VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA KRAGUJEVAC

Студијиски програм: Друмски саобраћајПредмет: Безбедност саобраћаја

Организација обуке возача камиона за превоз опасне материје у Европи и Северној Америци

- семинарски рад -

Аутори:

Професор:

Марко Маслаћ

Крагујевац 2014

1) Стефан Јовановић 012/20132) Милош Обреновић 013/20133) Бобан Дујовић 024/2013

Садржај:

1.Увод........................................................................................................................................................32. Метода.................................................................................................................................................53. Међународне регулативе о обуци возача камиона за транспорт опасних материја..................63.1. Минимални светски стандарди везани за превоз опасних материја Организације Уједиљених Нација..................................................................................................................................63.2. Међународни минимални захтеви који се односе на превоз опасне материје у Европи: Европски споразум о међународном транспорту опасне материје (АДР)..........................................74. Имплементација интернационалних и националних прописа који се односе на возаче камиона обучених за превоз опасне материје.......................................................................................84.1. Европа: акредитација од АДР стандарда у Шведској...................................................................84.2. Европа: акредитација од АДР стандарда у Холандији.................................................................94.3. Европа: испитивање по АДР стандардима у Шведској...............................................................104.4. Европа: испитивање по АДР стандардима у Холандији.............................................................104.5. Северна Америка: Канадски систем за обуку возача камиона за превоз опасних материја....114.6. Северна Америка: обука возача камиона за превоз опасних материја у САД..........................124.7. Кратак преглед.................................................................................................................................145. Дискусија.........................................................................................................................................146. Транспортна документација..........................................................................................................166.1. Сертификат за возача......................................................................................................................166.2. Сертификат за возило...................................................................................................................176.3. Исправа о превозу...........................................................................................................................206.4. Упутство о посебним мерама безбедности или упутство у случају незгоде у друмском транспорту (писане инструкције).........................................................................................................216.5. Одобрење за превоз........................................................................................................................226.6. ДОДАТНА ОПРЕМА ВОЗИЛА.....................................................................................................227. Литература:......................................................................................................................................23

Организација обуке возача камиона за превоз опасне материје

у Европи и Северној Америци

Сажетак

У Канади, као и у неколико других земаља, возачи камиона који су укључени у превоз опасних материја морају бити обучени. Међутим, с обзиром на многе разлике у возилима, супстанци које се превозе и условима за вожњу, међународне смернице нису прецизно одређене. Овај чланак наводи домаће потребе за обуком у Канади, САД-у, Холандији и Шведској, и испитује начин на који је обезбеђена. И у Канади и Сједињеним Америчким Државама, послодавац је дужан да обезбеди адекватну обуку за возача. Послодавац је тај који одређује трајање и садржај сваког програма обуке. Поред тога, процена возача је такође одговорност послодавца. У пракси многи послодавци користе комерцијалне фирме за обуку. Међутим, генерално говорећи не постоји национални или регионални програм акредитације за такве фирме. У Европи, где се обука спроводи као одговор на Европски споразум о међународном превозу опасних материја, обуке и тестирања морају бити акредитовани иако детаљи такве акредитације нису одређени. Шведска ставља акценат на акредитацију оних који пружају обуку, док се у Холандији значај придаје испитима који су резултат саме обуке. Намера овог чланка је да покаже да исти циљ у четири различите земље даје четири различите шеме, и сваки од њих је прихваћен од стране државе у којој се користи. Поређење безбедности која је постигнута у транспорту опасних материја у свакој од њих је ван обима овог чланка. Међународне студије евалуације би биле неопходне да се донесу научно засновани закључци о ефективности система обуке возача камиона за безбедан транспорт опасних материја.

1.Увод

Обука возача камиона је једна од најважнијих превентива за спречавање случајног ослобађања опасних материја током транспорта. Овај чланак описује и анализира системе обуке возача камиона за превоз опасних материја у Европи (Шведска и Холандија) и Северној Америци (САД и Канада).

Опасна материја се може описати као свака роба или производ која представља опасност по околину или људе који долазе у контакт са њом (Горис, 1990). Опасне материје су подељене у класе према типу опасности. Ова међународна класификација је донета од стране Организације Уједињених нација. Постоји девет главних категорија: (1) експлозиви ; (2) гасови; (3) запаљиве течности; (4) запаљиве чврсте материје; (5) оксидирајуће супстанце; (6) отровне и инфективне супстанце; (7) радиоактивни материјали; (8) корозивне материје; (9) остали производи. Превоз опасних материја је предмет посебних међународних и националних прописа. Ови обимни и комплексни прописи имају за циљ да обезбеде сигуран превоз те робе. Теретни саобраћај, укључујући превоз опасних материја, је битна активност од које многи сектори индустрије и

3

привреде зависе. Све у свему, око 5-15% копненог терета који се транспортује се састоји од опасних материја (Kuncyté et al., 1998). Количине опасних материја које се превозе цестом као и другим видовима транспорта су у порасту из године у годину. У САД-у, око 300 милиона пошиљки годишње припада опасним материјама (УС Департман за превоз, 2000); у Канади, око 27 милиона пошиљки. Повећањем количине такве робе и транспорта расту и разноврсни ризици за учеснике у саобраћају, околину и животну средину. Несреће изазване опасним материјама су релативно ретке али шансе за катастрофичне исходе приликом превоза опасних материја су и даље високе са могућношћу масовне евакуације, чишћења и осталих трошкова друштва због насталих повреда и смртних случајева.

У суштини, прописи захтевају конкретну обуку за све особе које се баве опасним материјама. Програм обуке возача камиона укључује две главне активности спроведене од стране возача ка ододатак свакодневних операција током вожње.

Први део “пре инцидента”, или превентивне активности укључују упознавање са прописима који се односе на опасне материје и омогућавају возачу камиона да препозна, идентификује опасну материју и да буде обучен да спроведе процедуре које се односе на њу. Други део обуке “након инцидента”, или реаговање самог возача да заштити себе или околину. Оба дела програма обуке возача камиона морају да садрже практичну обуку која омогућава разумевање материјала као и адекватну употребу. Теоријско учење је недовољно. У одређеним ситуацијама, брза и релевантна реакција возача може да спречи последице несреће у које укључују опасне материје.

Програми и планови за превенцију случајног испуштања током транспорта опасне материје су комплексни и свеобухватни. Издвојене су четири основне мере превенције за транспорт опасне материје на путевима:

а) доношење регулатива и усаглашавање са њима;б) обука возача камиона;ц) адекватно одржаванје возила и опреме; ие) одржавање саобраћајне инфраструктуре укључујући саобраћајну мрежу резервисану за

транспорт опасне материје (организација за економску сарадњу и изградњу, 1987).

