УСПЕШНА ПРИЧА 2008–2012.

1

2

ЗАШТО?

2008-2012: ПРОФИТ

3

4

1 x 4

5

Профит

• ЈП СРБИЈАГАС је остварило највећи профит 2011. који је чак четири пута већи у односу на 2008.

• Као последица ограничавањa цене гаса на државном нивоу независно од кретања нивоа цена на тржишту, профитабилност ЈП СРБИЈАГАСА је постала категорија више одређена екстерним него интерним утицајима.

• Услед непостојања социјалне карте Републике Србије једнаку цену гаса (значајно нижу од тржишне) имају сви грађани Републике Србије а не само они којима је помоћ заиста и потребна.

• Висок ниво потраживања од купаца (са тенденцијом даљег раста) значајно оптерећује пословање ЈП СРБИЈАГАС у делу ликвидности и профитабилности.

2008 2009 2010 20110

200

400

600

800

1000

1200

1400

302

947 881

1252

мил РСД

ПРОФИТАБИЛНОСТ ПО РАДНИКУ

6

7

1 x 3,6

8

0

200,000

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

295,210

1,072,756

2008 2011

Профитабилност по раднику

9

Број запослених

Број запослених је у 2012. повећан за 143 радника или за 14% посматрано у односу на 2008. што је далеко нижа стопа раста у односу на раст профитабилности у истом периоду

ЈП СРБИЈАГАС је тренутно ангажовано на преко 40 пројеката из различитих области (транспорт, дистрибуција, складиштење, повезивање са гасоводним системима у окружењу, гасне електране, осигурање, банка, припајање локалних диструбетара са преузимањем радника)

У циљу подизања нивоа ефективности и ефикасности ЈП СРБИЈАГАС као система, побољшана је организација пословања како саме компаније тако и супсидијара кроз формирање тимова за управљање њиховим пословањем: Српска Фабрика Стакла МСК Азотара Агрожив

2008

2009

2010

2011

2012

0 200 400 600 800 1000 1200 1400

1023

1053

1096

1169

1166

ТРГОВИНА ГАСОМ

10

11

+ 15%

12

ПРОМЕТ ГАСА

Иако је промет гаса био подложан великим осцилацијама у периоду 2008 – 2012: Услед светске економске кризе тржиште

гаса је у Републици Србији у 2009. опало за готово 25%

Снажан опоравак у 2010. од готово 30% је вратио ниво потрошње на 2008.

Наставак раста у 2011. и поред даљег раста цене енергената

Потрошња гаса у Републици Србији је поново на стабилном нивоу

У протекле четири године број купаца је повећан за готово 10.000 или за 15%

О постојању потенцијала за даљи раст сведочи и чињеница и да сви знaчајнији инвеститори у Републици Србији инсистирају на квалитетној конекцији на гасоводни систем што је ЈП СРБИЈАГАС у могућности и да обезбеди

2008 2009 2010 2011

2,304

1,751

2,252 2,322Промет гаса у млд м3

2008 2009 2010 2011

66547

70838

74332

76256

Број купаца

Цена гаса у 2. кварталу 2011 по м3 без пдв-а

Данска 1.01

Италија 0.73

Холандија 0.67

Словенија 0.63

Аустрија 0.56ЕУ 27 0.54

Француска 0.54

Немачка 0.53

Мађарска 0.51

Шпанија 0.50

Чешка 0.48

Пољска 0.47

Хрватска 0.43

Словачка 0.41

Бугарска 0.40

Велика Британија 0.39Македонија 0.38

Естонија 0.37

Босна и Херцеговина 0.37

Србија 0.31

Румунија 0.26

ИЗВОР ПОДАТАКАhttp://www.energy.eu/http://appsso.eurostat.ec.europa.eu

14

Енергент93%

Trошкови Србијагаса7%

Грађани Србије плађају цену гаса која је једна од најнижих у региону.

Када би се искључили сви трошкови ЈП СРБИЈАГАС из тренутне нетржишне цене гаса, грађани би плаћали свега око 2 динара нижу цену гаса, што значи да 93% цене гасa чини гас као енергент

Када би радили по тржишним ценама учешће трошкова ЈП Србијагас би било испод 5% у укупној цени.

