Ово је најстрашнији дан у мом животу

Biblioteka Svet je jedan

kwiga sedamnaesta

Jasminka Petrovi}

Ovo je najstra{niji dan u mom `ivotu

drugo izdawe

Urednik biblioteke

Dejan Begovi}

Urednik izdawa

Sla|ana Ili}

Ilustracije

Dobrosav Bob @ivkovi}

Lektura i korektura

Mirjana Koji}

Dizajn korica

Du{an Pavli}

Priprema za {tampu

Qiqana Pavkov

Izdava~

Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8

tel. 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

www.kreativnicentar.co.yu

e-mail: [email protected]

Za izdava~a

mr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampa

Publikum

Tira`

5.000

ISBN 978-86-7781-493-9

ovo je najstrasniji dan u mom zivotu.qxp 25-Mar-08 14:49

1. Od qubavi do mr`we

Ovo je najstra{niji dan u mom ìvotu! Vrtimpenkalo po rukama. Poklopac mi pada u krilo.Poku{avam da ga uhvatim, ali ne uspevam. Udara opod i kotrqa se. Svi piqe u mene. Mastilo mi sesliva niz prste. Koraci. Ne dièm pogled. Savsam se umazao, a nemam maramicu. Koraci se uspo-ravaju. Ose}am wen miris. Zaustavqa se pored me-ne. êkam. Ne mrdam, ne trep}em, ne di{em. Ona

5


spu{ta levu ruku na moje desno rame. Nagiwe se.[apu}e.

– [ta je bilo, Strahiwa?Nikada nismo bili ovoliko blizu. Vrelina

mi udara u glavu. Mislim da ovog puta ne}u izdr-`ati. Poqubi}u je! Nema nazad! Idem do kraja!

– Pa ti nisi ni naslov prepisao sa table?! Mo`da je ipak prerano za poqubac. Dovoqno je

da je uhvatim za ruku. Ne, glupo je. Prsti su mi odmastila.

– U ~emu je problem, Strahiwa? Za{to ne pi-{e{?

– Ne znam odakle da po~nem.– Od naslova – Moja porodica. Treba da nam

opi{e{ ~lanove svoje porodice. Kako izgledaju,~ime se bave, po ~emu su posebni i za{to ih tivoli{. Tebi bar ne moram da obja{wavam kako sepi{e pismeni zadatak!

Vrh wene marame dodiruje mi ruku. – Zna{ kako smo u~ili: uvod, razrada, zakqu-

~ak. Hajde, kreni polako!Koraci se udaqavaju. Do|e mi da se bacim za

wom preko cele u~ionice. Prizna}u joj sve. Nemami druge. Nek me izbace iz {kole. Ba{ me briga!

– Deco, imate jo{ dvadeset sedam minuta dokraja ~asa.

Samo?! U`as! Odakle da po~nem? Od tate? [tada pi{em o wemu? Kako je dao otkaz pre godinudana jer se razo~arao u novinarstvo, u kolege i usvog kuma i urednika Vasu Tasi}a? Kako je u znakprotesta prestao da se {i{a i brije i kako li~ina ~udo? Hvala bogu, ne izlazi iz ku}e pa me nebruka. Ali zato po ceo dan pi{e roman. I to na

Jasminka Petrovi}

6


mom kompjuteru. Ne mogu da do|em do ro|enihigrica. Mislim da mama vi{e voli wega negomene. Tek {to pre|em prvi nivo, eto we:

– Strahiwa, diì se! Tata treba da radi, a tise tu igra{!

Ako on radi, onda sam ja Lara Kroft. Pa ne,stvarno! I najglupqa igrica je zanimqivija odtog wegovog romana. Kao neki nesre}nik {to idekroz mra~nu {umu i pri~a sam sa sobom. Uglav-nom pri~a o tome kako su ga svi napustili kad muje bilo najteè u ìvotu. I tako na sedamnaeststrana. Daqe nisam ~itao jer sam umro od dosade.Mada mi je mama rekla da prava filozofskarasprava po~iwe tek posle dvadesete strane, ka-da taj nesre}nik na svom putu upoznaje mladi}asa dve glave i babu sa tri sise. Neka, hvala! Ako seve} mu~im sa sopstvenim spodobama, ne moramjo{ i s tatinim.

Dobro, ajde {to je on u o~ajawu, to je wegovastvar, ali ne mora zbog toga da mu~i celu poro-dicu. Kako sednemo da jedemo, on po~iwe da nampreti:

– îm zavr{im roman, odoh u manastir! Ne}uvi{e da vam budem na teretu. Ima}ete jedna ustamawe za stolom. A ti }e{, Strahiwa, mo}i daigra{ svoje igrice do mile voqe.

Samo kad se setim kako sam plakao kad je to pr-vi put rekao! Nisam trenuo cele no}i. Ali tetkami je objasnila da je tata u krizi i da }e ga sve tojednog dana pro}i. I jo{ mi je rekla da }e mi ku-piti digitalni fotoaparat ~im zavr{im osmirazred. Vaqda }u do kraja {kolske godine popra-viti keca iz fizike.


