неизбежно се, по закону сличности налази бли-же не светлим Анђелима, већ палим духовима, ду ховима таме. Због тога што чинимо њихову злу вољу, због тога што у својој души имамо неукротиву унутрашњу жељу, стремљење ка гре-ху. Зато нам је Господ дао “завесу” - тело; док још нисмо преш-ли пут борбе са грехом, док наше срце још није очишћено од страсти, док се наша лич ност није утврдила у свом односу пре-ма Богу - центру свега што постоји, до тада је наш непосредан однос са светом духова за нас погубан, као што је за дете погуб-на шума пуна дивљих животиња. У наше дане лица која се баве окултним наукама, хипнозом, јогом и различитим магијским учењима, људима предлажу да путем одређених ритуалних дејстава и система тренинга стек-ну неке тајанствене “дарове”, способности, натприродне силе. Између осталог, обећавају да ће их нау чити да утичу на друге, да потчињавају туђу вољу, “лече” од болести и сл. А заузврат од својих следбеника (чак и ако ови ово не схватају) зах тевају одрицање од Христа и оријентацију на потпуно друга “духовна би ћа”, чији посредници и јесу сами окултисти. Бављење јогом, учествовање на сеансама хипнозе, изучавање окултних наука - све ово је унутрашње одрицање од Христа Спаситеља, несвес-но или свесно заједничарење са демонским силама. Да ли демони могу да чине чуда? У житијима Светих се описује мно штво сличних “чуда”. Сатана је бивши првоанђео који у свом паду није изгубио сву своју силу, само што се његова воља изопачила: уместо љуба ви према Богу сада садржај његовог постојања представља мржња према Богу и према човеку као образу и подобију Божијем. Он личи на реку која се окренула и почела да тече од ушћа ка извору. Пошто је избачен из духов-них сфера Сатана се бори са Богом у дубинама људских срца. Људ ско срце је постало бојно поље божанствених и демонских сила. Демон је спреман човеку да обећа и да учини за њега све само да му он припадне. Господ неизрециво воли душу сваког човека - као и читаво човечанство, васцелу васељену, и због тога се Сатана привлачећи људе на овај начин свети Богу због свог пада и изгнања. Данас ширење окултних искустава и њихова широка отворе-на демон страција представљају страшне симптоме, испуњење предсказања која се садрже у Светом Јеванђељу и Апокалип-си ... Јер ће се појавити лажни хри стoси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса дa би преварили, ако буде могуће, и изабране (Мт. 24, 24) - превариће лажним чудима, сабла зниће привидом добра иза којег се налази страшно зло. Уопште, каже

sekte

архимандрит РАФАИЛ Карелин

ОКУЛТНА АГРЕСИjААрхимандрит Рафаил Кaрелин један је од најпознатијих ду-ховника у Грузијској православној цркви, аутор неколико запажених књига (Слава Грузијске православне цркве, Со-лун 1994; Проповеди, Москва 1997; Изазов постмодерниз-ма, Москва, 1999; Пут хришћанина, Москва, 1999; Црква и свет на прагу Апокалипсе, Москва, 1999; Хришћанство и модернизам, Москва, 1999) и мноштва чланака објављених у грузијским и руским часописима. Српској читалачкој пу-блици његово стваралаштво предстваљено је књигом Са Христом ка висотама обожења: о подвижничком животу у Цркви, Цетиње, 2001.

48

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

се да је најгори облик лажи полуистина, најопаснија врста зла је зло које се кри је под образином, под маском добра. Зло че-сто, нарочито сада, делује као глумац који скрива своје лице испод шминке. Човек који прибегава услугама магова и биое-нергетичара, теософа и окултиста често им за исцелење, чак и не знајући да ли је оно стварно и привидно (понекад и не подозревајући да постоји могућност преваре), плаћа својом душом, њеном будућом судбином. Овај човек, а да сам то не зна, потписује уговор са ђаволом, као што се догађало и у оним страшним случајевима када су људи потписивали уговор са ђаволом својом крвљу - многи од нас су читали о томе. Не-што слично, свесно или несвесно дешава се и сада: они који учествују у различитим “сеансама”, они који се добровољно подвргавају хипнози постају ученици и у извесном степену чак и својина новојављених “чудотвораца”, који су сами учени-ци и служитељи мрачних сила. Дакле, и они који потпадају под

њихову власт постају усвојеници истих ових сила. Погледајмо шта хипноза представља са психолошке тачке гле-дишта. Хипноза је разлагање и распадање личности: човек се добровољно даје, предаје своју слободну вољу, а да ни сам не зна коме. Ван слободне воље човек је био-машина, живи ауто-мат, а не личност. Овде човек пре даје своју вољу другој лично-сти, постаје послушан аутоматизовани ро бот, који извршава сва наређења “газде”, односно лишава себе највишег људског достојанства. Човек који се подвргао хипнози уопште постаје пријемчив за сваки утицај. Он постаје унутрашње пасиван, он тражи другу снажну вољу како би јој се препустио и постао нека врста паразита човека који њиме управља, односно он се потчињава овој снажнијој вољи и истовремено, као што пара-зит сиса туђу крв, и он црпи силу из ње. Он постаје нечији дода-так, престаје да буде личност. Човек који је пао под власт хип-нозе постаје медијум не само другог човека, већ и невидљивих демонских сила. По истинским законима духовног живота са анђелима Божјим могу да опште само они који су им слични својим животом. На-равно, има ретких изузетака, али ја говорим о општем правилу. За општење са анђели ма човек треба да поседује унутрашњу сличност са њима. За општење са мрачним силама није потре-бан никакав напор, није потребно никакво очишћење - напро-тив, што је човек ниже пао тим је способнији за општење са ду-сима таме, зла и греха. И ево, човек који је брзоплето потчинио своју вољу неким људима који се баве окултизмом тим самим је потчинио себе импулсима који долазе из света мрачних духова и постао је њихов медијум. Способност да се супротставља злу и греху у њему слаби до крајности. Када људи који су се бавили окул-тизмом желе да се обрате Христу, потребан им је дуг и те-жак подвиг покајања, они бивају подвргнути изузетно јаким искушењима и нападима од стране ђавола. Због тога је таквим људима, када покушају да постану хришћани, потребно да, на-

супрот ранијој потчињености злим дусима, имају беспоговорно послушање својим духовним на-ставницима, а преко њих - Христу. У житијима Светаца често читамо о тешким искушењима којима је демон подвргавао оне који су се раније бавили магијом и окултизмом, а касније кренули путем покајања. Наравно, сила Божија је изнад и јача је од свега и због тога је сваком човеку, ма у каквом паду да се налази док је жив, отворена могућност поправљања и спасења. Хипноза је агресија једне душе према другој. И као што постоји физичка агресија у којој јачи поробљава слабијег, окива га у ланце, примора-ва га да оба вља понижавајуће послове, постоји и духовна агресија: хипнотизер у већем степену има власт над душом коју је хипнотизовао, него неки робо власник над својим робовима. Хип-нотизовани човек доспева, погружава се у свет илузија, у свет лажи. Господ је за демона рекао да је он лажа и отац лажи (Јн 8, 44). Сви “фено-мени” се дешавају у области илузорних предста-ва хипнотисаног човека који се налази у стању “самоизгубљености”, неурачунљивости. Они који су се подвргавали хипнози говоре да су се осећали као да су узели дрогу, све им је лебдело пред очима као у магли. Човек који се налази под хипнозом може да изврши апсурдне, често срам-не ствари, не схватајући шта се с њим дешава. Де-монска сила, мрзећи у човеку образ и подобије Божије, наравно, радује се оваквом јадном стању у које човек сам добровољно себе гура. Што се тиче других окултних наука све су оне међусобно повезане једним заједничким изво-ром, повезане заједничким циљем. У њима се не тражи истинско добро, у окултним наукама се траже пролазна блага, али се уместо њих у овом животу добија уништавање, разлагање лично-сти и општење са мрачном, нечистом силом и мучење заједно са њом - у будућем животу. Неки хипнотизери отворено говоре да могу да понављају чуда Исуса Христа, понекад се чак усуђују да и на својим плакатама напишу нешто слично. И то је опет разобличавање оне Анти-христове сатанске силе која покушава да се упо-доби Богу, да “копира” она чуда која је чинио Хри-стос, али у наказној, илузорној форми. У Новом Завету је речено који су знаци последњих вре-мена: све већи и већи напади ове демонске силе, њене отво рене демонстрације; речено је да су људи који су везани за пролазна блага људи који су изгубили духовне оријентире и духовну интуицију и да ће они следити зле духе, једни не-свесно, слепо, а други схватајући с ким имају по-сла. Већ се отварају “сатанске цркве” са окултно-магијским ритуалима. Као печурке после кише појављују се нови биоенергетичари и разнораз-ни исцелитељи. Многи од њих путем одређених вежби н тренинга покушавају да сваког човека начине биоенергетичаром сличним себи. Дру-гим речима, на наше очи се догађа масовна, такорећи фабричка, производња биоенергети-чара. А колико је то опасно, већ смо видели.

С руског: Марина Тодић

За хришћанина је највиша вредност Бог: за хришћанина је вечни живот превладавање сопствене тварне ограниче-ности, излазак из себе као центра по себи, напуштање се-бичности ради учествовања у савршенствима божанстве-ног апсолутног Бића. Све остало за њега има само релатив-но значење: све земаљске околности: богатство, сиромашт-во, здравље или болести - то су само услови за формирање његове личности у будућем животу, и када нешто назива-мо добром или злом, ми то називамо са људске тачке гле-дишта, са тачке гледишта земаљских вредности. С тачке гледишта вечних вредности, апсолутно добро је само Бог, а једино реално зло је грех отпадије од Бога.

49

јун - јул / 2009 / s

vetigora

Наше путовање било је замишљено тако да посјетимо сва она мјеста некадашње Аустро – угарске мохархије, на којима су наши пре-

ци оставили већи траг. То путовање смо започели са Цетиња, на Свијетли петак, 24. априла. Поред нас, XIV генерације матураната обновљене Цетињске богословије, и нашег разредног старјешине, ђакона Михаијла Лазаревића, на овај пут су ишли и професо-ри: јереј Арсеније Радовић, Слобо Станишић, Аполон Мишченко и теолог Немања Калем.Са Цетиња смо кренули ујутро око осам часова и прву већу паузу направили смо у манастиру Миле-шева. У том старом немањићком манастиру, ког ка-рактеришу фреске Светог Саве и Белог Анђела, зад-ржали смо се око сат времена, те смо наставили пут за Сремске Карловце, наше прво велико одредиш-те. Тамо смо били гости Карловачке богословије. Су-традан смо кренули у обилазак фрушкогорских ма-настира. Због недостатка времена обишли смо само пар значајних манастира. Први од њих је био Вели-ка Ремета, у којој смо веома љубазно дочекани од тамошњег игумана Стефана. Потом смо обишли Кру-шедол, Гргетег и Ново и Старо Хопово, те се упути-ли назад за Карловце. Након ручка у богословији, посјетили смо Саборну цркву, Патријаршију и музеј. Након обиласка светиња Сремске епархије кренули смо за Будимпешту. У недељу ујутро смо се упутили за Сент Андреју, удаљену неких пола сата вожње од Будимпеште. При-

суствовали смо Литургији у саборном сентандрејском храму, који је уједно и сједиште епископа будимског, а потом кренули у обилазак града. Тај малени, нека-да српски градић са седам православних цркава, чији стари, барокни дио граде Срби и у чијем центру поди-жу Крст, као знак захвалности за права која су добили, сада је само успомена на Србе, разгледница српске историје... Разгленица на којој се могу видјети раз-на српска здања, од цркава, преко бројних трговач-

ких дућана, па све до куће Јакова Игњатовића и куће у којој је че-сто боравио Вук С. Караџић. Та права која су Срби првобитно добили у Аустроугарској монархији се временом укидају, те се наш живаљ или сели, или помађарује, и отуда Сент Андреја постепено постаје само успомена на Србе...Пар сати у Сент Андреји прошло је као трен и ускоро смо опет били у Будимпешти, овај пут са циљем да видимо највеће знаменитости града. Најпре смо се зауставили на Тргу хероја. Централно мјесто трга заузима стуб окружен коњаницима, на чијем врху се налази архангел Гаврило, заштитник Мађара. Испред стуба је гроб незна-ном јунаку, а са леве и десне стране статуе дванаест најзначајних личности из мађарске историје. Од Трга хероја упутили смо се до мађарског Парламента, једног од најљепших у Европи, а потом до катедрале краља Иштвана. То је највећа катедрала у Мађарској, грађена у готском стилу, а као највећа реликвија, у храму се чува нетрулежна десница првог мађарског краља Иштвана. Након кате-драле отишли смо до будимске тврђаве, направили кратку шетњу по том дијелу града, обишли пар значајних споменика, те се упути-ли ка Мађарској православној цркви (Мађарска Православна Црква је под јурисдикцијом Руске Православне Цркве), гдје смо прису-ствовали вечерњој служби. Обилазак града смо наставили бродом, који нам је пружио један нови поглед на град. Потпуно другачија са безброј свјетиљки, Будимпешта је ноћу изгледала величанственије, моћније и отменије. Следећег јутра обишли смо цркву Светог Ђорђа, која се налази у центру Будимпеште.У сриједу, 29. априла, смо кренули из Будимпеш-те, до Братиславе и Беча. Боравак у словачкој престоници трајао је два сата и за то вријеме смо видјели највеће знаметитости града. Међутим, пре Братиславе свратили смо у једно село по имену Дјевин или Ђевин, занимљиво по остацима тврђаве и ранохришћанске ба-зилике, који се везују за име моравског кнеза Растислава, као и Све-те браће Ћирила и Методија. Из Братиславе смо наставили за Беч.Наспавани и одморни од пута, ујутро смо кренули у обилазак Беча, царског града у коме се много пута кројила судбина нашег народа. Најприје смо посјетили цркву Светог Саве, најстарију српску цркву у Бечу. У њеној библиотеци смо имали прилику да видимо Јевенђеље,

put

opi

sМИЛАН Д. Вуковић

maturska ekskurzijacetiwskih bogoslova

50

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

у коме је Свети владика Николај, при повратку из логора Да-хау, написао три молитве за српски народ. Након цркве Светог Саве посјетили смо дворац Белведер. Судећи по љепоти и ве-личини грађевине рекло би се да је то двор хабзбуршког цара, међутим то је само двор једног царског војсковође. Од Белве-дера, шетајући главном бечком улицом, стигли смо до катедра-ле Светог Стефана, једне од важнијих у римокатоличком свијету. Код катедрале смо направили паузу, коју смо искористили за освјежење и разгледање уличних забављача, те смо након два сата наставили даље. Кренули смо ка дворцу хабзбуршких царе-ва, у коме се данас налази главно сједиште OSCE-а. На уласку у тај огромни комплекс налази се капија са веома акустичном ку-полом. Ту смо колективно отпјевали Васкршњи тропар, што је пропраћено општим одушевљењем и громким аплаузом присут-них туриста. Обилазак Беча почели смо са црквом Светог Саве и молитвама светог Владике Николаја, а завршили смо цјеливајући дио његових моштију у цркви Христовог Васкрсења.У петак, 1. маја, кренули смо назад за Србију. Након дугог

путовања стигли смо у Београд, гдје смо били гости тамошње Богословије. Следећег јутра обишли смо Саборну цркву и зграду Патријаршије, у којој смо видјели патријаршијску капелу, мјесто и прибор за припремање светог мира, као и салу са сједнице Све-тог Архијерејског Сабора и музеј СПЦ. Било је занимљиво и веома корисно видјети ствари као што су: Јефимијина похвала, огртач Светог Кнеза Лазара, повеља цара Душана манастиру Хиландару, Милутинова плаштаница, многе рукописне књиге и разне цркве-не сасуде. Обилазак Музеја СПЦ означио је и почетак краја нашег путовања. Путовања које је изгледало попут враћања у онај пе-риод наше историје, у коме главну ријеч воде карловачки митро-полити, управљају и боре се за српски народ и у тој борби често, преко фрушкогорских манастира, Карловаца и Сент Андреје, сти-жу све до Беча. Путовања које је изгледало попут враћања у Кар-ловачку епоху...

Црква нас непрестано позива на покајање и рађање за Живот Вечни

нека је свима срећан и благословен празник рођења Светога Јована Пророка и Претече и Крститеља Господњега! Нека је срећан и благословен праз-

ник сабирања у овом храму који је посвећен Све-том Јовану! Нека би нас, његовим молитвама, Господ све сабрао да једнодушно и једномислено, кроз чи-тав свој живот, хвалимо и благосиљамо Господа и све Његове Свете у којима се Он прославио, а међу њима и Светога Јована чије рођење данас прослављамо!Црква је, преко Богоносних Отаца, премудро устано-вила да, у светлости Рођења Христовог, прослављамо рођење Пресвете Богородице и Св. Јована Претече. И Црква је нарочито место у свом календару додели-ла Пресветој Богородици и Светом Јовану Крститељу. Зато се они и сликају заједно у Деисису, јер се пред Престолом Божијим, непрекидно и неуморно, моле и приносе молитве за нас.Зашто је важно прослављати рођење Светог Јована Претече и Крститеља? Важно је да – посебно за нас, данашње Хришћане – истакнемо значај Наручја Пресвете Тројице, Загрљаја Божијег, којим нас грли Бог. Бог Отац у Свом Загрљају превеч-но рађа Сина Свога, а Христос се, на земљи, рађа од Пресвете Бого-родице и постаје Син Човјечији, син Дјеве. На то и такво небес-ко рађање позвани смо сви. А Свети Јован је био носи-лац проповједи покајања и новога рађања, рађања за живот вјечни. Његово рођење прослављамо зато што смо ми Црква Божија, једна породица, пре свега – духовна породица. Природни биолошки поредак рађа се суштински осмишљава кроз поновно, небеско рађање, духовно рађање у Духу Све-томе. Духовним рађањем осмишљава се свако рађање на земљи и зато Црква улази у све поре живота, од ко-левке до гроба, и на тај начин освеш-тава род људски како на личном пла-ну, тако и на свенародном и свец-рквеном плану.Свети Оци су зато, надахнути Ду-хом Светим, испевали дивне цркве-не песме у част Светог Проро-ка Јована, Претече и Крститеља Господњег. Јер, он је био глас вапијућег у пустињи (Лк.3,4), који је вапијао: Приправите пут Господњи!, глас пророчки коме је, пак, претходио глас Божији: Ево, Ја шаљем ангела Свога пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом (Лк. 7,27).