СТРУКТУРА ЦЕНЕ

15

НЕТРЖИШНА ЦЕНА ГАСА

3972239783

3984539904

3996540026

4008740148

4021040269

4033040391

4045240513

4057540634

4069540756

4081740878

15

25

35

45

nabavna ponder cena din/Sm3 odobrena cena 27.70 din/Sm3

Разлика одобрених и стварних набавних цена

39722

39783

39845

39904

39965

40026

40087

40148

40210

40269

40330

40391

40452

40513

40575

40634

40695

40756

40817

40878-3.5

-3-2.5

-2-1.5

-1-0.5

00.5

11.5

-8,8 млрд РСД -11,3 млрд РСД

6,6 млрд РСД

Финансијске последице неадекватне цене

У последње три године ЈП СРБИЈАГАС је свега 12 месеци базирао своје пословање на реалној (тржишној) цену природног гаса

Без утврђивања реалне цене гаса доводи се у питање могућност финансирања а тиме и стабилност испоруке гаса за тржиште Републике Србије

Као последица примене нетржишне цене гаса ЈП СРБИЈАГАС је у посматраном периоду изгубило на супстанци преко РСД 20 милијарди динара не узимајући у обзир курсне разлике

Овај губитак је искључиво резултат вођења социјалне политике у формирању цена и то на начин да разлику између више увозне цене и ниже домаће цене покрива ЈП СРБИЈАГАС кроз кредитна задужења под тржишним условима

16

ПОТРАЖИВАЊА ОД КУПАЦА ГАСА

Потраживања ЈП СРБИЈАГАС константно расту као последица опште неликвидности у Републици Србији (ниво потраживања је у 2012. чак 2,7 пута порастао у односу на 2008.)

ЈП СРБИЈАГАС је социјално одговорна компанија која не искључује гас најугроженијим категоријама потрошача (како становништва тако и привреде)

Уколико би ЈП СРБИЈАГАС обуставило испоруке гаса највећим дужницима из реалног сектора, значајан део привреде Републике Србије би био “потопљен“ што би даље имало негативне импликације на ниво друштвеног производа и број запослених

Одсуство свести код купаца - највећих дужника о неопходности плаћања својих обавеза за испоручени гас угрожава ликвидност ЈП СРБИЈАГАС и уједно приморава да се кредитно задужује под неповољним тржишним условима како би се уредно измириле обавезе према увознoм добављачу и обезбедио континуитет у снaбдевању Републике Србије

Обавезе према Банкама су на нивоу од 60 милијарди динара и то се мења на дневном нивоу.

2008 2009 2010 2011

29.9

39.0

60.8

78.4

Потраживања у млд РСД

2012: OСТВАРЕНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

17

18

180

19

ИНВЕСТИЦИОНЕ АКТИВНОСТИ

ИНВЕСТИЦИЈЕ РЕАЛИЗОВАНЕ У ПЕРИОДУ 2008 – 31. март 2012.

У ОБЛАСТИ ТРАНСПОРТА 42.000.000 €

У ОБЛАСTИ ДИСТРИБУЦИЈЕ 107.646.821 €

У ОБЛАСTИ СКЛАДИШТЕЊА 31.000.000 €

У периоду 2008 – 2012. укупно је реализовано инвестиција у вредности од ЕУР 180 милиона Основни циљ ових инвестиција је био:

Завршетак пројекта Подземног складишта гаса Банатски Двор Изградња дистрибутивних гасних мрежа како би гас као енергент био што доступнији

привреди и грађанима Републике Србије

20

ИЗГРАЂЕНА ДГМ 2008-2011.

УКУПНО 107.646.821 €

1. Гасификација општине Врбас 2.736.777 €

2. Гасификација општине Оџаци 9.859.908 €

3. ДГМ Топола 7.250.000 €

4. ДГМ Шид 12.989.963 €

5. ДГМ Сомбор 22.955.119 €

6. ДГМ Панчево 6.123.988 €

7. ДГМ Смедерево 25.000.000 €

8. ДГМ Пожаревац 13.000.000 €

9. ДГМ Раковица 7.731.065 €

ДГМ – Дистрибутивна гасна мрежа

21

ИНВЕСТИЦИЈЕ У ТОКУ

Инвестиције у области транспорта пречник и дужина 93.200.000 €

1.Разводни гасовод Кула – Оџаци са одвојком за Руски Крстур, ГМРС Оџаци и ГМРС Руски Крстур

DN 250; 23 km 1.800.000 €

2.Разводни гасовод Александровац – Брус – Копаоник – Рашка – Нови Пазар – Тутин DN 250 и DN 200; 89 km 65.000.000 €

3.Разводни гасовод Бачка Паланка – Обреновац – Бач, ГМРС Обреновац и ГМРС Бач

DN 250; 19 km 2.500.000 €

4.Разводни гасовод Цветојевац – Дивостин и ГМРС Дивостин

 3.100.000 €

5.Гасовод за Рафинерију нафте Панчево и МС Рафинерија нафте Панчево DN 400; 7 km 2.700.000 €

6.Разводни гасовод за Бачко Добро Поље и ГМРС Бачко Добро Поље DN 100; 4 km 400.000 €

7.

