РИМ У ДОБА ЦАРСТВАПринципат Доминат

Подела Римског царства 395. године након смрти Теодосија Великог. Белим линијама су означене границе данашњих држава. ██ Западно римско царство ██ Источно Римско (Византијско) царство

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Roemischeprovinzentrajan.png

Rimsko Carstvo

Западно

Западно римско царство 395. године, по смрти Теодосија Великог који је Запад оставио свом млађем сину Хонорију (395-423).

Римско краљевство753 п. н. е.– 510 п. н. е.

Римска република510 п. н. е.– 27 п. н. е.

Римско царство27 п. н. е. – 476

ПринципатЗападно царство

ДоминатИсточно царство

Редовни магистратиКонзулПреторКвесторПромагистрат

ЕдилТрибунЦензорУправник

Ванредни магистрати

ДиктаторМагистер еквитумКонзуларни трибун

РексТријумвириДецемвири

Титуле и почасти

Цар

ЛегатДуксОфицијусПрефектВикаријеВигинтисексвирЛиктор

Магистер милитумИмператорПринцепс сенатусПонтифекс максимусАвгустЦезарТетрарх

Политика и право

СенатКурсус хонорумРимске скупштинеКолегијалност

Римско правоРимско грађанско правоАукторитасЦарство

Принципат (30. п.н.е – 284 н.е)

Октавијан се 30. године п.н.е вратио у Рим и постао једини господар.

Људи су веровали да трајан мир може донети само човек чврсте руке какав је био Октавијан. Он је прогласио Римски мир (Паx Романа).

Сенат му је у знак захвалности доделио звање принцеп (принцепс сенатус - први у сенату, први међу једнакима.

Добио је право на личну телесну гарду.

Временом је јачао, додељивана су му сва звања и почасти и на крају назив Август (аugustus -узвишени), чиме је био поистовећен са богом (тј деификован), од тада се и званично потписивао као Октавијан Август .

Није укинуо нједну државну установу из доба Републике.

Истицао је да је само први сенатор, по чему се облик умерене монархије у Риму назива принципат.

• Припајањем Египта и освајањем унутрашњости Балкана Август је у знатној мери проширио границе Рима.

• Био је ожењен Ливијом, која је вешто крчила пут својим синовима из првог брака.

• Октавијан је умро (14.године нове ере ), а како су помрли и његови унуци које је одредио за наследнике.

• Наследио га је Ливијин син Тиберије (14.године нове ере )

Тиберије Ливија

Тиберије (14 – 37)

Тиберије се потпуно посветио војсци и учврстио поредак створен за Августове владавине. Наследио га је синовац Гај Цезар Германик, познатији по надимку Калигула (37-41). Омаловажавао сенат и и републиканске установе .У сенат је увео свог коња и прогласио за

Младог цара је захватило лудило па је убијен, а војска је довела на власт његовог стрица Клаудија (37 – 41). Који због слабог здравља није ни сањао да ће постати цар

Клаудија је отровала његова друга жена Августова унука Агрипина, да би обезбедила престо Нерону, свом сину из првог брака.

Тиберије (14 – 37)Калигула (37-41).

Клаудија (37 – 41). Нерон (54 – 68)

Нерон (54 – 68)

Нерон је после једне завере изгубио поверење у своју околину.

Убио је свог учитеља филозофа Сенеку, а затим и мајку и жену.

Уобразио је да је велики песник и наводно је спалио Рим како би се инспирисао за писање епа о пожару Троје.

Када је сазнао да је организована завера против њега побегао је из Рима.

Видевши да ипак неможе умаћи, наредио је свом робу да га убије наводно су му последње биле: “Какав уметник умире”.

Војска се меша у политику проглашавајући своје војсковође за цареве

Хришћанство захвата цео Рим Сенека

Нерон

• Трајан ( 98 - 117) и Хадријан (117- 138).

Проширили су границе на Дакију и Месопотамију.

• Тако је царство доживело врхунац.

• После тога почиње криза.

• Напад варварских племена

• Једино становништво Италије имало грађанско право

• (велики број странаца – многи цареви били су странци )

• Цар Каракала је 212.године је свим слободним становницима

• Царства доделио римско грађанско правокако би се повећала • могућност опорезивања (Каракалин едикт ) (Constitutio Antoniniana)

• Експанизаја државе у доба царста омогућила је сиротињи

• (“хлеба и игара”) бесплатне улазнице, социјални мир и

• циркуске игре.

