flEffiBp#ZAGBEB l'JgI, 12_23broir'numero 27goc!inariaro Vtprirnjer-aka/ekzempler {rl 2LrO{J

i izdava6 / fondinto kaj eldonintoSavez za esperanto Hrvatske

Kroatia Esperantei- Ligo

Agrablas esti la redaktoro de ,,Tempo"kiam oni havas bonajn novafojn porperi al vl. ei foie temas pri la grava

Rezolucio de UNESCO favore alEsperanto.

I.a. vlza$o de s-ino Jelena Manojlovie ,

ari kiel 0iuj karese nomas Srn ,,TetaJelena", estas certe konata al preskateiuj el vi. Per Sia foto sur la frontp{oni kontribuas ankarl al la InternaciaJunulara Jaro! Jes, vere;6ar ni deziraske hodiaria junularo atingu aLnenariSran jarqfon, honitumoron, vivfojonkaj viglecon. En ei numero vi trovosankarl la intervjuon kun $i okaze dela 4O-a datreveno de E+ocieto ,,BrideBorjan", kies membro 5i estas. Tio eiestas nia modesta dankesprimo por lamulto, kion Si kontribuis durn multa.ijaroj al nia movado.

5,^e- trl'L

savjet glasi la,r konsilantaroLjerka Bsgii, Josip Brkanac (prBdsiednik,/prezidanto), Dalibor Kudumlja, Nikola Ra-5iC, Tea FluZiC, Sleko SimuniC, lvica Spo-ljarec

glavni, odgovorni. grafiiki i tehnidkiurednik

eefa, respondeca, grafika kEl' teknikaredaktoro

lvica Spoljarec

uredniSvo / rcdakcioDalibor Kudumija, Nikola Fta6ie. JuditaRey, Tea RuIi6, lvica Spoliarec, Spomenka

mec, Zlatko Tisliar

slaganje i tisak / kornpostis kaj presis

lnternacia Kultura SerrcMedunarodnl centar za usluge u kulturi

Zagreb, Amruaeva 5,/l

adresa redakcije / redakcia adreso

Savez za esperanto l-lrvatske

YU-4'lO0O Zagreb, Amru5avs 5/'ltel (O41) 424-660

izlzi tromjesedno / aperas 4-foje jare

cijena 1 primlerka / prezo de 1 ekzemp.50.- din,

godiSnja pretplata / jarabono200"- din"

,Jempo primalu svi tlanovi SEH-a s upla-6enirn dianarilrsma za tekudu godinu.

l

Po mi5ljenju Republidkog sekretarijata za nrosvijetu, kulturu i fizidku kulturuSBH, broj 2788/1-198C od '!8. 4" 1980" godine, glasilo Saveza za esperantoHrvatske .,Tempo" oslobodeno je poreza na promet proizvoda.

LA REDAKTORO DIRAS

@-UNESCO - Resolucija o esperantu

Tibor Sekelj, kojije wojom aktivno56u m

REzoLUcTJA UNESKA €FFtr=pl'- 4i.4n - {?C,Generalna Konferencila.

e u Montevideu. rezolucijom lV. I.lezikom €sporantom na polju me-nja metlu narodima u wijetu, teneska"

tueJuct NA uMU. da ie esperanto u meduvremenu nadinio zapalen napredak kao sredrtvogorazumliavania nn6u narodima i kultumma razliditih zemalja, utaze6i u we .vi!e dlebawiiets i u rye vitb podruCia ljudske aktivnosti,

pRtzrue"luCl velike mogu6nosti, koje e+eranto predstavlja za razumijovanje i kom.rniciraniernedu razliditim narodima,

BIUEZECI ,eliki doprinos asperantskog pokrsta. a narodito Svietskog esperantskog sawza,na Sirenju inforrnacija o djeloranju uneska, te kao sudionika u tim aktivnistima,

SVJESNA Cinjenice, da s r987. godine obirierava l0ojodihica postojanja esperanta,

