РЕВИЗИЈА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА СТАМБЕНОГ НАСЕЉА

„ШАРГОВАЦ 1“

-нацрт-

БАЊАЛУКА, септембар 2018.год.

1

ПРЕДМЕТ: РЕВИЗИЈА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА СТАМБЕНОГ НАСЕЉА „ШАРГОВАЦ 1“ - нацрт- ИНВЕСТИТОР: ГРАД БАЊАЛУКА БРОЈ ПРОТОКОЛА: 373-04/18 НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: „ГЕОПУТ“ д.о.о. БАЊАЛУКА ВЕРИФИКАЦИЈА: СКУПШТИНА ГРАДА БАЊАЛУКА НА СЈЕДНИЦИ ОДРЖАНОЈ .........................год. УЧЕСНИЦИ У ИЗРАДИ: ДРАГОМИР БАЈИЋ, дипл.инж.арх............................................................... АДРИЈАНА ЂУМИШИЋ, дипл.инж.арх........................................................ ЈЕЛЕНА КОЗОМАРА, дипл.инж.арх............................................................. МИХАЈЛО МИШИЋ, дипл.инж.грађ.............................................................. НАТАЛИЈА ПОПОВИЋ РАКИЋ, дипл.инж.грађ........................................... ЈУГОСЛАВ ШУКОВИЋ, дипл.инж.ел............................................................ МИЛЕНКО МИТРИЋ, дипл.инж.маш............................................................ СЊЕЖАНА ПЈЕВИЋ, дипл. инж. геод.......................................................... ДРАГАН ИЛИЋ, геометар.............................................................................. БРАНКО ИВАНКОВИЋ, дипл.инж.геол.........................................................

Д И Р Е К Т О Р

................................................................

САША РАДОСАВЉЕВИЋ, дипл.инж.геод.

2

С А Д Р Ж А Ј: I ОПШТИ ДИО II ТЕКСТУАЛНИ ДИО

А) УВОДНИ ДИО

Б) АНАЛИЗА И ОЦЈЕНА СТАЊА В) ПРОБЛЕМИ СТАЊА

Г) ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА Д) КОНЦЕПТ (ПРОГРАМ) ПЛАНА Прилог1: Табела валоризације постојећег грађевинског фонда Прилог2: Фото документација постојећег грађевинског фонда Прилог3: Табела координата ломних тачака грађевинских линија Прилог4: Табела координата ломних тачака планираних граница парцела

III ГРАФИЧКИ ДИО

1. Геодетска подлога Р = 1:1000 1а. Валоризација постојећег грађевинског фонда - намјена и спратност објеката Р = 1:

1000 1б. Валоризација постојећег грађевинског фонда - бонитет објеката Р = 1: 1000 1в. Постојећа намјена површина Р = 1: 1000 1г. Фукционална организација постојеће јавне инфраструктуре Р = 1: 1000 2. Карта власничке структуре Р = 1: 1000 3. Инжињерскoгеолошка карта Р = 1: 1000 4 Извод из Просторног плана Града Бања Лука - Основна намјена

површина – синтезна карта - Р = 1:25 000 4а. Извод из Урбанистичког плана Града Бањалука из 1974. године - Намјена површина - Р = 1:25 000 4б. Извод из Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“ - План просторне организације - Р = 1:1 000 4в. Извод из Измјене дијела Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“ - План просторне организације - Р = 1:1 000 5. План просторне организације Р = 1: 1000 6. План организације зона јавног коришћења и инфраструктуре - синтезна карта - Р = 1:1000 7. План саобраћаја и нивелација Р = 1: 1000 8. План инфраструктуре - хидротехникa Р = 1: 1000 9. План инфраструктуре - eлектроенергетика и телекомуникације Р = 1: 1000 10. План уређења система зелених површина Р = 1: 1000 11. План грађевинских и регулационих линија Р = 1: 1000 12. План парцелације – површине и бројеви парцела Р = 1: 1000 12а. План парцелације – координате ломних тачака и дужине фронтова граница парцела Р = 1: 1000 13. Карта рушења Р = 1: 1000

3

I ОПШТИ ДИО

4

5

6

II ТЕКСТУАЛНИ ДИО

7

А. УВОДНИ ДИО

8

I УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ Изради ревизије Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“ приступило се након што је Скупштина Града Бањалука, на сједници одржаној дана 05. 04. и 06. 04..2017.године, донијела Одлуку о ревизији Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“ (Службени гласник Града Бањалука, број 14/17) – у наставку текста План. Носилац припреме Плана је Одјељење за просторно уређење, Град Бањалука, а носилац израде предузеће „Геопут“ д.о.о. Бањалука. Уговор о изради Плана закључен је дана 21.12.2017.године између наручиоца Града Бањалуке и предузећа „Геопут“ д.о.о. Бања Лука, као извршиоца. На основу наведеног приступило се изради преднацрта ревизије Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“. Обухват Плана представља простор који се налази између магистралног пута Бањалука -М4-Приједор, магистралног пута Бањалука -М16- Градишка, Дракулићке улице, дијела улице Мартиновац и границе обухвата Регулационог плана „Шарговац 2“. У односу на претходни регулациони план за предметни простор, проширен је обухват Плана на дио простора уз магистрални пут Бањалука-Градишка. Из наведеног обухвата изузет је простор у површини од 6.67 ha, који се налази у обухвату Измјене дијела Регулационог плана „Шарговац 1“ (Службени гласник Града Бања Лука, бр 40/17). Површина ревизије Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“ износи П=96,86 ha (968 600м2). Регулациони план је резултат заједничког рада носиоца припреме и носиоца израде у процесу припреме и израде Плана. Програмским смјерницама, које је носилац припреме доставио носиоцу израде Плана, остварено је активно учешће носиоца припреме и заинтересованих субјеката у изради овог планског документа, а све у циљу продуковања што комплетнијег и квалитетнијег документа који ће имати практичну и оперативну вриједност. План је садржајно и методолошки усклађен са одредбама сљедеће регулативе: Закон о уређењу просторa и грађењу (Службени гласник РС, број 40/13, 106/15 и 3/16), Правилник о начину израде, садржају и формирању докумената просторног уређења (Службени гласник РС, број 69/13), Правилник о општим правилима урбанистичке регулације и парцелације (Службени гласник РС, број 115/13) и остали прописи из посебних области релевантних за планирање и уређење простора. Планом се одређују генерални урбанистичко-технички услови и смјернице, које ће бити подлога за израду детаљних урбанистичко-техничких услова за предметни објекат, укључујући и све видове инфраструктуре. Планска рјешења су конципирана довољно флексибилно да омогуће различите архитектонске интерпретације у обликовању простора и висок квалитет у пројектовању, грађењу и реконструкцији. За потребе израде ревизије Плана извршено је ажурирање геодетске подлоге те су на тај начин прибављени ажурни подаци о стању изграђености на терену, као и основне карактеристике нивелације терена у размјери 1:1000, на којима су даље вођене све активности везане за израду Плана. II ПОДАЦИ О ПЛАНИРАЊУ 1. ДОКУМЕНТАЦИЈА ВИШЕГ РЕДА

Према Закону о уређењу простора и грађењу, просторно уређење као цјеловито старање о природној и изграђеној средини, усмјерава се одговарајућим плановима. Регулациони план, као спроведбени документ, има основу у развојном плану вишег реда. Предметна локација је покривена стратешким документом вишег реда, односно Просторним планом града Бањалука (Сл.гл.Града Бањалука бр.11/14), према којем је предметно подручје дефинисано као „уже урбано подручје“ (графички прилог бр.4: Извод из Просторног плана града Бањалука Основна намјена површина-синтезна карта). За простор Града Бањалука постоји Урбанистички план Бањалуке из 1975. године, а с обзиром на временску дистанцу од његовог доношења, те у складу са важећом законском регулативом, исти се у овом документу приказује информативно. Према истом је, у оквиру обухвата Плана, дефинисане су зоне становања, зона индустрије, зона урбаног зеленила те зона пољопривредне површине“ (графички прилог бр.4а: Извод из Урбанистичког плана града Бањалуке из 1975. године Намјена површина). 2. ОБАВЕЗНОСТ ДОНОШЕЊА РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА

Законом о уређењу простора и грађењу („Сл.гл.РС“ бр. 40/13, 106/15 и 3/16) је регулисано за која подручја су општине и градови обавезни да донесу регулационе планове. У члану 35. наведеног Закона је дефинисано да се регулациони план доноси за претежно изграђена урбана подручја на основу урбанистичког плана, као и за подручја од општег интереса јединице локалне самоуправе за развој привреде или изградњу објеката друштвене инфраструктуре на

основу урбанистичког плана или докумената вишег реда или ширег подручја, при чему је нужно детаљно дефинисати услове пројектовања и изградње нових објеката, као и реконструкцију постојећих, на основу чега се приступило изради Плана за предметни простор. 3. ВАЖЕЋИ РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН

Подручје обухвата ревизије Плана је обихваћено Регуационим планом „Шарговац I“, усвојеним 2003. gодине (Службени гласник Града Бањалука бр. 1/03). 4. ОДЛУКА О ИЗРАДИ РЕГУЛАЦИОНОГ ПЛАНА

Изради Плана приступило се након што је Скупштина Града Бањалука, на сједници одржаној дана 05. 04. и 06. 04. 2017.године, донијела Одлуку о изради ревизије Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“ (Службени гласник Града Бањалука, број 14/17). 5. ПЛАНСКИ ПЕРИОД

Плански период одређен је Одлуком о изради ревизије Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“, као период од 10 година. 6. ПРОСТОРНА ЦЈЕЛИНА

Просторни обухват Плана је дефинисан Одлуком о изради ревизије Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“, а обухвата простор који се налази између магистралног пута Бањалука -М4-Приједор, магистралног пута Бањалука -М16- Градишка, Дракулићке улице, дијела улице Мартиновац и границе обухвата Регулационог плана „Шарговац 2“. У односу на претходни регулациони план за предметни простор, проширен је обухват Плана на дио простора уз магистрални пут Бањалука-Градишка. Из наведеног обухвата изузет је простор у површини од 6.67 ha, који се налази у обухвату Измјене дијела Регулационог плана „Шарговац 1“ (Службени гласник Града Бања Лука, бр 40/17). Површина ревизије Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“ износи П=96,86 ha (968 600м2). 7. НОСИЛАЦ ПРИПРЕМЕ И НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ ПЛАНА

Одлуком о изради Плана за носиоца припреме Плана је одређена Градска управа Града Бањалука - Одјељење за просторно уређење. За носиоца израде Плана, а на основу уговора склопљеним са Градом Бањалука, именовано је предузеће „Геопут“ д.о.о. Бањалука. 8. РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА

Радни тим за израду Плана је у комплетном саставу радио и наведен је у уводном дијелу елабората. Комплетност тима је омогућио да се План обради мултидисциплинарно, и на тај начин постигне рјешење које може да испуни захтјеве. 9. ПОДАЦИ О УСАГЛАШЕНОСТИ СТАВОВА СА ОРГАНИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА ИЗ ЧЛАНА 42. ЗАКОНА

У току израде преднацрта Плана сагледани су програмски елементи, снимљене су промјене на терену и израђена и анализирана варијантна рјешења, која доприносе изради квалитетнијег рјешења. Носилац припреме Плана је у поступку прикупљања података, по објави Одлуке о приступању изради Плана, обавијестио јавност путем јавног позива и надлежне комуналне институције о приступању израде предметног Плана. У току израде преднацрта Плана од Носиоца припреме Плана достављени су програмски елементи и смјернице надлежних органа и организација у складу са Законом. 10. ПРЕДНАЦРТ ПЛАНА Носилац израде доставио је преднацрт Плана Носиоцу припреме, након чега је одржана стручна расправа у просторијама Градске управе Града Бањалука, дана 06.07.2018. године. У току стручне расправе вођена је дискусија о

9

планским рјешењима, те су дате одређене усмене примједбе од стране присутних на расправи (представници Носиоца припреме, Носиоца израде и надлежних комуналних инситуција).

11. НАЦРТ ПЛАНА Приједлог нацрта је израђен у складу са сугестијама са стручне расправе преднацрта и достављен Носиоцу припреме. Приједлога нацрта ће се доставити Скупштини Града Бањалука на усвајање, који ће се у складу са даљом процедуром изложити на јавни увид. Дана ...................2018. године Скупштина Града Бањалука усвојила је Нацрт Ревизије регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“ у Бањалуци. 12. ЈАВНИ УВИД И СТРУЧНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ПЛАНА Јавни увид у нацрт Плана је, у складу са Одлуком о усвајању нацрта Плана, организован у трајању од 30 дана, у временском периоду од ..................2018. год. до .....................2018. год. на сљедећим локацијама:

- носилац припреме Плана - у згради Градске управе Града Бањалука, Трг српских владара 1, - носилац израде Плана - „Геопут“ д.о.о. Бањалука, улица Краља Николе бр.13 и - у просторима мјесне заједнице Шарговац.

13. ПРИЈЕДЛОГ ПЛАНА Приједлог Плана ће се израдити након одржаног јавног увида, те јавне расправе на којој ће носилац израде Плана дати став о пристиглим примједбама, приједлозима и мишљењима, те закључцима утврђеним на јавној расправи, а затим приједлог Плана доставити Скупштини Града на усвајање.

14. ПРЕГЛЕД ИНФОРМАЦИОНО-ДОКУМЕНТАЦИОНЕ ОСНОВЕ Као информационо - документациона основа су кориштени сви до сада израђени планови, који на било који начин имају везе са предметним простором, односно који обухватају предметни простор или га тангирају, урбанистичка документација нижег реда, али и техничка документација рађена за поједине сегменте јавне инфраструктуре и значајнијих објеката у обухвату Плана, која је била доступна Носиоцу израде. Основне смјернице за развој простора преузете су из стратешких и спроведбени документи просторног уређења за предметни обухват и непосредно окружење:

Просторни план Града Бањалука (Службени гласник Града Бањалука, број 11/14); Урбанистички план Града Бањалуке из 1974. године; Регуациони план „Шарговац I“ (Службени гласник Града Бањалука бр. 1/03); Измјена дијела Регуационог плана „Шарговац I“ (Службени гласник Града Бањалука бр. 40/17); раније рађена просторно планска документација за предметни простор, те важећа спроведбена просторно -

планска документација у контактној зони и непосредном окружењу.

10

Б. АНАЛИЗА И ОЦЈЕНА СТАЊА

11

I ПРОСТОРНА ЦЈЕЛИНА

1. ТЕРИТОРИЈА ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ

Простор који се налази у обухвату предметног Плана смјештен је у сјеверозападном дијелу ужег урбаног подручја Града Бањалука, на простору смјештеном уз главне саобраћајне токове. Обухват Плана представља простор који се налази између магистралног пута Бањалука -М4-Приједор, магистралног пута Бањалука -М16- Градишка, Дракулићке улице, дијела улице Мартиновац и границе обухвата Регулационог плана „Шарговац 2“. У односу на претходни регулациони план за предметни простор, проширен је обухват Плана на дио простора уз магистрални пут Бањалука-Градишка. Из наведеног обухвата изузет је простор у површини од 6.67 ha, који се налази у обухвату Измјене дијела Регулационог плана „Шарговац 1“ (Службени гласник Града Бања Лука, бр 40/17). Површина ревизије Регулационог плана стамбеног насеља „Шарговац 1“ износи П=96,86 ha (968 600м2). С обзиром на своју позицију, простор је погодан за ширење града, у виду нове урбане средине, са јавним садржајима, како је то већ и започето, те у складу са тим овом простору већ сад гравитира велики број становника. Простор Плана организован је као комбинација зоне становања и зона пословања, нарочито уз битније саобраћајне токове, те образовне установе и спорта и рекреације. Предметни простор је у непосредном контакту са магистралним путем Бањалука -М4-Приједор и магистралним путем Бањалука -М16- Градишка, тако да је омогућена врло једноставна комуникација и повезивање са осталим главним саобраћајним правцима. Терен је дјелимично раван, дјелимично у нагибу и углавном погодан за грађење.

2. МЈЕСТО, НАМЈЕНА И УЛОГА ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ У УРБАНОМ ПОДРУЧЈУ

Ради се о простору који се налази на периферији ужег урбаног подручја Града, које је већим дијелом изграђено. Већина постојећих објеката је намјењена за индивидуално становање, те пословних објеката уз магистралне путеве. У централном дијелу насеља је изграђено фудбалско игралиште без довољно изведених пратећих садржаја. Насељем пролази и дијелом га тангира Шарговачки поток, чије корито је неуређено. У висинском смислу простор се може подијелити на два дијела, нижи дио који се налази око Шарговачког потока и виши дио који се налази до магистралног пута Бањалука М-4 Приједор.

Слика број 1: Положај предметне локације у односу на окружење (сателитски снимак преузет са Google Earth-a)

Простор предметног обухвата, са аспекта положаја, степена опремљености и изграђености, као и са аспекта повезаности са постојећим саобраћајницама, представља повољну локацију за изградњу стамбених, пословних и спортско-рекреационих садржаја.

3. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРНЕ ЦЈЕЛИНЕ И ОСНОВНЕ ФИЗИЧКЕ СТРУКТУРЕ 3.1. ТИПОЛОГИЈА ИЗГРАДЊЕ

У оквиру предметног обухвата највећим дијелом су изграђени индивидуални стамбени објекти, а мањим дијелом стамбено-пословни и пословни објекти. Пословни објекти су концентрисани углавном уз магистрални пут Бањалука –М4- Приједор и магистрални пут Бањалука -М16- Градишка. Западни дио обухвата углавном је неизграђен, јер је на том подручју планирана изградња аутопута Бањалука – Гламоч, што је дефинисано и важећим регулационим планом, као и стратешком планском документацијом.

3.2. ПОСТОЈЕЋА РЕГУЛАЦИЈА

Постојећа регулација простора, у смислу односа јавних према приватним површинама, детерминисана је углавном спољашњом линијом тротоара или коловоза према приватним парцелама. Било да се рада о постојећим индивидуалним објектима или о пословним објектима може се констатовати да се претежно ради о планској градњи са успостављеним грађевинским линијама – правцима према улицама и/или јавним површинама уопште. 3.3. ВАЛОРИЗАЦИЈА ПОСТОЈЕЋЕГ ГРАЂЕВИНСКОГ ФОНДА

Детаљним увидом на терену извршена је валоризација постојећег грађевинског фонда како би се установили подаци о постојећем фонду у смислу намјене, спратности, бонитета, површина под објектима и њихове бруто грађевинске површине, те стекао увид у опште стање фонда. Валоризацијом су великим дијелом евидентирани индивидуални стамбени објекти са пратећим помоћним објектима, док су објекти стамбено-пословне и пословне намјене највећим дијелом концентрисани уз примарне саобраћајнице магистрални пут Бањалука -М4- Приједор и магистрални пут Бањалука -М16- Градишка. Од јавних садржаја евидентирана је Основна школа „Ђура Јакшић“. Лошег бонитетног стања су углавном помоћни објекти уз индивидуалне стамбене објекте, те пар рушевина, који представљају остатке некадашњих стамбених објеката. У прилогу су дате табеле валоризације грађевинског фонда из које су кориштени подаци за израду карата: Валоризција постојећег грађевинског фонда – намјена и спратност и Валоризција постојећег грађевинског фонда – бонитет објеката. 3.4. ВЛАСНИЧКА СТРУКТУРА И ПОСТОЈЕЋА ПАРЦЕЛАЦИЈА

На основу доступних података формирана је карта власничке структуре, која има информативни карактер и као таква не може бити релевантна за израду детаљних урбанистичко-техничких услова, али даје уопштену слику о власничкој структури земљишта у оквиру обухвата Плана, у тренутку његове израде. Увидом у катастарску парцелацију земљишта установљено је да је иста изразито хетерогена. Јавне површине, односне парцеле јавног земљишта су углавном крупније, као и парцеле пословних објеката, док су парцеле индивидуалних објеката доста уситњене у складу са карактером. Парцеле које се налазе у оквиру обухвата Плана су највећим дијелом у приватном власништву. У склопу обухвата јавне површине заузимају постојеће саобраћајнице, магистрални пут, као и локални некатегорисани путеви, те поједине порцеле. Од јавног добра у предметном обухвату налази се и Шарговачки поток. Приликом израде документације нижег реда, неопходно је користити ажурне податке о власништву, када ће се прецизно утврдити границе катастарских парцела, као и власништво истих. 3.5. ПОСТОЈЕЋА НАМЈЕНА ПОВРШИНА И ЗАСТУПЉЕНОСТ ЈАВНИХ САДРЖАЈА

На предметном локалитету највише је заступљена намјена становања и то индивидуалног карактера, док је мањим дијелом, углавном уз магистралне путеве, заступљена пословна намјена. Од јавних садржаја евидентирана је Основна школа „Ђура Јакшић“, те спортски садржаји - терен за фудбал и балон сала. Треба напоменути да велики дио обухвата егзистира као неизграђена (зелена) површина. Опште намјене локалитета узете су као референтне намјене на датом микролокалитету која дефинише и карактерише предметни амбијент (пословање, становање, неизграђено земљиште, саобраћај и сл).

12

Приказ постојеће намјене површина према доминантним функцијама приказан је на графичком прилогу: Постојећа намјена површина.

3.5.1. Становање У простору обухвата Плана становање је заступљено у виду индивидуалних стамбених и стамбено-пословних објеката, просјечне спратности П+1 (приземље и спрат). Углавном су то слободностојећи објекти на парцели, али их има и у виду двојних кућа. У склопу њихових парцела се најчешће налазе засебни помоћни објекти и гараже, рјеђе у функцији пословних или стамбених садржаја. 3.5.2. Пословне и привредне дјелатности У простору обухвата плана постоје заступљене пословне и привредне дјелатности које егзистирају на пар локација. Пословање је заступљено у објектима искључиво пословне намјене, најчешће уз главне саобраћајне токове и стамбено-пословним објектима, као пратећа функција становања. Као доминантни пословни садржаји издвајају се путни објекти (бензинска станица са ауто-праоницом, технички прегледи и продаја возила и сл.), угоститељски објекти и сл. који су углавном тачкасто распоређени, док велики број пословних простора у оквиру којих се обављају услужне, трговинске, административне, угоститељске и др. дјелатности заузима приземну етажу стамбено-пословних објеката. Сви релевантни подаци о постојећим објектима приказани су у табели валоризације грађевинског фонда. 3.5.3. Јавне службе и друге друштвене дјелатности Од јавних садржаја евидентирана је Основна школа „Ђура Јакшић“. 3.5.4. Спорт и рекреација У оквиру обухвата Плана налази се фудбалски терен, а непосредно уз тај објекат изграђен је и помоћни терен, као и балон сала. 3.6. БИЛАНС СТАЊА ИЗГРАЂЕНОСТИ И КОРИШТЕЊА ПРОСТОРА

Према валоризационој основи постојећег стања, у простору обухвата Плана, установљени су сљедећи урбанистички параметри:

БИЛАНС СТАЊА (П = 96,86 ha - 968 600m2)

БГП становања 64 991.02 m2

УКУПАН БГП ПОСТОЈЕЋИХ ОБЈЕКАТА: 96 346.94 m2

БГП пословања 18 729.65 m2 БГП помоћних

објеката 10 530.3 m2

БГП васпитно-образовних

објеката 1 969.63 m2

БГП инфраструктурних

објеката 21.33 m2

укупна површина под објектима

43 175.4 m2

Коефицијент изграђености

укупан БГП / П обухвата 0.09 (9%)

Коефицијент заузетости

П под објектима / П обухвата 0.04

Број стамбених јединица

БГП становања / 80 m2 812

Број становника (3 стан./ст. јед.)