Процењено је да ће случајно ослобађање опасне материје бити минимално или никакво ако се примењују све четири мере превенције. Преглед литературе показује да обука возача камиона за транспорт опасне материје је најмање изучена од поменуте четири мере за превенцију и њен допринос сигурности није познат. Спровели смо претрагу публикација у базама података бројних институција, као што је US Department of Transportation, Transport Canada, Transport Quebec, United Nations Economic Commission for Europe, European Commission, Web of Science (www.woscanada.isihost.com), Transportation Research Board, International Road Transport Union, European Society of Transport Institutes, itd. Претрагом по кључним речима “hazardous (dangerous=опасне) goods (materials, products=роба,материјали,производи) transportation (transport=превоз) на “Web of Science”, нашли смо 25 чланака, од којих 10 од њих се односи на организацију транспорта, 9 на процену ризика, 4 на оптимизацију реакција у случају инцидента и два на паковање робе и материјала за транспорт, али ни једна се не односи на обуку возача камиона. Веома сличне резултате претрага главних тема које укључују транспорт опасне материје, су добијене из других база података. Из овога смо закључили да ниједно истраживање није никада објављено на тему обуке возача камиона за превоз опасних материја. Да би испунио овај јаз, овај рад описује регулисање обуке возача камиона за транспорт опасне материје и показује примену у четири земље.

Различите земље су развиле сопствене законе и прописе који се односе на обуку возача

4

камиона за превоз опасних материја. Готово сви национални прописи су базирани на “Препорукама за превоз опасних материја” (“Recommendations on the transport of dangerous Goods”) развијених од стране Комитета стручњака Организације уједнињених нација. Упркос њиховом заједничком извору, ови национални прописи за обуку возача камиона за транспорт опасних материја су различити и њихова примена варира у пракси. Овај чланак описује захтеве који се односе на обуку возача камиона за транспорт опасних материја с конкрентим освртима на Шведску и Холандију у Европи, Канаду и САД у Северној Америци. Такође је приказана различита примена ових прописа. Овај рад не врши оцењивање програма обука, али анализира неколико система обуке возача камиона за транспорт опасних материја преко истраживања обука у ове четири земље.

2. Метода

Метод дабран за ову студију је истраживање путем неструктурираних и полуструктурираних интервјуа (Nadeau, 1981), са конкретним кључним људима на нивоу државе који су надлежни за обуку возача камиона који превозе опасне материје. Дизајн је биран да буде оптималан за добијање одговора са минималним трошковима, а за сваку одабрану земљу, за националну организацију обуке возача камиона за превоз опасних материја.

Шведска и Холандија одабране да представе примену међународних европских прописа. Узете су у обзир зато што је Шведска позната по високим сигурносним стандардима за транспорт, а Холандија има висок интензитет транспорта. Канада и САД су одабране да прикажу законску и практичну организацију обуке возача камиона за транспорт опасних материја у Северној Америци. У САД, Калифорнија и Охајо су узете у обзир зато што Калифорнија има високе стандарде за безбедност на путевима, а Охајо тренутно преиспитује свој програм обуке возача камиона.

Три документа су креирана за прикупљање података. Први, шаблон за сортирање података укључујући листу значајних тачака, је развијен и коришћен за класификацију података и приказ анализа. Формат овог шаблона инспирисан програмом модела оцењивања Stufflebeam et al. (1974), укључује четири секције: а) “прописе” који бележе опис државних прописа који се односе на обуку возача камиона за транспорт опасних материја; б) “одговорнос послодавца” који бележи ако је послодавац у потпуности одговоран за обуку возача камиона за превоз опасних материја; ц) “акредитација”, који бележи ако је програм обуке возача за превоз опасних материја акредитован, и ако је, описује како је акредитовање организовано; и д) “провера од стране државних органа”, бележи ако државни испит постоји, и ако постоји, описује организацију испитивања.

Други документ, упитник који садржи 49 питања, развијен је за полуструктуиране интервјуе у Шведској и Холандији. Овај упитник, укључује три главна дела: а) организација обуке возача камиона за транспорт опасних материја у Холандији или Шведској, који наводи одговорне органе за обуку возача камиона за транспорт опасних материја, функција органа, органе одговорне за контролу и инспекцију превоза опасне материје и њихове улоге, као и постојећи акредитациони систем; б) опис плана лекција и осталих педагоших материјала обуке возача камиона за транспорт опасних материја, који укључује основне курсеве и курсеве за обнову знања, као и специјалистичке курсеве; и ц) процена система обуке возача камиона за транспорт опасних материја, који се врши постављањем питања особи да изрази мишљење о систему обуке возача камиона у његовој или њеној земљи. Свака земља је ставила на располагање документацију везану за обуку возача камиона за транспорт опасних материја.

5

Трећи документ, “картица интервјуа” је установљена за неструктуиране интервјуе у САД. Картица укључује кратку листу тема које се односе на испитивања. Коришћене су током неструктуираних интервјуа како би се прикупили битни подаци.

Колекција података је базирана на полуструктуираним или неструктуираним интервујима са кључним људима из организација које су одговорне за обуку возача камиона за транспорт опасних материја и у Шведској, Холандији, Канади, САД, као и на информацијама из расположиве литературе. Неструктуирани интервјуи који користе картицу интервуја, спроведени су у Канади приликом сусрета са кључним људима и САД путем телефонских разговора, како би прикупили расположиве информације о обуци возача камиона за транспорт опасних материја у овим земљама. Полуструктуирани интервјуи употребом елемената креираног упитника, су спровођени у Шведској приликом састанака са кључним људима и у Холандији путем е-маилова, зато што о систему није било пуно иницијалних информација на располагању о обуци возача камиона за транспорт опасних материја. Упркос различитим методама интервјуа, сви интервјуи су покрили исте теме истим редом. Сакупљени подаци су квалитативно анализирани, резултати су сумирани коришћењем раније описаног формата.

3. Међународне регулативе о обуци возача камиона за транспорт опасних материја

Без потпуног разумевања домаћих и међународних захтева који се односе на обуку возача камиона за транспорт опасних материја, немогуће је објаснити зашто су креирани различити прилази. Зато, прво приказујемо преглед међународних захтева као што су постављени у међународним програмима, праћени прегледима националног законодавства у четири проучаване земље.

