drugo izdawe

IlustrovaoDobrosav Bob @ivkovi}

LektorVioleta Babi}

Recenzentdr Simeon Marinkovi}

IzdajeKreativni centar, Beograd

Gradi{tanska 8Tel: 011/244-06-59, 382-04-64, 382-04-83

www.kreativnicentar.rs

Za izdava~amr Qiqana Marinkovi}, direktor

Kompjuterska pripremaAvangarda

[tampaPublikum, Beograd

Tira`2.000

ISBN 978-86-7781-192-1

ilustrovaoDobrosav Bob @ivkovi}

HRANISLAV DOBRI]

Da vam se predstavim. Ja sam Hranislav Dobri}, ~uvar u zoolo{kom vr-tu! Ovde sam preko 50 godina. Pola veka! U penziju sam oti{ao pre pargodina. Morao sam, po zakonu. Ali sam ostao i daqe ovde po ceo dan i no}.Zamole me ovi mla|i ~uvari: – Hranislave, molim te, zameni me no}as nade`urstvu. A za{to da ih ne zamenim, kada ja ovde i `ivim?! U upravnojzgradi imam jednu sobicu. A ovde imam i najvi{e prijateqa. Svi stanovni-ci zoolo{kog vrta su moji najboqi drugovi! Znamo se tolike godine. [alise moj upravnik sa mnom. Ka`e: – Hranislave! Ti si najstariji ovde! Jedinoje starija od tebe stara g|a Korwa~a! I u pravu je. Jer korwa~e mogu da `ive100 godina, a neke vrste ~ak i do 300!

Ovde me svi vole i po{tuju, jer ja znam sve o `ivotiwama i pticama. Ato je zato {to mnogo ~itam o wima. Ne postoji kwiga o bilo kojoj `ivotiwi,doma}oj ili divqoj, koju ja nisam pro~itao. Zovu me kolege: – Hranislave,navrati malo do nas. Do|i! Ja odem, ali jedva ~ekam da se vratim. Nekakonajvi{e volim da sam ovde. Najboqe se razumem sa `ivotiwama. Tu sam ne-kako bezbedan. Za{ti}en. A kada padne no}, svi odu i mi ostanemo sami, jazakqu~am glavna, ulazna vrata, a pootvaram vrata svih kaveza i pustim ih.One to jedva ~ekaju. Izlaze iz kaveza. Prote`u noge. [etaju se, obilaze kom-{ije, prijateqe, ro|ake... Sedimo tako, pri~amo. Toliko sam se sa`iveo swima, a i nau~io sam jezike svih ovde u vrtu, tako da ja razgovaram s wima!

A zavoleo sam divqe `ivotiwe, i sve ostale, jo{ kada sam bio mladi}.Gledao sam sve filmove o Tarzanu. Po nekoliko puta. Znao sam ih napamet.@eleo sam da odem tamo, u Afriku... u xunglu i da `ivim s wima kao {to jei Tarzan `iveo! One su ga i odnegovale posle pada aviona koji je on pre`i-veo kao beba. Nisam imao mogu}nosti da odem tamo... mislim u Afriku,zato sam jedne no}i kri{om ostao i prespavao na klupi u zoolo{kom vrtu.Sutradan, kada su me prona{li, nisu znali {ta }e sa mnom. Ja sam znao! Za-poslio sam se u zoolo{kom vrtu i ceo `ivot proveo sa `ivotiwama.

