СОЦИОЛОГИЈА СКРИПТА - skripteekof.com · - 5 - 3. aнтипозитиизм...
TRANSCRIPT
датум израде: 15. јун 2016.
датум ажурирања: 15. јун 2016.
аутор: Милош Иваниш
СОЦИОЛОГИЈА
– СКРИПТА – (до Етничких аспеката друштва, стр.212)
skripteekof.weebly.com
САДРЖАЈ
1. Увод у социологију ............................................................................ 3
2. Позитивизам ...................................................................................... 4
3. Антипозитивизам .............................................................................. 5
4. Разлике у погледу на друштво ........................................................ 6
5. Метод социологије ........................................................................... 7
6. Настанак социологије ...................................................................... 9
7. Појединац, култура, друштво ......................................................... 11
8. Друштвена структура и друштвени систем ................................... 13
9. Друштвене групе ............................................................................. 14
10. Друштвене установе и органнизације .......................................... 15
11. Друштвена стратификација ............................................................ 16
12. Марксово схватање класа ............................................................... 17
13. Веберово схватање класа ............................................................... 18
14. Парсонсово схватање класа ........................................................... 19
15. Култура и цивилизација ................................................................... 20
16. Врсте културе .................................................................................... 21
17. Симбол и језик ................................................................................... 22
18. Стил и начин живота .......................................................................... 23
19. Религија ............................................................................................... 24
20. Хришћанство ....................................................................................... 25
21. Ислам ................................................................................................... 26
22. Будизам ............................................................................................... 27
23. Јудаизам .............................................................................................. 29
24. Политика и право ................................................................................ 30
25. Држава ................................................................................................. 32
- 3 -
1. Увод у социологију
КАКО ЈЕ ВОЈИН МИЛИЋ ДЕФИНИСАО СОЦИОЛОГИЈУ?
СОЦИОЛОГИЈА је наука о:
o друштву
o систему друштвених односа
o облицима и делатностима друштвеног живота
o односу природе према друштву
o друштвеном развоју
СОЦИОЛОГИЈА се бави питањима:
o каква је структура друштва?
o какав је положај друштва у људској историји?
o какав тип мушкарца / жене доминира у друштву?
ШТА ЈЕ ЦИЉ СОЦИОЛОГИЈЕ?
решити проблеме које стварају друштвене промене
КОЈИ СУ РАЗЛИЧИТИ ОБЛИЦИ САЗНАЊА?
ИДЕОЛОШКО МИШЉЕЊЕ
o нпр. идемо на путовање у луксузне хотеле, нисмо свесни сиромаштва...
ЗДРАВОРАЗУМСКО МИШЉЕЊЕ
o нпр. са универзитетском дипломом је лакше наћи запослење
РЕЛИГИЈСКО, МАГИЈСКО МИШЉЕЊЕ , СОЦИЈАЛНА И МОРАЛНА ФИЛОЗОФИЈА
КОЈИ СУ ТО ПРИНЦИПИ НАУЧНОГ САЗНАЊА?
ОБЈЕКТИВНОСТ
o узимање у обзир свих релевантних података и трагање за новим
o истраживач узима у обзир податке који нису у складу са његовим интересима
ПОУЗДАНОСТ
o проверљивост истраживачког поступка
ПРЕЦИЗНОСТ
o тежња да се утврде значајне, али тешко уочљиве нијансе у некој појави
ОПШТОСТ И СИСТЕМАТИЧНОСТ
o тежња да се открију правилности у друштву
- 4 -
2. Позитивизам
ШТА ЈЕ ПОЗИТИВИЗАМ?
прихватање начела на којима су изграђене природне науке и метода којима се
оне служе
У ЧЕМУ ЈЕ СУШТИНА ПОЗИТИВИЗМА?
НЕМА суштинске разлике између ПРИРОДНИХ и ДРУШТВЕНИХ наука
o и у понашању људи и материје постоје правилности са узроцима и
последицама
o реакције су пуко реактивно понашање
o нпр. могуће мерити и посматрати смрзавање воде, али и склапање брака,
реакције на обичаје, материјалне неприлике и сл.
ШТА ЈЕ ЦИЉ ПОЗИТИВИЗМА?
ОБЈАШЊЕЊЕ
o научни исказ којим се нека појава повезује са другом да би се утврдио узрок
настанка, порекло, функција...
КОЈЕ СУ ВРСТЕ ОБЈАШЊЕЊА?
ДЕДУКТИВНО
o појава је логички нужна последица премиса објашњења
ПО ВЕРОВАТНОЋИ
o премисе чине појаву вероватном
ФУНКЦИОНАЛНО
o коју функцију појава има у систему?
УЗРОЧНО
o зашто се појава баш на тај начин одвија?
ГЕНЕРИЧКО
o порекло (генеза) појаве
СТРУКТУРАЛНО
o који елементи чине појаву?
- 5 -
3. Aнтипозитивизам
ШТА ЈЕ АНТИПОЗИТИВИЗАМ?
схватање супротно позитивизму
У ЧЕМУ ЈЕ СУШТИНА АНТИПОЗИТИВИЗМА?
ПОСТОЈИ суштинска разлика између ПРИРОДНИХ и ДРУШТВЕНИХ наука
o људска бића имају свест и осећања, а материја не
o реакције су деловање, на које утичу намере
o нпр. у случају пожара, дрво ће изгорети, а човек може побећи, покушати да
угаси пожар, или га искористити
ШТА ЈЕ ЦИЉ АНТИПОЗИТИВИЗМА?