3.1. Минимални светски стандарди везани за превоз опасних материја Организације Уједиљених Нација

Опасне материје су од интереса где год да се превозе што ће рећи у многим земљама. Међународни аспекти су постављени од стране подкомитета експерата за транспорт опасне материје Организације Уједињених Нација, који је полазна тачка за представнике националних влада као и невладиних организација укључених у транпорт опасних материја. Комитет експерата је креирао “Препоруке везане за транспорт опасних материја” са циљем да осигура минимални ниво сигурности у транспорту опасне материје. “Препоруке везане за транспорт опасних материја” углавном садрже материју која укључује класификацију опасних материја, начина складиштења, документација и сигурносне ознаке (етикете и налепнице) и два пута годишње су ажуриране.

Многе међународне организације као што су International Atomic Energy Agency, the International Maritime Organisation, the International Civil Aviation Organisation, the Inland Transport Committee of the Economic Commission for Europe, the Central Office of International Rail Transport, and the Central Commission for Navigation of the Rhine, припремају и ажурирају прописе или препоруке везане за транспорт опасних материја, коришћењем “Препоруке везане за транспорт опасних материја” као основни документ додајући модалне или регионалне интересе. Одредбе креиране од стране ових органа су углавном прихваћене и коришћене од стране разних држава.

6

Захтеви за обуку возача камиона за транспорт опасних материја су описани у делу под насловом “Обука радника у области руковања опасним материјама” у “Препорукама везаних за транспорт опасних материја”. Само најопштије препоруке су дате: особе укључене у транспорт опасних материја би требале да прођу обуку из области захтева приликом руковања опасним материјама сразмерни њиховим одговорностима. Појединци... директно укључени у превоз опасних материја, каоодређени од стране компетентог ограна, треба да прођу поменуту обуку: а) општа свест/упознавање...; б) обука за конкретну улогу...; ц) обука из области безбедности.... Таква обука би требала бити обезбеђена или верификована након упошљавања на позицијама које укључују превоз опасних материја и требало би периодично допуњене адекватном обуком од стране компетентног органа (Организација Уједињених Нација 1993).Основни захтев обуке возача камиона за транспорт опасних материја је да обука мора бити прописно извршена. Ово описно истраживање је циљало на оцењивање тога како се обука врши у појединим земљама у пракси.

3.2. Међународни минимални захтеви који се односе на превоз опасне материје у Европи: Европски споразум о међународном транспорту опасне материје (АДР)

АДР уређује услове међународног превоза опасне материје кроз 33 Европске АДР државе. Базиран је на “Препорукама везаних за транспорт опасних материја" Уједињених Нација поштујући списак и класификацију опасних материја и њихово обележавање, означавање и стандарде за паковање, али садржи такође детаљне одредбе модалног карактера. Сачињене су ради побољшања безбедности међународног превоза путевима и да надомести варијетете националних и локалних прописа у Европи, које су биле и још увек су, у случају превоза из држава које нису АДР државе применљиве у међународном превозу опасне материје, скупом заједнички сложених услова под којима се врши међународни превоз опасне материјеу оквиру граница свих АДР држава. Ови услови су сачињени да би се узели у обзир сви безбедносни параметри (као што је температура, клима, топографија, густина популације) који су укључени у националне прописе. АДР обезбеђује могућност двоструког или вишеструких споразума који намеће мање строже услове. У пракси, ова могућност се користи углавном да одобри превоз нових супстанција под специфичним условима, да дозволи услове паковања и превоза који нису предвиђени анексима, или да допуне амандмане предвиђене планом Working Party (WP15) Превоза опасне материје комитета домаћег превоза пре рока када би требало да ступи на снагу. Шведска и Холандија су привржене АДР-у и усвојили су их за потребе домаћег превоза опасне материје.

АДР садржи два техничка анекса (Commission économique pour l’Europe, 1998) који су регуларно измењени и ажурирани од стране WP15. Анекс А садржи списак супстанција према класи опасне материје, захтева паковања и обележавања, процедуре прослеђивања за сваку класу, прилоге који се односе на испитиванја и критеријуме за класификацију, и стандареде за паковање. Анекс Б се детаљније односи на опрему за превоз, на пример конструкцију и опремљеност возила и резервоаракао и операције превоза, на пример, средства за ношење робе, службене захтеве, утовар, истовар, руковање, операције возила и обуке возача камиона. АДР захтеви који се односе на обуку возача камиона за превоз опасне материје су много детаљнији од “Препорука везаних за транспорт опасне материја” Уједињених Нација. Они су приказани у анексу Б.4 АДР-а према којима било ко ко намерава да превезе опасну материју преко одређене

7

количине мора да похађа специјални курс обуке за возача камиона. После завршеног курса , возач камиона добија АДР сертификат. Треба истаћи да, у сагласности са АДР одредбама, сваке пете године се врши продуживање сертификата путем курсева за обнову. Тродневни курс обухвата основна правила за ношење опасне материје. АДР захтева специјалне додатне тренинге за превоз експлозива и радиоактивних материјала. Анекс Б.4 (Распореди који се односе на обуку возача који превозе опасне материје) укључује опис садржаја обуке , опис основних, обнављајућих и специјалистичких курсева, одредбе за акредитацију обуке и одредбе за испитивање и сертификацију (Commission économique pour l’Europe, 1998).

АДР државе су у складу са минималним одредбама које се односе на структуру, програм и дужину трајања основних, обнављајућих и специјалистичких курсева. Међутим, протокол акредитације и испитивања варира од државе до државе, неке од њих су увећале ове минималне одредбе на националном нивоу због јаче безбедности. Ово је илустровано прегледом протокола у Шведској и Холандији.

4. Имплементација интернационалних и националних прописа који се односе на возаче камиона обучених за превоз опасне материје

4.1. Европа: акредитација од АДР стандарда у Шведској

У Шведској превоз опасне материје је регулисан Fire Act-ом 1987. , који покрива четири главна подручја одговорности противпожарне заштите: 1) превоз опасне материје; 2) превенција од пожара; 3) нуклеарне несреће; и 4) операције спасавања. Одговорност за пожар и спасавање је на великој независној агенцији под називом National Rescue Services Board, која је део Министарства одбране. National Rescue Services Board је централни орган који је одговоран за безбедност приликом превоза опасне материје.Шведска је потписник АДР-а од 1974. Због климе, географије и националне традиције, Шведска правила и прописи се нешто разликују од интернационалних захтева, али се такође тичу обуке возаче камиона за превоз опасне материје. Шведки прописи за превоз опасне материје познати су под називом АДР-С.

