Краљевина Срба Хрвата и Словена

-Децембра 1918 регент Александра Карађорђевића прогласио је уједињење краљевине са државом Словенаца Хрвата и Срба.

-Ова нова држава добила је званичан назив Краљевина Срба Хрвата и Словена(СХС).

-Краљевина СХС била је хетерогена заједница са становништвом различите културе,вере,традиције,обичаја као и различитог пореског и монитарног система.

-У земљи су деловале следеће верске организације

1. Српска православна црква 2. Католичка црква 3. Исламска верска организација

-О безбедности земље бринула је војска регент Александра Карађорђевића је све до смрти свога оца Петра 1 (1921) а и касније био брховни војни командант.

-На руководеће положаје углавно су долазили Српски ратни официри

-Увођењем јединствене морете избегло се шаренило новчаних јединица.

-Дугови земље били су доста велики а после Грчке, краљевина СХС је била најзадуженија.

-Београд је био престоница државе и административни

центар као и седиште многих научних културних и политичких институција.

Политичке Странке

-На политичкој сцени крљевине СХС постојао је велики број политичких странка:

1. Народна радикална странка - они су били на власти током 1 Светског рата и имали су белики утицај у краљевини Србији. Вођа радикала био је Никола Пашић умро је 1926 год.

2. Демократска странка-основана је 1919год. у Сарајеву уз радикалну страку била је друга по снази.- Тежила је ка јединственој и чврстој државној

установи сматрајући да су Срби Хрвати и Словенци један народ по крви и језику.

- Истакнути преставници ове странке били су политичари Љубомир Давидовић и Светозар Прибићевић

3. Хрватска сељачка странка - Став ове странке био је да су Хрвати и Срби два

народа и да Хрвати најпре треба да се изборе за

своју самосталну државу па да се онда уједине са Србијом.

- Вођа ове странке био је Стјепан Радић.- Супротности међу радикалне странке и

сељачко-демократске коалиције погоршали су се 1928 год. када је посланик радикалне странке Пуниша Рачић (црногорац) убио посланике сељачке Хрватске странке у народној скупштини Павла Радића и Ђуру Басаричека и ранио Стјепана Радића који је касније подлегао повредама.

4. Социјалистичка радничка партија Југославије-комуниста створена је 1919год. у Београду а 1920 год. мења свој назив у Комунистичка Партија Југославије(КПЈ).Постигнут успеси КПЈ на избор 1920 год. доста су утицали на владајући режим да децембра 1920год. донесу забрану(обзнана) како би онемогућили њен даљи рад. Од 1921 до 1941.год. КПЈ је радила у илегали (тајно).

Први избори у новоствореној држави

У новоствореној држави 20 децембра 1918 владу је формирао Стојан Протић. У влади су још били доктор

Антон Корушац који је био подпреседник владе, доктор Анте Трумбић који је био министар спољашњих послова и Светозар Пребићевић који је био министар унутрашњих послова.

Избори у земљи спроведени су 28 новембра 1920 године бирано је 419 посланика а највисе посланика и посланичких места добила је демократска странка 92 посланика,радикална странка 91 посланика,комунистичка странка 59 посланика.На изборима су учествовале 22 странке.

Видовдански уставУстав је донесен 28 јуна 1921 године на видовдан по том уставу земља је била уставна парламентарна монархија са династијом Карађорђевићем на челу. Краљ је добио велика овлашћења сазивао и распуштао парламент спроводио законе,престављао је државу и био њен врховни командант. Држава је била подељена на неколико области а начелнике области постављао је краљ. Била је загарантована слобода штампе и друга политичка права и слободе, грађани су имали бирачко право.

Хрвати и Словенци нису били задовољни овим уставом јер су сматрали да овај устав више одговара Србима него Хрватима и Словенцима.

Шестојануарска диктатура

Да би се ослободио политичких партија Краљ је морао да изврши 6.јануара1929год. државни удар који је укинуо парламент а заведена је монархистичка диктатура. Краља је на то навела политичка криза као и социјалне и националне борбе.

Краљ је оптужио све политичке странке да су угрозиле опстанак и јединство државе.Краљ Александар је укинуо видовдански устав,распустио је народну скупштину и забранио рад свих политичких странки.

Краљ је именовао нову владу,људи из разних политичких странака који су били спремни да му верно служе. За преседника владе постављен је Петар Живковић,који је одмах увео медијску блокаду и тада су забрањени многи страначки листови да се штампају.

Од тада Срби Хрвати и Словенци морали су да се изјашњавају као Југословени. Од тада назив дрзаве промењен је у Краљевина Југославије. Тада су и ухапсени вође сељачко-демократске коалиције Владимир Мачек и Светозар Пребићевић.

Држава је била подељена на 9 управних јединица које су назване бановине а сваком бановином је у име краља управљао бан. Да би се избегло помињање национално и историјско национално обележја бановине су добијале имена по великим рекама:Савска,Дравска,Вардарска, Врбска,Зетска,Моравска,Дунавска, Дривска и по близини мора приморска.

Пооштрено је гоњење комуниста земљу је ускоро захватила економска криза која је почела 1929год.

Социјално и политичко незадивољство против режима 6 јануара 1929 год. није могло да се смири па је краљ био приморан да промени устав. Устав је промењен 1931 год. у октроисани пошто нису били задовољни ни овим уставом криза се и даље наставља. Овим уставом диктатура је озакоњена.

Убиство краља Александра

Доношењем новог устава 1931 год. краљ Александар није успео да придобије вође српске политичке странке и ако је режим диктатуре био ублажен а генерал Петар Живковић као оличење диктатуре био смењен.

Краљ је био приморан да оживи савез( малу атанту створену 1921 године између Југославије,Чехословачке и Румуније).

Краљ је и даље задржао непријатељски став према совјетском савезу.

Краљ Александар како би проверио спољни политички положај отпутовао је за Марсеј у посети Француској.

Али на самом путу био је убијен 9 октомбра 1934 год. убили су га македонски сепаратисти у сарадњи са усташким емигрантом Анте Павловића. Извршиоц атентата био је Влада Георгијев који је одмах био убијен.

Последње речи које је краљ Александар наводно изговорио биле су „Чувајте ми Југославију“.

Краљ је сахрањен са великим почастима на којима су присуствовали владари широм Европе, сахрањен је на Опленсу у Тополи.