РАЗУМЕВАЊЕ
o научни поступак којим се октрива значење које актери придају својим
поступцима
КОЈЕ СУ ВРСТЕ РАЗУМЕВАЊА?
АКТУЕЛНО
o значење радње коју видимо или чујемо
НА ОСНОВУ МОТИВА
o зашто неко обавља неку радњу?
КОЈЕ СУ ВАРИЈАНТЕ РАЗУМЕВАЊА?
ДРУШТВЕНИ ДОГАЂАЈИ СУ НЕПОНОВЉИВИ
o нема законитости, само тумачење дела актера
РАЗУМЕВАЊЕ ЈЕ ИСТОВРЕМЕНО И ОБЈАШЊЕЊЕ
o објашњено је ако се правилно протумачи смисао
ПОСТОЈЕ ЗАКОНИТОСТИ, АЛИ ЉУДИ ИХ НЕ УОЧЕ УВЕК
o није могуће утврдити објективне чињенице
- 6 -
4. Разлике у погледу на друштво
ШТА ЈЕ ТЕОРИЈА?
скуп међусобно повезаних исказа којима се објашњава нека појава
КАКВИ СУ ПОГЛЕДИ НА ДРУШТВО?
РЕАЛИСТИЧКО ГЛЕДИШТЕ (ФУНКЦИОНАЛИСТИЧКА ТЕОРИЈА)
o појединца и друштво је могуће одвојено посматрати и проучавати
o друштво је засебна реалност
o друштво намеће појединцу ограничења и усмерава га
НОМИНАЛИСТИЧКО ГЛЕДИШТЕ (ТЕОРИЈА СИМБОЛИЧКОГ ИНТЕРАКЦИОНИЗМА)
o појединца и друштво није могуће одовојено посматрати и проучавати
o друштво не постоји, већ само појединци и њихови односи
o ми нисмо креатуре друштва, него његови креатори
КАКАВ ЈЕ КОНАЧАН ЗАКЉУЧАК?
друштво намеће ограничења, али смо свесна бића и можемо померати границе
друштва
структура и акција су нераскидиво повезани
- 7 -
5. Метод социологије
КОЈЕ ВРСТЕ ИСТРАЖИВАЊА ПОСТОЈЕ?
1. КВАНТИТАТИВНА (АНКЕТЕ)
o прикупљају се чињенице о великом броју случајева
o подаци морају бити у бројкама
2. КВАЛИТАТИВНА (ИНТЕРВЈУИ)
o значајним се сматрају искази једног човека или неколицине људи
у стварности ова подела истраживања није толико наглашена
КОЈЕ СУ ФАЗЕ ИСТРАЖИВАЊА?
1. ПРИПРЕМА ИСТРАЖИВАЊА
o ИЗБОР ТЕМЕ
није лак задатак, зависи од наших вредности
последица је жеље наручиоца
o СЕКУНДАРНИ ИЗВОРИ
проучити постојећу литературу, помаже при формулисању хипотезе
o ПОСТАВЉАЊЕ ХИПОТЕЗЕ
постављамо истраживачка питања:
чињенична (шта се десило?)
компаративна (разлике?)
дијахронијска (темпо промена?)
теоријска (различито се формулишу)
o ОДРЕЂИВАЊЕ УЗОРКА (битна РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ)
избор случајног узорка – код квантитивног истраживања
нетипични узорци – код квалитативног истраживања
2. ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА
o ПОСМАТРАЊЕ
усмерено и систематско, бележи стручно лице, врши се контрола
врсте:
са учествовањем субјективно, код квалитативних истраж.
без учествовања објективно, код квантитативних истраж.
o РАЗГОВОР
врсте:
интервју мањи број људи, код квалитативних истраж.
анкета већи број људи, код квантитативних истраж.
- 8 -
3. СРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА
o код квантитативних истраживања:
КЛАСИФИКАЦИЈА – рангирање према врсти
мора бити исрпна и доследна
МЕРЕЊЕ – рангирање према величини
СТАТИСТИЧКО СРЕЂИВАЊЕ
просек, индекси, трендови, корелације...
o код квалитативних истраживања:
анализа садржаја
анализа комуникације
4. АНАЛИЗА ПОДАТАКА
o довођење резултата нашег истраживања у везу са постојећим знањем
o значајна је када се:
претпоставка оповргне истраживањем
смела хипотеза потврди
o који методи анализе се користе?
УПОРЕДНИ МЕТОД
системски се изолује утицај свих фактора
пример: предмет анализе је утицај Европе на развој националне
економије, поредимо сличне државе – Србију и Бугарску
МУЛТИВАРИЈАНТНА АНАЛИЗА
истовремено се мери утицај различитих фактора
пример: истражујемо поседовање разних капитала – хуманог,
социјалног, економског, културног...
- 9 -
6. Настанак социологије
КАКО И КАДА ЈЕ НАСТАЛА СОЦИОЛОГИЈА КАО НАУКА?