7.Јул 2003.г.

besjeda

епископ ЈОВА

Н Д

иоклијски

БЕСЕДА НА ЈОВАЊДАН

51

јун - јул / 2009 / s

vetigora

„Дарови које поседујемо су различити, али сви они имају један заједнички извор – Духа Светога. Свакоме се дарује пројава Духа на корист: по ре-чима апостола Павла, једноме се кроз Духа даје реч мудро-сти, другоме реч знања, не-коме вера, некоме даро-ви исцељивања, некоме чињење чудеса, пророшт-во или разликовање ду-хова, различити језици или тумачење језика... Али дарови Духа не дају се ради самог чове-ка као појединца, и они не представљају његову личну својину. Сваки дар добијамо ради служења Цркви. Свети Јефрем Сиријски учи да, премда сва-ко од нас поседује благодат различитих дарова, ипак нам се сви они дају како бисмо их творач-ки умножили у Цркви. Дакле, душев-не силе и различите способности којима располажемо дате су нам како бисмо их не-себично ставили у службу Цркве“.Овако учи, развијајући мисао Апостола Павла, Све-ти Иларион Тројицки, епископ верејски и талентова-ни професор Новог Завета на Московској духовној академији, који је за Христа Господа мученички по-страдао у доба крвавог бољшевичког преврата. По-зив на благодатно умножење дарова у служби Богу и ближњем пастири и учитељи Цркве Христове веко-вима упућују људима свих звања, узраста и занимања, од краја до краја земље. Али колико је оних који су за-иста осетили потребу да дело своје принесу на дар Богу, да га укњиже за вечност? Колико је стваралаца који су одлучно одбацили сујету и гордост, презре-ли богатство, част, славу и без остатка принели пло-дове умножења својих дарова Дародавцу свих до-бара? Данас, на почетку новог миленијума, сведо-ци смо небивале деградације књижевности, уметно-сти, науке, њиховог потпуног отуђења од Христових богочовечанских идеала, њиховог уму непојмљивог унижења и безнадног утапања у бесловесност. Али утолико блиставијом светлошћу хришћанима на-шег доба сјаје примери стваралаца који су се у живо-ту и раду управљали према поруци Цркве Христове: „Сами себе, и један другога, и сав живот свој Христу Богу предајмо!“. У сазвежђу таквих праведника, који су све своје душевне и умне способности несебично принели на жртвеник наднебеске љубави Господње, име Николаја Васиљевича Гогоља (1809-1852) једно је од најсветозарнијих светила.Аутора „Тараса Буљбе“, „Ревизора“, „Шињела“ и „Мртвих душа“ својатали су многи. Следбеници реа-

лизма у руској књижевности називали су га родоначалником свога књижевног

правца, са поносом истичући да су сви они „изашли из Гогољевог

Шињела“. Највећа имена ру-ске авангарде с почетка ХХ

века такође су се позивала на његову поетику фан-

тастичног, сматрајући да је он прокрчио пут њиховим књижевним стремљењима. Чита-лачка публика у њему је видела пре свега из-ванредног сатирича-ра, комичара и врхун-ског приповедача. Али

ретко је ко био дорас-тао да у њему препозна

истинског хришћанског ствараоца; ретко ко је по-

знавао другог и другачијег Гогоља – аскету и усрдног мо-

литвеника, настављача светоо-тачких традиција у руској уметно-

сти, хришћанског мислиоца и публи-цисту. Гогољ јесте био књижевник, али са

једним посебним, јасно осмишљеним духовним даром и призвањем, уметник способан да се уздигне изнад ли-терарног стваралаштва у уском смислу те речи, да се не зауста-ви на њему као на земаљском благу, него да одважно крене ка непропадљивој, небеској ризници која се дарује онима што та-лант свој без остатка принесу Христу Господу. Иако пишчево трагање за Христом није прошло без извесних лутања и падо-ва, његово самопожртвовано служење Ономе Који је једини „Пут, Истина и Живот“ (Јн. 14, 6) оставило је снажног трага на руској књижевности, приправивши пут великом Достојевском и унев-ши у њу непролазна начела правдољубивости, човекољубивости и богољубивости, због чега ју је Томас Ман својевремено и на-звао „најчовечнијом књижевношћу у свету“.

Међу Гогољевим белешкама налазимо и овакву мисао: „Каква је корист лађи од јарбола, крманоша, морнара, једара, сидра, ако нема ветра? И каква је корист човеку од красноречивости, оштроумности, знања, културе, памети, ако у души његовој нема Духа Светога?“ Нема сумње, ова нас пишчева спознаја умного-ме подсећа на познато откривење Светог Серафима Саров-ског о стицању Духа Светога као о циљу нашега живота. Николај Васиљевич био је свестан да не само стицање Духа, него ни истин-ско познање смисла живота није могућно без дуготрајног и му-котрпног рада на себи, без понирања у дубине свога бића. „Мене је привлачило све у чему је налазило одраз познање људских душа – од исповести обичних људи из света до искустава анахо-рета и пустињака – и на томе путу, ни сам не знајући како, дошао сам до Христа. Увидео сам да је у Њему кључ познања душе чо-векове, да још нико од душезналаца није усходио на ону виси-ну душевног познања на којој се налазио Он. До овог закључка

ПРИСТУПИО САМ ОНОМЕ УКОМЕ jЕ ИЗВОР ЖИВОТА

Поводом двестагодишњице рођења Николаја Васиљевића Гогољаju

bile

jдр. КСЕНИЈА Кончаревић

„“

52

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

дошао сам и анализом своје властите душе...“. Сам списатељски дар он је схватао као велики благо-слов Божији, али и изузетну одговорност. Зато није чудно то што је у причи „Портрет“ у уста главног јунака, иконописца, ставио овакве речи као поуку упућену његовом ученику: „Спасавај чистоту душе своје! Онај ко је примио талант од Бога мора бити душом чистији од свих. Јер другим људима много тога ће бити опроштено, али њему се неће опро-стити“. Није ли ово непосредан одзив на пору-ку Јеванђеља Христовог: „Свакоме коме је много дано, много ће се тражити од њега; а коме је пове-рено много, од њега ће се више искати“ (Лк. 12, 48)?Религиозност се у пишчевој личности укорени-ла од детињства, у чему је пресудна улога при-падала његовој мајци Марији Ивановној. Ве-ома рано будући уметник осетио је богопро-мисаону управљеност свога животног пута и све уздање своје положио је на Бога. Још као четрнаестогодишњи дечак, после очеве смрти, за-писао је: „Овај ударац поднео сам са чврстином ис-тинског хришћанина. Благосиљам те, света веро православна! Једино у теби налазим извор уте-хе, једино ти ми помажеш да превазиђем свој бол. Прибегните сви Свемогућем, као што сам Му ја при-бегао!“. Још док се школовао, почео је да се зани-ма за богословље, да проучава дела Светих Отаца. Неко време, додуше, допуштао је себи младалач-ке бунтовне „испаде“ и хирове - да се не прекрсти у храму, да каже понеку ружну или подсмешљиву реч о свештеницима, али са сазревањем тога је нестало. Његов хришћански идеал уобличиће се касније, у четвртој деценији живота. Непосредан повод за дубоки и одлучни преокрет у његовој души наступиће после тешке бо-лести коју је прележао у лето 1940. године. Од тога доба он ће се у потпуности посветити богоискатељству и раду на својој души, што се непосредно реф-лектовало и на његово ствара-лаштво. Док је у првој полови-ни свога живота настојао да при-веде људе Богу указивањем на њихове недостатке и на негатив-не појаве у друштву, од овог пре-окрета Гогољ ће све своје сна-ге управити на властито духовно усавршавање, делатно покајање и преумљење. „Нађи пре све-га кључ за властиту душу, па

ћеш тим кључем моћи отворити свачију душу“, - записао је Николај Васиљевич у једном писму. Велики писац дошао је до сазнања да се зло у свету не може победити било каквим спољашњим деловањем, па ни снагом књижевне речи, ако оно није праћено унутарњим очишћењем и охристовљењем. Стога је као свој, али и основни зада-так сваког истинског уметника он видео безрезервно приволевање Цркви Христовој и дубоко усвајање истина свете православне вере.Сачувано је доста сведочанстава о Гогољевом духовном животу тих година. Један пријатељ који га је упознао за време боравка у Риму записао је: „Већ тада Гогољ ми се чинио изузетно побожним. Једном приликом сви Руси дошли су на свеноћну службу у руски храм. Ви-део сам да је дошао и Гогољ, али после извесног времена изгубио сам га из вида, тако да сам помислио да је можда раније напустио службу. Нешто пре завршетка бденија изашао сам у пронаос, пошто је на месту где сам раније стајао већ било загушљиво, и тамо сам, у полумраку, приметио Гогоља: клечао је у једном углу, оборене главе. Док су се читале неке молитве, он је усрдно метанисао...“ Из тих годи-на датира и његово искрено признање пријатељу Н. Д. Белозерском: „Чини ми се да ми више лежи манастир него живљење у свету“. Дру-гом пријатељу, Н. М. Јазикову, писац исповеда: „Потребна ми је оса-ма, апсолутна осама. Нисам рођен за трзавице које намеће свакод-невни живот. Сваког дана и сваког часа све јасније осећам да нема узвишенијег удела на свету од звања калуђерског“.Пробуђена душа није се могла наситити речи Божије и мудрости От-аца Цркве. Писац који је ушао у сам врх светске књижевности своју лектиру свео је на Свето Писмо и светоотачке списе. Сачуване су бе-лежнице у које је он уносио изводе из прочитаних дела, своје ана-лизе и коментаре на теме као што су: Изложење вере; О цркве-ним предањима; О поштовању свештеника; О литургији; О истин-ском покајању; О хришћанским врлинама; О присуству Духа Свето-га међу нама; О љубави према ближњем... А исписе је уносио из дела Св. Атанасија Великог, Св. Јована Златоуста, Св. Василија Великог, Св. Григорија Ниског, Св. Прокла Константинопољског, Св. Теодора Ан-кирског, Св. Јована Дамаскина, Св. Кирила Александријског, Св. Фи-

ларета Московског, Св. Димитрија Ростовског, Св. Ти-хона Задонског... „Лествица“ Св. Јована Лествичника била му је најомиљеније штиво, а најдража молитва – „Господе, дај ми сузе умиљења и сећање на смрт“ (сед-ма молитва Св. Јована Златоуста пред одлазак на по-чинак). Молитве је узносио и својим речима, при чему је неке од њих и забележио: оне су несумњиво сведо-чанство његове топле љубави, дубоке вере, искрене наде и свецеле укорењености у Тросунчаном Господу.

Гогољ јесте био књижевник, али са једним посебним, јасно осмишљеним духовним даром и призвањем, уметник способан да се уздигне изнад литерарног стваралаштва у уском смислу те речи, да се не заустави на њему као на земаљском благу, него да одважно кре-не ка непропадљивој, небеској ризници која се дарује онима што талант свој без остатка принесу Христу Го-споду. Иако пишчево трагање за Христом није про-шло без извесних лутања и падова, његово самопож-ртвовано служење Ономе Који је једини „Пут, Истина и Живот“ (Јн. 14, 6) оставило је снажног трага на руској књижевности... 53

јун - јул / 2009 / s

vetigora

Године 1845. Гогољ поново пада у постељу. После мучне и тешке болести његова решеност да се у пот-пуности приволи Господу све је изразитија. О томе пе-риоду у његовој преписци налазимо и овакво сведо-чанство: „Живео сам у унутрашњости свога бића, вла-дао се као да сам у манастиру, нисам пропустио ско-ро ниједну службу у нашој цркви...“. Духовни напори нашли су одраза и на његовом физичком лику. „Гогољ је остарио, али је стекао једну посебну врсту лепоте, која се не би могла другачије окарактерисати него као лепота мислећег човека“, - сведочи П. В. Ањенков. „Лице му је побледело, увело; дубок, напоран рад мис-ли оставио је на њему печат умора и исцрпљености, али израз његовог лица, у целини посматрано, учи-нио ми се светлијим и спокојнијим него раније. То је било лице философа“. Као девственик, неспутан брач-ним и сродничким обавезама, могао је да се у потпу-ности преда духовном делању, усходећи све више и више у свом аскетском усавршавању. Искусио је и си-ромаштво, које је доживео као својеврсну припрему и пробу за полагање завета нестицања. „Сиромашт-во је велико блаженство, кога свет још увек није све-стан. Али онај кога је Бог удостојио да окуси сласт његову, онај ко је заволео своју просјачку торбу, неће је продати ни за каква блага овдашњег света...“. Писац-аскета почиње да озбиљно размишља о одласку у манастир. „Нема звања узвишенијег од монашког, и дај Боже да се удостојим да понесем монашку ризу – већ и сама помисао на њу испуњава радошћу срце моје“, - пише он грофу А. П. Толстоју. „Ипак“, - испове-да се писац, - „без призива Божијег то се не може учи-нити. Да би човек стекао право да се удаљи од све-та, мора се достојно од њега опростити. Онима који одлазе у манастир обично се саветује да претходно раздају свој иметак сиро-масима. А шта да је раздам? Мој иметак није у новцу. Бог ми је помогао да стек-нем извесно интелектуал-но и душевно добро и по-дарио ми неке способно-сти које су на корист и по-требу другим људима. То је оно добро које сам дужан раздати другима, онима који га немају, да бих се за-тим мирно могао удаљити у манастир...“.Многи Гогољеви познани-ци и пријатељи сматрали су да је он имао истинско монашко призвање. Тако, на вест о пишчевој смрти 1852. године В. А. Жуковски са болом је записао: „Сигу-ран сам да би Гогољ, само да није био започео „Мртве душе“, чије му је привођење крају оптерећивало са-вест, премда му рад на ру-копису није ишао од руке, одавно био монах, и су-гуран сам да би нашао савршени мир да се об-рео у средини у којој би

душа његова дисала лако и слободно...“. Велики оптински старац Варсонуфије (Плиханков) казивао је својим духовним чедима да се Гогољ једном свом блиском пријатељу поверио: „Ах, како сам много изгубио, како сам ужасно много изгубио што нисам сту-пио у манастир!“. Разлог одустајања од кретања монашким путем највероватније је лежао у амбивалентности његових мотива, од-носно у чињеници да је у њему постојао дубок конфликт између духовних и литерарних стремљења. Ипак, одлука да остане у све-ту била је пропраћена пишчевим унутарњим помонашењем, које већина савременика, нажалост, није разумела. Дела која је објављивао у последњем раздобљу свога живота књижевна кри-тика дочекивала је са одбојношћу, не без ироније и пакости, у чему је предњачио тада неприкосновени литерарни арбитар Ви-сарион Григорјевич Бјелински. По ко зна који пут испуниле су се речи Светог апостола Павла: „Тјелесни човјек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост, и не може да разумије, јер се то испитује духовно“ (1. Кор. 2, 14).Свој дубоко хришћански поглед на уметност Гогољ ће формули-сати на више места. Тако, у књизи „Изабрана места из преписке са пријатељима“ њено назначење писац види у томе да она служи као „невидљива степеница према хришћанству“, јер данашњи чо-век „нема снаге за непосредан сусрет са Христом“. По Гогољевом мишљењу, књижевност има исту улогу као и дела духовних пи-саца – да просветљује душу, да је узводи ка савршенству. Писац-аскета искрено је веровао у снагу речи, у могућност да се речју човек прожме и преобрази. И што је његов однос према уметно-сти био узвишенији, то је веће захтеве постављао пред себе као писца коме је поверен велики дар Божији - реч.Подсећајући на јеванђељску поуку да ће „за сваку празну реч коју рекну људи дати одговор у дан Суда“ (Мт. 12, 36), Николај Васиљевич устао је против празнословљења и било какве злоу-потребе речи у књижевности. „Однос према речи мора бити по-штен. Та реч је најузвишенији дар Божији људима! Веома је опас-но ако се писац лакомислено игра речима. Нека ниједна трула

