Српски 7 - Читанка

�� в��

�� O��в�� в��

�� в��

�� в� ��в��

��

��

7 •

��

� ��

��в

� �

�в��

�

�� O��в�� в��

�� в� ��в�� в� ��в��

�� O

��в�

��

��

�в��

ISBN 978-86-6109-000-4

Naslovna CITANKA.indd 1 5/18/2010 4:12:17 PM

Читанка 7Језик је дрво живота Читанка за седми разред основне школе Др Оливера Радуловић

УредникМр Наташа Станковић-Шошо

Извршни уредникЛидија Станојевић

Рецензенти Проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, Филозофски факултет, Нови Сад Проф. др Михајло Пантић, Филолошки факултет, Београд Мирјана Станић, професор српског језика у ОШ „Душко Радовић“, Нови Сад

ЛектураМирјана Јовановић

Графичко обликовање Игор Мрaшић

Дизајн Студио Логос

ИлустрацијеБојана ДимитровскаИван Шаиновић

ФотографијеGetty imagesАрхива ЛогосаЗахваљујемо се Центру за позоришну документацију Стеријиног позорја.

ИздавачНови Логос Цара Душана 48, Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365e-mail: [email protected]

За издавачаНада Осмајић

Штампа

Друго издање, 2010.

Министарство просвете Републике Србијеодобрило је овај уџбеник за употребу у школамаод 2009/2010. школске године решењем број:650-02-00247/2009-06 од 21. 8. 2009. год.

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, БеоградISBN 978-86-6109-000-4COBISS. SR-ID 169625356

Др Оливера Радуловић

ЈЕЗИК ЈЕ ДРВО ЖИВОТА

ЧИТАНКА за седми разред основне школе

С А Д Р Ж А Ј

Кратак водич кроз уџбеник ......................................................................................................................... 6

У срцу настаје живот 8

Свети апостол Павле: Химна љубави ........................................................................................................ 9Антоан де Сент Егзипери: Мали принц (одломак) ............................................................................ 11Владислав Петковић Дис: Међу својима ............................................................................................... 18Стеван Раичковић: Небо ............................................................................................................................ 21Grozdana Olujić: Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo .................................................................... 23Сима Пандуровић: Бисерне очи .............................................................................................................. 28Мирослав Антић: Плави чуперак (избор) ............................................................................................ 31Десанка Максимовић: Стрепња ............................................................................................................... 34Народна песма: Диоба Јакшића ............................................................................................................... 36Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас .................................................................................. 41

Ако немаш дела, не говори о врлинама 42Словенска митологија (избор) ................................................................................................................. 43Јанко Веселиновић: Хајдук Станко (одломак) ..................................................................................... 44Народна песма: Мали Радојица ................................................................................................................ 50Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак) ................................................................................. 54Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак) ........................................................... 60Народна песма: Иво Сенковић и ага од Рибника ................................................................................ 65Давид и Голијат (одломак) ......................................................................................................................... 72Антоније Исаковић: Кашика .................................................................................................................... 74Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак) ................................................................... 79

Пред сликама песника и приповедача 82Павле Угринов: Стара породична кућа .................................................................................................. 83Иван В. Лалић: Ветар .................................................................................................................................. 88Пеђа Милосављевић: Потера за пејзажима .......................................................................................... 91Јован Дучић: Подне ..................................................................................................................................... 96 Вељко Петровић: Јабука на друму ........................................................................................................... 98Данило Киш: Ливада, у јесен ...................................................................................................................102Добрица Ерић: Песник и месец .............................................................................................................107Иво Андрић: Летећи над морем .............................................................................................................109

Осмех кроз сузе 110Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква (одломак) ................................................................111Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира (одломак) .........................................................................117Бранислав Нушић: Власт (одломак) .....................................................................................................120

Радоје Домановић: Мртво море (одломак) ........................................................................................127Антон Павлович Чехов:Чиновникова смрт ........................................................................................132

Листамо старе читанке 136Народна песма: Смрт војводе Пријезде...............................................................................................137Народна песма: Старина Новак и кнез Богосав ................................................................................139Народна песма: Ропство Јанковић Стојана ........................................................................................140Народна песма: Смрт Сењанина Ива ...................................................................................................144Пословице, питалице и загонетке (избор) ..........................................................................................145Посленичке народне песме (избор) ......................................................................................................147Народна песма: Љубавни растанак .......................................................................................................150Народна бајка: Златна јабука и девет пауница ...................................................................................152

Најдоњи камен постојања 160Свети Сава: Житије светог Симеона (одломак) ...............................................................................161Свети Сава: Писмо игуману Спиридону (одломак) ........................................................................165Народна песма: Свети Саво ....................................................................................................................167Народне легенде о светом Сави (избор) .............................................................................................169Народне приче о светом Сави (избор) ................................................................................................170Матија Бећковић: Прича о светом Сави .............................................................................................173Слободан Ракитић: Обраћање светом Сави .......................................................................................174Миодраг Павловић: Светогорски дани и ноћи (избор) ..................................................................175Васко Попа: Манасија ...............................................................................................................................176Милан Ракић: Симонида ..........................................................................................................................178

Боје горе у крви 180Љубомир Симовић: Бој на Косову (одломак) ...................................................................................181Милутин Бојић: Плава гробница ..........................................................................................................188Десанка Максимовић: Крвава бајка ......................................................................................................191Ana Frank: Dnevnik (odlomak) ...............................................................................................................194Иво Андрић: Дјеца (одломак) ................................................................................................................198Владимир Пиштало: Мајка (одломак) ..................................................................................................199Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српскога (одломак) .................................200

Појмовник 201

26 27

U srcu nastaje život Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo

1. Pažljivo pročitaj priču Grozdane Olujić. Obrati pažnju na uvodni deo. Šta je povod svađi među zvezdama? Zašto najnežnije i najblistavije zvezdane lepotice silaze na zemlju? Slobodno komentariši tekst. Iznesi svoje utiske o delu. 2. Uporedi roman Mali princ sa Zvezdom u čijim je grudima nešto kucalo. Kakve sličnosti zapažaš? Kako pisci posmatraju život? Gde se događa radnja upoređenih tekstova? U koje vreme? Kakve događaje pripovedaju na-ratori? Kakav je odnos pripovedača prema događajima? 3. Obrati pažnju na motiv zvezde. Šta zvezda simboli-zuje? Izloži ukratko ispripovedane događaje u priči. Poznato ti je da se uzajamno povezani događaji u jednu celinu književnog dela nazivaju fabula. 4. Na koju te epsku vrstu podseća Zvezda u čijim je grudi-ma nešto kucalo? Objasni zašto. Ko su glavni junaci priče? Šta je povezalo zvezdu-lepoticu sa frulašem. Kakvo se čudo dogodilo Zvezdi? Kao što je mali princ čuvao ružu u srcu, tako je i Zvezda doživela čudesni preobražaj – dobila je ljudsko srce. Objasni kako se to dogodilo. Kako

se Majka odnosi prema radoznaloj i umetnosti naklon-jenoj Zvezdi? Šta je zagrejalo njene obraze i raskravilo zaleđene grudi? Pročitaj pažljivo priču po drugi put. Obrati pažnju na to koji oblici kazivanja preovladavaju? 5. Kakav je stil Grozdane Olujić? Čime se postiže poetičnost priče? Koja stilska sredstva doprinose slikovitosti ove moderne bajke? Čime se postiže živost i neposrednost kazivanja? Na koga te podsećaju zvezde sklone avanturama? Naučili smo da se smisao na-rodnih bajki zasniva na prenеsеnom značenju. Kao i u Malom princu, koji se završava letom glavnog junaka na njegovu planetu, i ovde je reč o uzletu, odlaskom među zvezde. Prevedi označene metafore. Šta se dogodilo čobaninu? Objasni značenje sintagme padanje zvezde. Kakav smisao pridaje ovoj pojavi naš narod? Zaključi o čemu pripoveda Grozdana Olujić. Čime se prevazilazi prolaznost i smrt? Kakva je sudbina lepote u svetu?6. Uporedi narodne bajke koje ste tumačili sa umetničkom bajkom. Šta zapažaš? Nabroj sličnosti i uoči razlike. Kako na tebe deluju bajke?

Razgovor o umetničkom delu

BAJKA označava duže epsko delo u prozi koje govori o čudesnim događajima na simboličan način. Vuk Karadžić bajke naziva gatkama ili ženskim pripovetkama jer govore o događajima koji nisu mogući u stvarnosti. Bajke su se pripovedale da zabave slušaoce. Počinju i završavaju se opštim mestima. Vreme koje opisuju je zatvoreno u priču – neodređeno prošlo, a prostor je udaljen. Junaci bajke su ljudi koji u priči pokazuju svoje izuzetne sposobnosti i velikim trudom zaslužuju sreću na završetku. Nemaju imena i određeni su pozivom kojim se bave ili visokim poreklom (čobanin, carev sin, princeza). Glavni lik u bajci ide u potragu za srećom. Pomažu mu natprirodna bića koja ga ne

plaše. Junak bajke uz velike napore, zahvaljujući pomagačima, postiže željeno. Očekivan srećan kraj odlaže se nizom epizoda. Bajka ne poznaje smrt i uvek se srećno završava. Jezik bajke je simboličan, kao i junakova sudbina.AUTORSKA BAJKA je nastala u doba razvijene pisane književnosti. Reč je o proznoj vrsti koja pri-poveda čudesne događaje, čiji nam je autor poznat. Obrati pažnju na čudesnu priču Grozdane Olujić Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo. Uporedi je sa nekom bajkom koju si skoro čitao/-la. Postoji li veza ove autorske bajke sa stvarnošću? Obrazloži odgovor odlomcima iz teksta!