У Шведској Окружни савет одлучује којим путем ће се опасна роба превозити, засебно у сваком великом граду. Направљене су посебне мапе са рутама које су препоручене. На многим местима путеви су такође обележени. Поред регуларних саобраћајних дужности, шведска полиција има за задатак да проверава да ли се опасна материја превози у складу са прописима. На овај начин се прегледавају превозна документа, етикетирање и мешовита оптерећења (National Rescue Services Board ,1992).

Обука возача за превоз опасне материје у Шведској је почела 1981. Посебна пажња је била усмерена на возаче са возилима са резервоарима. Прва група инструктора је одабрана на основу критеријума познавања система транспорта и искуства у образовању одраслих. Одабрани инструктори су о превозу опасних материја обучавани три недеље од стране National Rescue Services Board. National Rescue Services Board омогућава и праћење и надгледавање инструктора.

8

Анекс Б.4 АДР-С прописа, поставља опште захтеве за обуку возача камиона за транспорт опасних материја у условима дужине, садржаја и услова учења, облика курса и испитивања. Укупно 90 школа има акредитоване инструкторе и омогућавају обуку за возача камиона за транспорт опасних материја у Шведској. Систем акредитације инструктора је написан 1980-тих, да осигура висок квалитет обуке возача камиона. Свако ко жели да обучава возаче камиона за превоз опасних материја, мора да поднесе захтев National Rescue Services Board. Критеријум за акредитацију укључује: а) веома добро познавање система превоза и искуство у превозу; б) комплетну АДР обуку по питању свих класа опасних материја и свим начинима превоза; ц) искуство у образовању одраслих. Сваки инструктор мора да престави детаљан програм обуке возача камиона за превоз опасних материја и National Rescue Services Board одлучује да ли да акредитује инструктора. За акредитацију су установљена три нивоа програма: а) добро познавање превоза опасних материја; б) познавање превоза опасних материја; ц) информисаност о превозу опасних материја. Накнада за акредитацију је приближно 10000$ и укључују комплетан материјал за обуку и све неопходне обнављајуће курсеве за инструкторе. Инструктори похађају обнавлјајуће курсеве сваке друге године. Након сваког обнављајућег курса, морају полагати тест. Овај тест је веома прецизан и не пролазе сви кандидати.У Шведској акредитоване инструктере надзире National Rescue Services Board током периода обуке. Приближно 25% акредитованих инструктора је проверено инспекцијски на годишњем нивоу. Инспектори National Rescue Services Board, похађају комплетан курс и попуњавају специјалну чек листу. Након курса, инспектор има разговор са инструктором о било којој слабој тачки. Очекује се да инструктор усвоји све савете инспектора и унесе их у свој материјал за обуку. Ове инспекције могу бити вршене у било које доба године. Други начин надзора над акредитованим инструкторима је ревизија завршених испита. National Rescue Services Board периодично прегледа случајно одабране примере завршених тестова.Сви тестови припремљени од стране National Rescue Services Board су на раполагању целој држави и обавезни су за све возаче камиона који желе АДР сертивикат. Тренер оцењује завршени тест и шаље National Rescue Services Board. National Rescue Services Board издаје АДР сертификат према разултату теста без ревизије. Копија теста кошта 20$ (укључујући АДР сертификат).Циљ акредитације инструктора је да би се осигурао висок квалитет обуке возача камиона за транспорт опасних материја провером да инструктор поседује одговарајуће знање. Потребно је да обука буде што је могуће више практична и да укључује што више реалних возачких задатака. National Rescue Services Board константно покушава да побољша квалитет обуке возача камиона за превоз опасних материја. Овај строго контолисани акредитациони систем помаже да се побољша безбедност превоза опасних материја путевима.

4.2. Европа: акредитација од АДР стандарда у Холандији

Министарство транспорта, јавних радова и контроле вода Холандије има следеће главне одговорноси: а) одбрана од полава; б) регулација воде уједно по питању квалитета и квантитета; ц) транспорт и телекомуникациона инфраструктура; д) безбедност саобраћаја и превоза; и е) креирање најбољих могућих услова за сектор превоза и комуникација. Ове основне задатке извршава известан број одбора. Национални систем за превоз опасних материја, законски је базиран на “Акту о преношењу опасних материја”, државном закону. Овај уређује прописе кроз три анекса: 1) пуна имплементација АДР-а; 2) прописи који су различити од АДР, углавном

9

“прописи за транспорт опасне материје копном” (ови прописи су примењиви само на Холандској територији); и 3) Ознаке државних органа одговорних за примену државних и АДР прописа.Министарство транспорта, јавних радова и контроле вода је одговорно за развој и одржавање ових прописа и за усаглашавање са њима. Министарство је пренело сва овлашћења за акредитацију институција за обуку и преглед возачких испита базираних на АДР, националном телу, Centraal Bureau Rijvaardigheidsbewijzen, односно, Central Bureau for Driving Ability Certificates. Лекарска провера је такође задатак Centraal Bureau Rijvaardigheidsbewijzen.Испит за возачку дозволу за камион и аутобус, потпада под Chauffeurs Vakbekwaamheid, односно, Contact Commission for Professional Competence of Drivers, што је огранак Centraal Bureau Rijvaardigheidsbewijzen. Chauffeurs Vakbekwaamheid је независна институција која се бави организовањем испита за добијање сертификата професионалне оспособљености за управљење камионима и аутобусима, затим издавањем сертификата возачима за транспорт опасних материја. У Холандији акредитација, која је почела 1997 је препуштена институтима за обуку “Институти за обуку” могу означавати школу за обуку возача, возачка школа, или посебно креиран институт за АДР обуку. Укупно има око 100 акредитованих института за обуку који пружају обуку возача камиона за транспорт опасних материја.Институти за обуку шаљу Chauffeurs Vakbekwaamheid декларацију да потврде да је њихова обука усаглашена са АДР. Детаљан опис садржаја програма, особља које обучава, материјала и ресурса није неопходан. Chauffeurs Vakbekwaamheid проверава декларацију само у случају да суња на проблем. Иститути за обуку примају акредитациони документ. Процес акредитације не бесплатан. Само кандидати акредитованих институција могу да полажу АДР испите. Акредитација се мора обнављати сваке две године. У Холандији се акредитовани институти за обуку не надзиру осим у случајевима када се сумња на проблем, и онда Chauffeurs Vakbekwaamheid испитује случај.

