Универзитет у Нишу

Природно-математички факултет

Семинарски рад

„Жене у математици”

Професор др Мирослав Д. Ћирић Студент Ана М. Коцић

1

Садржај:

Увод………………………………………………………..3.-7. стране Хипатија из Аалександрије………………………………8.-9. стране Елена Лукреција Корнаро Пископија…………………….10. страна Емилија ди Шатле……………………………………...10.-11. стране Марија Гаетана Ањези…………………………………12.-14. стране Каролина Лукреција Хешел…………………………...14.-15. стране Софија Жермен…………………………………………16.-17. стране Мери Сомервил………………………………………...18.-19. стране Ада Аугуста Бајрон Кинг……………………………...19.-20. стране Флоренс Најтингејл…………………………………….21.-22. стране Мери Еверест Бул………………………………………22.-23. стране Софија Коваљевска…………………………………….23.-24. стране Шаплот Скот……………………………………………24.-25. стране Грејс Чизолм Јанг………………………………………25.-26. стране Еми Нетер……………………………………………….26.-27. стране Џулија Бауман Робинсон…………………………………...28. стране Литература…………………………………………………..29. стране

2

Увод

Највећим делом ѕахваљујући томе што ради, жена јеизбрисала разлике имеђу себе и мушкарца; једино јој рад

може јамчити стварну слободу.Simon de Bovoar

Људи по правилу замишљају математичаре као мушкарце. Мада, ко-лико год је историја била сурова према женама, бележи знатан број њих које су се посветиле математици. Прва жена чије је име забележеноу историји може се, такође, довес-ти у вези са математиком. То је ЕнХедуʼана (Enheduanna ) из Месопо-тамије, главна свештеница БогињеМесеца у граду Сумера, ћерка Сар-гона из Акаде оснивача саргонскединастије у Вавилону. Такав поло-жај доносио је велику моћ и прес-тиж. Неко је могао претендовати навласт и лидерство само ако јепредсказање високе свештенице топотврђивало. Ен Хедуʼана је прва у низу женакоје су пратиле путање звезда и ци-клусе Месеца, жена које су мислиле, стварале и градиле, и чије је имесачувано до данас. Од Ен Хедуʼане је остало 48 песама. Да бисмо сагледали њен значај, нагласимо да модерна математика иастрономија следе једну непрекидну линију од Сумераца до данас. Око3000 год. пре Христа, свештеници и свештенице у храмовима Сумера и Вавилона установили мрежу опсерваторија за посматрање кретањазвезда. Календар који су они створили још се користи за давање важнихпразника као што су Ускрс код хришћана и Пасха код Јевреја.

3

Слика: Ен Хедуʼана ( 2285-2250 пре Христа )

Кад је Питагора дошао у Јужну Италију, која је тада била део ВеликеГрчке, населио се у Кротони. Имао је срећу да нађе идеалног проковите-ља. То је био Милон, богат човек у Кротони и један од најјачих људи уисторији. Уступио је Птагори део своје огромне куће да у њој отворишколу. Тако су успоставили сарадњу најкреативнији дух и најјаче телотога доба. Питагора је основао Питагорејско Братство, скуп од 600 следбеника.Био је познат као „феминист”, и активно је охрабривао жене да се бавенауком, равноправно са мушкарћима. Тако је његово братство укључи-вало и 28 сестара, које су биле пуноправни чланови. Питагорина најом-иљенија ученица била је лепа Теано, ћерка Милона, која је касније пост-ала његова жена.

Питагорин однос према женама је представљао изузетак, а не прави-ло. У античком свету постојала је строга подела на свет мушкараца исвет жена, што налази потврду и у терминима Отац Небо и Мајка духа,који је био мушки, и материјални свет, који је био женски. Из предговора књиге Синагоге александриског математичара Папа(рани IV век) помиње се жена по имену Пандросан (Pandrosian), која јебила учитељ геометрије. Ништа више о њој није познато осим што мо-жемо да закључимо да су стари Грци имали далеко либералнија схвата-ња. Тако и Плутарх у својим биографијама није описао ниједну жену јероне, по претпоставци, нису могле да обезбеде користан јавни узор.

