СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ
DESCRIPTION
СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ. Црноризац Храбар. је средњовековни писац, монах чији идентитет није утврђен. Претпоставља се да је један од ученика Ћирила и Методија и да је након протеривања из Велике Моравске деловао на Балкану на прелазу 9. у 10. век. ПИСАЦ ЈЕ ПРВЕ СЛОВЕНСКЕ ФИЛОЛОШКЕ РАСПРАВЕ - PowerPoint PPT PresentationTRANSCRIPT
![Page 1: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/1.jpg)
СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ
![Page 2: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/2.jpg)
Црноризац Храбар је средњовековни писац, монах чији
идентитет није утврђен. Претпоставља се да је један од ученика Ћирила и Методија и да је након протеривања из Велике Моравске деловао на Балкану на прелазу 9. у 10. век.
ПИСАЦ ЈЕ ПРВЕ СЛОВЕНСКЕ ФИЛОЛОШКЕ РАСПРАВЕ
“О ПИСМЕНИМА”
![Page 3: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/3.jpg)
“О ПИСМЕНИМА”
![Page 4: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/4.jpg)
Прѣждє оубѡ словѣнє нє имѣхѫ книгъ, нѫ чрътами и рѣзами чьтѣхѫ и гатаахѫ, погани
сѫщє. кръстившє жє ся, римъсками и гръчьскыми писмєны нѫждаахѫ ся (писати) словѣнску рѣчь бєз оустроєниа ... ащє ли
въпросиши словѣнскыя букаря глаголя кто вы писмєна створилъ єсть или книгы прѣложилъ, то вьси вѣдять. и отвѣщавшє рєкѫть. святыи
костантинъ философъ, нарицаємыи кирълъ. тъ намь писмєна створи и книгы прѣложи. и
мєѳодиє братъ єго.
– Чръноризьць Храбръ, О писмєньхъ
![Page 5: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/5.jpg)
Пређе Словени не имаху књига, него по цртама и резама читаху и гатаху, будући погани.
Крстивши се, римским и грчким писменима мучаху се писати словенску реч без правила...
Ако ли упиташ словенске писмене људе, говорећи : “ Ко вам је писмена учинио и књиге превео?” – то сви знају, и одговоривши, рећи
ће: “Свети Константин филозоф, названи Ћирил, тај нам писмена начини и књигњ
преведе, и Методије, брат његов...”
Црноризац Храбар “Слово о писменима”
![Page 6: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/6.jpg)
ПОЧЕТАК СЛОВЕНСКЕ
ПИСМЕНОСТИ
![Page 7: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/7.jpg)
ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ
![Page 8: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/8.jpg)
МОРАВСКИ КНЕЗ
РАСТИСЛАВ
![Page 9: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/9.jpg)
МОРАВСКА ЗА ВРЕМЕ РАСТИСЛАВА
![Page 10: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/10.jpg)
КРАЈЕМ 862. ИЛИ ПОЧЕТКОМ 863. ГОДИНЕ –
великоморавски кнез Растислав (842-871) упутио је посланство византијском цару
Михаилу (842-867) са поруком:
![Page 11: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/11.jpg)
“ Наши су се људи одрекли паганства и придржавају се хришћанског закона, али ми немамо таквог учитеља који би нам на
нашем језику праву хришћанску веру објаснио да би и друге земље видећи то
нас следиле. Зато нам пошаљи господару, таквог епископа и учитеља.”
“Житије Ћирилово”
![Page 12: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/12.jpg)
“Божијом милошћу здрави смо, и к нама су дошли многи учитељи-хришћани од
Влаха и од Грка и од Немаца, учећи нас различито. А ми Словени смо прост пук и
немамо никога који би нас упутио на истину и разумно објаснио. Зато, добри господару, пошаљи таква мужа који би
нас уредио у свакој правди.”