Ponavljamo i usvajamo teorijske pojmove

Zvezde – nebeska tela koja se dovode u vezu sa sudbinom ljudi. Postojalo je verovanje da utiču na sve važne događaje u istoriji čovečanstva. Na nebu se odražava površina zem-lje, pa su i nazivi sazvežđa u vezi sa predmetima i pojavama koje se sreću na zemlji (Mali medved, Velika kola). Smatra se da ima onoliko zvezda, koliko i ljudi. Rođenjem čoveka pali se jedna zvezda. Padanje zvezde simbolizuje čovekov nestanak. Verovalo se da zvezde imaju ljudsku prirodu, kao i svojstvo rađanja, spavanja, govora. Naši preci su bili uvereni da će se čoveku ispuniti želja kada ugleda zvezdu padalicu. Predanja čuvaju verovanje da se duše umrlih pret-varaju u zvezde i odlaze na nebo. Zvezda je u hrišćanstvu simbol božanske naklonosti. Spasiteljeva zvezda je dovela mudrace sa istoka u Vitlejem, gde se Isus rodio, da mu se poklone.Mesec – prema narodnim verovanjima Mesec je znak smrti. Simbolizuje noć i carstvo tame, za razliku od Sunca, koje je gospodar svetlosti. Folklorne predstave vezuju Mesec i Sunce rodbinskim odnosima. Pomračenje Meseca objašnjavalo se velikom kataklizmom u svemiru – verovalo se i da ga je progutao vuk. Sloveni su se krili od mesečeve svetlosti ubeđeni da je štetna. Pojava nekih bolesti dovođena je u vezu s mesečevim uticajem. Duše umrlih, prema verovanju, odlaze na Mesec.Frula – simbolizuje pastirski život. Izmislio ju je Pan, Bog šuma i pećina, zaštitnik prirode. Predstavljan je na slikama kao polučovek-poluživotinja. Motiv svirača na fruli javlja se u mnogim bajkama.

Iz riznice reči

Jedna priča iz drevne Grčke govori o svađi među boginjama oko toga koja je najlepša. Najupornije u nadmetanju su bile Hera, majka svih bogova i zaštitnica braka, Atena, boginja mudrosti i rata, i Afrodita, boginja lepote. Pozvale su trojanskog kraljevića Parisa da dodeli krunu najlepšoj. Pošto su bile veoma sujetne, svaka je, krišom od one

druge, pokušala da podmiti sudiju. Hera je Parisu ponudila – bračnu sreću, Atena – ratničku slavu, a Afrodita – najlepšu ženu sveta, lepu Helenu! Budući da je Paris izabrao Afroditin dar, a lepa Helena je bila udata žena, došlo je do njene otmice. To je bio povod Trojanskom ratu koji je trajao punih deset godina, jer je gnevni muž bio niko drugi do grčki kralj Menelaj, koji je sa svojim bratom Agamemnonom poveo vojsku na Troju da bi oslobodio svoju ženu.

Ako te neko pita...Zašto je izbio Trojanski rat?

Grozdana Olujić (1934) piše romane, pripovetke i autorske bajke. Njeno delo je spoj čudesnog i realnog. Objavila je romane Izlet u nebo, Glasam za ljubav, Ne budi zaspale pse. Poznata je njena zbirka pripovedaka Afr ička ljubičica.

Značajne su i zbirke Sedefne ruže i druge bajke, Nebeska reka i Kamen koji je leteo i druge bajke. Grozdana Olujić se svojim čudesnim pričama bori za lepotu, dobrotu i plemenitost sveta, putujući u svet mašte i sna. Zapažen je i njen roman-bajka Zvezdane lutalice.

Beleška o piscu

Читање је чудесно путовање. Водиће вас у пределе у којима до сада нисте боравили. Књига је и времеплов који ће вас вратити у прошлост, да сазнате како се некада живело; она ће вас одвести и у будућност, да наслутите шта може постићи човек у својим прегнућима. Књига је, изнад свега, уметничко дело, попут слике или музике.

Жеља ми је била да одабрани књижевни текстови подстакну ваше дружење са књигом. Читајући текстове у овој читанци, схватићете због чега је језик дрво живота. Нека вас кроз свет књижевног дела води љубав према књижевности!

Ауторкa

Кратак водич кроз уџбеник

Поштовани ученици,

Добро дошли у свет књижевности!

ИлустрацијаНа креативан начин

(репродукцијом, фотографијом и

цртежом) илуструју се књижевни

текстови.

Ако те неко пита...Овде можете прочитати занимљивости из света

књижевности, историје…

Према боји може

да се препозна поглавље.

Уводна мотивацијаОсмишљена је да вас уведе

у свет књижевног дела и има за циљ да подстакне

читалачка интересовања.

111

Pokondirena tikvaЈован Стерија Поповић

Покондирена тиква је једна од најпознатијих Стеријиних комедија. Критикује и изобличава мане малограђанског света оличене у Феми, жени опанчара, која после мужевљеве смрти заборавља своје порекло. Опчињена културом отменог света жели да преко ноћи и на велика врата уђе у високо друштво. Усваја начин изражавања, облачења и понашања који јој не приличе. Описан је њен сукоб са околином, која увиђа њене заблуде. Пишчева намера је била да хвали врлину, а куди порок – зато је помодарки Феми супротставио скромну Евицу.

ЛИЦА:

ФЕМА, богата удовица ЕВИЦА, њена кћи МИТАР, Фемин братЈОВАН, шегртВАСИЛИЈЕАНЧИЦА, служавка

ДЕЈСТВО ПРВО Позорје прво

Фема и Евица

ФЕМА: Једанпут за свагда, ја нећу да си ми таква као што си досад била. Какве су ти те руке, какав ти је образ испуцан и изгрђен, канда си од најгоре паорске фамилије. Опет ти кажем, девојко, ја хоћу ноблес у мојој кући.

ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме и покојни отац учио да није срамота радити?

ФЕМА: Шта твој отац, он је био, да ти кажем, простак, није разумевао ни шта је шпанцир ни шта је журнал. Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу.

ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила.ФЕМА: Твој уја... Јес’ чула, како те није срамота тако што говорити!

Какав уја? Немаш ти никаквог од рода чизмара.

одломак

�� Сцена из позоришне представе

Покондирена тиква

Назив поглављаКњижевне текстове повезују

тематика, жанр, књижевни јунаци, идеје или неке друге

особености књижевног дела.

Белешка о писцу

У овом пољу сазнаћете нешто

више о аутору чије ћете текстове

тумачити.

Разговор о уметничком делу Питања и задаци на различите начине

представљају мотивацију за рад на тексту и воде вас кроз тумачење књижевног дела.

6

7

18 19

Владислав Петковић Дис

Међу својима је једна од најбољих и најпотреснијих Дисових песама написаних у изгнанству. Искрено и непосредно је опевана породична нежност, топлина и чежња за домом. Лирски субјект је несрећан што је далеко од Србије и што је одвојен од својих најмилијих за које слути да их више никада неће видети. Владислав Петковић Дис је због предосећања своје смрти, изражене у поетским наговештајима, назван трагичним јунаком модерне српске поезије.

Me¬u svoÀima

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис’о да још живиш, мој пределе млади.Моја лепа звезда, мајка и робиња,Боже! Шта ли данас у Србији ради?

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.Оживеле воде, ђурђевак и руже.И мирише земља која стално растеУ гроб и тишину, мој далеки друже.

Једно твоје вече. Идеш кући спороУлицама страха, и душа ти јеца.Твоје гладне очи, моја дивна зоро,Храни љубав мајке: „Нека живе деца.“

Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.А два наша цвета из четири ратаУ твоме су крилу, образе ти суше:„Мама, зашто плачеш? Је л’ писао тата?“

У велике патње невино питање Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди... Напољу је видно, као пред свитање. К’о да ће се дићи гробови и људи.

Скупила си сузе у косе детиње.Све вас гледам сада крај гозбе сироте.Лице ти се ведри: то душа светињеЉуби твоје чело, мој сјајни животе.

тињати – слабо,без пламена горетијецати – плакати

У срцу настаје живот Међу својима

1. Неколико пута прочитај песму. Увежбај изражајно читање. Обрати пажњу на то које ћеш речи нарочито нагласити. Њих је песник издвојио и стилски истакао. На примеру песме Међу својима потврдићеш и обновити усвојено знање о емоционалности и субјективности песничког језика. Пронађи стих у ком Дис говори о својим

осећањима. Он их изражава на једноставан и ефектан начин.2. Објасни песничку слику: У мом срцу поноћ. Каквим осећањима је она обојена? На чему се заснива? Приметићеш да лирски субјект цео свет смешта у своје срце. Шта поноћ изражава у песми? Каква је веза међу упоређеним појмовима?

Разговор о уметничком делу

МЕТАФОРА је стилска фигура која се заснива на преносу значења са једне речи на другу. Можемо је одредити и као скраћено поређење из ког је изостављен познатији предмет који поредимо. Упореди метафору са поређењем. Каква је веза између појмова које песник повезује? Шта се постиже изостављањем поредбене речи као („слично“) при метафоричном изражавању? Да ли се овим наглашава подразумевани предмет или појам са којим се пореди? Метафора се заснива на заједничкој особини два предмета или појма. Дисова метафора поноћ у срцу повезује осећања туге и безизлаза са поноћним амбијентом. Њоме се постиже сликовитост и непосредност (једноставност, природност) изражавања. Читалац добија утисак да је цео свет у песниковом срцу. За њега је свитање сусрет са најдражим особама, а поноћ трајно одвајање од њих. Атмосфера је у песми пуна страха, неизвесности и зле слутње. Своје сложено емотивно стање песник изражава метафором.

Учимо нешто ново

Напиши састав на тему: Недостајали су ми ближњи. Присети се неког догађаја и обоји га осећањима, слутњама. Потруди се да у саставу постигнеш сликовитост изражавања употребом метафоре.

Ослушни песму и закључи како она звучи. Дис је познат по музикалности својих стихова. Покушај да одсвираш песму Међу својима.

Стваралачки задаци

КОНТРАСТ је стилска фигура којом се врши поређење по супротности. Пронађи стилска средства којима се наговештава трајни растанак најдражих. Буђење природе у пролеће супротстављено је вечерњем амбијенту који појачава осећање усамљености жене и деце. Какав

се ефекат постиже поређењем по супротности? Својим речима упореди контраст и метафору. Објасни шта песму чини још потреснијом. Пронађи стих у ком су најинтензивније изражена осећања. Објасни стих: То душа светиње љуби твоје чело, мој сјајни животе.

Понављамо и усвајамо теоријске појмове

Какво је значење биља?

ЂУРЂЕВАК – бере се уочи Ђурђевдана да би била цветна година. Од њега се плету венци и стављају на врата и кровове кућа. Симболизује раст и напредак.

Ako te neko pita...

28 29

Сима Пандуровић

Biserne ohi

Као дух јесени у шум лишћа свела,К’о туга у живот наших жеља тајних, У моју се душу нечујно уплела,На плими уздаха немих и бескрајних,Сугестија тиха са висина ледних,Дубином страсти свих срдаца вернихИ тамне ноћи – сугестија једнихОчију бисерних.