4

Слика: Питагора и Теано Слика: Питагорејско Братство

У IV веку н. е. појављује се жена која је основала сопствену матема-тичку школу. То је Хипатија, ћерка математичара Теона из Александри-је. Њена смрт често се симболично узима за почетак мрачне ере у евро-пској науци. Током Средњег века у европским земљама постојао је сталан отпорпрема високом образовању жена. Чак су и основни елементи образова-ња жена, читање и писање, посматрани као потенцијални извор искуше-ња и греха. Нека могућност да девојке стекну извесно образовање пос-тојала је у оквиру манастира. Италија је у том пограду донекле представљала изузетак, тј. почетк-ом Ренесансе, жене интелектуалци биле су предмет дивљења и нису би-ле извргаване подсмеху због тога што су образоване. Интересантно је да су у Кини, у време владавине кинеске династијеЈуан (1260-1386) жене могле да студирају у медицинским школама.По-ређења ради, Харвардски медицински факултет почео је да уписује же-не на студије тек 1945. год. Све до прве половине XX века, већина девојака које су претендоваледа се упишу на универзитет, похађале су женске школе у којима су пре-давале жене. Међу њима је било врло мало квалификованих за тај пос-ао, јер су и саме у свом школовању биле хендикепиране. У време велике руске математичарке Софије Коваљевска руски уни-верзитети су били затворени за жене, као и свуда у свету. Краљица Ана, још 1697. год. покушала да отвори енглеске универзитете за жене, али јена-ишла на противљење својих савезника. По речима, Вирџиније Вулф,„жене су вековима служиле као огледала која су имала ту моћ да одржа-вају лик мушкарца у двострукој величини”. Биолози и филиолози IX века тврдили су да је мозак жене мањи одмозга мушкарца и да оваријум и утерус жене захтевају много енергије иодмора да би добро функционисали. Док за жене из сиромашних слоје-ва нису се ни сматрале достојним да буду третиране као људска бића, и смастало се нормалним да оне могу и да тешко раде и да рађају гомилудеце. У многим земљама пре Другог светског рата, чак у Аустрији и Нема-чкој, које су у погледу образовног система сматране прогресивним, же-

5

не су обесхрабриване, и чак спречаване да на универзитетима студирајуи предају математику. У Србији је другачији концепт постојао, што би у свом делу „Совјетиздравога разума”, Доситељ је рекао: „Нека се не узда један народ никаддо века просвештенију разума доћи у којему жене у простоти и варвар-ству остају”. Након ослобођења од Турака, велики број младих је одла-зио на школовање у разне земље Европе међу којима број девојака нијебио занемарљив. У време кад је Милева Марић Ајнштајн студирала на Универзитету уЦириху, на том универзитету било је неколико девојака из Србије. Дискриминација жена у науци у Европи је трајала све до XX века.Жене математичари су углавном потицале из математичких породица.Уколико би поседовале потенцијалне могућности и таленат, жене којенису потицале из математичких породица, нису биле постицане, нититсу биле изложене ризику да буду „заведене” у математику. Углавном сужене математичари долазио из богатих, или добро стојећих породица. Карактеристично је исто тако да се многе математичарке нису никадудавале, добрим делом због тога што за удате жене није било друштвеноприхватиљиво да следе научну каријеру. С друге стране, мало је мушка-раца било спремно да ступе у брак са тако „контраверним” женама. Ма-да Софија Коваљевска је решила проблем тако што ј склопила фиктивнибрак. Чиме су и она и њен муж добили могућност да „побегну ”од свој-их породица. Жене су биле практично искључне из математике све до половине XXвека. У другој половини XX века ситуација се умногоме променила, ма-да и даље у том погледу постоји извесна неравнотежа. Један од највећихматематичара XX века, Ђанкарло Рота је рекао: „Жене су реалистичније од мушкараца; оне могу да виде да је математика бежање од реалности.Оно што не могу да виде јесте дато бежање од реалности функциони-ше”. Међутим, дистрибуција математичког талента међу мушкарцима ижена је потпуно једнака. Данас девојке чине око половине броја студената на студијама мате-матике. Џулија Робинсон би рекла да сви математичари, без обзира напол и расу, чине „посебну нацију посвећену најлешој од свих вешти-наи наука”. [1]

6

Где се жене поштују, тамо је и боговима угођено; где сеженама не указује поштовање, тамо ниједно дело не доноси

плода.Mahabharata [1]

Навешемо неколико посебних дама које су промениле историју и допр- инеле развоју математике:

Хипатија из Александрије Елена Лукреција Корнаро Пископија Емилија Ди Шатле Марија Гаетана Ањези Каролина Лукреција Хешел Софија Жермен Мери Сомервил Ада Аугуста Бајрон Кинг Флоренс Најтингејл Мери Еверест Бул Софија Коваљевска Шаплот Скот Грејс Чизолм Јанг Еми Нетер Џулија Бауман Робинсон

7

Хипатија из Александрије(Стара Грчка око 370.-415.)

Задржи право да мислиш, јер и погрешно мислити је боље него не мислити уопште.