1 . CESTITA esperan$kom pokretu l@godisnj i jubilej,

2 MoLl Generalnog direktora da i dalie s palnlom prati razvoj esperanta kao srdstva zapobollSanje razumijevanja mettu razliditim nacijama i kulturama,

3. POZIVA am lOOgodihjicu espe ma, izja-vama. izdanjim3 6araka i sli6no, te udavanjajezidnog pmblem ole i institucije viseg

4' PREPORUCA medunarodnim organizacijama da se pridrule obiljeZavanju loGgodisnjiceBperanta i da prou6e mogudnosti upotrebe esp€ranta kao sredstva za informiranje svojih 6lanova, ukljuduju6i i informacije o djelwanju Uneska.

I

.A sbh,.,

,,BI.]DE BO RIAN'' ESTAS KVARDEKJAR A

fnln ,* A"fiti,t, ,*",h l* lt rrfrr-,-

ekd ;:',tf #f;hist iorio dePensiulino de 1952 (laste Si lab tenis

Esperanton kiel la Oefan vivenhavon. Res-publfto Si per mezurita paSo estaserara esprimo: ofte ankafi si $ trovas ian taboron; per sia treme-tanta-mano Si plenigas pafojn,

- Onjo Jelena, kiel vi malkovris Esperanton?

la demando 19, kiam en la strato Ilica 3g en la montro-fenestro leieblis: povas kontakti la tutan mo"oon;. Si-t

"ttit1lt"I l" frazo k4 kun gi p*ante fin al si kaj al ia aliaj. Cirpridenove.

- Kie oni tiutempe lernis Esperanton?

_ La Kursejo por Esperanto enen la strato ,,Monakineia". tie kiestrato. Danica Bedekovic. la pioniro deunua instruistino. Posre uutruis Sin s-ro,,Nama". Kiomgrade Eryerantoper la unua vojago eksteilanden.

,,Bonan tagon" renkonte al azianoj?sebla farifis tiu tutunua konversacio

fi la koro pli vigle ekbatas.

Kiu renkontigo estis al Si la plej kara?

. Ne necesas longe serdi. Ekzistas la renkontigo kian maknultaj aliaj esperantistoj

notis en sian memoron: En 1923 dum uK ei Numbergo Jeleira piriei. preskari

4

\

Spornenka $imsc

ESPERANTG SOCIETO,,B UDE BORJAI{'- ZAGREB

4O.JARA JUBILEO

ESPERANTO U PRAKST

Claude PIRON

ZA PROMISLJENO INFORMIRANJE -. MALO PSIHOLOGIJE

KONCEPT ,,PLANtRANJA"

upravo na podr u punom cvatu. lzraz konstru_iran jezik koji Na podrudju francuskog jezikamoje ispitivanje ti, izraz koji je izgledao najpo-godnUi a da ne i zlni jezik.

KONCEPT KREIRANJA

Kako se pribliZava stogodiSnfi jubilej esperanta mnogo se govori o jezikukoji 1e ,,kreiran 1887." Evo ponovo izraza koji je isrovremino neistinit ipsiholo5ki nepodesan.

6

I

t'

t*

KONCEPT UN IVERZALNOSTI

slidan strah stvara parola ,,Jezik za sue". psiholoski prirodno je reagi-rati ,,Ne za mene, ja Zelim bitj slobodan,,.

preve la: Spomenka Stimec)

MEDUNARODNA IZLOZBA

@)OMLADINSKE STAMPE

38. KONGR ES MEDUNARODNE

FEDE RACIJE ZE LJEZNICARA

ESPERANTISTA (IFEF)

Mjesto: SkopjeVrijeme: 17 -23.05. 1986.

2l tzLETt

al do 31.01. 1986.b) do 1.02. 1986.

a) cjelodnevni do Ohrida (sa rudkom)b) poludnevni do Stobija i Kavadaraca

(sa degustacijom vina)c) obilazak Skopja u nedjelju poslije podne

(20. s. 1986.)