Њихов сјај је био плав, мутан и чедан,Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;Он је дав’о дубок незнан израз једанЧежње наших снова и минуле бољке;Он је скрив’о благо успомена чедних,Нежност жутих ружа и кринова смерних.Нада мном и сада сија туга једнихОчију бисерних.

И онда, кад звезда моје судбе зађеЗа малу хумку трошних земних жеља,Последњи, општи удес кад нас снађеИ нестане наших патња и весеља,Нада мном ће, као чар усана медних,К’о лелујав, меки сјај висина сферних,Лебдети и тада сетан осмех једнихОчију бисерних.

бисеран – који је од бисерауплести – увућиплима – подизање нивоа мора; преносно: настајање, нарастање нечегасугестија – утицај на вољу другихчедан – онај који је без порока, смеранскупоцен – драгоценбољка – болест; бол, патња крин – назив за украсну биљку с великим цветовима који могу бити беле и жуте боје; љиљантрошан – који се лако троши, осипа; дотрајаоудес – немио догађај, несрећасфера – небески сводсетан – тужан, потиштен

1. Пажљиво прочитај песму Бисерне очи неколико пута. Обрати пажњу на значења објашњених речи. Добро размисли, па одговори, како песник користи речи? Шта запажаш? 2. Књижевно дело можемо одредити као уметност речи. Песнички језик се разликује од свакодневног говора јер речи добијају нова значења да би истакла песникова осећања и размишљања. Лепоту песме Бисерне очи треба откривати постепено, трагати за њом као за бисером у шкољки. Зашто се у песми понавља мотив бисерне очи? Шта се постиже понављањем? Пронађи песничке слике које наглашавају расположење лирског субјекта. Која стилска средства користи лирски субјект да дочара дејство бисерног погледа? Зашто је лирски субјект меланхоличан (тужан)? Мотиви из природе служе песнику да изрази своја

осећања. Пронађи их у тексту. Објасни да ли су расположења лирског субјекта у складу са атмосфером позне јесени. Пронађи у песми поређења која конкретизују његова осећања. Какве су бисерне очи? Шта сазнајемо о њиховом погледу? Подвуци епитете који нам дочаравају њихов поглед. 3. Песма Бисерне очи говори о непролазним осећањима. Песника инспирише лепота коју не може досећи, и чежња за бисерним очима које су далеко у леденим висинама и сновима. Лирски субјект чезне за погледом који је далек као бисер у шкољци и за непролазним осећањима која побеђују смрт. Пронађи у песми метафору која на сличан начин означава смрт. Можеш ли наслутити зашто је поглед очију бисеран, плав, хладан и чедан, а зашто мек, лелујав, чежњив и снен? Где је драга лирског јунака песме?


У песми Небо Стевана Раичковића упознали сте појам симбола. Примени научено на примеру песме Бисерне очи. У откривању симболичних значења може да ти помогне игра асоцијација. Пођимо од мотива бисерне очи који је истакнут насловом. Обрати пажњу на објашњење речи бисер на маргини текста. Објасни на шта те све бисер подсећа. Које особине поседује? Пронађи бисерни накит и дотакни га. Каква је твоја реакција на додир бисера? Шта запажаш гледајући га? Објасни како замишљаш бисерне очи. Провери своја запажања у Речнику симбола.

Примењујемо научено

БИСЕР – у неким културама је симбол жене и везује се за воду. Редак је, чист и драгоцен, јер се крије у шкољци. Симболизује скривену лепоту за којом се трага. Бисер се ствара око зрна песка или другог чврстог ткива које повреди шкољку. Постоји легенда да бисер сија зато што настаје од бљеска муње или од капи росе која пада у шкољку. Грчка богиња лепоте и љубави, Афродита, рађа се из шкољке као бисер. На Истоку бисер симболизује племенитост и зато украшава круну краљева.КРИН – симболизује неостварену љубав. Доводи се у везу са Месецом и сновима. Као симбол невиности сматра се Богородичиним цветом.

Из ризнице речи

У срцу настаје живот Бисерне очи

РечникНепознате речи објашњене су

на маргинама.

Примењујемо наученоКонструктивна питања воде вас ка решавању проблема и

усвајању нових појмова.


Осим значења појединих речи,

моћи ћете да сазнате и нешто

више о њима.

Стваралачки задациНа креативан начин

одговорите на постављене захтеве.

Понављамо и примењујемо

теоријске појмовеОвде се налази кратак преглед

основних књижевнотеоријских

појмова.Учимо нешто новоОбјашњења важних

књижевнотеоријских појмова налазе се у овом пољу.

Наслов књижевног

текста

Анђео на Христовом гробу

У СРЦУ НАСТАЈЕ ЖИВОТ

9

Ximna ½ubaviАпостол Павле

Химна љубави апостола Павла песнички је текст из Посланице Коринћанима, која се налази у склопу новозаветних списа названих Дела апостолска. Саставни је део Библије која се састоји из Старог и Новог завета и има велику културно--историјску и књижевну вредност. Реч је о првим књигама које су Ћирило и Методије у IX веку превели на старословенски језик, и тим мисионарским чином обележили почетак писмености и ширења хришћанства међу Словенима. Посланица Коринћанима је настала 55. године у време хришћанске мисије апостола Павла. Коринт, смештен на превлаци која спаја грчко копно и Пелопонез, био је значајно саобраћајно и трговачко средиште, познато по нехришћанском понашању и неморалу људи. Апостол Павле својом посланицом (песма у облику писма) позива Коринћане на љубав и подсећа их на частан, поштен и осмишљен живот. Химна љубави се налази у свим значајнијим антологијама светске љубавне и духовне поезије.

Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или прапорац који звечи.

И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.

Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се.

Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини.

Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути,

знање ће престати.Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо;

А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично.Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а кад сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско.

Јер сада видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.

А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.

прапорац – звончићпророштво – прорицањесажећи се – спалити се, изгоретигордити се – поносити се преко мере


10

1. Пажљиво прочитај стихове апостола Павла. О чему они говоре? Каква осећања изазивају, а каква размишљања подстичу? Размисли и одговори које врсте љубави постоје.

2. Шта све може значити реч благо? Шта значи реч творити? Сазнај одакле потиче реч Библија.

Пред тобом је скупина књижевних текстова који су повезани мотивом љубави: према човеку, пријатељу, уметности, вољеном бићу и породици. Видећеш да се у различитим уметничким облицима и на различите начине може говорити о овој теми: у роману, бајци, песми. Сваки текст прочитај пажљиво и размисли о његовим значењима. Читај са оловком у руци и провери како разумеш смисао речи. То ћеш најбоље урадити ако нађеш што више синонима за сваку реч у делу које читаш.

Обрати пажњу на објашњење непознатих израза и појмова на маргини текста. У школску свеску бележи новоусвојене речи и појмове. Користићеш их при писању домаћих и писмених задатака. Тако ћеш богатити речник и увидети да је свет уметничког дела саздан од речи!

Било би лепо да имаш читалачки дневник. У њега бележи лепе мисли, описе, делове текста који ти се допадају. Слободно коментариши дело који читаш. Тако ћеш се лако подсетити градива из књижевности док се припремаш за одговарање или за писмене задатке. Нека те свака реченица подстиче да се боље изражаваш и лепше пишеш! Не заборави да је књига ризница знања и мудрости.


11

Mali princАнтоан де Сент Егзипери

Егзиперијев Мали принц је књига о љубави и лепоти, сведочење колико су оне насушно потребне човековом духу и колика је њихова моћ у преображавању и оплемењивању људске душе. Треба са овом књигом живети и одрастати, стално јој се враћати, читати је увек на нов начин, из ње научити да је највеће богатство бити и остати дете. Бити звезда која греје и светли, а не хладна и мрачна планета. Научити да живот настаје из топлог срца у коме се може расцветати ружа. Томе нас учи Mали принц.

XX

Али се деси да мали принц, пошто је дуго корачао по песку, камењу и снегу, најзад пронађе неки пут. А сви путеви воде ка људима.

– Добар дан – рече он.Био је то врт пун расцветалих ружа.– Добар дан – одговорише руже.Мали принц их погледа. Све су личиле на његову ружу.– Ко сте ви? – упита их запрепашћен.– Ми смо руже – рекоше оне.– Ох! – рече мали принц...Осећао се врло несрећан. Његова ружа му је причала да је она

јединствени примерак своје врсте на свету. А ево, само у једном врту, било их је пет хиљада потпуно истих!

„Она би била врло увређена кад би то видела“, помисли он... „страшно би се закашљала и правила би се као да умире да не би испала смешна. И ја бих био принуђен да се правим као да је негујем, јер би иначе, да би и мене понизила, стварно пристала да умре...“

Затим помисли опет. „Веровао сам да сам богат што имам јединствен цвет, а у ствари имам само обичну ружу. Њу и моја три вулкана која ми допиру до колена, и од којих је један можда заувек угашен; све то не чини ме баш великим принцом...“

И он леже на траву и горко заплака.

одломак

12

XXI

Тада се појави лисица.– Добар дан – рече лисица.– Добар дан – учтиво одговори мали принц који се окрете, али не

виде ништа.– Ево ме овде – рече један глас под јабуком...– Ко си ти? – упита мали принц. Врло си лепа...– Ја сам лисица – рече лисица.– Ходи да се играмо – предложи јој мали принц. – Нисам припитомљена.– Ах! извини – рече мали принц.А онда, размисливши, додаде:– Шта значи то „припитомити“?– Ти ниси одавде – рече лисица – шта тражиш?– Тражим људе – рече мали принц. – Шта значи то „припитомити“?– Људи имају пушке – рече лисица – и они лове. То је прилично

незгодно! Али они гаје и кокоши. По томе су занимљиви. Тражиш ли кокоши?

– Не – рече мали принц. – Тражим пријатеље. Шта значи то „припитомити“?

– То је нешто што се давно заборавило – рече лисица. – То значи „створити везе...“

– Створити везе?– Наравно – рече лисица. – Ти си за мене само мали дечак сличан

стотинама хиљада других дечака. И ти ми ниси потребан. А ни ја теби нисам потребна. Ја сам за тебе само лисица слична стотинама хиљада лисица. Али, ако ме припитомиш, бићемо потребни једно другом. Ти ћеш за мене бити једини на свету. Ја ћу за тебе бити једина на свету...

– Почињем да схватам – рече мали принц. – Постоји једна ружа... мислим да ме је припитомила...