812 x 3 2 436

Густина становања стан./ha

2 436 / 96.86 25

4. ПРИРОДНИ УСЛОВИ И РЕСУРСИ 4.1. ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНА

Подручје предметног регулационог плана се налази у насељу Шарговац, сјеверно око 5 km од центра града Бањалука. Јужни дио обухвата је субхоризонталан и то је дио обухвата уз Шарговачку ријеку, док је централни и сјеверни дио терена благо брдовит. Од геоморфолошких процеса заступљен је делувијални геоморфолошки процес као посљедица активности површинских дифузних токова као и флувијално-пролувијални процес као посљедица сталних и повремених линијских водотокова Шарговачке ријеке. 4.2. ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНА

Према резултатима Основне геолошке карте лист Бањалука и Инжењерскогеолошке карте урбанистичког подручја Бањалуке, те на основу остале доступне литературе и геолошког рекогносцирања изведеном за потребе израде овог планског документа, до дубина до којих се преносе оптерећења заступљени су сљедећи литолошки чланови: Насуто тло (n). Насип је највећим дијелом заступљен у зони саобраћајница као дио коловозне конструкције. Посебно се издваја насип за потребе приједорске петље. Ово је добро сортиран и консолидован матерејал. Алувијални седименти (al)-ријечни нанос је претежно заступљен уз Шарговачку ријеку. Грађен је у литолошком погледу од шљункова и пијескова у дубљим слојевима и глина на површини терена. Пролувијално-алувијални седименти (pr+al), грађени од пијескова и шљункова, а у површинском дијелу глина. У овим седиментима су могуће појаве и одломака матичних стијена, као и муљевитих седимената као посљедица спирања ситнорзних елувијалних седимената. Дебљниха ових седимената је различита и најчешће је до 10 м Делувијално-алувијални седименти (dl+al) грађени од глина и пијескова са одломцима матичних стијена. Генетски су везани за заједнички процес површинског спирања и сталних линијских токова Миоценски седименти (M1+2) су грађени од лапора, лапоровитих кречњака са конгеријама, рјеђе глине и угаљ 4.3. ИНЖЕЊЕРСКОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРЕНА

Основне инжењерскогеолошке карактеристике стијена које су издвојене у обухвату: Невезене стијене: у ову категорију су сврстани алувијални седименти и насип. Насип је претежно формиран за потребе саобраћајница и има добра геомеханичка својства и релативно је хомоген и изотропан. Алувијални седименти су релативно добрих физичко-хеманичких својстава, добро су носиви и стабилни. Могући су прослојци муљева са лошим геомеханичким својствима. Алувион има хетероген гранулометријски и петрографски састав. Ниво подземне воде зависи од нивоа у површинским токовима тако да може бити ограничавајући фактор по питању иградње подземих етажа. Слабовезане стијене: у ову категорију су сврстани пролувијално-алувијлани седименти и делувијално-алувијлани седименти. То је комплекс са хетерогеним гранулометријским и петрографским саставом. Имају укрштену слојевитос. Средње носиви и конслолидовани седименти. Могући прослојци муљевитих слабоносивих седимената. Ови седименти су условно повољни до повољни са инжењерскогеолошког аспекта а то зависи од литолошког састава, елемената пада слојева, појаве подземих вода и нагиба. Везане стијене: делувијално-пролувијални седименти. У литолошког погледу су грађени од пијескова и глина са одломцима матичних стијена. Слабо обрађена зрна, хетерогеног гранулометријског и петрографског састава. У овим стијенам су могуће нестабилности у отвореним необезбјеђеним усјецима Окамењене стијене: миоценски седименти су сврстан у ову категорију. Са инжењерскогеолошког аспекта хетерогених својстава. Могуће нестабилности на контакту између миоценских и делувијалних седимената 4.4. ХИДРОГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Хидрогеолошке карактеристике предметног терена у директној су зависности од литолошког састава терена, његових физичких особина и хидрогеолошке функције појединих комплекса наслага. Према резултатима досадашњих истраживања а према структурном типу порозности седименти у обухвату предметног регулационог плана заступљени су сљедећи типови издани:

13

Збијени тип издани са слободним нивоом средње и слабе водопропусности је формиран у оквиру алувијалних, алувијално-пролувијалним и делувијално-алувијалних седиментима. Могућа је експлатација мањих количина подземих вода за индивидуалне кориснике. Хидрогеолошки комплеск је формиран у оквиру миоценским седимената. У вертикалном погледу се смјењују стијене са функцијом хидрогеолошког изолатора и хидрогеолошког колектора. Појаве воде су могуће на контакту између различитих литолошких чланова, али овај комплекс се може сврстати у релативно слабоводоносан 4.5. СЕИЗМОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Према карти из Правилника о техничким нормативима за високоградњу у сеизмичким подручјима за повратни период од 500 година предметно подручје се налази у зони максималног очекиваног интензитета потреса од 90 МСК-64 скале са вјероватноћом од 63%. 4.6. САВРЕМЕНИ ГЕОЛОШКИ ПРОЦЕСИ

Обухват регулационог плана је био предмет израде планске документације у ранијем периду. За те потребе је такође израђена инжењерскогеолошка карта која је послужила као основ за израду инжењерскогеолошке карте за овај регулациони план. Приликом израде предходне карте, један дио терена на јужном дијелу обухвата је дефинисан као старо клизиште а један дио терена као активно клизиште. Приликом инжењерскогеолошког картирања за овај регулациони план, ова клизшта нису била активна те је овај терен окарактерисан као условно стабилан до лабилан терен. Поред процеса клизања у једном дијелу тока Шарговачке ријеке констатован је процес ријечне ерозије. 4.7. ПОВОЉНОСТ ТЕРЕНА ЗА ГРАДЊУ

На основу спроведене анализе предметног простора извршена је категоризација терена према повољности за градњу а са инжењерскогеолошког аспекта. Терене је подјељен на двијекатегорије и то: условно повољан терен са инжењерскогеолошког аспекта лабилан терен, гдје су могуће појаве процес клизања терен са повећаном влагом и могућим појавама седимената лоших инжењерскогеолошких карактеристика повољан терен према инжењескогеолошким карактеристикама, тј. терен без посебних ограничења са геотехничког аспекта 4.8. ГЕОТЕХНИЧКИ УСЛОВИ

Степен истражености терена није довољан да би се на основу постојећих информација могли прописати геотехнички услови пројектовања и изградње објеката тј. фундирања објеката. У односу на категорију објекта дефинисану законом о грађењу потребно је прије пројектовања и изградње објеката извести детаљна геомеханичка и инжењерско-геолошка истраживања у складу са Законом о геолошким истраживањима. Пројектовање и грађење вршити у свему по одредбама важећих правилника:

Закона о уређењу простора и грађењу («Сл.Гл.РС», 40/13, 106/15 и 3/16); Закона о геолошким истраживањима («Сл.Гл. РС», 110/13 и 91/17); Правилника о техничким прописима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима («Сл.лист

СФРЈ», 31/81; 49/82; 29/83; 21/88; 52/90); Правилника о техничким нормативима за пројектовање и извођење радова на темељењу грађевинских

објеката («Сл.лист СФРЈ», 15/90); Правилника о техничким мјерама и условима за извођење истражних радова при изградњи великих објеката

(“Сл.л. СФРЈ“, 3/70), Правилник о садржини програма и пројеката геолошких истраживања и елабората геолошких истраживања

(«Сл.Гл. РС», 184/14); Закона о водама („Сл.гл.РС“, бр.50/06, 92/09 и 121/12); Правилник о мјерама заштите, начину одређивања, одржавања и обиљежавања зона санитарне заштите

(„Сл.гл.РС“, 76/16) Стандарди из области геотехнике.

Имајући у виду да је један дио терен окарактерисан као условно повољан за градњу због стабилности терена приликом изградње предвиђених објеката неопходно је да се задржи постојећа стабилност терена ( за терен који је условно стабилан и повољан за градњу). У том смислу потребно је сљедеће: Сва засјецања у терен замјенити адекватним потпорним конструкцијама; Ископе на терену вршити систематски и кампадно; Темељење објеката вршити у стабилним дијеловима терена, а препоручује се изградња сутеренских етажа Обезбједити ефикасну евакуације гравитирајућих површинских вода; Обезбједити прихвата и евакуације гравитирајућих приповршинских процједних вода; Одржавање система дренажа; На локацији градње не депоновати ископане материјале нити изводити радове уређења терена са високим насипима; Спријечити неконтролисано сјечење дрвећа. Прије почетка грађења објеката на овом терену неопходно је извести детаљна геомеханичка испитивања и извршити предходно санацију терена, а радове изводити систематски и цјеловито а све са циљем очувања стабилности терена. 4.9. ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ 4.9.1. Систем зелених простора Систем зелених простора има сложену функционалну структуру. Елементи који образују систем су различити по намјени, по циљевима који се желе постићи, а такође и по начину композиције. Основне функције зеленила су побољшање санитарно – хигјенских услова, затим стварање повољних микро-климатских услова као и повећање амбијенталне вриједности простора. Функционално дефинисани објекти пејзажне архитектуре имају благотворан значај за живот и рад људи, па их је потребно сагледати као неодвојиве елементе супраструктуре. Због комплексности структуре и функције објеката пејзажно архитектонског градитељства у оквиру обухвата, анализа стања извршена је на основу категорија. 4.9.2. Стање зелених површина Већи дио обухвата Плана је неизграђен, нарочито западни дио. Највећи дио тих површина се и обрађује, дио чине ливаде и оранице, а мањи дио је под воћњацима. У оквиру парцела индивидуалних стамбених објеката различит је степен уређености зелених површина. Дијелови површина, обично иза објеката, користе се као баште у којима се појављују и појединачна стабла воћкарица, док су дијелови испред објеката засађени различитим врстама декоративног биљног материјала (саднице дрвећа, жбуња, цвећа и травнате површине). Понегдје се среће и жива ограда. Ако говоримо о постојању планираног система зеленила на овом простору, он не постоји. Заступљен је само у оним сегментима око индивидуалних објеката.

5. КОМУНАЛНА ОПРЕМЉЕНОСТ И УРЕЂЕНОСТ ПРОСТОРА 5.1. САОБРАЋАЈ

Обухват Плана представља простор који се налази између магистралног пута Бањалука-М4-Приједор, магистралног пута Бањалука -М16- Градишка, Дракулићке улице, дијела улице Мартиновац и границе обухвата Регулационог плана „Шарговац 2“. Од саобраћајница које се налазе унутар обухвата најзначајнији су магистрални пут Бањалука-М4-Приједор и магистрални пут Бањалука -М16- Градишка. Ови магистрални путеви су дијелови примарне мреже на нивоу државе. За функционисање насеља су најбитније Суботичкa, Шарговачка и Билећка улица. Све остале саобраћајнице у зони обухвата представљају приступне и стамбене саобраћајнице Саобраћајнице које се налазе у овом плану немају задовољавајуће елементе попречног профила, те се намеће потреба за њиховом реконструкцијом. Саобраћајна мрежа унутар обухвта је неразвијена. Прикључци на магистрални пут су изведени на неадекватан начин тако да угрожавају безбједност учесника у саобраћају и смањују капацитет магистралног пута. 5.1.1. Пјешачке комуникације Постојеће саобраћајнице највећим дијелом немају изграђене тротоаре тако да је кретање пјешака отежано и ометано колским саобраћајем. То представља пријетњу безбједности са аспеката свих учесника у саобраћају.

14

5.1.2. Бициклистичке комуникације Унутар обухвата нема изграђених површина за бициклисте. 5.1.3. Паркирање Унутар обухвата не постоје изграђене јавне површине за паркирање, већ се паркирање највећим дијелом обавља унутар индивидуалних парцела. 5.1.4. Елементи јавног превоза У оквиру магистралног пута Бањалука-М4-Приједор, као и улице Шарговачке обавља се јавни приградски превоз путника. Постојећа стајалишта обиљежена су на коловозној површини, односно нису изграђене као посебне саобраћајне површине (аутобуске нише). 5.2. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА

На подручју обухвата Регулационог плана, стање изграђености хидротехничке инфраструктуре има велики значај за квалитет и услове живљења на овоме простору. Са становишта хидротехничке инфраструктуре, унутар подручја предметног обухвата Регулационог плана, разматрана је сљедећа проблематика:

снабдијевање водом за санитарне, противпожарне и остале потребе – водовод, сакупљање и одвођење фекалних (употријебљених) вода из насеља – фекална канализација, сакупљање и одвођење површинских вода од падавина у насељу – кишна канализација и водотоци у насељу – Шарговачки поток.

5.2.1. Водовод Водоснабдијевање постојећих садржаја унутар обухвата Регулационог плана врши се са градског водоводног система Града Бањалука. Јавну водоводну инфраструктуру I висинке зоне водоснабдијевања у обухвату регулационог плана чине:

секундарни цјевоводи профила Ø225 мм и Ø100 мм, који су изграђени у коридору Билећке улице; секундарни цјевовод профила Ø200 мм, који је изграђен у коридору Суботичке улице; секундарни цјевовод промјенљивог профила Ø200 мм и Ø150 мм, који је изграђен у коридору Шарговачке

улице и секундарни цјевоводи различитих профила (Ø150 мм и Ø100 мм) у коридорима постојећих приступних путева,

чије су трасе приказане на тематским графичким прилозима.

Јавну водоводну инфраструктуру II висинке зоне водоснабдијевања у обухвату регулационог плана чине секундарни цјевоводи профила Ø160 мм и Ø110 мм, који су изграђени у коридору магистралног пута М4 Приједор – Бањалука. Предметни обухват регулационог плана, једним својим дијелом припада водоводном подсистему прве висинске зоне водоснабдијевања Града Бањалуке, помоћу којег се врши снабдијевање потрошача водом до коте 170 мнм, условљено резервоаром Туњице I (КД=195 мнм и КП=200 мм), док другим својим дијелом, предметни обухват регулационог плана припада водоводном подсистему друге висинске зоне водоснабдијевања Града Бањалуке, помоћу којег се врши снабдијевање потрошача водом од коте 170 мнм до коте 230 мнм, условљено резервоаром Туњице II (КД=255 мнм и КП=260 мнм). Трасе постојеће јавне водоводне инфраструктуре (са назначеним профилима цјевовода) приказане су на графичком прилогу: План инфраструктуре – хидротехника. 5.2.2. Kанализација На подручју предметног обухвата Регулационог плана, највећим дијелом јавна канализациона инфраструктура није изграђена. Јавну канализациону инфраструктуру чине феклани колектор профила Ø300 мм и оборински колектор промјенљивог профила Ø400 мм и Ø500 мм, који су изграђени у коридору Билећке улице.

Диспозиција фекалних (употријебљених) вода из највећег броја постојећих објеката у унутар предметног обухвата плана врши се у индивидуалне септичке јаме, које су смјештене на власничким парцелама. Површинске воде од падавина са највећег дијела предметног обухвата плана се разливају по околном трену, гдје се инфилтрирају у исти и(ли) гравитационо отичу према кориту водотока Шарговачки поток. Трасе постојеће јавне канализационе инфраструктуре (са назначеним профилима колектора) приказане су на графичком прилогу: План инфраструктуре – хидротехника. 5.2.3. Водоток – Шарговачки поток Кроз обухват плана протиче корито Шарговачког потока, у дужини од око 1750 м. Поток се улива у Широку ријеку, низводно од обухвата плана. Регулисана је само мања дионица испред и иза проласка испод магистралног пута. Површина слива Шарговачког потока износи око 9.78 км2. Протицаји великих вода у доњем дијелу потока, рачунати методом синтетског хидрограма (преузето из идејног пројекта Регулације Широке ријеке, Завод за водопривреду, Сарајево, 1972. године) износе: Q1/100=28.00 м3/с, Q1/25=25.00 м3/с, Q1/10=16.40 м3/с. Кота улива (ушћа) Шарговачког потока у регулисано корито Широке ријеке износи 147.31 м.н.м. Према идејном рјешењу регулације Шарговачког потока, анализирани су и предложени следећи хидраулички елементи регулације: пројектовани пад дна регулисанога корита 5,69‰; отворени трапезни профил регулације корита са бетонском облогом до висине велике воде H1/10; ширина дна регулисаног корита 2,0 м; нагиб страна косина 1:2; дубина велике воде H1/10=1.15 м; дубина велике воде H1/100=1.45 м; надвишења у односу на велику воду H1/100 0.5 м; коефицијент храпавости корита n=0,020. Садашња траса потока је већим дијелом искривудана, обрасла грмљем, са плитко укопаним коритом које се код јачих киша излива и плави простор са обије стране у ширини 20 до 30 м. Равничарски дио земљишта уз поток је већим дијелом баровит, са високим нивоом подземних вода и није повољно за градњу у оваквим условима. 5.3. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА

Постојећи објекти у делу насеља Шарговац који се налазе у обухвату предметног регулационог плана напајају се електричном енергијом из постојећих монтажно-бетонских и стубних трансформаторских станица и то: МБТС „Агроимпекс“ 20(10)/0,4 kV, 630 kVА МБТС „Шарговац 4“ 20(10)/0,4 kV, 630 kVА СТС „Шарговац школа“ 10/0,4 kV, 250 kVА СТС „Шарговац-Избегличко насеље“ 10/0,4 kV, 160 kVА СТС „Фрико-Тунјице“ 10/0,4 kV, 160 kVА СТС „Шарговац 3“ 10/0,4 kV , 250 kVА МБТС-це се напајају кабловски из ТС 110/10 kV Бања Лука 1 (СН ћелија број Б11) док се стубне трансформаторске станице напајају кабловско-наземном СН мрежом такође из ТС 110/10 kV Бања Лука 1 (СН ћелија број Б3) У обухвату регулационог плана стубне трансформаторске станице се напајају преко надземне средњенапонске електроенергетске мреже која местимично укршта поједине изграђене и планиране објекте. Постојећа СН надземна мрежа укршта и трасу планираног аутопута. С обзиром да се ради о СН водовима и 20(10)/04 kV трафо-станицама, исти ће се новим РП замијенти са подземним 20 kV водовима и типским слободностојећим ТС 20(10)/04 kV снаге до 1000 kVA. Разводна НН мрежа изведена као надземна мрежа и углавном сви капацитети су искоришћени. НН мрежа изведена је са Al/Če проводницима и кровним носачима и самоносивим кабловским снопом положеним по армирано-бетнским стубовима. 5.3.1. Јавна расвјета Шарговац је приградско насеље ширег градског језгра гдје је јавна расвјета изведена само поред главне улице, тако да је већи дио насеља без јавне расвјете. 5.4. ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

Простор обухваћен Регулационим планом покривен је ТТ везама тако што је већи дио индивидуалног становања прикључен на градску ТТ мрежу, односно, градску инфраструктутуру из области телекомуникација.

15

Подземна ТТ мрежа је делимично положена у кабловску канализацију (оптички каблови и једним делом и примарни ТТ каблови), а делимично у кабловском рову (већи део примарних ТТ каблова и део секундарниџ ТТ каблови). Део ТТ мреже је изведен надземно. 5.5. ТОПЛИФИКАЦИЈА

У обухвату Плана не постоји изграђена цјевоводна мрежа даљинског гријања из Топлане за снабдијевање објеката топлотном енергијом за загријавање просторија. Објекти у обухвату се загријавају индивидуално путем пећи на чврсто гориво и интерних котловница.

6. ГРАДИТЕЉСКО НАСЉЕЂЕ За потребе израде овог Плана достављени су Програмски елементи и смјернице, бр. 07/1/624-276/17 од 19.05.2017. године, издани од стране Републичког Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа. Према том документу, као и увидом на терену, није евидентирано културно-историјско и природно насљеђе.

7. ЖИВОТНА СРЕДИНА

Немарна и неконтролисана промјена природних услова усљед урбанизације коју карактеришу експлоатација природних ресурса (објекти, асфалт, инфраструктура) проузрокује кризу у животној средини која се манифестује у различитим облицима, прије свега као:

1. загађивање вода (површинских и подземних); 2. нагомилавање чврстог отпада; 3. загађивање атмосфере; 4. појава буке и др.

Загађење ваздуха настаје емисијом полутаната у атмосферу као посљедица сагоријевања различитих врста горива у окружењу овог обухвата, који се употребљавају најчешће у саобраћају или као енергенти, као и транспортом загађујућих материја из сусједних региона (регионални утицаји). Више концентрације загађујућих материја за очекивати је да се налазе на самим линијама ободних саобраћајница, као и у завјетреним зонама објеката. Оно што је неопходно нагласити, између осталог, је да квалитет ваздуха на овом подручју у великој мјери зависи од климатских карактеристика као и укупних имисионих вриједности полутаната ширег ваздушног поља Бањалуке. Полутанти који се истичу као загађивачи, односно који се обично налазе у зони умјереног ограничења су: угљендиоксид, азот, сумпордиоксид, као и тешки метали попут олова, каднијума и арсена. Деградација тла огледа се у оквиру изграђеног дијела који је покривен инфраструктуром.

8. УСЛОВИ КРЕТАЊА ОСОБА СА УМАЊЕНИМ ТЈЕЛЕСНИМ СПОСОБНОСТИМА

Увидом на терену установљено је да предметни простор у постојећем стању није у потпуности прилагођен кретању особа са умањеним тјелесним способностима.

