Источна Азија

У овом поглављу сазнаћеш:• која је висораван Источне Азије највећа на

свету;• који је народ заслужан за проналазак

штампе, барута, порцелана и папира;• где се налази највећи град света;• где се налази највећа грађевина света;• која је азијска држава економски

најразвијенија.

Источна Азија је велика азијска регија. Припада јој 27% површине и 38% становништва континента.Источна Азија подељена је на две мање регије: континенталну и приморску. Прву регију чине Кина, Монголија и Северна Кореја, а другу земље на западном ободу Пацифика - Јапан, Јужна Кореја и острвоТајван.

Географски положај и природногеографске одлике

Географски положај, границе и величина

Источна Азија се у географској литератури често назива и Далеки исток. Овај назив више описује географски положај Источне Азије у односу на Европу него њен положај у Азији.

Источна Азија налази се између Тианшана на северозападу, Алтаја, Сајана, Јаблановских планина и Великог Кингана на северу, Памира и Хималаја на југу и југозападу, а на истоку су ивична мора Тихог океана (Јужно кинеско море, Источно кинеско море, Жуто море).Регија има површину од 11,8 милиона км2,а у њој живи више од милијарду и по људи.

Хоризонтална и вертикална разуђеност

Обала Источне Азије веома је разуђена. Поред ње се пружају острвски низови који одвајају ивична мора (Берингово, Охотско, Јапанско, Жуто, Источно кинеско и Јужно кинеско) од Тихог океана. Највећа острва Источне Азије јесу Сахалин, Хоншу, Хокаидо и Тајван, а највећа полуострва Кореја, Шантунг и Љаотунг.

Источна Азија обухвата велике морфолошке целине. На истоку су кинеске приобалне низије (Манџурија, Кинеска низија) и острвски низови - од Курилских острва и Сахалина на северу, преко јапанских острва, до Тајвана на југу.

На западу регије налазе се високе веначне планине Хималаји и Кунлун, између којих је висораван Тибет (4.000-5.000 м).

Северно од Кунлуна пружају се громадне планине (Тианшан и Алтај) и басени (Таримска котлина с пустињом Такла Макан, Турфанска депресија, Џунгарија).

Источно од Монголског Алтаја и Џунгарије налази се највећа пустиња умерених ширина на свету - Гоби. То је висока, углавном каменита пустиња, висока од 800 до 1.500 м. Има површину од 1,3 милиона км2.

Јапанска острва су посебна целина Источне Азије, коју карактерише планински рељеф (70% територије) и приобалне густо насељене низије.

Клима и биљни свет Источна Азија има различите типове климе.

Континентални део на западу и северу регије има суву континенталну климу, док је на истоку клима монсунска, под јаким утицајем океана.

Лети према копнудувају топли и влажни монсуни, који доносе велику количину падавина. Зими дува сув и хладан монсун с копна према Тихом океану.Од истока према западу повећава се континенталност климе и смањује количина падавина. Због тога неке области у унутрашњости (Гоби, ЏунгаријаДакла Макан) одликује изразита безводност и велика температурна колебања у току године.

Природна вегетација у великим и густо насељеним низијама углавном је замењена биљним културама. На Тибету су развијене високопланинске степе и тундре. Највећи део регије је под полупустињама, пустињама и степама (Гоби, Џунгарија, Такла Макан).

Бактријска двогрба камила, Монголија

Воде на копнуИзворишта највећих река Источне Азије налазе се на Тибету.Реке имају највиши водостај у време монсунских киша, када се изливају из својих корита. Оне углавном теку према истоку и уливају се у ивична мора.

Највеће реке су: Амур (гранична река Источне Азије према Русији), Хоангхо (Жута река), Јангцекјанг (Дуга река) и Сикјанг (Бисерна река). У сушним северозападним деловима регије присутна је безводност. Површинских токова је мало (Тарим), а често се јављају слана језера (Лоб Нор). Ледничких језера највише има на Тибету и Хималајима.

Речни токови су ретки у пустињи Гоби.

Планинско језеро на Тибету

Рибарски чамац на Јангцекјангу

Гинко билоба назива се дрветом дедова и унука, а у храмовима Источне Азије често се гаји као свето дрво. Постоји само једна врста овог дрвета на свету. Оно је јединствена листопадна врста која нема преживелих рођака. Данас се као дивља врста налази само у планинама југоисточне Кине, али се широм света гаји у парковима и ботаничким баштама.