– То је могуће – рече лисица. Чега све нема на Земљи...– Ах! то није на Земљи – рече мали принц. Лисица је изгледала врло

радознала:– На некој другој планети?– Да.– Има ли ловаца на тој планети?– Не.– Гле, па то је занимљиво! А кокоши?– Не.– Ништа није савршено – уздахну лисица. Али лисица се поново врати

на своју мисао:– Мој живот је једнолик. Ја ловим кокоши, људи лове мене. Све

кокоши су сличне, и сви људи су слични. Мени је, дакле, помало досадно. Али, ако ме ти припитомиш, мој живот ће бити као обасјан сунцем. Упознаћу бат корака који ће бити друкчији од осталих. Други кораци ме терају под земљу. Твој ће ме као музика позивати да изађем из рупе. А затим

13

У срцу настаје живот Мали принц

погледај! Видиш ли, тамо доле, поља пуна жита? Ја не једем хлеб. За мене жито не представља ништа. Житна поља не подсећају ме ни

на шта. А то је жалосно! Али ти имаш косу боје злата. Биће дивно кад ме припитомиш! Жито, које је позлаћено, подсећаће ме на тебе. И ја ћу волети шум ветра у житу...

Лисица ућута и дуго гледаше малог принца:– Молим те... припитоми ме – рече она.– Врло радо – рече мали принц – али немам много времена. Треба да

пронађем пријатеље и да се упознам с многим стварима.– Човек познаје само оне ствари које припитоми – рече лисица. Људи

немају више времена да било шта упознају. Они купују готове ствари код трговаца. А како нема трговаца који продају пријатеље, људи више немају пријатеља. Ако хоћеш пријатеља, припитоми ме!

– Шта треба да радим? – упита мали принц.– Треба да си веома стрпљив – одговори лисица. – Најпре ћеш сести

мало даље од мене, ето тако, на траву. Гледаћу те крајичком ока, а ти нећеш ништа говорити. Говор је извор неспоразума. Али, сваког дана, сешћеш мало ближе...

Сутрадан мали принц поново дође.– Било би боље да си дошао у исто време – рече лисица. – Али ако

долазиш, на пример, у четири сата поподне, ја ћу бити срећна већ од три сата. Што време буде одмицало, бићу све срећнија. У четири сата бићу узбуђена и узнемирена; упознаћу цену среће! Али ако будеш долазио кад ти падне на памет, никад нећу знати за који час да спремим своје срце... Потребни су читави обреди за то.

– Шта је то обред? – упита мали принц.– И то је нешто што се давно заборавило – рече лисица. – То је оно

што чини да се један дан разликује од другог, један час од других часова. Код мојих ловаца, на пример, постоји један обред. Они четвртком играју са сеоским девојкама. Четвртак је, дакле, диван дан! Идем у шетњу чак до винограда. Кад би ловци играли кад им падне на памет сви би дани личили један на други, а ја не бих уопште имала одмора.

Тако мали принц припитоми лисицу. А кад се дан растанка приближи:– Ах! – рече лисица... – Плакаћу.– Сама си крива – рече мали принц – нисам ти желео никаква зла, али

ти си хтела да те припитомим.– Наравно – рече лисица.– Значи, тиме ништа не добијаш!– Добијам – рече лисица – због боје жита.Затим додаде:– Иди, погледај поново руже. Схватићеш да је твоја јединствена на

свету. Врати се онда да ми кажеш збогом, а ја ћу ти поклонити једну тајну.Мали принц оде да поново види руже.– Ви уопште не личите на моју ружу, ви још ништа не значите – рече

им он. – Нико вас није припитомио, и ви нисте никога припитомиле. Ви сте као што је била моја лисица. Била је то обична лисица слична стотинама хиљада других. Али ја сам од ње направио свога пријатеља, и она је сада

14

јединствена на свету.Руже су се осећале веома нелагодно.– Лепе сте, али сте празне – рече им он још. – Човек не може да умре за вас. Наравно, обичан пролазник поверовао

би да моја ружа личи на вас. Али она сама значајнија је од свих вас заједно зато што сам ја њу и заливао. Зато што сам њу стављао под стаклено звоно. Зато што сам њој направио заклон. Зато што сам због ње поубијао гусенице (сем оне две-три ради лептирова). Зато што сам њу слушао како се жали, хвалише или како понекад ћути. Зато што је то моја ружа.

И он се врати лисици.– Збогом – рече јој он...– Збогом – одговори лисица. – Ево моје тајне. Сасвим је једноставна:

човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.– Суштина се очима не да сагледати – понови мали принц да би

запамтио.– Време које си уложио око твоје руже чини ту ружу тако драгоценом.– Време које сам уложио око моје руже... – рече мали принц да би

запамтио.– Људи су заборавили ту истину – рече лисица. – Али ти не треба да

је заборавиш. Ти си заувек одговоран за оно што си припитомио. Ти си одговоран за твоју ружу...

– Ја сам одговоран за своју ружу – понови мали принц да би запамтио.

15

XXVII

Од тада је сигурно прошло већ шест година... Још никада нисам причао ову причу. Када су ме другови поново угледали, били су веома радосни што ме виде живог. Био сам тужан, али сам им говорио: То је због умора.

Сада сам се мало утешио. То јест... не сасвим. Али поуздано знам да се вратио на своју планету, јер у зору нисам пронашао његово тело. Није то било баш тако тешко тело... А ја волим ноћу да слушам звезде. То је као да звони петсто милиона прапораца...

Али, гле, збива се нешто необично. Брњици коју сам нацртао за малог принца заборавио сам да додам кожни ремен! Никада нећете моћи да је завежете својој овци. Па се питам: Шта ли се догодило на његовој планети? Можда је одиста овца појела цвет?

Час кажем себи: „Наравно да није! Мали принц ставља сваке ноћи свој цвет испод његовог стакленог звона, и добро мотри на своју овцу.“ Тада сам срећан. А све звезде се тихо смеју.

Час кажем себи: „Једном или другом приликом човек буде расејан, и то је довољно! Једне вечери је заборавио стаклено звоно, или се овца ноћу бешумно искрала...“ Тада се сви прапорци претварају у сузе!

У томе је одиста велика тајна. За вас, који такође волите малог принца, као и за мене, ништа на свету није истоветно ако је, негде, незнано где, нека овца коју не познајемо појела или није појела једну ружу... Погледајте небо. Запитајте се: Да ли је овца појела цвет или није? И видећете да се све мења...

А ниједна одрасла особа неће никад разумети зашто је то толико важно.

Ово је за мене најлепши и најтужнији предео на свету. Исти је као онај на претходној страници, али сам га још једанпут нацртао да бих вам га добро показао. Ту се мали принц појавио на земљи, а затим ишчезао.

Погледајте пажљиво тај предео да бисте га сигурно могли препознати, ако једног дана отпутујете у Африку, у пустињу. А ако вам се догоди да прођете туда, преклињем вас, не журите, причекајте мало, тачно испод звезде! Ако вам тада приђе неко дете, ако се смеје, ако му је коса златна, ако не одговара на постављена питања, сигурно ћете погодити ко је. Тада будите љубазни! Не остављајте ме тужног: брзо ми пишите да се вратио...


будите љубазни! Не остављајте ме тужног: брзо ми пишите да се вратио...

16

Пред тобом су три одломка из романа Мали принц Антоана де Сент Егзиперија, које читаш у целини и обрађујеш у оквиру лектире.

Роман има сложену композицију – састоји се из 27 кратких поглавља која су веома богата значењима. Одговарајући на постављена питања, тумачићеш најзначајније делове Малог принца и уочити сложену грађу овог романа. Тако ћеш дело боље разумети, као и препоруку писца: Нећу да се моја књига чита површно.1. О чему се приповеда у овом одломку романа? Који облици изражавања доминирају? На шта нас упућују? Обрати пажњу на догађаје. Шта те изненађује? Какав начин изражавања користи писац? Присети се усвојених појмова. Како називамо стилско средство којим се метафорично значење преноси на цео текст? Како се понаша мали принц? Чиме је мотивисано његово путовање по земљи? Шта те изненађује у његовом понашању? Зашто је драгоцен разговор који води са лисицом? 2. Шта мислиш зашто се Егзипери одлучио да причу о љубави развија кроз дијалог дечака и лисице? Како се зове прозна врста заснована на пренесеном значењу у којој су јунаци животиње? Чиме се завршава басна? Упореди је са завршетком приче која каже да се само срцем може видети и разумети. Који делови двадесет и првог поглавља

романа Мали принц личе на басну? Запази разлике између Егзиперијеве приче о дечаку и лисици и народних басни. Шта симболизује лисица у Егзиперијевом делу? Пронађи елементе бајке у одломцима. Шта је чудесно у приказаним догађајима? Наратор у Егзиперијевом роману каже: Волео бих да сам ову књигу почео као бајку. Како се завршава роман и одговара ли то уобичајеном епилогу у бајкама. Како се писац односи према традиционалним приповедним облицима?3. Пронађи поуку у наведеном одломку и препиши је у свеску! Шта закључујемо о савременом роману као прозној врсти? Подвуци најлепша и најсадржајнија места у дијалогу. Замисли да су фрагменти романа приче. Дај им наслове. Илуструј их тако да истакнеш свој читалачки доживљај.4. Обрати пажњу на последњу целину која је епилог (завршно поглавље) Малог принца. Закључи има ли епизода о малом принцу и лисици дословно или пренесено значење? Шта наратор поручује читаоцу? Како му се обраћа? Зашто је приповедач тужан? Када је приповедач радостан? Какво се чудо догодило у пустињи и како је пилот преживео пад авиона? Шта је за тебе пријатељство? Напиши причу о другом доласку малог принца на земљу.


Како је ружа добила трње?

Свети Амброзије је забележио хришћанско предање о томе како је ружа била рајски цвет. Није имала трње у време када је цео свет био Божја башта. Адам и Ева, први људи, после побуне против Божјег ауторитета, губе место у рају и бивају из њега изагнани на Земљу. Тада је ружа добила трње, да подсети човека на губитак милости Божје.