реч не изађе из уста ваших!“, - наводи он у већ поменутој књизи. А у писму В. А. Жу-ковском он овако сагледа-ва основне предуслове за бављење књижевним ра-дом: „Чистија од горског снега и светлија од небеса мора бити душа моја, како бих задобио снагу и отпо-чео подвиге на великом по-пришту (књижевног ствара-лаштва)“.Учење Цркве представљало је за великог пис-ца крајеугаони камен изградње руске национал-не културе. Стање духова у тадашњем руском друшт-ву, особито у његовим ви-шим слојевима, који су се све више приклањали вер-ском индиферентизму и релативизму, у њему је из-азивало велики бол. „Има-мо бесцену ризницу, али не само што се не труди-мо да постанемо тога свес-ни, него се чак ни не сећамо где смо је оставили. То је као да домаћина замоле да по-54

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

каже најлепшу ствар коју има у кући, а он ни не зна где се та ствар налази. Ми не маримо за Цркву, која се, као целомудрена девојка, сачувала још од апостолског доба у својој првобитној чистоти и непорочности; не маримо за Цркву, која као да је сишла с неба, са својим догматима изузетне дубине и преди-вним обредима, нас ради, и која једина има моћ да оклони све недоумице и одговори на сва питања наша...Ту и такву Цркву, која постоји нас ради, још увек нисмо увели у живот свој!“. За-датак сваког верујућег човека, а поготово интелектуалца, јесте да живљењем својим посведочава истину Цркве: „Живљењем својим морамо заштитити нашу Цркву, која је сва – живот; мио-миром душа наших ваља нам објављивати њену истину... Про-поведник Цркве од Истока дужан је да тако иступа пред наро-дом да већ од његовог смиреног изгледа и тихог гласа који из-лази из дубине душе, оживљујући оне којима се обраћа, све почне да се покреће још пре него што он изложи поводом как-вог дела је дошао, тако да му сви углас узврате: „Речи нису по-требне – и без њих ми чујемо свету истину твоје Цркве!“.Остатак живота Гогољ је провео у свакој побожности и чисто-ти, неуморно радећи, али и надахњујући се богослужењима Цркве, сусретима са монасима, посећивањем светих места. Неколико пута боравио је у знаменитом Оптинском манасти-ру, за који је записао: „Мислим да ни на самој Светој Гори није лепше! Овде је благодат опипљиво присутна. Нигде нисам ви-део такве монахе. Чинило ми се да са сваким од њих разговара све што је небеско“. Молитве оптинских стараца давале су му снагу да истраје на свом трновитом путу служења истини. „Мој пут је тежак, и посао којим се бавим је такав да се перо моје не може покренути без очигледне, нескривене помоћи Божије у свакоме трену и свакога часа. Моје снаге не само што су ниш-тавне, него њих ни нема без вишњег оживотворења. Молите се за мене, Христа ради“, - поручује писац оптинском јеромонаху Филарету. „Покажите ово писамце оцу игуману и замолите га да узнесе молитве своје за мене грешног, како би ме Господ удостојио да обзнањујем људима славу имена Његовог, иако сам грешнији и недостојнији од свих“. Много пута поклонио се и моштима Преподобног Сергија у Лаври Свете Тројице, а че-тири године пред смрт Господ му је подарио благодат да оде у Свету Земљу, поклони се Живоносном Гробу Господњем и на њему прими свето причешће на попутнину у живот вечни.Иза себе је, поред приповедака и романа који су ушли у злат-ни фонд светске књижевности, Николај Гогољ оставио и обим-ну духовну прозу, у којој је успео да савременицима и потом-цима пренесе драгоцена искуства литургијског и подвижнич-ког живота Православне Цркве. „Почетак, корен и темељ све-га јесте љубав према Богу. Али нама је тај почетак на крају, и ми све што постоји у свету љубимо већма него Бога. Бога ваља љубити тако да све друго, све што је мимо Њега, узимамо за споредно и мање важно, да законе Његове држимо за више и важније од свих наредби људских, савете Његове – више од свију савета људских, и да се много више бојимо да увреди-мо Бога него ма кога од људи“, - поручује писац у свом „Прави-лу живљења за хришћане у свету“. „Земни живот наш не може бити ниједног трена спокојан – то вазда морамо имати на уму. Бриге само сустижу једна другу, данас овакве, сутра онакве. У свету је наше призвање – војевање, а не празновање: победу ћемо славити на ономе свету. Овде смо дужни да се мушки, не малаксавајући духом, боримо, како бисмо добили више награ-да, већу славу на небесима“. Гогољ је на томе крстоносном, али победном путу пролио много суза и зноја, умноживши и на до-бро душа људских употребивши таланте које му је Господ по-дарио. Нека би његово одважно и неуморно сведочење Хри-ста било подстрек свима нама да у нашем свакодневном раду и стваралаштву не заборављамо Онога Ко је извор живота, да бисмо од Њега и награду примили и у овоме веку, и у будућем.

Одломак из Гогољевог необјављеног одгово-ра В. Г. Белинском, који је критиковао пиш-чево стваралаштво у којем афирмише јеванђелски поглед на свет. Текст је по први пут био објављен скоро пре 60 година, али се о њему, како у научној, тако и у научно-популарној литератури веома мало говори. Преузето из никшићког часописа „Слово“, бр. 22, мај 2009.

Како да започнем одговор на Ваше писмо? Почећу га Вашим речима: „Освестите се, стојите на ивици бездана!“ Колико сте само скрену-ли са правог пута, како извитопе-рено видите ствари! Како је гру-

ба, непријатна Ваша реакција на моју књигу! Како сте је само протумачили! Нека свете силе дају спокоја вашој страдалној, измученој души! Зашто сте одступили од мирног пута који сте раније били изабрали? Шта би могло бити леп-ше до упознавати читаоце са лепотама ствара-лаштва наших писаца, уздизати њихове душе и снаге до поимања свег лепог, наслађивати се трептајима пробуђеног у њима саосећања и на тај начин дивно деловати на њихове душе? Тај би Вас пут довео до помирења са животом, тај би Вас пут приморао да са захвалношћу гово-рите о свему у природи. Што се тиче политич-ких догађаја, друштво би се само по себи уми-рило ако би до помирења дошло у душама оних који имају утицаја на друштво. А сада из Ваших уста излази горчина и мржња. Шта Вам је требало да са Вашом ватреном душом заро-ните у тај политички вртлог, у те мутне догађаје нашег времена, где се и добро промишљена опрезност губи? Како да се не изгубите са ва-шим једностраним, попут барута запаљивим умом, који букне и пре него што сте успели да сазнате шта је истина?

***Кажете да ће Русију спасити европска цивилизација. Међутим, како је то широка и безгранична реч. Макар да сте рекли шта треба имати у виду под тим „европска цивилизација“, а што сви бесмислено понављају. Ту су и фа-лангисти, и црвени, и свакојаки други, и сви су спремни један другог да прождеру, и сви у себи носе погубно, уништавајуће начело, да чак и у Европи стрепи свака мислећа глава и невољно се пита где је наша цивилизација? И постала је европска цивилизација сабласт коју нико није видео, а ако је покушао да је ухвати рукама, она се распршила. А прогрес, он је постојао док о њему нису мислили, а када су се дали у лов на њега, и он се распршио.Зашто Вам се учинило да сам оду испевао и на-шем, како Ви кажете, гнусном свештенству? Зар мислите на моје речи да проповедник источне Цркве треба животом и делима да проповеда?

pismo

Н. В. Гогољ

ИЗГОРЕЋЕТЕ КАО СВЕЋА,И ДРУГЕ ЋЕТЕ СПАЛИТИ

55

јун - јул / 2009 / s

vetigora

И одакле у Вама таква мржња? Познајем многе лоше свештенике и могу испричати многе смеш-не приче о њима, можда чак много више од Вас. Међутим, сусретао сам и такве чијом сам се све-тости живота и подвизима њиховим дивио, и ви-део сам да су они део наше источне Цркве, а не западне. Дакле, нисам имао намеру да певам оду свештенству које је нанело срамоту нашој Цркви, већ свештенству које је узвисило нашу Цркву.Ви одвајате Цркву од Христа и хришћанства, ту исту Цркву, те исте пастире који су својом му-ченичком смрћу запечатили истину сваке речи Христове, који су на хиљаде гинули под ноже-вима и мачевима убица молећи се за њих и на крају уморили своје џелате те су тако победни-ци пали под ноге побеђених, и цео свет је ис-поведао ту реч. И те саме пастире, те епископе-мученике, који су на својим раменима носили светињу Цркве ви хоћете да одвојите од Хри-ста називајући их неадекватним тумачима Хри-ста. Ко, по Вашем мишљењу, ближе и боље може сада да говори о Христу? Зар данашњи комуни-сти и социјалисти који тврде да је Христос рекао да се одузимају имања и да се пљачкају они који су стекли свој иметак?

***Христос нигде никоме не каже да је потребно стицати, већ, напротив, он нас доследно учи да се одричемо: ... и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину. И ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије.Не може се, добивши површно журналистичко образовање, судити о таквим питањима. За то је потребно проучити историју Цркве. Потребно је поново са разумевањем прочитати сву историју човечанства из оригиналних изворника, а не из данашњих површних брошура које је ко зна ко написао. Ови површни енциклопедијски подаци испомерају ум, а не да му помажу да се усред-среди.

***Шта да кажем на ту оштру примедбу да руски сељак није склон вери и да се, док говори о Богу, он другом руком чеше ниже појаса, а што сте Ви са таквом самоувереношћу изрекли, као да сте цео живот били у контакту са руским сељаком. Шта ту има да се говори, када тако дивно причају хиљаде цркава и манастира расутих по руској земљи, који се граде не од дарова богатих, већ помоћу лепти неимућних, тог народа за који Ви кажете да се са непоштовањем односи према Го-споду, а који и последњу копејку дели са потре-битим и Господом, који трпи велику невољу (за коју зна свако од нас) како би имао могућност да од срца приложи Господу. Не, Висарионе Григорјевичу, не може о руском народу да суди онај ко је цео свој живот живео у Петербургу, заокупљен лаким чланцима у часопису и рома-нима оних француских романсијера који су у том степену пристрасни, да не желе видети да из Јеванђеља извире истина и не примећују како наопако и тривијално говоре о животу.

***Шта је за сељака боље: власт једног спахије, довољно образо-ваног, који има универзитетско образовање и који ипак, биће, већ много тога треба да осећа, или да буде под влашћу вели-ког броја чиновника, мање образованих, користољубив чија је једина брига како што више за себе да стекну? Много је таквих питања о којима свако од нас треба да поразмисли благовреме-но, пре него што са страственошћу неумереног витеза и јуноше проговори о ослобођењу, како то ослобођење не би било горе од ропства.Зачудила ме је и Ваша самоувереност са којом кажете: ‘’Ја познајем наше друшво и његов дух’’,- и јемчите за те своје речи. Како се може јемчити за тог камелеона који се мења сваког минута? Каквим чињеницама можете потврдити да познајете ово друштво? Каква су Ваша средства за то? Да ли сте негде у својим делима показали да сте дубоки познавалац душе чове-кове? Да ли Вас је живот искушао? Живећи скоро без контак-та са људима и светом, знајући само за миран живот сарадника часописа, заокупљен свакидашњим фељтонима, шта Ви можете знати о тој страшној накази која нас својом изненадном појавом хвата у замку, а у коју пада сваки млади писац који почиње да се бави размишљањима о свету и човечанству, док је проблема довољно и у нашој непосредној околини. Потребно је пре свега позабавити се тим проблемима, тада ће друштво само од себе кренути набоље. А ако пренебрегнемо обавезама које имамо према блиским људима и потрчимо за друштвом, изгубићемо и једно и друго. Сретао сам у последње време много дивних људи који су у потпуности збуњени. Једни мисле да ће проме-нама и реформама, прихватањем неких других правила моћи поправити свет; други сматрају да ће посредством неке наро-чите, у великој мери ангажоване књижевности, а коју Ви нази-вате лепом књижевношћу, моћи деловати на васпитање друшт-ва. Међутим, до благостања друштво неће довести ни нереди, ни усијане главе. На врење изнутра неће утицати никакви уста-ви. Друштво се ствара само по себи, оно настаје од јединица. Потребно је да свака јединица испуни своју дужност. Потребно је да се човек присети да није живинче, већ достојни грађанин узвишене небеске државе. Докле човек макар донекле не буде живео животом небеског грађанина, дотле реда неће бити ни у држави земаљској.

***Ви кажете да се Русија дуго и залудно молила. Не, није се Русија залудно молила. Када се молила, она се спасавала. Она се помо-лила 1612, и спасила се од Пољака; она се помолила 1812 и спа-сила се од Француза. Или Ви молитвом називате то што се једно од стотине моли, а остали погубељно пијанче, од јутра до мрака по свакојим вашарима, залажући свој последњи иметак да би се насладили свакојаким ‘’благима’’ која нам је пружила неразумна европска цивилизација?

***Књижевник постоји зарад нечег другог. Он је дужан да служи уметности која души света пружа узвишену помирујућу истину, а не свађу; љубав према човеку а не јарост и мржњу. Латите се свог попришта од ког сте се удаљили са лакомисленошћу мла-дога момка. Почните поново да учите. Угледајте се на оне пес-нике и мудраце који васпитавају душу. Сами сте постали свес-ни да рад у часопису празни душу и на крају сте приметили празнину у себи. То и не може бити другачије. Сетите се да ни-сте најбоље учили, ни факултет нисте завршили. Надоместите то читањем великих дела а не савремених брошура које је на-писао распаљени ум који замућује поглед.

Са руског: Драгана Керкезизвор: Слово56

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

периоду од 18. до 22. маја ове годи-не, старешина храма св. апостола Томе у Јоханесбургу, архимандрит Пантелејмон, посетио је чланове српске заједнице који

живе у афричкој држави Замбији. Срби су почели да се досељавају у Замбију средином шездесетих годи-на 20. века. За претходних скоро пе-десет година, ово је била прва посе-та српског свештеника нашим пра-вославним верницима који живе у Лусаки и самим тим овај догађај је од историјског значаја за српски на-род и Православну Цркву у Африци. Посета је организована на иницијативу оца Пантелејмона и на-ших верника из Лусаке, а спроведе-на је са благословом Његовог Пре-освештенства епископа Замбије г. Јоакима. Највеће заслуге за припре-му овог вредног догађаја имали су Отправник послова Амбасаде Ре-публике Србије у Замбији г. Мирко Манојловић, затим г. Божо и Мла-ден Бановић, г. Бојан Благојевић, Михајло и Агнес Поповић и остали чланови српске заједнице. Првог дана посете, г. Мирко Манојловић је са својом супругом и сином приредио свечани ручак у просторијама резиденције коме су присуствовали владика Замбијски г. Јоаким и Његова Екселенција Амбасадор Руске Федерације у Замбији г. Борис Н. Малахов. Том приликом, отац Пантелејмон је даривао све при-сутне пригодним поклонима из српске цркве у Јоханесбургу. Исто вече, г. Мирко је у сарадњи са г. Бојаном Благојевићем, г. Младеном Бановићем и осталима, приредио у просторијама Амбасаде Србије свечани сусрет са нашим грађанима и верни-цима који је био изванредно посећен. Пошто је овај сусрет уприличен ради бољег међусобног упознавања, архимандрит Пантелејмон се обратио окупљенима бираним и благим речима о улози Српске Православне Цркве у очувању вере и националног идентитета нашег народа, неоп-ходности јачања слоге и заједништва, очувању свете земље Ко-сова и Метохије и сарадњи Цркве и Државе у интересу народа, које су изазвале велико интересовање, пажњу и задовољство

међу члановима српске заједнице у Лусаки. Такође, упознао је наше грађане са активно-стима и успесима Црквено-школске Општине у Јоханесбургу нагласивши да сви успеси проис-ходе из заједничког рада, слоге и на првом месту заједничких молитава и труда у духовном живо-ту верних при храму св. Томе у Јоханесбургу. На крају се захвалио Амбасади Србије у Замбији на пуном и искреном ангажману.Отац Пантелејмон је за време своје петодневне посете обишао двадесет четири српске породице у Лусаки. Освештани су домови и водица и служе-не остале молитве по потребама. Свим породица-ма су уручени поклони: црквени календари, ико-не, разгледнице, часопис “Светосавско Огњиште“, и књижице са духовним садржајем. Љубазни Срби из Лусаке нису остајали дужни, већ су свог свеш-теника дочекивали традиционалним српским

гостољубљем, а што је најважније примали су га искрено са љубављу и отвореног срца. Разговарано је о Православној вери и духовном жи-воту, а отац Пантелејмон је својим проповедима, саветима и духовним поукама загревао срца људи који су били жељни Речи Божије.Последњег дана боравка у Лусаки, архимандрит Пантелејмон је на по-зив Амбасадора Руске Федерације г. Бориса Малахова, одржао саста-нак са целокупним саставом Ам-басаде. Велико интересовање ру-ских дипломата и службеника то-ком разговора било је за положај Срба на Косову и Метохији, стање храмова СПЦ и његово богато мо-нашко искуство из манастира на Косову и Метохији, о чему је отац Пантелејмон исцрпно и аргументо-

report

a`a

Прва пастирска посетаСрбима у Замбиjи

57

јун - јул / 2009 / s

vetigora

Срба на разне начине помаже владики Јоакиму и Православној Цркви у Замбији која делује у оквиру древне Александријске Патријаршије.Посета архимандрита Пантелејмона је протекла у изванредној духовној атмосфери и одлично је примљена у српској заједници у Лусаки. Дирљиво је било видети Србе који су се са сузама у очима, љубављу и искреном захвалношћу поздрављали са српским свештеником, а отац Пантелејмон се са свима опраштао саветујући своје домаћине у Лусаки, вредне и честите Србе, да одлазе на свете литургије у цркву Александријске Патријаршије у Лусаки у којој служи владика Јоаким, да наставе да се моле Богу, посте, исповедају се, причешћују и воде хришћански на-чин живота који води вечном спасењу и свакоме доноси бла-гослов Божији у овом и у будућем животу. У заједничкој оцени ове успешне посете, констатовано је да је била веома корисна и неопходна и на обострано задовољство је договорено да посе-те српских свештеника Замбији буду редовне, најмање једном годишње.Нека је слава Богу за ову победу добра, љубави, слоге, заједништва и вере, и нека свим Србима у Замбији буде на ду-ховну корист и снагу, на благослов Божији и вечно спасење!