15. век – ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
18. век – ПРОСВЕТИТЕЉСТВО
шта је дало подлогу за настанак социологије као науке?
o ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА ( 18. век )
o ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА у Енглеској – парна машина
o ПРВИ ПОПИСИ СТАНОВНИШТВА ( 17. и 18. век )
разни подаци – предлаже се систем мера друштвених реформи
o КРИЗЕ У ЕНГЛЕСКОЈ, ФРАНЦУСКОЈ, НЕМАЧКОЈ
КО ЈЕ УТЕМЕЉИО СОЦИОЛОГИЈУ КАО НАУКУ?
ОГИСТ КОНТ
o утемељивач социологије и оснивач позитивизма
o у почетку је називао социологију „социјалном физиком“
o социологија као позитивна наука знање које је искуствено проверљиво и
до кога се може доћи посматрањем, упоређивањем ...
он је извршио ПЕРИОДИЗАЦИЈУ ДРУШТВА:
o ТЕОЛОШКА ФАЗА – теократско друштво, вође религијске
o МЕТАФИЗИЧКА ФАЗА – милитаристичко друштво, вође краљеви
o ПОЗИТИВНА ФАЗА – индустријско друштво, вође научници, предузетници
КОЈИ ЈОШ ЉУДИ СУ ДОПРИНЕЛИ РАЗВОЈУ СОЦИОЛОГИЈЕ?
ХАРИЈЕТ МАРТИНО
o написала „Друштво Америке“, претеча феминистичког покрета
o анализа друштва мора да разуме и „женску“ страну
o залагала се за укидање ропства
ХЕРБЕРТ СПЕНСЕР
o написао „Принципе социологије“
o залагао се за НОМИНАЛИЗАМ
o створио израз „опстанак најјачих“
o закон еволуције:
војни тип нераздвијена друштва, изолација, сила
индустријски тип развијена друштва, сарадња, сагласност
- 10 -
ЕМИЛ ДИРКЕМ
o први утемељио социологију као академску дисциплину
o увео појмове:
ДРУШТВЕНА ЧИЊЕНИЦА начини мишљења, осећања и понашања
које појединци затичу у друштву и који усмеравају њихово понашање у
друштвено пожељном правцу
долазе споља
делују коефицитивно (принудно)
СОЛИДАРНОСТ кад су појединци добро интегрисани у групи и кад се
сви понашају по истим заједничким правилима
када се прекрши правило = АНОМИЈА
врсте солидарности:
o МЕХАНИЧКА – нераздвијена друштва, јака колективна свест
o ОРГАНСКА – развијена друштва, индивидуализација
КАРЛ МАРКС И ФРИДРИХ ЕНГЕЛС
o утемељили елементе капитализма:
КАПИТАЛ – капиталистичка класа
НАЈАМНИ РАД – радничка класа (пролетери)
o рекли да ће доћи до револуције класна борба и револуција су верни
пратиоци настанка и развоја људског друштва
o комунизам праведнији систем у погледу напретка и ефикасности
производње без класа, са колективном својином, слободним удруживањем
радника...
МАКС ВЕБЕР
o увео појам: ДРУШТВЕНО ДЕЛАЊЕ посебан облик понашања који се увек
доводи у везу са понашањем других појединаца
КАКВО ЈЕ МОДЕРНО ДРУШТВО?
КАПИТАЛИСТИЧКО
заснива се на мирољубивом стицању добара кроз здраву конкуренцију
највиши је облик рационалне организације који се заснива на развоју науке и
бирократије
- 11 -
7. Појединац, култура, друштво
КОЈА СУ ТРИ НИВОА АНАЛИЗЕ ЧОВЕКА?
ГЕНЕРИЧКА АНАЛИЗА
o људска врста
ДРУШТВЕНО-КУЛТУРНА
o идентитет
КОНКРЕТНИ ПОЈЕДИНАЦ
o социјализација
ШТА ЧИНИ КУЛТУРУ?
ПОТРЕБЕ
o ПРИМАРНЕ
неопходне за опстанак
људске су „културно-обрађене“
o СЕКУНДАРНЕ
развој виших способности
подједнако су важне!
Бронислав Малиновски је рекао да су основне потребе:
исхрана
репродукција
телесна заштита
сигурност
кретање
раст
здравље
НАВИКЕ И ОБИЧАЈИ
o несвесни обрасци понашања без јасног знања о њиховом пореклу, значају...
o опиремо се променама!
НОРМЕ И ВРЕДНОСТИ
o свесно понашање појединца којим се одређује друштвено пожељно и
обавезујуће понашање
- 12 -
КОЈЕ СУ ВРСТЕ ИДЕНТИТЕТА?
ИДЕНТИТЕТ Ко сам ја?
o ИНДИВИДУАЛНИ – начин на који особа види себе
o ДРУШТВЕНИ – начин на који друштво види особу
ШТА ЈЕ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА И КОЈИ СУ ЊЕНИ НИВОИ?
процес усвајања културних садржаја
o ПРИМАРНА СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА
ИНТЕРИОРИЗАЦИЈА
активно прихватање садржаја
развој критичке свести
КУЛТУРАЛИЗАЦИЈА
васпитавање човека
цивилизовање
o СЕКУНДАРНА СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА
ИНДИВИДУАЦИЈА
унутрашње развој стабилне личности
- 13 -
8. Друштвена структура и друштвени систем
ШТА ЈЕ ДРУШТВЕНА СТРУКТУРА?