4.3. Европа: испитивање по АДР стандардима у Шведској

Само National Rescue Services Board има дозволу да обезбеди копију писаног испита за сваког возача камиона који похађа обуку за превоз опасних материја. Писани тест основног курса се састоји од 24 питања одабраних из велике базе питања. Као што захтева АДР-С захтева, специјалистички курсеви укључују 15 додатних питања за сваку опцију (експлозиви, радио-активни материјали, резервоари). Половина испитних питања имају вишеструке изборе, а друга половина су питања отвореног типа заснована на студији случаја. Студије случаја указују на ниво знања зато што питања вишестуког избора могу бити нагађана. Унија међународног путног превоза је развила банку питања али National Rescue Services Board сматра да су питања превише лака, тако да је саставио базу од око 1000 различитих питања. У Шведској испит траје 2 сата. Укупан обим АДР-С прописа и уџбеник су дозвољени током испита. Кандидат мора да одговори тачно на 80% питања да би прошао тест. Инструктор оцењује писани тест и шаље га National Rescue Services Board који издаје сертификат кандидатима према оцени коју је инструктор доделио. Board случајним одабиром прегледа неке од оцењених тестова током године. Ако возач камиона он или она мора поновити курс и поново полагати испит. Не постоји лимит колико пута кандидат може пасти на испиту.

4.4. Европа: испитивање по АДР стандардима у Холандији

10

Само Chauffeurs Vakbekwaamheid су укључени у испитивање возача камиона за превоз опасних материја. Испити се одржавају на редовној основи на неколико места широм државе. Испит за основни курс укључује получасовни усмени тест и писани тест са 24 питања са вишеструким одговорима и 15 додатних питања за сваки специјалистички курс. База питања са најмање 1000 питања је развијена да обезбеди довољну разноликост испита. Писани тест је састављен од питања из ове банке питања и зависи од броја модула (основни курс, транспорт резервоарима, курс за транспорт експлозива, превоз радиоактивних материјала).

Комисија за усмено ипитивање се састоји од преседавајућег одговорног за свеукупно вођење испита, његовог асистента за административна питања, и испитивача. Број испитивача зависи од броја кандидата који излазе на испит. Испитивач може да испита око 13 кандидата дневно, одвајајући пола сата за сваког од кандидата. У усменом испиту испитивачи користе књеигу која садржи документа, фотографије и симболе АДР прописа да провере знање кандидата о, на пример путним документима, безбедносним картонима и знакова упозорења. Писани испит је доступан три пута дневно и надзире га преседавајући. Ниво за пролаз на испиту је 80%, како налаже АДР. У Холандији, резултати испита се предају на константне верификације и анализе. Такође, одговор на свако питање се користи за побољшање питања. У почетку су образовни стручњаци помогли Chauffeurs Vakbekwaamheid да развију испите за возаче камиона за превоз опасних материја.

4.5. Северна Америка: Канадски систем за обуку возача камиона за превоз опасних материја

У северној Америци, уједно у Канади и САД, комитет експерата за транспорт опасних добара Ујединјених Нација укљуњује препоруке за транспорт опасних материја развијен од стране овог комитета у државно законодавно окружење. Сам текст није увек директно усвојен, али концепти јесу.

У Канади, ваздушни, железнички и путни транспорт опасних материја је регулисан од стране федералног “Акт о превозу опасне материје” (ТДГ акт) 1992, и “Прописи о транспорту опасне материје” (ТДГ прописи). ТДГ акт групише материје према УН-базираном систему класификације. Федерална влада прослеђује први ТДГ акт у новембру 1980. ТДГ акт је вишемодални у смислу да уједначи варијатете модела транспорта. Акт искључује одређене активности из његове области, нпр. Транспорт опасних доабра путем пловних објеката, нпр. Танкери, и цевни транспорт није обухваћен. ТГД прописи ступили су на снагу 01. јула 1985. Паралелно законодавство и прописи, угледајући се на федералне прописе, су развијени и усвојени од стране свих канадских провинција и територија. Федерално и провинцијално законодавство регулише дугу листу продуката, супстанци и организама класификованих као опасни. Интерконтинентални промет опасних материја у Северној Америци је регулисано неформалним билатералним споразумом између САД и Канаде. Споразум је базиран на прописима САД о транспорту опасних материја под чланом 49 Законика Федералних Прописа (ЦФР 49) и канадских ТДГ прописа. Прописи поморског и ваздушног превоза у Канади рефлектују одредбе међународне поморске организације и међународне цивилне ваздухопловне организације за безбедан превоз опасне материје.

11

ТДГ прописи који се тичу обуке возача камиона за транспорт опасних материја захтевају обавезну обуку и сертификацију. Захтеви везани за обуку возача камиона за транспорт опасне материје су слични “захтевима за превоз опасне материје”. Одељци 9.2 и 9.3 ТДГ прописа (Transport Canada Surface, 1995) утврђују да:

Ни једна особа неће руковати, пружити транспорт или транспортовати опасне материје, или дозволити другој особи да управља, пружи транспорт или транспортује опасне материје, осим уколико је особа која извршава или која је упућена да изврши ове активности а) обучена особа; или б) врши активности под директним надзором обучене особе... Особа је обучена особа са аспекта руковања, пружања транспорта опасних материја повезаних са додељеним дужносима а) када његов послодавац (и) је задовољан да је особа добила адекватну обуку са аспекта руковања, пружања транспорта или транспорта опасне материје на основу дужности које предлаже да се доделе особи; и (ии) издаје особи сертификат обуке....

Одељак 9 ТДГ прописа нумерише детаљне захтеве везане за сертификат обуке, али структура обуке, испитивања, дужине итд, остаје одговорност послодавца. Такође, послодавац мора одредити шта треба да садржи адекватна обука запосленог у сагласности са захтевима одељка 9.7 ТДГ прописа. Одељак 9.7 (Transport Canada Surface, 1995) утврђује: обука... биће директно везана за опасне материје са којима ће особа руковати, пружати транспорт или превозити током извршавања његових редовних дужности.... Такође поставља заједничке теме обуке.Директорат транспорта опасних материја припремио је смернице за критеријум обуке да разјасни али не и замени захтеве обуке садржане у ТДГ прописима (Transport of Dangerous Goods Directorate, 1999b). Ове смернице не поправљају форму у којој се обука обавља: може бити формална обука, обука на послу или искуство. Смернице нису свеобухватне, али су намењене да помогуну послодавцу да одереди који запослени треба да буде обучен и шта обука треба да садржи.

