Једини утицај звезда на нас је кад подигнемо главу према њима и тражимо у свом уму одговоре на питања која нам се намећу:

„Како и зашто су настале?”

„Шта су, те звезде?”

„Како доћи до њих?”

Милутин Милaнковић

Даљ, 28. 5. 1879.— Београд, 12. 12. 1958.

Временска линија• Рођен је у Даљу 28. маја 1878.

Милутин Миланковић познатији и признатији у свету него у

Србији.

НАСА га је уврстила међу 10 најзначајнијих научника света

ДаљРодна кућа Милутина Миланковића

ДаљРодна кућа Милутина Миланковића

Временска линија

•Завршио је реалну гимназију у Осијеку.

Временска линија• Грађевинску технику студирао је у Бечу, где је и докторирао 1904.

Милутин Миланковић као студент у Бечу

Временска линија

. • Од 1905. до 1909. радио је као грађевински инжењер у неколико бечких фирми, на пројектовању армирано - бетонских грађевина.Тада је пријавио шест патената.

Временска линија• 1909. постаје ванредни професор примењене математике на Београдском универзитету, где остаје све до пензионисања 1955.

• Први светски рат је провео у интернацији у Будимпешти

Временска линија

Mađarska akademija nauka i umetnosti

• 1924. изабран је за редовног члана САНУ и дописног члана ЈАЗУ.

Временска линија

• Умро је у Београду 12. децембра 1958. • По властитој жељи, његови посмртни

остаци су пренесени у Даљ, 1966.

Временска линија

Математичар, Астроном, Метеоролог, Климатолог,Геофизичар,Инжењер проналазач,Доктор техникеКњижевник

Милутин Миланковић

Научник светског угледа Оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету Потпредседник Српске академије наука Био је професор теоријске физике

Милутин Миланковић

Знаш ли ред што влада небесима? Јов

Зависност промена на Земљи од њеног

положаја према Сунцу

Када ти зађеш на западном обзорју небесаЗемља постане тамна као смрт.Али када се раздани и када се тирадосноПопнеш на небо и даш светлост дануКако су многобројна дела твоја!

Фараон Аменхопет ИВ

Бавио се космичком физиком и геофизиком

Бавио се, сунцем и ледом, суштинским космичким и људским питањима, од чијег међусобног односа зависи

појава и опстанак живота у Свемиру.

Уз помоћ папира и оловке, математички је објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на

Земљи

Повезујући знања из математике, астрономије, физике, климатологије,

геологије… креирао је астрономску теорију климатских промена на Земљи.

Овом теоријом је разјаснио ледена доба на Земљи и омогућио предвиђање

будућих климатских догађаја.

Топљење глечера

Сагласност орбиталне, климатске и геолошке динамике назива се Миланковићевим циклусима, без које се данас не може замислити ни једна наука о Земљи.

Миланковић је и творац досад најпрецизнијег

календара

Поставио је теорију померања северног Земљиног пола.

Углови оса ротације планета Сунчевог система према равни своје путање око

Сунца

Како пронаћи Северњачу

Поларис

Велика кола

Померање северног пола

Перихел –Најближа Сунцу -Зими

Афел -Најдаље од Сунца-Лети

147 100 000 km

152 100 000 km

Удаљеност од Сунца

Да ли осветљавање Земље зависи од њене удаљености од Сунца?

P1 P 3P2

Када је загревање веће

<<

Лето ЗимаПролеће-јесен

21. 12.: Зимски солцтициј

21.6.: Летњи солстициј

20. 3.: Пролећни еквиноциј

21.9.: Јесењи еквиноциј

Зима

Лето

Лето

Зима

Пролеће

Јесен

Јесен

Пролеће

У делу "Математичка теорија термичких појава

изазваних Сунчевом радијацијом" изложио је теорију распореда Сунчевих

радијација на површини планета и тока климатских промена у геолошкој

прошлости Земље.

Пре сто година, када се човечанство френетично бавило (не)постојањем „малих зелених“ на Марсу, Миланковић је израчунао да је просечна температура на тој планети износила - 52º C. Живот налик оном на Земљи не може да постоји под тим условима.

Модерна мерења су показала просечну температуру од - 52º C, а он је то добио помоћу папира и оловке.

Температура тла на дневној страни Месеца у подне достиже +100,5 °C.

Данас се поуздано зна да дневна температура на Месечевој површини

достиже +108 °C, а ноћна пада и до −153 °C.

Изградња моста од армираног бетона по пројекту Милутина Миланковића на

прузи Ниш - Књажевац 1913.

Кроз васиону и векове (1928),

Милутина Миланковића,

насловна страна

Канон осунчавања Земље и његова

примена на проблем ледених

доба (1941), Милутина

Миланковића, насловна страна

Невидљива страна Месеца

Кратер МиланковићR - 34 km

Кратер Миланковић

Марс

Једна мала планета коју је открио 1936. астроном Петар Ђурковић носи

име 1605 Milankovitch.

Један је од најцитиранијих научника са наших простора.

Паја Јовановић, МИЛУТИН

МИЛАНКОВИЋ, 1945

Оставио је бројна открића која су далеко испред свог времена, тако да она долазе тек сада до изражаја, у ери глобалних климатских промена.

Дела: "Канон осунчања", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна померања Земљиних полова", "Историја астрономске науке", "Кроз васиону и векове", "Успомене, доживљаји, сазнања".

Изабрана дела Милутина Миланковића

Новчаница од 2.000 динара са ликом Милутина Миланковића

Биста Милутина

Миланковића

ЕТАПЕ

РЕШАВАЊА

ПРОБЛЕМСКЕ

СИТУАЦИЈЕПИРАМИДА САЗНАЊА

HEMIJAХ Е М И Ј А

Ф И З И К А

М А Т Е М А Т И К А

БИОЛОГИЈА

http://www.youtube.com/watch?v=Vs2ZuivZBrg#t=16

Путник кроз васиону и векове