Хипатија

Прва жена математичар, која јеимала запажену улогу у математи-ци била је Хипатија из Александр-ије. Она је добила одлично образо-вање из математике и филозофијеод свога оца математичара и астро-нома Теона Александријског, који јеважио за баш најученијег човека уАлександрији. Отај је Хипатији одгајао у науч-ном окружењу. Како је одрастала,почињала све више да се интересу-је за математику и астрономију. УзТеонову помоћ, постала је и врснабеседница. Људи су долазили издругих градова да је слушају и учеод ње. Рано се упознала са делима Еук-лида, Аполонија и Птоломеја, а затим је своје образовање допунила наакадемији у Атини. Многи историчари препознају Хипатију не само каоматематичарку и научницу, него и као филозофа и жену великог знања. Њен допринос математици састоји се из мноштва радова, међу који-ма су и значајни прилози коментара њеног оца о Птоломејовом Алмаге-сту, издање Аархимедовог Мерења Круга које је извор каснијег преводана арапски и латински, задаци о површинама и запреминама при разра-ди Архимедовог материјала, текст о опериметријским фигурама из Па-

8

Слика: Хипатија из Александрије

пове књиге. Такође је писала „Коментар о Диофанту” везан за његову,тј. Диофантову Аритметику, одакле потиче арапски превод. Зна се да јеписала „Коментар о конусним пресецима Аполонија из Пергама”. Нажалост, ни један од ова два коментара није сачуван. Најпознатији је њен рад о конусима, као и пресецима конуса са рав-ни. Такав концепт довео је до идеје о хиперболама, паралоболама и ели-псама. Хипатија је била прва жена која је имала тако снажан утицај наматематику. Образована и лепа, она је при повратку из Атине у Александрију би-ла дочекана са одушевљењем и одмах је почела да предаје у Музеуму,тадашњој највишој школи. Хипатија је била веома цењена као учитељматематике, медицине и филозофије. Предавала је у Александријскојшколи неоплатонску доктрину, а око 400. год. постала је управник Нео-платонске школе, који су хришћани у то време жестоко нападали. Хипатија је имала велики углед у Александрији због свог научног об-разовања, а кажу и због лепоте. Имала је пријатеље и студенте еминен-тним хришћанима, мада је сама била паганка. Њен живот се завршиотрагично 415. год, када је имала 45. год. Александрија је тада припадалаВизантији, у којој је још 212. год. хришћанство било проглашено за др-жавну веру. Али Хипатија, као паганка и Орестова пријатељица (Орестје био тадашњи цивилни гувернер), спадала је у оне који нису хтели дапређу у хришћанство. Оптужена да се бави врачањем, била је нападнутаод стране разјарених хришћанских фанатика (подстакнутих од алексан-дриског епископа Кирила), избачена из кочије. Каменована, растгнута накомаде и спаљена на ломачи. Њена смрт представљала је практично крај грчке математичке тради-ције у Александрији, дуге осам векова. Иако је школа постојала до крајаV века, Хипатија је била последње чувено име. [5]

9

Елена Лукреција Корнаро Пископија(Ииталија 1646.-1684.)

Елена Лукреција Корнаро Писк-опија потиче из богате аристократ-ске породице. Рано је показала ск-лоност ка науци, а њен отац је под-стицао њено образовање. Нарочитосу је интересовале религија и фи-лозофија. Са 32. год. била је прва женакоја је добила докторат из филозо-фије на Универзитету у Падови на-кон јавне одбране одржане у Кате-драли у Падови. Овај догађај је из-азвао велику пажњу јавности. Од-мах затим, 1678. постала је предав-ач математике на Универзитету у Падови, али се убрзо повукла и посве-тила хуманитарном раду у оквиру цркве. Била је веома омиљена кодсвојих савременика и њена смрт изазвала је велико жаљење суграђанакоји су јој приредили величанствен погреб. [5]

Емилија ди Шатле(Француска 1706.-1749.)

Жене су увек у крајностима; или боље или горе од мушкараца.

Žan de la Brijer Емилија ди Шатле (Emilie du Châtelet) рођена је у Паризу у богатојаристрократској породици, која је припадала самом врху владајуће кла-се. Била је веома интелигентна и саможива тако да је упорно узималачасове код најбољих професора на велико очајање њених родитеља, ко-

10

Слика: Сала на универзитету у Падови

ји су као и остали аристрократски свет сматрали великом срамотом даим кћи има тако непримерена интересовања.