Послодавац мора да обезбеди запосленом сертификат обуке као доказ обуке. Због тога, ТДГ директорат одржава спиак организација које обезбеђују обуку на пољу опасних материја. Директорат није испитао нити сертификовано било који од понуђених курсева и инклузија ових информација није у вези са потврдом или одобрењем Транспорта Канада или Директората (Transport of Dangerous Goods Directorate, 1999c).

Заправо у Канади послодавци имају прилику да сами пруже обуку возачима камиона или да затраже консултантима да дођу у компанију и пруже обуку, или шаљу возаче камиона у институције за обуку који пружају курсеве обуке. Међутим, одговорност за адекватну обуку и сертификацију лежи на послодавцу.

4.6. Северна Америка: обука возача камиона за превоз опасних материја у САД

Превоз опасне материје путевима у САД је регулисано Одељком 49 Законика Федералних Прописа (ЦФР 49). Ажурирање и примењивање прописа који се односе на превоз опасне материје је одговорност департмана за транспорт САД-а (US DOT). Мисија Office of HazardousMaterials Safety of the Research and Special Projects Administration US DOT-а, је да објави програм

12

националне безбедности која ће смањити животне ризике и уништавање имовине путем комерцијалних транспорта опасних материја (Office of Hazardous Materials Safety, 1999a,b). Главне функције Office of Hazardous Materials Safety су развој прописа, спровођење, обука и ширење информација домаћи и међународни стандарди и међуагенцијске кооперативне активности (Office of Hazardous Materials Safety, 1999a,b). Реализација ових функција је осигурана од стране 7 канцеларија у оквиру Office of Hazardous Materials Safety. Главни захтеви обуке за превоз опасних материја су утвђени у поглављу дела 172 ЦФР-а 49. Ови стандарди обуке утврђују да: 1) обука запосленог о опасним материјалима (хазмат) треба да укључи три врсте обуке (општу свест-упознавање обука, обука специфичне улоге и безбедносна обука на два нивоа (почетна и повратна обука)); 2) послодавац је одговоран за усаглашавање са захтевима поглавља 172.704; 3) сваки послодавац треба да осигура да је сваки од његових хазмат запослених тестиран одговарајућим средствима на обуци која је обухваћена подпоглављу 172.704; и 4) послодавац ће креирати и задржати белешке текуће обуке за сваког хазмат запосленог (Office of Hazardous Materials Safety, 1999a,b). Ови стандарди су веома широки без детаљне спецификације за теме обуке, методе, садржаје и резултате. Уопштено, ЦФР 49 прописи који се тичу обуке возача камиона за транспорт опасне материје су веома слични канадским ТДГ прописима са изузетком да возачи камиона у Америци нису дужни да имају сертификат обуке.Државе примењују потпуно ЦФР 49 прописе за превоз опасних материја, али под делом 172 одељком Х:

Однос федерација-држава. Ово поглавље и делови наведени у 172.700 (ц) описују минимум захтева тренинга за превоз опасних материја за возаче моторних возила, међутим држава може захтевати строжије захтеве обуке само ако ти захтеви: а) не сукобљавају се са захтевима обуке у подпоглављу и у делу 177 овог поглавља; и б) примењују се само за возаче са пребивалиштем у тој држави (Office of Hazardous Materials Safety, 1999a,b).

Додатно, стандарди комерцијалне возачке дозволе су имплементирани у неколико држава САД за транспорт опасне материје и они укључују следеће: 1) да би користили комерцијална возила за транспорт опасних материја захтевајући истицање или обележавање, грађани морају да се пријаве комерцијалну возачку дозволу са одобренјем “Х” (опасни материјали); 2) писани тест знања се тражи да би се добила комерцијална возачка дозвола са одобренјем “Х”; и 3) тест знања за одобренје “Х” се мора проћи само у посебно креираним државним канцеларијама. Нпр, депарман за моторна возила Калифорније организује тестирање знања за превоз опасних материја и издаје комерцијалну возачку дозволу са одобренјем “Х”. У Охају биро за моторна возила Охајо одсека за јавну безбедност је одговоран за издавање комерцијалне возачке дозволе као и за администрирање теста знања. Ови органи не постављају искључиво структуру или садржај тренинга али обезбеђују препоручена упутства обуке, нпр, “California commercial driver handbook” (section 9 entitled “Hazardous Materials/Wastes”) и “Ohio commercial driver handbook” (part 2, section 9 entitled “Hazardous Materials”).Возачи камиона морају да положе специјални тест знања за Одобрење “Х” комерцијалне возачке дозволе који је изнад општег теста за комерцијалну возачку дозволу. Овај тест мора да се положи у специјалним канцеларијама одговорног органа. Тест знања за одобрење “Х” укључује најмање 15 додатних питања. Проценат успеха је око 80%. Тест знања углавном има три до четири верзије које су модификоване два до три пута годишње. Различита питања су одабрана из државног фонда питања који нормални саржи 300-400 питања. Овај фонд питања је развијен од стране Office of Hazardous Materials Safety the Research and Special Projects Administration of the US DOT заједно са државним органима.

13

Табела 1Преглед обуке возача камиона за транспорт опасне материје у Европи и Северној Америци

Наслов Европа Северна Америка

Шведска Холандија Канада САД

Прописи Fire act and ADR-S*

Акт о превозу опасних материја са три анекса

Акто о транспорту опасне материје и прописи о транспорту опасне материје

Члан 49 законика федералних прописа

Одговорност послодавца

Одговорности нису јасно дефинисане

Одговорности нису јасно дефинисане

Послодавац је одговоран за обуку возача камиона за TDG**; Мора одредити природу обуке, трајање, материјал и испит

Посодавац је одговоран за обуку возача камиона за TDG; Мора одредити природу обуке, трајање, материјал и испит

Акредитација Акредитација инструктора

Акредитација од стране института за обуку

Не Не

Испитивање од стране државног органа

Не (испитивње је од стране акредитованих инструктора)

Да Не Нема (али испитивање од стране државног органа за CDL***,одобрење “Х”(опасни материјали) као што стоји у прописима)

* европски споразум који се односи на међународни превоз опасних материја путем, Шведска ADR-S**Превоз опасне материје TDG*** комерцијална возачка дозвола (CDL)

4.7. Кратак преглед

Табела 1 представља кратак преглед обуке возача камиона за транспорт опасне материје у Европи и Северној Америци.Шведска и Холандија су на различите начине примениле АДР прописе за међународни и државни превоз опасне материје. У Шведској, акредитација инструктора подразумева веома строге критеријуме и контролу. Холандија више придаје значај испитивању возача. Међутим, обе државе строго поштују АДР одредбе које се тичу обуке возача

