Аустралија Александар Марковић
TRANSCRIPT
![Page 1: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/1.jpg)
AAустралијустралијaa Природногеографске
карактеристике
![Page 2: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/2.jpg)
Аустралија је најмањи континент. Захвата површину од 8 541 000 km2 и мања је и од Антарктика. Налази се на јужној земљиној хемисфери и јужни повратник је полови.
Најближа је југоисточној Азији преко Индонежанског архипелага. Од осталих континената је одвајају хиљаде километара Индијског океана и Пацифика.
![Page 3: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/3.jpg)
Карпентаријски залив
Полуострво Јорк
Велики Аустралијски залив
Тасманија
Индијски океан
Коралско мореИндијски
океан
Тиморско море
Арафурско море
Као и остали континенти на јужној земљиној хемисфери и обала Аустралије је слабо разуђена. Могу се издвојити два већа залива и полуострва и једно острво. Источно од континента, уз саму обалу, пружа се Велики корални гребен, дуг око 2 300 km са преко 6 000 коралних острва. Jош су старо-грчки географи предпостављали да се на југу Земље налази континент. Назвали су га Јужна Непозната Земља (TERRA AUSTRALIS INCOGNITA).
Архемово полуострво
![Page 4: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/4.jpg)
Холандски капетан Вилјем Јанц је 1605. год. открио полуострво Јорк, а Абел Тасман 1643. год. јужне обале Аустралије, острво Тасманију и Нови Зеланд.
Чувени енглески морепловац Џејмс Кук открио је источну обалу Аустралије и после њега почиње британска колонизација овог континента. Тек је Метју Флиндерс 1802-1803.год. први опловио Аустралију и доказао да је она целовито копно окружено океаном.
Верна реплика брода којим је Џејмс Кук опловио источне обале
Аустралије Карта из 1583. год. сa приказом непознате земље
![Page 5: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/5.jpg)
РЕЉЕФ Аустралија је најравнији и најнижи континент, средње висине од само 215 m. У рељефу се издвајају три веће целине:
Западноаустралијска висораван Централна
равница Велике разводне планине
Западноаустралијска висораван (300- 600 m) заузима 2/3 копна. Са ње се издижу старе громадне планине измењене дуготрајном ерозијом.Централна равница сe пружа јужно од Карпентаријског залива. То је најнижи (100m) и најравнији део континента.Велике разводне планине настале су пре Алпа али су и током алпске орогенезе издигнуте и израседане. Највиши врх, Кошћушко (2234m), је у Аустралијским Алпима, на југоистоку.
![Page 6: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/6.jpg)
КЛИМА
Аустралија је најсушнији континент. Највећи део има суву континенталну климу, а само 10% територије прима видше од 1000 mm падавине год. У тропском појасу на истоку југоисточни пасати доносе 1 000 до 1 500 mm падавина. Идући ка западу количина падавина опада на 250 do 300 mm. На југоистоку влада умерено топла и влажна клима, а на југозападу средоземна клима са жарким и сувим летима и кишним зимама (500 do 600 mm).
![Page 7: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/7.jpg)
ВОДЕ Аустралија има најслабије разуђену речну мрежу. Унутрашње одводњавање обухвата 60% територије. Највећи речни систем има река Мари са притоком Дарлинг.
За већину територије Аустралије карактеристични су повремени токови – крикови. У Аустралији постоји већи број заслањених језера. Највеће међу њима је Ерово језеро.
![Page 8: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/8.jpg)
ПРИРОДНЕ ЗОНЕ У Аустралији је јасно изражена зоналност. У северним и североисточним деловима континента су тропске кишне шуме и монсунсе шуме. На истоку су шуме еукалиптуса а у унутрашњости се шуме проређују и прелазе у саване, полупустиње и пустиње. На северозападу континента налази се Велика Пешћана пустиња, на југу Велика Викторија пустиња, а у централном делу Симпсонова пустиња. На крајњем југу налази се сушни кречњачки плато ‘’без дрвећа’’ – Нуларбор равница.
Вегетацију ових предела чини бодљикаво и испреплетано жбуње – буш. Пустињско земљиште је црвене боје.
![Page 9: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/9.jpg)
Еукалиптуси и акације су главне биљне врсте на тлу Аустралије. Постоји преко 500 врста еукалиптуса.
Еукалиптуси могу бити величине жбуња (5m) али и у облику дрвећа (90m). Имају необично лишће.
Дрво и лишће еукалиптуса. Доле је акација.
![Page 10: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/10.jpg)
И животињски свет Аустралије је занимљив. Постоји преко 140 врста торбара међу којима се истичу кенгури. Ту је и медведић коала, рајске птице, папагаји,
змије...
![Page 11: Аустралија Александар Марковић](https://reader035.vdocuments.net/reader035/viewer/2022062401/58f0e5a01a28ab650f8b4599/html5/thumbnails/11.jpg)
Неке животиње Аустралије и Тасманије.