16

Б. ПРОБЛЕМИ СТАЊА

17

1. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА Након наведених података о општем стању уређености простора у обухвату Плана и података о планирању може се констатовати да су исказане потребе како од стране институција Града, тако и од разних субјеката заинтересованих да се овај простор планском изградњом доведе у стање примјерно локалитету. На основу анализе постојећег стања, те његовог поређења са стањем изведености ранијих планских рјешења за овај простор, установљени су проблеми које је потребно превазићи у планском концепту. Проблем који се јавио на овом простору се тиче највише имовинско-правних односа. Приликом дефинисања концепта претходног Плана није се водило превише рачуна о постојећој власничкој структури, због чега се и доста планских рјешења није реализовало. Овим Планом прије свега планира се унаприједити простор у оквиру обухвата, на начин да индивидуално становање и даље буде примарно у склопу обухвата. Евидентан је проблем и непостојања одређених јавних објеката и површина, за којима постоји потреба већ дужи период. Дио тих објеката и површина били су планирани и претходним Планом, али због немогућности рјешавања имовинско-правних односа условљених парцелацијом дефинисаном ранијим планским рјешењима, реализација тих простора је изостала. Јавни садржаји попут вртића, као и објекта за друштвене потребе (амбуланту породичне медицине, мјесне заједнице и сл.) планирају се формирати у источном дијелу обухвата, у непосредној близини основне школе и постојећег фудбалског терена. С обзиром да у обухвату Плана не постоје рекреативне зоне за становнике предметног подручја, те на изглед и стање фудбалског терена, ниво његове опремљености и сл., треба размотрити могућност његовог осавремењавања и повећања капацитета, те формирања парка. 2. САОБРАЋАЈ За предметни простор се може констатовати да нема организовану мрежу саобраћајница и у том смислу је његов даљњи развој у знатној мјери отежан. Саобраћајна мрежа која је планирана важећим Планом није развијена у складу са истим, већ се простор развијао према постојећој мрежи саобраћајница. Поред наведеног, непостојање пјешачких стаза, те усмјеравање пјешака на коловозне површине, знатно утиче на безбједност пјешака, те на одвијање саобраћаја, генерално. 3. ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ У склопу предметног обухвата заступљене су зелене површине највећим дијелом у приватном власништву, које егзистирају у виду уређених зелених површина у склопу грађевинских парцела и пољопривредних површина. Што се тиче јавног зеленила исто езистра у мањем обиму уз постојеће сабраћајнице као уређене зелене површине, док зелене површине у појасу Шарговачког потока егзистирају као неуређене зелене површине. Ако говоримо о постојању планираног система зеленила на овом простору, у простору је примјетан дефицит уређених отворених и озелењених простора у виду паркова, пјацета и сл. Заступљен је само у оним сегментима око индивидуалних објеката. 4. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА 4.1. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА

4.1.1. Водовод Са становишта водоснабдијевања постојећих и планираних садржаја у обухвату Регулационог плана, стање је условно повољно због недовољне неизграђености јавне водоводне инфраструктуре, нарочито се ово односи на сјеверни дио предметног обухвата, у којем је потребно развити (изградити) мрежу II висинске зоне водоснабдијевања. Постојећа водоводна мрежа представља добар основ за даље планирање (развијање) водоводне мреже којом би се обезбиједило квалитетно водоснабдијевање постојећих и планираних садржаја у скопу предметног обухвата. 4.1.2. Канализација Са становишта одвођења фекалних (употријебљених) вода из постојећих и планираних садржаја у склопу предметног обухвата Плана, као и одвођења површинских вода од падавина са кровних равни, саобраћајних и паркинг површина и

осталих слабије пропусних површина (поплочања), стање је неповољно јер не постоји изграђена јавна канализациона инфраструктура. Диспозиција фекалних (употријебљених) вода из постојећих објеката унутар предметног обухвата плана врши се у индивидуалне септичке јаме, које су смјештене на власничким парцелама. Нема података о стању постојећих септика, односно, о њиховој водонепропусности. Са становишта одводње површинских вода од падавина, може се констовати да је дјелимична повољност у томе, што уз јужну границу предметног обухвата плана протиче водоток Широка ријека, као реципијент површинских вода које се сливају тереном послије падавина. 4.1.3. Водоток Шарговачки поток Корито водотока Шарговачки поток кроз предметни обухват плана је искривудано са мањим плављењима околног терена за вријеме падавина јаког интензитета. Обале су мјестимично нестабилне и изложене ерозији усљед дејства великих вода. Регулацијом Шарговачког потока би се спријечиле поплаве у дијеловима насеља, а добиле би се и нове површине повољне за градњу. 4.2. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

4.2.1. Електроенергетика Посматрајући постојећу електроенергетску инфраструктру на подручју дела насеља Шарговац који је обухваћен овим регулационим планом долази се до података да иста не задовољава тренутне и планиране техничке услове испоруке електричне енергије. Сем тога постојећи далеководи укрштају део постојећих и планираних објеката а на појединим деоницама и у лошем стању. НН мрежа на предметном подручју је делимично санирана и реконструисана. Имајући наведено у виду као основни циљ овог планског документа потавља се задатак изградње нове и реконструкција постојеће електроенергетске инфраструктуре а све у циљу квалитетније испоруке електричне енергије потрошачима. У план се мора ући са реално очекиваном потрошњом која се појављује у насељима као што је планирано насеље Шарговац (шире градско језгро са непознатим начином загревања објеката), која ће се одредити на бази подлога за димензионирање електроенергетских мрежа. Осим наведеног у овом планском документу поставља се задатак изградње нове средње напонске 20 kV кабловске мреже и нових 20(10)/04 kV трафо-станица умјесто постојећих СН дистрибитивних постројења. Као главне напојне тачке за напајање предметног насеља предвиђа се ТС 110/20 kV „Бања Лука 4“ и ТС 110/10 kV „Бања Лука 1“. Кроз план предвидјети израду јавне расвјете у свим постојећим и новопланираним улицама дела насеља Шарговац обухваћеног овим регулационим планом. 4.2.2. Телекомуникације Претплатничка и разводна ТТ мрежа капацитираће се према потребама планиране изградње. Кабловску ТТ канализацију планирати са двије и четири ПВЦ цијеви 110/100 mm (за телефонске каблове) + двије окитен цијеви 50/46 mm, по могућности различитих боја, (за информациони систем и кабловску телевизију). Мини окна планирати да буду величине 1000х1000х1000 mm са типским поклопцем. У мини окнима планирати да «шлинга» одлазног и долазног кабла буде минимално 2 m. До свих извода од мини кабловског окна планирати да се поставе најмање по двије цијеви 40 mm или 50 mm, а унутар зграде до извода, по рјешењу пројектанта, цијев или каналица. Ако се поставља нови извод планирати да се обје цијеви доведу у извод. Кабловска окна поставити, првенствено, на мјестима гранања ТТ канализације и на мјестима гдје ТТ канализација скреће под оштрим углом. Развођење инфраструктуре за кабловску телевизију планирати ваздушним путем, што представља прелазно рјешење док се не изгради подземна мрежа.

18

4.3. ТОПЛИФИКАЦИЈА

Основни и највећи проблем, због којег је врло тешко израдити концепт јединствене топлификационе мреже на цијелом предметном обухвату, односи се на чињеницу да на овом подручју не постоји изграђен топлотни извор за централизовано снабдијевање топлотном енергијом планираних објеката типа топлане, или рејонске котловнице. 5. ОЦЈЕНА ПРИРОДНИХ И СТВОРЕНИХ УСЛОВА

Анализом постојећег стања тј. природних и створених услова овог подручја уз истовремено уважавање захтјева и потреба савременог живота, може се дати оцјена стања, на основу које се може утицати код утврђивања циљева развоја и код одређивања просторно-програмског концепта. У ту сврху анализиране су природне карактеристике, намјена површина и постојећа изграђеност и инфраструктурна опремљеност. У погледу ове анализе повољности са аспекта природних услова, ово подручје има низ повољности за изградњу објеката различитих структура, а поготово објеката стамбеног карактера. У групи створених услова анализирана је постојећа намјена површина и изграђеност и инфраструктурна опремљеност: саобраћајна, водоводна и канализациона. Анализа постојеће изграђености открива нека ограничења. Постојећи изграђени фонд се може у цјелини уклопити у програмски и концепцијски дио Плана. На основу наведене анализе могуће је као оцјену стања дати сљедеће заклучке: Природни услови подручја су повољни и не представљају ограничавајући фактор за даљу изградњу и урбано уређење простора; Параметри изграђености указују на релативно низак степен искоришћености простора, поготово ако се узме у обзир чињеница да се ради о дијелу ужег урбаног подручја; Објекти чврсте градње су једнаке грађевинске вриједности у добром стању; Постојећу саобраћајну инфраструктуру чине примарне саобраћајнице (Суботичка улица, Шарговачка улица, Билећка улица, магистрални пут Бањалука -М4-Приједор, који тангира обухват са сјеверне стране и магистрални пут Бањалука -М16- Градишка, који тангира обухват са источне стране). Мрежа комуналних инфраструктурних инсталација у овом подручју је дјелимично развијена, тј. водоводна и електроенергетска инфраструктура су задовољавајуће, док канализациона инфраструктура не постоји. 6. ОЦЈЕНА СТАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ, УРЕЂЕЊА И КОРИШТЕЊА ПРОСТОРА

Обухват Плана представља простор који се налази у ужој урбаној зони, коју карактеришу објекти индивидуалног становања, уз тачкасто распоређене пословне просторе, те пословне објекте уз магистралне путеве. Предметни простор је недовољно искориштен, те је у том смислу и погодан за ширење градског ткива. Постојећа матрица изграђених објеката даје добру основу за даље уређење простора методама реконструкције, интерполације и реорганизације постојећих и новопланираних физичких структура, са детаљним уређењем свих видова функционисања јавних и заједничких простора: зелених површина, поплочаних површина и пјешачких стаза, спортских игралишта, те рјешењем проблема саобраћаја. То значи да се урбани модели постојеће организације простора морају подићи на виши ниво уређења, те да се мора дати више акцента на саобраћајне токове унутар предметног обухвата.

19

В. ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

20

Након наведених података о општем стању уређености простора у обухвату Плана и података о планирању, може се констатовати да су исказане потребе, како од стране власника парцела, тако и Града, да се овај простор планском изгадњом доведе у стање примјерено локалитету. За потребе израде Плана су пристигле смјернице и програмски задаци надлежних институција, те велики број захтјева грађана и привредних субјеката. Појединачни захтјеви су углавном базирани на повећању искоришћења власничких парцела. У том смислу, потребно је извршити детаљну анализу достављених програмских задатака и смјерница, како од надлежних институција, тако и од физичких лица, те максималном интерполацијом истих дефинисати концепт развоја, који ће омогућити што ефикаснију реализација Плана у будућности. Основни циљ ревизије Плана, на основу наведеног, је провјера усклађености свих наведених захтјева, те њихова интеграција у складну и функционалну просторну и организациону цјелину, како би се План што ефикасније и у разумном временском периоду могао реализовати. Могућности за досадашњу изградњу на овом простору дјелимично су биле ограничене општом економском ситуацијом, новим тржишним условима, као и постојећим Регулационим планом. Циљеви организације и уређења простора могу се исказати кроз сљедеће:

планским опредјељењем формирати простор високог урбаног стандарда; дефинисати карактеристике физичких структура у простору; организовати хумано и квалитетно становање; остварити боље услове за функционисање јавних садржаја и друштвених дјелатности на подручју плана; утврдити карактеристике појединих елемената природне средине; дефинисати развијеност инфраструктурне мреже; дефинисати основне саобраћајне токове и паркирање возила, као и нове функционалније прикључке на

постојеће саобраћајнице. 1. СТАНОВНИШТВО И СТАНОВАЊЕ

У послијератном периоду дошло је до потребе за ширењем Града Бањалука. Из тог разлога предметни простор се развијао у правцу претежно индивидуалног стамбеног насеља, гдје се тежило да се постигну услови за изградњу што већег броја стамбених јединица на предметном простору. Нови стамбени простор се добија углавном замјенском изградњом стамбених и/или стамбено-пословних објеката на локалитетима на којима постоје објекти лошијег бонитета, затим реконструкцијом, те повећањем хоризонталних габарита и надоградњом постојећих структура, као и наставком реализације започетог стамбено-пословног блока у југоисточној зони са који већ постоји издана урбанистичка документација, али и интерполацијом нових објеката у већ формирану урбану матрицу. Овакви трендови су реални због карактера постојеће изграђене средине. Поред постојећих трендова, правци развоја локације одређени су и програмским захтјевима достављеним од стране Носиоца припреме Плана и заинтересованих лица (путем програмских захтјева достављених Носиоцу израде и Носиоцу припреме Плана). 2. ПОСЛОВНЕ И ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Планирана је даља афирмација пословних садржаја у оквиру обухвата Плана. Углавном се планирају индивидуални стамбени објекти, гдје је могуће приземну и евентуално 1. етажу користити за пословање, али и појединачних пословних објеката. У обухвату Плана пословне дјелатности су планиране уз постојеће примарне саобраћајнице. 3. СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈА

Постоји потреба за планирањем и уређењем рекреативних површина, како би се повећао укупни комфор живота и унаприједила и оплеменила стамбена и пословна функција у обухвату Плана. Такође, потребно је простор за ове дјелатности дефинисати на начин који уважава реалне околности на терену и власничку структуру, те уз макисмално поштовање затечене структуре намијењене за спорт и рекреацију. У складу са претходно наведеним, евидентно је да постоји потреба да се постојећа спортска зона унаприједи, тј да се планира изградња трибина уз фудбалски терен, пратећи паркинг, реконструише постојећи објекат спортског балоне и сл.

4. ИНФРАСТРУКТУРА 4.1. САОБРАЋАЈ

У односу на анализу стања, те изведених и констатованих проблема, прије дефинисања самог концепта плана саобраћаја дефинисани су циљеви развоја саобраћајне мреже који се огледају у сљедећем:

- дефинисати функционалну и ефикасну саобраћајну мрежу са посебним акцентом на уклапање на планирану саобраћајну мрежу у окружењу;

- планирати регулације саобраћајница на начин да се формира и адекватан простор за повећање капацитета саобраћајница;

- повезати главне саобраћајне коридоре попречним везама, са циљем повећања пропусне моћи и нивоа услуге;

- саобраћајну мрежу планирати на начин да се издеференцирају различити видови саобраћаја у попречним профилима саобраћајница;

- елементе попречног профила планирати на начин да се безбједност учесника подигне на што већи ниво; - планирати адекватан број паркинг мјеста, у складу са предвиђеном намјеном простора.

4.2. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА 4.2.1. Водовод Постојећи и планирани садржаји у обухвату Плана снабдијеваће се водом са јавне градске водоводне мреже. Предметни обухват регулационог плана, једним дијелом припада водоводном подсистему прве висинске зоне водоснабдијевања Града Бањалуке (снабдијевање потрошача водом до коте 170 мнм), док другим дијелом припада водоводном подсистему друге висинске зоне водоснабдијевања Града Бањалуке, (снабдијевање потрошача водом од коте 170 мнм до коте 230 мнм). Планом је предвиђена градња већег броја објеката, па ће самим тим и потребе за водом бити веће. Из тог разлога овим Регулационим планом је предвиђена градња секундарне водоводне мреже, која би представљала јединствену цјелину са постојећим цјевоводима јавне водоводне инфраструктуре. На овај начин обухват Плана би био опремљен квалитетном дистрибутивном водоводном мрежом, чиме би се створили добри услови за квалитетно водоснабдијевање постојећих и планираних садржаја санитарном и хидрантском водом. 4.2.2. Канализација У складу са усвојеном програмском концепцијом развоја Града Бањалуке, планирани систем прикупљања и одвођења отпадних вода је сепаратног (раздјелног) типа, тј. посебним каналима се одводе сaнитарне отпадне воде, а посебним каналима се врши одводња површинских вода са кровних и саобраћајних површина, паркинга и осталих слабије пропусних површина. Изградњом јавне канализационе инфраструктуре, за потребе постојећих и планираних садржаја унутар предметног обухвата Регулационог плана створиће се добри услови за ефикасно одвођење фекалних (употријебљених) вода, као и површинских вода од падавина. 4.2.3. Водоток Шарговачки поток У коначном рјешењу уређења простора, биће потребно извести одговарајуће регулационе радове на исправљању корита на појединим дионицама и формирању потребног профила које ће прихватити велике воде стогодишњег ранга појаве. 4.3. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

Као основни циљ овог планског документа потавља се задатак изградње нове и реконструкција постојеће електроенергетске инфраструктуре (укидањем постојећих стубних трафостаница и уградњом нових монтажно-бетонских трафостаница као повезивањем истих подземним кабловским водовима) и телекомуникационе инфраструктуре.

21

4.4. ТОПЛИФИКАЦИЈА

Предметни локалитет не планира се загријавати преко градског топификационог система гријања, јер је ријеч о приградској зони гдје би трошкови изградње топлификационг система градског гријањa увелико прешли трошкове исплативости. Циљ је да предложено рјешење за снабдијевање објеката топлотном енергијом за загријавање просторија буде рационално, технички оптимално и прилагодљиво промјенама, и да се при одабиру било које варијанте или комбинације рјешења за загријавање или расхлађивање објеката поред осталих закона и прописа испоштују сви прописи о заштити животне околине.

5. СИСТЕМ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА

Основи циљеви везани за уређење зелених површина односе се на унапређење постојећег дендрофонда, озелењавање грађевинских парцела објеката у обухвату Плана и уређења обале Шарговачког потока. 6. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Савремени концепт заштите животне средине захтијева континуирано праћење степена аерозагађења, хидрозагађења, педозагађења, биљног покривача, фауне, хигијенског стања средине, здравственог стања људи, буке, вибрација, штетних зрачења и других појава и показатеља стања животне средине. Општи критеријуми за заштиту животне средине од објеката полазе од међународно утврђених еколошких принципа који се могу свести на сљедеће:

најбоља политика заштите животне средине заснована је на превентивним мјерама, што подразумијева благовремено спрјечавање еколошки негативних утицаја на животну средину, умјесто уклањања њихових посљедица;

у процесу доношења одлука о изградњи привредних и инфраструктурних објеката мора се анализирати и јасно утврдити утицај њихове изградње и рада на квалитет животне средине.

Да би се испунили сви предвиђени захтјеви, овим Планом се дефинишу и одређена рјешења која се заснивају, како на дефинисању заштите основних природних елемената, тако и на заштити слободних простора, градске баштине, мреже зелених површина и културног пејзажа. Основне потребе заштите се заснивају у заштити природних елемената животне средине и радом створених човјекових вриједности које су дио ове урбане цјелине, а које могу битно да утичу на квалитет човјековог живота у њој. Заштита животне средине овог Плана постићи ће се остваривањем више појединачних циљева, који се односе на:

Заштиту вода од загађења (свеобухватно каналисање и пречишћавање отпадних вода из објеката); Заштиту земљишта од загађења (спрјечавање депоновања отпада на за то непредвиђеним мјестима, итд ); Заштиту ваздуха од загађења (кроз обезбјеђење еколошки повољног система топлификације, контролисање

аерозагађења од саобраћаја, као и поштовање мезо и микроклиматских услова при избору локација за потенцијалне загађиваче);

Заштиту од буке (кроз адекватно планирање саобраћајница и саобраћајних токова и контролисања саобраћајне буке, као и различите мјере заштите, почевши од правилног лоцирања извора буке у односу на пријемник, смањења стварања буке и спречавања њеног ширења у околину, итд.);

Заштиту вегетације, при чему се мисли на вегетацију планирану Планом. Основне потребе заштите проистичу из потреба стварања комодитета, тј. комфора у једној урбаној цјелини са једне стране, а са друге стране, ради заштите животне средине и општих природних добара које су дате човјеку на располагање. У том смислу, неопходно је максималном заштитом постојећих природних ресурса унутар обухвата Плана, правилном диспозицијом загађивача, адекватним уређењем система зелених површина итд., обезбиједити такве услове који ће битно утицати на унапређење квалитета живљења и амбијенталних вриједности на подручју обухвата овог Плана. 7. БИЛАНС ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТИ

Биланс потреба и могућности у овом простору није егзактно исказан приликом дефинисања програмског задатка и смјерница за израду Плана, али је он у суштини дефинисан кроз могућности које разматрани простор пружа за могућу нову изградњу и уређење.

Потребно је оне дијелове изграђеног ткива који својим нивоом уређења не одговарају значају локалитета, моделима замјенске изградње, реконструкције, интерполације и уређења довести на потребан ниво урбанитета. Основни циљ реорганизације простора је усклађивање предметног простора са новонасталим околностима и тржишним потребама које су се појавиле на предметном локалитету.

22

Г . КОНЦЕПТ (ПРОГРАМ) ПЛАНА

23

1. УРБАНИСТИЧКИ КОНЦЕПТ

Основна концепција изградње и уређења простора базирана је на вредновању постојећег стања, анализи просторних и природних могућности локације, анализи конкретних захтјева заинтересованих лица достављених у периоду прикупљања информационо-документационе основе за израду Плана, усглашавањем са представницима надлежних инфраструктурних предузећа, те надлежних јавних институција и градских структура. Просторни план је дефинисано да се у ужем урбаном подручју планира интензивнија изградња, унапређење урбаног стандарда, већа заступљеност вишепородичног становања, административних, јавних и уопште пословних садржаја. Овом ревизијом Плана већина земљишта намијењено је за грађевинско, дио земљишта за водно и дио земљишта је резервисано за развој саобраћајне мреже (аутопут Бањалука – Гламоч). Ревизијом Плана установљени су разлози због којих важећи План није реализован у још већој мјери, те се приступило изради концепта, који према садашњим сазнањима, више одговара тенденцији развоја предметног простора, а у складу је са документацијом вишег реда, те конкретно исказаним захтјевима власника и корисника простора, достављененим прије и у току израде предметног документа. Кроз овај документ је, осим предметног локалитета – обухвата Плана, сагледано и његово непосредно окружење, кроз постојеће стање и плански концепт, као неодвојиви дио те функционалне цјелине, првенствено са циљем усклађивања и уклапања планског концепта у урбанистички плански концепт окружења који је дефинисан осталом планском документацијом. Предложеном основном концепцијом просторне организације задржана је урбана матрица у смислу формирања сродних садржаја у односу на постојећи и плански концепт. Планом је предвиђено задржавање великог броја постојећих објеката у обухвату. Унутар обухвата задржана је основна намјена локалитета, са претежном и доминантном организацијом стамбених и тачкасто распоређених стамбено-пословних / пословних садржаја. Пословне дјелатности су углавном концентрисане уз примарне саобраћајне токове док се исте могу планирати и у склопу приземне етаже индивидуалних стамбених објеката. Јавни и спортски садржаји су сконцентрисани у источном дијелу обухвата, уз постојећи објекат ЈУ Основна школа „Ђура Јакшић“. Издвојене су и јасно детерминисане потребне површине за саобраћајне комуникације у оквиру насеља, за функцију насеља, као и резервисане површине дефинисане Просторним планом Града Бањалука, за трасу аутопута Бањалука – Гламоч. 2. ДЕТАЉНА НАМЈЕНА ПОВРШИНА Комплетно грађевинско земљиште подијељено је на грађевинскe блокове, односно зоне са доминантном намјеном, које су подијељене значајнијим саобраћајним комуникацијама. Приступне саобраћајнице и саобраћајнице мање фреквентности су садржане унутар појединих грађевинских блокова. План намјене површина је подијељен у неколико категорија, а према намјени која доминира унутар сваке зоне појединачно:

стамбена (С), пословна (ПО), образовно-васпитна(ОВ), спорт и рекреација (СП), паркови (ПП), јавне површине (колске и пјешачке комуникације, зеленило).

* приступне саобраћајнице садржане су унутар појединих зона. Грађевинско земљиште се највећим дијелом намјењује за стамбену намјену, док се мањим дијелом намјењује за пословну намјену , као и за јавне садржаје дефинисане у источном дијелу обухвата.