Нарочито ју је занимала математика. Најпре је изучавала радове Лајбница и 1740. год. објавила књигу„Основи физике” („Institutions de phusique” ), у којој је дала веома луци-дно објашњење Лајбницове физи-ке. Затим је прешла на изучавање делаИсака Њутна. Веома успешно је превела са латинског на француски Њу-тнову књигу „Принципи матема-тике” („Principia Mathematica”) и даланеке врло сложене и корисне коментаре. За време свог живота била је врло страствена и склона романсама,како пре брака тако и касније. Њен дугогодишњи љубавник био је чуве-ни филозоф Вултер, који ју је волео и подржавао у раду до краја њеногживота. Умрла је изненада у 43. год. живота. На њеној сахрани били суподједнако ожалошћени и њен супруг, Вултер, као и њен последњи љу-бавник, неки млади песник. [5]

11

Слика: Емилија ди Шателе

Марија Гаетана Ањези(Италија 1718.-1799.)

Алгебра и геометрија чине јединствену земљу у којој господаре тишина и мир.

Maria Gaetana Agnesi

Италијанка Марија Геатана Ањ-ези (Maria Gaetana Agnesi) потичеиз богате миланске породице инте-лектуалаца као најстарија од 21-огдетета колико је њен отац имао изтрећег брака. Марија је као дете била веоматалентована односно чудо од дете-та. Њен отац Дон Пјетро Ањези,феудалац из Монтевељија, обезбе-дио јој је најбоље учитеље и акти-вно подржавао њене студије. Поно-сан на њу, често ју је представљао на академским окупљањима, модер-ним у то доба, мада је она била веома стидљива. Са 11 год. говорила јеседам језика и скоро постала стручњак у многим научним областима,нарочито у математици. Након мајчине смрти преузела је бригу о оцу, браћи и сестрама, по-вукавши се тако из друштвеног живота. Године 1738. објавила је збиркуесеја о природним наукама и филозофији „Propositions Philsophicae” укојима износи свој став о потреби образовања жена. Њен највећи допринос је уџбеник (почела да га ради са 20 год.)„Основи анализе за потребе италијанске омладине”(„Instituzioni analiti-che as us o della gioventu italiana”).Објављивање дела 1748. год. је изаз-вало сензацију у академском свету. То је једно од првих дела о коначноји бесконачној анализи у коме су обрађена поглавља из алгебре са реше-њим, неколико решених и нерешених проблема из геометрије, дифере-

12

Слика: Maria Agnesi

нцијалног и интегралног рачуна, тада сасвим нове области у којој је ус-војила Лајбницов концепт. Књига је преведа на енглески, по одобрењу Краљевске академије на-ука, и на француски, по одобрењу Париске академије наука а на препо-руку Дламбера и Вандермонда је доживела велику славу. Папа БенедиктXIV је поставио Марију за проф. математике на Болоњском универзите-ту основаном у XI веку, што је била прва универзитетска позиција за је-дну жену. Ову позицију она никада није преузела јер се на захтев оцаповукла из научног живота. После очеве смрти, посветила се религији исоцијалном раду са часним сестрама из реда Азуре, несебично помажу-ћи сиромашне. Иронично је да је име једне тако скромне и стидљиве осове осталоупамћено у математици по једном рогобатном термину који је настао навр-ло необичан начин. Наиме, термин „вештица Ањези” односи се напри-мер кубне криве из аналитичке геометрије. Коју је она у свомуџбенику описала геометријски. Ова интересанстра прича објашњава како је дошло до тога да једнакрива добије такав назив. Заправо, Марија је написала један врло успе-шан уџбеник у коме је за пример из аналитичке геометрије узела даприкаже следећу геометријску криву чију једначину смо навели:

Ова крива била је још раније поз-ната математичарима Фермау и Гран-диу, који је криву и конструисао. Об-лик криве, он ју је назвао „уже којевраћа једро” („la versiera” на латин-ском).Међутим преводилац Ањезине

13

књиге је грешком заменио реч la versiera са l’aversiera што значи вешт-ица. [5]

Каролина Лукреција Хершел(Немачка 1750.-1848.)

Случајна велика открића дешавају се само онима који то заслужују.

Lagranž

Родила се у Хановеру. Преживе-ла је тифус у 10. год. и престала једа расте, никад није прешла виси-ну од 130cm. Мајка је инсистиралада се Каролина бави кућним посл-овима, док је отац инсистирао дасва његова деца буду учена. Уз помоћ брата Вилијама, муж-ичара, отишла је у Енглеску и уск-оро је постала најбољи сопран уБату. Часове математике је добија-ла од брата, који се бавио и астро-номијом. Како је таблицу множењаучи-ла у зрелим годинама. Никад јеније добро научила, па у џепу јеувек носила лист папира са исп-исаном таблицом множења. Добро је напредовала у учењуалгебре, геометрије и тригономет-рије, посебно, под утицајем брата, је учила сферну тригонометрију.