14

камиона и акредитације обуке, која упркос томе што је детаљно одређена, дозвољава измене на националном нивоу.и Шведска и Холандија раде на томе да побољшају испитна питања а и само састављање истих представља јако тежак задатак.Циљ испита је да се тестира знање кандидата о АДР материјалима, али не и њихова способност да возе. Ниво знања код возача је јако низак и то се мора узети у обзир приликом састављања питања.И у Канади и у Сад-у на послодавцу лежи одговорност одређивања трајања и садржаја програма обуке који треба да омогући одговарајућу обукузапослених за транспорт опасне материје. Не постоји акредитација обуке возача камиона за превоз опасне материје . Сертификати обуке за транспорт опасне материје у Канади и Сад-у морају се обнављати на 36 месеци. Додатно, у Сад-у се захтева испитивање возача за комерцијалну возачку дозволу Одобрења “Х” од стране одговорног органа.

5. Дискусија

Кратак преглед описа обуке возача за превоз опасне материје у четири државе показује да су методе обуке и испитивања различите од земље до земље (види Табелу 1). Стога, сви описани системи обуке усвајају принципе “Препорука везаних за превоз опасне материје” Уједињених Нација и обраћају пажњу на класификацију опасне материје, захтеве обуке, паковање, обележавање, етикетирање и документацију.У Канади и Сад-у улога послодавца је да омогући адекватну обуку возача камиона за превоз опасне материје. У Шведској и Холандији, одгворни државни орган мора да акредитује институте за обуку или инструкторе и да надзире испитивање возача камиона. Међутрим, сви системи обуке имају исти циљ: да омогуће адекватну обуку и спрече случајно ослобађање опасне материје током превоза. С једне стране, послодавци , који су одговорни за обуку возача камиона за превоз опасне материје, могу да започну практичу обуку на лицу места. Међутим, у стварности, није могуће гарантовати да ће возач добити одговарајућу обуку. Не можемо бити сигурни да су возачи камиона добро обучени за превоз опасне материје.С друге стране, укљученост државних органа је важно у погледу квалитета и контроле обуке возача камиона. Међутим, без одређених стандарда, обука не може задовољити захтеве возача и очекивања послодавца.На основу нашег прегледа литературе и истраживања, не можемо закључитикоји систем обуке возача камиона је ефективнији. Због недостатка потпуне евалуације и процене цене и користи, немогуће је дискутовати о ефективности ових система. Било би веома корисно упоредити различите системе обуке возача камиона на основу знања возача или на основупрограма обукекоје узимају у обзир случајно ослобађање опасне материје заједно са обуком која узима у обзир друге факторе. На основу овога, међународне вредносне студије су неопходне за научно базиране закључке о ефективности система обуке возача камиона за транспорт опасних материја. Поуздани подаци су корисни за ове вредносне студије. Заправо, због недостатка одговарајућих података немогуће је успоставити добру везу између обуке и несрећа у току превоза опасних материја. Упоређивање безбедности постигнуте у превозу опасних материја у свакој од проучаваних држава је ван оквира овог чланка. Зато смо обавили преглед великог броја података повезаних са безбедношћу превоза опасне материје. Док већина пошиљака опасних материја стижу до својих дестинација безбедно, несреће се ипак дешавају. У САД 1998. нпр, било је 15322 инцинента који су укључивали опасне материје, а од тога 429 озбиљних несрећа,

15

13 смртних случајева и 198 повреда (US Department of Transportation, 2000). Инциденти који укључују велике камионе (10000 фунти и више) који су превозили опасне материјале чине 4% од укупних смртних случајева и 3.5% од укупних повреда (Federal Highway Administration, 1998). У Канади је 1998. било пријављено 179 несрећа са опасним материјама које су изазвале 2 смртна случаја и 49 повреда (Transport Canada, 2000). Упркос релативно добром безбедносним подацима, узимајући у обзир број пошиљака, могућност за катастрофичне исходе у току превоза опасних материја је и даље велика са могућношћу евакуација широког опсега као и чишћења и других трошкова друштва који су резултирали из смртних случајева и повреда. На пример, на основу департмана за транспорт опасних материја САД-а, опасне материје које су ослобођене током несрећа у транспорту узроковале су 370 милиона долара штете у периоду од 1987-1997. године, трошкови чишћења нису укључени. Не можемо да дођемо до података везано за ове несреће у Шведској и Холандији, зато што подаци нису на енглеском језику. Открили смо да су подаци о овим несрећама недоступни, чак и из међународних база података Organisation for Economic Cooperation and Development, European Commission и United Nations Economic Commission for Europe. Наш преглед литературе показује да за различите земље значајније несреће и несреће које укључују опасне материје, су другачије дефинисане те је немогуће упоредити број несрећа по држави. Даље, према проучавању различитих досјеа Federal Highway Administration (1998), укључујући и анализе система за обраду инцидената са смртним исходом, систем опште процене, информациони систем за менаџмент моторном возилима, постоји значајно мањи број пријава него што их у стварности заправо има.

Узроци несрећа са опасним материјама су различити, међутим, ретко су повезани са самим опасним материјама. У готово свим случајевима, они су резултат транспортних несрећа као што су испадање воза из шина, и несрећа на путевима или инцидената на мору. Проблеми паковања као што су непоштовање стандарда или неадекватни избор паковања доприносе вероватноћи да опасне материје буду ослобођене. Анализе база података Европске заједнице о несрећама у току путног транспорта опасне материје, показале су да је људска грешка, незнање, непоштовање, непажња, значајан фактор који доприноси несрећама; људска грешка је узрок 50% несрећа, технички недостаци 8%, остали фактори 40% (Organisation for Economic Co-operation and Development, 1987). Веома слична дистибуција ових фактора је забележена у студији проучавања опасних материја у урбаним заједницама (Communauté Urbaine de Montréal/Bureau des Mesures d’Urgence, 1996). Ови примери показују неопходност да се спроводе међународне вредносне студије, као што је Организација за економску сарадњу и изградњу (1987) написала закључујемо да возачи који не знају или не поштују безбедносне одредбе, који не одржавају своја возила и који сене сналазе у хитним ситуацијама, повећавају могућност да се несреће десе; и адекватно образовање и обука и возача и других људи укључених у превоз могу помоћи да се побољша безбедност.