“Житије Методијево”
![Page 13: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/13.jpg)
Византијско царство - X век
![Page 14: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/14.jpg)
ВИЗАНТИЈСКА ЦАРСКА КРУНА
![Page 15: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/15.jpg)
МИХАИЛО – ВИЗАНТИЈСКИ ЦАР
![Page 16: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/16.jpg)
У Цариграду је понуда кнеза Растислава добро примљена. Михаило је овај избор
објаснио речима:
“Чујеш ли, Филозофе, ове речи? Други овога учинити не може осим тебе. Дакле, ево ти много дарова и узми брата свога
игумана Методија, те иди! Јер обојица сте Солуњани, а Солуњани сви чисто говоре
словенски.”
“Житије Методијево”
![Page 17: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/17.jpg)
Методије рођен око 815. године најпре је био високи државни чиновник, управник
“словенске кнежевине”, а касније се повукао у
манастир и закалуђерио, поставши
игуман.
![Page 18: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/18.jpg)
Млађи брат Константин (рођен 826. или 827. године) показао је
изузетну даровитост за науку, па га је царица
Теодора довела у Цариград, где је заједно
са будућим царем Михаилом студирао код најбољих професора и
научника онога времена. Предавао је филозофију
на Великој школи у Цариграду.
![Page 19: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/19.jpg)
ПРЕ ПОЛАСКА МИСИЈЕ НА ПУТ
КОНСТАНТИН ЈЕ ЗАЈЕДНО С МЕТОДИЈЕМ И ДРУГИМ
САРАДНИЦИМА САСТАВИО АЗБУКУ ЗА СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И
ПРЕВЕО БОГОСЛУЖБЕНО ЈЕВАНЂЕЉЕ.
![Page 20: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/20.jpg)
ТАКО ЈЕ НАСТАО ПРВИ СЛОВЕНСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
![Page 21: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/21.jpg)
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК
![Page 22: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/22.jpg)
И ПРВО СЛОВЕНСКО ПИСМО
ГЛАГОЉИЦА
![Page 23: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/23.jpg)
ГЛАГОЉИЦА
![Page 24: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/24.jpg)
Молитва Оче наш писана глагољицомоблом угластом и курзивном
![Page 25: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/25.jpg)
ОПРЕМЉЕНИ СЛОВЕНСКОМ АЗБУКОМ И ПРЕВЕДЕНИМ НАЈНУЖНИЈИМ КЊИГАМА
НА СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, БРАЋА СУ СТИГЛА У
Моравску 863. или најкасније 864. године.
![Page 26: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/26.jpg)
868. ГОДИНЕ ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ СА УЧЕНИЦИМА КРЕЋУ ПУТ РИМА.
Леп пријем браће и њихових ученика у Риму описује нам Житије Ћирилово:
“... Сам апостолски намесник Хадријан изиђе у сусрет са свима грађанима носећи свеће...
Папа, пошто је примио књиге словенске, освети их и... Певаше над њима свету литургију. Затим
папа нареди двојици епископа да посвете словенске ученике. И приликом посвећења
певали су литургију... на словенском језику..., а затим опет... Певали су свеноћно бдење
славећи Бога на словенском...”
![Page 27: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/27.jpg)
У Риму се Константин изненада разболео, ступио у грчки манастир и под
монашким именом Ћирило умро 14. фебруара 869. године.
870. ГОДИНЕ МЕТОДИЈЕ ЈЕ ПОСТАВЉЕН ЗА ПАНОНСКО-
МОРАВСКОГ АРХИЕПИСКОПА.
![Page 28: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/28.jpg)
МЕТОДИЈЕ СЕ ВРАЋА У МОРАВСКУ 874. ГОДИНЕ.
Растислава је са престола свргао синовац Сватоплук, који је био противник словенске писмености. Однос Рима према употреби
словенског језика у црквеном ритуалу често се мењао, па је Методије још једном путовао у
Рим и у Цариград.МЕТОДИЈЕ ЈЕ УМРО 6. АПРИЛА 885. ГОДИНЕ.