приредили чланови Црквеног Одбора српске парохије у Јоханесбургу

вано говорио. Амбасадор Малахов је том при-ликом предао поклон архимандриту и израз-ио задовољство његовим доласком и посетом Амба-сади РФ у Лусаки.Истог дана, у капели Владичанског дома, архи-мандрит Пантелејмон је у подне одслужио прво богослужење на српском језику на овим простори-ма. Иако је био радни дан, богослужењу је присуство-вао највећи део чланова српске заједнице из Лусаке и поједини који су дошли из удаљених провинција Замбије, што је примљено са радошћу свих присут-них. Овако велика посећеност богослужењу била је плод разговора, дружења, заједничких молитава, искреног зближавања и духовне атмосфере која је владала у српским домовима у Лусаки претходних дана. У току богослужења сви присутни су окретали и преломили славски колач, а после богослужења и заједничког обраћања народу, владика Јоаким је да-ривао оца Пантелејмона предивном иконом Господа нашег Исуса Христа. Затим је владика Јоаким приредио коктел у просторијама Владичанског дома где су архиман-дриту, Срби из Замбије предали пригодан поклон, за сећање на прву пастирску посету свештеника СПЦ овој афричкој земљи. Овом приликом је констатова-на и веома похвална чињеница, да велики број

58

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

Поштована господо,

Са пажњом смо прочитали представљени Нацрт Менаџмент плана Историјског језгра Цетиња, и у складу са понуђеном јавном расправом о овом предлогу Владе, достављамо

Вам наше примједбе, коментаре и предлоге. Рјешавање питања која се овдје отварају, сматрамо врло битним, готово незаоби-лазним фактором у процесу будуће реализације свега што је по овом питању планирано.1. Прије сваке расправе о детаљима Нацрта, сматра-мо корисним да јавности и учесницима у јавној распра-ви појасните неколико значајних, правних недоумица: - Који Закон или правни акт ове државе овлашћује Министарство културе, спорта и медија да буде носилац израде Менаџмент плана? - На основу ког Закона или правног акта је одређен овај изузетно ( и рекордно ) кратак рок за јавну расправу? - На каквом законском утемељењу се промовишу циљеви Менаџмент плана (стр. 8), и одређује састав државних орга-на који ће надгледати и спроводити ставке Менаџмент плана? - Зашто Влада ЦГ доноси Закључке из оних области које већ имају важећи Закон (попут Закона о заштити споменика културе), или, што је још нејасније, из области гдје је Измјена и допуна Зако-на у току. Православна Митрополија Црногорско-приморска Цетиње сматра да је претходно требало да се усвоји Закон о кул-турним добрима Црне Горе, на основу којег би се касније радио Менаџмент план.2. 22. и 23. стр – У презентираном Нацрту плана пише „Израда Менаџмент плана Цетиња имала је за циљ да окупи сва правна и физичка лица на локалном и националном нивоу, која ће својим знањем и искуством, допринијети проналажењу заједничке визије за развој Историјског језгра Цетиња, за дугорочни пери-од за који ће бити урађен детаљан акциони план“. Према опи-су Радне групе, односно према критеријуму на основу кога је сачињена (представници власника и корисника културне башти-не Историјског језгра), незамисливо је да у њој нема представ-ника Митрополије Црногорско-Приморске, која је власник и ко-рисник неколико најзначајнијих објеката у Историјском језгру Цетиња, и која у тим објектима живи пуним, врло активним жи-вотом, који подразумијева свакодневно присуство и кретање великог броја људи. На примјер, Архимандрит мр Лука Анић, игуман Цетињског Манастира у протеклих 15 година, иначе по образовању историчар умјетности, свакако би задовољио и онај критеријум о учешћу релевантних стручњака у раду по-менуте групе. Ако овоме додамо да у радним тијелима за изра-ду Менаџмент плана Цетиња нема, на примјер, проф. др Све-тислава Поповића, архитекте, једног од аутора Урбанистичког пројекта Историјског језгра Цетиња, проф. др Арсенија Вујовића, грађ.инг, вође тима за оцјену и избор Пројекта за одвођење по-плавних вода са Цетиња, г. Драгана Марковића, дипл. просторног планера, који је учествовао у доношењу свих важних планских докумената везаних за Цетиње и Предрага Вукића, професора-архивисте, који најбоље познаје садржај и стање свих архива на Цетињу (Митрополије, Двора и Државног архива), није теш-ко примијетити да је на старту направљена грешка да се, на најбољи начин, оствари постављени циљ. Сматрамо да грешку

треба исправити и да прије доношења текста Пред-лога Менаџмент плана Цетиња треба неизоставно укључити и поменуте релевантне стручњаке.3. 30. стр. – Сматрамо крајње непримјереним употре-бу политичких квалификација на рачун историјских збивања из деведесетих година прошлог вијека, изрицање осуде на рачун званичне политике Репу-блике Србије, и величање политичке мисије Либерал-ног савеза у Црној Гори. У једном оваквом докумен-ту најбоље би било избјећи изрицање вриједносног суда о оним политичким појавама чији ће значај тек бити одређен судом времена и објективне науке Од већег би значаја за наш Нацрт била анализа еко-номског, социјалног и демографског колапса који је задесио наш град од 1990.г., на овамо. Престанак рада индустријских предузећа, урушавања социјалистичке привреде на нивоу града, опадање броја становништва између пописа 1991.г. и 2003.г. за укупно 1760 лица итд. У поглављу „Цетиње у СРЈ и Државној заједници Србија и Црна Гора“ исто тако се помињу сувишна и непрецизна политичка одређења као нпр. „погуб-на политика званичног Београда“. Овај Нацрт ваља растеретити политизирања и једностраних оцјена о недавним збивањима. Мишљења смо да су гото-во сви политички центри у бившој СФРЈ водили по-губну политику. У минулим ратовима нема невиних осим неборачког становништва. Зато смо увјерени да одреднице „погубна“ и сличне њима, треба замјенити одредницама „службена“ или „званична“. Исто тако, у претходном поглављу „Цетиње у Краљевини СХС и Југославији“ непотребно је и штет-но у Нацрту Менаџмент плана, изрицати било какве судове о Подгоричкој скупштини 1918. године. Наи-ме, мишљење о овом догађају је веома подјељено у историјској науци и у јавности уопште, па је најпримјереније у овом документу бити суздржан како од позитивних тако и од негативних судова по питању 1918.г. и догађаја који су услиједили потом. Једно просто поређење околности у којима је од-ржана Подгоричка скупштина, са нпр. околности-ма у којима је одржано засједање АВНОЈА-а, довело би нас до закључка да и једном и другом засједању недостаје легитимности. Мишљења смо међутим да у оваквом Нацрту треба изложити искључиво неспор-не историјске чињенице без изрицања вриједносних судова4. 39. стр. – Овдје се говори о историјату Влаш-ке цркве. Не искључујући реалну могућност да су ову цркву подигли Власи (пастири, сточари) не би било мудро игнорисати народно предање о њеној изградњи. Зато је на истим страницама корисно и не-опходно додати: „Према народном предању, Влаш-ку цркву су подигли синови Ивана Боројевића „Ста-ровлаха“, који су средином 15.вијека из Старог Влаха

crkva i dru[

tvo

ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕМИНИСТАРСТВУ КУЛТУРЕ, СПОРТА И МЕДИЈАПОДГОРИЦА

КОМЕНТАРИ, ПРИМЈЕДБЕ И ПРЕДЛОЗИПРАВНОГ САВЈЕТА

ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ ПОВОДОМ ОБЈАВЉЕНОГ НАЦРТА МЕНАЏМЕНТ ПЛАНА

ИСТОРИЈСКОГ ЈЕЗГРА ЦЕТИЊА

59

јун - јул / 2009 / s

vetigora

са падина Златибора, доселили у Цетињско поље. По истом предању црква је добила име по Ивану „Старо-влаху“, који је са својом женом сахрањен испред прво-битне Влашке цркве. Постојећи архивски извори ово предање не могу нити потврдити нити оспорити. У са-чуваним списима, Влашка црква се под тим именом помиње у повељи господара Зете, Ивана Црнојевића упућеној Цетњском манастиру од 4.јануара 1485.г.“ Уметањем овог текста или његовог донекле модифико-ваног садржаја, Нацрт би само добио на богатству по-датака.5. 48. стр. – каже се да су у цркви на Ћипуру похрањени посмртни остаци краља Николе и краљице Милене, али не и да је у њој гробница Ивана Црнојевића, првог Го-сподара Црне Горе, чији се земни остаци у посљедњих 20 година противправно и нецивилизацијски селе од једног до другог цетињског подрума. Треба напоме-нути да се управо Министарство културе Владе ЦГ, за-писнички обавезало да се инхумација земних остата-ка Господара Ивана Црнојевића има обавити на 500 годишњицу његовог упокојења 1990. године.6. 49. стр. – каже се „рушење и обнављање Његошеве капеле“ а било би прецизније и примјереније „рушење и обнављање Цркве Светог Петра Цетињског и Његошевог гроба“.7. 58. стр. – текст који говори о историјату „Три Светиње“ је непотпун и непрецизан. Сакривен је пода-так да су се, до узимања Светиња из Манастира Острог 1952.г., оне, вољом њиховог законитог власника (што је и написано у записнику о њиховом привременом одузимању 1952.г.), налазиле у посједу Острошког ма-настира, односно Православне Цркве. Само су из тог разлога и враћене за стално Митрополији Црногорско-приморској 1978.г. Некако је прескочен дио историјата који говори о бризи коју су према Светињама покази-вали православни владари, монарси Руске царевине и Краљевине Југославије. Треба подсјетити да, као што је турски султан Бајазит II поклонио Десницу Св. Јована,

Родоском крсташком реду Јовановаца 1484. године, исто тако је и Малтешки ред Три Светиње поклонио Руском цару, а руска царска породица потом краљу Југославије, чији је насљедник предао Митрополији Црногорско–приморској 1941. године. Констатације о Плавој капели у Народном музеју у најмању руку су дискутабилне, а што је најважније, досадашње постојање тог објекта у коме се налази икона Мајке Божије, привремено уступљена Музеју, није се показало оправданим. Чак су и бројни вјерници римокатолици из иностранства, чланови Малтешког реда исказивали своје чуђење око тога што се једна икона не на-лази у цркви, већ у импровизованом умјетничком простору. До-минантно је мишљење међу хришћанима обје конфесије, који су протеклих година посјетили Цетиње, да садашњи положај иконе Филермосе, први пут одвојене од руге двије Светиње онемогућава пристојну молитву и обесвећује је. То би, ако ни због чег другог, макар ради израде планова о будућем процва-ту вјерског туризма на Цетињу, морао да буде релевантан по-датак за људе који ће се бавити израдом Менаџмент плана. Треба знати да се Часна глава Св. Јована налази у катедрали Ри-мокатоличке цркве у Амијену, у Француској, па никоме није пало на памет да ову Светињу смјести у некој галерији или музеју Француске.8. 67. стр. – У поглављу „Историјске вриједности“ каже се да је Црна Гора на измаку 17. вијека обухватала „територију Ловћена, ријеке Зету и Морачу, Скадарско језеро и Паштро-вачку гору“. Иста констатација не одговара историјској ствар-ности тога времена. Црна Гора је контролу над ријекама Зетом и Морачом успоставила крајем 18.в. и у првој половини 19.в. Крајем 17.в. највећи део обале Скадарског језера контро-лисали су Турци, а Паштровачка гора и цијели Паштровићи су доминантно припадали Млетачкој Републици. Узимајући у обзир наведене чињенице које не би требало да буду предмет спора, било би неопходно промијенити уписану формулацију и замјенити је новом, према којој је на крају 17.в., Црна Гора обухватала „територију од падина Ловћена до Скадар-ског језера“.9. 88. – 92.стр. -На овим странама се говори о потенцијалу подручја Историјског језгра Цетиња, а да се ни једном ријечју не помиње

60

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

веома активан богослужбени живот Православне Цркве, како се то исправно навело када је ријеч о Римокатоличкој цркви у тексту о цркви Св. Антуна Падованског (49. стр). Не-престано се понавља флоскула о „три реликвије“ као осно-ви будућег вјерског туризма, а не каже се ништа о свакод-невном богослужењу у Цетињском манастиру, на Ћипуру и у Влашкој цркви, о молитвама које се читају крај ћивота Све-тог Петра Цетињског, и које све скупа привлаче на хиљаде вјерника и поклоника из Црне Горе и других православ-них земаља. Прећутан је и богослужбени живот Цетињске богословије који подразумјева учешће стотинак професо-ра и ђака ове школе, а који се на врло динамичан начин и свакодневно одвија унутар историјског језгра Престонице и који неколико цркава унутар овога језгра чини стално отво-реним и пристојно уређеним за улазак било ког човјека до-бронамерног посјетиоца, вјерника или туристе.10. 103. стр. – уписано је „одјежде“ а треба да стоји „одежде“11. 108. стр. – умјесто као што пише „Сакрални објекти, дио земљишта и мали број стамбених јединица у црквеном су власништву“ примјереније је да стоји „Сакрални објекти, дио земљишта и мали број стамбених објеката у власништву су Православне митрополије Црногорско-приморске“, јер када се каже „у црквеном су власништву“ то значи да би могли бити и власништво Римокатоличке цркве. Као што је позна-то у границама Историјског језгра Цетиња нема ни један са-крални објекат који је у власништву Римокатоличке цркве, јер се црква Св.Антуна Падованског налази ван његових гра-ница.12. 111. стр. – у одјељку „Стање непокретних споменика кул-туре“ наводи се да су сви дјелови комплекса Цетињског манастира који су доступни јавности опремљени неадек-ватним мобилијаром. Истине ради треба саопштити да је комплетне радове на санацији и реконструкцији послије земљотреса водио Републички завод за заштиту споменика културе, па и пројекат адаптације и опремања Ризнице. Ау-тори ентеријера, концепта и синопсиса су били стручњаци Завода и Музеја Цетиње. Ови радови су завршени 5. јула 1987. године и свечано предати Митрополији и манастиру на употребу од тадашњег Министра културе Црне Горе.Најљубазније Вас молимо да горе наведене примједбе детаљно и озбиљно проучите, узимајући у обзир предложене алтернативе и додатке наведеним дјеловима текста Нацрта. На основу свега наведеног, сматрамо да без учешћа Пра-вославне Цркве, у овом случају Митрополије Црногорско-Приморске, није могуће ништа ваљано планирати ни рјешавати око фактора ризика и пријетњи које угрожавају вриједности подручја Историјског језгра Цетиња (стр. 82-85), нити се без Цркве може смислено говорити о потенцијалима тог подручја (стр. 88 и 89), нити о визији Историјског језгра Цетиња (стр. 94 и 95), нити се може вршити компетент-на анализа стања ни предлог мјера (стр. 125 и 126), нити планирање и реализација капиталних пројеката (стр. 109). Због имовинске и корисничке позиције Цркве на подручју које третира Нацрт, готово је без смисла и осно-ва планирање Просторног плана општине Цетиње, Гене-ралног урбанистичког плана Цетиња (Центар) и Урбани-стичког пројекта Историјског језгра Цетиња, без учешћа Православне Митрополије Црногорско-Приморске. Зато предлажемо да се, ради озбиљности и значаја једног оваквог пројекта, његово усвајање одложи управо на захтјев Министарства, а његов квалитет значајно побољша укључењем представника Митрополије у Радно тијело Менаџмент плана, као и да се, под неким другим околно-стима, са мање временских ограничења, поведе најшира могућа јавна расправа о овом питању.

сунце је извор живота и симболизује све до-бро што нам је од Бога дато.Познато је да је сунчање здраво (подразумијева

се умјерено сунчање) из више разлога: подсти-че синтезу витамина D у кожи који је неопхо-дан за минерализацију костију и одвијање веома значајних метаболичких процеса у организму; по-маже миграцију маланина (из меланоцита) ка повр-шинским слојевима коже стварајући један вид од-бране организма од претјераног излагања сунцу; појачаним знојењем излучују се токсичне материје из организма сунчањем се смирују и упални проце-си на кожи: себореја, псоријаза, екцеми...Али постоји и друга страна „медаље“ када се претјерано излажемо сунцу, најчешће из жеље за тамно, бронзаном бојом коже. Дио сун-чеве свјетлости који доводи до промјена је ултраљубичасти дио спектра: UVA и UVB зраци. Како кожа има виталну улогу за преживљавање поменуто зрачење изазива бројне проблеме по здравље: јавља се црвенило и опекотине; алергије; дехидратацијом кожа се исушује, губи еластич-ност и брже стари; може доћи до промјена на DNK ћелија коже и појаве малигнитета (најтеже лијечени меланом), посебно дјелова на којима су пигменти-сани младежи; оштећење имунолошког система који се манифестује лошим стањем: умором, лошом концентрацијом, вртоглавицом, општом слабошћу.

