ендокрине жлезде

1

Б И О Л О Г И Ј А

Виолета ЂурићV eкономска школа ‘’Раковица’’

Економска школа ‘’Нада Димић’’

2хуморална регулација

ендокрине жлезде

Све жлезде у човековом организму подељене су у две групе. Једну чине жлезде са спољашњим лучењем као што су: сузне, пљувачне, знојне, лојне, млечне... Другу групу жлезда у човековом организму чине жлезде са унутрашњим лучењем или ендокрине жлезде. У људском организму се налази седам врста основних жлезда са унутрашњим лучењем: хипофиза, штитна жлезда, параштитна жлезда, грудна жлезда (тимус), панкреас, надбубрежне жлезде и полне жлезде.

Ендокрини систем чине ендокрине жлезде у којима се стварају специфичне хемијске материје – хормони. Хормони делују у веома малим количинама. Ендокрине жлезде немају изводне канале па се хормони излучују директно у крвоток, крвотоком доспевају до различитих органа регулишући њихову функцију. Такав вид регулације назива се хуморална регулација.

Зато што путују путем крви која облива све ћелије у организму, хормони доспевају до свих ткива, али ће само одређено ткиво моћи да одговори на њега. То је омогућено присуством специфичних молекула – рецептора, за које може да се веже само одређени хормон. Када се сигнал који носе хормони пренесе у ћелију, активира се низ реакција које воде ка остваривању специфичних процеса у ћелији који омогућавају функционисање појединих органа, органских система и читавог организма.

хипофиза

штитна жлезда

параштитна жлезда

тимус

надбубрежна жлезда

панкреас

јајници

семеници

Хипофиза је ендокрина жлезда која се налази у глави, лежи у специфичном удубљењу у основи лобање. Преко дршке хипофиза је повезана са хипоталамусом. Ова веза са хипоталамусом представља веома важан регулаторни систем преко којег се остварује веза између централног нервног система и ендокриног система.

Хипофиза се састоји од два режња – предњег и задњег који стварају различите хормоне. Најзначајнији хормони предњег режња хипофизе су хормони који регулишу рад штитне жлезде и рад полних жлезда. Ови хормони подстичу стварање и излучивање њихових хормона, а у полним жлездама поред стварања хормона омогућавају и настанак полних ћелија (јајне ћелије и сперматозоида).Другу групу хормона чине хормон раста и пролактин. Хормон раста омогућава правилан раст ткива и читавог организма. Пролактин утиче на млечне жлезде подстичући њихов раст и развој и стимулишу процес стварања млека одмах по доношењу новорођенчета на свет.Из задњег режња хипофизе излучује се хормон који омогућава порођај тако што изазива грчење материце.

Појачано лучење хормона раста и после завршетка растења доводи до џиновског раста или болести акромегалије. Код ове болести прекомерно се увећавају периферни делови тела: нос, усне, уши, језик, шаке и стопала.Смањено лучење хормона раста има за последицу патуљаст раст.

Штитна жлезда (тироидеа) се налази у пределу врата, належе на душник одмах испод Адамове јабучице. Има облик штита по чему је, на основу грчке речи и добила име. У њој се стварају два хормона. За њихову синтезу, поред стимулације хормона из хипофизе неопходан је и јод, који у организам уносимо путем хране. У једном хормону везана су четири атома јода, па је означен као Т4 (тироксин), а у другом три атома јода и означен је као Т3 (тријодтиронин).

Хормони штитне жлезде подстичу метаболизам повећавајући потрошњу кисеоника који се користи у тим процесима. Поред тога, они су неопходни за правилан развој мозга, па уколико се деси да у току развоја ембриона дође до поремећаја у њиховој синтези и не ствара се довољно хормона, рађају се ментално заостале особе. Уколико код одраслих особа дође до смањеног лучења тироидних хормона нема тако драстичних ефеката, али те особе имају смањен метаболизам, телесна температура је снижена, апатичне су, брзо се замарају, пулс је успорен, а често и говор.Супротан је ефекат код повећаног лучења хормона и ова је болест позната као Базедовљева болест: повећан метаболизам, мршавост, исколачене очне јабучице, нешто повишена температура тела, појачано знојење и осећај врућине. Често се на врату тих особа може уочити увећана жлезда.

Параштитне жлезде (паратироидеа) су четири мале жлезде које са задње стране належу на штитну жлезду. Оне луче хормон који регулише метаболизам калцијума и фосфора. У њима се ствара хормон који утиче на повећање јона калцијума у крви и костима, док хормон кога лучи штитна жлезда има супротно дејство на јоне калцијума. Овим се постиже одржавање равнотеже ових јона у крви.