![Page 29: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/29.jpg)
СУДБИНА СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ ПОСЛЕ МЕТОДИЈЕВЕ СМРТИ
После Методијеве смрти папа Стефан V на место моравско-панонског архиепископа именује Вихинга, Методијевог најљућег непријатеља; уз то папа забрањује словенско богослужење. Вихинг и немачка партија, уз Сватоплукову сагласност, се немилосрдно разрачунава са ученицима Ћирила и Методија: затварају их у тамнице, злостављају , протерују и продају као робље.
![Page 30: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/30.jpg)
Многобројни ученици Ћирила и
Методија пренели су и даље развили идеју и праксу словенске писмености у
другим крајевима и словенским.земљама
![Page 31: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/31.jpg)
Најјаче жариште старословенске писмености распламсало се у
Македонији, на обалама Охридског језера, где је нашао
уточиште и деловао велики број прогнаних ученика, на челу са
Климентом и Наумом.
![Page 32: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/32.jpg)
ЦРКВА СВЕТОГ НАУМА
![Page 33: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/33.jpg)
ЦРКВА СВЕТОГ КЛИМЕНТА
![Page 34: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/34.jpg)
Из Македоније се старословенски језик и писменост шире по читавој Бугарској, у чији је састав Македонија тада улазила. За владавине цара Симеона (893-927)
развија се снажан центар старословенске писмености на његовом двору у
Преславу. Ту се већ одступа од Ћирило-Методијевске језичке норме и ту се
највероватније напушта глагољица и замењује ћирилицом.
![Page 35: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/35.jpg)
ЋИРИЛИЦА
![Page 36: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/36.jpg)
Врло јак центар глагољске писмености развио се код Хрвата у приморским
крајевима. Глагољица се ту поред цркве употребљавала и за световне сврхе, у
званичним документима, а делимично и у књижевности. У црквеним књигама се задржала све до 1927. године када је
замењена латиницом.
![Page 37: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/37.jpg)
ГЛАГОЉИЦА
![Page 38: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/38.jpg)
Глагољица је најстарије словенско писмо. Назив потиче од старословенске речи
глагољати-говорити. Састављена је по обрасцу грчког курзивног писма, са приметним
утицајима неких источних писама (коптског, арапског, јерменског).
Називано је и кириловица.Сматрано је најсавршенијим писмом које је до тада било створено зато што је фонетско(један
глас-један знак).
![Page 39: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/39.jpg)
ОБЛА И
УГЛАСТА ГЛАГОЉИЦА
![Page 40: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/40.jpg)
Зографско јеванђеље
![Page 41: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/41.jpg)
ГЛАГОЉИЦА
![Page 42: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/42.jpg)
![Page 43: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/43.jpg)
СПОМЕНИКСТИЛИЗОВАНО
СЛОВО АЗ
![Page 44: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/44.jpg)
![Page 45: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/45.jpg)
![Page 46: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/46.jpg)
“Не пада ли киша од Бога на све једнако? Или, не сја ли Сунце,
такође, на све? Не удишемо ли сви исти ваздух? А како се ви не
стидите само три језика признавати, а хоћете да сви други
народи и племена буду слепи и глуви!”
“Житије Ћирилово”
![Page 47: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/47.jpg)
ЋИРИЛИЦА
Ћирилица је добила назив по Ћирилу, мада није утврђено ко је творац ћирилице. Претпоставља се да је настало крајем IX века и почетком X века, на основу грчког унцијала, коме су за посебне словенске гласове додати нови знакови. Као једноставније писмо брзо је потисла глагољицу.
![Page 48: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/48.jpg)
ЋИРИЛИЦА
![Page 49: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/49.jpg)
ГРЧКО УНЦИЈАЛНО ПИСМО
![Page 50: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/50.jpg)
![Page 51: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/51.jpg)
![Page 52: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/52.jpg)
КИЈЕВСКИ ПСАЛТИР
![Page 53: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/53.jpg)
НАЈСТАРИЈИ СПОМЕНИЦИ СЛОВЕНСКЕ
КУЛТУРЕ
![Page 54: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/54.jpg)
Самуилов натпис је надгробна плоча са натписом које је делимично оштећен.
Названа је по Самуилу, цару који је подигао споменик својим родитељима и брату.