•

Трајан (98 - 117) Хадријан (117- 138 )Цар Каракала211. до 217. године

Доминат (284 - 476)

(dominus – господар)

Са царем Диоклецијаном (284 – 305) почиње период апсолутне монархије, познат под именом доминат(dominus –господар)Цар је имао неограничену власт.

Увео је тетрархију (владавина четворице – два цара идва њихова савладара.

Повукао се с власти и настанио у палати коју је подигаонедалеко од родног града Салоне (у близини Спилта).

Диоклецијан

Диоклецијанова палата

Диоклецијанова палата

• Колонат• Увоз јефтини производа из провинција довео је до назадовања

провинција

• Робови нису били заитересовани за производњу

• Велики поседи необрађени

• Да би решила социјалне проблема , бројна градска и социјалана сиротиња насељавана је на латифундије где је добијала земљу у закуп

• Господар све чешће ослобађају своје робове дајући им земљу у закуп.

• Ти насељеници су се називали колони, а цео ситем колонат

• Колни су власнику земље плаћали накнаду и нису смели напустити посед све док потпуно не исплате дуг.

• Везаност колона за земљу претходила је феудалном систему западној Европи.

Борба за властКонстантин (324- 337)

• После Диоклецијана међу тетрасима наступила је борба за власт.

• Од четворице тетраха око 310 остали су Константин на западу и Галерије на истоку.

• хришћанство постаје помирљиво према власт и у неку руку проповедало покореност владаоцу :

• “Цару царство, Богу божје”• Констанитин је схватио да хришћанство може само користити

његовој власти, па је 313.године у Милану објавио о верској толеранцији (Милански едикт) којим је хришћане изједначио саосталим религијама. Константин (324- 337) спроводи реформе.

Konstantin (324- 337)

Posle Dioklecijana došlo do borbe za vlast.

313. Godine u Milanu car Konstantin objavio edikt o verskoj toleranciji (Milanski edikt), kojim se hrišćanstvo izjednačilo sa ostalim religijama.

Konstantin sprovodi reforme.

330. Godine prenosi prestonicu iz Rima na Bosfor. Nova prestonica dobila je ime Konstantinopolj.

Константин (324- 337) спроводи реформе.

Да би обезбедио вункционисање привреде, наредио је да деца морају наследити занимање својих родитеља.

Ценећи да је Цариград знатно угроженији на истоку, он је 330. године престоницу из Рима пренео на Босфор на месту где се Европа и Азија готово додирују.

Ту је на темељима старе грчке колоније Византиона основао нови град и назвао га својим именом Константинопољ.

Довео римску аристократију и доделио јој најлепша имања.

Константин (324- 337)

Posle Dioklecijana došlo do borbe za vlast.

313. Godine u Milanu car Konstantin objavio edikt o verskoj toleranciji (Milanski edikt), kojim se hrišćanstvo izjednačilo sa ostalim religijama.

Konstantin sprovodi reforme.

330. Godine prenosi prestonicu iz Rima na Bosfor. Nova prestonica dobila je ime Konstantinopolj.

Цар Константин

Константин се родио између 271. и 273. године, 27. фебруара у римском граду Наису (Naissus) тј. данашњем Нишу, у провинцији Горња Мезија (Moesia Superior). Отац му је био Констанције Хлор у то време римски официр високог ранга, а мајка Јелена, жена скромног порекла, по некима гостионичарева кћи.

Цар Константин и царица Теодора

Posle Dioklecijana došlo do borbe za vlast.

313. Godine u Milanu car Konstantin objavio edikt o verskoj toleranciji (Milanski edikt), kojim se hrišćanstvo izjednačilo sa ostalim religijama.

Konstantin sprovodi reforme.

330. Godine prenosi prestonicu iz Rima na Bosfor. Nova prestonica dobila je ime Konstantinopolj.

Западно и Источно римско царство 476. године: Власт царева до 476. није се протезала даље од Италије, у Галији и Далмацији припадала је локалним римским војсковођама.