Заштита постојећих нафтовода и гасовода у зони изградње аутопута Е-75, као и измештање у нови енергетски коридор северно од аутопута Е-75

 

17.700.000 €

ГМРС – Главано мерна регулаторна станца

22

ИНВЕСТИЦИЈЕ У ТОКУИнвестиције у области дистрибуције 150.450.000 €

1. Гасификација Панчева 6.100.000 €

2. Гасификација Општине Оџаци 9.900.000 €

3. Гасификација Општине Топола 7.250.000 €

4. Гасификација Општине Шид 13.000.000 €

5. Гасификација Општине Смедерево 29.000.000 €

6. Гасификација Пожаревца 13.000.000 €

7. Гасификација Раковице 7.800.000 €

8. Прикључни гасовод и МРС Фиат у Крагујевцу 3.550.000 €

9. Гасификација Општине Бач 7.000.000 €

10. Гасификација Општине Тител 4.500.000 €

11. Гасификација Општине Деспотовац 10.500.000 €

12. Гасификација Општине Чачак 11.100.000 €

13. Гасификација Општине Баточина 7.300.000 €

14. Гасификација Општине Рача 6.900.000 €

15. Гасификација Општине Рековац 13.300.000 €

16. Прикључни гасовод и МРС Trayal Cooper 250.000 €

Укупно је завршено ЕУР 180 милиона инвестиција У ток су инвестиције у области транспорта у вредности од ЕУР 93 милиона и

дистрибуције у вредности од ЕУР 150 милиона Укупна вредност завршених и започетих инвестиција износи ЕУР 423 милиона

2015: ПЛАНИРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

23

24

2.867

25

ПЛАНИРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ДО 2013. ГОДИНЕ

У ОБЛАСТИ ТРАНСПОРТА 13.750.000 €

бр. инвестиција пречник и дужина вредност инвестиције у €

1. Разводни гасовод за Шид DN 250; 42 km 6.000.000

2. Разводни гасовод за Тител DN 100; 6,5 km 650.000

3. Разводни гасовод за Кљајићево   1.200.000

4. Разводни гасовод за Пожаревац 33 km 5.900.000

ПЛАНИРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ДО 2015. ГОДИНЕ

У ОБЛАСТИ ТРАНСПОРТА 174.500.000 €

бр. инвестиција пречник и дужина вредност инвестиције у €

5. Гасовод ПСГ Итебеј – Београд DN 600; 130 km 65.000.000

6.

Разводни гасовод Пожаревац – Мало Црниће – Велико Градиште – Кучево са одвојком за Петровац

DN 300; 107 km 32.000.000

7.

Разводни гасовод Београд – Ваљево – Осечина – Крупањ са одвојцима за Обреновац, Уб – Коцељева – Владимирци – Шабац, Лајковац – Лазаревац, Мионица – Љиг

DN 400, DN 300, DN 250 и DN 200;

160 km44.500.000

8.Разводни гасовод Ариље – Ивањица – Голија

DN 250; 62 km 15.500.000

9.Разводни гасовод Златибор – Прибој – Сјеница DN 250; 61 km 17.500.000

26

ПЛАНИРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ДО 2015. ГОДИНЕ

Инвестиције у области дистрибуције50.000.000 €

1.Гасификација општине Нови Пазар

4.000.000 €

2.Гасификација општине Велика Плана

5.000.000 €

3.Гасификација општине Обреновац

21.000.000 €

4.Гасификација општине Опово

3.500.000 €

5.Гасификација општине Ковачица

2.000.000 €

6.Гасификација општине Бела Црква

3.500.000 €

7.Гасификација општине Звездара

10.000.000 €

8.Гасификација општине Крушевац

1.000.000 €

27

СТРАТЕШКИ ПРОЈЕКТИ ЈП СРБИЈАГАС ДО 2015. ГОДИНЕ

УГОВОРЕНИ ПРОЈЕКТИ 2.867.500.000 €

бр. инвестиција опис инвестиције вредност инвестиције у €

1. Изградња МГ Јужни Ток DN 1400; 415 km 1.650.000.000

2. Подземно складиште гаса Итебеј капацитет 1.000.000.000 m3 75.000.000

3. Интерконекција са Бугарском DN 600; 109 km 60.000.000

4. Повезивање са Румунијом DN 600; 5 km 2.500.000

5. Изградња гасних топлана - термоелектрана

Нови Сад (300 МWe + 200 MWt), Београд (400 МWe +

260 MWt), Панчево (60 МWe + 30 MWt), и Ниш (100 МWe

+ 60 MWt)

1.000.000.000

6. LNG терминал у луци Панчево   80.000.000

У току су интензивни разговори са великим енергетским компанијама (Џенерал Електрик и Сименс) о моделима заједничке сарадње и евентуалним заједничким улагањима у реализацију пројеката изградње гасних термоелектрана когенеративног типа као и изградње ЛНГ терминала у Панчеву.