6. Транспортна документација

Приликом транспорта опасне робе у возилу се морају налазити следећи документи: 1. Сертификат за возача 2. Сертификат за возило 3. Исправа о превозу 4. Упутство о посебним мерама безбедности 5. Одобрење за превоз

16

6. Потврда о осигурању робе

6.1. Сертификат за возача

Обавеза предвиђена: − АДР-ом − Правилником о стручном оспособљавању возача моторног возила којима се превозе опаснематерије и других лица која учествују у превозу тих материја(Сл.лист 17/91) − Законом о превозу опасних материја − Правилником о начину превоза опасних материја у друмском саобраћајуСертификат који добијају возачи је утврђеног садржаја и облика. Издавање сертификата врши овлашћена установа. Исписује се на енглеском или француском или немачком и језику земље која га је издала. Прихвата се без превођења у свим државама потписницама овог споразума до истека његове важности (пет година). Сама обука возача се изводи кроз основни курс који морају да прођу сви возачи и који се односи на транспорт свих опасних материја. Поред основног постоје и три додатна специјалистичка курса за возаче експлозивних материја, радиоактивних материја и возаче цистерна. Изглед сертификат приказан је на слици 3.

17

Slika 3. Sertifikat o stručnoj osposobljenosti vozača za vozila koja prevoze opasne materije

6.2. Сертификат за возило

Обавеза предвиђена: − АДР-ом − Законом о превозу опасних материја − Правилником о начину превоза опасних материја у друмском саобраћајуПреглед возила и издавање одговарајућег сертификата врше овлашћене установе према захтевима и критеријумима који су дати у АДР-у. Исписује се на енглеском или француском или немачком и језику земље која га је издала. Прихвата се без превођења у свим државама потписницама овог споразума до истека његове важности (једна година). Неопходно је знати да за одређене опасне материје конструкционо извођење возила мора бити усклађено са захтевима Додатка Б.2, АДР-а. Посебно се истиче контрола захтева који се односе на: − електричне инсталације (каблови и разводне кутије у “С” извођењу) − одговарајући батеријски прекидач струјних кругова (нпр. “Шлемер”) − тахограф (ВДО у “С” извођењу) − лимитатор брзине ( ВДО ) − АБС кочиони систем и одговарајући систем за трајно кочењеОваквим сертификатом (слика 4) је прецизно дефинисана намена возила, односно тачно се зна каквимматеријама се сме товарити овакво возило.

18

Slika 4. Sertifikat o ispravnosti vozila koja prevoze određene opasne robe

19

6.3. Исправа о превозуОбавеза предвиђена: − АДР-ом − Законом о превозу опасних материја − Правилником о начину превоза опасних материја у друмском саобраћајуПопуњава се на месту утовара. Није у потпуности дефинисана форма писања. Може да буде у облику товарног листа, отпремнице или неког другог документа (као што је нпр. приказано на слици 5), али мора да има следеће информације у вези опасне материје: − Назив материје и идентификациони број (УН – број) − Класу, амбалажна група − Број и опис пакета − Укупна количина − Име и адреса пошиљаоца − Име и адреса примаоцаПотребно је такође да се попуњава исправа о превозу и за празно и неочишћено возило са одговарајућим напоменама.

20

6.4. Упутство о посебним мерама безбедности или упутство у случају незгоде у друмском транспорту (писане инструкције)

Обавеза предвиђена: − АДР-ом − Законом о превозу опасних материја − Правилником о начину превоза опасних материја у друмском саобраћајуОбавеза пошиљаоца опасних материја је да возачу предају писана упутства о поступку са материјом у случају незгоде најкасније пре започињања превоза. Упутство се издаје на језику који возач разуме, језику земље где се врши утовари и истовар, као и на језицима земаља кроз које се пролази.

Упутство треба да садржи: − Назив материје, АДР – класа, амбалажна група бр.опасности, идентификациони број материје УНброј − Особине материје − Опасности − Лична заштитна опрема

21

6.5. Одобрење за превоз

Обавеза предвиђена: − Законом о превозу опасних материја − Правилником о начину превоза опасних материја у друмском саобраћајуЗа одређене опасне материје предвиђају се посебни услови за транспорт, због степена опасности коју имају.ЦИЉ: Да се возила са овим материјама не крећу неконтролисано по саобраћајној мрежи као ни по насељеним местима. Уобичајено је да се овај проблем решава националном регулативом. Код нас се захтева посебно одобрење надлежне установе уколико се врши превоз: − експлозивних материја − Инфективних материја − отровних материја − радиоактивних материја − опасног отпада

6.6. ДОДАТНА ОПРЕМА ВОЗИЛА

Обавеза предвиђена: − АДР-ом − Законом о превозу опасних материја − Правилником о начину превоза опасних материја у друмском саобраћајуКада дођу на место утовара или истовара возач и возило морају да задовољавају прописане захтевеза превоз опасних материја. Додатна опрема возила (Закон о превозу опасних материја Сл.лист 27/90): − возачки алат и дизалица за возило, − најмање два апарата за гашење пожара, − две ручне батеријске лампе наранџасте боје са трепчућом или сталном светлошћу која се види са најмање 150 метара, − два троугла, − две заставице за означавање возила којима се превозе опасне материје − две лопате и један пијук и − преносна лампа која се може укључити на акумулатор и која не може изазвати експлозију или пожар.Додатна опрема возила (АДР од 01.01.1997 год.) − комплет алата за најнужније оправке − са најмање једним клинастим подметачем за свако возило понаособ, величине прилагођене тежини возила и пречнику точка − два светла наранџасте боје са сталним или трепчућим светлом која морају бити независна од електричне опреме и тако конструисана да њихова употреба не може да изазове пожар на роби која се превози − прописана ручна светиљка за сваког члана посаде

22

− неопходна опрема за предузимање превентивних мера која је дата у упутству за случај незгодеЗа заштиту возача:• сигурносне јакне или сигурносна одела за сваког члана посаде у возилу• одговарајућа заштита за очи• прикладна заштита за дисање код превоза отрова за сваког члана посаде• одговарајуће рукавице• одговарајуће ципеле• заштитна кецеља• боца за испирање очију са одговарајућом течношћу

За заштиту околине• прекривач за канализацију и одводе отпоран на супстанцу која се превози (минималне величине 90X90 цм)• одговарајућа лопата• метла• одговарајуће средство за упијање опасне материје• одговарајућа посуда за сакупљање опасне материје (само за мале количине)

Литература:

[1] http://www.sf.bg.ac.rs/downloads/katedre/dgt/odtr/transport_opasna_roba_2007.pdf

23