Корисни савјети:љети, бар у дијелу дана када је најјаче UV зрачење носити одјећу свијетлих боја, дугих рукава, дугих панталона и сукњи, главу заштитити шеширом или марамом. Не без разлога становници земаља са ве-ликим бројем сунчаних дана и гдје љетње темпе-ратуре достижу и до 60 С° максимално покривају кожу свијетлим тканинама; избјегавати сунчање у периоду од 11 до 16 часова; у току сунчања пра-вити паузе, дио времена проводити у хладовини; узимати довољну количину течности, прије свега чајних напитак и не дозволити да дехидрирањем изгубите животно важне електролите; једите хра-ну богату витаминима, каротеноидима, флавоно-ида и антоцијанум (брокуле, мрква, кељ, парадајз,

medicina

мр фарм.ДРАГИЦА БојовићБИЉНИ

ПРЕПАРАТИЗА СУНЧАЊЕ

Поштовани читаоци,Настављамо причу о кожи започету у про-шлом броју. Овом при-ликом нешто о про-блемима претјераног излагања сунцу и како је заштитити.

61

јун - јул / 2009 / s

vetigora

паприка, зеље, блитва, цвекла, млади лук, мас-лачак, сријемуш...); обавезно на кожу нанијети одговарајућу заштитну крему и никада не дозво-лити да кожа поцрвени или се на кожи створе опекотине; препоручујемо посебну пажњу и за-штиту дјечије коже!На тржишту је мноштво препарата за сунчање са високим садржајем заштитних фактора. Заштит-ни фактор је бројна вриједност (Sun Protectio Factor- SPF) која показује колико се дуже може боравити на сунцу а да не дође до видљиве промјене боје коже ка ружичастој што је прва манифестација опекотина. У комерцијалне сврхе и серијски израђеним препаратима за сунчање (креме, емулзије, уља) заштитни фактори су најчешће хемијски синтетске супстанце које нијесу безопасне. На декларацији назначени већи број значи и већу за-штиту. Најчешће ако нијесте фар-мацеут или дерматолог не можете препознати о којим се супстанца-ма ради, да ли су добри производи или не. Из тог разлога препарате за зашти-ту и његу коже купујте у апотекама, дрогеријама гдје раде стручне осо-бе.Добар препарат за заштиту од сунца треба да садржи: оптималну количину заштитних фактора, најбољи су биљни и други пигмен-ти, природни ок-сиди, уљани ек-

стракти одређених љековитих биљака..); влагу која у површин-ским слојевима коже обезбеђује еластичност и мекоћу; антиок-сидансе (витамини А, С, пантенол, каротени, неки флавоноиди) који спречавају нежељена дејства слободних радикала изазва-них претјераним излагањем на сунцу; природна уља, маслиново, бадемово, јојоба уље, уље из кошпица грожђа, пшеничних и ку-курузних клица; уљане екстракте љековитих биљака: камилице, хајдучице, невена, коприве, пасјег трна, боровнице, руже, маслач-ка итд.; одавно употребљавани у апотекарској пракси и омиљени какао бутер; да је добро израђен фармацеутски облик, хомогене структуре, да се добро размазује по кожи, да га кожа добро упија, да ствара заштитни филм на површини коже.Често се на плажама продаје кантарионово уље за сунчање направљено од разних „надри љекара“ које слабо упућени или они са ниским нивоом здравствене културе радо узимају.Никако за сунчање не користити кантарионово уље, чак га треба избјегавати и за унутрашњу употребу за вријеме годишњег одмора када сте на мору и изложени сте сун-

цу. Кантарион изазива фотосензибилизацију или потенцира осјетљивост коже и цијелог организма на сун-

це што се манифестује алергијама, црвени-лом коже, појавом претјераног замора и

губитком концентрације.Пред спавање благотворно је купа-

ти кожу неутралним сапунима, руч-но рађеним искључиво природног биљног поријекла и сапунима са додат-ком козијег млијека и витамина А, Е, С, D.

Природни састојци сапуна ослобађају поре и површински слој коже емулгујући

састојке нанијетих препарата за сунчање. На опрану кожу нанијети неки биљни тоник,

затим хранљиво млијеко, емулзију, крему или уљани екстракт љековитих биљака (сада мо-жете употријебити кантарионово уље). Чувајте своју кожу јер тако чувате тјелесно здравље, а тијело је храм Светога Духа (1

Кор. 6, 19).

Ако имате питања у вези са овом темом можете сеобратити на мејл адресу [email protected]

Подгорица 20.06.2009

62

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

ади своје савјести и као свједок вре-мена у којем жи-вим на овом простору Црне Горе-рођена сам у престоници

Цетињу, а настањена у Ко-тору више од 50 година, осјећам дужност и морал-ну обавезу да подржим све оне борце за исти-ну, који истину износе на видјело из дугогодишњег мрака, јер је то једини пут оздрављења овог нашег измученог, превареног и завађеног народа, који треба и мора све да зна – како оно што је сазнао из историје побједника, тако и ову непожељну, прикривену и забрањену истину несрећника.Захваљујући очевицима срамне и бездушне ликвидације на хиљаде невиних жртава са нашег простора, по завршетку II свјетског рата, маја 1945 године: браћи Владу и Душану, као и сину попа Луке, Чеду Вукмановићу, који је са 16 година отишао са својим оцем; захваљујући и властима Словеније на чијем је простору тај масакр и тероризам извршен, а који је ‘’тајна’’ до данашњег дана, који су тај срамни чин открили и озваничили, омогућено ми је било да присуствујем парастосу одржаном 2005. год. у једном од многобројних стратишта на тим просторима, у Каменичкој Бистрици и запалим свијећу својем оцу и многим зна-ним и незнаним који су с њим – невини, на правди Бога, побијени на нечувен, подао и свиреп начин – од своје браће из Црне Горе.Мој отац Петар потиче из угледне породице Ника Маркова Филиповића чији су коријени некада дубоко постојали и били значајни у Добрском Селу близу Цетиња и чија су имена са Обилића одликовањима уписана у сачуваној историји Црне Горе тога времена. Као и његови часни преци, тако се и мој отац одаз-вао позиву као родољуб, заклет својој отаџбини, са попом Луком и на хиљаде других отишао на тај пут, бесконачан пут без поврат-ка.Проливена крв и расуте кости су обиљежили многа мјеста од њиховог завичаја до Каменика и осталих јама које се нажа-лост и данас откривају. Измучене ловћенске, острошке и оста-ле душе почивају далеко од својих домова, у крају који их је при-хватио, чувајући њихове тајне више од 60 година. Нијесам мог-ла ни замислити да ће нас у том мјесту, на мјесту према сјећању и свједочењу Чеда Вукмановића гдје му је отац убијен, као и мој и на хиљаде других, дочекати њихов од Бога подигнут природ-ни споменик, веома густа до неба висока стабла између којих се тешко може проћи, која су израсла из њихових везаних тијела чекајући дан да им дођу они који су вјеровали и увјерили се у њихову невиност, надали им се, очекујући их узалудно читав жи-вот. Ова високо узвишена и достојанствено чврста стабла која су чувала њихову тешку судбину, патњу и дугогодишњу ужасну ис-тину у својим коријенима. Тог ведрог дана, на повратку са одржа-ног парастоса, одједном је наишао кратак, али јак пљусак, који је потврдио да су проплакале њихове душе сузама туге, а и радо-сти након дирљивог сусрета са нама и величанственог опијела које је извршио Митрополит црногорско-приморски Госпо-дин Амфилохије са свештенством, тужног помињања огромног броја имена, са пуно љубави и осјећаја, које су заслужили сви они који су као родољуби, а не зликовци, на правди Бога, голору-ки, без суђења и пресуде, без доказа кривице, невини, звјерски

побијени. Тог веома значајног историјског дана смо се, уз паљење свијећа, за душе свих пострадалих знаних и незнаних, са дубоком тугом, нескривеним плачем

и језивим лелеком сестре из Подгорице, која је дозива-ла своју страдалу браћу, по-молили, као и сви који су тог дана били са нама.Уз огромно поштовање и за-хвалност словеначким вла-стима општине Камијик, које су нашим мученицима на том мјесту поставиле обиљежје – велики гвоздени крст са ме-талном плочом на којој пише:’’UMRLIM NASILNE SMRTI PO VOJNI 1945-SKUPĆINA OPĆINE KAMIJIK’’Моја доживотна жеља и мо-литва ће бити да се никоме на

свијету не понове овакви злочини и трагедије, гдје су само због нечијих срамних и прљавих овоземаљских интереса, немилосрдно, бездушно уништени људи, породице, па и читав народ, и да израсла стабла на тијелима наших мученика буду свједок истине и опо-мена великих родољуба.Огромне су биле ране моје бабе Виде за њеним сино-вима Петром, Павлом и Бошком, узалудно надање и чекање моје измучене мајке Милосаве, ране бабе Ми-лице Лекић, као и ране на хиљаде сличних свуда по Црној Гори и шире гдје је вођен овај ужасни братоуби-лачки рат у којему свакога своја рана боли, а највише боле оне прикривене и забрањене помена.Пошто се имена мојих страдалих могу наћи једино у манастирским књигама, јер су одавно избрисани из катастарских општинских евиденција, ја као једини њихов насљедник чија сам имена навела, желим да све што је њима припадало у Добрском селу, гдје су им коријени, пренесем на Митрополију црногорско-приморску и Цетињски манастир, као завјет и сјећање на ове часне људе вриједне помена.Надам се да је вријеме скривалица за нама, а пред нама вријеме истине, кајања, опроштаја и мира који нам је свима потребан и неопходан, јер се и данас настављају прогони, тамнице, злочини и изрежира-на историја овог несретног - за многе интересантног дијела Балкана, гдје је све могуће од ове немилосрдне безличне коњице која све гази и руши и невиђено тргује својим коријенима, огњиштима, продајући и своје памћење и душу.Зато желим пуно успјеха у раду неполитичкој организацији ‘’Откривања истине’’, која осуђује сваки злочин и не тражи права за нека племена из африч-ких џунгли, већ истину и људска права за своју неви-но страдалу браћу, безгробну војску и родољубе, која треба да нађе своје истинско мјесто у историји Црне Горе, са молитвом да њихове душе заједно почивају у миру небеске свјетлости!А само испуњењем Његошевог аманета, истином, мо-литвом и крстом који спаја, мири и благосиља, у којем је снага и спасење, можемо побиједити ово зло, про-клетство и кризу морала које људе учини потпуно безвриједним и безличним.Уз Божији Суд и правду! Христос Воскресе – Ваистину Воскресе!

Котор 14. 04 .2009. г.

pisma ^it

alaca

МИРЈАНА Филиповић

Vrijeme istine, kajawa,opro{taja i mira

63

јун - јул / 2009 / s

vetigora

БИВШИМИНИСТАР

ПОСТАО СВЕШТЕНИКБивши министар здравства Руске Федерације Јуриј Шевченко постао је свештеник - јереј Георгије. Руко-положен је прије мјесец дана и сада викендом служи у храму светог Ни-коле при Националном медицинско-хируршком центру Н. И. Пирогова.Бивши министар је ванредно за двије године завршио богословију. Свјетска каријера бившег министра, који је рођен у Јакутску ишла је сљедећим током: завршио је Војно-медицинску академију Кирова, био љекар-хирург у војсци, а од 1980. године је радио на Војно-медицинској академији. Био је старији предавач на катедри бол-ничке хирургије, начелник катедре Кардио-хирургије. У априлу 1992. г. назначен је за начелника Академије. Био је главни кардиохирург Санкт-Петербурга и Лењинградске обла-сти, научни руководилац и консул-тант 17 докторских и 32 кандидат-ске дисертације, аутор више од 360 научних и методолошких радова. Захваљујући Јурију Шевченку између Руске Православне Цркве и Мини-старства здравља закључен је спора-зум о сарадњи, који је званично от-ворио свештеницима пут у болницу ради кријепљења вјерника. Болесни-ци су добили званичну могућност да позову свештеника ради исповијести и причешћа.

РЕХАБИЛИТОВАНА ЈЕЛИСАВЕТА РОМАНОВАЈавно тужилаштво Русије донијело је 8. јуна одлуку о рехабилитацији чла-нова породице Романових.Како је саопштила за „Интерфакс“ официјелни представник Јавног ту-жилаштва Марина Гридњева рехаби-литовани су Михаил Александрович Романов, Јелисавета Фјодоровна Ро-манова, Сергеј Михаилович Романов, Јован Константинович Романов, Кон-стантин Константинович Романов и Игор Константинович Романов.„Након анализе архивског материјала дошло се до закључка да су сва

набројана лица подвргнута репресији у виду ареста, прогона и стављања под надзор органа ЧК без изношења кривице и извршења конкретног пре-ступа по класним и социјалним разли-кама“. Московска Патријаршија придаје ве-лики значај новости о рехабилитацији чланова царске породице Романових од стране Јавног тужилаштва.„Важно је што је дошло до рехабилитације чланова царске по-родице, међу њима велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне. Тај догађај је у првом реду важан за живот друшт-ва“, изјавио је за Интерфакс-Религија замјеник предсједника Одјела спољних црквених веза Московске Патријаршије протојереј Георгије Рјабих.

ЗА ДВА МЈЕСЕЦА У ИНДИЈИ УБИЈЕНО 25 ХРИШЋАНАБрој напада на хришћане од стра-не радикалних екстремистичких организација у Индији изазива узне-миреност међународних правоза-штитних организација, саопштава Интерфакс-религија.Сагласно чланку Amnesty Internatioanal-а, за последња два мјесеца у Индији је убијено не мање од 25 хришћана, а куће многих хришћана су запаљене. Такође се саопштава о насиљу над женама од стрене ек-стремиста, савезника религиозно-националистичке партије „Бхаратија џаната“.Тешко је рањено десет људи, међу којима и пастор и петогодишње дијете. 15 екстремиста су напали мо-литвени скуп у граду Биласпур и за-палали Библију и другу хришћанску литературу. А у држави Андхра Пре-деш запаљена је црква. Amnesty Internatioanal у свом чланку посеб-но осуђује владу Индије због гоњења

хришћана у државама Ориса и Карна-така.

У САД УБИЈЕН СПЕЦИЈАЛИСТА ЗА АБОРТУСЕ Један од најактивнијих присталица абортуса др Џорџ Тилер убијен је у недјељу 31. маја, за вријеме јутарње службе у лутеранској цркви у Канзасу.Како је саопштила агенција „MiGnews.com“ позивајући се на „Associated Press“, убица који је упу-цао 67-годишњег љекара, побјегао је са мјеста злочина. Полиција га је ухап-сила након неколико сати.Доктор Тилер је био познат по томе што је практиковао прекиде трудноће у каснијим стадијумима. Противници аборутса су раније два пута покуша-вали да га убију, због чега су љекара чувале федералне власти. Тилер је био један од љекара који је вршио абортусе код трудноћа старијих од 20. недјеље, кад је плод потенцијално способан да живи ван мајчине утробе.Предсједник САД Барак Обама осу-дио је убиство љекара, рекавши да га је то шокирало.

ГУТЕНБЕРГОВА БИБЛИЈА ПРЕКО ИНТЕРНЕТ МРЕЖЕ

Универзитет у Кембриџу ставиће пре-ко Интернета електронске копије уни-катних древних књига. Међу њима ће бити Библија коју је штампао Јохан Гу-тенберг 1455. године и прво издање Хомерових спјевова из 1488. г.Ана Џарвис, библиотекарка на Кембриџу је изјавила за The Daily Telegraph: „Радујемо се што се појавила могућност да се офор-ми електронски архив тих ријетких књига, како би Интернет-корисници из цијелог свијета могли да их читају.“

ЛИТИЈА ПО ВОДИИркутски свештеници планирају да пловећом литијом, са моштима Све-тог Николе пређу преко Ангаре, ка околним селима. У току су прего-вори са регионалном управом око 64

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

IZ SVIJETAПриредио: Славко Живковић

организације маршруте. „Многи ста-новници Бајкала преко љета у чам-цима одлазе на језеро да одмарају и рибаре. Међутим, језеро има кру-ту нарав, на њему неочекивано може дунути јак вјетар и људи гину. А Свети Никола је заштитник риба-ра и путника. Надамо се да ће литија помоћи да се смањи број таквих трагедија“, казао је настојатељ хра-ма Св. Димитрија Донског, Николај Дењшиков.

ДИО ХОНОРАРА РУСКОЈ ЦРКВИ

Побједница отвореног шампиона Француске у тенису Рускиња Светла-на Кузњецова жели да дио новчане награде (више од милион евра) при-ложи Цркви.„Велики дио хонорара желим да приложим цркви која се налази у Сергејевом Посаду. Настојатељ тог православног храма је мој духовни отац“, казала је тенисерка у интервјуу за часопис „Совјетски спорт“.Она је признала да се труди да тамо борави што чешће може, да размишља о нечему вјечном. „Али ја имам компликован распоред. Када не могу да одем, баћушка сам долази код мене“, казала је Кузњецова.Она се труди да у иде у цркву, чак и кад је у иностранству. „Када сам се такмичила у Италији, на Купу Федерације, пошла сам у храм Светог Николе гдје сам се поклонила мош-тима“, казала је спортисткиња, додав-ши да јој „вјера у свему помаже, да уз помоћ вјере надјачавамо себе“.