релативно стабилан склоп односа између елемената из којих се једно друштво
састоји и који све елементе повезује у уређену целину
o не требају сви елементи да би се одржала
КОЈИ СУ ЕЛЕМЕНТИ ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ?
ПОЈЕДИНЦИ
ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ
ДРУШТВЕНЕ УСТАНОВЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ
ШТА ЈЕ ДРУШТВЕНИ СИСТЕМ?
невидљив механизам дисциплине, прецизности и одговорности у људским
главама
o требају сви елементи да би се одржао
КО ЈЕ БИО РОБЕРТ МЕРТОН?
човек који је поставио ТЕОРИЈУ ДРУШТВЕНОГ СИСТЕМА
o ова теорија претпоставља да сваки део система има одређену улогу чије је
обављање у вези са одржавањем друштвеног поретка
КОЈА ДВА СТАНОВИШТА У ВЕЗИ ЗАВИСНОСТИ ПОЈЕДИНЦА ОД СПОЉНИХ
ФАКТОРА?
1. ДЕТЕРМИНИЗАМ
o становиште које каже да свака појава мора бити одређена неком другом
o „друштвена структура одређује судбину појединца“
2. ИНДЕТЕРМИНИЗАМ
o становиште које каже да је појединац потпуно независан од спољних фактора
- 14 -
9. Друштвене групе
ШТА СУ ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ?
релативно трајне скупине појединаца који се налазе у међусобном односу, а то
почива на: пореклу, заједничкој професији, друштвеном положају, територији...
ШТА ЧИНИ СТРУКТУРУ ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ?
НОРМАМА УРЕЂЕНЕ УЛОГЕ
ДЕФИНИСАНИ ПОЛОЖАЈИ
ЗАЈЕДНИЧКА ПРАВИЛА ПОНАШАЊА, МИШЉЕЊА И ОСЕЋАЊА
СВЕСТ О ГРУПНОЈ ПРИПАДНОСТИ
КАКО КЛАСИФИКУЈЕМО ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ?
према функцији:
o ИНТЕРЕСНЕ – заједнички интереси
o СРОДНИЧКЕ – породица
o СТАТУСНЕ – класе и слојеви
o ПРОСТОРНЕ – села и град
o КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ – култура, историја
o ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ – народ, нација
према величини структуре моћи:
o ЕГАЛИТАРНЕ
o АУТОРИТАРНЕ
према квалитету односа:
o ПРИМАРНЕ
o СЕКУНДАРНЕ
ШТА ЈЕ ДРУШТВЕНА УЛОГА, А ШТА ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ?
ДРУШТВЕНА УЛОГА врста делатности коју обавља појединац у оквиру друштва
по унапред утврђеном обрасцу
ДРУШТВЕНИ ПОЛОЖАЈ место које појединац заузима у друштву
o прописани – добијамо га рођењем
o стечени – стичемо га у току живота
o стожерни (мастер) – по чему нас друштво вреднује (најчешће професија)
- 15 -
10. Друштвене установе и организације
ШТА ЈЕ ДРУШТВЕНА УСТАНОВА?
устављени уобличени облици интеракције међу људима, који су нормативно
регулисани и који су у складу са улогом и положајем коју појединац има у
друштву
Емил Диркем: „Институције су типичне друштвене чињенице.“
циљ институције: одржавање и функционисање друштвеног система
КОЈИ ЕЛЕМЕНТИ ЧИНЕ СТРУКТУРУ ИНСТИТУЦИЈЕ?
ВРЕДНОСНИ ЕЛЕМЕНТИ
o одређују циљ институције
НОРМАТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ
o указују на правила, начин и средства функционисања
КОЈИ СУ ПЕРИОДИ „ЖИВОТА ИНСТИТУЦИЈЕ“?
ПЕРИОД ОСНИВАЊА – само оснивање институције
ПЕРИОД ЕФИКАСНОСТИ – рад на остваривању задатих циљева
ПЕРИОД РУТИНЕ – деловање све више формално
ПЕРИОД ДИСФУНКЦИОНАЛНОСТИ – смета остваривању циљева
КАКО СМО ПОДЕЛИЛИ ИНСТИТУЦИЈЕ?
ПРИВРЕДНЕ
o предузећа, новац, тржиште...
ПОЛИТИЧКЕ
o држава, политичке странке...
КУЛТУРНЕ
o УМЕТНИЧКЕ – музеји, галерије...
o ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ – школе...
o ЗДРАВСТВЕНЕ – болнице...
o НАУЧНЕ – универзитети...
o ВЕРСКЕ – цркве, секте...
o ИНФОРМАТИВНЕ – интернет, ТВ...
o ЗАБАВНО-РЕКРЕАТИВНЕ – кафане, диско.
- 16 -
11. Друштвена стратификација
ШТА ЈЕ ДРУШТВЕНА СТРАТИФИКАЦИЈА?
рангирање појединаца и група с обзиром на приступ и коришћење ОСНОВНИХ
ДРУШТВЕНИХ РЕСУРСА
од латинске речи „stratumi“ = слојеви земљишта
у социологији означава структуралну социјалну неједнакост
КОЈА СУ ТРИ ОСНОВНА ДРУШТВЕНА РЕСУРСА?
ДРУШТВЕНА МОЋ
ДРУШТВЕНИ УГЛЕД
МАТЕРИЈАЛНО БОГАТСТВО
КОЈИ СУ СИСТЕМИ ДРУШТВЕНЕ СТРАТИФИКАЦИЈЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ?