3l VEeERA sa medunarodnim balom

ATENTON!

sMJESTA.,! je u hoterima zerjene kategorije i po tada vaie6im cijenama. postojimogu6nost jeftinijeg smjestaj_a u kampu ,,Feroturista"

-(kamp rueice), ati jt

ta mogu6nost relativno ogranidena.

Za sve detaljne informacije u vezi s odrzavanjem 3g. kongresa IFEF-aobratitese na jednu od slijede6ih adresa:

]l 9e-, IFEF-kongreso (Feroturist). po5t. pret. 270, 9l000 Skopje2) Savel2eljeznidara esperantista Jugoslav'ije (JAFE), frf .-."ii"-r'6, tpp 563I

1 1000 Beograd

Kongres u Skopju odrLava se pod parolom:ZELJEZNICA I ESPERANTO _ MOSTOVI MIRA MEOU NARODIMA

I) KONGRESNINA

88" tll[GffS0 [t !]tI

3.0(X) dinara4.5(X) dinara

2.5(X) dinara

l.(XX) dinara

besplatrrc

1.5(X) dinara

I

I

Lau la ricevita informo ciuj partoprenantoj de la kongreso havas eblecon uzisenpagan fervojan bileton por la vojagoj tra Jugoslavio ekde la 4-a gis la 31-ade majo!

$

-t

Re4o al la artikolo de Zlatko Ti€ljar ,,La Susta di4nozo" (Tempo 2/3 - 85)

MIRIGE MALGUSTA DIAGNOZO

En sia ertikolo Zlztko TiSljar konstatas eefe du faktojn:

- Esperantistoj-funkciuloj estas meznivelaj |apabluloj sukcesintaj at{Igl e{r lu T9-^vado pozicion nenie alie por ili akileblan pro kio arde zorgantaj resti funkci-,rloj,

- Ti4 rriizruveluloj estas malkapablaj montri intereson por ,Ja plej kvalita kulturaaranfo" - la. zagrebtpupteatra festivalo PIF.

10

22.

28.-31.

28. - 01. 04.

28. -04.04.

04. - 06.

13.

27.-01.O5-

01. - 03.

12

TEN?O

KALENDARO

MARTO

KVIZO PRI NEALIANCITAI LANDOJ - Ourdevac,Amncoi al: KEL, Amru5eva 5/1, 41000 Zagreb.

7Da BRITA KONGRESO DE ESPERANTO - Lough'borough, Britio. lnformoj : s-ino S. Folkard, 20 GreatCentral Road, Lougborough, LE11 1RW.

TNTERNACIA KONFERENCO PRI ESPERANTO.PRO.PAGANDO - Vraca, Bulgario. lnformo!: P.k.66, BG-3000Vraca.

PRINTEMPA SEMAINO INTERNACIA- Wetzlav, FB'Germanio. Prezq: 23O'27O GM' Ali$ol kal informoi &:Hedwig Fischer, Gustav-Adolf-Str. 2a, D4418 Nordwalde,tel.02573/626.

APRILO

INTERNACIA SCIENCA SIMPOZIO ,,LA ROLO DEESPERANTO{VIOVADO EN PORPACA AGADO" - ZA-greb. lnformoj kaj aligoi: KEL, AmruSeua5/l,410fJlOZa'greb ka! JEL.

SOLENA FESTO OKAZE DE LA 'O-A

DATREVENO DEJUGOSLAVIA ESPERANTO-LIGO - Zqt*. lnformoi& KEL kaj JEL.

XIV SCIENCA INTERLINGVISTIKA SIMPOZIOVarsovio, Pollando. Prezo: 8. 100-130 gld. pageblaj al

UEA. AliQoj al: ACl, ul. Ordynacka 9, PL-00-950 Warsza-

wa,

MAJO

12.A UNUAII/IAJA RENKONTIGO DE ESPERANTO-JUNULARO DE JUGOSLAVTO - Vircko. lnformoi kajali6'oj de: EL de BkH, D. Ozme 7 /lV ,7l00,O Sarajevo.

9.-11.

9. - 15.

16. - 19.