СЕДАМ ЧУДА КАЛУШКЕ ОБЛАСТИЗавршена је акција избора Седам чуда Калушке области. Акција је стар-товала у августу прошле године, са циљем да се аналогно познатом спи-ску Седам свјетских чуда и сверуском Седам чуда Русије, састави седмор-ка знаменитости тог региона. У првој етапи регионална средства масовног информисања саставила су списак

од 67 објеката културе, архитектуре, историје, природе, који претендују на звање Чудо Калушке области. На-кон гласања читалаца и гледалаца остало је 14 фаворита. Жири, у са-ставу којег су ушли познати истори-чари, етнографи, радници из тури-стичког бизниса, изабрали су седам чудеса региона. Међу тих седам чу-деса ушала је и Оптина пустиња са Пафнутијево-Боровским манасти-ром.

НА ПУШКИНОВОЈ ОЧЕВИНИ Црквено-парохијска школа отворена је у селу Љвовка (Бољшеболдински рејон, Нижегородска област) на дан рођења Алекандра Пушкина. Дрвена зграда црквено-парохијске школе била је подигнута 1903-1904. године и та зграда је споменик ло-калног значаја. Љвовку је основао пјесников дјед Лав Александрович Пушкин у Нижегородској губернији. Од 1856. године је дворјанско имање са прекрасним парком и спахијским дворем припадало пјесниковом сину – Александру Александровичу.Имање Пушкина у селу Љвовка сачу-вано је до данас у добром стању. Село се налази на седам километара од Ве-ликог Болдина. То је била омиљена маршрута Алекандра Сергејевича, за вријеме његовог боравка у Болдину.

СВЕШТЕНИЦИ ДАЛИ КРВСтотинак свештеника Запорош-ке епархије, на челу са еписко-пом запорошким и мелитопољским Јосифом присајединили су се свеукрајинској акцији „Дај крв – спа-си дјечји живот“. На Запорошкој обласној станици за трансфузију крви свештенослужитељи су дали крв, пише “Запорошко вријеме“.Одлуку о давању крви руководство Епархије је донијело нешто прије трагичних догађаја у Мелитипољу. У почетку је планирано да сва крв, сакупљена у току акције, буде упућена болесној дјеци. Али, касније се испоставило да дио те крви треба предати пострадалима у експлозији у Мелитопољу.Према информацији прес-службе Запорошке епархије, такву врсту донације свештенство спроводи први пут.Епископ запорошки и мелитопољски Јосиф саопштио је новинарима да први пут као донатор даје крв. Он је такође изјавио да ће се такве акције спроводити редовно и позвао је грађане да слиједе његов примјер.

IZ pomjesnih crkava

ЛИТУРГИЈА У КАПАДОКИЈИЊегова Светост Патријарх константинопољски Г. Вартоломеј слу-жио је Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење Његове Светости Патријарха румунског Г. Даниела, то-ком званичне посете румунског патријарха Васељенској патријашији у цркви Светог Теодора, у месту Мала-копис, у Кападокији. Посета патријарха румунског је део велике меморијалне манифестације посвећене Светом Василију Кесаријском. У четвртак 28. маја 2009, године двојица патријараха служила су Свету Службу у цркви Светог Георгија, а затим су отпу-товали у Кападокију. У суботу, 30. маја, вечерњу службу двојица првојерараха су служили у цркви Светих Константи-на и Јелене у Синасосу. Треба подсетити да је Румунска Пра-вославна Црква 1925. године добила аутокефалију и ранг патријаршије од Мајке Цркве у Константинопољу.

ПРЕДСАБОРСКА СВЕПРАВОСЛАВНА КОНФЕРЕНЦИЈА

Светом Aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Митрополит пер-гамски Јован на дан Педесетнице, у хра-му Православног центра Васељенске Патријаршије који је посвећен Све-том апостолу Павлу, у Шамбезију по-ред Женеве, означен је почетак рада Четврте предсаборске свеправославне конференције. Циљ сабрања је наставак процеса за припреме Светог и Великог Сабора Источне Православне Цркве, коме су претходила три Свеправославна пред-саборска савјетовања 1976, 1982 и 1986. године. Тема расправе у Шамбезију је питање канонског устројства право-славне дијаспоре.Одлуком Светог Архијерејског Си-нода, Српску Православну Цркву представљали су Преосвећени епи-скопи бачки г. Иринеј и умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије у пратњи свештеникâ Гаја Гајића и Вука-шина Милићевића, као консултаната.

Приредио: Славко Живковић

65

јун - јул / 2009 / s

vetigora

600 НОВИХ КУМЧАДИ

У саборном хра-му Свете Тројице

у Тбилсију крште-но је око 600 беба.

Свако дијете светом во-дом је окропио католикос-патријарх Илија Други. Поглавар Грузијске Пра-вославне Цркве већ има више од 2000 кумчади, саопштава Грузија Online.Католикос-патријарх Илија Други је 18. јануара 2008. године положио основе традиције да лично крсти свако треће или сљедеће дијете у православној по-родици.

СИРИЈСКОМ МАНАСТИРУ У ТУРСКОЈ ВРАЋЕНА СВОЈИНАЈедан од најстаријих хришћанских ма-настира на истоку Турске – Мор Га-бриел, који припада Сиријској Цркви, послије рестаурације је добио право на сопствено земљиште. Турски суд је анулирао првобитну одлуку катастра, сагласно којој је манастиру било дато свега 272 акра.Несугласице по питању манасти-ра из четвртог вијека почеле су по-што су радници државног катастра измијенили границе манастира Мор Габриел и села која га окружују. Тада су сиријски монаси изјавили да су по но-вим границама велики дјелови земље одузети од манастира и претворени у шуме.Сиријска општина је једна од најстаријих религиозних општина у Турској, али она није регистрована као национална мањина у Турској, као Јермени, Грци и Јевреји, нити се Ло-зански споразум из 1923. године одно-си и на сиријску општину.

МОШТИ СВЕТОГ АЛЕКСАНДРА НЕ-ВСКОГ ПРЕНИЈЕТЕ У ПРАГ

У престоницу Чешке, мошти Све-тог благовјерног Александра Не-вског из саборног храма Христа Спа-са пренијете су 27. маја. Прије тога су посјетиле чешки град Брно.У Прагу су вјерници свечано дочекали ковчег са честицом моштију у цркви Благовијести Пресвете Богородице.Ковчег са честицом светих моштију свечано је пренијет у саборни храм Светих равноапостолних Ћирила и Методија, на празник Вазнесења Господњег. Иначе, овај празник се поклапа са даном интронизације Блажењејшег Митрополита Чешких земаља и Словачке Христофора.

ПАТРИЈАРХ АЛЕКСАНДРИЈСКИ ТЕО-ДОР ДРУГИ У КЕНИЈИПатријарх александријски Теодор Дру-ги посјетио је Кенију, гдје се налази пет православних парохија Масаја – полу-номадског народа.Масаи се обраћају у православље последњих 30 година, под утицајем мисионарења мјесног митрополита Макарија, којему је патријарх Теодор Други због тога изразио своју захвал-ност.Митрополит Макарије је органи-зовао превод Литургије и других богослужења на језик тога народа. Он је такође основао школу и болни-цу, обезбиједио стипендије најбољим ученицима. Неколицина младих Масаја учи у Патријарашкој црквеној школи, у престоници Кеније, Најробију и спрема се да живот посвети Цркви.Патријарх Теодор Други је за вријеме своје посјете Кенији уручио дипло-ме полазницима црквене школе и ор-ганизовао раподјелу одјеће, хране и играчака. Поглавар Александријске Патријаршије је позвао праовославне Масаjе да чувају традицију и обичаје својега народа. Масаи су полуномадски народ који живи у саванама на југу Кеније и на сјеверу Танзаније и који је скоро сас-вим очувао традиционални начин жи-вота. Има ох око 900 хиљада, а од тога у Кенији живи 350-450 хиљада.

ЛИТУРГИЈА НА АНТАРКТИКУНа Антарктику је одслужена Божан-ствена Литургија, у једином на Јужном полу православном храму посвећеном Светој Живоначалној Тројици у руској станици Белингхаузен.На празничној служби на Тројичиндан заједно са Русима у цркви су биле колеге-поларници из сусједних наци-оналних станица.Храм је на Антарктик довезен по бла-

гослову Патријарха московског и све Русије Алексија Другог и представља подворје Тројице-Сергијеве лавре. Окосница храма је направљена на Алтају од кедра и тисе, од средстава приложника. Затим је храм моторним бродом на Јужни пол допремљен у растављеном стању.На приобалном брежуљку црква је склопљена 18. фебруара 2004. г. и посвећена је Светој Тројици.Сада црква има сталног свештеника из реда јеромонаха лавре. Димензије хра-ма омогућавају да служби присуствује око 30 људи.

ПРВИ РУСКИ ХРАМ У РИМУ

По благослову патријарха московског и све Русије Кирила, 24. маја, на праз-ник Светих равноапостолних Кирила и Методија, митрополит оренбуршки и бузулукски Валентин освештао је први храм Руске Православне Цркве у Риму, посвећен Светој великомученици Вар-вари.Овој свечаности су присуствовали су-пруга руског предсједника Светла-на Медведева, градоначелник Мо-скве Јури Лужков, руски амбасадор у Италији Алексеј Мешков и други зва-ничници.Били су присутни и представници Римокатоличке цркве, међу којима и предсједник Папског савјета за унапређење хришћанског јединства, кардинал Волтер Каспер.

НА СВЕТОЈ ГОРИ ИЗАБРАН НОВИ ПРОТЕПИСТАТ Сагласно старом атонском обичају, 14. јуна у Кареји (престоници Свете Горе) дошло је до замјене чланова Свете Епистасије, саопштава Патријархија.ру, цитирајући агенцију Ромфеа.

66

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

IZ pomjesnih crkava

Јеромонах Стефан из манастира Хи-ландара предао је палицу протепи-стата јеромонаху Никодиму, пред-ставнику манастира Велика Лав-ра, која је прва обитељ у атонској јерархији, а он ју је уручио новом про-тепистату монаху Симону из манасти-ра Дионисијата.Нови протепистат Свете Горе монах Симеон, представник древног мана-стира Дионисијата биће на челу из-вршног органа Свете Горе – Свете Епистасије од 2009. до 2011. године. Палица протепистата, тачније жезал Пресвете Богородице, како га зову становници Свете Горе, симболизује јединство свих манастира Свете Горе и ону љубав и једномислије које постоји на Светој Гори. На врху жез-ла угравирана су имена свих двадесет манастира у њиховом јерархијском поретку.Осим манастира Дионисијата, ове го-дине у Свету Епистасију су ушли пред-ставници бугарског манастира Зо-граф, руског Светопантелејмоновског манастира и грчког Констамонита.Сагласно Уставу, виши законодавни и судски орган манастирске управе Свете Горе – општински савјет од два-десет чланова, којег чине настојатељи свих 20 манастира сабира се два пута годишње: 15 дана након Васкрса и 20. августа (ст. 43 Устава) у админи-стративном центру - Кареји. Извршну власт на Светој Гори има Свештена општина (Кинотис), коју чини 20 чла-нова (антипросопа). Сваки од њих представља свој манастир. Извршна власт је додијељена посебном оп-штинском савјету (Светој Епистасији) која има четири епистата, чији са-став се мијења сваке године 1. јуна. Сваки манастир бива представљен у Епистасији, једном у пет годи-на заредом, са три остала манасти-ра у његовој групи. Најстарији члан Епистасије (монах, који представља најстарији манастир у групи) именује се за протепистата или назирија.

СВЕЧАНОСТИ ПОСВЕЋЕНЕ СВЕТОМ ЛУКИ (ВОЈНО-ЈАСЕНЕЦКОМ)11. јуна, на дан када се прославља кримски светитељ Лука (+1961.) у Симферопољу су одржане црквене свечаности.Празновање је почело Божанственом Литургијом у катедралном Петропав-ловском храму Симферопоља, коју је служио Митрополит симферопољски и кримски Лазар. Богослужењу су присуствовали свештеници из храмо-ва и манастира Грчке.

Након завршетка Литургије кренула је литија са моштима Светог Луке око манастира, затим око Тројицког хра-ма гдје оне и почивају.Свечаностима је присуствовало на хиљаде вјерника из разних крајева Украјине, поклоници из Грчке, Кипра и других православних земаља, као и вјерници који су исцијељени по мо-литвама Светог Луке.Мошти Светог Луке (Војно-Јасенецког) се налазе у саборном хра-му Свето-Тројицког женског манасти-ра Симферопоља. У том храму је Све-ти Лука служио кад је био архијереј Кримске епархије, од 1946. до 1961. године. Кивот са моштима у коме по-чива светитељ, направљен је у Грчкој, гдје иначе овог светитеља веома поштују. Вјерници су у знак захвално-сти, за исцјељење од болести по мо-литвама светитеља, приложили за из-раду кивота 300 кг сребра.

ДАН ПРОСЛАВЉЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРОНШТАТСКОГ

14. јуна у Санкт-Петербуршкој епархији први пут је обиљежен дан прослављења Светог праведног оца Јована Кронштатског, саопштава Жива вода. Празновање, које је од-ржано у Кронштату поводом 100 го-дина од кончине Светога Јована про-текло је по благослову митрополи-та санкт-петербуршког и ладошког Јована.Прије 19 година, 14. јуна 1990. годи-не, у Јовановском манастиру Санкт-Петербурга канонизован је отац Јован. У знак сјећања на тај историјски догађај 14. јуна 2009. г. у кронштат-ском храму Владимирске иконе Мајке Божје служена је Божанстве-на Литургија којом је началствовао викар Санкт-Петербуршке епархије епископ петерхофски Маркел.Затим је од храма кренула литија ка мјесту гдје се некада налазио Андрејевски саборни храм гдје је отац Јован служио 53 године, а који је сру-шен у богоборачко вријеме. Свечано-стима су присуствовали многобројни вјерници из свих крајева Русије.

iz ota~astvene crkveПриредио: Славко Живковић

ПРОВАЉЕНА ЕПИСКОПСКА РЕЗИДЕНЦИЈАУ ноћи измећу 21. и 22. маја 2009. го-дине, непознати разбојници про-валили су у резиденцију Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома у Босанском Петровцу, иако ову згра-ду обезбеђују редовне полицијске патроле. У свом извештају Све-том Архијерејском Синоду СПЦ о четвртој провали у седиште Епископије бихаћко-петровачке, владика Хризостом између осталог наводи: ‘’Ово је за нас превелико и неиздржљиво оптерећење, посеб-но у сазнању да се ове учестале про-вале и пљачке врше под наводном полицијском ‘заштитом’. Свјесни смо чињенице да се организовано врши притисак на нас да се иселимо из Пе-тровца. И ово је један од показатеља да су ово организовани и наруче-ни, а не случајни, напади на Епархију бихаћко-петровачку и на нас лично.’’

МОЛЕБАН РАВНОАПОСТОЛНОЈ БРАЋИ

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско- примор-ски Г. Амфилохије је на празник Све-те браће Кирила и Методија у исто-именом парку у Београду служио молебан пред спомеником ових просветитеља свих словенских на-рода. Архиепископу су саслужива-ли представници Руске, Бугарске и Српске Православне Цркве, а у при-суству амбасадора Русије, Украјине, Бугарске, Македоније, Црне Горе, представника Скупштине града Бео-града и многобројног народа. По завршетку молебана архиепископ Амфилохије је у пригодној бесjеди изразио потребу да се на овом мjесту убудуће окупљају сви православни 67

јун - јул / 2009 / s

vetigora

народи који су свjетлост Хри-стовог Јеванђеља примили од Светих равноапостолних Кирила и Методија.

СЛАВА ПРИЗРЕНСКЕ БОГОСЛОВИЈЕУ кући Симе Игуманова-Призренца гдjе се славска свијећа није угаси-ла 138 година, дакле, у Призренској Богословији која је после егзодуса српског народа са Косова и Метохије 1999. године, своје уточиште нашла у Нишу, у недjељу 24. маја 2009. годи-не, прослављени су патрони ове уста-нове Света браћа Кирило и Методије, просветитељи словенски.Свету Архијерејску Литургију у храму Васкрсења Христова при Богословији служио је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Иринеј уз саслужење архијерејског намjесника нишког протојереја-ставрофора Живора-да Јолића, протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића, ректора Богословије, као и многобројног свеш-тенства нишке епархије и тројице ђакона.

ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ У ГЕТЕБОРГУНа дан Светог апостола Симона Зи-лота и преподобне Исидоре, 23. маја 2009. године, после 30 година, услише-не су молитве вjерног српског народа у далекој Шведској. Наиме, Епархија британско-скандинавска, конач-но је у свој посjед добила богомољу посвећену Светом краљу Стефа-ну Дечанском. Епископ британско-скандинавски Г. Доситеј је, уз саслужење 17 свештенослужитеља, осветио ову цркву.Овом догађају присуствовали су бројни гости, међу којима представ-ници различитих деноминација и до-халкидонских цркава, бискуп Гетебор-гшки Царл-Аxел Аурелиус, као и пред-ставници шведског културног и поли-тичког живота. Такође, овом приликом епископ Доситеј је одликовао јереја Немању Мијаиловића правом ношења црвеног појаса. Епископ Доситеј је у својој бесjеди на-гласио потребу српске дијаспоре у Ге-теборгу да има своју богомољу, кроз коју ће чувати свој вjерски и нацио-нални идентитет али и свjедочити пра-вославну вjеру. Тиме ће српски народ показати оно најбоље што има и ши-рити братску и хришћанску љубав према свим народима који живе на тлу Британско-скандинавске епархије.