РОПСТВО
o најстарији
o ексремни
o робови, робовласници
КАСТЕ
СТАЛЕЖИ
o класна припадност је одређена наслеђем
КЛАСЕ
o класна припадност се стиче временом
o настају економске разлике према богатству и професији
o слојеви (класе) су:
ВИШИ СЛОЈ
СРЕДЊИ СЛОЈ
НИЖИ СЛОЈ
- 17 -
12. Марксово схватање класа
ШТА ЈЕ КАРЛ МАРКС УЗЕО У ОБЗИР КОД СХВАТАЊА КЛАСА?
само ВЛАСНИШТВО
ПО ЊЕМУ, КОЈЕ КЛАСЕ ПОСТОЈЕ?
КАПИТАЛИСТИЧКА КЛАСА – богати власници фабрика
ПРОЛЕТЕРИ – сиромашни радници у фабрикама
капиталистичка класа експлоатише пролетере
ШТА ЈЕ КАРЛ МАРКС УТЕМЕЉИО?
КЛАСНУ АНАЛИЗУ
o давање објашњења неке друштвене појаве одређивањем класног положаја и
класног интереса њених учесника
o по њој постоје:
ВИШИ СЛОЈ
СРЕДЊИ СЛОЈ – не раде за друге (сељаци, занатлије)
НИЖИ СЛОЈ
ШТА ЈЕ КЛАСА ПО ОВОМ СХВАТАЊУ КЛАСА?
КЛАСА је:
o РЕАЛНА СТРУКТУРА
o ЗАЈЕДНИЦА
- 18 -
13. Веберово схватање класа
ШТА ЈЕ МАКС ВЕБЕР УЗЕО У ОБЗИР КОД СХВАТАЊА КЛАСА?
ВЛАСНИШТВО и СТРУЧНОСТ
ШТА ЈЕ МАКС ВЕБЕР УТЕМЕЉИО?
ЧЕТВОРОКЛАСНИ МОДЕЛ ДРУШТВЕНЕ СТРУКТУРЕ:
1. ГОРЊА КЛАСА
имају производну имовину захваљујући образовању и вештинама
2. НОВА СРЕДЊА КЛАСА
имају образовање, немају тржишну имовину
3. СТАРА СРЕДЊА КЛАСА
немају образовање, имају тржишну имовину
4. ДОЊА КЛАСА
немају ни образовање ни тржишну имовину
ШТА ЈЕ МАКС ВЕБЕР СМАТРАО?
да ће АДМИНИСТРАЦИЈА (бирократија) бити веома значајна
ШТА ЈЕ КЛАСА ПО ОВОМ СХВАТАЊУ КЛАСА?
КЛАСА НИЈЕ:
o РЕАЛНА СТРУКТУРА
o ЗАЈЕДНИЦА
- 19 -
14. Парсонсово схватање класа
ШТА ЈЕ ТАЛКОТ ПАРСОНС УЗЕО У ОБЗИР КОД СХВАТАЊА КЛАСА?
СТРУКЕ – као носећу стратификациону структуру друштва
o заједнице људи исте професије, пре свега оних са високим образовањем
ПО ОВОМ СХВАТАЊУ, КОЈЕ ТРИ КЛАСЕ ПОСТОЈЕ?
ГОРЊА КЛАСА
СРЕДЊА КЛАСА
ДОЊА КЛАСА
ШТА ЈОШ КАЖЕ ОВО СХВАТАЊЕ КЛАСА?
УГЛЕД НЕКОГ ЗАНИМАЊА ЗАВИСИ ОД КОРИСТИ КОЈЕ ДРУШТВО ИМА ОД ЊЕГА, А
НОВАЦ ЈЕ ДРУШТВЕНА НАГРАДА ЗА ТУ КОРИСТ
o већи углед: лекари, судије, адвокати, инжењери (веће друштвене потребе)
o мањи углед: чистачи ципела, ђубретари (мање друштвене потребе)
ЛИЧНО БОГАТСТВО НЕ ИЗРАЖАВА ВРЕДНОСТ ПОЈЕДИНЦА ЗА ДРУШТВО
o због наслеђивања појединци имају имовину и приходе који нису у складу са
њиховом функционалном важношћу – нема МЕРИТОКРАТИЈЕ
ШТА ЈЕ СТРУКА?
заједница људи исте професије
добар показатељ положаја струке: ВИСИНА ДОХОТКА
две основне врсте стручњака:
o ОБРАЗОВНЕ СТРУКЕ (наставници, професори)
o ПРИМЕЊЕНЕ СТРУКЕ (лекари, правници)
струке су врста функционалне стратификације
o омогућавају заштиту вредности (рационализам, универзалност)
o преко њих се обавља расподела награда (новца и моћи)
o имају велики интегрални значај
шта се дешава у данашње време?
o струке монополишу знањем – настале струковне заједнице
o струке управљачи важних делова савременог друштва
- 20 -
15. Култура и цивилизација
КОЈЕ ДЕФИНИЦИЈЕ КУЛТУРЕ ПОСТОЈЕ?
НАЈОПШТИЈА
o култура = оно што је човек створио својим радом
o обухвата:
материјалну (изуми, машине, опрема...)
нематеријалну (идеје, вредности, веровања, обичаји...)