3. РЕГУЛАЦИОНЕ ЛИНИЈЕ

Регулациона линија је планска линија, одређена графички и нумерички, која одваја земљиште планирано за јавне површине од грађевинског земљишта намијењеног за изградњу објеката. Регулационе линије приказане су на граф. прилогу бр. 11: План грађевинских и регулационих линија. Уколико се приликом израде детаљних урбанистичко-техничких услова само за јавну инфраструктуру, укаже потреба за корекцијом регулационе линије због уклапања свих елемената јавне инфраструктуре са конфигурациојом терена, могуће је минимално кориговати регулациону линију, на начин да се задржи основни концепт јавно - приватно. 4. ГРАЂЕВИНСКЕ ЛИНИЈЕ (ХОРИЗОНТАЛНА И ВЕРТИКАЛНА РЕГУЛАЦИЈА)

Грађевинске линије формиране су на начин да се обезбиједи квалитетно уклапање планираних објеката са постојећим објектима који се задржавају у планском концепту. Грађевинске линије су помјерене у односу на планску регулациону линију. Приликом интервенисања на терену, односно приликом израде детаљних урбанистичко-техничких услова за изградњу планираних и/или замјенских објеката, као и приликом дефинисања интервенција за реконструкцију, доградњу и надоградњу постојећих објеката, могуће је у минималној мјери одступити од хоризонталних габарита објеката приказаних у графичком дијелу Плана, под условом да се планираним интервенцијама не нарушавају успостављене грађевинске линије, не прелази регулациона линија нити граница грађевинске парцеле, те да су задовољени сви параметри прописани за сваки грађевински блок појединачно. Дијелове постојећих објеката који нису обухваћени грађевинском линијом, а нису означени на Карти рушења, као дијелови које је неопходно уклонити, приликом интервенисања на терену је могуће задржати у постојећем стању, а све планске интервенције на постојећим објектима, за које је остављена могућност, укључујући и надоградњу, морају бити унутар грађевинских линија. Наведено важи за легално изграђене објекте, као и за објекте који су у поступку легализације. У односу на успостављене грађевинске линије могуће је формирање препуста на спратним етажама, у виду препуста ширине до 2.0 метра, под условом да не прелазе границу грађевинске парцеле и регулациону линију. За постојеће објекте који су Планом предвиђени за задржавање, као и за објекте предвиђене за реконструкцију, могуће је градити замјенске објекте. За одређене зоне дефинисане су максималне грађевинске линије зона у којима је могуће вршити планиране интервенције на реконструкцији, доградњи и надоградњи и/или приликом изградње замјенских објеката, као и приликом изградње планираних објеката. За овако дефинисане зоне грађења дати су параметри максималног коефицијента изграђености и коефицијента заузетости, који се морају примјењивати на нивоу грађевинске парцеле, узимајући притом у обзир укупну постојећу бруто грађевинску површину под грађевинама на парцели које се задржавају и планираних интервенција. Грађевинске линије подземних етажа утврђиваће се приликом израде детаљних урбанистичко-техничких услова за сваку појединачну локацију, узимајући притом у обзир све параметре прописане Планом, а нарочито услове везане за прописани начин постављања инфраструктурних прикључака (шахтови), проценат озелењених површина и сл. Приликом израде детаљних урбанистичко-техничких услова треба водити рачуна да дефинисани габарит подземне етаже не излази из граница грађевинске парцеле, односно не наруши регулациону линију, те не онемогући приступ и комуникацију око објекта, не угрози инфраструктуру и не онемогући формирање планиране зелене матрице у оквиру грађевинске парцеле. Габарит подземних етажа је могуће градити изван грађевинских линија дефинисаних за надземни дио објекта и приказаних на графичком прилогу: План грађевинских и регулационих линија. У смислу спратности објеката, на графичким прилозима приказане су максималне надземне спратности објеката. Градња подземних етажа (сутерен или подрум) је опциона, како у смислу броја потребних подземних етажа, тако и њихове намјене (детаљно објашњено у правилима грађења). Максимална спратност планираних индивидуалних стамбених објеката је П+2 (приземље+два спрата) и иста је дефинисана на графичким прилозима. Није потребно да објекат досегне пуну спратност.

24

За постојеће објекте које су мање спратности од горе наведене даје се могућност надоградње до максимално три надземне етаже. Вишепородични објекти су дефинисани спратношћу П+3 (приземље+три спрата) и иста је дефинисана на графичким прилозима. Није потребно да објекат досегне пуну спратност. Пословни објекти и објекти јавних садржаја се даје максимална спратност П+2 (приземље+два спрата). 5. ПАРЦЕЛАЦИЈА

Грађевинска парцела је површина земљишта испод објекта и земљишта за редовну употребу објекта која је документом просторног уређења, или на основу тог документа, одређена нумерички и графички, са обезбијеђеним колским и пјешачким приступом на јавну саобраћајну површину, одговарајућим бројем паркинг-мјеста и обезбијеђеном зеленом површином која треба да обухвата минимално 20% укупне површине парцеле код изградње нових објеката, осим у случају замјене постојећег објекта новим. Парцелација земљишта у оквиру обухвата Плана дефинисана је на графичким прилозима: План парцелације – површине и бројеви парцела и План парцелације – координате ломних тачака и дужине фронтова граница парцела. Грађевинске парцеле су дефинисане постојећим и планираним граница, с тим да се водило рачуна да се гдје је било могуће задрже постојеће границе парцела ради лакшег рјешавања имовинских односа. У складу са тим, дефинисано је сљедеће:

грађевинске парцеле објеката, парцеле јавних саобраћајних површина, остале јавне површине.

У дијеловима који су на графичком прилогу: План просторне организације дефинисане као зоне за грађење, могуће је формирати план парцелације у складу са параметрима дефинисаним овим документом, као и важећом законском регулативом из ове области. С тим у вези, у оквиру одређене зоне могуће је формирати више парцела у оквиру једне зоне, у складу са дефинисаном позицијом објеката и прописаним урбанистичким параметрима. Дозвољава се минимална корекција граница планираних грађевинских парцела у случајевима када је то неопходно због усклађивања имовинско-правних односа, те уз сагласност власника земљишта према којем се корекција врши. Парцелација јавних површина дефинисана је на начин да су одвојене парцеле јавних површина од осталог земљишта. Дозвољена је фазна реализација јавних површина, а у складу са сегментима реализације и формирање засебних грађевинских парцела појединих сегмената. Парцеле инфраструктурних објеката: За надземне инфраструктурне објекте дефинисане су засебне грађевинске парцеле. Уколико се, због немогућности реализације инфраструктурног објекта на одређеној позицији, укаже потреба за њеним измијештањем на други локалитет, потребно је, кроз детаљне урбанистичко-техничке услове за изградњу тог инфраструктурног објекта дефинисати грађевинску парцелу оптималне површине са обезбијеђеним трајним приступом. 6. ГРАНИЧНИ ПАРАМЕТРИ ЗА ГРАЂЕЊЕ ПО ЗОНАМА На графичком прилогу: План просторне организације евидентне су зоне за које су у наставку текста дати и сви неопходни параметри и општи урбанистичко-технички услови за градњу објеката. Напомена:

Коефицијент изграђености представља однос укупне бруто грађевинске површине свих надземних етажа објеката и укупне површине грађевинске парцеле, а коефицијент заузетости је однос тлоцртне површине свих објеката на грађевинској парцели и укупне површине грађевинске парцеле (у складу са Законом о уређењу простора и грађењу, Службени гласник Републике Српске број 40/13, 106/15 и 47/16) и Правилником о општим правилима урбанистичке регулације и парцелације, Службени гласник Републике Српске број 115/13).

7. ОПШТИ УРБАНИСТИЧКО-ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ГРАЂЕЊЕ

Овим Планом дефинисани су сви релевантни регулативно-урбанистички елементи за пројектовање и изградњу објеката у предметном обухвату Плана. Текстуални дио Плана и сви графички прилози чине јединствен документ који у регулативном смислу обавезују све субјекте без обзира у којој фази реализације Плана учествују. Прије израде архитектонског пројеката за објекте чија градња се овим Планом предвиђа требало би формулисати детаљан пројектни задатак, који укључује и податке и захтјеве садржане у Плану. Ти подаци се односе на:

намјену објекта, хоризонталне и вертикалне габарите, ситуациони размјештај објекта и површина, орјентационе нивелационе коте, услове за прикључење на саобраћајну мрежу и задовољење саобраћајних потреба, максималну изграђеност парцеле, архитектонско обликовање објекта, услове за уређење слободних површина, услове за прикључење објекта на комуналну хидротехничку, енергетску и ТТ мрежу и услове заштите животне средине, еколошке услове и услове заштите од пожара, и сл.

Сви ови подаци детерминишу се као посебан урбанистичко - регулативни документ за сваки објекат или блок као цјелину у виду детаљних урбанистичко - техничких услова за пројектовање и изградњу објеката. Основу за њихово дефинисање представља овај План. Детаљним урбанистичко-техничким условима одређујe се намјена објеката и њених дијелова, хоризонтални и вертикални габарити, положај према грађевинским линијама и према границама грађевинске парцеле, положај помоћних просторија, услови прикључења на комуналне инсталације и саобраћајнице, услови у погледу фасада, кровова, паркиралишта, озелењавања и уређења парцелe и др. Детаљни урбанистичко-технички услови израђују се као посебан елаборат, у складу са Планом и са одредбама Закона о уређењу простора и грађењу, и служе као стручна подлога за издавање локацијских услова и за израду техничке документације. Градски орган управе надлежан за просторно уређење може на основу своје оцјене или на иницијативу комисије Скуштине Града надлежне за послове просторног уређења, организације која је носилац израде детаљних урбанистичко-техничких услова, подносиоца захтјева за издавање локацијских услова, пројектанта или другог заинтересованог лица, одлучити да се прије или истовремено са израдом детаљних урбанистичко-техничких услова за значајније грађевине израде идејна рјешења или идејни пројекти грађевина на које се услови односе. У урбанистичко-техничким условима, који чини саставни дио локацијских услова и рјешења о одобрењу градње, у складу са овим Планом утврђују се: Намјена објекта и основна квантификација површина; Максималне димензије хоризонталног габарита објекта и облик габарита, вертикални габарит мјерен од будуће

нивелете терена или бројем надземних етажа – спратност објекта; Ситуациони положај објекта и површина, облик основе приземља и спратова ако су различити, приказује се на

графичком дијелу документа. Грађевинске и регулационе линије дефинисане су координатама тачака или дистанцама од постојећих објеката и тачака на терену;

Нивелета пода приземља – (улазни подест) – се одређује као приближна вриједност са тачношћу 20 цм. У неким случајевима одређује се тачна нивелета. Означава се апсолутном котом. За одређивање нивелете мјеродавна је нивелација околног простора, тј. нивелета саобраћајних површина (улица, тротоар и сл.).

У условима за прикључење на саобраћајну мрежу графички и текстуално се одређују прилази објекту, њихова позиција, геометријски облик и површинска обрада, ширина, ивичњаци, радијуси закривљења и сл.

У условима за уређење слободних површина око објекта текстуално и графички треба дати податке о величини, облику, намјени и начину обраде тих површина. Поставља се захтјев да уређење слободних површина буде и инвестиционо и грађевински, саставни дио изградње објекта. Објекат се може сматрати готовим, бити технички примљен и предан на употребу тек пошто су изграђене и све околне површине које му припадају. Уређење ових површина се врши према посебном пројекту који чини саставни дио техничке документације објекта.

Условима заштите утврдити обавезу пројектовања и изградње таквог објекта који ће испунити све прописане стандарде и захтјеве који се односе на заштиту и сигурност коришћења предметног објекта и објеката у његовом

25

окружењу. Ово се прије свега односи на статичку и сеизмичку сигурност објекта, функционалност у његовом коришћењу, противпожарну сигурност, енергетску ефикасност и друго.

Услови за прикључење на градску инфраструктурну мрежу детерминишу обавезу и начин под којима објекат мора бити прикључен на градску мрежу хидротехничке, енергетске и ТТ инфраструктуре.

Основ за детерминисање услова прикључења приказан је на одговарајућим прилозима графичког дијела Плана. У условима треба утврдити и обавезу инвеститора за прибављање потребних геотехничких података о тлу путем

непосредних истражних радова на микролокацији. Односно, све у складу са актуелном законском регулативом. На графичком прилогу: План просторне организације, приказане су двије зоне, у оквиру којих нису дозвољени никакви радови на изградњи/доградњи/надоградњи/реконструкцији, прије детаљних геомеханичких испитивања. Након што се предметно подручје (свака зона засебно) испита, те изврши санација комплетне падине у цијелости, на одговорајући начин, могуће је приступити изради документације нижег реда за предметно подручје, а којом ће се тачно дефинисати број и положај планираних објеката, са одговарајућом парцелацијом, а у складу са дефинисаним јавним саобраћајним површинама, као и интервенције на постојећим објектима (као што је описано у поглављу Третман постојећег грађевинског фонда). Такође, на графичком прилогу: План просторне организације приказане су планиране зоне за које су у наставку текста дати и сви неопходни параметри и општи урбанистичко-технички услови за градњу објеката. 7.1. ПЛАНИРАНИ ОБЈЕКТИ

Концепт Плана предвиђа задржавање већине постојећих објеката и изградњу објеката, дефинисаних на сљедећи начин. Сваки од објеката има дефинисану грађевинску парцелу. Индивидуални стамбени објекти Типологија градње: слободностојећи објекат; двојни објекат

Планирана намјена: једнопородични стамбени објекти Уколико се појави потреба, могуће је приземље и 1. етажу објекта, дјелимично или у потпуности намијенити за пословне дјелатности компатибилне становању (препорука: администрација, услужне дјелатности, занатске и трговинске дјелатности, култура и образовање и сл.), односно такве да буком, вибрацијама и другим штетним дејствима не утичу на становање у предметном или сусједним објектима, те не доводе до прекомјерног оптерећења саобраћаја на локалитету. Ово је могуће под условом да се не промијени у потпуности намјена и карактер планираног објекта. Могуће је објекте уз магистралне путеве М4 и М16, као и Билећку улицу у потпуности намијенити за пословне дјелатности компатибилне становању. У приземљу објеката (дијелом или у потпуности), према потреби је могуће формирати садржаје за гаражирање возила и/или пратеће садржаје. Уколико се појави потреба за изградњом подземне етаже, иста се може користити за организацију паркинг простора, организације простора оставе, пословних простора (уколико се ради о сутерену), техничких и сервисних просторија и сл.

Вертикални габарит: максимална спратност објеката је П+2. Није обавезно да објекат достигне планирану спратност. За постојеће објекте које су мање спратности од горе наведене даје се могућност надоградње до максимално три надземне етаже. Приликом изградње објеката дозвољава се изградња подрумске или сутеренске етаже.

Позиције објекта и хоризонтални габарит: Позиција објекта на парцели детерминисана је грађевинском линијом. Оптималне димензионалне карактеристике планираних објеката приказане су на графичким прилозима и детаљно ће бити дефинисани приликом израде документације нижег реда. Није дозвољено формирање грађевинских елемената на начин да њихова хоризонтална пројекција прелази регулациону линију, границу грађевинске парцеле, док је грађевинску линију могуће прећи у скаду са претходно дефинисаним условима у поглављу Грађевиснке линије.

Колективни стамбени објекти Типологија градње: слободностојећи објекат

Планирана намјена: колективни стамбени објекти Уколико се појави потреба, могуће је приземље објекта, дјелимично или у потпуности намијенити за пословне дјелатности компатибилне становању (препорука: администрација, услужне дјелатности, занатске и трговинске дјелатности, култура и образовање и сл.), односно такве да буком, вибрацијама и другим штетним дејствима не утичу на становање у предметном или сусједним објектима, те не доводе до прекомјерног оптерећења саобраћаја на локалитету. У приземљу објеката (дијелом или у потпуности), према потреби је могуће формирати садржаје за гаражирање возила и/или пратеће садржаје. Уколико се појави потреба за изградњом подземне етаже, иста се може користити за организацију паркинг простора, организације простора оставе, пословних простора (уколико се ради о сутерену), техничких и сервисних просторија и сл.

Вертикални габарит: максимална спратност објеката је П+3. Није обавезно да објекат достигне планирану спратност. За постојеће објекте које су мање спратности од горе наведене даје се могућност надоградње до максимално четири надземне етаже. Приликом изградње објеката дозвољава се изградња подрумске или сутеренске етаже.

Позиције објекта и хоризонтални габарит: Позиција објекта на парцели детерминисана је грађевинском линијом. Оптималне димензионалне карактеристике планираних објеката приказане су на графичким прилозима и детаљно ће бити дефинисани приликом израде документације нижег реда. Није дозвољено формирање грађевинских елемената на начин да њихова хоризонтална пројекција прелази регулациону линију, границу грађевинске парцеле, док је грађевинску линију могуће прећи у скаду са претходно дефинисаним условима у поглављу Грађевиснке линије. Колективни стамбено-пословни објекти Типологија градње: слободностојећи објекат

Планирана намјена: колективни стамбено-пословни објекти Уколико се појави потреба, могуће је 1. етажу објекта, дјелимично или у потпуности намијенити за пословне дјелатности компатибилне становању (препорука: администрација, услужне дјелатности, занатске и трговинске дјелатности, култура и образовање и сл.), односно такве да буком, вибрацијама и другим штетним дејствима не утичу на становање у предметном или сусједним објектима, те не доводе до прекомјерног оптерећења саобраћаја на локалитету. У приземљу објеката (дијелом или у потпуности), према потреби је могуће формирати садржаје за гаражирање возила и/или пратеће садржаје. Уколико се појави потреба за изградњом подземне етаже, иста се може користити за организацију паркинг простора, организације простора оставе, пословних простора (уколико се ради о сутерену), техничких и сервисних просторија и сл.

Вертикални габарит: максимална спратност објеката је П+3. Није обавезно да објекат достигне планирану спратност. За постојеће објекте које су мање спратности од горе наведене даје се могућност надоградње до максимално четири надземне етаже. Приликом изградње објеката дозвољава се изградња подрумске или сутеренске етаже.

Позиције објекта и хоризонтални габарит: Позиција објекта на парцели детерминисана је грађевинском линијом. Оптималне димензионалне карактеристике планираних објеката приказане су на графичким прилозима и детаљно ће бити дефинисани приликом израде документације нижег реда. Није дозвољено формирање грађевинских елемената на начин да њихова хоризонтална пројекција прелази регулациону линију, границу грађевинске парцеле, док је грађевинску линију могуће прећи у скаду са претходно дефинисаним условима у поглављу Грађевиснке линије. Пословни објекти Типологија градње: слободностојећи објекат

Планирана намјена: пословни објекти (администрација, услужне дјелатности, занатске и трговинске дјелатности, угоститељство, култура, образовање и сличне дјелатности примјерене ужој градској зони).

26

Вертикални габарит: у складу са графичким прилогом: План просторне организације и План грађевинских и регулационих линија. Није обавезно да објекат достигне планирану спратност. За постојеће објекте које су мање спратности од горе наведене даје се могућност надоградње до спратности наведеној на графичком прилогу: План просторне организације. Приликом изградње објеката дозвољава се изградња подрумске или сутеренске етаже за гаражирање возила корисника објеката, те смјештај помоћних и техничких просторија неопходних за функционисање објекта. У оквиру подземне етаже је, осим простора намијењених за паркирање возила, уколико се укаже могућност и задовоље сви неопходни услови за функционисање објекта, могуће смјестити и неке друге садржаје у функцији предметног објекта (пратеће просторије, инфраструктурне садржаје, просторије у функцији пословања у оквиру приземне или неке друге етаже и сл., односно оне садржаје који према стандардима не захтијевају дневну свјетлост).

Позиције објекта и хоризонтални габарит: Позиција објекта на парцели детерминисана је грађевинском линијом. Оптималне димензионалне карактеристике планираних објеката приказане су на графичким прилозима и детаљно ће бити дефинисани приликом израде документације нижег реда. Када постоје оправдани разлози (функционалност или обликовање, примјена стандардних растера код пројектовања, усклађивање габарита са границом катастарске или грађевинске парцеле, обезбјеђење прописаних техничких услова и норматива за организовање пословног простора за одређену намјену, олакшавање рјешавања имовинско-правних односа или других аспеката провођења планског рјешења и сл.), детаљним урбанистичко-техничким условима могу се, на образложен и документован захтјев подносиоца захтјева за издавање локацијских услова, одредити дефинитивни хоризонтални габарити зграде који у нужној мјери одступају од максималних габарита из претходног става, под условом да не прелазе дефинисане грађевинске линије, нити границе планираних парцела. Обликовни грађевински елементи (еркери, балкони, лође, улазне надстрешнице са и без стубова и сл.) могући су на дијеловима објекта вишим од 3м у односу на коту терена, али на начин да њихова хоризонтална пројекција не пређе хоризонтални габарит приземља за више од 2.0 метра. Није дозвољено формирање наведених грађевинских елемената на начин да њихова хоризонтална пројекција прелази регулациону линију, нити границу грађевинске парцеле.

Помоћни објекти: Није дозвољена градња помоћних објеката у оквиру грађевинских парцела објеката. Све помоћне просторије морају се смјестити у оквиру основног габарита.

Уређење грађевинских парцела: Све површине парцеле изван габарита објеката потребно је третирати као манипулативне површине неопходне за несметано функционисање предметних објеката. Дозвољено је ограђивање у складу са важећом законском регулативом из ове области. Начини озелењавања парцела описани су у одговарајућем поглављу. Објекти јавног садржаја Типологија градње: слободностојећи објекат

Планирана намјена: јавни садржаји (школе, вртићи, друштвени дом, амбуланта породичне медицине и сл.); Предшколско образовање и васпитање: у оквиру обухвата Плана дефинисана је засебна зона вртића са

одређеним параметрима градње – графички прилог: План просторне организације. Основно образовање: у оквиру обухвата Плана налази се постојећи објекат ОШ „Ђура Јакшић“, који је

предвиђен за реконструкцију, доградњу и надоградњу, како је дефинисано у одговарајућим поглављима овог Плана.

Објекат јавних садржаја: планирана је изградња објекта јавног садржаја (амбуланта породичне медицине, мјесна заједница, друштвени дом и сл.) за потребе становника насеља Шарговац.

Вертикални габарит: максимална спратност објеката је П+2. Није обавезно да објекат достигне планирану спратност.

Позиције објекта и хоризонтални габарит: Позиција објекта на парцели детерминисана је грађевинском линијом. Оптималне димензионалне карактеристике планираних објеката приказане су на графичким прилозима и детаљно ће бити дефинисани приликом израде документације нижег реда. Није дозвољено формирање грађевинских елемената на начин да њихова хоризонтална пројекција прелази регулациону линију, границу грађевинске парцеле, док је грађевинску линију могуће прећи у скаду са претходно дефинисаним условима у поглављу Грађевиснке линије.

Уређење грађевинских парцела: Препоручује се ограђивање грађевинских парцела вртића и школе. Препорука је да се користи жива ограда. У зони према регулационој линији ограда се мора смјестити у цијелости унутар грађевинске парцеле објекта, а на бочним странама ограду је могуће поставити унутар парцеле или по граници двију сусједних

парцела уз сагласност њених власника. У оквиру уређења грађевинске парцеле могуће је лоцирати и отворене спортске и рекреативне терене, те дјечија игралишта. Начини озелењавања парцела описани су у одговарајућем поглављу. С обзиром на то да се ради о специфичним објектима, број паркинг мјеста и начин њихове реализације, дефинисаће се тек приликом израде детаљних урбанистичко-техничких услова, када је неопходно прецизно дефинисати садржаје у оквиру објекта, те површине које се за исти намјењују, у оквиру грађевинске парцеле и/или објеката на предметној грађевинској парцели, а све у складу са актуелним прописима за поједине области . Спорт и рекреација Типологија градње: спортски терени и пратећи садржаји

Планирана намјена: намјена површина је спорт – фудбалски и помоћни терен са помоћним садржајима У оквиру зоне грађења могућа је градња и пратећих објеката у сврху зимских услова бављења спортом, помоћних и техничких просторија, а као пратећа дјелатност може се планирати и угоститељство и сродне дјелатности (макс. 10% укупне бруто грађевинске површине пратећег објекта).

Вертикални габарит: габарит објекта у оквиру предметне парцеле је дефинисан на графичком прилогу План просторне организације и План грађевинских и регулационих линија. Максимални вертикални габарит пратећег објекта је П+1. Није обавезно да објекат достигне планирану спратност. Површина и облик пратећег објекта морају бити такви да његов габарит не доминира у односу на окружење.