Нађен је 1888. године у цркви Герман крај Преспанског језера на грчкој територији.
Натпис је једини старословенски споменик који је датиран
(1.IX.992-31.VIII.993. године).ПИСАН ЋИРИЛИЦОМ
![Page 55: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/55.jpg)
САМУИЛОВ НАТПИС
![Page 56: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/56.jpg)
САМУИЛО
![Page 57: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/57.jpg)
ЦРКВА ГЕРМАН
![Page 58: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/58.jpg)
САМУИЛОВА ТВРЂАВА У ОХРИДУ
![Page 59: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/59.jpg)
БАШЧАНСКА ПЛОЧА
Башчанска плоча је старохрватски споменик, писан глагољицом око 1100. године. Потиче из цркве свете Луције код Башке на острву Крку.
У тексту се наводи да је краљ Звонимир даровао земљиште у прошлости цркви..
![Page 60: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/60.jpg)
БАШЧАНСКА ПЛОЧА
![Page 61: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/61.jpg)
МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ
![Page 62: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/62.jpg)
Мирослављево јеванђеље је најзначајнији ћирилични споменик
српске и јужнословенске писмености. Настао је по наруџбини захумског кнеза Мирослава, брата великог
жупана Стефана Немање, највероватније у Котору око 1185. године, а за потребе цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу на
Лиму, и саме задужбине кнеза Мирослава.
![Page 63: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/63.jpg)
![Page 64: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/64.jpg)
![Page 65: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/65.jpg)
Ова књига је јеванђелистар, богослужбена књига у којој су текстови распоређени према читањима у току
црквене године. Написана је на пергаменту словима уставне ћирилице, а украшена је са три стотине стилизованих минијатура и иницијала у боји и злату. Највећи део Мирослављевог јеванђеља је дело непознатог преписивача (у науци званог Варсамелеон), док је други писар
Глигорије “дијак” (ђак) оставио забелешку о себи.
![Page 66: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/66.jpg)
Ја грешни Глигорије дијак,недостојни да се назовем дијаком,
заставих златом ово Јеванђеље великославном кнезуМирославу, сину Завидину.
А мене, господине, не заборави грешнога,већ ме сачувај себи, да ми није жао, господине,
што сам радио теби, кнезу свом господину,ако ме не чуваш грешнога.
![Page 67: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/67.jpg)
![Page 68: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/68.jpg)
![Page 69: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/69.jpg)
![Page 70: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/70.jpg)
![Page 71: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/71.jpg)
![Page 72: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/72.jpg)
![Page 73: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/73.jpg)
![Page 74: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/74.jpg)
![Page 75: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/75.jpg)
![Page 76: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/76.jpg)
![Page 77: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/77.jpg)
![Page 78: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/78.jpg)
![Page 79: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/79.jpg)
![Page 80: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/80.jpg)
![Page 81: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/81.jpg)
![Page 82: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/82.jpg)
![Page 83: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/83.jpg)
![Page 84: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/84.jpg)
![Page 85: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/85.jpg)
![Page 86: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/86.jpg)
![Page 87: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/87.jpg)
![Page 88: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/88.jpg)
![Page 89: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/89.jpg)
![Page 90: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/90.jpg)
![Page 91: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/91.jpg)
![Page 92: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/92.jpg)
![Page 93: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/93.jpg)
![Page 94: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/94.jpg)
![Page 95: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/95.jpg)
![Page 96: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/96.jpg)
![Page 97: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/97.jpg)
![Page 98: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/98.jpg)
![Page 99: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/99.jpg)
![Page 100: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/100.jpg)
![Page 101: СЛОВЕНСКА ПИСМЕНОСТ](https://reader036.vdocuments.net/reader036/viewer/2022062309/56815570550346895dc33c91/html5/thumbnails/101.jpg)
Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу
приликом његове посете Атосу.Данас се шува у Народном музеју у Београду.
Мирослављево јеванђеље је 2005. године стављено на листу УНЕСКО-а у склопу
регистра Памћење света због историјске и културне важности.