16. - 20.

17. - 19.

17.-23.

RENKONTIGO DE JUNA' ESPERAiITISTGI EL KRt}ATIO KAJ SLOVENIO / SEMIilARIO FOR JI'ilAIESPERANTO-AKTIVNULO.I - Kumrcvec.Kuhurai, spor-taj kai edukaj programoj. Informoj kai alilbi al: KEL,Amru5eva 5/1, 41000 Zqreb.

INTERNACIA FOIRO DE ESPERANTO_KULTT'RO _Zielona Gora-Raculka, Pollando. lnformoi: J- Rffiy,.ul. Krosnienska 3 B/15, PL€s{lOl Zl;lma Gq+ a7:F. Kruse, Mathildenstr. 73, D--2gn Blenenn, FB G€r-manio.

GERMANA ESPEffANTO-KONGRESO - Hrrtugo. tl>formoj kaj ali$oj: Arbeitskreis lnternationdl Sfdtc Eeperanto, s-ro Gerhard Hein, Scheideholz'r,eg ffi a,D-2l0y'lHamburg 92, FR Germanio

88-a FRANCA KONGRESO DE ESPERANTO - Gaz#mer. lnformoj: UFE,.4 bis rue de la Cer'lsaie, F-ZSfil4Paris.

KU LTU RA ESPE RANTO-FESTTVALO - Uppeda, Srdb.

3&a KONGRESO DE INTERNAG|A FERtfOJtltTAO - Scopie, Jqpcfrric lrra Femturist, W. 27A, str- ,fi- J-

7le UNIVERSALA xOilcRES0DE ESPER,ANTO. PGTL. I(LirT26 julio - 2 eigusto lS5Koastrntr edrcco: naicrc ffi,NL-:nf 5 Bl Rotterdr, l\lclaB-

La 19-a PUPTEATRA TNTERNACTA FESTIVAITO

22.- 31.08.1986.

ZAGREBO

tI3

e teruRntrua IU toku je reviz'rja clanstva Saveza za esperanto Hrvatske, kolom sevi5e nece tretirati dlanovima Saveza oni koji ne upla6ulu ilanarinu.Oni vi5e nece primati ,,Tempo" kao ni ostale informacije.Mslimo pojedince i dru3tva {a woju Elansku obavezu za 1986.godinu ispune do 28. 02. 1986. godine. lznos dlanarine kojeg dru-itva dostavljaju Savezu je 100.- dinara po dlanu.

Upozoravanrc vas da le u postupku dono5enje novog zakona opopustima za putovanja, koie 6e mo6i koristiti dlanovi druStvenihorganizacija uz predodenje vatjane 6lanske iskaznice!!!

EVID ENCTJA TEEAJ EVA ESPERANTA

Nedavno je u okviru SEH-a pokrenuta evidencija tedajeva esperan-ta, 6iji je cilj poboljianje nadina i uvjeta rada kao i veca briga zaovu primarnu djelatnost Saveza. Tokom prosinca 1985. svim sudruftvima razaslani posebni obrasci na kojima se prijavljuju tei'+jevi. Prijava se obavlja na podetku svakog te6aja.Molimo sva druitva, a posebno voditelie tedajeva da ovu maluobavezu redovnoispunjavaju. Ukoliko vam je potrebno bilo kakvouputstvo, obavijest ili veda kolidina obrazaca molimo vasda se ob-ratite iniciiatoru i voditelju ove evidencije (lvica Spoljarec, SEH,Amru5eva 5 / l, Zagreb - tel. O41 / 424-660).

Ovom prilikom zahvaljujemo voditeljima teEajeva koji su we iz-vrSili prijavu. To su: Vera Bopsii (Zdarl , Nenad Nikolori6, Vuka-5in Dimitrijevi6, Snjeiana Begovi6 i Snjeiana Rami6 (Split), VesnaOgrin (Naiice), ViSnja Brankovi6, Marijan Kekez, Petar Pazaver(Osijek), Mirjana z,!ileli, Josip Do5en, Zdenka Svetlidid, ivanBekavac, Spomenka Stimec i Boger lmbert (Zagreb, IKS).