Позиција објекта и хоризонтални габарит: Позиција терена и пратећег објекта на парцели детерминисана је максималном грађевинском линијом дефинисаном на графичком прилогу План грађевинских и регулационих линија, унутар које је могуће градити предметне садржаје у функцији спорта.

Уређење грађевинских парцела: Уређење грађевинске парцеле мора бити изведено на начин да се обавезно мора извршити озелењавање површина унутар предметних грађевинских парцела, те планирати правилне пјешачке путање унутар комплекса. Начини озелењавања парцела описани су у одговарајућем поглављу, уз максимално задржавање постојећег дендрофонда. Паркови Типологија градње: парк, парк – видиковац, спомен парк – у складу са графичким прилогом План просторне организације и осталим тематским графичким прилозима. Дозвољено је постављање привремених приземних објеката у складу са важећом законском регулативом, чија намјена је искључиво у функцији парка. Дозвољено је постављање споменика и мобилијара унутар паркова – све у складу са важећим прописима и стандардима из ове области.

Планирана намјена: све зоне намијењене су за парковске површине са пратећим објектима и садржајима који су у функцији основне намјене (парк). Зона парка представља планирану парковску површину, која у постојећем стању егзистира као углавном неуређена површина. Исту је потребно уредити на адекватан начин, са посебним приступом пејзажном уређењу предметног простора. Зону спомен парка чини постојећа зелена површина која је предвиђена за реконструкцију и уређење, са спомен обиљежјем. Зона за парк – видиковац, је због конфигурације терена дефинисана као уређена парковска површина са стазама и платоима за видиковац.

7.2. ТРЕТМАН ПОСТОЈЕЋЕГ ГРАЂЕВИНСКОГ ФОНДА

7.2.1. Објекти који се задржавају Правила грађења за објекте из ове категорије важе за легално изграђене објекте, као и за објекте који су у поступку легализације.

27

Власници/корисници постојећих зграда које се задржавају, имају у погледу тих зграда право на: 1.1. доградњу (надзиђивање) до спратности означене на карти: План просторне организације и у тексту 1.2. текуће одржавање зграда, уређаја, инсталација, приступа и земљишта који служе згради, 1.3. преградњу која нема карактер нове градње, 1.4. конзервацију грађевине, 1.5. промјену намјене зграде, или дијелова зграде, укључујући и адаптацију таванског или подрумског

простора у стамбени, пословни или помоћни простор, без подизања висине назитка, 1.6. замјену крова, без подизања висине назитка, осим у сљедећим случајевима:

o код постојећих објеката који имају дјелимично реализовану повучену етажу, могуће је на остатку равног крова извршити доградњу повучене етаже

o код постојећих стамбених објеката са крововима благог нагиба, дозвољава се адаптација поткровне у стамбену етажу, са повећањем висине назитка (формирање мансардног крова).

1.7. изградњу прикључака на комуналне инсталације, 1.8. друге интервенције на згради, уређајима и инсталацијама, којима се обезбјеђује нормално коришћење

зграде или земљишта које се користи уз зграду. 1.9. реконструкција фасаде са циљем осавремењивања фасаде 1.10. затварање тераса, лођа и балкона: под условом да се затварање свих тераса на фасади изводи на исти

начин, у истом материјалу и боји, а у складу са постојећим елементима зграде, да се овом интервенцијом не нарушава однос према сусједним објектима, те не угрожавају станари предметног и сусједних објеката. За овакве интервенције потребно је за израду детаљаних УТ-услова захтијевати и идејно рјешење комплетне фасаде.

1.11. изградњу замјенских објеката на локацији (тзв. обнова локације) према параметрима грађења за ту зону. 7.2.2. Објекти предвиђени за рушење Објекти предвиђени за уклањање ради реализације планираних садржаја приказани су на графичком прилогу: Карта рушења. За оне објекте који нису приказани на наведеном графичком прилогу, као ни на графичком прилогу бр. 5а: План просторне организације, сматра се да се могу задржати у постојећем стању. 7.2.2.1. Објекти који се уклањају ради изградње јавних садржаја Објекти који су на подручју Плана предвиђени за уклањање ради изградње јавних површина и садржаја имају до момента уклањања право на интервенције санације и адаптације у сврху текућег одржавања зграде. Наведено се односи на легално изграђене објекте, као и на објекте који су у поступку легализације.

7.2.2.2. Објекти који се уклањају ради градње осталих садржаја (замјенска градња на парцели) До момента релизације Планом предвиђених рјешења на парцелама које нису од јавног интереса, постојећи објекти имају право на сљедеће интервенције:

1.1. интервенције санације, адаптације и реконструкције са циљем текућег одржавања зграде 1.2. доградњу у циљу обезбјеђења основних хигијенских услова (купатило и WC), 1.3. преградњу која нема карактер нове градње, 1.4. конзервацију грађевине, 1.5. привремену промјену намјене зграде, или дијелова зграде, укључујући и адаптацију таванског или подрумског

простора у стамбени, пословни или помоћни простор, без подизања висине надзитка, 1.6. замјену крова, без подизања висине надзитка, 1.7. изградњу прикључака на комуналне инсталације, 1.8. друге интервенције на згради, уређајима и инсталацијама, којима се обезбјеђује нормално коришћење зграде

или земљишта које се користи уз зграду, а не онемогућује или знатно не отежава реализација планског рјешења. Као друге интервенције, у смислу претходног става, не сматрају се веће интервенције (надзиђивање једне или више етажа, замјена крова са подизањем надзитка, изградња нових грађевина сталног карактера и сл.).

Наведено се односи на легално изграђене објекте, као и на објекте који су у поступку легализације.

7.3. ПРИВРЕМЕНИ ОБЈЕКТИ

Постављање привремених објеката у оквиру обухвата Плана могуће је у складу са Законом о уређењу простора и грађењу, те осталим актуелним подзаконским актима. 7.4. ПРАВИЛА АРХИТЕКТОНСКОГ ОБЛИКОВАЊА

Правила архитектонског обликовања односе се на објекат и амбијент и имају за циљ постизање вишег нивоа ликовности у обликовању простора како би се добила уређенија средина и уједначеност у изразу. Она треба да спријече појаву неодговарајућих објеката и амбијената и да подстакну ауторе ка досезању виших умјетничких домета у архитектонском изразу. Архитектонским обликовањем планираних објеката неопходно је пратити савремене стандарде у пројектовању објеката овог типа. Односно, потребно је архитектонским обликовањем доприњети визуелном квалитету непосредног окружењу.

Поштовање контекста Приликом предузимања било каквих интервенција у простору мора се водити рачуна о усклађености са постојећом градском околином: уличном матрицом, доминантном стилском орјентацијом, евентуалним реперима у простору, стручно валоризованим амбијентима и сл. У том смислу, са посебном пажњом треба уклапати нове елементе у постојећи простор, нарочито уколико и у окружењу постоје објекти и природни елементи културно-историјског насљеђа. Поштовање изворног архитектонског стила Приликом градње новог објекта, примјена савремених стандардних стилова треба да се оствари кроз складан естетски однос са постојећим објектима у непосредном окружењу. При пројектовању и градњи објекта предвидјети употребу савремених материјала и технологија како би се јасно одвојило старо-ново. Уљепшавање дворишних фасада Дворишне фасаде и калкански зидови, исто као и уличне фасаде, формирају урбани амбијент и утичу на естетику простора. Због тога је веома важно третирати их равноправно са „главним“ фасадама, нарочито због тога што су унутрашња дворишта саставни дио укупног простора насеља и предвиђена су за пјешачка кретања, а имају и одређене садржаје намјењене јавном коришћењу. Употреба корективног зеленила Зеленило је, у сваком случају, важан елемент простора. Његова улога је еколошка, психолошка, амбијентална, али и естетска – нарочито када се ради о употреби зеленила ради корекције неког недостатка у простору. Ако друге мјере нису могуће, препоручује се, прилагођено намјени предметног простора, примјена вертикалног и партерног зеленила, пузавица и сл.

Третман модерне и савремене архитектуре Планирани објекти треба да буде спона између других постојећих објеката. У том случају, проблематику око начина на који треба извршити међусобно усаглашавање постојећих и новог објекта треба рјешавати на основу пажљиве архитектонско-урбанистичке анализе и прије било каквих спровођења интервенција у простору. Генерално, треба тежити унапређењу комуникативности и уређености простора уз унапређење функције објекта у контексту локације и сл. Што се тиче примјене обликовно-архитектонских поступака у третирању објеката модерне и савремене архитектуре, треба поштовати савремене архитектонско-урбанистичке поступке, под условом да они представљају креативан и савремен допринос формирању архитектонских и урбаних цјелина, а у оквиру урбанистичих параметара дефинисаних овом ревизијом Плана. 7.5. УРБАНА ОПРЕМА

Скулптуре, споменике, фонтане и сличне елементе оплемењивања простора могуће је поставити на локалитетима који се у току реализације планских рјешења покажу адекватним и атрактивним са становишта амбијента, сагледивости и сл. Посебан акценат потребно је ставити на пејзажно уређење планираних паркова.

28

7.6. БИЛАНС ПЛАНСКИХ РЈЕШЕЊА

БИЛАНС ПЛАНА (П = 96,86 ha - 968 600m2)

Постојећи (задржани)

објекти Планирани објекти

УКУПНО

Површина под објектима

36 842 m2 42 935 m2 79 777 m2

Укупна БГП 75 319 m2 127 179 m2 202 498 m2

БГП становања 55 989 m2 125 276 m2 181 265 m2

БГП пословања 19 330 m2 1 903 m2 21 233 m2

БГП надземеног дијела објеката: 221 755 m2

Коефицијент изграђености

укупан БГП надземног дијела објеката / П обухвата

0.20 (20 %)

Коефицијент заузетости

П под објектима / П обухвата 0.08

Број стамбених јединица

БГП становања/ 80 m2 2 266

Број становника (3 стан./ст. јед.)

2 266 x 3 6 798

Густина становања

стан./ha 6 798 / 96.86 70

Напомена: У претходној табели приказан је биланс Плана на начин да су раздвојене бруто грађевинске површине стања које се задржава и планских површина у којој су исте раздвојене на површине становања, пословања и помоћних објеката. У У површину пословања су обухваћене површине пословних објеката, као и јавних, школских, објекти друштвених садржаја, културе и сл. 8. ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ЈАВНОГ И ОПШТЕГ ИНТЕРЕСА 8.1. САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ

Јавна саобраћајна површина је дијелом преузета из матичног Плана, те мјестимично модификована у циљу неометања процеса пословних објеката и интервенција на јавној саобраћајној мрежи. Мрежа саобраћајница је конципирана на начин да се обезбиједи квалитетна саобраћајна мрежа, која је у стању да задовољи потребе, како корисника предметног подручја, тако и уважавајући потребе ширег окружења. Мрежа планираних и постојећих саобраћајница омогућава приступ до планираних грађевинских парцела, како је то законом и дефинисано. Радијуси интерне саобраћајне мреже су димензионисани спрам захтјева да се ватрогасно возила и комунално возила могу несметано кретати. Потребе паркирања су обезбијеђене унутар предметног обухвата, у складу са важећим прописима који се односе на ту област, а у зависности од тачне намјене објекта и сл. Пaркинг мjeстa су димeнзиoнисaнa у гaбaритимa 5,0*2,5м. Јавна површина обезбјеђена је дефинисањем регулационе линије, којом су јавне површине одвојене од осталог земљишта.

8.2. ЗЕЛЕНЕ И РЕКРЕАТИВНЕ ПОВРШИНЕ

Великим дијелом обухвата, у склопу парцела у приватном власништву, заступљено је уређено зеленило са мањим и појединачним засадима воћа и као такво је предвиђено за задржавање. Такође, у оквиру парцела планираних индивидуалних објеката предвиђа се уређење дворишта зеленилом у што већем проценту (а мин 20%). Планом су предвиђене парковске и рекреативне површине. На свим јавним површинама и површинама заједничког коришћења, на којима се укаже квалитетан амбијент могуће је поставити дјечије игралиште.

8.3. ПРИВРЕДА И УСЛУГЕ

Дјелатности које су планиране на подручју обухвата Плана припадају домену терцијарних и квартарних дјелатности, гдје је основни услов за њихово инкорпорирање у постојећу структуру да ни на који начин (буком, вибрацијама, штетним материјама, те прекомјерним оптерећењем саобраћаја и паркирања) не ремете стамбену функцију у предметном или објектима у окружењу. Планом је предвиђено да се у оквиру планираних стамбених објеката по потреби приземља (евентуално и надземне етаже) предвиде за пословне дјелатности, чиме ће се обезбиједити дјелатности потребне за функционисање насеља. У оквиру зона гдје се врши реконструкција постојеће стамбене функције пословне дјелатности дају се као могућност, под условом да ни на који начин не угрожавају стамбену функцију (буком, вибрацијама, загађењем вод и тла, прекомјерним оптрећењем саобраћаја и сл.). Препоручује се да дјелатности у овим зонама буду првенствено у функцији и за потребе становника предметног подручја. 8.4. ЈАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ СЛУЖБЕ

У оквиру Плана је предвиђено задржавање постојећег објекта (основна школа) и изградња нових објеката из домена јавне и друштвене службе: мјесна заједница, амбуланта породичне медицине, друштвене просторије и сличне дјелатности. Такође, било који објекат, или његов дио, који у просторном и инфраструктурном смислу може задовољити потребе једног садржаја јавних и друштвених служби, може се, уз поштовање прописаних стандарда планирати за дјелатности из овог домена, уколико се, приликом кориштења простора или кроз развојне планове одређених градских институција укаже потреба за њима. 9. ОПРЕМАЊЕ ТЕХНИЧКОМ И КОМУНАЛНОМ ИНФРАСТРУКТУРОМ 9.1. САОБРАЋАЈНЕ ПОВРШИНЕ

Основни концепт плана саобраћаја и нивелације је дефинисан да би испунио захтјеве који се траже од саобраћајне мреже, а то су: ефикасне везе са околином, адекватна унутрашња мрежа и приступи свим постојећим и планираним садржајима, обезбјеђивање и диференцирање површина (коловози, тротоари, раскрснице, паркинзи, гараже, манипулативни платои и сл.) за различите видове саобраћаја, било да су генерисани у подручју планирања или су пак транзитног карактера. 9.1.1. Колски саобраћај Планом саобраћаја и нивелације у већој мјери задржан је постојећи концепт саобраћајне мреже, односно ободне саобраћајнице планиране су геометријским елементима планираним кроз основни План, а као основа за успостављање планског концепта мреже саобраћајница унутар обухвата, узетa је постојећа путна мрежа. Једна од основних разлика у односу на важећи план представља и чињеница да се овим документом више не планира изградња надвожњака који је планом спајао Билећку улицу и улицу Јована Бијелића, већ се планира веза на начин да се у зони тзв. „Приједорске петље“ изгради подвожњак који би са планираним саобраћајницама остварио везу између претходно наведених улица. Основни разлог који је планере опредијелио за овај приступ је трошак инвестиције, одноно његов однос са функцијом ове саобрааћајнице, те утицај на квалитет становања, како у постојећим тако и планираним објектима. Од битних магистралних праваца кроз обухват се сем задржавања постојећих магистралних праваца, планира и изградња аутопута Е661, који једним дијелом пролази кроз обухват овог плана. Тачна позиција овог аутопута ће бити регулисана посебним планским (спроведбеним) или техничким документом. С обзиром да је то пут највише категорије коме је приступ у потпуности контролисан, на њега је у обухвату овог плана предвиђен један прикључак, који представља везу аутопута Е661 и магистралног пута М4.

29

Поред везе аутопута Е661 и магистралног пута М4, планиран је још један прикључак на магистрални пут унутар обухвата овог плана. Постојеће саобраћајнице Суботичка улица и Шарговачка улица и у планском ријешењу представљају саобраћајнице које су најбитније за функционисање насеља Шарговац. Предвиђена је њихова реконструкција која ће их довести у стање да могу да поднесу количину саобраћаја која ће се на њима појавити изградњом цијелог насеља. Планиран је већи број нових улица које чине мрежу најнижег реда, дакле само стамбене и приступне улице, чија је функција приступ појединим објектима. Новопланиране интерне саобраћајнице проистекле су из потребе да се обезбиједи приступ до свих садржаја. Попречни профили новопланираних саобраћајница, као и реконструисани профили постојећих, дати су на графичком прилогу: План саобраћаја и нивелације. Све површине у основном нивоу терена улица потребно је димензионисати на начин и минимално у габаритима приказаним у оквиру графичког прилога План саобраћаја и нивелација, које ће омогућити одвијање различитих видова саобраћаја у свим временским периодима и условима. 9.1.2. Пјешачки саобраћај Кроз планско рјешење у оквиру обухвата Плана планиране су јавне пјешачке комуникације првенствено у оквиру планираних саобраћајница. Пјешачке стазе предвиђене су у ширини до 2 m. Kроз графички прилог бр.6: План саобраћаја и нивелација приказан је распоред јавних пјешачких површина. 9.1.3. Бициклистички саобраћај Овим планом нису планиране засебне бициклистичке стазе, тако да се бициклистички садржај одвија унутар колских површина. 9.1.4. Паркирање Планирано је да се потребе за паркирањем највећим дијелом рјешавају у оквиру парцела. Исти приступ се примењује и за индивидуално становање и за пословне садржаје. Јавне површине за паркирање су предвиђене поред зоне спорта и рекреације и вртића, капацитета 96 паркинг мјеста, као и поред вишепородичних стамбено-пословних објеката, капацитета 44 паркинг мјеста, те вишепородичних стамбених објеката, капацитета 75 паркинг мјеста. Потребан број паркинг мјеста утврђен је на бази норматива у складу са постојећим и планираним садржајима. 9.1.5. Елементи јавног превоза Одвијање јавног градског и приградског саобраћаја се у потпуности задржава. Како је раније речено, планирано је да се у коридору Шарговачке улице предвиде аутобуска стајалишта. У том смислу, планиране су позиције аутобуских стајалишта, које је предвиђено изван возних трака, односно планирана је аутобуска ниша. Кроз детаљне урбанистичке услове потребно је дефинисати адекватне надстрешнице за путнике. 9.1.6. Урбанистичко - технички услови за саобраћај Детаљним урбанистичко-техничким условима могу се одредити минимална одступања од геометријских траса, скретних радијуса, ако то захтијевају оправдани технички разлози, образложени идејним пројектом или други оправдани разлози (фазна изградња саобраћајнице, фазно рјешавање имовинских односа и сл.) Такође, детаљним урбанистичко-техничким условима могуће је извршити замјене позиција појединих елемената попречних профила, али да се при том не умањују ширине истих (замјена позиција паркинга и пјешачке стазе и сл.), ако за то постоје оправдани технички разлози, а да се при том не наруши концепт саобраћајне мреже. Jaвнe пjeшaчкe пoвршинe дефинисане кроз графичке прилоге морају бити уређене према важећим стандардима у смислу урбане опреме, обликовања и финалне обраде партера. За сваку стамбену јединицу неопходно је обезбиједити најмање једно паркинг мјесто на површинском паркиралишту у оквиру грађевинске парцеле. За потребе пословних садржаја неопходно је у оквиру партера грађевинске парцеле обезбиједити број паркинг мјеста према сљедећим нормативима: - 1 ПM нa 100 m² БГП зa тргoвaчкe и услужне сaдржaje; - 1 ПM нa 70 m² корисног простора зa банке, здравствене, пословне, образовне или административне установе; - 1 ПM нa користан простор за 8 столица зa угоститељске садржаје; - 1 ПM на 200 m² корисног простора за производне, магацинске или индустријске објекте. Све саобраћајне површине требају бити изведене без архитектонских баријера тако да на њима нема препрека за кретање нити једне категорије становништва без обзира на доб и врсту потешкоћа у кретању.

На раскрсницама и на другим мјестима гдје се предвиђа прелаз преко коловоза за пјешаке, бициклисте и особе смањене покретљивости морају се уградити скошени ивичњаци. Овим урбанистичко-техничким условима прописују се општи и посебни услови које је потребно испунити да би сви планирани садржаји везани за саобраћај (колски, пјешачки, мирујући) били доведени у услове квалитетног и поузданог коришћења у траженом обиму и по квалитету услуга, најмање до нивоа који се прописује овим урбанистичко-техничким условима. • Сви хоризонтални елементи (осовине и габарити) дати у графичком прилогу су усмјеравајући за пројеканте и извођаче радова, • Димензионирање саобраћајних површина извести у складу са очекиваним саобраћајним оптерећењем по важећим прописима, • Нивелацију нових колских и пјешачких површина ускладити са околним простором и садржајима као и са потребом задовољавања ефикасне оборинске одводње. • Изградња свих саобраћајних површина може се вршити искључиво на бази извођачких пројеката уз обавезну претходну израду урбанистичко техничких услова. • Површине намјењене за колски саобраћај који у свом профилу имају и пјешачке стазе оивичавају се префабрикованим, бетонским ивичњацима а коловозни застори се раде од савремених и трајних материјала. • Нивелационе коте су орјентационе и нису обавезујуће за пројектанте и извођаче радова. • Одводњу оборинске воде извршити путем сливника и цјевовода до канализације, а избор сливника ускладити са обрадом површине на којој се налази (коловоз или пјешачка стаза). • Површинску обраду тротоара, пјешачких стаза и пјешачких комуникација у зони колективног становања извести асфалтом, бетоном или префабрикованим природним или вјештачким материјалима према опредјељењу пројектанта. • На сваком пјешачком прелазу обавезно уградити одговарајуће префабриковане елементе или их извести на лицу мјеста, како би се омогућило неометано кретање инвалидских колица, бициклиста и мајки са колицима. • Са становишта безбједности саобраћаја обавезно извести квалитетну и адекватну расвјету свих саобраћајница и саобраћајних површина. • Хоризонталну и вертикалну саобраћајну сигнализацију испројектовати и извести у складу са одредбама Закона о основама безбједности у саобраћају. 9.2. ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ Овом ревизијом Плана, поред зелених површина у склопу грађевинских парцела објеката, планирано је заштитно зеленило уз појас Шарковачког потока, те планираног аутопута, прикључка и магистралне путеве. Такође, планиране су јавне парковске површине. 9.3. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА

9.3.1. Водовод Постојећи и планирани садржаји у обухвату Плана снабдијеваће се водом са јавне градске водоводне мреже. Предметни обухват регулационог плана, једним дијелом припада водоводном подсистему прве висинске зоне водоснабдијевања Града Бањалуке (снабдијевање потрошача водом до коте 170 мнм), док другим дијелом припада водоводном подсистему друге висинске зоне водоснабдијевања Града Бањалуке, (снабдијевање потрошача водом од коте 170 мнм до коте 230 мнм). Прорачун потребних количина воде се врши по сљедећем нормативу:

планирани број становника; специфична потрошња воде на дан по становнику qs=250 l/st/dan; коефицијент дневне неравномјерности kdn=1.30; коефицијент часовне неравномјерности kh=1.50; потребне количине воде за гашење пожара се рачунају према важећим прописима о заштити од пожара, те

према величини и намјени објекта – у складу са Правилником о техничким нормативима за спољашњу и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара ("Службени гласник РС", број 39/13) и према прописима Закона о заштити од пожара ("Службени гласник РС", број 71/12).

Цјевоводи поред водоснабдјевачке улоге имају и улогу да обезбиједе довољне количине противпожарне воде.

