ОСНОВИ ПУТЕВА И УЛИЦА

1. Техничко класирање путеваПостоје три основна класирања тј.поделе односно класификаци-је друмских саобраћајних површина:

I. Техничко класирање путева;II. Саобраћајно – економско класирање путева;

Класирање путева за специјалне сврхе.a) Подела према броју саобраћајних и коловозних трака:

пут са једном саобраћајном (истовремено и коловозном) траком где се саобраћај одвија у оба смера

пут са две саобраћајне траке за сваки смер по једна(нормалан профил пута)

пут са две коловозне траке које су физички одвојене и свака од њих се састоји од две или више саобраћајних трака

b) Подела према врсти коловозног застора (материјала): земљани пут побољшани земљани пут шљунчани пут савремени (асфалтни, бетонски) пут

c) Подела према карактеру терена кроз који пут пролази: равничарски пут брежуљкасти пут брдски пут планински пут

2. Саобраћајно – економско класирање путеваa) Подела према намени:

међународни пут (изграђен по међународним стандардима) транзитни пут (улога му је да на себе премести тежак саобраћај из града) туристички пут локални пут месни пут приступни пут специјални пут улице

b) Подела према врсти саобраћаја: ауто–пут пут резервисан за саобраћај моторних возила пут за мешовит саобраћај некатегоризовани пут

c) Подела према густини (тежини) саобраћаја: путеви за лак саобраћај

путеви за средње тежак саобраћај путеви за тежак саобраћај путеви за веома тежак саобраћај

*Ауто-пут – пут који је намењен искључиво за саобраћај моторних во-зила, са физички раздвојеним коловозним тракама по смеровима, са де-нивелисаним раскрсницама1, потпуном контролом приступа, који има- ју најмање две саобраћајне траке и једну зауставну траку за сваки смер и као такав обележен прописаним саобраћајним знаком.*Пут резервисан за саобраћај моторних возила (Мото-пут) – пут који је намењен за саобраћај моторних возила, са физички раздвојеним тракама по смеровима, са раскрсницама у нивоу2, који имају најмање две саобраћајне траке и необавезно по једну зауставну траку за сваки смер и као такав обележен прописаним саобраћајним знаком (у Србији, мото-путеви су углавном са по једном саобраћај-ном траком истовремено и коловозном).*Пут резервисан за мешовит саобраћај – пут који је намењен, како само име каже, са мешовит саобраћај, што значи да нема ограничења, тј. свеједно је ко се креће њиме (трактор, аутомобил, камион, бицикли-ста, пешак, пас, мачка, итд.).*Некатегорисани пут – саобраћајна површина која је доступна већем броју разних корисника, коју надлежни орган прогласи некатегорисаним путем и која је уписана у катастар као некатегорисани пут.*Општински пут – јавни пут који саобраћајно повезује територију општине, односно града, као и територију општине, односно града, са мрежом државних путева.

3. Ситуациони планКритични услов конструисања осовине у хоризонтали је кружна кривина. Она повезује

два тангентна правца. Главни циљ промене правца је везан за могућност возила да при

одговарајућој брзини савлада одређену кривину, а не излети са пута. Због тога, кривине

треба пројектовати према карактеристикама меродавног возила, које оно поседује у

кривини. Теоријски приступ тим параметрима су дали Кембел (Цампбелл 1978), и Вонг

(Wонг 1978).

4. Уздужни профил путаУздужни профил служи за дефинисање тачака дуж пута у вертикалној равни. Висински положај тачака из попречног профила пута служи за одређивање и правилно постављање дренажног система - уклањања воде из трупа пута и околних површина које спадају под путно земљиште. Основни задатак уздужног профила је дефинисање прелаза између два подужна нагиба. Ти прелази регулишу се вертикалним кривинама.

5. Попречни профил пута (скице)На слици је приказан попречни профил путног земљишта који обухвата следеће елементе простора: труп пута, земљиште обухваћено границама грађења и земљшни појас.