7


Tatina pri~a vi{e me ne tera na suze, sad midiè pritisak. Svaki obrok mi presedne i iza|ena nos. Zato nije ni ~udo {to sam ovoliko mr{av,kao ~a~kalica. Za razliku od mene, moju sestru Je-lenu ne moè ni{ta da iznervira. âk ni mami-ni glupi komentari. Da ne poveruje{! Ponekad sepitam da li je Jelena uop{te qudsko bi}e! Madami je malo neverovatno da su ba{ u moju porodicuubacili vanzemaqca, to bi ipak bilo previ{e.

Jelena pokazuje emocije samo kad u~i. Tada jeprosto presre}na. Stra{no! U ìvotu je dobilajednu jedinu ~etvorku, u sedmom osnovne, i to izbiologije. Nije znala razliku izme|u munike imolike. Iz o~aja je htela da popije mastilo. Jedvasmo je spre~ili! Koja jadnica! Od ku}nih poslovaume da skuva ~aj, ali ne ba{ uvek uspe{no. Ilispusti krpu na ukqu~enu ringlu, pa napravipoàr, ili joj ostane slavina u ruci, pa napravipoplavu. Jednog jutra je imala nameru da nam spre-mi krofne za doru~ak, ali je tako jako udarilaglavom o ivicu kredenca da je odmah odustala.Mo`da i boqe, bar smo izbegli stoma~ne tegobe.

– Deco, jo{ osamnaest minuta. Privodite kraju! Osim petica, Jelena ima i de~ka. Zove se Tomi-

slav i uàsno me nervira. Toliko se odoma}io una{oj ku}i da ve} ima i svoju ~a{u. Samo ~ekamkad }e da donese i svoje papu~e. Stra{no! Jelena iTomislav su tre}a godina matemati~ke gimnazijei planiraju da studiraju nuklearnu fiziku. Kojesu to dileje! Jednom sam ih, onako uzgred, pitao{ta je to apsolutna nula, a wih dvoje samo {to menisu ubili svojim znawem. Zna~i, wihov odgovorje trajao ~etiri i po sata. Na kraju mi je krenula

Jasminka Petrovi}

8


krv na nos. Toliko sam prebledeo da je mama htelada zove hitnu pomo}. Od tada u wihovom dru{tvu}utim kao zaliven, za svaki slu~aj.

U posledwe vreme mama radi samo dve stvari:ide kroz ku}u i pla~e. Nekada je dr`ala ~asoveesperanta, ali su je svi |aci napustili. Pametniqudi! Nemaju druga posla nego da u~e ve{ta~ki je-zik koji se ne govori ni u jednom narodu. Osim{to je esperantista, moja mama je jo{ i lezbejka. Uvezi je s na{om prvom kom{inicom. Otkad je nabolovawu, tetka Mira svaki ~as dolazi kod nas ine{to {apu}e s mamom, uglavnom u kupatilu. Za tovreme wena }erka Milica pewe mi se na glavu. Akome }e drugome? Tati i Jeleni sigurno ne}e.Wih dvoje se uvek ve{to izvuku.

Ma odmah je meni tu ne{to bilo sumwivo, alinisam ba{ ta~no znao o ~emu se radi. Me|utim,otkako sam ih uhvatio na delu, nema sumwe da je toto. Jo{ uvek se nisam povratio od {oka. TetkaMira je pipkala mamine grudi, a mama je {aputa-la: Tu! Tu! Stra{no! Zna~i, toliko su se zanele dame nisu ni primetile. Koje nesre}nice! A ja sambio toliko zapawen da sam prestao da di{em.Skroz. Dobro nisam umro bez vazduha. Na svusre}u, zazvonio je telefon, pa smo sve troje po-skakali. Onda sam se ja zakqu~ao u svoju sobu, awih dve su mi lupale na vrata:

– Strahiwa, nemoj slu~ajno da ka`e{ tati! Tobi ga dotuklo!

Naravno da mu nisam ni{ta rekao. Ali ja mi-slim da on to ve} zna, ~im mu se roman zoveOtkrivawe tajni. Verovatno zato ~ovek i ho}eda ode u manastir.


9


I {ta ja posle svega toga treba da pi{em o ma-mi, tati i Jeleni?! Kako izgledaju, ~ime se bave, po~emu su posebni i za{to ih volim? Ja wih uop-{te i ne volim! Ako }emo pravo, ja ih mrzim. Nemogu o~ima da ih vidim. Ujutru mi se ne mili daustanem. Jedva ~ekam da do|em u {kolu da se maloodmorim. A sad jo{ treba i da ih stavqam u pi-smeni zadatak. Nisam lud! Ponekad pomislim dasu me zamenili u porodili{tu. [ta ja imam za-jedni~ko sa svojom porodicom?! Televizor ini{ta vi{e.

– Deco, jo{ ~etrnaest minuta. Strahiwa, tijo{ nisi ni po~eo?

A {ta }e tek nastavnica da pomisli, kakav samja kreten kad poti~em iz jedne ovako nezdravesredine?! Taman sam nekako stekao poziciju kodwe, a sad treba da se obrukam. E ne}e{, vala majci,Strahiwa! Nisi ni ti od ju~e!

– De~ice, ko je zavr{io neka preda svesku ibez re~i iza|e u dvori{te.

Jasminka Petrovi}

10


2. Zemqo, otvori se

Ovo je najstra{niji dan u mom `ivotu! Nastav-nica je pregledala pismene zadatke. Spu{ta sveskena katedru, seda na stolicu, upisuje ~as u dnevnik,

11


Ово је најстрашнији дан у мом животу

Documents