АНТРОПОЛОШКА
o култура = начин живота једне друштвене заједнице
o нпр. јапанска култура, српска култура...
ХУМАНИСТИЧКА
o култура = уметничко стваралаштво
ИСТОРИЈАТ КУЛТУРЕ
потиче од латинске речи colere која значи...
o гајити, неговати (земљиште)
o поштовати, обожавати
o обрађивати
o настањивати
14 – 16. век јавља се у Европи као термин
своје данашње значење добија у периоду:
o ПРОСВЕТИТЕЉСТВА ( 18. век )
o РОМАНТИЗМА ( 19. век )
КОЈЕ ДЕФИНИЦИЈЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ПОСТОЈЕ?
МАТЕРИЈАЛНО-ТЕХНИЧКИ НАПРЕДАК
КРУПНЕ КУЛТУРНОИСТОРИЈСКЕ ЦЕЛИНЕ
ПОСЛЕДЊА ЕТАПА У РАЗВОЈУ ЉУДСКОГ ДРУШТВА (рекао Луис Морган)
КАКО СЕ РАЗВИЈАЈУ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ?
ТЕХНОЛОШКИ
ИДЕОЛОШКИ (процес колонизације)
културе су национално одређене, а цивилизације су наднационално одређене
- 21 -
16. Врсте културе
КОЈЕ ВРСТЕ КУЛТУРЕ ПОСТОЈЕ?
ВИСОКА (ЕЛИТНА, ВРХУНСКА)
o дела чија је вредност општепризната
o врхунска дела: класичне уметности (музика, књижевност...)
НАРОДНА
o култура „обичног народа“
o спонтано стваралаштво, устаљени обичаји
МАСОВНА
o скуп материјалних и духовних вредности које су садржане у порукама
масовних медија који се пласирају у масовној публици која их усваја као
друштвена правила понашања
o настала са настанком индустрије
o циљ популаризације је доступност широким слојевима друштва
(космополитизам)
ПОПУЛАРНА
o слична масовној, али „публика“ није пасивна, већ има право избора
КОЈИ СУ УЗРОЦИ НАСТАНКА КУЛТУРЕ?
УБРЗАН ИНДУСТРИЈСКИ РАЗВОЈ ЗЕМАЉА ЗАПАДА
ПОРАСТ ГРАДСКОГ СТАНОВНИШТВА
ПОЈАВА МАСОВНИХ МЕДИЈА
СЕРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА
ВЕЋИ ЖИВОТНИ СТАНДАРД И ДОКОЛИЦА
- 22 -
17. Симбол и језик
КОЈИ СУ ЕЛЕМЕНТИ КУЛТУРЕ?
НАВИКЕ И ОБИЧАЈИ
НОРМЕ И ВРЕДНОСТИ
СИМБОЛ И ЈЕЗИК
ШТА ЈЕ СИМБОЛ?
појава која стоји уместо неке друге, указује на њу и ближе је одређује
разликујемо га од природних знакова (дим, кијавица...)
конвенционалан је, друштвено одређене
ШТА ЈЕ ЈЕЗИК?
најважнији симболички систем намењен комуникацији
ГОВОР способност човека да се изрази на артикулисани начин
ЈЕЗИК конкретна манифестација говора
највише се говори: кинески мандарински, енглески, хинду
КОЈЕ СУ ЧЕТИРИ ФУНКЦИЈЕ ЈЕЗИКА?
1. КОМУНИКАЦИОНА
2. ЕКСПРЕСИВНА (изражавамо осећања)
3. КОНСТРУКТИВНА (градимо стварност)
4. АКУМУЛАЦИОНА (чување знања)
- 23 -
18. Стил и начин живота
ШТА ЈЕ СТИЛ ЖИВОТА?
образац понашања у области:
o потрошње
o међуљудске интеракције
o личног изражавања...
...којим се задовољавају различите потребе људи и појединаца у различитим
областима свакодневнице
ИСТОРИЈАТ СТИЛА ЖИВОТА
ТОРСТЕН ВЕБЛЕН – у књизи „Теорија доколичарске класе“ (1899.)
o упадљива потрошња људи купују не јер им је заиста потребно већ због
статуса
ДВЕ ТЕОРИЈЕ – да ли стил живота зависи од новца?
o Пјер Бурдије – стил живота је повезан са новцем
укус – лични став појединца шта је лепо, пријатно...
o Савремена социологија – стил живота није повезан са новцем
миксовање музике, пиратерија, бесплатне ствари – појединац БИРА, не
зависи толико од новца
постоје и подкултуре
КОЈИ СТИЛОВИ ЖИВОТА ПОСТОЈЕ?
ИНТЕЛЕКТУАЛАН
ТРАДИЦИОНАЛИСТИЧКИ
ВЕРА И ПОЛИТИЧКА АНГАЖОВАНОСТ
ДОКОЛИЧАРЕЊЕ, ПОТРОШЊА И ПОМОДАРСТВО
- 24 -
19. Религија
ОД КОЈЕ РЕЧИ ПОТИЧЕ?
латинске речи religare = повезати, причврстити
НАСТАНАК РЕЛИГИЈЕ
први пут појам употребио Лактанције
Бронислав Малиновски – уочио два домена односа човека према природи:
o СВЕТОВНИ (наука)
o ДУХОВНИ (религија, магија)
религија настала из незнања, непознавања природних закона
КОЈИ СУ ЕЛЕМЕНТИ РЕЛИГИЈЕ?