14

Слика: Каролина Лукреција Хершел

Вилијам је уз помоћ Каролине 1781. год. открио нову планету, која јекасније добила име Уран. Открила је своју прву комету 1.8.1786. год. ито је била прва „женска комета”. Радила је на каталогу маглина, који јесадржао опис 2500 маглина, који је завшен 1828. год. и за то дело је до-била од Краљевског астрономског друштва златну медаљу. Од прускогкраља је добила златну медаљу науке за животно дело. У периоду од1786. до 1797. год. Каролина је открила укупно осам комета, а затим се концентрисалана сређивање и поправљање Флемстидовог каталога звезда, који је завр-шила1797. год. допуљен са 560 звезда. У Хановеру је имала част да јепосете многе научне величине, међу њима и Гаус. Заједно са Мери Со-мерил изабрана је 1835. год. за почасног члана краљевог друштва и онесу прве жене којима је указана таква част. Изабрана је и за члана Краљеве ирске академије, 1838. год, а за 96.рођендан забављала је принца и принцезу певајући једну композицијусвога брата Вилијама. Сахрањена је у цркви у близини куће у којој серодила. Једна мала планета добила је, 1889. год, име Лукреција у њенучаст. [5]

15

Слика: Каролина Лукреција Хершел у старијим данима

Софија Жермен(Француска 1776.-1831.)

Алгебра је писана геометрија, а геометрија јесликовита алгебра.

Sofija Žermen

Назвали су је оснивачем математичкефизике. Од раног детињства присуство-вала је политичким и филозофским дис-кусијама и самостално је савладавала ла-тински и грчки језик. Расла је у окружењу које је било исп-уњено социјалним, економским и поли-тичким конфликтима, крајем 18. века.Читајући поглавље о Архимеду у Монти-клаовиј Историји математике закључилаје да ако неко може бити толико занет ге-ометријским проблемом, а да не обраћа пажњу на смртну опасност којаму прети, онда математика мора бити најинтересантнија ствар на свету. У школи резервисаној само за мушкарце, Софија је студирала тајнопод именом бившег студента Антуана Огиста Леблана (Antoana OgistaLeblana (Le Blanc)). Софија је своје радове почела да шаље Лагранжу,проф. Политехничке школе, који је био изненађен квалитетом радоваЛеблана, а још више кад је сазнао да је то једна млада дама. Дописивала се и са Легранжом у вези са проблемимам које је он су-герисао у својој књизи „Есеј о теорији бројева”. Била је прва која је до-шла до неког општег резулрара, везано за Фермсову велику теорему. Тибројеви се данас називају њеним именом: „прости бројеви Софије Жер-мен”. Гаус је високо оценио способност свог непознатог коресподента, као ињегове резултате и гајио је високо поштовање и одушевљење, касније ипријатељство са њом.

16

Слика: Софија Жермен

На конкурсима, рад Софије „Расправа о вибрацијама еластичне пло-че” ће бити оцењен као најбољи, али награду ће добити у 3. покушају,1816. год, што је укључивало златну медаљу. Изучавање теорије еласт-ичности омогућило је изградњу Ајфелове куле, 1889. год. Постала је прва жена која је имала право да присустује на предавањ-има у Академији наука, иако није била супруга неког члана Академије.Са Софијом су сарађивали и Лагранж и Поасон. Разболела се од ракадојке и пред крај живота је успела да заврши и објави филозофски есеј„Considerations generale sur l’etat des sciences et des lettres” који је ОгистКонт високо оценио. [6]

17

Слика: Статуа Софије Жермен

Мери Сомервил(УК 1780.- Италија 1872.)

Ништа ме није могло убедити у једниствоБожанства као ти чисто мисаони појмови

математичке науке, који су постепено откриваничовеку, а који одувек постоје у узвишеном свезнајућем

Уму. Meri Somervil

Водила је научну преписку са тада чу-веним научницима: Геј-Лисаком, Лапла-сом, Арагоом и др. Њена ученица Ада Ла-влејс Бајрон, такође се бавила математик-ом, а посебно математиким машинама. ОдАлександра Насмита је сазнала да Еукли-дови „Елементи” представљају основу заразумевање перспективе у сликарству, алиисто и за разумевање астрономије и др.наука. Поред тога, изучавала је ботанику и ус-авршавала грчки језик, а заједно са мужембавила се геологијом. Познавала је ЏонаВилијама и Каролину Хершел и ЧарлсаБебиџа, као и физичара Дејвида Брустера, проналазача калеидоскопа и леди Бајрон. Радила је и на експериментима ит магнетизма. Написала је попула-рне верзије Лапласове „Небеске механике” и Њутнових „Принципи ма-тематике”. Резултат њеног рада био је веома успешан тако да је „Меха-низам небеса”(„The Mechanism of the Heavens”) вероватно њено најсл-авније математичко дело. У знак признања, израђена је њена биста и по-стављена у холу Краљевског друштва у Лондону.