U po~etku, kada sam po~eo da radim, bilo mi je te{ko da gledam sva tastvorewa uhva}ena negde daleko i dovedena ovde! Imao sam potajnu `equ da

5

ih sve stavim u jedan veliki voz, ili avion, i da ih vratim natrag u xunglu.Naro~ito mi je bilo te{ko da slu{am jednog starog lava koji je no}u takostra{no i tu`no rikao, kao da je hteo da mu glas, preko dor}olskih krovo-va, dospe do wegovih... Tamo daleko! Negde u afri~ku xunglu! A onda mi jemoj upravnik rekao: – Hranislave! Pa svuda u svetu postoje zoolo{ki vrto-vi da bi qudi, a naro~ito deca, mogli da vide `ivotiwe i da se upoznaju swima! Ajde neka bude tako! Ja ih hranim svakog dana. U kavezu su da bi sesa~uvali posetioci. A ponekad dobro do|u te re{etke da se i `ivotiwe sa-~uvaju od posetilaca. Ima zlih qudi koji ho}e da ih mu~e. [utiraju kavez.Pla{e ih. Kao {to mi gledamo wih, tako i oni gledaju u nas. Vide nam uo~ima da li ih volimo ili ne!

Ja }u vam govoriti o svojim prijateqima, a i o sebi. Upozna}ete i wi-hovu decu. Vide}ete da i oni uve~e idu na spavawe, kao i vi. I wih mama itata u{u{kaju, uspavaju i ~uvaju... I oni doru~kuju, ru~aju i ve~eraju, kao ivi. Idu u {kolu! Daaa! Pri~a}u vam o lavu Tozi, majmunu Trti, o pla{qi-vom zeki Pegi, o g. Kroki i g|i Krokinici, o g. Nilskom kowu i wegovojsupruzi. Pri~a}u vam o staroj g|i Korwa~i, g|i Medinici i wenom Mi{ku,o pevcu ]iri i pevcu Spiri, o belom medvedu, mladom galebu, o vrapcimaKi}i i Ti}i, o staroj g|i Sovi. Ispri~a}u vam pri~u o velikom i neustra-{ivom Orlu, o tigru [arenku... Govori}u vam o svojim jedinim i najboqimprijateqima. Do slede}e pri~e pozdravqa vas va{ Hranislav Dobri}, ~u-var zoolo{kog vrta.

7

OTMICA

Neko me cima za ruku. Vu~e me za noge. [tipa me za nos. Budim se. Tek {to jepo~elo da svi}e. Oko mene leti patak To{a. Lud od uzbu|ewa. Ma{e krilima. Juripo sobi. Ne mo`e da se smiri. – To{o! [ta je bilo? Sredi se malo i lepo, polako,natenane mi ka`i. On pade pored mene na krevet i u jednom dahu re~e: – Ukrali suno}as lava Tozu! Hteo sam da se vratim u krevet, misle}i da je sve ovo samo san ida }u, kada se budem probudio, sve ovo zaboraviti. Ali tog istog trenutka uleteogromna `irafina glava kroz prozor. – Hranislave, ukrali su no}as lava Tozu!

Sada sam ve} siguran da ne sawam. Tr~im prema kavezu. Vrata otvorena. Vi-dim – na silu razvaqena. Nema Toze. Dole, na zemqi, maramica. Pomiri{em.Hloroform! Uspavali ga! Jo{ nikada otkad sam ja ovde niko nije nestao, a kamo-li da je ukraden! Pa qudi, ne mo`e to tek tako! Pa nije to korwa~a ili je`,izvinite, ali to govorim zbog veli~ine. To je ipak jedan lav! Kako su mogli da ta-ko neopa`eno iznesu pored svih nas jednog lava?! I to Tozu! Zar niko nije ni{ta~uo ili video?!

Probi se kroz gomilu stara g|a Kamila i dogega do mene. – Gospodine Hrani-slave, vi znate da ja ve} godinama ne spavam dobro. Malo mi je boqe otkad ste midali one pilule za spavawe. Ali sam no}as, kao kroz neko bunilo, u polusnu vide-la dvojicu sa maskama na licu kako guraju neka velika kolica ispred sebe. To je! –ka`em. Dogurali su ga do kapije. Prethodno uspavali. Tu ih je ~ekao kamion i po-begli su. Klasi~an slu~aj kidnapovawa! Ho}u da ka`em, otmice! Polazim iz ovihstopa da ga tra`im! – Pa gde }e{ da ga tra`i{, Hranislave? – pitaju me svi uglas.– Ne znam! Na kraj sveta }u oti}i, ali Tozu moram na}i i vratiti natrag, ku}i!