30

Цјевоводе усвојити на темељу хидрауличког прорачуна, с тим да најмањи дозвољени пречник цјевовода уличне дистрибутивне мреже износи Ø160 mm (евентуално Ø110 mm). 9.3.2. Канализација У складу са усвојеном програмском концепцијом развоја Града Бањалуке, планирани систем прикупљања и одвођења отпадних вода је сепаратног (раздјелног) типа, тј. посебним каналима се одводе сaнитарне отпадне воде, а посебним каналима се врши одводња површинских вода са кровних и саобраћајних површина, паркинга и осталих слабије пропусних површина. Фекалне (употријебљене) воде из стамбених и јавних објеката у оквиру Регулационог плана, потребно је прикупити системом колектора јавне фекалне канализације и гравитационим путем одвести до планираних примарних колектора за ово подручје поред Шарговачког потока. Ови колектори се даље прикључују на колектор Широка ријека, којим се даље одводе отпадне воде према главном градском канализационом колектору односно централном градском постројењу за пречишћавање отпадних вода. Као прелазно рјешење, до изградње главних градских канализационих колектора, за подручја са густином насељености већом од 20 становника по хектару, умјесто појединачних септичких јама, за третман отпадних вода, предлаже се изградња дијелове секундарне канализационе мреже и заједничке сабирне јаме са хлоринатором за дезинфекцију, у свему према условима који се прописују Правилником о третману и одводњи отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације ("Службени гласник РС", број 68/01). Изградњом јавних канализационих колектора и централног постројења за пречишћавање градских отпадних вода, сабирне јаме би се избациле из употребе. Површинске воде од падавина (киша, топљење снијега и сл) ће се сакупити системом уличних сливника и канала јавне оборинске канализације и упустити у крајњи реципијент – водоток Шарговачки поток. С обзиром на то да вода од падавина са водонепропусних површина може бити загађена атмосферским талогом, седиментима и токсичним материјама, потребно је предвидјети одговарајуће примарно пречишћавање ове воде прије њеног упуштања у колекторе (улични сливници са таложницима, евентуално сепаратори уља и слично). Планирани канализациони колектори ће бити саставни дио јавне канализационе мреже Града Бањалука. Плански елементи за прорачун количина фекалних (употријебљених) вода су:

планирани број становника који су прикључени на јавни водовод, планирана специфична потрошња воде (250 литара по становнику на дан), одговарајући коефицијенти неравномјерности (коефицијент дневне неравномјерности Кdn=1.30, коефицијент

часовне неравномјерности Кh=1.50). Плански елементи за прорачун количина површинских вода од падавина су:

припадајућа сливна површина, интензитет мјеродавних киша (са дијаграма "интензитет – трајање – повратни период" за предметно подручје:

q=155 l/s/ha, повратни период 2 године, вријеме трајања 15 минута), одговарајући коефицијенти отицаја (зависно од намјене површина).

Пречник канализационих колектора усвојити према хидрауличком прорачуну, с тим да је минимални профил Ø300 мм. На мјестима гдје су због конфигурације самог терена, колектори планиране јавне фекалне и оборинске канализације вођени преко приватних катастарских парцела, потребно је ријешити имовинско – правне односе, односно, обезбиједити коридор права служности за потребе изградње и каснијег одржавања канализационих колектора. На тематским графичким прилозима, коридори за које је потребно обезбиједити право служности приказани су оријентационо, док ће се исти прецизно детерминисати приликом израде планске документације нижег реда, као и техничке документације. 9.3.3. Водоток Шарговачки поток У обухвату регулационог плана, планира се регулација Шарговачког потока. Траса (коридор) планиране регулације ја дата на графичком прилогу. Планира се отворени тип регулације, корито трапезног облика са бетонираним дном и косинама до висине велике воде вјероватноће појаве 1/10. Остатак корита се обрађује косина са затрављивањем. Нагиб косина регулисанога корита 1:2. Профил регулације се надвисује 0,5 м у односу на стогодишњу велику воду. У

коридору за регулацију потока потребно је са сваке стране регулисане обале оставити слободан простор минималне ширине 5,0 м. Овај простор треба да служи као приступни пут за одржавање корита, и у њему се могу градити остале инсталације хидритехничке инфраструктуре (фекални канализациони колектори). Мјеродавне велике воде одређене методом јединичног синтетског хидрограма за дионицу Шарговачког потока кроз обухват плана износе: Q 1/10 = 16.40 м3/с; Q 1/25= 21.00 м3/с; Q 1/100 = 28.00 м3/с. Површина сливног подручја потока износи 9,78 км2. 9.3.4. Општи услови 9.3.4.1. Водовод Постојећи и планирани садржаји у предметном обухвату Плана, снабдијеваће се водом са јавне водоводне мреже Града Бањалука. Предметни обухват регулационог плана, једним дијелом припада водоводном подсистему прве висинске зоне водоснабдијевања Града Бањалуке (снабдијевање потрошача водом до коте 170 мнм), док другим дијелом припада водоводном подсистему друге висинске зоне водоснабдијевања Града Бањалуке, (снабдијевање потрошача водом од коте 170 мнм до коте 230 мнм). Трасе цјевовода постојеће и планиране јавне водоводне мреже приказане су на графичком прилогу: План инфраструктуре – хидротехника. Количине воде за гашење пожара се рачунају према важећим прописима о заштити од пожара, те према величини и намјени објекта – у складу са Правилником о техничким нормативима за спољашњу и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара ("Службени гласник РС", број 39/13) и према прописима Закона о заштити од пожара ("Службени гласник РС", број 71/12). Плански елементи за прорачун количина фекалних (употријебљених) вода су:

планирани број становника који су прикључени на јавни водовод, планирана специфична потрошња воде (250 литара по становнику на дан), одговарајући коефицијенти неравномјерности (коефицијент дневне неравномјерности Кdn=1.30, коефицијент

часовне неравномјерности Кh=1.50). На нивоу урбанистичко – техничких услова потребно је ријешити проблематику прикључења објеката на јавни водовод, водећи рачуна о томе да водомјерно окно буде лоциранo на власничкој парцели, а према додатним условима надлежног комуналног предузећа за одржавање водовода – "Водовод" а.д. Бањалука. Графички прилог: План инфраструктуре – хидротехника је саставни дио ових услова. Поред ових урбанистичко – техничких услова неопходно је прибавити и сагласност од стране надлежног комуналног предузећа за одржавање водовода – "Водовод" а.д. Бањалука. 9.3.4.2. Канализација У складу са усвојеном програмском концепцијом развоја Града Бањалуке, предвиђен је канализациони систем је сепаратног (раздјелног) типа, тј. посебним каналима се одводе сaнитарне отпадне воде, а посебним каналима се врши одводња површинских вода са кровних и манипулативних површина, паркинга и осталих слабије пропусних површина. Трасе цјевовода планиране канализационе мреже приказане су на графичком прилогу: План инфраструктуре – хидротехника. Плански елементи за прорачун количина фекалних (употријебљених) вода су:

планирани број становника који су прикључени на јавни водовод, планирана специфична потрошња воде (250 литара по становнику на дан), одговарајући коефицијенти неравномјерности (коефицијент дневне неравномјерности Кdn=1.30, коефицијент

часовне неравномјерности Кh=1.50). Плански елементи за прорачун количина површинских вода од падавина су:

припадајућа сливна површина,

31

интензитет мјеродавних киша (са дијаграма "интензитет – трајање – повратни период" за предметно подручје: q=155 l/s/ha, повратни период 2 године, вријеме трајања 15 минута),

одговарајући коефицијенти отицаја (зависно од намјене површина). Канализациона (ревизиона) окна у склопу вањског уређења објеката смјестити на власничкој парцели, а у складу са Одлуком о јавном водоводу и јавној канализацији (″Службени гласник Града Бањалука″, број 8/12). Квалитет фекалних (употријебљених) вода, као и површинских вода од падавина мора да буде у складу са Правилником о условима испуштања отпадних вода у јавну канализацију ("Службени гласник РС", број 44/01), као и Правилником о условима испуштања отпадних вода у површинске воде ("Службени гласник РС", број 44/01). Цјелокупни систем одводње фекалних (употријебљених) вода, као и површинских вода од падавина извести апсолутно водонепропусно. Графички прилог: План инфраструктуре – хидротехника је саставни дио ових услова. Поред ових урбанистичко – техничких услова неопходно је прибавити и сагласност од стране надлежног комуналног предузећа за одржавање канализације – "Водовод" а.д. Бањалука. 9.4. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

9.4.1. Електроенергетика 9.4.1.1. Трафостанице и средњенапонски каблови Овим планом предвиђена је измјена појединих дијелова у обухвату плана, уклањање, изградња и реконструкција постојеће и планиране електроенергетске средњонапонске инфраструктуре. С обзиром да кроз обухват регулационог плана пролази планирана траса аутопута локација нових трафостаница и трасе напојних СН кабловских водова су тако дефинисани да се ТС-це не налазе у заштитном појасу аутопута, а СН кабловски водови не укрштају планирану трасу аутопута. 9.4.1.2. Нисконапонски развод Овом измјеном плана је предвиђена измјена, уклањање, изградња или реконструкција постојеће и планиране електроенергетске нисконапонске инфраструктуре. Због непостојања ажурног катастра подземних електроенергетских инсталација приликом извођења радова обавезно обезбиједити присуство овлаштених представника РЈ „Електродистрибуција“ Бања Лука. 9.4.1.3. Јавна расвјета Јавну расвету изводити на армирано-бетонским стубовима заједно са НН мрежом. Мерење утрошене електричне енергије јавне расвете лоцирати у слободностојећем ормару уз предвиђену монтажно-бетонску трансформаторску станицу. Плански концепт јавне расвјете остаје непромјењен у односу на рјешење дефинисано важећим Планом. 9.4.2. Телекомуникације Овим регулационим планом је предвиђено задржавање постојеће мини ТТ канализације, као и изградња нове. У постојећу ТТ канализацију су положени оптички ТТ каблови као и део примарних ТТ каблова. Примарне ТТ водове који су сада положени у земљу потребно је изместити у нову ТТ канализацију. Овим решењем је предвиђено и измештање дела примарних ТТ каблова како исти не би укрштали планирану трасу аутопута. Сви детаљи везани за полагање прикључних телефонских каблова ће бити дефисани урбанистичко-техничких условима, пројектом и условима које пропише „Телеком Српске“. Прије почетка извођења радова извођач је обавезан од „МТЕЛ“-а а.д. Бањалука затражити излазак овлаштеног лица ради обиљежавања постојеће трасе ТК инфраструктуре на терену и одређивања услова заштите и евентуалног измјештања. Ископе у близини постојеће ТК инфраструктуре изводити максимално опрезно уз присуство стручног лица како не би дошло до оштећења постојеће ТК инфраструктуре. Инвеститор је за предметни регулациони план обавезан прибавити све потребне сагласности од „Телекома Српске“.

9.4.3. Општи услови за изградњу електроенергетске и телекомуникацијске инфраструктуре 9.4.3.1. Општи услови – Електроенергетика Електроенергетске каблове пројектовати и полагати на основу важећих техничких прописа. Обавезно предвидјети механичку заштиту каблова на мјестима полагања каблова испод саобраћајница, тротоара и других асфалтираних површина. Кабловску трасу на цијелој дужини означити са прописаним ознакама ЕДБ. Трасу нисконапонског кабла усагласити са осталом инфраструктуром у кругу локалитета. Приликом извођења радова обавезно водити рачуна о постојећим инфраструктурним инсталацијама. Сва укрштања и паралелна вођења енергетских каблова и остале инфраструктуре извести према важећим техничким прописима.

9.4.3.2. Техничке препоруке приликом укрштања и паралелног вођења електроенергетских каблова са другим

инфраструктурним инсталацијама Укрштање и паралелно вођење са телефонским кабловима Приликом паралелног полагања енергетских са телефонским каблом, мора се између њих постићи растојање минимално 0.5 m, а уколико се потребно растојање не може постићи, онда се енергетски кабл полаже у челичну поцинчану цијев, а телефонски кабл у ПВЦ цијев ø100 mm. На мјесту укрштања енергетског кабла са телефонским каблом, вертикална удаљеност мора износити минимално 0.5 m. Угао укрштања треба да буде:

у насељеним мјестима : најмање 30º, по могућности што ближе 90º ; ван насељених мјеста : најмање 45º.

Укрштање и паралелно вођење каблова са водоводом и канализацијом Није дозвољено паралелно вођење енергетских каблова испод или изнад водоводних и канализационих цијеви. Хоризонтални размак енергетског кабла од водоводне или канализационе цијеви треба да износи најмање 0.4 m. При укрштању, енергетски кабл може да буде положен испод или изнад водоводне или канализационе цијеви на растојању од најмање 0.3 m. Уколико не могу да се постигну горе наведени размаци на тим мјестима се енергетски кабл провлачи кроз заштитну цијев. На мјестима паралелног вођења или укрштања енергетског кабла са водоводном или канализационом цијеви, ров се копа ручно (без употребе механизације). Укрштање и паралелно вођење каблова са топловодом Није дозвољено паралелно вођење енергетских каблова испод или изнад топловода. Удаљеност кабла и топловода код паралелног вођења износи минимално 1 m. При укрштању, енергетски кабл се монтира изнад топловода, а изузетно и испод топловода, на растојању од минимално 0.6 m. Између енергетског кабла и топловода поставља се, при укрштању, топлотна изолација дебљине 0.2 m од полиуретана, пјенушавог бетона итд. Каблови се полажу у азбестноцементне цијеви унутрашњег пречника 100 mm чија дужина са обје стране премашује ширину канала за 1.5 m. Слој топлотне изолације треба да покрива канал топловода најмање 2 m са сваке стране спољних ивица цијеви, а шире од канала 1.2 m са сваке стране. Укрштање и паралелно вођење каблова са гасоводом Није дозвољено паралелно вођење енергетских каблова изнад или испод гасовода. Размак између енергетског кабла и гасовода при укрштању и паралелном вођењу треба да буде најмање:

0.8 m у насељеним мјестима, 1.2 m изван насељених мјеста.

Размаци могу да се смање до 0.3 m ако се кабл положи у заштитну цијев дужине најмање 2 m са обе стране мјеста укрштања или цијелом дужином паралелног вођења. Међусобно приближавање и укрштање енергетских каблова Међусобни размак енергетских каблова (вишежилних, односно кабловског снопа три једножилна кабла) у истом рову одређује се на основу струјног оптерећења, али не смије да буде мањи од 0.07 m при паралелном вођењу, односно 0.2 m при укрштању. Да би обезбиједили размак између каблова у рову, цијелом дужином трасе се може поставити низ опека, које се монтирају насатнице, на међусобном размаку од 1 m. 9.4.3.3. Општи услови – Телекомуникације Телефонски кабл пројектовати и полагати на основу важећих техничких прописа. Обавезно предвидјети механичку заштиту каблова на мјестима полагања каблова испод саобраћајница, тротоара и других асфалтираних површина.

32

Кабловску трасу на цијелој дужини означити са прописаним ознакама. Трасу телефонског кабла усагласити са осталом инфраструктуром у кругу локалитета. Приликом извођења радова обавезно водити рачуна о постојећим инфраструктурним инсталацијама. Сва укрштања и паралелна вођења телефонских каблова и остале инфраструктуре извести према важећим техничким прописима. Техничке препоруке за полагање подземних ТК објеката и инсталација у односу на друге подземне и надземне објекте или инсталације Приликом израде трасе за полагање подземних ТК објеката и инсталација треба водити рачуна да њено растојање од других подземних и надземних објеката или инсталација буде према прописаним растојањима датим у сљедећој табели:

ВРСТА ПОДЗЕМНОГ ИЛИ НАДЗЕМНОГ ОБЈЕКТА

УДАЉЕНОСТ [m]

Хоризонтална Вертикална

ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИ КАБЛОВИ:

- 250 V >0,3 >0,3 - 20 kV >0,5 >0,5

СТУБОВИ ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИХ ВОДОВА

- до 35 kV >1 - - до 110 kV >10 - - до 220 kV >15 - - до 400 kV >25 - ВОДОВОДНА ЦИЈЕВ

>0,6 >0,5

ОДВОДНА КАНАЛИЗАЦИЈА

>0,5 >0,5

РЕГУЛАЦИОНА ЛИНИЈА ЗГРАДЕ >0,5 >0,5

ИНСТАЛАЦИЈЕ ЦЕНТРАЛНОГ ГРИЈАЊА

-цјевоводи отвореног начина грађења >0,8 >0,8

-цјевоводи полузатвореног начина грађења >0,5 >0,8

-цјевоводи затвореног начина грађења >0,5 >0,8

Уколико не могу да се одрже ова растојања потребно је примјенити допунске заштитне мјере за телефонске каблове. На основу постојећих и планираних садржаја предметног обухвата (број станова, број пословних простора и основних пратећих садржаја) поштујући норматив обезбјеђења телефонских прикључака просјечно 1,5 по стану и један по пословном простору, за предметни обухват, по процјени, потребно је планирати још око 1100 директних телефонских прикључака – бројева. Свођење и прикључење планиране инфраструктуре из области телекомуникација на постојећу АТЦ могуће је извести изградњом ТТ мреже како је приказано у графичком прилогу елабората. У самом насељу, до сваког стамбеног, односно пословног објекта, изградиће се секундарна ТТ канализација, у коју ће се, према динамици реализације регулационог плана, полагати разводна ТТ мрежа. Све детаље за реализацију ТТ мреже у предметном обухвату дефинисати у главном пројекту. За планирање телекомуникационе (ТК) инфраструктуре, на подручју гдје се регулационим планом предвиђа изградња или реконструција стамбених, пословних или објеката друге намјене, потребно се придржавати доље наведених општих услова за телекомуникациону инфраструктуру.

У случајевима гдје се изградњом објекта (стамбени, пословни, саобраћајница...) захвата постојећа ТК инфраструктура треба предвидјети заштититу исте од евентуалног оштећења. Уколико објекат захвата коридор ТК инфраструктуре треба планирати измјештање исте на другу локацију. За измјештање обавезно контактирати надлежне службе Телекома Српске како би се усагласило техничко рјешење за поменуто измјештање. (Све трошкове заштите и измјештања сноси инвеститор).

Прикључак објекта предвидјети са најближе прикључне тачке ТК инфраструктуре дате у регулационом

плану. Уколико је то постојећа ТК инфраструктура (окно кабловске канализације или кабловски раздјелник), од планираног објекта до исте треба предвидјети довођење минимално двије ПЕ цијеви Ø50mm. У случају да је најближа тачка ТК инфраструктуре планирана (није изграђена), треба прво предвидјети изградњу планиране ТК инфраструктуре (најчешће кабловске канализације) до првог постојећег ТК објекта (најчешће окна кабловске канализације), а затим довођење претходно поменутих ПЕ цијеви. Трасу за полагање ПЕ цијеви од прикључне тачке ТК инфраструктуре до објекта за који се планира прикључак, даје општински орган. На равним дионицама трасе дужине преко 120m, или мјестима на којима траса има значајне ломове треба планирати уградњу бетонских мини кабловских окана. Окна се уграђују да би се у ПЕ цијеви могли увући ТК каблови. При изради пројектне документације као и при изради техничког ријешења за прикључак објеката на ТК инфраструктуру препоручује се сарадња са Телекомом Српске.

Приликом планирања и пројектовања изградње или адаптације стамбених објеката треба предвидјети минимално двије парице за сваку стамбену јединицу. Унутрашњу инсталацију радити са прописаним кабловима и увлачити флексибилне цијеви довољног пресјека за евентуално накнадно проширење. Инсталационе каблове завршавати у изводним ормарима на реглетама LSA типа, а изводне ормаре лоцирати на мјестима погодним за експлоатацију. Од изводних ормара до мјеста планираног за прикључак ТК инсталације (локација у зеленој површини или тротоару изван објекта) треба положити цијеви кроз које се могу увући ТК каблови. Најповољније би било када би то биле двије ПЕ цијеви Ø50mm. Поменуте цијеви треба завршити у бетонском окну. Исто вриједи и за пословне или објекте друге намјене, с тим да капацитет унтрашње инсталације одређује инвеститор према намјени објекта.