18

Слика: Мери Сомервил

Изабрана је у Краљевско астрономско друштво истовременом са Ка-ролином Хершел. За време боравка у Италији, написала је „Физичку ге-ографију”,1848. Изабрана је за члана Америчког географског и статист-ичког друштва и Италијанског географског друштва, од Краљевског гео-графског друштва добила је златну медаљу. Њен бестселер „Везе међуфизичким наукама” доживео је неколико издања у САД. Умрла је у На-пољу. По Мери Сомервил добио је име Сомервил колеџ у Оксфорду. [6]

Ада Аугуста Бајрон Кинг(Енглеска 1815.-1852.)

Improvement makes strait roads but the crookedroads without improvement are roads of Genius.

Vilijam Blejk

Њен отац био је енглески песник, ло-рд Џорџ Гродон Бајрон. У 13. год. је нап-равила нацрт летеће машине, покретанепаром. Волела је гимнастику, плес и јах-ање, свирала је виолину, клавир и харфу.Са Бебиџом се први пут срела 5.6.1833.год. на једном пријему, а две недеље ка-сније је посетила његов студио у Лондо-ну, где је била изложена његова диферен-цијална машина. После тога, Ада је почела са озбиљн-им изучавањем математике, под суперв-изијом Де Моргана. Дала је не само пис-мену, аналитичк, контекстуалну и метаф-изичку информацију о аналитичкој маш-ини (Бебиџова Аналитичка машина), не-го и први програм.

19

Слика: Ада Бајрон

Следећи одломак из Адиног чланка показује колико је она дубоко сх-ватала могуност налитичке машине: „Како је намена Аналитичке маши-не да нам крајњи резултат представи у нимеричком облику, људи који непознају математику, мисле да и природа процеса који се у њој одви-јајумора бити аритметичка, нумеричка, а не алгебарска или аналитичка.Међутим, то је заблуда. Машина може да упоређује и комбинује бројневеличине исто тако као да су то слова или било који други симболи оп-штег карактера; уствари она би могла да нам даје резултате у алгебарс-кој форми, ако би био постављен такав услов. Аналитичка машина ткаалгебарске мустре као што Жакаров развој тка цвеће и лишће.” Уживала је у репутацији љубавнице и страсног коцкара. Поред Беб-иџа, њени пријатељи су били и Чарлс Дикенс, Мајкл Фарадеј, ДејвидБрустер и др. Бебиџ и Ада су били умешани у тестирање математичкевероватноће у коњским тркама. Опијум, морфијум и вино су учинилисвоје. Умрла је од рака вратног пршљена. По сопственој жељи сахрање-на је поред оца, која никад није познавала. Министарство одбране САДје 1980. год. дало име АДА програмском језику, развијеном за потребевојске. [6]

20

Слика: Аналитичка машина

Флоренс Хајтингејл(Енглеска 1820.-1910.)

Њена статистика била је више него наука; она јеуистину била њена религија.

K. Pirson

Отац је био од кога је учила грчки,латински, француски, немачки, итал-ијански, историју, филозофију и мат-ематику. У бреме када се опорављалаод нервног слома у Риму, 1847. проу-зрокованог неслагањем са родитељапо питању њене удаје, упознала јеСиднија Херберта, британског мини-стра рата и помоћу њега остварила јежељу да се укључи у медицинску сл-ужбу енглеске војске у Кримском ра-ту. По повратку у Енглеску,1857, Фло-ренс је од краљице Викторије добила признање и један драги камен који је дизајнирао принц Алберт, а турскисултан јој је послао дијамантску огрлицу. Према некима, патила је одбиполарног поремећаја. Ослепела је 1895. год. Једно време учитељ јој јебио Џозеф Силвестер и са њим је изучавала аритметику, алгебру игеометрију. Своје дело „Уводне напомене о породилиштима” посветила је Соктр-атовој мајци која је била бабица. Њен рад о примени статистике у меди-цини био је итако импресиван да је 1858. примљена у чланство Статис-тичког друштва Енглеске.

21

Слика: Флоренс Хајтингејл

Измислила је поларни дијаграм („петрлова креста”). Њена математи-чка активност укључивала је у разматрања просечне брзине транспортасанкама, као и одређивање времена потребног за транаспорт болесникапреко огромних растојања у Канади. У књизи „Предлози за рамишљање тражиоцима религиозних истина”износи снажне аргументе у прилог уклањања рестрикција које омогућа-вају женама да граде каријеру. Инспирисала је Анрија Динана на оснив-ање Црвеног крста. Умрла је у Лондону у 91. год. живота. [6]

Мери Еверест Бул (Енглеска 1832.-1916.)