„Ружа је као и код других народа тако и код нас, цвет љубави. У љубавним народним песмама спомиње се често; са њом се идентификује млада девојка. Љубавна гатања с помоћу ње врше се на Ђурђевдан. У околини Ђевђелије уочи Ђурђевдана обележи девојка црвеним концем трн ружиног цвета и сваки цвет назове мушким именом; сутрадан позове другарице да покажу који хоће цвет и тако јој покажу суђеника. Међународни мотив о девојци којој из уста падају руже познат је и у нашим приповеткама. У рају има највише босиљка и ружа.“

(Веселин Чајкановић, Религија и култ дрвета и биљака, одломак)

Ako te neko pita...

17


БАСНА је врста поучне приче која се заснива на пренесеном значењу. Животиње су њени јунаци, а понашају се као људи. Настала је као творевина усмене књижевности, али се среће и у уметничкој. У нашој књижевности је Доситеј Обрадовић познат и као баснописац. Поента (место у делу које заокружује његов смисао) басне је у поуци или наравоученију.РОМАН је најобимније епско дело у прози. Термин је француског порекла и означава дела писана на народном језику. Реч је о слободном прозном облику који је био намењен народу. Романи су првобитно писани у стиховима, а касније се јављају у прозном облику. Спадали су у забавну књижевност. Роман

представља форму која доминира у новом веку. Тематски су окренути човеку и његовој судбини. Романе према тематици делимо на: друштвене, породичне, социјалне, психолошке, историјске, авантуристичке, љубавне и криминалистичке. Друга подела је према тону који доминира. Разликујемо сентименталне, хумористичке, сатиричне и поучне романе.

Мали принц Антоана де Сент Егзиперија је авантуристички роман за децу. Малог принца тумачи су различито одређивали као савремену бајку, аутобиографски роман, песму о детињству, педагошки роман, мали ђачки катехизис (верски приручник). Закључи о каквом делу је реч!


ОБРЕД је радња везана за вршење верских прописа или народних обичаја.РУЖА је цвет љубави. Народни певач често поистовећује девојку са ружом. Ова украсна биљка се у народу користи као лековита трава. Стари Римљани су ружу сматрали цветом победе. Хришћанска симболика ружу сматра рајском биљком. Стари сликари су сликали Богородицу са венцем од ружиног трња који симболизује мучеништво.ЛИСИЦА је симбол лукавости. Старе религије су веровале да има везе са подземним светом и приписивале су јој демонска својства.


Антоан де Сент Егзипери (1900–1944), француски писац и пилот. Веровао је у човекову храброст и енергију и био радозналог духа. Његови значајни романи су: Пошта за југ и Ноћни лет. Збирка ауторових есеја, цртица и приповедака Земља људи је добила Велику награду Француске академије. Мали принц је Егзиперијево најпознатије и најпревођеније дело. Претпоставља се да је писац страдао у авионској несрећи за време Другог светског рата, док је надлетао пределе детињства. Његов авион никада није нађен, као ни његово тело.

Антоан де Сент Егзипери (1900–1944), француски писац и пилот.

Beleøka o piscu

18

Владислав Петковић Дис

Међу својима је једна од најбољих и најпотреснијих Дисових песама написаних у изгнанству. Искрено и непосредно је опевана породична нежност, топлина и чежња за домом. Лирски субјект је несрећан што је далеко од Србије и што је одвојен од својих најмилијих за које слути да их више никада неће видети. Владислав Петковић Дис је због предосећања своје смрти, изражене у поетским наговештајима, назван трагичним јунаком модерне српске поезије.

Me¬u svoÀima

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис’о да још живиш, мој пределе млади.Моја лепа звезда, мајка и робиња,Боже! Шта ли данас у Србији ради?

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.Оживеле воде, ђурђевак и руже.И мирише земља која стално растеУ гроб и тишину, мој далеки друже.

Једно твоје вече. Идеш кући спороУлицама страха, и душа ти јеца.Твоје гладне очи, моја дивна зоро,Храни љубав мајке: „Нека живе деца.“

Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.А два наша цвета из четири ратаУ твоме су крилу, образе ти суше:„Мама, зашто плачеш? Је л’ писао тата?“

У велике патње невино питање Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди... Напољу је видно, као пред свитање. К’о да ће се дићи гробови и људи.

Скупила си сузе у косе детиње.Све вас гледам сада крај гозбе сироте.Лице ти се ведри: то душа светињеЉуби твоје чело, мој сјајни животе.

тињати – слабо,без пламена горетијецати – плакати

19

У срцу настаје живот Међу својима

1. Неколико пута прочитај песму. Увежбај изражајно читање. Обрати пажњу на то које ћеш речи нарочито нагласити. Њих је песник издвојио и стилски истакао. На примеру песме Међу својима потврдићеш и обновити усвојено знање о емоционалности и субјективности песничког језика. Пронађи стих у ком Дис говори о својим

осећањима. Он их изражава на једноставан и ефектан начин.2. Објасни песничку слику: У мом срцу поноћ. Каквим осећањима је она обојена? На чему се заснива? Приметићеш да лирски субјект цео свет смешта у своје срце. Шта поноћ изражава у песми? Каква је веза међу упоређеним појмовима?


МЕТАФОРА је стилска фигура која се заснива на преносу значења са једне речи на другу. Можемо је одредити и као скраћено поређење из ког је изостављен познатији предмет који поредимо. Упореди метафору са поређењем. Каква је веза између појмова које песник повезује? Шта се постиже изостављањем поредбене речи као („слично“) при метафоричном изражавању? Да ли се овим наглашава подразумевани предмет или појам са којим се пореди? Метафора се заснива на заједничкој особини два предмета или појма. Дисова метафора поноћ у срцу повезује осећања туге и безизлаза са поноћним амбијентом. Њоме се постиже сликовитост и непосредност (једноставност, природност) изражавања. Читалац добија утисак да је цео свет у песниковом срцу. За њега је свитање сусрет са најдражим особама, а поноћ трајно одвајање од њих. Атмосфера је у песми пуна страха, неизвесности и зле слутње. Своје сложено емотивно стање песник изражава метафором.


Напиши састав на тему: Недостајали су ми ближњи. Потруди се да у саставу постигнеш сликовитост

изражавања употребом метафоре.Ослушни песму и закључи како она звучи. Дис је

познат по музикалности својих стихова.


КОНТРАСТ је стилска фигура којом се врши поређење по супротности. Пронађи стилска средства којима се наговештава трајни растанак најдражих. Буђење природе у пролеће супротстављено је вечерњем амбијенту који појачава осећање усамљености жене и деце. Какав

се ефекат постиже поређењем по супротности? Својим речима упореди контраст и метафору. Објасни шта песму чини још потреснијом. Пронађи стих у ком су најинтензивније изражена осећања. Објасни стих: То душа светиње љуби твоје чело, мој сјајни животе.


Какво је значење биља?

ЂУРЂЕВАК – бере се уочи Ђурђевдана да би била цветна година. Од њега се плету венци и стављају на врата и кровове кућа. Симболизује раст и напредак.

Ako te neko pita...

20

1. Пронађи метафоре у песми. Подвуци их и образложи. Какве слике изазивају? Каква осећања буде? Шта сазнајеш о односу лепе звезде, дивне зоре, сјајног живота и лирског субјекта? Какве слике замишљаш док читаш песму? Пронађи метафору којом се називају деца. Шта она сугерише? Како је живела породица у ратна времена када су се рађала деца? 2. Песма Међу својима обилује сликовитим епитетима – пронађи их у тексту. Размисли како они утичу на слику коју замишљаш читајући стихове. Обрати пажњу на доживљај природе у песми. Одговара ли пролећни амбијент песниковим осећањима? Ђурђевак и руже су симболи цветања и буђења природе. На шта те природа у пролеће асоцира? 3. Шта лирски субјект слути? Којим стилским изражајним средством наглашава своја предосећања? Објасни, како песник зна шта ради његова породица, иако су растављени и удаљени? Каква је сирота гозба око које су се окупили жена и деца? Какве моћи има песник? Слутиш ли и ти шта раде и осећају они које волиш и кад нисте заједно? Како се понаша песникова жена? Шта раде деца? Уочи везу између лирског субјекта и његове драге. Слути ли она шта значи изостанак писма најдражег бића? Пронађи стихове из којих се наслућује живот у ратом захваћеној Србији. Којим стилским средством је дочарана немаштина?4. Примени знање о подели стихова према броју слогова и одговори на следећа питања: Како се зове стих којим је Дис испевао песму Међу својима? Какав је ритам дугог стиха? Закључи постоји ли веза између расположења у песми и њеног ритма? Како се зове строфа од четири стиха и какву риму запажаш у њој? Које гласове песник понавља у песми и посебно наглашава слоговима који се подударају?


Владислав Петковић Дис (1880–1917), велики српски песник чији значај временом све више расте. Надимак је добио скраћивањем имена на три средња слова, која је сам аутор потписивао латиницом. Прешао је Албанију у Првом светском рату повлачећи се са српском војском 1915. године и отишао на Крф. Живео је једно време као избеглица у Француској. Разболео се од туберкулозе и тешко је подносио избеглиштво због одвојености од породице. Песма Међу својима је међу последњима које је написао, настала као сведочанство чежње за вољеном женом, децом и завичајем. Осећамо у њој и песникову слутњу да више неће видети своју породицу. Владислав Петковић Дис се утопио при повратку у Србију, када је немачка подморница торпедовала италијански брод на којем је пловио. Објавио је две збирке песама: Утопљене душе и Ми чекамо цара.

Beleøka o piscu

Стеван Раичковић (1928–2007), познати српски песник. Писао је надахнуто и једноставно са изузетним смислом за мелодију језика и ритам стиха. Познате су збирке: Детињства, Касно лето, Песме, Камена успаванка и Записи о црном Владимиру. Раичковић је писао и прозу за децу: Велико двориште, Дружина под сунцем и Гурије.

Beleøka o piscu

Стеван Раичковић је један од најизразитијих лирских песника у савременој српској поезији. Окупиран је природом, лишћем, травама, плавим небом, реком. Окретање природи је начин његовог бега из града и цивилизације. Раичковићева поезија је по осећајности и непосредности блиска поетском стваралаштву Десанке Максимовић. Богатство песничких визија, осећање спокоја и усамљености – одликују његову поезију. Песник је опседнут трагањем за лепотом која даје смисао животу.

Стеван Раичковић

У тој дубиниПлавојИ без рубаТражио сам, одавно,Голуба.Ал’ све што се изнад диглоНестало је.Горе су још само плаве боје.Тражићу га још по кругуВртоглавом:Макар очи изгубиоСамУ плавом.