Odem do gospodina upravnika. Zamolim ga da ne obave{tavaju policiju. Mo-gu da mu u~ine ne{to na`ao. Zatra`im da mi da odsustvo od nekoliko dana ikrenem... a ne znam gde }u! Razmi{qam. To su mogli da urade samo oni qudi koji-ma je lav potreban za neki posao – a to je cirkus! Mo`da i gre{im, ali }u prvoobi}i sve cirkuse.

Lutao sam po celoj zemqi. Od severa do juga. Od istoka do zapada. Obilaziorazne cirkuse. Doma}e. Strane. Ni{ta. Zalazio na va{are. Ve} iznemogao od luta-wa i nespavawa, dospem ~ak do Ni{a! Raspitam se da li u gradu gostuje neki

8

cirkus. Ka`u mi, bio neki italijanski cirkus pre nekoliko dana i oti{ao premaPirotu. Italijani – pomislim. To je! Oduvek su mi Italijani bili sumwivi! Uhva-ti me panika. [ta ako pre|u granicu? A ja nemam paso{. Stignem uve~e u Pirot.Prona|em cirkus. Kupim kartu. Poku{avam da sedim, ali me ne dr`i mesto. Lo{neki cirkus. @ivotiwe sve slabe. Izgladnele. Tigar vi{e li~i na Miku ma~oranego na tigra. Slonovi jedva idu. Tuga jedna. A onda muzika udari tu{ i u arenu u|ejedan kao ukrotiteq i na lancu vu~e lava.

Tog trenutka kada nisam umro, nikad ne}u! Toza sa lancem oko vrata. Oslabio.Ne mogu da ga prepoznam. Podo~waci veliki. Prepli}e nogama. Ali sve to nije va-`no. Najva`nije je da sam ga ja prona{ao! Sko~im sa sedi{ta. – Tozo! Ja sam tu!Tvoj Hranislav! Ne boj se! U dva skoka se na|em u areni. On vi~e: – Hranislave!Znao sam da }e{ do}i! Ovaj ukrotiteq, Italijan, malecki, nije mi ni do pupka, ho-}e da me spre~i. Ja ga zviznem dvaput i slo`im ga na zemqu. Toza odjedanput dobineku stra{nu snagu. Iskida lanac oko vrata. Poletesmo jedan drugom u zagrqaj. Onse sav trese. Ulete{e momci iz cirkusa da nas zaustave. Mi ~uvamo le|a jedan dru-gom, pa udri Italijane. Muzika pobe`e i kada smo ih sve sredili, publika ustadei po~e da nam aplaudira. Vaqda misle da je to bila izre`irana ta~ka. Mi se po-klonismo par puta, uhvatim ja Tozu za {apu, pa tutaw!

Tr~ali smo, ni sam ne znam koliko. Ulazimo u zoolo{ki vrt. Ono ludnica! G|a@irafa onako visoka, sa onim vratom, prva nas je primetila jo{ izdaleka i javi-la svima. Op{te odu{evqewe. Poqupci. Zagrqaji. Suze. Od te no}i uvedemstra`arewe. Na smenu. Svako po dva sata. A ja ne mogu da zaspim. Pro{la pono}.Idem polako vrtom. Zadovoqan. Neko me zove. Pogledam. Vuk. Slepi vuk Homer.Pita me: – [ta si ti, Hranislave? Kako misli{, Homere, {ta sam? Pa ne vidim te,ali te ose}am. Jesi ~ovek, a i nisi. Jesi i ptica i `ivotiwa... Vi{e si na{ negoqudski! Ne znam, Homere, ni sam vi{e {ta sam! Laku no}, Hranislave, i odmorise no}as! Ho}u. Laku no}, Homere!

10