9.4.4. Планирано оптерећење - електроенергетика Према програмским елементима у границама обухвата поред постојећих објеката укупне БГП од 75319,00 м2 предвиђена је изградња нових стамбених и пословних објеката укупне БГП 94804.92 м2 тако да ће у границама обухвата постојећи планирани садржаји износити 152830,38 м2. Полазећи од задатих програмских елемената и од подлога за димензионисање електроенергетских постројења за планирани комплекс потребно је обезбиједити електричну енергију вршног оптерећења према слиједећој табели. Табела прорачуна очекиваног оптерећења за подручје Драгочај

Ред. број

Опис Укупна површ. м2

Коефици-јент К

Оптерећ. kW/m2

Укуп.оптер. kW

А Стање 1. Стамбени објекти 55.989,00 0,8 0,062 2.777,05 2. Пословни објекти 19.330,00 0,8 0,1 1.546,40 УКУПНО А 75.319,00 4.323,45 Б План 1. Стамбени објекти 125.276,00 0,8 0,062 .6213,69 2. Пословни објекти 1.903,00 0,8 0,1 152,24 УКУПНО Б 127.179,00 6.365,93 Свеукупно А+Б 202.498,00 10.689,38

Очекивано вршно оптерећење на подручју предметног регулационог плана уз дистрибутивни фактор истовремености f = 0,75 износи: Pw = P x f = 10.689,38 x 0,75 = 8017,04 kW Помоћу наведене табеле оптерећења дошло се до податка да је за планирани обухват у насељу Шарговац, овим регулационим планом потребно обезбиједити ел. енергију вршног оптерећења од сса 8,020 MW. Обезбјеђење електричне енергије Услове обезбјеђења ел.енергије вршног оптерећења од 8,020 MW прописаће Електродистрибуција Бањалука кроз одговарајуће електроенергетске сагласности. Овим реулационим планом у циљу обезбјеђења потребне електричне

33

енергије предвиђа се изградња нових дистрибутивних трафо-станица 20(10)/04 kV и полагање напојних СН 20 kV каблова паралелно са изградњом новопланираних садржаја. Најближи већи извор за обезбјеђење ел.енергије од 8,020 MW за планирано насеље су постојеће ТС 110/20 kV Бањалука 4 и ТС 110/10 kV Бања Лука 1. Према томе, од главних напојних тачака па до насеља потребно је положити по три одговарајућа 20 kV. Потребан број дистрибутивних ТС 20(10)/04 kV Трансформација ел.енергије са средњег напона на ниски напон вршиће се у дистрибутивним типским слободностојећим трафо-станицама 20(10)/04 kV које ће се изградити у насељу Шарговац. Овим планом предвиђа се градња слободностојећих монтажних МБТС 630 kVА капацитета 1000 kVA. На основу наведених снага у насљу је потребно обезбиједити дистрибутивних ТС за укупно оптерећење од сса 8,020 MW како слиједи: n = Pnx = 8.020 = 14 P1 600 С обзиром на распоред и конфигурацију потрошача овим регулационим планом је предвиђена изградња 13 нових и задржавање 2 постојеће МБТС. Тип дистрибутивних ТС С обзиром да у насељу Шарговац постојеће стубне ТС не задовољавају услове планираног насеља овим планом се предвиђа изградња 14 нових и задржавање 2 постојеће МБТС снаге 630(1000) kVA. Све трафо-станице морају имати по три 20 kV ћелије СН (две водне и једну трафо ћелију), НН разводном и ВН опремом коју ће прописати дистрибутер кроз своју електроенергетску сагласност. Допрема енергије

Услове допреме ел.енергије од напојних тачака до насеља прописаће дистрибутер, кроз електроенергетску сагласност а овим планом предвиђају се као напојне тачке ТС 110/20 kV Бањалука 4 и ТС 110/10 kV Бањалука 1. За пренос енергије од 8,020 MW потребно је од ТС110/20 kV Бањалука 4 и ТС 110/10 kV Бања Лука 1 положити по три напојна 20 kV кабла, како би се могло омогућити напајање трафостаница у средњенапонском прстену. У сваки од два прстена је потребно прикључити по пет, односно шест нових трафостаница. 20 kV каблови се полажу у земљи у кабловском рову или у предвиђеној кабловској канализацији. НН развод

Пренос ел.енергије од дистрибутивних ТС до потрошача вршиће се подземним и надземним НН кабловима одређеног капацитета, који ће се утврдити према стварним потребама потрошача и главним пројектима НН мреже за одређене дијелове насеља у обухвату предметног регулационог плана. У насељу са индивидуалном изградњом НН мрежу извести са надземним СКС кабловима који ће се полагати по АБ стубовима постављеним поред улица у циљу постављања светиљки на исте. Освјетљење улица и јавних површина

Предметним регулационим планом предвиђена је изградња нових улица те ширење и реконструкција постојећих улица. Регулационим планом је предвиђена изградња јавне расвете монтажом одговарајућих светиљки на армирано-бетонске стубове који су предвиђени за изградњу НН мреже. У циљу смањења потрошње електричне енергије у свејтиљке ће се уградити натриј сијалице високог притиска, снаге 100 односно 70 W. Напајање свејтиљки оствариће се надземним кабловима одређеног капацитета. Надземне СКС каблове полагати по АБ стубовима уз примјену СКС опреме за самоносиве каблове. Евентуално полагање напојних НН подземних каблова извести између тротоара и регулационе линије. Према одлуци Града

Бањалука поред напојних ТС поставити расвјетни РО на који се своди јавна расвјета. У расвјетне РО уградити мјерни уређај за мјерење утрошка ел.енергије јавне расвјете осигураче за осигурање напојних каблова и уређај за укључење и искључење јавне расвјете. Разводни ормар јавне расвјете прикључити на НН излаз у ТС. Уклапање потојећег стања у планирано рјешење

С обзиром на исказану потребу за снабдевањем електричном енергијом постојећих и планираних објеката и потребом изградње 14 нових МБТС-ца, са задржавањем 2 постојеће, у обухвату регулационог плана, појавила се потреба за укидањем постојећих стубних трансформатроских станица (постају дислоциране и не могу својим капацитетима да задовоље потребе за електричном енергијом по реализацији регулационог плана). Такође је предвиђено и укидање СН далековада у обухвату регулационог плана. Укидањем СН далековода омогућиће се „ословађање“ нових грађевинских парцела ради реализације овог регулационог плана. Услови изградње електроенергетске инфраструктуре

Планиране трафо-станице градити као типске слободно стојеће типа МБТС 20(10)/04 kV, 630 (1000) kVА. Све трафо-станице опремити према условима из електроенергетске сагласности коју издаје Електродистрибуција а на захтјев инвеститора. Код изградње нових ТС у објектима потребно је посебну пажњу посветити звучној изолацији Сл.гласник 53/02 и изолацији од нејонизирајућег зрачења Сл.гл. 112/05, Сл.гл. 2/05 и 28/07 тј. све трафо-станице изграђене у објектима морају задовољити наведене прописе. Кроз део насеља Шарговац који је обухваћен овим регулационим планом полагање СН кабловских водова извести у кабловском рову или полагањем у електроенергетску кабловску канализацију. Напојне средњенапонске каблове полагати напонског нивоа 20 kV типа и пресјека из електроенергетске сагласности. Нове 20 kV каблове по могућности полагати према графичком прилогу, а у зависности од реализације самог регулационог плана. НН мрежу изводити са подземним и надземним НН кабловима Уличну расвјету у главним улицама изводити са одговарајућим свјетиљкама које ће се уграђивати на армирано-бетонске стубове предвиђене за полагање НН меже. 9.5. ТЕРМОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА

У оквиру подручја обухваћеног овом ревизијом Плана, не постоји изграђена цијевна мрежа даљинског гријања. Ни важећим Планом није предвиђена топлификација овог подручја даљинским гријањем, тако да се предметни локалитет не планира загријавати преко градског топификационог система гријања, јер је ријеч о приградској зони гдје би трошкови изградње топлификационг система градског гријањa увелико прешли трошкове исплативости. Приједлози евентуалног проширења цијевне мреже даљинског гријања до овог подручја ће бити предмет нове студије топлификације града Бањалуке. Изградња локалне мини топлане не би била техничко-економски оправдана, осим ако би сви потенцијални корисници топлотне енергије одобрили такву инвестицију. Због наведених чињеница, топлотна енергија за загријавање просторија у објектима предвиђеним за градњу може се обезбиједити појединачним изворима топлоте за сваки објект. Могу се градити појединачне котловнице за топловодно централно гријање или користити локални извори топлоте по просторијама – пећи на чврсто или текуће гориво. Електрична енергија за загријавање се може користити само уз посебно одобрење испоручиоца електричне енергије. Топлотну енергију за загријавање топле потрошне воде обезбиједити електричним гријачима – електрични бојлери. За евентуално хлађење просторија у објектима у љетном периоду користити локалне хладњаке ваздуха. Сви грађевински и земљани радови могу се изводити без опасности оштећења инсталација даљинског гријања.

34

9.6. ОПШТИ УСЛОВИ ЗА ИЗГРАДЊУ И МЕЂУСОБНИ РАСПОРЕД ВОДОВА И КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Идејна урбанистичка рјешења су на разини концепције приказана по појединим врстама комуналне инфраструктуре на графичким прилозима у мјерилу 1: 1000. Распоред коридора комуналне инфраструктуре обухваћа постојећу инфраструктуру која се задржава и усклађује са планираним рјешењима нове комуналне инфраструктуре. Приједлог рјешења у начелу полази од уважавања, односно задржавања положаја оне комуналне инфраструктуре за коју не постоји оправдање и потреба за њено измјештање. У таквим је случајевима положај планиране инфраструктуре у попречном профилу распоређен уз услов поштовања појаса постојеће инфраструктуре. Други основни критеријум за распоред коридора инфраструктуре полази од њиховог међусобног односа и распореда уз поштовање важећих прописа. Попречне прелазе инфраструктуре треба у правилу изводити у зони раскрсница. Све попречне прелазе инфраструктуре треба осигурати на технички исправан начин (заштитне цијеви и сл.), што се сматра обавезом приликом изградње и реконструкције било саобраћајних површина, било инфраструктуре. У свим планираним саобраћајницама осигуран је простор за полагање водова комуналне инфраструктуре. Напомена: С обзиром на то да је на нивоу регулационог плана нереално утврђивати прецизне трасе (инфраструктурни водови) и позиције инфраструктурних објеката, те прецизирати динамику развоја предметног простора, али и непосредног окружења, оставља се могућност корекције истих, у складу са затеченим стањем на терену и технички економичнијим рјешењима која се могу појавити у моменту реализације појединих инфраструктурних објеката и/или водова, поштујући при томе однос према осталој постојећој и планираној инфраструктури, што ће утврђивати документацијом нижег реда. 10. ГЕОТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ГРАЂЕЊЕ

Степен истражености терена није довољан да би се могли прописати геотехнички услови пројектовања и изградње објекта. Због тога је потребно да се прије пројектовања и изградње објеката ураде детаљна геотехничка истраживања, како је прописано законским и подзаконским актима. Анализа геотехничких услова представља основ за планирање простора. Прије израде техничке документације и изградње предметних објеката неопходно је испоштовати све обавезе дефинисане сљедећим законским и подзаконским актима.

Закон о уређењу простора и грађењу (Сл.гл. РС 40/13, 106/15 и 3/16); Закон о геолошким истраживањима (Сл. Гл. РС 110/13); Закон о измјенама и допунама Закона о геолошким истраживањима (Сл. Гл. РС 91/17); Закон о водама (Сл. гл. РС бр.50/06, 121/12); Закон о привременим техничким прописима за грађење у сеизмичким подручјима (Сл.л. СФРЈ 39/64); Правилник о техничким нормативима за пројектовање и извођење радова на темељењу грађевинских

објеката (Сл.л. СФРЈ 15/90); Правилник о техничким прописима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима (Сл.лист

СФРЈ 31/81; 49/82; 29/83; 21/88; 52/90); Правилника о техничким мјерама и условима за извођење истражних радова при изградњи великих објеката

(Сл. лист СФРЈ 3/70), Правилник о садржини програма, пројеката и елабората геолошких истраживања (Сл. Гл. РС бр. 84/14).

Да би се осигурала безбједна градња потребно је такође испоштовати и сљедеће: Уградњу насипа на коме ће се вршити градња потребно је извести према Стандарду ЈУС-а који, између осталог

дефинише врсте материјала (крупноћу зрна и влажност), начин уградње (уклањање хумусног слоја, насипање у слојевима, збијање насутог материјала сагласно оптималној влажности материјала при збијању) и друго;

Усјеке терена потребно је обезбиједити потпорним зидовима; Дефинисати ниво насипа тако да не утиче на сусједне парцеле (слијевање вода на сусједне парцеле, и др.);

Подземне просторије могуће је пројектовати према условима хидрогеолошких података, односно хидрогеолошких истраживања како је прописима одређено. Имајући у виду да је ниво подземних вода промјењив, приликом ових истраживања посебну пажњу обратити на максималне ниво подземних вода;

Дренажу површинских вода изводити по одговарајућем пројекту, у циљу обезбјеђења неконтролисаног проквашавања тла што би имало штетно дејство.

Уколико детаљна геолошка истраживања (неопходна у оквиру ових услова) дефинишу присуство неких клизишта или др. савремених геолошких процеса (изазваних природним или антропогеним факторима) који би се могли одразити неповољно на планирани објекат, потребно је стопирати издавање грађевинске дозволе до санирања тог дијела терена.

Није дозвољено темељење објеката на насутом тлу. Овим регулационим планом одређују се мјере заштите којима ће се обезбједити уређење и очување тла као грађевинског земљишта, животне средине и заштићених зона. Планом се одређује дјеловање свих субјеката, а посебно корисника у циљу рационалног коришћења овог простора, а исте се састоје у сљедећем:

заштита тла, заштита вода заштита грађевинског земљишта.

Заштиту тла обезбјеђивати од сваког онечишћења, а грађевинским радовима и уређењем простора обезбједити стабилност терена.

11. МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ ПРИРОДНИХ, КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХ ЦЈЕЛИНА И ОБЈЕКАТА И АМБИЈЕНТАЛНИХ

ВРИЈЕДНОСТИ

Валоризацијом и снимањем постојећих објеката и садржаја на предметном локалитету нису уочени објекти који могу имати статус објекта ове категорије. Уколико се приликом извођења грађевинских или других радова на простору у обухвату Плана пронађу археолошки остаци, неопходно је одмах обуставити радове и у складу са Законом о културним добрима, обавијестити службу заштите, ради предузимања одговарајућих мјера. У случају проналаска фосила и минерала који би могли представљати природну вриједност налазач је дужан да обавијести надлежно Министарство или Завод. Уколико се приликом грађевинских или других радова пронађе природно добро које је геолошко-палеонтолошког или минеролошко-петрографског поријекла, а за које се предпоставља да има својство споменика природе, неопходно је одмах обавијестити Завод и предузети све мјере како се природно добро не би оштетило до доласка овлаштеног лица. У случају проналаска фосила и минерала који би могли представљати природну вриједност налазач је дужан да обавијести Министарство или Завод. Уколико се у наредном периоду неки од објеката или цјелина стави под заштиту, третман таквих објеката и цјелина, као и до сада евидентираних објеката, површина и природних вриједности мора бити у складу су Законом о културним добрима и осталом важећом законском регулативом из ове области. 12. УСЛОВИ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Савремени концепт заштите животне средине захтијева континуирано праћење степена аерозагађења, хидрозагађења, педозагађења, биљног покривача, фауне, хигијенског стања средине, здравственог стања људи, буке, вибрација, штетних зрачења и других појава и показатеља стања животне средине. Општи критеријуми за заштиту животне средине полазе од међунарадно утврђених еколошких принципа који се могу свести на сљедеће: најбоља политика заштите животне средине заснована је на превентивним мјерама, што подразумијева

благовремено спречавање еколошки негативних утицаја на животну средину, умјесто уклањања њихових посљедица;

у процесу доношења одлука о изградњи привредних и инфраструктурних објеката мора се анализирати и јасно утврдити утицај њихове изградње и рада на квалитет животне средине.

35

Да би се испунили сви предвиђени захтјеви, овим Планом се дефинишу и одређена рјешења која се заснивају, како на дефинисању заштите основних природних елемената, тако и на заштити слободних простора, градске баштине, мреже зелених површина и културног пејзажа. У току процеса планирања уређења и изградње простора посебна пажња је посвећена односу који производи пласман свих изграђених садржаја на природну средину. Балансиран је однос изграђености према квалитету земљишта, плански је квалитетно и рационално третирана сва инфраструктуракоја мора бити изведена у складу са свим законским и хуманим нормама, да максимално штити природну средину и обезбјеђује неопходан стандард живљења и рада. У том смислу, на подручју обухвата Плана не смију се градити грађевине које би својим постојањем, начином градње или употребом, посредно или непосредно, угрожавале живот, здравље и рад људи, односно угрожавале вриједности животне средине изнад дозвољених граница утврђених посебним законима и прописима заштите животне средине. Унутар подручја обухвата Плана, односно у његовој непосредној близини, не може се уређивати или користити земљиште на начин који би могао изазвати посљедице у смислу претходносг става. Мјере санације, очувања и унапређења животне средине и његових угрожених дијелова (заштита зрака, вода и тла,као и заштиту од буке и вибрација) потребно је проводити у складу с важећим законима, одлукама и прописима из подручја заштите животне средине. У том смислу, за постојеће и планиране објекте специфичних намјена (нпр. бензинска станица и сл.) неопходно је вршити редовна испитивања утицаја на животну средину, те у складу са резултатима вршити евентуално повећање стандарда живљења у смислу спречавања негативних утицаја на окружење и сл., у складу са актуелним правилницима. 12.1. ЗАШТИТА ЗРАКА

Основна проблематика код самог планирања намјене површина и извора полутаната је тренутно непостојање система управљања квалитетом ваздуха, односно јединствени мониторинг на основу којег се може не само закључити стање квалитета, него и управљати њиме, како на подручју овог обухвата, тако и на подручју цијеле територије Републике. Сагледавањем једног таквог система, потреба које постоје у њему и само лоцирање загађивача би било адекватније, чиме би се обезбиједио још већи квалитет животне средине. У фази планирања објеката и лоцирања загађивача ваздуха, потребно је водити рачуна о адекватној намјени простора која ће моћи обезбиједити адекватан квалитет ваздуха једног савременог урбаног подручја. Ради заштите зрака, објекте треба извести тако да нису извор онечишћења зрака било прашином, било испустом плиновитих твари.За одвод зрака из гаража треба одабрати таква мјеста која неће угрожавати људе у околном простору. Сва постројења која имају намјену обезбјеђења топлотне енергије, као и активности које се планирају спровести у ту сврху, морају бити у складу са Законом о заштити ваздуха, као и осталим подзаконским актима и регулативама из ове области. 12.2. ЗАШТИТА ВОДА

На подручју обухвата овог Регулационог плана предузеле су се одређене мјере у погледу заштите вода и то би био онај минимум који би се требао испунити да би се испунили захтјеви заштите животне средине, прописани како законским регулативама, тако и свјетским стандардима и прописима. Једна урбана средина попут ове захтијева обједињавање система за водоснабдијевање и увођење сепарационог комуналног система, чија су рјешења и дата овим Планом. Загађење подземних вода спријечиће се изградњом непропусне канализацијске мреже. Обавезна је уградња додатних прочистача (мастоловаца, хватача уља и сл.) прије упуштања отпадних вода у систем јавне градске канализације, за оборинске воде са паркинг површина и пјешачких површина. Спој на јавну канализацију треба извести преко јединствених прикључака - мјерно ревизионих окана. Оборинску одводњу с отворених површина колских комуникација треба извести водонепропусним сливником. Ради заштите од загађења треба установити мјеродавну висину подземних вода и предвидјети њихову одговарајућу заштиту. Сви дијелови одводње требају бити водонепропусни. Сва рјешења која се планирају спровести кроз овај План неопходно је извести у складу са Законом о водама РС. 12.3. ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА

Заштита земљишта овог Плана најбоље ће се постићи: законским регулисањем и онемогућавањем бесправне градње објеката;

регулисањем отпадних вода свих загађивача у циљу спречавања промјене хемизма тла и продирања загађивача у подземље;

контролисаном и савјесном употребом органских материја, нафте и њених деривата; одговарајућим техничко-технолошким рјешењима у котловницама (уградњом пречистача отпадних гасова и

чађи итд.); адекватним планирањем саобраћајница са свим неопходним заштитним мјерама.

Да би се тло заштитило од загађења отпадом треба спријечити загађења системом издвојеног и организованог сакупљања и одвожења комуналног отпада. 12.4. ЗАШТИТА ОД БУКЕ

За заштиту од буке треба предвидјети све мјере да грађевине према вањском простору не шире буку већу од допуштене. Смањење утицаја буке из вањског простора према објекта спријечиће се уградњом адекватних материјала у објекат, а препоручује се и садња дендроматеријала по ободу саобраћајних површина. 12.5. УПРАВЉАЊЕ ЧВРСТИМ ОТПАДОМ

Пошто је правилно управљање чврстим отпадом један од врло битних предуслова за управљање квалитетом земље једног урбаног подручја, потребно је и посветити посебну пажњу овој проблематици с обзиром на неадекватно функционисање овог система. Сви пословни и производни објекти и уопште објекти који немају намјену становања, у оквиру своје парцеле морају да испоштују дефинисане прописе у зависности од њихових потреба, које су одређене њиховом намјеном. Ове мјере које се предвиђају да би се регулисале локације посуда за сакупљање смећа, њихов размјештај и фрекфренција одвожења прикупљеног отпада, су онај минимални услов који се треба испунити да би се испоштовали санитарно-хигијенски и естетски услови. Евакуацију чврстих отпадних материја са предметног локалитета треба предвидјети у складу са документацијом вишег реда, те у складу са динамиком одвоза коју усвоји надлежно комунално предузеће. У процесу свих неопходних радњи које се односе било на прикупљање,уклањање, складиштење, депоновање и упоште подизања система за управљање отпадом, неопходно се придржавати основних мјера које су предвиђене Законом о управљању отпадом. Дужина пута за вожњу контејнера до возила комуналаног предузећа може бити макс. 15м. Приступне саобраћајнице за возила треба димензионирати на мин. 100 кN осовинског притиска, а радијус мора бити 12м. Тамо гдје није могуће осигурати простор у згради, формираће се плато за контејнере изван зграде. Треба водити рачуна о одвајању различитих врста отпада ради рециклирања (стакло, ПЕТ амбалажа, картон, метал, алуминиј, биолошки отпад). 13. УСЛОВИ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДИ И ДОБАРА ОД ПОЖАРА

Довољне количине воде за гашење пожара потребно је осигурати одговарајућим димензионисањем планиране и/или реконструкцијом постојеће јавне водоводне мреже с мрежом вањских хидраната у складу с важећим прописима. Вањске (уличне) хидранте потребно је пројектовати и изводити као надземне. Ватрогасни приступи осигурани су по свим јавним саобраћајним површинама, а додатни ватрогасни приступи и површине за рад ватрогасне технике утврђиваће се кроз посебан елаборат противпожарне заштите, који је саставни дио документације за извођење и који се, у складу са Законом о заштити од пожара, на одговарајући начин верификује код овлаштене институције. Приликом свих интервенција у простору, те израде пројектне документације која се израђује на темељу овог Плана обавезно је потребно придржавати се сљедећих прописа:

Зaкoн o зaштити oд пoжaрa, Прaвилник o тeхничким зaхтjeвимa зa зaштиту гaрaжa зa путничкe aутoмoбилe oд пoжaрa и eксплoзиja, Правилник о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређене плаое за ватрогасна возила у

близини објеката повећаног ризика од пожара, Прaвилник o тeхничким нoрмaтивимa зa спoљну и унутрaшњу хидрaнтску мрeжу зa гaшeњe пoжaрa, Прaвилник o тeхничким нoрмaтивимa зa зaштиту висoких oбjeкaтa oд пoжaрa, Прaвилник o тeхничким нoрмaтивимa зa зaштиту склaдиштa oд пoжaрa и eксплoзиja.

36

14. УСЛОВИ ЗА ЗАШТИТУ ЉУДИ И ДОБАРА У СЛУЧАЈУ ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА, РАТНИХ КАТАСТРОФА И ТЕХНОЛОШКИХ АКЦИДЕНАТА

Приликом пројектовања и извођења објеката на простору обухвата предметног Плана неопходно је примијенити све прописане мјере за заштиту објеката од елементарних и других непогода. У циљу заштите грађевинских објеката и других садржаја у предметном простору, потребно је при њиховом пројектовању и извођењу узети у обзир све мјеродавне параметре који се односе на заштиту од елементарних непогода (врста и количина атмосферских падавина, дебљина сњежног покривача, јачина вјетра, носивост терена, висина подземних вода и сл) у складу са позитивним законским прописима. Заштита од удара грома треба да се обезбиједи изградњом громобранских инсталација, које ће бити правилно распоређене и уземљене. Уколико на територији обухваћеној Планом постоје радиоактивни громобрани, неопходно их је уклонити и замјенити, с обзиром да они представљају потенцијалну опасност по здравље грађана. Посебну пажњу обратити на одредбе Правилника о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима, Законом о заштити од елементарних непогода, Законом о заштити од пожара - пречишћени текст, те осталим прописима који дефинишу ову област. На подручју обухвата Плана нису планирани посебни колективни заклони за заштиту становништва од природних и ратних катастрофа. У ту сврху могу се користити подрумске просторије у свим грађевинама. 15. МЈЕРЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ

Енергетска ефикасност у зградама подразумјева широк обим дјелатности које воде према повећању ефикасности потрошње енергије (гријање/хлађење, струја и вода) у згради или објекту. Увођењем мјера енергетске ефикасности у зграде и објекте, људи смањују непотребно расипање и прекомјерну потрошњу енергије. Стога, корисници зграда или објеката остварују директне финансијске уштеде и побољшање квалитете боравка у истима. Осим уштеде енергије, мјере енергетске ефикасности ће побољшати животни стандард људи који живе или раде у згради или објекту. Поред тога, мјере енергетске ефикасности смањују емисије стакленичких гасова, укључујући и СО2. С обзиром на смањење потребе за примарном енергијом, енергетска ефикасност је једнака новом извору енергије. Европска Унија наглашава важност енергетске ефикасности и увела је енергетску ефикасност у кључне циљеве Европске Уније до 2020. године – 20% повећање енергетске ефикасности, 20% повећања употребе обновљивих извора енергије и 20% смањења карбонских емисија, све до 2020. године. Кључна подручја у којима се могу примјенити мјере енергетске ефикасности су сљедећа:

Топлотна изолација зграде – изолација вањског омотача (зидови, кров и под), прозори, ролетне; Гријање; Хлађење и вентилација; Припрема потрошне топле воде; Кориштење електричне енергије у домаћинству – штедљива расвјета, кућански електрични уређаји

укључујући фрижидере, машине за прање и сушење веша, машине за прање посуђа и мале кућанске уређаје – ТВ, ДВД, музичке линије, компјутере, принтере, микровалне пећи, миксере, вентилаторе и сл.