При избору елемената попречног профила пута, пројектант мора да води рачуна да квалитет саобраћаја (капацитет) и безбедност зависе од попречног профила, типа раскрсница (површинске или денивелисане), начина вођења трасе и ранга пута. Свака саобраћајница је у попречном профилу дефинисана комбинацијом конструктивних елемената. Попречни профил, као параметар за дефинисање саобраћајнице са припадајућим конструктивним елементима

6. Коловоз (скице)Основни део горњег строја који директно служи саобраћајуВРСТА И ШИРИНА КОЛОВОЗНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ зависе од: 1.врсте и величине саобраћаја 2.карактера терена 3.усвојене рачунске брзине Коловозна трака

Уздужни део коловоза намењен саобраћају возила у једном смеру Подељен на саобраћајне траке,чији број зависи од густине саобраћаја САОБРАЋАЈНА ТРАКА ЈЕ ДЕО КОЛОВОЗА КОЈИ ЈЕ НАМЕЊЕН ЗА КРЕТАЊЕ

ЈЕДНОГ РЕДА ВОЗИЛА

Неармирана бетонска плоча без Неармирана бетонска плоча са можданицима у попречних можданика попречним спојницама

Армирана бетонска плоча Непрекидно армирана бетонска плоча

Преднапрегнуте бетонске плоче

7. Пешачке и бициклистичке стазе (скице)На деоницама где се јавља масовни бициклистички и пешачки саобраћајПрописи за пројектовање путева=издвајање стезе ако је производ дневних пролазака бицикла и моторних возила већи од 70000Ширина 1 м(мин 0.75 м) за 1 ред бициклистаБициклистичке стазе:-обостране -једностране -издвојене по смеру вожње

8. Стајалишта (скице)

На путевима највишег рангаЗаустављање искључиво услед квара возилаЗабрањено заустављање ради одмора возача и путникаШирина 2.50 м-аутопут; 1.75-м пут И разредаЛака коловозна конструкција

Заустављена возила –сметња за ток: -смањење прегледности(посебно кривине) -излазак и улазак на зауставну траку смањује брзину тока -присуство људи из возила представља потенцијалну опасност

9. Ивичњаци и ивичне траке (скице)Оивичење коловозаСпречавање одкидање завршног слоја коловозне конструкцијеЗастарело

На путевима највишег ранга Ширина 0.35-0.5 м Јасно оцртавање ивице коловоза,а тиме и боље искоришћење површине саоб.

траке(повећава се психолошка сигурност возача,па он слободније ступа точковима на саму ивицу саобраћ. траке

Функција ивичњака

10. Банкине и берме (скице)Земљани појас уз коловозну конструкцију ширине 1-1.5 м (не мање од 0.5 м)1-Повећање стабилности коловозне конструкције2-Визуелно ширење пута што повећава психолошку сигурност возача(развијање већих брзина)3-Постављање знакова,опреме пута4-Евентуално,уклањање неисправних возила5-Депоновање материјала за одржавање путева Берме

Земљани појас уз коловозну конструкцију односно ригол на путу у засеку или усеку ширине 1-2 м (не мање од 0.5 м)

Повећање прегледности пута у хоризонталој кривини Отклањање неповољног утиска који на возача оставља близина косина усека Постављање знакова,опреме пута Одроњавање материјала са косина усека Депоновање материјала за одржавање путева

Банкина Берма

11. Смерокази (скице)На путевима ван насеља постављају се смерокази и значке за обележавање ивице коловоза. Смерокази и значке својим обликом, мерама и начином израде морају бити уочљиви у свим временским условима, а посебно у случају смањене видљивости (ноћ, магла, снег и сл).Смерокази морају имати рефлектујућа тела одређене површине (фолије или друга рефлектујућа тела), и то: црвене боје с десне стране, а беле боје с леве стране у смеру кретања возила (В-25)

Под значкама за обележавање пута подразумевају се штапови обојени наизменично пољима црвене и жуте боје, ширине по 30цм (В-26).