руб – ивица, крајвртоглаво – начин који изазива вртоглавицу

Nebo

21

22

Пред тобом је лирска песма Небо. Пажљиво је прочитај неколико пута. Обрати пажњу на изражајно изговарање сваке речи. Од начина читања зависиће и твоје разумевање текста. Потом, направи паузу. Застани и размисли о песми. Слободно износи своје утиске. Бележи асоцијације које песма у теби изазива. Приступи анализи песме и не заборави на разлику између лирског и епског дела. 1. Каква осећања изражава лирски субјект? Анализирај мотиве (најмање тематске целине) у стиховима. Трагај за мотивним речима: небо, голуб, круг, плаветнило. Како су поређани мотиви у песми? За разлику од узрочно-последичне везе у епици, лирика намеће асоцијативну везу међу мотивима. У лирској песми мотиви су

дескриптивни (описни) и статични. 2. Пронађи уметничку слику која одговара твојој визуелној представи песме. Можеш ли се сетити музике која ће изразити песникиво трагање? Која сликарска техника одговара твојој представи Раичковићевог Неба? 3. Обрати пажњу на значење песничких слика. Шта је дубина плава и без руба? Коју стилску фигуру препознајеш у оваквом преношењу значења? Подвуци епитете у песми. Каква је плава боја? На какав закључак те наводи? Где се налази лирски субјект песме? Како је описано његово трагање? Зашто је усамљен? За чим то песник трага? Има ли трагање смисла ако циљ непрестано измиче? Који су твоји животни циљеви?


1. Како песник користи симболе? Шта симболизује небо, а шта голуб у песми Небо? 2. Обрати пажњу на стихове? Какав ритам се постиже кратким стиховима? Запажаш ли понављање неких гласова? Како звучи песма? Који се гласови понављају и какво расположење сугеришу?


СИМБОЛ је конкретан знак за неки апстрактан појам. У књижевности реч је о стилском средству које се своди на замењивање речи или појма његовим знаком. Постоје стални симболи или амблеми. На пример: крст симболизује хришћанство, а вага правду. Треба их разликовати од песничких симбола, који постају разумљиви тек у оквиру уметничког дела.Упознај се са уобичајеним значењима симбола које налазиш у Раичковићевој песми.ГОЛУБ као песнички знак представља љубав и мир. Голуб је Ноју донео, после потопа, маслинову гранчицу као симбол новог мира између Бога и људи. Стеван Раичковић везује нова значења за симбол голуба. Откривај их читајући песму!ПЛАВА БОЈА је најхладнија у спектру боја. Везује се за боју неба, мора, кристала и за снове. НЕБО најчешће симболизује вечност, светлост и савршенство.КРУГ је знак савршенства, симбол духовног и невидљивог света. Симболика круга везује се за небо.РЕФЛЕКСИВНА (мисаона) ПЕСМА је она лирска врста у којој песник износи своја осећања поводом мисли која га заокупља. Понављање вокала због изразите звучности изазива пријатна осећања. Понављање истих самогласника у више речи у стиху називамо асонанцом. Сугерише ритам игре и подстиче на трагање. Изражава и емоционална стања песника и зато утиче на особеност (посебност) песничког језика.


23

Grozdana Olujić

Čar dela Grozdane Olujić je u mašti i ljubavi koja se, kao i kod Desanke Maksimović, čeka. Ljubavi se uče iz njenog dela čitaoci; njome se pobeđuju sva zla i nevolje; ona je vredna svih čovekovih napora i žrtava. Visoka umetnička zrelost ovog dela je u transformaciji sveta u živopisnu viziju.

(Tihomir Petrović, Istorija srpske književnosti za decu, odlomak)

Jedne prozračne letnje noći među zvezdama izbi svađa koja je od njih najnežnija, najblistavija, najlepša. Šta tu reći? Kako samo jednu od mladih lepotica izdvojiti i dati joj krunu lepote? Šaputale zvezdice, šapućući sve više se spuštale ka zemlji, sve svetlije postajale i krunile se kao latice srebrnog cveta.

– Gle, svici! – uzviknu budna sasa u livadi.– Gle, duše pravednika! – prekrsti se stari ribar.– Gle, dukati! – pljesnu dlanovima tvrdica, a zvezde se spustiše još niže da zemlju izbliza

pogledaju. Iznenada se jedna priseti kako se odavno nisu okupale u jezeru.Kako je tiha, kako glatka bila površina vode, blistave i nežne grane vrba, vrhovi trava,

let svica! U noći punoj mirisa trava spuštale su se zvezde i poput srebrnih leptirica padale na jezero. Zvezda koja je prva stigla na obalu jezera ču nekakav tanani zvuk i začudi se. U svojoj nebeskoj bašti mnogo je toga mogla da vidi ili čuje, ali glas frule bio joj je nepoznat. Odakle dolazi? Kamo ide? Polako, zadržavajući dah, prikrade se Zvezda ka mestu odakle je zvuk dolazio i vide: sedi čobanče, svira, glasanjem frule uspavljuje vetar i trske, ribe lovi.

Zagleda se Zvezda u mladića, ne diše, ne pomera se s mesta. Da je bacio udicu mogao ju je u času uhvatiti. Ali, ne osvrće se momak, ne gleda. Zna: ko zvezdu nebesku u srce primi – dušu je svoju izgubio! Ali, sopstvene ga oči ne slušaju! Srebrna i nežna Zvezda je od svake devojke u selu lepša, kao svetlosni oblak ka njemu ide, već joj na obrazima dah oseća, nema vremena za bekstvo.

– Sviraj mi još malo! – zamoli Zvezda, a jezero srebrom buknu. Kako je mogao da je odbije? Da od očiju njenih umakne? Zasvira momak tako tiho da šuma zadrža dah, a nebo se zvezdama osu. Zvezdica se i ne pomeri. Kao okovana stajala je i slušala, bez daha, zatvorenih očiju. Tek kada rub istočnog neba porumene – ona otvori oči, i šapnu:

– Moram ići!Ču li mladić njen šapat? Ko zna! Zvezda je od te noći, svaki put kad se nebeska bašta

kao ružičnjak svetlošću ospe, silazila na jezero i slušala glas frule, nema od nežnosti i čežnje. A kad bi se momak od svirke umorio, stavljala mu je glavu sebi u krilo, zaklanjala ga slapom kose i čekala da se na pritihlim vodama jezera, kao rumeni lokvanj, javi prvi zrak sunca. Tek tada bi mu spustila glavu s krila, poljubila ga i pridružila se svojim nebeskim sestricama. Je li dolazila mudrica Tau Ka? Šta se u šarenoj nebeskoj bašti zbiva nije znala, nije ni pitala. Jedva

Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo

24

je čekala noć da siđe na jezero. Je li čudo što se Velika Zvezdana Majka zabrinu:– Ti, kćeri, mnogo izostaješ... – opomenu je. – Saberi se i radi što i ostale tvoje sestre.

Svet ljudi i svet zvezda nespojiv je.Zvezdica tiho uzdahnu. Budalaste igre sestara nisu je zanimale, preganjanje Danice

s Mesecom još manje. Čak je i o nebeskoj košuti prestala da brine, a sitne pakosti i svađe zvezda zamarale su je.

„Šta znaju one o očima mladića? Šta o jezeru i o tišini koja kao srebrni labud na njega pada čim u sumrak pocrne grane vrba? Šta o svirali čobanina?“ – pomisli Zvezda i oseti kako se čitavim njenim telom razvila toplota, a u grudima nešto počinje da joj kuca.

Kradom od sestara silazila je Zvezda na jezero, ostajući svakoga puta sve duže, postajući svakoga dana sve svetlija, sve nežnija. Zar je to moglo da ostane neprimećeno? Jedna za drugom uhodile su je sestre, ali je ona uspevala da se iskrade, da pobegne.

– Na opasne si se staze, kćeri, uputila! – Velika Zvezdana Majka nabra čelo. Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajući. Taj i toliki sjaj zbuni staricu. Davno, u njenoj mlado-sti, jedna je zvezda naglo sinula, bleštala i od sopstvenog bleska izgorela. Niko nije saznao zašto. Je li ovoga puta isti slučaj? – Dobro bi bilo da ne napuštaš nebesku baštu! – reče Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla prihvatiti njen savet.

– Moram da je napustim, majko! – Zvezda žalosno obori glavu.Zvezdanu Majku to u prvi mah naljuti, zatim uplaši.– Šta je to s tobom, kćeri? Jesi li bolesna? – Velika Zvezdana Majka pipnu joj čelo, pipnu

25


obraze: goreli su. To je još više uplaši. Obrazi zvezda blistavi su, ali hladni. Zašto su u njene miljenice zažareni. Kakav je to šum? Zvezdana Majka prinese uho grudima svoje najmlađe kćeri i ču kako odande dopire užurbano kucanje kakvo se na nebeskim livadama nikada nije čulo. Od kada zvezde za sebe pamte – nijednoj u grudima nije šuštalo, nije kucalo. Više se nije moglo oklevati. Pozvaše Mudre starce, ali ni oni nisu znali šta bi to moglo da bude. Rešeno bi da pozovu Vidara – ako on ne zna, ko će znati?

Od zvezde do zvezde letela je poruka za Nebeskog Vidara, tri puta nebo obigrala. Došao je tek kad su po njega poslali Velika kola, ali mogao je i da ne dolazi. Ni on nije znao šta to u grudima Zvezde kuca. Mogao je samo da nagađa.

– Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca! – reče Vidar. – Zato umiru. Zvezde su večne, ne znam šta je s ovom. Nije se još rodila zvezda koja bi imala ljudsko srce...

Nebeski Vidar prepisa Zvezdi mirovanje i tišinu, pa ode, a Velika Zvezdana Majka naže se nad krevet svoje najnežnije kćeri. Zatim zaključa nebesku baštu.

– Šta li je sa Zvezdom? – pitao se Čobanin i svirao tako nežno da je lišće s vrha kapalo, a mesečina se kao suza niz obraz neba slivala. Ali, njegova Zvezda ne dođe. Ponekad, gledajući u nebo verovao je da je vidi. Ali, kako da bude siguran? Iz daleka sve su zvezde jednako sjajne, jednako nežne.

Nad jezerom je, kao vetrom nošen list, letelo vreme. Odlazile su na jug divlje guske i vraćale se, opet išle. Jesu li znale lisice na brežuljku da već preko kostiju majki trče? Čobanin nije skidao pogled s neba. Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci...