Поглед с Тибета на Монт ЕверестДине у пустињи Такла Макан

Снег у пустињи Гоби. Зиме су у пустињама Кине и Монголије веома хладне.

Друштвеноекономске одлике

Становништво и насеља

Источна Азија је најмногољуднија регија Азије и света.У регији је изражена неравномерна густина насељености. Док су планински и пустињски предели ретко насељени (западни део Тибета до један становник по км2), плодне наносне низије Кине, јапанских острва и полуострва Кореје имају велику густину насељености.

Традиционални шатори (јурте) у монголској степи

Држава Главни град Површина(км2 ) Број становника (2011) Густ. нас. (ст./ км2)Кина Пекинг 9.596.961 1.336.718.015 139,3Јапан Токио 377.915 126.475.664 334,7Северна Кореја Пјонгјанг 120.538 24.457.492 202,9Јужна Кореја Сеул 99.720 48.754.657 488,9Монголија Улан Батор 1.564.116 3.133.318 2,0УКУПНО 11.759.250 1.539.539.146 130,9

Најбројнији народи Источне Азије јесу Кинези (око 1,3 милијарде), Јапанци (126 милиона) и Корејци (72 милиона). Становништво припада монголоидној (жутој) раси. У верском погледу већина становништва припада будизму, конфучијанству и шинтоизму.

Кинески учитељ кунг-фуа. Из Источне Азије потичу многе

борилачке вештине.

У Кини се налази највећи број милионских градова на свету (више од 50), а међу њима и неки од највећих градова света - Шангај и Пекинг. У осталим државама Источне Азије највећи град је уједно и главни: Токио у Јапану, Сеул у Јужној Кореји, Пјонгјанг у Северној Кореји и Улан Батор у Монголији.

Политичка поделаПосле Другог светског рата, Кореју су окупирали СССР и САД. Држава је подељена 1948. године на Северну Кореју и Јужну Кореју, које су од 1950. до 1953. године водиле рат. На Олимпијским играма 2000. године спортисти две Кореје наступали су под једном заставом, али политичке и економске разлике између њих још увек онемогућавају уједињење земље.

Иако Источна Азија има свега петдржава, њу насељава 23% светске популације, а заједничка особина је припадност жутој раси.

Хонг Конг је од 1997. године поново у саставу Кине. До тада је припадао Великој Британији, која га је 1898. године изнајмила од Кине на 99 година. Данас је Хонгконг познат као јак банкарски и индустријски центар Кине. Последњи европски посед на територији ове земље био је Макао, португалска колонија која је 1999. године враћена Кини.

Кина, Северна и Јужна Кореја имају значајно рудно богатство. Кина се убраја у водеће светске произвођаче угља, нафте, руде гвожђа, обојених и племенитих метала и неметала. Јапан има скромно рудно богатство.

Природна богатства и привреда

Источна Азија једна је од најзначајнијих привредних регија света. Кина и Јапан су у групи земаља с најзначајнијим економским потенцијалом - друга и трећа економија света. Северна Кореја припада групи средње развијених земаља. Најслабије развијена држава је Монголија, чије се становништво већином бави номадским сточарством.

Источна Азија представља највећу област на Земљи у којој се производи пиринач. Значајна је и производња других житарица: пшенице, јечма, кукуруза, овса и проса. Производњажитарица, иако велика, због велике потрошње подмирује само потребе становништва Источне Азије. Кад је реч о производњи индустријског биља, највеће површине су под уљарицама (соја, уљана репица, сунцокрет). Осим житарица и индустријских биљака веома је важан узгој поврћа за сопствену исхрану.

Све земље регије, осим Монголије, значајне су по улову и преради рибе. По улову морске рибе, Јапан је на првом месту у свету, а Кина на трећем.Јапан је индустријски најразвијенија земља у Источној Азији. Јапан, Кина и Јужна Кореја имају развијену производњу аутомобила, аудио и видео опреме, рачунара, робе широке потрошње. Јапан и Кина развијају пројекте космичких технологија. Све земље, осим Монголије, имају развијену бродоградњу.

Роботизована фабрика у Јужној Кореји. Та земља је у светском врху по развоју индустрије високих

технологија.