Настава математике у школама треба да будепсихолошка,а не систематична.

Feliks Klajn

Мери је била везана за свог стрица, Џор-џа Евереста, по коме је добио име највишиврх на свету Монт Еверест. Кућни учитељ,господин Деплас, ју је увео у математику.Била је удата за тада познатог математичараЏорџа Була. Своју књигу „Припремање детета за на-уку” је објавила 1904. год, а 1909„Алгебра-филозофија и забава”. У последњем погл-ављу, конфронтира читаоца са загонеткомквадратног корена из минус један погледи-ма на бесконачност: „Кад вам дође квадра-тни корен из минус један, понашајте се пре-ма њему разумно.Третирајте га логично,

22

Слика: Мери Еверест Бул

исто као да је шестица или деветка; само увек имајте на уму чињенице осопственом незнању. Никад нећете знати о њему више него што садазнате, али ако га третирате разумно, тећи ће цам ного истина о иксовимаи ипсилоним, и другим непознатим стварима.” Алисија Бул Стот, њена трећа ћерка је, иако није имала формално ма-тематичко образовање, поседовала велику моћ геометријске витуализа-ције у вишедимензионим просторима. Увела је термин „политоп” за оп-исивање четвородимезионих тела. [6]

Софија Коваљевска(Русија 1850.-1891.)

Често ме обузима мучно осећање да то чемупосвећујемо све своје мисли и способности може дапредставља неки интерес за врло мали број људи.

Софија Коваљевска

Била је прва жена члан Руске академијенаука и прва европљанка која је посталапроф. универзитета. Теорема Коши-Кова-љевске је у основи опште теорије прација-лних диференцијалних једначина. Склопила је фиктивни брак са будућемприродњаком Влдимиром ОнуфријевчемКоваљевским, како би стекла право да от-путује у иностранство на студије. У Хајд-елбергу је слушала предавања Диобоа Реј-мона из математике. Кирхофа из физике иХелмхолца из физиологије. Одлази у Берл-ин и тамо јој Карл Вајерштрас држи прив-

23

Слика: Софија Коваљевска

атне часове, а касније јој умногоме помаже што се тиће каријере. Слуш-ала је предавања у Гетингену и успева да реши три значајна проблема иГетингенски универзитет јој додељује звање доктора филозифује. Пост-ала је прва жна доцент у Шветској, следеће године изабрана је за редов-ног проф. Стокхолмског универзитета, на катердри за механику. Учествујући на анонимном конкурсу за Борденову награду, који је ра-списала Француска академија наука, на тему „Проблем ротације чврстогтела око непокретне тачке”, освојила је прву награду. Тема се односилана кретање жироскопа. Завршила је нека истраживаља Ојлера, Лагранља, Кошија и Лапласа.Никад није могла да утврди да ли има више наклоности за математикуили литературу. Вајерштрас је рекао:„Математичар који није помало пеесник неће ни-кад бити прави математичар.” Оболела је од запаљења плућа и кад је пнеумонија утврђена после по-грешне дијагнозе, било је касно. Сахрањена је у Стокхолму, а на њеномгробу је 1896. подигнут споменик. Један кратер на невидљивој странимесеца носи њено име. [6]

Шарлот Скот(Енглеска 1858.-1931.)

У раздобљу у којем је образовање, и тоосновно, било довољено само женама извисоких слојева, Шарлот је постала једна одпрвих енглеских жена које су стекле до-кторат из математике. Крајем IX и почетк-ом 20. века раздобље у којем је друштво см-атрало да је женино место кући. Шарлот је

24

Слика :Шарлот Скот

заступала једнакост полова. Велике су њене заслуге за прмену женине улоге на подручју математ-атике. Одгајана је у пороици неконформистичких хришћана који су заг-оварали реформу, као и образовање жена. Њен најранији интерес за мат-ематику јавио се у 7. год, јер јој је отац (председник Lancashire Collegea)могао да приушти учитеље математике. У то време женама је било дос-тупно мало више образовања, али још увек нису могле да упишу колеџ уЕнглеској. Године 1880. приступила је завршеном испиту на Камбриџу, на комесу најбољи требали да буду награђени, при чему су награде уручиванеискључиво мушким студентима.Она је била међу осам најбољих студе-ната на том универзитету, али није јој ипак допуштено да присуствује надодели награда јер је била жена. Дипломирала је 1882, а 1885. је до-кторирала. Након што је четири године предавана на Гиртон Колеџу, понуђен јојје посао предавача на Мавр Колеџу у САД-у. У четрдесет година борав-ка у САД-у постигла је многе успехе. Увела је додипломски и последип-ломски програм математике на Мавру. Објавила је бројне математичке чланке из аритметике, алгебре и гео-метрије. Била је члан неколико математичких друштава и организација.У пензију је отишла са 60 год. и вратила се у Енглеску, где је живела сведо 1931. [5] [4]

Грејс Чизолм Јанг (Енглеска 1868.-1944.)