Грудна жлезда или тимус налази се у грудној дупљи, иза грудне кости. Тимус је најактивнији око треће године живота и стално се повећава до пубертета. После пубертета њена величина се смањује. Функција грудне жлезде још није довољно испитана. До сада је ипак поуздано утврђено да она има веома важну улогу у сазревању неких врста белих крвних зрнаца.Тимус игра важну улогу у сазревању Т лимфоцита и развоју имунолошке толеранције. Т лимфоцити су одбрамбене ћелије које могу да препознају и елеминишу разне стране факторе. Имунолошке (одбрамбене) ћелије препознају ћелије организма као ”своје” и не реагују против њих, постоји имунолошка толеранција. У противном ако дође до ракције одбрамбених ћелија против сопственог организма долази до настанка аутоимуних болести.

Надбубрежне жлезде су парни органи полумесечастог облика и налазе се изнад бубрега. Састоје се од два анатомски и физиолошки одвојена дела: спољашњег – коре и средишњег – сржи.Срж лучи хормон адреналин. Он делује на аутономни нервни систем који подстиче рад срца и крвних судова, подиже крвни притисак, утиче на рад глатких мишића и на потрошњу енергије. Овај хормон се лучи посебно у алармантним условима када је организам суочен са екстремним условима као што је, на пример, стрес.Кора надбубрежних жлезда лучи хормоне који имају важну улогу у регулисању метаболизма минералних соли, протеина, липида и угљених хидрата. Они омогућавају организму да се лакше прилагоди наглим променама спољашње температуре, тежим повредама, разним психичким узбуђењима.

Ако се смањи или престане лучење главних хормона коре надбубрежне жлезде, настаје Адисонова болест. Типичан је изглед шака – горња страна је јако пигментисана посебно у пределу зглобова, а длан је поштеђен. Постоји пигментација и на слузокожи усне дупље и очних капака. Остали симптоми су општа слабост, немоћ и изузетно брзо замарање, хипотензија (снишен крвни притисак), дигестивни поремећаји (губитак апетита, мука, повраћање, дијареја и некарактеристични болови у трбуху), осећај жеђи, потреба за узимањем соли и сланих јела, болови и грчеви у мишићима и зглобовима, пад шећера у крви, и код жена често пајава изостанка менструације. Болест се обично појављује између 25. и 45. године и то чешће код мушкараца.

Панкреас (гуштерача) је жлезда са двојаком функцијом. У њој се, осим производа спољашњег лучења (ензима који учествује у варењу хране), у нарочитим ћелијама образују хормони инсулин и глукагон. Инсулин регулише потрошњу шећера у организму. Кад панкреас не лучи довољну количину овог хормона, ниво шећера у крви се повећава. Тада шећер пролази кроз бубреге, излучује се мокраћом и не користи се у организму. Тако настаје шећерна болест или дијабетес. Човек оболео од шећерне болести има прекомеран осећај жеђи и глади, излучује велике количине мокраће и губи телесну масу. Шећерна болест при потпуном недостатку инсулина доводи до сигурне смрти уколико се болесник не одржава у животу давањем овог хормона путем инјекције. Узроци ове болести су наследна склоност и стрес.Основно дејство хормона глукагона је повећање концентрације глукозе у крви. Глукагон је по томе хормон супротног дејства (антагониста) инсулину. Он изизазива још и разградњу масти и повећање концентрације слободних масних киселина у крви.

Јајници (оваријуми) су парне полне жлезде које су смештене у стомачној дупљи и повезане су са материцом (утерус). Имају двојаку функцију: са спољашњим лучењем (стварају гамете – јајне ћелије) и ендокрину – луче хормоне. Стварање јајних ћелија је процес који је под директним утицајем хипофизе. Од женских полних хормона најзначајнији су естрогени хормони и прогестерон. Под њиховим утицајем даље се развијају полне жлезде и полни органи и почињу ритмички менструациони циклуси. Такође стимулишу развој тела, раст дојки, развој маљавости женског типа и утичу на психичко сазревање. Важну улогу прогестерон има у току трудноће.

Семеници (тестиси) су парне полне жлезде код мушкараца. У њима се образују полне ћелије. Поред овога семеници луче мушки полни хормон тестостерон. Њихово лучење почиње у пубертету, под снажним утицајем хипофизе. Тестостерон утиче на даљи развој полних жлезда и полних органа, подстиче карактеристично обликовање скелета и мускулатуре, развој маљавости мушког типа, изазива промену гласа и делује на психички развој.Семеници, у току ембрионално развоја, настају у трбушној дупљи али, пошто сператозоиди не могу да сазревају на телесној температури, непосредно пре рођења семеници се спуштају у семене кесице, који се налазе ван тела.