I

I

SEMINARI ZA VODITELJE ESPERANTSKIH TECAJEVAOd 12-13. 10. 1985. odrZan je seminar za zagrebadke'voditelje te6aieva i

druge esperantiste s ciljem da se upotpune njihova jezidna znarfia. Sudje]ovaloje 7 polaznika, metlu njima i dva Etiopljana. Voditeliica ie bila SpomenkaStimec. Seminar je odrZan u novim prostoriiama Medunarodnog centra za us-

luge u kulturi u Dugavama (Novi Zagreb).

U Zagrebu je 19. 10 1985. odrZan seminar na koiem su nastavnici upoznati s

teoretskim i prakti6nim aspektima Zagreba6ke metode u6enja esperanta.Prisustvovalo je 1 1 voditelja esperantskih tedaieva iz Osijeka, VaraZdina. Ku-tine, Karlovca i Zqreba. Voditelj seminara bio ie Zlatko TiSljar, a prikazanisu i video-filmovi, tonske kazete i wi pomo6ni materijali koji se koriste u Za-grebadkojmetodi.

E.T.I15

I

VI SUSRET ESPERANTISTA SLAVONIJE I BARANJE

U Nalicama je 12. i 13. 10. 1985..odriair Vl Susret esperantista Slavonije i

Baranje. Susretu koji su organizirali Koordinacioni odbor SEH-a ZO Osijeki novoosnovano esperantsko dru5tvo ,,Suno" iz Na5ica, prisustvovalo je vi5e odstotinu esperantista iz Slavonije i Baranje, ali i izvan te regije.Na sjednici Koordinacionog odbora razmatrana zu pitania u vezi s osnivanjemnovih esperantskih drGtava u Slavoniji iBaranji, te program za proslavu 1(X)-godi.njice esperanta)'

Antun simuni.

zfrZAGREBAEKA METODA U ITALIJI

LA ZAGREBA METODO EN KATALUNIO

krvititaj de Kataluna Esperanto-Asocio du el la kunarltoroj de la Zagreba Meto-do deestis komence de novembro 1985 en 3a IGtaluna Esperanto'Kongrtso

mo oni balda[ eldonos ankafi hispanlingr"an lernolibron.

DAN ZAMENHOFA U ZAGREBU

Zagrebadki su esperantisti povodom Dana Zamenhofa organizirali 13' 12.1985. godine svedanu akademiju u dvorani Centra za kulturu i infor'macije na kojoj je Nikola Ra5i6 govorio o esperantu u srednjoj Evropi, Dragu-tin Balagovii o 4Ogodi5njici Esperantskog druStva ,,Bude Borjan", a u glaz'benom programu su sudjelovale Sonja Stefandi6 i Mirela GoluZa iz Kutine, teNeven M rzle6ki iz Zagreba.

Zagrebadki esperantski savez je ove godine priredio zaiedni6ko veselo dru2enjezagrebadkih esperantista 15. prosinca u Zagrebadkoj pivovari, uz glazbu, ples,

te skedeve Dramske grupe SEK-a.

16

SUSRET PION I RA-ESPERANTISTA ZAGREBA

Obiljeiavaju6i Medunarodnu godinu omlPedagoika grupa Saveza za esperantoprogram za pionireesperantiste osnovnihgradu u Zagrebu. slijedeci slidan susret odrzat 6e se u prcliee u vrbmr.Tom ce susretu uz pionire zagreba i vrbovca pri*sttrovati i pioniri iz Kutirc.

(m. B.l

-

ZELTMO VAM MIRNU TSRETNU GODINU MIRA

1986.

HAVU PACAN KAJ FELIEAN PAG.'AROT

ZADAR

U rujnu je u Splitu odrZana centralna proCaw Meallloarodrrgod.in_e omladine u koju * splitska e+erantska oqmriaiiaukljudila izlo2bom u Domu JNA_ lzbibu ie uirrielo vEe od600 posjetilrca.