Могућности за финансијске уштеде су значајне, овисно о врсти имплементираних мјера енергетске ефикасности, уопште 20-30% се може уштедити са малом инвестицијом. Могуће је уштедјети између 5-10% само користећи енергију на паметан и рационалан начин. Када потрошач већ отплати иницијалну инвестицију у примјену мјера енергетске ефикасности, потрошач наставља остваривати уштеде. Велики проблеми око обезбјеђивања довољних количина енергије из горива чији су ресурси практично необновљиви и чија експлоатација доводи до трајног визуелног (уништење пејзажа), али и суштинског (биолошког и микроклиматског) нарушавања природе, довели су до потребе за трагањем за таквим изворима енергије чије коришћење неће имати штетне посљедице за планету. На основу досадашњег искуства установљени су начини за искориштење нових извора енергије, тзв.„алтернативних“ извора, код којих је суштинска предност у односу на конвенионалне изворе енергије то да се њихови ресурси обнављају у кратком временском периоду и то без нарушавања природне равнотеже („обновљиви“ извори). Групу ових енергената чине: соларна енерија, енергија вјетра, воде и биомасе. Осим потенцирања коришћења обновљивих извора потребно је водити рачуна о економичној потрошњи свих извора енергије, те у наредном периоду увести бенифиције за оне који се опредјеле за овакав вид штедње и бриге о природи. Правила и мјере које се на подручју овог Плана могу примјенити и тако доприњети већем коришћењу обновљивих извора и уштеди енергије су сљедеће:

код постојећих објеката (када то није у супротности са другим прописима) дозвољено је накнадно извођење спољашње топлотне изолације зидова – ако се ради о зиду на регулационој линији према јавном простору

или слободном зиду на граници са сусјеном парцелом, дозвољава се да дебљина свих конструктивних слојева накнадне изолације буде до 8цм унутар јавног простора, односно унутар сусједне парцеле (уз сагласност сусједа),

приликом формирања услова за изградњу нових објеката потребно је омогућити кориштење обновљивих извора енергије и то тако да се предметном градњом иста могућност не умањи и постојећим објектима, односно другим планираним објектима, али и поштујући остале услове за изградњу, реконструкцију, заштиту објеката и амбијенталних цјелина, уређење површина, уљепшавање града и сл.,

одавање топлоте треба смањити стриктном примјеном важећих прописа који се односе на ту област, пасивни или активни пријемници сунчеве енергије могу се одобрити као стални или привремени - што ће се

утврдити детаљним урбанистичко-техничким условима. У случају да су ови уређаји одобрени као стални, не може се одобрити нова изградња на околним парцелама која им у сезони гријања смањују осунчање између 9 и 15 часова за више од 20%.

све мјере за коришћење алтернативних извора и уштеду енергије могу се непосредно одобрити на основу стручно припремљеног техничког рјешења, а у складу са претходним условима – а ако ти уређаји превазилазе обим потреба стандардног домаћинства (или мањег пословног простора), потребно је обезбиједити усклађивање кроз посебне урбанистичко-техничке услове,

на погодно постављеним парцелама и објектима могу се одобрити и други облици коришћења алтернативних извора и уштеда енергије, уколико не дјелују штетно на сусједни простор у било ком слислу (визуелно, физички и сл.).

16. УСЛОВИ ЗА КРЕТАЊЕ ЛИЦА СА УМАЊЕНИМ ТЈЕЛЕСНИМ СПОСОБНОСТИМА

Пројектовање и функционисање објекта и површина у оквиру простора обухвата Плана ускладити са Правилником о условима за планирање и пројектовање грађевина за несметано кретање дјеце и особа са умањеним тјелесним способностима, те осталим важећим прописима и правилницима који дефинишу ову област. 17. ЗОНЕ ЗА КОЈЕ ЈЕ ПОТРЕБНО ИЗРАДИТИ УРБАНИСТИЧКИ ПРОЈЕКАТ И/ИЛИ КОНКУРС ЗА ИЗРАДУ

ПРОЈЕКТА На графичком прилогу: План просторне организације означени су простори посебне намјене, за које је потребно прописати израду конкурсних рјешења или детаљну разраду локације по посебном програму. Локација 1 – зона вртића: прописати израду конкурса за идејно урбанистичко-архитектонско рјешење; Локација 2 – зона спорта: прописати израду идејног рјешења прије израде урбанистичко-техничких услова, како би се дефинисао карактер планираних интервенција, те сагледао утицај истих на непосредно окружење; Локација 3 – Парк: прописати израду идејног урбанистичко рјешења. Локација 4 – Спомен парк: прописати израду идејног урбанистичко-архитектонског рјешења, са акцентом на пејзажно уређење. Локација 5 – Парк - видиковац: прописати израду идејног урбанистичко рјешења. За наведена подручја, али и за сва остала подручја унутар обухвата Плана, Скупштина Града може, на иницијативу инвеститора или органа управе надлежног за послове урбанизма, одлучити да се за поједине просторне цјелине изради урбанистички пројекат или распише конкурс за израду идејног пројекта подручја или објекта, односно може дефинисати детаљну разраду по посебном програму. 18. ЕКОНОМСКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПЛАНА 18.1. УВОД

Свака изградња у основи је лимитирана претходном изградњом саобраћајне, хидротехничке, енергетске, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре, односно уређењем грађевинског земљишта по етапама и у цјелини. Имајући у виду важећу законску регулативу из ове области – Правилник о обрачуну накнаде трошкова уређења градског грађевинског земљишта (Службени гласник РС, бр. 95/13), Одлука о просјечним јединичним цијенама радова комуналне и друге јавне инфраструктуре, и уређења јавних површина (Службени гласник Града Бања Лука, бр. 15/14, бр. 6/16, ), Одлука о висини вриједности непокретности по зонама на територији града Бања Лука за 2017.годину

37

(Службени гласник Града Бања Лука, бр. 40/16, бр. 4/17), утврђивање оријентационих трошкова уређења грађевинског земљишта се третира као врло сложен мултидисциплинаран задатак. У складу са Законом о уређењу простора и грађењу („Сл. гласник РС“, бр. 40/13, 106/15 и 3/16) утврђују се оријентациони трошкови уређења грађевинског земљишта (трошкови припремања и опремања грађевинског земљишта) на основу елемената (идејних рјешења) из Плана за предметни обухват. 18.2. ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ И ДОНОШЕЊА ПРОГРАМА

Како се према Закону о грађевинском земљишту уређење грађевинског земљишта у циљу његовог привођења намјени утврђеној овим Регулационим планом, врши само према усвојеном програму уређења који доноси Скуштина Града, основни циљеви израде овог документа проистичу из одредби Закона и утврђују се како слиједи: дефинисање програмског основа за привођење намјени грађевинског земљишта у складу са предметним

Регулационим планом; сагледавање свих прописаних радњи и активности на пословима припремања и опремања грађевинског

земљишта, глобално сагледавање свих трошкова (изражених у конвертибилним маркама) на припремању и опремању

грађевинског земљишта у обухвату предметног Регулационог плана, процјена просјечне висине накнаде за уређење грађевинског земљишта по 1 m².

На бази овако дефинисаних циљева, одговарајући органи могу дефинисати стратегију и доносити одговарајуће инвестиционе одлуке везано за изградњу и уређење грађевинског земљишта, укључујући и модалитете изградње, односно модалитете финансирања изградње. 18.3. ПРИПРЕМАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

У фази припремања грађевинског земљишта утврђују се све неопходне активности на припремању грађевинског земљишта, као и трошкови њихове реализације подразумијевајући израду геодетских подлога, рјешавање правнo - имовинских односа, затим израду урбанистичко - планске документације, израду одговарајуће техничке документације, као и вођење оперативне координације у припремању грађевинског земљишта. Како је већ реализован дио ових активности, сва постојећа документација, која се односи на припремање грађевинског земљишта чини саставни дио ових трошкова. 18.3.1. Геодетске подлоге Према уговору између наручиоца – Града Бањалука и носиоца израде – предузећа „Геопут“ д.о.о. Бањалука, геодетска подлога је уврштена у укупну цијену израде Плана.

Укупни трошкови израде геодетских подлога износе: 0,00 18.3.2. Имовинско-правни односи Као једну од ставки у реализацији овог Регулационог плана треба издвојити рушење објеката ради изградње планираних објеката инфраструктуре. Као једну од важнијих ставки у реализацији овог Регулационог плана треба издвојити изузимање грађевинског неизграђеног земљишта и рушење објеката. Приликом реализације планских рјешења јавне инфраструктуре неизбјежно је и уклањање одређеног броја објеката укупне површине од око 2 398.95м², од чега се уклања око 1368.29м² стамбеног простора и око 1 030.66м² помоћног простора. С обзиром на чињеницу да предметно подручје тек треба да се развија, неопходно је изузимање изузимања грађевинског земљишта за потребе јавног.

Имовинско-правни односи Износ (КМ)

а) Трошкови изузимања грађевинског неизграђеног земљишта 682.215,00

б) Трошкови рушења објеката:

- стамбени 848.339,80

- помоћни 453.490,40

- пословни 0,00

Укупно: 1.984.045,20

18.3.3. Урбанистичко – планска документација Неодвојиви дио припремних радова на опремању грађевинског земљишта чини урбанистичко – планска документација и то регулациони план и урбанистичко – технички услови за пројектовање и грађење саобраћајне, хидротехничке, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре и хортикултурног уређења .

Докуменат Износ (КМ) а) Израда Регулационог плана 10.296,00 б) Израда урбанистичко-техничких услова за пројектовање и грађење

инфраструктуре Саобраћајне површине............................................................... 121.568,00 КМ Зелене површине............................................................................ 2.825,00 КМ Хидротехника................................................................................. 70.978,00 КМ Електроенергетика и телекомуникације...................................... 42.850,00КМ 238.221,00 КМ

ц) Расписивање конкурса за израду идејних урбанистичко-архитектонских рјешења (за 5 локација) 30.000,00 КМ

Трошкови израде наведене урбанистичко – планске документације износе: 278.517,00

18.3.4. Техничка документација – пројекти за извођење За потребе опремања грађевинског земљишта – изградњу саобраћајне, хидротехничке, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре и хортикултурног уређења, утврђује се потребна структура техничке документације – пројеката за извођење ових радова. У даљем тексту се наводе трошкови израде техничке документације на бази утврђене инвестиционе вриједности програмираних радова из поглавља “4”. 18.3.4.1. Саобраћајна инфраструктура Трошкови израде предметне техничке документације утврђени су на бази инвестиционе вриједности из тачке 18.4.1. која износи 8.104.528,6 КМ и одговарајућег процента за израду наведене документације одређеним у складу са тржишним цијенама обављања ове врсте консалтинг услуга у инвестиционој изградњи.

Трошкови израде техничке документације за изградњу саобраћајне инфраструктуре износе: 364.704,00

18.3.4.2. Хортикултурно уређење Трошкови израде техничке документације утврђени су на бази инвестиционе вриједности из тачке 18.4.2. која износи 565.074,80 КМ и одговарајућег процента за израду ове документације одређеним у складу са препорукама из Приручника за обављање консалтинг услуга у инвестиционој изградњи.

Трошкови израде техничке документације за хортикултурно уређење износе: 14.126,87

18.3.4.3. Хидротехничка инфраструктура Трошкови израде предметне техничке документације утврђени су на бази инвестиционе вриједности из тачке 18.4.3. која износи 7.097.791,00 КМ и одговарајућег процента за израду наведене документације одређеним у складу са препорукама из Приручника за обављање консалтинг услуга у инвестиционој изградњи.

Трошкови израде техничке документације за изградњу хидротехничке инфраструктуре износе:

283.912,00

18.3.4.4. Електроенергетска и телекомуникациона инфраструктура Трошкови израде предметне техничке документације утврђени су на бази инвестиционе вриједности из тачке 18.4.4. која износи 4.285.000 КМ и одговарајућег процента за израду наведене документације одређеним у складу са препорукама из Приручника за обављање консалтинг услуга у инвестиционој изградњи.

Трошкови израде техничке документације за изградњу енергетске, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре износе: 128.550,00

38

18.3.4.5. Рекапитулација трошкова израде техничке документације – пројеката за извођење Укупни трошкови израде техничке документације – пројеката за извођење саобраћајне, хидротехничке, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре и уређење зелених површина, дати су у сљедећој табели:

Техничка документација Износ (КМ) а) за изградњу саобраћајне инфраструктуре 364.704,00 б) за изградњу хидротехничке инфраструктуре 283.912,00 в) за изградњу електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре 128.550,00 г) за хортикултурно уређење 14.126,87 Укупни трошкови израде техничке документације износе: 791.292,87

18.3.5. Оперативна координација у припремању грађевинског земљишта Оперативна координација у припремању грађевинског земљишта је координација свих активности на припреми и изради техничке документације – пројеката за извођење саобраћајне, хидротехничке, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре и хортикултурног уређења. Ови трошкови су дати на бази наведених трошкова и износе 2% од њихове укупне вредности.

Трошкови оперативне координације у припремању грађевинског земљишта износе: 15.826,00

18.3.6. Рекапитулација трошкова припремања грађевинског земљишта Укупни трошкови припремања грађевинског земљишта дати су у сљедећој табели:

Опис радова Износ (КМ) а) израда геодетске подлоге 0,00 б) рјешавање имовинско - правних односа 1.984.045,20 в) израда урбанистичко-планске документације 278.517,00 г) израда техничке документације – пројеката за извођење 791.292,87 д) оперативна координација у припремању грађевинског земљишта 15.826,00 Укупни трошкови припремања грађевинског земљишта: 3.069.681,07

18.4. ОПРЕМАЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Опремање грађевинског земљишта у смислу Закона о грађевинском земљишту подразумијева изградњу саобраћајне, хидротехничке, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре, као и уређење зелених површина. Програмом се утврђују трошкови опремања земљишта на бази идејних рјешења, као и других идејних и планских рјешења садржаних у предметном Регулационом плану. 18.4.1. Изградња саобраћајне инфраструктуре

НАЗИВ ЈЕД. КОЛИЧИНА ЈЕД. ЦИЈЕНА УКУПНА ЦИЈЕНА

КМ

1 ИЗГРАДЊА САОБРАЋАЈНИЦА m² 58302,42 85,00 4.955.706,05

2 РЕКОНСТРУКЦИЈА САОБРАЋАЈНИЦЕ

m² 25138,01 65,00 1.633.970,89

3 ИЗГРАДЊА ПЈЕШАЧКЕ ПОВРШИНЕ СА АСФАЛТНИМ ЗАСТОРОМ

m² 28340,35 50,00 1.435.017,36

4 РЕКОНСТРУКЦИЈА ПЈЕШАЧКЕ ПОВРШИНЕ СА АСФАЛТНИМ ЗАСТОРОМ

m² 3193,37 25,00 79.834,30

УКУПНО САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

8.104.528,6

Трошкови изградње саобраћајне инфраструктуре износе: 8.104.528,6

18.4.2. Уређење зелених површина

Зелене површине

Јед.

мјере Количина Јед.

цијена Цијена /КМ/

Подизање травњака, изградња М2 120 742.48 4,68.00 565.074,80

УКУПНО: 565.074,80

Трошкови израде хортикултурног уређења износе: 565.074,80

18.4.3. Изградња хидротехничке инфраструктуре

ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА

Б.1. КАНАЛИЗАЦИЈА Јед.

мјере Количина Јед.

цијена Цијена /КМ/

1. Изградња фекалног колектора:

профил Ø500 мм м' 3340.0 222.00 741.480,00

профил Ø300 мм м' 11363.0 147.00 1.670.361,00

2. Изградња оборинског колектора:

профил Ø1000 мм м' 920.0 446.00 410.320,00

профил Ø630 мм м' 1220.0 285.00 347.700,00

профил Ø500 мм м' 2580.0 222.00 572.760,00

профил Ø400 мм м' 3710.0 176.00 652.960,00

профил Ø300 мм м' 4650.0 147.00 683.550,00

УКУПНО: 4.337.651,00

Б.2. ВОДОВОД Јед.

мјере Количина Јед.

цијена Цијена

1. Изградња водовода:

профил Ø160 мм м' 9790.0 66.00 646.140,00

УКУПНО: 646.140,00

Б.3. ОБЈЕКТИ РЕГУЛАЦИЈА Јед.

мјере Количина Јед.

цијена Цијена

1. Регулација потока:

м' 1750.0 1208.00 2.114.000,00

УКУПНО: 2.114.000,00

Трошкови изградње хидротехничке инфраструктуре износе: 7.097.791,00 КМ

39

18.4.4. Изградња електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре

Опис радова Износ

1. Електроенергетска инфраструктура

а) Слободностојеће типске трафостанице типа МБТС 20(10)/04 kV 630 (1000) kVA; 13 ком. 1.105.000

б) 20 kV СН кабл типа ХНЕ49; 24.000 m 1.200.000 в) Разводни НН подземни и надземни каблови; 22.000 m 990.000 г) Расвјета неосвјетљених улица. 150.000 2. Телекомуникациона инфраструктура а) Проширење капацитета телефонске централе; 1100 број. 125.000 б) Изградња ТТ канализације; 11000 м 715.000

Трошкови изградње електроенергетске инфраструктуре и ТТ веза износе:

4.285.000,00 18.4.5. Стручни надзор над опремањeм грађевинског земљишта Стручни надзор над опремањем грађевинског земљишта – изградњом саобраћајне, хидротехничке, електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре, као и хортикултурног уређења обухвата: контролу одговарајуће примјене техничке документације, контролу и провјеру квалитета извођења свих врста радова и примјену прописа, стандарда, техничких норматива и норми квалитета радова, контролу квалитета материјала, опреме и инсталација који се уграђују, давање упутстава извођачу радова и по потреби, обезбјеђење детаља за извођење радова. Трошкови вршења стручног надзора обрачунати су примјеном коефицијента 2% на укупну инвестициону вриједност опремања грађевинског земљишта, која износи 20.052.394,4 КМ.

Трошкови вршења стручног надзора над оремањем грађевинског земљишта износе: 401.047,88

18.4.6. Рекапитулација трошкова опремања грађевинског земљишта Укупни трошкови опремања грађевинског земљишта дати су у сљедећој табели:

Опис радова Износ (КМ) а) изградња саобраћајне инфраструктуре 8.104.528,60 б) уређење зелених површина 565.074,80 в) изградња хидротехничке инфраструктуре 7.097.791,00 г) изградња електроенергетске и телекомуникационе инфраструктуре 4.285.000,00 д) стручни надзор над опремањем грађевинског земљишта 401.047,88

Укупни трошкови опремања грађевинског земљишта износе: 20.453.442,28

18.5. ИНВЕСТИЦИОНА УЛАГАЊА У УРЕЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

У поглављима “18.3” и “18.4" утврђена је висина инвестиционих улагања за припремање, односно опремање грађевинског земљишта на простору Регулационог плана. У овом поглављу утврђују се и укупни трошкови уређења грађевинског земљишта. 18.5.1. Трошкови припремања грађевинског земљишта Укупни трошкови припремања грађевинског земљишта обрачунати су на бази израчунатих вриједности из поглавља 3. и износе:

Укупни трошкови припремања грађевинског земљишта износе: 3.069.681,07

18.5.2. Трошкови опремања грађевинског земљишта Укупни трошкови опремања грађевинског земљишта обрачунати су на бази израчунатих вриједности из поглавља 4. и износе:

Укупни трошкови опремања грађевинског земљишта износе: 20.453.442,28 18.5.3. Укупни трошкови уређења грађевинског земљишта Укупни трошкови уређења грађевинског земљишта добијају се као збир укупних трошкова припремања и укупних трошкова опремања и износе:

Укупни трошкови уређења грађевинског земљишта износе: 23.523.123,35 18.6. НАКНАДА ЗА УРЕЂЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Према Закону о грађевинском земљишту, утврђује се и просјечна висина накнаде за уређење грађевинског земљишта, односно утврђује учешће трошкова уређења грађевинског земљишта у цијени изградње 1m² бруто грађевинске површине (БГП). Просјечна висина накнаде за уређење грађевинског земљишта обрачуната је дијељењем укупних трошкова уређења грађевинског земљишта утврђених у поглављу “5” са укупном планираном БГП објеката утврђеном по Регулационом плану, а која износи 127 179 m2. Укупна бруто грађевинска површина објеката предвиђених за уклањање ради изградње замјенских објеката на локацији износи 3.347m². Из наведеног слиједи да је укупна планирана бруто грађевинска површина на име које ће инвеститори уплаћивати Граду накнаду за уређење градског грађевинског земљишта и једнократну ренту износи 123.832,00 m² (127 179 m2 - 3.347m² = 123.832,00 m²)

Трошкови опремања и припремања грађевинског земљишта по 1 m² планиране бруто грађевинске површине износе : 189,95

Како су трошкови рачунати само на основу идејних рјешења саобраћајне, хидротехничке, електроенергетске и телекомуникационе инфрастрктуре и хортикултурног уређења из Регулационог плана, приликом утврђивања просјечне висине накнаде за уређење грађевинског земљишта неопходно је уградити и трошкове других, у овом тренутку неутврђених радова, и висину накнаде, у том смислу, увећати за 30%.

Трошкови накнаде за уређење грађевинског земљишта по 1 m² бруто грађевинске површине увећани за неутврђене радове износе: 246,93

Закључак

Наведене активности захтијевају мултидисциплинаран и високо координисан приступ. Сваки други приступ неће дати ни очекиване финансијске ефекте, ни коректна техничка и друга рјешења.

Трошкови уређења грађевинског земљишта урађени су на основу елемената из предметног Регулационог плана и идејних рјешења саобраћајне, хидротехничке, енергетске, електроенергетске, енергетске и телекомуникационе инфраструктуре. Због тога висину инвестиционих улагања у уређење грађевинског земљишта и просјечну висину накнаде за уређење грађевинског земљишта треба прихватити са могућом толеранцијом од 10%.

Наведени трошкови у цјелини представљају основ за одговарајуће процјене за инвестиционе одлуке у процесу изградње, посебно са становишта дефинисања модалитета изградње и модалитета финансирања изградње.

Одговарајуће стручне службе, у случају интензивирања изградње, морају се адекватно организовати на један од начина – формирати властити стручни оперативни тим који ће водити, координисати и синхронизовати све активности на изградњи и уређењу грађевинског земљишта, или те послове, на одговарајући начин, повјерити квалификованој и лиценцираној институцији – предузећу. Другачији приступ ће дати лошије тј. слабе резултате.

40

Прилог 1: Табеле валоризације постојећег грађевинског фонда

41

Прилог 2: Фото документација постојећег грађевинског фонда

42

Прилог 3: Табела координата ломних тачака грађевинских линија

43

Прилог 4: Табела координата ломних тачака планираних граница парцела

44

III ГРАФИЧКИ ДИО