РЕЛИГИЈСКИ ДИСКУРС
o начин говора, мишљења и симболичког и изражавања који је блиско
одређен религијској заједници
o митови, симболи
РЕЛИГИЈСКО ИСКУСТВО
o спознаја апсолутне мистичне моћи тог бића
o у прошлости: највише страх
o данас: љубав, дивљење
РЕЛИГИЈСКИ СИМБОЛИ
o моћни подстицаји људског понашања
o разни предмети, молитве, легенде, митови
РЕЛИГИЈСКА ПРАКСА
o најсложенији обрасци симболичког понашања
o ритуали, обреди
o структурално дефинисани, понављају се
РЕЛИГИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
o места где се врше обреди, уобличава и шири учење
o Ернст Трелч их поделио на:
цркве – наследно, виши слојеви, инклузивне, сарадња са државом
секте – добровољно, нижи слојеви, екслузивне, у сукобу са државом
деноминације – подгрупе религија, нису негативне, мултикулт.друштва
култови – мистични поглед на свет, следбеници неке идеје, вођа
- 25 -
20. Хришћанство
ШТА ЈЕ ХРИШЋАНСТВО И КАДА ЈЕ НАСТАЛО?
једна од три највеће монотеистичке религије
настала током првог века нове ере, данас 1.5 – 2 милијарде верника
КОЈЕ ЈЕ БИЋЕ ХРИШЋАНСТВА?
ИСУС ХРИСТОС
o син Божији, Месија; рођен у Витлејему
o дошао на Земљу да спасе људе од смрти
o модел за прави начин живота на земљи
o дао свој живот да би спасио све људе
o трећи дан по распећу васкрсао и уздигао се на небо
СВЕТО ТРОЈСТВО – Отац, Син, Свети Дух
КОЈИ СУ СИМБОЛИ, ОБРЕДИ И ИНСТИТУЦИЈЕ ХРИШЋАНСТВА?
главни симбол: крст хришћански
симбол вере: знак рибе
света књига: Библија
обреди: крштење, причешће
институције: цркве
КАКО СЕ ДЕЛИ ХРИШЋАНСТВО?
1. РИМОКАТОЛИЦИЗАМ
2. ПРАВОСЛАВЉЕ
3. ПРОТЕСТАНТИЗАМ
КОЈА СУ ВЕРОВАЊА ХРИШЋАНСТВА?
ВЕРА У БОГА ОЦА, ИСУСА ХРИСТОСА И СВЕТОГ ДУХА
СМРТ И ВАСКРСЕЊЕ
СВЕТОСТ ЦРКВЕ И ПРИЧЕШЋЕ СВЕТИХ
ПОНОВНИ ДОЛАЗАК ИСУСА, СТРАШНИ СУД
- 26 -
21. Ислам
ШТА ЈЕ ИСЛАМ И КАДА ЈЕ НАСТАО?
монотеистичка аврамска религија која потиче од учења Мухамеда
настала је у седмом веку, данас има 0.9 – 1.8 милијарде верника
КОЈЕ ЈЕ БИЋЕ ИСЛАМА?
ПРОРОК МУХАМЕД
o тврдио да постоји само АЛАХ
o 622. године прешао из Меке у Медину (ХИЏРА)
КОЈИ СУ СИМБОЛИ, ОБРЕДИ И ИНСТИТУЦИЈЕ ИСЛАМА?
главни симбол: КАБА (ЋАБА) у Меки – култ камена
ШЕРИЈАТ божански закон ислама
КУРАН света књига ислама
ЏИХАД свети рат против неверника
институције: ЏАМИЈЕ
КАКО СЕ ДЕЛИ ИСЛАМ?
1. СУНИТИ (СУНА – извор вере)
2. ШИИТИ (култ четвртог калифе Алије)
КОЈИ СУ ПЕТ СТУБОВА ИСЛАМА?
1. СВЕДОЧЕЊЕ
2. МОЛИТВА
3. ПОСТ
4. МИЛОСТИЊА
5. ХОДОЧАШЋЕ
- 27 -
22. Будизам
ШТА ЈЕ БУДИЗАМ И КАДА ЈЕ НАСТАО?
транстеистичка религија, циљ будизма: просветљење
настала у Индији, око 527. г.п.н.е., данас има око 350 милиона верника
КОЈЕ ЈЕ БИЋЕ БУДИЗМА?
СИДАРТА ГАУТАМА (БУДА)
o рођен у краљевској породици
o побегао од куће, да упозна старост, болест и смрт
o медитирао под дрветом и доживео пробуђење
КОЈЕ СУ ТРИ ГРАНЕ БУДИЗМА?
1. ТХЕРАВАНДА (МАЛИ ПУТ)
2. МАХАЈАНА (ВЕЛИКИ ПУТ)
3. ВАЏРАЈАНА (ДИЈАМАНТСКИ ПУТ)
КОЈА СУ ТРИ УТОЧИШТА?
1. БУДА (ПРОБУЂЕНИ)
2. ДХАРМА (УЧЕЊЕ)
3. САНГХА (ЗАЈЕДНИЦА)
КОЈЕ СУ ЧЕТИРИ ПЛЕМЕНИТЕ ИСТИНЕ?