Te6ajevi esperanta su u toku u druStvima i u nekotiko oslpv-nih Skola.

Olga Brusi6, esperantistica iz Sptita, dobilaie nardr oml+dinske organizacije - medaliu ,Mladost Splita-, f,odoiltMedu narod ne godine om ladine. eestitamo!

U Zadru su rosjetno poladane esperantske altivno*i. $edi_Ste-esperantskog Zivota je Omladinski dorn gdts tehniika pi_tanja_o funkcioniranju esperants@ druftva ,odi pero 2r,bak. Prof. Vera Bopsid vodi teiai e+eranta.U povodu Zamenhofova dana u Ohtainstorn,e doflrr 12.12.

-odrZano knjiievno vede o erperantskoj fr*E"--*i.Prof. Josip Vrandid predstav r je roman Sp.;r*ie SiG,,Ombro sur interna peiza(b,,.-O poviiesti egerants*e kfi-Zevnosti govorila je Spomenka Stinrcc.

-Zada-rqki su esperantisti uveliko obogmili fond *oie esperilt_

ske biblioteke smjeitene u Omldinskonr dornu a za lS.pripremaju bogat program aktivrpsti.

15. 11. je devetoro udenika Srednjo6kolskog centra iz Omecauspje5no poloiilo A-tedal esperanta lstog je dila odriam ipredavanje uz dijapozitive o Brazilu i Bollviji u DqnuZAVNOH-a. Predavaniu je pritstvovab viSe od tutiru uEe-nika i gratlana Otodca, a predavad je bio Ivie Spotiarec-

Kineskl znak za ml,

l--

0106Ac

t7

J

NASICE Na konstituirajucoj sjednici Predqjedni5tva za predsjednikadru5tva izabran je Stjepan Vrboii6.

Esperantsko drultvo ,,Suno" iz Na5ica je zapodelo akcijuosnivanja esperantskih druStava u Orahovici, gdje akciju vodiMirko Milojevii, te u Donjem Miholjcu i Podravskoj Slatini, ,

sto bi po misljenju esperantista iz Nasica bio skroman dopri-nos obiljeZavaniu'l00godiSniice esperanta.

Osnovana je Studentska esperantska grupa koja broji 20dlanova, od koiih 13 pohatla podetni tedaj esperanta. Grupardi na Pedago5kom fakultetu u Rijeci, a vodi je drug Rado-slav Skalamera. Krajnji cilj rada sa studentskom omladinomje osnivanje Studentskog esperantskog dru5tva u Rijeci.

Neprekidno se radi na oZivljavanju rada Pedagoike sekcije sa

ciliem uvodenja esperanta u osnovne Skole i CUO kao slobod-ne aktivnosti Skolskog programa. Do sada su odriana detiriseminara esperanta za prowjetne radnike, a u planu !e jo5jedan za vrijeme nastupaju6ih zimskih praznika. Strudnupomo6 su nam pruZili radnici Medunarodnog oentra za uslugeu kulturi: lvica Spoljarec i Zlatko Tiiliar.

(V. S.)

U knjiinici N.S. ,Juraj Kokot" u Velikoj Gorici otvorena je6. 12. izlolba,,MlNERALl I FOS|Ll". Ovu ve6 tradicionalnuizloZbu organizirali su Mladi istraiivadi ,,Trilobit", sekcijaE. D. Velika Goiica. Nakon otvorenja odrZana su predavanjao geolo5koj transverzali Slovenije (predavad: prof. dr. StankoBuser, Ljubljana) i o Andama Bolivije i Perua (predavad:I vica Spoljare c, Zagr ebl.