– Ko je ovo? – upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi. Srebrna mu je bila kosa, tanke kao u ptice kosti. Mesec mu je prohladnom rukom doticao obraz.

– Ti, koji ne prestaješ da lutaš – obrati mu se Čobanin – jesi li video moju Zvezdu? – Video sam sve zvezde! – podiže Mesec vrh obrve. – Kako da znam koja je tvoja?– Moja je najnežnija, najlomnija.– Misliš na ovu kojoj u grudima nešto kuca? Koja stalno pokušava da pobegne, jer ne

shvata da će, nastavi li kako je počela, od sopstvenog bleska izgoreti?– To je, sigurno, moja Zvezda! – kliknu Čobanin i zadrhta: zar zvezde nisu večne?

Zamoli Čobanin Mesec da ga ponese u posetu bolesnoj Zvezdi, ali Mesec se naglas nas-meja: to nije bilo, niti će biti, neka zaboravi na Zvezdu, neka na nešto drugo misli...

Mudar je bio Mesečev savet, ali Čobanin nije mogao da ne misli na Zvezdu. I šuma, i jezero, i svirala podsećali su ga na nju, bili puni njena sjaja. Poče Čobanin da priviđa Zvezdu. U kapi rose video ju je, u letu svica, u oku gušterice. Polako zaboravi na san. Sve duže i nežnije je svirao, dok nije i jezero, i šumu i Mesec na nebu začarao. Obamrle i neme slušale su ga zvezde. Njegova, najednom, buknu i otkide se s neba. Šta je se tiče nebo! Do đavola i večnost!

U svetlom luku pade Zvezda kraj Čobaninovih nogu. – Je li to moje Čobanče? – upitala bi se druga zvezda, ugledavši starca sede kose. – Je li to moja Zvezda? – upitao bi se drugi Čobanin, ugledavši zvezdu čije su se oči gasile.

Ali, ni Čobanin, ni Zvezda nisu ništa pitali. Samo je Zvezda Čobaninu pružila ruku i po-digla ga uvis. Travke su oči otvarale da ih vide. Njih dvoje penjali su se sve više, ko zna u koja nebesa stigli, ko zna u kojoj se nebeskoj bašti zaustavili. Mesec i oblaci o tome ne govore...

Ali, u svetle letnje večeri kada se u jezeru, kao beli cvetovi lokvanja, rascvetaju zvezde – silazi sa visina glas frule i ne prestaje do zore. Čuju ga samo oni koji umeju da vole.

buknuti – početi, rasplamsati se, izrasti; pobuniti se protiv nekogavidar – čovek koji leči, lekarVelika kola – naziv sazvežđakruniti – postajati slabiji, razlegati se, odzvanjatilokvanj – višegodišnja zelja-sta biljka stajaćih voda. Ima zelene široke listove i krupne bele cvetove koji plutaju po vodi, na Dalekom istoku simbol mira i mudrostiobamrlo – stanje onoga ko je bez znakova životapreganjanje –preterivanje prigrliti – privući, obuhvatiti rukama, zagrliti, prihvatiti, primitiružičnjak – vrt, bašta zasađena ružamasasa – višegodišnja zeljasta biljkaprozračan – provetren, providanuhoditi – pažljivo pratiti nekoga, špijunirati

26

1. Pažljivo pročitaj priču Grozdane Olujić. Obrati pažnju na uvodni deo. Šta je povod svađi među zvezdama? Zašto najnežnije i najblistavije zvezdane lepotice silaze na zemlju? Slobodno komentariši tekst. Iznesi svoje utiske o delu. 2. Uporedi roman Mali princ sa Zvezdom u čijim je grudima nešto kucalo. Kakve sličnosti zapažaš? Kako pisci posmatraju život? Gde se događa radnja upoređenih tekstova? U koje vreme? Kakve događaje pripovedaju na-ratori? Kakav je odnos pripovedača prema događajima? 3. Obrati pažnju na motiv zvezde. Šta zvezda simboli-zuje? Izloži ukratko ispripovedane događaje u priči. Poznato ti je da se uzajamno povezani događaji u jednu celinu književnog dela nazivaju fabula. 4. Na koju te epsku vrstu podseća Zvezda u čijim je grudi-ma nešto kucalo? Objasni zašto. Ko su glavni junaci priče? Šta je povezalo zvezdu-lepoticu sa frulašem. Kakvo se čudo dogodilo Zvezdi? Kao što je mali princ čuvao ružu u srcu, tako je i Zvezda doživela čudesni preobražaj – dobila je ljudsko srce. Objasni kako se to dogodilo. Kako

se Majka odnosi prema radoznaloj i umetnosti naklon-jenoj Zvezdi? Šta je zagrejalo njene obraze i raskravilo zaleđene grudi? Pročitaj pažljivo priču po drugi put. Obrati pažnju na to koji oblici kazivanja preovladavaju? 5. Kakav je stil Grozdane Olujić? Čime se postiže poetičnost priče? Koja stilska sredstva doprinose slikovitosti ove moderne bajke? Čime se postiže živost i neposrednost kazivanja? Na koga te podsećaju zvezde sklone avanturama? Naučili smo da se smisao na-rodnih bajki zasniva na prenеsеnom značenju. Kao i u Malom princu, koji se završava letom glavnog junaka na njegovu planetu, i ovde je reč o uzletu, odlaskom među zvezde. Prevedi označene metafore. Šta se dogodilo čobaninu? Objasni značenje sintagme padanje zvezde. Kakav smisao pridaje ovoj pojavi naš narod? Zaključi o čemu pripoveda Grozdana Olujić. Čime se prevazilazi prolaznost i smrt? Kakva je sudbina lepote u svetu?6. Uporedi narodne bajke koje ste tumačili sa umetničkom bajkom. Šta zapažaš? Nabroj sličnosti i uoči razlike. Kako na tebe deluju bajke?

Razgovor o umetničkom delu

BAJKA označava duže epsko delo u prozi koje govori o čudesnim događajima na simboličan način. Vuk Karadžić bajke naziva gatkama ili ženskim pripovetkama jer govore o događajima koji nisu mogući u stvarnosti. Bajke su se pripovedale da zabave slušaoce. Počinju i završavaju se opštim mestima. Vreme koje opisuju je zatvoreno u priču – neodređeno prošlo, a prostor je udaljen. Junaci bajke su ljudi koji u priči pokazuju svoje izuzetne sposobnosti i velikim trudom zaslužuju sreću na završetku. Nemaju imena i određeni su pozivom kojim se bave ili visokim poreklom (čobanin, carev sin, princeza). Glavni lik u bajci ide u potragu za srećom. Pomažu mu natprirodna bića koja ga ne

plaše. Junak bajke uz velike napore, zahvaljujući pomagačima, postiže željeno. Očekivan srećan kraj odlaže se nizom epizoda. Bajka ne poznaje smrt i uvek se srećno završava. Jezik bajke je simboličan, kao i junakova sudbina.AUTORSKA BAJKA je nastala u doba razvijene pisane književnosti. Reč je o proznoj vrsti koja pri-poveda čudesne događaje, čiji nam je autor poznat. Obrati pažnju na čudesnu priču Grozdane Olujić Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo. Uporedi je sa nekom bajkom koju si skoro čitao/-la. Postoji li veza ove autorske bajke sa stvarnošću? Obrazloži odgovor odlomcima iz teksta!

Ponavljamo i usvajamo teorijske pojmove

27


Zvezde – nebeska tela koja se dovode u vezu sa sudbinom ljudi. Postojalo je verovanje da utiču na sve važne događaje u istoriji čovečanstva. Na nebu se odražava površina zem-lje, pa su i nazivi sazvežđa u vezi sa predmetima i pojavama koje se sreću na zemlji (Mali medved, Velika kola). Smatra se da ima onoliko zvezda, koliko i ljudi. Rođenjem čoveka pali se jedna zvezda. Padanje zvezde simbolizuje čovekov nestanak. Verovalo se da zvezde imaju ljudsku prirodu, kao i svojstvo rađanja, spavanja, govora. Naši preci su bili uvereni da će se čoveku ispuniti želja kada ugleda zvezdu padalicu. Predanja čuvaju verovanje da se duše umrlih pret-varaju u zvezde i odlaze na nebo. Zvezda je u hrišćanstvu simbol božanske naklonosti. Spasiteljeva zvezda je dovela mudrace sa istoka u Vitlejem, gde se Isus rodio, da mu se poklone.Mesec – prema narodnim verovanjima Mesec je znak smrti. Simbolizuje noć i carstvo tame, za razliku od Sunca, koje je gospodar svetlosti. Folklorne predstave vezuju Mesec i Sunce rodbinskim odnosima. Pomračenje Meseca objašnjavalo se velikom kataklizmom u svemiru – verovalo se i da ga je progutao vuk. Sloveni su se krili od mesečeve svetlosti ubeđeni da je štetna. Pojava nekih bolesti dovođena je u vezu s mesečevim uticajem. Duše umrlih, prema verovanju, odlaze na Mesec.Frula – simbolizuje pastirski život. Izmislio ju je Pan, Bog šuma i pećina, zaštitnik prirode. Predstavljan je na slikama kao polučovek-poluživotinja. Motiv svirača na fruli javlja se u mnogim bajkama.

Iz riznice reči

Jedna priča iz drevne Grčke govori o svađi među boginjama oko toga koja je najlepša. Najupornije u nadmetanju su bile Hera, majka svih bogova i zaštitnica braka, Atena, boginja mudrosti i rata, i Afrodita, boginja lepote. Pozvale su trojanskog kraljevića Parisa da dodeli krunu najlepšoj. Pošto su bile veoma sujetne, svaka je, krišom od one

druge, pokušala da podmiti sudiju. Hera je Parisu ponudila – bračnu sreću, Atena – ratničku slavu, a Afrodita – najlepšu ženu sveta, lepu Helenu! Budući da je Paris izabrao Afroditin dar, a lepa Helena je bila udata žena, došlo je do njene otmice. To je bio povod Trojanskom ratu koji je trajao punih deset godina, jer je gnevni muž bio niko drugi do grčki kralj Menelaj, koji je sa svojim bratom Agamemnonom poveo vojsku na Troju da bi oslobodio svoju ženu.

Ako te neko pita...Zašto je izbio Trojanski rat?

Grozdana Olujić (1934) piše romane, pripovetke i autorske bajke. Njeno delo je spoj čudesnog i realnog. Objavila je romane Izlet u nebo, Glasam za ljubav, Ne budi zaspale pse. Poznata je njena zbirka pripovedaka A· ička ljubičica.