28

СУПСИДИЈАРИ

29

СУПСИДИЈАРИ

ЈП Србијагас је у складу са препорукама Владе Репубике Србије, након извршених конверзија својих потраживања по основу испоруке приридног гаса, односно куповином већинског пакета акција, стекао учешће у неколико стратешких предузећа у Србији:

• СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА А.Д. ПАРАЋИН

• АГРОЖИВ А.Д. ЖИТИШТЕ

• МЕТАНОЛСКО-СИРЋЕТНИ КОМПЛЕКС А.Д. КИКИНДА

• ХИП-АЗОТАРА Д.О.О. ПАНЧЕВО

30

350 x

31

СРПСКА ФАБРИКА СТАКЛА А.Д. ПАРАЋИН

• ЈП Србијагас, у складу са препорукама Владе Репубике Србије, након извршених конверзија својих потраживања, преузима Српску фабрику стакла средином 2009. године.

• Сачувано је 1.700 радних места, као и посао за многе фабрике које су кооперанти и чији опстанак у великој мери зависи од успешности пословања Српске фабрике стакла .

• Омогућен је наставак пословања јединој фабрици стакла у Републици Србији која уједно представља и једну од најстаријих српских фарбика са традицијом пословања дужом од једног века.

• Спречено је стварање монополске позиције хрватске фабрике стакла која је неуспелу приватизацију СФС искористила као шансу за освајање српског тржишта чији се потенцијал процењује на преко 65 милиона ЕУР-а годишње.

• Након преузимања од стране ЈП СРБИЈАГАС, тржишна вредност фабрике увећана je чак 350 пута: у неуспелој приватизацији 2006. године ова фабрика је продата за свега 100.000 евра, а у марту 2012. ЈП СРБИЈАГАС је продао ову фабрику за чак 35 милиона бугарској компанији “Глас индустрији”.

• Обезбеђене су инвестиције у вредности од 22 милиона евра у наредне 3 године које ће обезбедити проширење капацитета Српске Фабрике Стакла и ширење на инострано тржиште.

• Наведене активности ЈП Србијагас, поред тога што су обезбедиле наплату потраживања и побољшање ликвидности позиције, не само ЈП Србијагас, него и осталих поверилаца, створиле су и услове за успешан рад и развој Српске Фабрике Стакла у наредном периоду и остваривање вишеструких позитивних ефеката (раст запослености, раст друштвеног производа, смањење извозног дефицита...)

32

3 x

33

АГРОЖИВ А.Д. ЖИТИШТЕ

• Лошa приватизацијa компаније АГРОЖИВ резултирала је стечајем 2008. године. ЈП СРБИЈАГАС као један од поверилаца, по одлуци Владе Србије, преузео је 100% акција компаније АГРОЖИВ у децембру 2010. године.

• Сачувано је 1.100 радних места, као и посао за многе кооперанте компаније АГРОЖИВ. • Реструктуирањем компаније АГРОЖИВ спречен је развој монополске позиције на

српском тржишту живинског меса од стране две компаније из Хрватске и Словеније, а грађани Републике Србије добили су могућност да купују 100% домаће производе по конкурентним ценама.

• Након преузимања од стране ЈП СРБИЈАГАС, АГРОЖИВ је повратио лидерску позицију и данас снабдева више од 50% тржишта живинског меса у Републици Србији. Поред тога, АГРОЖИВ je почео да извози у Босну и Херцеговину, Црну Гору и Македонију.

• У 2012. години је отворен и нови дистрибутивни центар компаније АГРОЖИВ у Новом Саду који ће производити 500 тона месечно прерађевина пилећег меса чиме су обезбеђена и нова радна места.