СЛАВА СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕХрам Вазнесења Господњег и прво-

престони град Београд прославили су своју славу.У 9 часова звук звона огласио је до-лазак два епископа, аустралијско-новозеландског Г. Иринеја и хвостан-ског Г. Атанасија, викара Његове Све-тости Патријарха српског Г. Павла, који су служили Свету Архијерејску Литургију.Светој Литургији присуствовали су и Његово Краљевско Величан-ство престолонаследник Алексан-дар Карађорђевић, градоначелник Београда г. Драган Ђилас, кум сла-ве, предсjедник Скупштине града г. Александар Антић и његов замjеник г. Зоран Алимпић, као и предствани-ци Војске Србије и личности из јавног и културног живота.У 11:30 из порте Вазнесенског хра-ма кренула је свечана Спасовданска литија у којој су на челу били богос-лови Београдске богословије, питом-ци Војне академије и бројни ученици средњих школа који су носили иконе Светих.Ове године је у литији било више свеш-тенства и вjерног народа него проте-клих година, у нади и молитви да ће из године у годину овај број бити све већи.

ДУХ САБОРСКЕ ПОРУКЕ У АМЕРИЦИУ недjељу, 24. маја 2009. у парохији Христа Спаса у Аркадији (бивша Епископија новограчаничка) служе-на је Света Архијерејска Литургија којој је началствовао епископ запад-ноамерички Максим. Том приликом он је свештенству и вjерницима пре-нио дух поруке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о административном јединству наше Цркве у Сjеверној и Јужној Америци. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на сједници од 21. маја 2009. године, на предлог Епи-скопског Савјета Српске Православ-не Цркве у Сјеверној и Јужној Амери-ци, а поводом арондације постојећих епархија, донио је одлуку којом се потврђује Устав Српске Православне Цркве у Сјеверној и Јужној Америци.

СРПСКА ТЕОЛОГИЈА ДАНАСЊегово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, декан Православ-ног богословског факултета Универ-зитета у Београду, отворио је 29. маја у овој највишој црквеној образовној институцији Први годишњи симпо-сион на тему Српска теологија да-нас. На пленарној сесији присут-нима су се обратили Његово Висо-

копреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Преосвећена Господа Епископи бра-ничевски Г. Игњатије и умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије.У раду научног скупа поред еминент-них гостију из земље и иностранства учествовали су проф. др Богољуб Шијаковић, министар вjера у Влади Републике Србије, Његово Преосвеш-тенство Епископ диоклијски Г. Јован, као и професори и студенти Богос-ловског факултета, Академије СПЦ за умјетност и консервацију и других фа-култета Универзитета у Београду.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

На позив Његовог Преосвештенства Епископа средњоевропског Г. Констан-тина, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, у својству замjеника Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, учинио је званичну посjету српским православним парохијама у Швајцарској, а у пратњи протођакона Стевана Рапајића, у времену од 29. маја до 1. јуна 2009. године. Током посјете 68

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

iz ota~astvene crkve

обишао је парохије Успења Пресвете Богородице у Цириху, Светих Кирила и Методија у Берну и Светог Симона Мо-наха у Сент Галену.Овом приликом епископ Констан-тин се срдачно захвалио митрополи-ту Амфилохију на учињеној званичној посjети и у знак молитвеног сjећања уручио му велики позлаћени ручни архијерејски крст за благосиљање, а потом је пригодном бесjедом Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије поздравио све присутне вjерне и представнике помjесних Пра-вославних Цркава.

ПРОЈЕКАТ ОБНОВЕ И СЛАВА САБОР-НЕ ЦРКВЕ У МОСТАРУ

Послије успјешно завршене изра-де пројектне документације за обно-ву саборне Цркве Св. Тројице у Моста-ру и расписаног међународног тенде-ра, у суботу 6. јуна 2009. године, у пор-ти храма Рођења Пресвете Богороди-це одржана је промоција пројекта об-нове. Промоцији су присуствовали члан Предсједништва БиХ, г. Жељко Комшић, потпредсједница ФБиХ, Спо-менка Мичић, Премијер ХНК, г. Срећко Борас са министрима, Министри Савјета министара БиХ и други званич-ници БиХ, више амбасадора и конзула, начелници и представници источно-херцеговачких општина, те личности из културног и јавног живота БиХ.На празник Педесетнице Свету Архијерејску Литургију на рушевина-ма саборне цркве служио је епископ ЗХиП г. Григорије са свештенством. По-себну радост празника многобројном народу мостарском учинили су предсједник Црквене општине Мо-стар др Далибор Ђурасовић и његова супруга др Сања, који су крстили своја три новорођена чеда: Петра, Милана и Николу.

ДУХОВСКЕ СВЕЧАНОСТИ НА КАЛИ-МЕГДАНУПоводом великог празника Духова у Београду су у организацији Одбо-ра за вjерску наставу Архиепископије београдско-карловачке и духовника

цркве Ружице и Свете Петке на Кали-мегдану од 4. до 10. јуна одржане Ду-ховске свечаности. Свечаности су се одвијале с благословом Његове Све-тости Патријарха српског Г. Павла и Његовог Високопреосвештенства Ми-трополита црногорско-приморског Амфилохија. У прелијепом амбијенту београдске тврђаве, испред цркве Свете Петке, а за кишних дана у самој цркви Ружици, у богатом културно-умjетничком програму духовног садржаја, представило се близу двије стотине учесника из различитих дјелова Србије.Током седам вечери смјењивали су се бесjедници, драмски умjетници, пjесници, народни појци, хорови. Ду-ховским бесjедама подучили су влади-ке: будимљанско-никшићки Јоаникије, хвостански Атанасије, јегарски Порфирије и диоклијски Јован, као и отац Доситеј Хиландарац.У оквиру Духовских свечаности од-ржан је и сајам књига на коме су, по-ред издавача из Србије, узели учешће и издавачи из Црне Горе и Републике Српске.

СЛАВА ЦРКВИЦЕ НА ВМА У БЕОГРА-ДУСа благословом Његове Свето-сти Патријарха српског Г. Павла и Његовог Високопреосвештенства Ми-трополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Његово Преосвеш-тенство викарни Епископ моравич-ки Г. Антоније на празник Светог Луке, архиепископа симферопољског и кримског, хирурга, сликара, новопросијавшег светитеља и јерарха Руске Православне Цркве, служио је Свету Архијерејску Литургију у пара-клису посвећеном овом светитељу на Војно-медицинској академији у Бео-граду.

Служби Божјој присуствовали су Његово Преосвештенство Епископ шабачки Г. Лаврентије, г. Млађан Ђорђевић, савjетник предсjедника

Србије, протојереј др Љубомир Стојановић, државни секретар у Ми-нистарству вjера Републике Србије, др Драгољуб Ацовић, члан Крунског са-вета, проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве, г. Пе-тар Фролов, савјетник амбасадора Ру-ске Федерације у Београду и г-ђа Гор-дана Аничић, бивши амбасадор Репу-блике Србије у Сирији.Војску Републике Србије представљали су пуковник г. Стевица Карапанџин, начелник Управе за мо-рал Војске Србије, и проф. Пуковник г. Борислав Гроздић. Светој Литургији молитвено је при-суствовао и велики број запосле-них и пацијената Војно-медицинске академије на челу са генерал-мајором др Миодрагом Јевтићем, домаћином овогодишње славе.

ПОСЛЕДЊЕ СРПКИЊЕ У ЂАКОВИЦИЧетири Српкиње које су током мартов-ског погрома 2004. године протјеране из Ђаковице, вратиле су се недавно у обновљени конак још увијек потпу-но разрушене ђаковичке православне цркве Успење Пресвете Богородице.Полексија Кастратовић (73), Надеж-да Исаиловић (80), Белка Мијовић (80) и Васка Перић (62), данас су једине Српкиње у Ђаковици, метохијском граду у којем је до 1999. године жи-вело више хиљада Срба. Повратнице истичу да су се вратиле уз свесрдну помоћ владике Теодосија и братства манастира Високи Дечани, у којем су биле смјештене након протјеривања. Све четири кажу да су задовољне што су се вратиле у свој град и да се 69

јун - јул / 2009 / s

vetigora

iz ota~astvene crkve

надају да ће још ове го-дине бити обновљена и православна црква у

Ђаковици. Црква, конаци и парохијски дом су разорени и

спаљени марта 2004. Сада су кона-

ци и парохијски дом обновљени, а око порте је изграђен нови оград-ни зид. Повратнице, које непре-кидно чува полиција, надају се такође да ће се у град врати-ти и Срби и Црногорци који су у избјеглиштву од 1999. године.Полексија Кастратовић, која је у ђаковичкој цркви живјела 40 го-дина, каже да монаси из манасти-ра Високи Дечани стално долазе да их обиђу, да донесу све што им треба, да са оцем Иларионом оба-ве богослужење и да причесте по-вратнице. Као и протеклих четрде-сет година, Пољка и данас свакод-невно позива на молитву звонећи у звона старе православне цркве у Ђаковици. Вршећи ово, од Бога јој дато послушање она чврсто вјерује да не позива само на мо-литву него и смјело објављује да последње четири православне старице-хришћанке у Ђаковици још увијек живе и моле се Господу Христу, носећи Га у срцу.

ТАДИЋ: ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСТОРИЈЕПредсједник Србије Борис Тадић позвао је 5. јуна УНЕСКО, Савјет Европе и друге међународне организације да осуде покушаје привремених косовских власти да фалсификују историју својатајући српско културно наслеђе на Ко-сову и Метохији. „Власти у При-штини покушале су да злоупотре-бе српске вјерске објекте на Косо-ву у опасној игри стварања иден-титета. Изнова и изнова појављују се публикације у којима се изно-се нечувене тврдње да је српско православно наслеђе из средњег вијека заправо албанско наслеђе“, изјавио је Тадић на самиту шефо-ва држава Балкана, посвећеном

регионалним културним везама, који је одржан на Цетињу. Предсједник Тадић је израз-ио задовољство због тога што се на Косову и Метохији, у сарадњи Српске Православне Цркве, УНЕСКО-а и Савјета Евро-пе, обнављају српски културно-историјски објекти, који су у про-шлости били на удару због кон-фликата и предрасуда. „У овој деценији било је вели-ких корака уназад у том проце-су. Један од њих је покушај власти косовских Албанца да одвоје сам темељ српског наслеђа од остатка грађевине, тако што су настојали да га исполитизују или дослов-це униште“, истакао је Тадић. Изградња културних мостова у ре-гиону, према Тадићевим ријечима коинцидира са заједничким стра-тешким интересом држава Балка-на да постану чланице Европске уније.

КЊИГА О МОНАХУ ХАРИТОНУ НОВОМУЧЕНИКУПоводом десетогодишњице муче-ничке смрти монаха Харитона ма-настир Црна Река објавио је књигу под називом „Харитон - новому-ченик црноречки“. Настављајући своју издавачку дјелатност црно-речки монаси овога пута пред вјернике износе житије овог но-вомученика рода српског. Књига се састоји из два поглавља. Прво поглавље описује живот и страдање монаха Харитона. Друго поглавље почиње бесједом епи-скопа Артемија на сахрани оца Харитона у манастиру Црна Река, а наставља се казивањима свеш-тенства, монаштва и познаника монаха Харитона о његовим врли-нама. Монах Харитон, иако није кано-низован од стране Српске Право-славне Цркве, поштован је међу вјерницима као новомученик. 15. јуна, Његово Преосвештен-ство Епископ рашко-призренски Артемије служио је са свештен-ством парастос оцу Харитону. На тај дан навршило се десет година од како су шиптарски терористи киднаповали монаха Харитона у Призрену на очиглед њемачких војника припадника снага КФОР-а. О отмици монаха Епархија је саз-нала од стране њемачког новина-ра који је читав догађај посматрао и снимао.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕИнтересна група антитеиста окупљена око анатемисаног и проклетству преда-тог бившег свештеника Мираша Дедеића већ годинама у Црној Гори лансира не-истине са циљем да што већи број људи одбије од спасења кроз Цркву Христову. Након, по ко зна који пут поновљеног захтјева за повампирењем рушилачке методологије коју је османски окупатор вјековима и систематски примјењивао над православним црквама и манастирима, не можемо да не закључимо да само обе-збожене идеолошке групе и појединци могу у јавности иступати на такав начин. Опет и опет понављамо да је на врху врху Румије све до 1571. г. постојала само пра-вославна црква Свете Тројице коју су по-рушили Турци након окупације тих про-стора. Вјерни православни народ, па и они некадашњи православци који су у међувремену примили ислам, одувијек су на православни празник Свете Тројице – Бога Љубави ходочастили на православ-но црквиште на врху Румије, гдје су пра-вославни свештеници вршили обред и литију са изнешеним крстом Светог Јована Владимира, који вјековима чува братство Андровића из Микулића. Заједно са пра-вославнима на исти православни праз-ник на православно црквиште су излази-ли и муслимани и римокатолици и прису-ствовали обреду са стране. О томе постоји безброј писаних извора и историјских доказа који се у општој медијској ха-ранги на Митрополију црногорско-приморску намјерно потискују у стра-ну. Тај обичај се још увијек поштује и чува. Изгледа да се данас једино у интерпретацијама домаћих безбожни-ка обнова и градња вјековима поруше-них и оскрнављених православних хра-мова и манастира, као и служење Све-тих Литургија у њима, као суштински дио мисије Цркве Христове може на-зивати „девастацијама, разарањима, поништавањима и атаковањима на иденти-тет“. Намјерно се пренебрегава чињеница да је управо Митрополија црногорско-приморска почетком 90-их година ХХ вијека, након доласка слободâ у нашу земљу, заједно са братством Андровића обновила изношење крста Светог Јована Владимира на Румију. Отуда је ноторна не-истина да је већ четири године прекинуто изношење крста на Румију. Сасвим су јасни разлози који говоре зашто сљедбеници бившег свештеника не могу да виде тај све-ти и свештени чин који могу да посвједоче чувари крста Светог Јована Владимира. Судећи и по посљедњим атацима на Митрополију црногорско-приморску, свештенство, монаштво и вјерни народ, 70

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

не можемо, а да се не отмемо утиску да је полицијска организација под на-зивом „ЦПЦ“ заправо и основана са задатком да преко медија непреста-но атакује на светиње и ствара вир-туелну слику о „вјерским неприлика-ма у Црној Гори“. Та и таква мржња од неколицине препознатих ликова који веома често мијењају мјеста и звања како би се стицао погрешан утисак о бројности те дружине, на жалост, пре-вазилази све до сада виђене и реги-строване говоре мржње у Европи. Жалосно је што овакве наступе кори-сте и други са циљем да подгријевају мржњу и постављају националистичке и шовинистичке међаше у Црној Гори као грађанској држави. Зар је могуће да се Румија већ назива „албанском планином“ те да се при том од челни-ка муслимана Албанаца у Скупшти-ни и медијима својата хришћански манастир Пречиста Крајинска, као и обновљени православни манастири на Скадарском језеру, који су били, као што су по нормама садашњег прав-ног система Црне Горе и сада својина Митрополије црногорско-приморске. При том, Шестане од Митрополије као замишљеног и у јавности представљеног „непријатеља“ бра-не они који, као што се видјело, нису успјели да напуне ни једну шестину општинске сале у Бару. На крају, не чуди никога да су храм на Румији срушили Турци. Не чуди ни то да су неке храмове срушили у вријеме безбожника у Црној Гори. Оно што превазилази људску свијест и савјест јесте овај најновији позив на рушење обновљене цркве Свете Тројице и то од оних који себе сматрају за „митро-полите“ и за „вјернике“. Ако је то вјера, шта је онда сатанизам?!

Цетиње, 14. јуна 2009. г.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО НА ТОПЛОЈЊегово Високопреосвештенство Ар-хиепископ цетињски и Митропо-лит црногорско-приморски Господин Амфилохије, служио је 28. маја, пово-дом празника Вазнесења Господњег, Свету службу Божију у цркви Светог Спаса на Топлој код Херцег-Новог.‘’Христово Рођење, Васкрсење и Вазнесење је обасјало Европу и свијет’’, рекао је владика у архипастирској бесједи вјерницима. ‘’На том опиту, на тој радости почива Црква Божија, то је оно што јесте Црква Божја. То нас је сабрало око овог великог и све-тог догађаја. То је оно без чега нема будућности овоме свијету. Само ако се

Европа, у коју ми хоћемо да се интегри-шемо, врати тој радости коју само Бог даје роду људскоме – само та Европа има смисла. А онда има смисла и наша интеграција о којој данас говоримо. Али, интегрисати се у Европу, која је све више Европа без Бога, Европа про-тив Бога, чији устав избјегава да запи-ше да се она темељи на хришћанским вриједностима, то значи губити свој компас, свој мир духовни, свој смисао, значи одрећи се свега онога на чему је саграђено све што јесмо и што имамо кроз нашу историју’’, поручио је митро-полит Амфилохије.У току Литургије пререзан је слав-ски колач, а онда су услиједили литија и традиционално бокешко благосиљање крстом.