Značajne su i zbirke Sedefne ruže i druge bajke, Nebeska reka i Kamen koji je leteo i druge bajke. Grozdana Olujić se svojim čudesnim pričama bori za lepotu, dobrotu i plemenitost sveta, putujući u svet mašte i sna. Zapažen je i njen roman-bajka Zvezdane lutalice.

Beleška o piscu

28

Сима Пандуровић

Biserne ohi

Као дух јесени у шум лишћа свела,К’о туга у живот наших жеља тајних, У моју се душу нечујно уплела,На плими уздаха немих и бескрајних,Сугестија тиха са висина ледних,Дубином страсти свих срдаца вернихИ тамне ноћи – сугестија једнихОчију бисерних.

Њихов сјај је био плав, мутан и чедан,Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;Он је дав’о дубок незнан израз једанЧежње наших снова и минуле бољке;Он је скрив’о благо успомена чедних,Нежност жутих ружа и кринова смерних.Нада мном и сада сија туга једнихОчију бисерних.

И онда, кад звезда моје судбе зађеЗа малу хумку трошних земних жеља,Последњи, општи удес кад нас снађеИ нестане наших патња и весеља,Нада мном ће, као чар усана медних,К’о лелујав, меки сјај висина сферних,Лебдети и тада сетан осмех једнихОчију бисерних.

бисеран – који је од бисерауплести – увућиплима – подизање нивоа мора; преносно: настајање, нарастање нечегасугестија – утицај на вољу другихчедан – онај који је без порока, смеранскупоцен – драгоценбољка – болест; бол, патња крин – назив за украсну биљку с великим цветовима који могу бити беле и жуте боје; љиљантрошан – који се лако троши, осипа; дотрајаоудес – немио догађај, несрећасфера – небески сводсетан – тужан, потиштен

29

1. Пажљиво прочитај песму Бисерне очи неколико пута. Обрати пажњу на значења објашњених речи. Добро размисли, па одговори, како песник користи речи? Шта запажаш? 2. Књижевно дело можемо одредити као уметност речи. Песнички језик се разликује од свакодневног говора јер речи добијају нова значења да би истакла песникова осећања и размишљања. Лепоту песме Бисерне очи треба откривати постепено, трагати за њом као за бисером у шкољки. Зашто се у песми понавља мотив бисерне очи? Шта се постиже понављањем? Пронађи песничке слике које наглашавају расположење лирског субјекта. Која стилска средства користи лирски субјект да дочара дејство бисерног погледа? Зашто је лирски субјект меланхоличан (тужан)? Мотиви из природе служе песнику да изрази своја осећања. Пронађи их у тексту. Објасни да

ли су расположења лирског субјекта у складу са атмосфером позне јесени. Пронађи у песми поређења која конкретизују његова осећања. Какве су бисерне очи? Шта сазнајемо о њиховом погледу? Подвуци епитете који нам дочаравају њихов поглед. 3. Песма Бисерне очи говори о непролазним осећањима. Песника инспирише лепота коју не може досећи, и чежња за бисерним очима које су далеко у леденим висинама и сновима. Лирски субјект чезне за погледом који је далек као бисер у шкољци и за непролазним осећањима која побеђују смрт. Пронађи у песми метафору која на сличан начин означава смрт. Можеш ли наслутити зашто је поглед очију бисеран, плав, хладан и чедан, а зашто мек, лелујав, чежњив и снен? Где је драга лирског јунака песме?


У песми Небо Стевана Раичковића упознали сте појам симбола. Примени научено на примеру песме Бисерне очи. У откривању симболичних значења може да ти помогне игра асоцијација. Пођимо од мотива бисерне очи који је истакнут насловом. Обрати пажњу на објашњење речи бисер на маргини текста. Објасни на шта те све бисер подсећа. Које особине поседује? Пронађи бисерни накит и дотакни га. Каква је твоја реакција на додир бисера? Шта запажаш гледајући га? Објасни како замишљаш бисерне очи. Провери своја запажања у Речнику симбола.


БИСЕР – у неким културама је симбол жене и везује се за воду. Редак је, чист и драгоцен, јер се крије у шкољци. Симболизује скривену лепоту за којом се трага. Бисер се ствара око зрна песка или другог чврстог ткива које повреди шкољку. Постоји легенда да бисер сија зато што настаје од бљеска муње или од капи росе која пада у шкољку. Грчка богиња лепоте и љубави, Афродита, рађа се из шкољке као бисер. На Истоку бисер симболизује племенитост и зато украшава круну краљева.КРИН – симболизује неостварену љубав. Доводи се у везу са Месецом и сновима. Као симбол невиности сматра се Богородичиним цветом.


У срцу настаје живот Бисерне очи

30

Алфонс Муха, Мадона са љиљанима

Сачини избор песама које волиш да читаш. Образложи зашто ти се баш оне допадају. Определи се за омиљеног песника. Научи најлепше стихове напамет.


Сима Пандуровић (1883–1960), познати српски песник, књижевни критичар, драмски писац и преводилац. Припада истој генерацији као Владислав Петковић Дис. Писао је мисаону поезију у којој је на симболичан начин изражавао осећање отуђености, усамљености и неспокојство због доминације зла у свету. Најпознатија му је прва збирка песама – Посмртне почасти.

Beleøka o piscu

31

Mирослав Антић

Плави чуперак је лирска драма о преображају детињства у младост, о тајним шапутањима и сањарењима, и о стидљивим и сметеним изрицањима првих симпатија. Поезија помаљања величанствене и чудесно блиставе прве љубави. Ове песме дочаравају узбуђење и сложено стање духа, у коме је све другачије, испретурано и усковитлано. Разапет између безбрижних година и искушења света одраслих, лирски субјект у Антићевој поезији је пун немира, усамљен и збуњен. Запажа се осећање сродности, интиман и пријатељски однос песника и детета које је закорачило у живот.

Plavi huperak

Чуперак косе обично носенеко на оку,неко до носа,ал има један чуперак плавизамисли где?– У мојој глави.Како у глави да буде коса?

Лепо – у глави.То није мој чуперак плави,већ једне Сање из шестог „а“.Па шта?

Видећеш шта – кад једног даначуперак нечије косе туђемало у твоју главу уђе,па се умудриш,удрвениш,па мало-мало па... поцрвениш,па грицкаш ноктеи кријеш лице,па шаљеш тајне цедуљице,па нешто куњаш,па се мучиш,па учиш – а све којешта учиш.

Измешаш роткве и ромбоиде.Измешаш ноте и пирамиде.Измешаш лептире и градове.

избор

32

И спортове и ручне радове.И тропско биље.И старе Грке.И лепо не знаш шта ћеш од муке.

Сад видиш шта је чуперак плавикад ти се данима мота по глави,па од дечака – правог јунаканаправи туњавка и неспретњака.

PticaОво ми је пришапнула једна дугорепа птица,брбљива, свезнајућа, прозрачна као светлост:

хоћеш ли да чујеш чаролију, пришапнула је ћућораво,и дотакла ми кљуном раме и крајичка уха.

И рекла ми је чаролију: најважније на свету– то је: умети видети ветар и чути снег како пада, умети дотаћи прстом сумрак на првом углуи осетити на усни сањиви укус месечине.

Ја се само осмехнух лепој дугорепој птици,јер и ја имам чаролију, најважнију на свету– то је: видети нечије лице и чути нечији говори додирнути руком нечију руку и косуонда – кад више никог немаш,кад си остао сам,кад једно велико лето напушта ове улицеи оставља за собом жуте печате лишћапо плочницимау крошњамаи у сећању.

33


У срцу настаје живот Плави чуперак

Важно је, можда, и то да знамо:човек је жељен – тек ако жели,и ако себе целог дамо– тек тада можемо бити цели.

Сазнаћемо – тек ако кажеморечи искрене, истоветне.И само онда кад и ми тражимомоћи ће неко и нас да сретне.

Posle ½ubavi

1. Слободно коментариши прочитане песме. Објасни шта је у песми Плави чуперак необично? Сигурно запажаш да је песма замишљена као поверљива исповест дечака. Лирски јунак се поверава другу. О чему другови разговарају? Дијалогом наглашавамо неку драматичну ситуацију. Какву борбу води са собом збуњени дечак? Пронађи главни мотив у песми. Одговори на питање: Откуд у глави да буде коса? Како се изражава заљубљени дечак?2. Пажљиво прочитај песму и пронађи стихове у којима се описује необично понашање лирског субјекта. Запажаш ли сличне промене у понашању код другара у свом окружењу? Како Сањин плави чуперак утиче на дечака? Пронађи завршни мотив у песми? 3. Изражајно прочитај остале песме Мирослава Антића из Плавог чуперка. Који их заједнички мотив повезује у целину? По чему се разликује расејан и збуњен лирски јунак Плавог чуперка од дечака кога

упознајемо у овим песмама. Сигурно примећујеш да је закорачио у свет одраслих. Шта га тамо очекује? Каква је прва љубав и шта оставља за собом? Дочаране су прве патње, сузе и разочарења. Песник храбри нестрпљиво срце обећањем да се живот састоји из безбројних почетака и да је после олује живот још блиставији.4. Птица је чудесна песма у којој је лирски јунак, такође, усамљен и разочаран. Како се он осећа? Шта је највећа чаролија на свету за птицу, а шта за дечака? Ко је за тебе већи чаробњак? Песма После љубави гради се на истом мотиву љубавног растанка. Лирски глас је дубљи и озбиљнији. Већ сабира прва животна искуства. Мења се његово расположење и мишљење. Каква осећања се јављају у дечаку? Шта је одлучио? Пронађи стихове у којима се крије поента песме. Објасни стихове: Човек је жељен – тек ако жели, и ако целог себе дамо – тек тада можемо бити цели.


Пронађи омиљену песму из збирке Плави чуперак и научи је напамет. Направи малу антологију најлепших песама. Покушај да напишеш песму о свом одрастању. Нека твој учитељ буде песник Мирoслав Антић!

Мирослав Антић (1932–1986), познати српски песник, режисер и сценариста из Војводине. Изразит је лиричар. Најпознатија његова збирка песама је Плави чуперак са доминантним мотивом прве љубави. Запажене су му и збирке Шашава књига, Оловка пише срцем и Гарави сокак.

Beleøka o piscu

Српски 7 - Читанка

Documents