1. О ПАТЊИ
2. О НАСТАНКУ ПАТЊЕ
3. О ПРЕСТАНКУ ПАТЊЕ
4. О ПУТУ КА ПРЕСТАНКУ ПАТЊЕ
КОЈИ СУ ПЕТ ПРАВИЛА МОРАЛА?
1. НЕ УБИЈАЈ И НЕ ПОВРЕЂУЈ
2. НЕ КРАДИ
3. НЕ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈ СЕКСУАЛНА ЗАДОВОЉСТВА
4. НЕ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈ ГОВОР
5. НЕ КОНЗУМИРАЈ АЛКОХОЛ, ДРОГУ...
- 28 -
ШТА ЧИНИ ОСМОСТРУКИ ПУТ БУДИЗМА?
1. МУДРОСТ (разумевање, мисао)
2. ЕТИКА (говор, начин живота)
3. КОНЦЕНТРАЦИЈА (напор)
- 29 -
23. Јудаизам
ШТА ЈЕ ЈУДАИЗАМ И КАДА ЈЕ НАСТАО?
монотеистичка религија
настала око 1225. године г.п.н.е, данас око 18 милиона верника
КОЈЕ ЈЕ БИЋЕ ЈУДАИЗМА?
МОЈСИЈЕ
o рођен када су Јевреји забринули египатског фараона
o Бог му се указао у виду горућег грма
o уследило Десет пошасти
o на Синајској гори примио 10 Божјих заповести
o један бог: ЈАХВЕ
КОЈЕ СУ СВЕТЕ КЊИГЕ ЈУДАИЗМА?
СТАРИ ЗАВЕТ (ТАНАХ)
o чине га ТОРА, ПРОРОЦИ и СПИСИ
ТАЛМУД
o постоје два: ЈЕРУСАЛИМСКИ И ВАВИЛОНСКИ
o два дела: МИШНА и ГЕМАРА
КОЈИ СУ СИМБОЛИ ЈУДАИЗМА?
ДАВИДОВА ЗВЕЗДА
МЕНОРА
институције: СИНАГОГЕ
свештеник: РАБИН
обредно купатило: МИКВЕ
највећи празник: ХАНУКА
архитектура:
o СОЛОМОНОВ ХРАМ
o ЗИД ПЛАЧА
- 30 -
24. Политика и право
КАКО МОЖЕМО ДЕФИНИСАТИ ПОЛИТИКУ?
уже схватање:
o борба појединаца и група за власт
o вештина управљања државом
шире схватање:
o усмеравање делатности у циљу општег интереса
ИСТОРИЈАТ ПОЛИТИКЕ
од речи:
o politicos = средиште, трг
o oikos = приватна сфера
средњи век: „по милости Божијој“
o народ искључен из политике (у политици црквене вође)
модерно доба
o сви слободни грађани у политици (либерализам)
o Парламент и политичке странке
КОЈЕ СУ ДВЕ ТЕОРИЈЕ О ПОЛИТИЦИ?
НОРМАТИВИЗАМ
o политика је повезана са моралом
ПОЗИТИВИЗАМ
o политику је немогуће дефинисати по циљевима, већ по средствима
Никол Макијавели (у делу „Владалац“) : „ЦИЉ ОПРАВДАВА СРЕДСТВО“
- 31 -
ШТА ЈЕ САДРЖАЈ, А ШТА ФОРМА ПОЛИТИКЕ?
САДРЖАЈ ПОЛИТИКЕ интереси различитих друштвених слојева
ФОРМА ПОЛИТИКЕ начин заштите тих интереса
ШТА ЈЕ ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА?
скуп сазнајних, емотивних и вредносних ставова становништва према политички
значајним вредностима
КАКВА ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА МОЖЕ БИТИ?
ТРАДИЦИОНАЛИСТИЧКА
o хијерархијско друштво
o за власт се боре елите
ИНДИВИДУАЛИСТИЧКА
o такмичење свих
o држава само арбитратор
МОРАЛИСТИЧКА
o политика је активност за постизање ПРАВНОГ ПОРЕТКА и МОРАЛНОГ
НАПРЕТКА
- 32 -
25. Држава
ШТА ЈЕ ДРЖАВА?
организована друштвена заједница
КОЈА ЈЕ УЛОГА ДРЖАВЕ?
ОДРЖАВА ГЛОБАЛНИ ДРУШТВЕНИ ПОРЕДАК
УСМЕРАВА НАЈВАЖНИЈЕ ДРУШТВЕНЕ ПРОЦЕСЕ ПУТЕМ МОНОПОЛА
ОСЛАЊА СЕ НА БИРОКРАТИЈУ
КОЈИ СУ ЕЛЕМЕНТИ ДРЖАВЕ?
ВЛАСТ
ТЕРИТОРИЈА
СТАНОВНИШТВО
КОЈЕ СУ ТЕОРИЈЕ О НАСТАНКУ ДРЖАВЕ?
ТЕОРИЈА СИЛЕ
o јача племена поробљавају слабија и формирају државу
ТЕОРИЈА ДРУШТВЕНОГ ДОГОВОРА
o договор између људи
o представници теорије: Жан Жак Русо, Томас Хобс
ТЕОРИЈА КЛАСНИХ СУКОБА
o унутрашње раслојавање
За још скрипти и тестова посетите:
skripteekof.weebly.com