Енглеска математичарка Грејс Ч. Јанг добила је своје универзитетскообразовање на Гритон Колеџу у Кембриџу, првој енглеској институцијигде је женама било дозвољено да студирају.

25

Даље студије наставила је у Гетингену, где је Феликс Клајн прихватиоупркост негодовању неких својих колега. Год. 1895. одбранила је докто-рат као прва жена у Нмачкој која је добила докторат из математике порегуларној процедури. Следеће године удала се за Вилијама Јанга, енглеског математичара сакојим је током следеће 44 године написала више од 200 заједничкихрадова и књига. Њихов главни резултат је књига „Теорија скупова тача-ка”(„Theoru of Sets of Points”), објављена 1906. Ова књига је била првосистематско излагање теорије скупова. Грејс је умрла 1944. управо када је требало да постане почасни чланУдружења Гритон Колеџа. Двоје од шесторо љихове деце су такође билиматематитичари. [5] [2]

Еми Нетер(Немачка 1882.-1935.)

Ако учитељ воли само посао, добар је учитељ.Када учитељ сједини љубав према послу и

ученицима, савршен је учитељ.Лав Николаевич Толстој

Слушала је предавања у Елрангену, где је студирао њен брат и где јењен отац био проф. математике. Стекла је докторат из математике. Рад-ила је у Математичком институту у Ерлангену, у то време је сарађиваласаалгебристом Ернстом Отом Фишером, а 1915. год. у Гетингену са Де-јвидом Хилбертом и Феликсом Клајном ради на Ајншајновој општој те-орији релативности.

26

Њено најзначајније дело „Теорија идеала и прстена” 1921.год, било јеод фундаменталног значаја за развој модерне алгебре.За физичаре њенје најважнији допринос, позната теорема Нетер, која доказује везу изме-ђу симетрије у физици и закона конверзације.

У писму Феликсу Клајну из 1918. год, Алберт Ајнштајн пише: „Доб-ио сам нови рад гђе Нетер и поново се увераван да је велика неправдашто она званично не може да држи предавања.” Због неприлика у Немачкој, прихвата понуду у Америци и тамо пред-ају у једном женском комеџу којим је управљала математичарка Ана ПелВилер. После операције одстраљиваља тумора материце, умире одпостоперативне инфекције, на врхунцу своје стваралачке моћи. [5] [3]

27

Слика : Еми Нетер

Џулија Буман Робинсон

(Америка 1919.-1985.)

Мислим да је моја тврдоглавост у највећој мерикрива за све моје успехе у математићи.

Julia Robinson

Као мала често је била болесна, преб-олела је шарлах, мало после тога и реум-атску грозницу. Добила је место асистен-та на Департману за статистику у Беркл-ију, где је и наставила своје студије. Удала се за Рафаела Робинсона, млад-ог професора, који јој је био главна инс-пирација. Завршила је докторат 1948. пр-ед супервизијом познатог логичара Алф-реда Тарског, са важним резултатом у ко-мбинаторној логици. Доказала је да је аритметичка рацион-алних бројева неодлучива, дефинишућицеле бројеве преко рационалних. Осим решења једног важног проблема теорије игара у време када је била анг-ажована у РАНД корпорацији, остали њени резултати односе се на десе-ти Хилбертов проблем. Изабрана је у Националну академију наука, и била прва жена предсе-дник Америчког математичког друштва. Умрла је од леукемије. Она је наматематичаре гледала као на „посебну нацију, без обзира на географ-скопорекло, расу, беру, пол, године чак и време (математичари из прош-лости, као и они будући су, такође наше колеге) нацију посвећену најле-пшој од свих вештина и наука”. [6]

28

Слика: Џулија Робинсон

Литература

[1] „И математичарке су жене”, Ратко Тошић, Математи-скоп, Београд 2004.

[2] „Математички времеплов”, М. и Љ. Петковић, Змај, Нови Сад 2006.

[3] Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд 1986.

[4] Нова енциклопедија у боји, Београд 1977.

[5] http://alas.matf.bg.ac.rs/~ml05093/matematicarke.html

[6] http://www.maturski.org/MATEMATIKA/Zene-u-matematici.html

29