Табла за означавање врха разделног острва поставља се на врху острва ради упозорења возачима на наилазак на разделно острво (В- 27). Табла има наизменично црна и жута поља. На врху табле обавезно се поставља, један од знакова из групе ИИ-45. Овај знак и табла се израђују са унутрашњим осветљењем или од ретрорефлектујућег материјала класе 2.

12. Колобрани (скице)Колобрани су ниски камени стубићи који се налазе још на старим путевима, у размаку од 5 до 10 м са сврхом задржавања возила у случају скретања са пута. Данас се уместо колобрана уграђују еластичне ограде са челичним или бетонским стубићима спојеним лименим тракама.

13. Ограде (скице)Постављају се на местима где је сигурност угрожена или на местима где долази до застоја у промету. Служе за усмеравање и концентрисање саобраћаја на одређеним местима. Постављају се на сложеним прометним улицама, дугим стајалишним улицама, уздуж главних улица.

Раздвајајућа ограда Растегљива ограда

14. Паркиралишта (скице)Одмор возача и путникаИздвојени зеленим острвима од аутопутаТраке за успоравање и убрзавањеУз бензинске станице,мотеле

15. Подела градских улица УЛИЧНА МРЕЖА- Скуп свих улица на територији града САОБРАЋАЈНИЦЕ ВИШЕГ РЕДА

-чине основу градске саобраћајне мреже -задатак-да повежу важније градске центре

САОБРАЋАЈНИЦЕ НИЖЕГ РЕДА -одвијање саобраћаја унутар стамбених зона - прикупљање саобраћаја из стамбених зона

ГРАДСКИ АУТОПУТЕВИ (БГ аутопут)-повезивање са међуградским саобраћајницама-две одвојене коловозне траке,денивелисане раскрснице, само моторни саобраћај

БРЗЕ ГРАДСКЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ (БГ Радничка ул.)-повезивање ширег градског подручја-две кол. траке,ЈГП у засебној траци, само моторни саобраћај

ГЛАВНЕ ГРАДСКЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ (Ул.Николе Пашића,Ул.Српских владара)-повезују важније градске центреи центре приградског саобраћаја

САОБРАЋАЈНИЦЕ (Таковска ул.,Козарачка ул., Ул. Нишавски одред)-веза градских центара мањег значаја

САБИРНЕ УЛИЦЕ -прикупљање саобраћаја из стамбених зона и његово увођење у сабраћајнице вишег реда-углавном путнички саобраћај

СТАМБЕНЕ УЛИЦЕ-одвијање саобраћаја унутар стамбених зона

ПЕШАЧКЕ СТАЗЕ-приступ објектима

16. Системи уличне мрежеСаобраћајна или улична мрежа је скуп свих улица на територији града Систем уличне мреже

међусобни однос појединих улица условљен је многим факторима:

- историјски развој - значај града - климатски - конфигурација терена ОСНОВНЕ ГРУПЕ СИСТЕМА УЛИЧНИХ МРЕЖА

радијални (зракасти)- главни правци се стичу у једној тачки, која представља центар града (мана!-у

центру велика саобраћајна оптерећења)- карактеристичан је за старе градове- периферни делови града су са центром најкраће повезани (предност!)

- међусобна повезаност периферних делова града је лоша (мана!) радијално-прстенасти- побољшани радијални систем додавањем прстенастих праваца- растерећује се центар, а побољшава веза између периферних делова града- увођењем прстенова повећава се број пресечних тачака тј. раскрсница правоугли (ортогонални)- “млађи”,плански изграђени градови- све улице се секу под правим углом- центар града није јасно изражен- карактеристичан је за равничарске пределе- дужина путовања између делова града међусобно дијагонално распоређених је већа- повољно за регулисање саобраћаја правоугло-дијагонални- карактеристичан је за “нове” градове- постављањем дијагоналних праваца скраћује се веза са центром града органски (слободни) - скуп позитивних елемената претходних система- пружање саобраћајних праваца зависи од низа елемената у конкретним

условима(размештај градских центара, конфигурација терена итд.)

17. Попречни профили градских улица (скице)