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА У СЛАВУ И ЧАСТ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА

3. јуна је у препуној сали КИЦ „Зета“ у Голубовцима одржана свечана духов-на академија посвећена празнику Све-тог Јована Владимира, зетског краља-мученика.Скуп је благословио и поздравним словом отворио Његово Ви-сокопреосвештенство Ар-хиепископ Цетињски и Митрополит црногорско-

приморски Господин Амфилохије који је подсјетио да је Свети Јован Вла-димир међу ријетким Светитељима Цркве Божије који се на иконама сликају са главом у рукама.‘’Народ који није изњедрио Светитеље је незрео, јер није испунио пуноћу свог историјског живљења’’, рекао је владика Амфилохије. ‘’Српски народ је - и то је велики дар – већ од самих почетака свог постојања на овим бал-канским просторима родио и оста-вио свете плодове, свете Божје људе који су његово достојанство, његова част, његова слава пред Богом и пред људима. Један од тих првих светих из-данака јесте Свети Јован Владимир’’, казао је владика.Свечану празничну бесједу изговорио је протојереј проф. др Борис Брајовић.У програму академије су учествовали хор Светог Марка из Подгорице, дјеца са вјеронауке у Зети, дјеца из Музич-ке школе ‘’Васа Павић’’ из Подгорице, Српско пјевачко друштво ‘’Светосавац’’ из Подгорице, хор при подгоричком храму Васкрсења Христовог и плесна група хора Светог Саве из Подгорице, као и фолклорни ансамбл ‘’Свети Јован Владимир’’ из Бара.

САБОР У ПРЕЧИСТОЈ КРАЈИНСКОЈ

Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 4. јуна, поводом празника Све-тог Јована Владимира, Све-ту службу Божију на темељима древ-ног манасти-ра Пречи-

Hronika mitropolijeПриредио: Рајо Војиновић

71

јун - јул / 2009 / s

vetigora

ста Крајинска у Остросу. ‘’Њега су гонили и прогонили, Њега су распели и Њега су убили на Голготи. А после Њега, ево кроз сву историју, испунила се и ријеч да ће они који су Његови бити гоњени и прогоњени, да ће бити омрзнути, да ће бити распињани и да ће бити убијани. И притом, када их буду убијали, многи ће мислити да тиме службу своме лаж-номе богу чине. Ова светиња на чији се темељима налазимо је такође рас-пета светиња. Њено постојање је до данашњега дана било у знаку распећа’’, рекао је митрополит.

БАРСКА ЛИТИЈА У ЧАС И СЛАВУ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА

Архиепископ Амфилохије предводио је 4. јуна у Бару свечану празничну литију, која је, у част и славу Светог Јована Владимира, небеског покровитеља града под Румијом прошла градским улицама.Литија је пошла испред Парохијског дома на Тополици. Након читања Светог Јеванђеља владика се свештенству и бројним вјерницима обратио ријечју архипастирске поуке. ‘’Нијесмо ли и ми, данас овдје сабрани на овој литији, на овом светом входу у спомен Светога оца нашега Јована

Владимира, оно свето сјеме посијано руком Божјих

апостола, њихових наследника које,

ево, узраста до данас, у

нама и

кроз нас, и узрастаће до краја свијета и вијека. Зато се радујемо и Богу благодаримо што нас је изабрао да и ми припадамо тој светој заједници – неуништивој Цркви Божјој Христовој Православној’’, рекао је владика Амфилохије.Свечаној литији су присуствовали и гости из Москве, игуман Митрофан и Анатолиј предсједник фонда ‘’Јединство’’, који су митрополиту Амфилохију уручили поклон – панагију са иконом Казанске Мајке Божије. Митрополит Амфилохије је узвратио уздарјем – иконом Пресвете Богородице.По бројности учесника, овогодишња литија надмашила је све претходне досад организоване у овом граду.

ДУХОВСКЕ ЗАДУШНИЦЕ У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУМитрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 6. јуна, на духовске задушнице, Свету службу Божију у Цетињском манастиру.‘’Данас су задушнице уочи Духова, уочи силаска Светога Духа на ученике Христове. Црква Божија увијек чини помен упокојенима уочи великог празника Свете Тројице који је пуноћа свих догађања историјских, космичких,

догађања историје спасења, догађаја Божјег дејства у овом свијету. То је и празник великога сабора свега онога што је живјело, посебно људских душа, до тога празника, и почетак новога вијека – вијека Духа Светога. Дух Свети је Онај Којим дише све што дише и Који сабира Својом божанском силом све оно што постоји и што је призвано Богом у постојање и у живљење. Зато није случајно да Црква баш уочи овога великога празника спомиње све упокојене’’, рекао је митрополит црногорско-приморски.

150-ТА ГОДИШЊИЦА ЦРКВЕ НА ПЕЛИНСКОЈ РУДИНИАрхиепископ цетињски Господин

Амфилохије служио је 7. јуна, поводом Тројичиндана, Свету службу Божију у обновљеној

саборној цркви Свете Тројице на

Пелинској Рудини у Горњем Грбљу.Литургијом је обиљежена 150-та годишњица од градње ове светиње.Прије четири мјесеца пронађен је и крст којим је Грбљане у овом храму 24. јануара 1943. године, уочи поласка на пут свога и свенароднога голготског страдања, благосиљао Свети свештеномученик Јоаникије (Липовац), тадашњи митрополит црногорско-приморски.1859. године, по благослову тадашњег епископа Герасима Петрановића, главари Горњег Грбља су се договорили да крену у градњу овог храма на темељима старе цркве која је, такође, била посвећена Светој Тројици. Исте године су изграђени и освештани темељи храма.

СЛАВА ЦРКВЕ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ НА РУМИЈИЦрква Свете Тројице на Румији прославила је 7. јуна своју храмовну славу, празник Силаска Светог Духа на апостоле.Свету службу Божију у њој су служили настојатељ манастира Врањина јеромонах Петар (Драгојловић) и парох барски јереј Јован Пламенац.На Румију је уочи Тројичиндана изашла литија с крстом Светог Јована Владимира који по вјековној традицији чува породица Андровића. У литији је било 7- 8 млађих чланова породице Андровић. На Румију је ове године изашло око стотинак вјерника, упркос јаком вјетру и хладноћи.По повратку с Литургије у раним јутарњим часовима вјерници су срели которске планинаре који су се запутили врху планине и цркви Свете Тројице.

72

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА МИХОЉСКОЈ ПРЕВЛАЦИ

Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 8. јуна, на Духовски понедјељак, Свету службу Божију у манастиру Светих архангела на Михољској Превлаци код Тивта.Владика Амфилохије је након Литургије одржао предавање о вјечности, благодати и Духовдану, којим је отворио циклус предавања која ће се у манастиру Михољска Превлака одржавати недјељом увече у току овога љета. У програму је учествовала и барска етно-група ‘’Дарови Светог Јована Владимира’’.

Владика је посјетио и двије цркве у Радовићима – цркву Светог архангела Михаила у Бјелићима и цркву Светог Спаса, а у поподневни часовима је обавио освећење црквене сале код

цркве Свете Тројице у Кутима.Митрополит Амфилохије и епископ захумско-херцеговачки и приморски Господин Григорије синоћ су предводили Духовданску литију у Будви, поводом градске и храмовне славе цркве Свете Тројице у Старом граду.У литији је учествовало бројно свештенство и велики број вјерника. По њеном повратку владика Григорије је поздравио вјернике бесједом.Одржана је и традиционална Духов-данска академија коју је поздрав-ним словом отворио митрополит Амфилохије, а празничну бесједу од-ржао је протојереј-ставрофор Влади-мир Вукашиновић, професор београд-ског Богословског факултета.У програму су још учествовала чети-ри црквена хора, и то: Светог Теодора Вршачког из Вршца, Светог Василија Острошког из Кумбора и Светог

Јевстатија Превлачког из Будве, као и Српско пјевачко друштво ‘’Јединство’’ из Котора, те полазници школе вјеронауке и КУД ‘’Кањош’’ из Будве.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У МАНАСТИРУ РЕЖЕВИЋИМитрополит Амфилохије служио је 9. јуна, на Духовски уторак, Свету службу Божију у манастиру Режевићи.‘’Бог је у свему присутан и Он кроза све дејствује силом Духа Свога Све-тога. Дух Свети нам се открива на са-мом почетку стварања свијета када је Бог створио небо и земљу и када је Дух Божји лебдио над водама. То је исти Дух Који се у виду безазленог го-луба јавио на ријеци Јордану, опет над водама ријеке Јордана, и Који је посвједочио да је Исус Син Божји. Исто

се догађало кроз сав Христов живот овдје на земљи. У Њему и кроз Њега откривала се та Света и велика тајна, па је једини Он од настанка свијета мо-гао да каже: ко види Мене, види Оца’’, рекао је владика у архипастирској бесједи.

ДЕСЕТОГОДИШЊИЦА МАТУ-РЕ ТРЕЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЂАКА ОБНОВЉЕНЕ ЦЕТИЊСКЕ БОГОСЛОВИЈЕСветом службом Божијом, коју је 10. јуна у Цетињском манастиру слу-жио Високопреосвећени Митропо-лит Амфилохије, обиљежена је десета годишњица матуре треће генерације матураната обновљене Богословије Светог Петра Цетињског.‘’И вас је Господ призвао и изабрао, припремали сте се овдје, на овом све-том мјесту за то свето звање и сада сте се расијали по Цркви Божјој, по народу Божјем, сваки према своме звању и призвању. И хвала Богу да

сте се, ево послије десет година, по-ново овдје састали, и са својим на-ставницима и својим ондашњим рек-тором и са садашњим ректором Богословије. Састали сте се овдје да се поново обрадујете једни другима, да се ми поново обрадујемо свима вама, да се обрадује ћивот Светога Петра Цетињскога што његово благодатно

Hronika mitropolije

73

јун - јул / 2009 / s

vetigora

дејство није остало без плода у вама. И нека је хвала Господу што вас је при-звао и што сте већ десет година на том свештенодејствујућем путу’’, казао је владика Амфилохије.

ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ НА ПЕЛЕ-ВОМ БРИЈЕГУ

Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 13. јуна Свету службу Божију у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу у Братоножићима. ‘’Нас је овдје, хвала Богу, и данас доста, али ми смо само мали дио оног вели-ког сабора који се вазнио на небеса и који данас овдје невидљиво заједно са

нама стоји око престола овога Светога. Сви се они данас радују овоме свето-ме сабору што се обнавља и наставља’’,

рекао је владика Амфилохије.Сабранима се обратио и

отац Богић Фемић из До-бановаца, који

је дошао у Братоножиће

да се

поклони гробовима својих предака. ‘’Поносни смо на своје прапретке и своје поријекло. Ако човјек има љубав према прецима имаће је и према по-томцима’’, рекао је он. Отац Богић Фемић је митрополи-ту Амфилохију уручио два црквена барјака за манастир Светог Николе на Пелевом бријегу, које је приложио за покој душа својих предака и здравље потомака. Током Литургије владика Амфилохије је миропомазао новокрштене слуге Божије Милоша, Милана, Анђелију и Снежану, а братство Станишића за бо-гатом славском трпезом дочекало је више од 600 гостију.

САБОР У БРАТЕШИЋИМАМитрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије освештао је 14. јуна обновљену цркву Светог Нико-ле у селу Братешићи у Горњем Грбљу и у њој служио Свету Архијерејску Литургију.У току Свете Литургије крштен је слуга Божји Миливоје, а након службе орга-низована је трпеза љубави.Заслужнима за обнову цркве Све-

тог Николе владика је подијелио за-хвалнице одбора за обнову храма, а митрополиту Амфилохију и они-ма најзаслужнијима за обнову ове светиње додијељени су медаљони са угравираним ликом Светог Николаја Мирликијског. Домаћин сабрања у Братешићима била је породица Ћетковић.

НА УБЛИМА КОД ХЕРЦЕГ-НОВОГ ОСВЕШТАНА ОБНОВЉЕНА ЦРКВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈАМитрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије освештао је 20. јуна обновљену цркву Светог Георгија на Ублима код Херцег-Новог и у њој са свештенством служио Свету Литургију. Након Литургије одржана је академија на којој су поред митрополита Амфилохија говорили и академик

САНУ Војислав Становчић, проф. др Шпиро Вуковић и историчар Васко Костић.

Сабору на Ублима присуство-

вао је и градоначелник Херцег-Новог Дејан Мандић.Митрополит Амфилохије потом је посјетио цркву Свете Госпође на Убли-ма и манастир Савину.Владика је увече у цркви Светог Спи-ридона у Ђеновићима служио све-чану вечерњу службу и том прили-ком Спасоју Вукасовићу, члану ЦО Ђеновићи и дугогодишњем звонару и црквењаку овога храма, додијелио орден Светог Саве III степена којим га је на предлог пароха ђеновићког и Црквеног одбора, а на препоруку ми-трополита Амфилохија, одликовао Свети Архијерејски Синод Српске Пра-вославне Цркве.

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУ-ЖИО У ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУМитрополит Амфилохије служио је 21. јуна са свештенством Свету Литургију у Цетињском манастиру.

‘’И ми спадамо међу оне који су се одазвали на позив Господњи. Зато смо се и крстили, зато смо се и миропома-зали, зато се и трудимо, не само да слу-шамо ријеч Божју него и да је твори-мо. Јер, праведност није код оних који слушају ријеч Божју, него код оних који је творе и испуњавају на начин на који су то чинили први Христови учени-ци и безбројни Његови свједоци кроз вјекове’’, казао је вјерницима владика Амфилохије.

Hronika mitropolije

74

svetigora / / /

200

9 /

јун

- ју

л

ПРЕТПЛАТА ЗА ЧАСОПИС

за Црну Гору:Уредништво: Његошева 73, 81250 Цетиње, тел: 041/230-375, 234-222e-mail: [email protected]Жиро рачун код НЛБ Монтенегробанке:Митрополија Црногорско-приморска - Светигора - Часопис530-13396-80

за Србију - ул. Краљице Марије, 1/3, 11000 Београд, тел.: 011/33-76-309

за иностранство:INTERMIDIARY INSTITUTION: COMMERZBANK AG FRANKFURT/MAIN SWIFT:COBADEFF/400876825101 EUR/400876825100 Other CurrenciesNLB Montenegrobanka AD PodgoricaSWIFT CODE: MNBAMEPG/ME25530005120005043078"MITROPOLIJA CRNOGOR. PRIMOR. SVETIGORA CASOPIS"81250 CETINJEMONTENEGRO

Литија у Бару на св. Јована Владимира

· Црна

Гор

а 1,

20 €

· Ср

бија

100

Дин

. · Реп

убли

ка С

рпс

ка 2

,5 К

М ·

· за Е

вроп

у 3,

5 €;

за

Ам

ерик

у $6

; за

Аус

трал

ију

10 A

UD

·

СВИ ПО ЕВРО ЗА С

АБОР

НИ Х

РАМ

ХРИС

ТОВО

Г ВА

СКРС

ЕЊА

-Уплатницом код ЦБЦГна рачун 550-3610-20Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.

SVETIGORAЦетиње:+382 (0)41 234-222Београд:+381 (0)11 337-63-17 337-63-09

ПРВИ ПУТ САБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАКРАЉ НИКОЛА I ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

РОМАНСАБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАРОМАНРОМАНРОМАНРОМАН

необјављиванСАБРАНА ДЈЕЛАу

8 књигаРОМАНДеспаС благословом

Његовог ВисокопреосвештенстваАрхиепископа Цетињског и

Митрополита Црногорско-ПриморскогГ. Амфилохија

Библиотека ПЕТРОВИЋИ

Никола I Петровић ЊегошСАБРАНА ДЈЕЛА

ИздавачиСВЕТИГОРА, Његошева 73, Цетиње

ОКТОИХ, Митра Бакића 140, Подгорица

Пласман[email protected], ++382 20 624 889,

[email protected], ++382 41 234 222

8 књигатврд повез

на 2770 стр.

ИздавачиИздавачи

САБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛАСАБРАНА ДЈЕЛА

ИздавачиИздавачиИздавачиsvetigora

ГОВОРИ КРАЉА НИКОЛЕ

Одмах, по ступању на црногорски престо, у деветнаестој години, краљ Никола је одржао и свој први говор. По казивању његовог секретара, Милоша Живковића, није било Србина у нашој историји који је имао такав елан у говору и у писаној ријечи као краљ Никола.

Своје говоре и бесједе, краљ Никола није писао по неким правилима и шаблонима, већ су они настајали као плод његове способности да се уживи у догађај и прилику поводом којих су и настајали. Тако његови говори нијесу сувопарни и удаљени од људи којима су упућени, већ одишу живим односом, готово дијалогом са слушаоцима.

Краљ је био присутан у свим моментима народног живота - и оним најважнијим, и оним мање важним, и то свим срцем и свом душом. Зато га је народ са одушевљењем слушао, памтио и препричавао његове ријечи, био је врстан бесједник, и то је био и један од разлога што је код српског народа био веома популаран.

Монографије у едицији СВЕТИТЕЉИ:

• Свети Сава - принц и просветитељ• Свети Цар Лазар и косовски завет• Свети Никола - правило вере и

српска слава• Свети Ђорђе - витез Бога Живога• Свети Јован - крститељ и претеча

Господњи• Свети Василије Острошки -

чудотворац и исцелитељ

НОВА ИЗДАЊА

СВЕТИГОРА бр.192-193 - ПЕТРОВДАН 2009.г

Documents