• У наредном периоду, ЈП СРБИЈАГАС и компанија АГРОЖИВ планирају нова инвестициона улагања у циљу изградњe најсавременије кланице у у Југоисточној Европи. Вредност ове инвестиције процењује се на око 15,5 милиона EУР-а и њена имплементација ће допринети модернизацији и проширењу постојећих производних капацитета за чак 2,5 пута чиме ће се створити могућности за континуирани извоз у Руску Федерацију, земље Блиског Истока, као и земље Европске Уније. На тај начин створиће се услови за даљи раст запослености, повећање прихода и прилива од извоза као остваривање позитивног нето девизног ефекта с обзиром да су основни производни инпути домаћег порекла.

34

100

35

МЕТАНОЛСКО-СИРЋЕТНИ КОМПЛЕКС А.Д. КИКИНДА

• Крајем 2008.године, у складу са Одлуком Владе Републике Србије, ЈП Србијагас постаје већински власник компаније МСК.

• Овим кораком сачувано је 520 радних места• МСК данас извози преко 95% сопствене производње и један је од највећих извозника

из Републике Србије. Највећи купци производа су велике светске компаније првенствено из земаља Европске Уније, САД и Турске.

• Откад је ЈП СРБИЈАГАС преузео МСК 2008. остварен је историјски максимум у производњи од 180.221 тона метанола и 95.030 тона сирћетне киселине. Овакав резултат поновљен је и у 2010.

• Имплементирано је низ унапређења и модернизација у производним постројењима, постигнути су значајни резултати у области поштовања еколошких стандарда, продаје, финансија, информационих технологија, управљања ресурсима, безбедности и здравља на раду чиме је значајно подигнута вредност ове компаније МСК. Остварена је рационализација од око 30% на потрошњу хемикалија, 10% на потрошњу паре за рад турбине кисеоничног компресора, што обезбеђује уштеду на нивоу од око пола милиона евра месечно.

• МСК је прва компанија из Србије која је своје пословање ускладила са REACH уредбом Европског Парламента и Већа о регистрацији, евалуацији, ауторизацији и означавању хемикалија. На овај начин купцима из Европске Уније олакшан је увоз прозвода кикиндске компаније.

• Како учешће природног гаса у укупним трошковима износи око 80% за метанол и око 65% за сирћетну киселину, приликом избора стратешког партнера потребно је водити рачуна о томе да је компанији потребно обезбедити константно снабдевање природним гасом по прихватљивим ценама.

36

4 x

37

ХИП-АЗОТАРА Д.О.О. ПАНЧЕВО

• Након неуспеле приватизације услед које је тржишна и финансијска позиција компаније Азотара у периоду 2006 – 2009. у потпуности девастирана, а која је резултирала раскидом купопродајног Уговора од стране Агенције за приватизацију због непоштовања одредби купопродајног уговора, у Азотари није било производње скоро 2 године, стање залиха било је равно нули, а пословни рачун je био у непрекидној блокади почев од октобра 2008. године.

• Производња је поново покренута у августу 2009. и то само месец дана након што је Владa Републике Србије одобрила да ЈП СРБИЈАГАС постане већински власник компаније АЗОТАРА по основу дугова које је тa компанија имала према ЈП СРБИЈАГАС, што је допринело очувању преко 1000 радних места.

• Под патронатом ЈП СРБИЈАГАС, Азотара производи пуним капацитетом и остварила је рекордну производњу од око 400.000 тона минералних ђубрива годишње, што представља највиши ниво у протеклих 10 година.

• Након двогодишњег пословања са губитком на супстанци, Азотара је по први пут позитивно пословала у првом кварталу 2012. и остварила добит од 80 милиона динара.

• Обезбеђивање континуитета у производњи компаније Азотара створило је могућност не само стабилног снабдевања домаћих пољопривредника минералним ђубривом уз задовољавајући однос цене и квалитета, него и за релативно смањење удела увозних ђубрива у потрошњи на домаћем тржишту што је имало директне позитивне ефекте на платни биланс и спољнотрговински дефицит Републике Србије.

• У циљу обезбеђења даљег раста и развоја пословања компаније Азотара као и у циљу даље супституције увоза, ЈП Србијагас тежи проналажењу респектабилног стратешког партнера са којим би се реализовала инвестициона улагања у проширење и модернизацију производних капацитета и достизање нивоа производње од 2 милиона тона минералних ђубрива годишњe чиме би се значајно умањила тражња за увозним минералним ђубривима.

МАТЕМАТИКА УСПЕХА

38

39

• Раст профита• Од 2008. до 2012.

1 x 4

• Раст профитабилности по раднику

• Од 2008. до 2012.

1 x 3,6

• Милиона евра• Уговорених

инвестиција до 2015.

2.867

Хвала на пажњи