RIJEKA

VELIKA GORICA

JEL / SEJ

U Sarajevu je 16. 1 1. 1985. godine odra2ana siednica Konferencije Saveza za es' peranto Jugoslavije. Na sjednici je podniiet izvieStai o jednogodi5njem radu Sa-

veza. komisija za meclunarodnu suradnju i zuradnlu s nesvrstanim zemliama,zanastavu esperanta, za informiranje i za turizam. Konferenciia je formirala i

grupu ua izdavanje Biltena SEJ-a iraspravljala o planu za 1986. godinu. Na

konferenciji je dana i obavijest o odriavanju 22. kongresa Saveza esperantistaJugoslavije 19-,20. i 21. 06. 1987. u Bania Luci.

{M.B.)SUSRET STUDENATA ESPERANTISTA

Susreti studenata esperantista Jugoslavije postali su ve6 tradicionalni godiSnjiskupovi. Sesti susret je odr2an od 1. clo 3. 1 f. i985. godine u Banja Luci gdiese okupilo oko 70 mladih esperantista iz Vranja, Pirota, Paraiina, Pandeva,Sombora, Subotice, Novog Sada, Zrenjanina, Svetozareva. Siska, Tuzle, Sara-jeva, Mostara, Banja Luke, Zagreba te nekoliko gostiju iz inozemstva. Temasusreta je bila ,,Uloga studentskih E-klubova u razvoju esperantskog pokretaJ ugoslavi.ie".

18

MA Din 3.800.-

IvlJ Din 1.500.-

MSZ Din 7.6Cf..-

LA KOTIZOJ POR LA JARO I986

sumon, ekster kotizato. AnicarjMJ.,.povas farifi mem6roj de la ,, E-...r--1,", 3,?1",::*:, :; : :: _^ll\!o oe i; el do.nas. apartaa

."ffio;dumUniversalajKongresojp"i-"-6ioji;tir-r".i"t".

SA Din 2300.-

MG Din 600.-

Membro-jarlibro ricevas nur la Jarlibron de UEA-

Kiu volas esti membro de la ,,Societo Zamenhrf nmc ilrra-*

Simpla abono al la revuo ,,Esperanto,,, setr me,[rbre6-

:Tffi"#;t-*"1d?%}ffitimaj membro-kategorioj estas trl fr:"n""?t"Xii

por kiu la kr>

PATRONA membro de TEIO _ Din 2.300.-

K.NTAKT. ra belaspekta kaj enhavori.a junulara revuo, nun aperatrh rc-gule kostas jare Din 1.1S0._

eiu nova-memtro, kiu regule oasis lzkolizna porla:^- roo< --- ^ i rpor 1986 akiris n da rrpor 1986 akiris Ii";fi,!;t4"--, :,u"Jto, Vicdelegito,

::j,lig*-:.j *._T::lll,1vu-decido. rasic; df h a"i"gir" rcto en "tu

d;;estas dezirinda, ear nui'ni sufiee vasta, ,I.;ffi;;#:-E?^,'Y:Y__P*^To9to. Tamen bonvnh r srinzp ^.;--- -, --^.'. t-:- l-:t-'to. Tamen bonvolu serioze pripenri,;^i';;;r; p"o,

11_*:-" -d*e D,,vD, Fl ar rE, c; a;ir;;oj-."Jiunt"i

"r,laskgn d9 D, VD, po au ro, eL-;;-ir;;"j^.#;"fi;;jaroin, arl matzoree olenumantai

"k";.fiid"^;;;k;;] ;;;r*t* ;tl d" -;rertto;;;

helpo al la Asocidkaj la movado.

Monon vi povas sendi oeriiTpra posta monenpagilo ar la .efdelegito detlEAporJugostavio:EMrLUALA,EMiA,i,6;;t;;ir;?l-,.b?*"*v,iif fri_rat.

utilelcai

intereserur2evrur ruarle6R.t,,CLELIA CONTERNO-

MEDUNARODNA AKADEMIJAZNANOSTI

12. i 13. rujna 1985. godine je u SanMarinu sluibeno registrirana Meatunarod_na akademija znanosti, 6iji je cilj da uovo1 rnatot republici ustanovi sveudilisnuorganizaciju te da omogu6i meclunarodnuznanstvenu suradnju. Radni jezik Akade_mije je esperanto.

Od slijede6e godine Akademija 6eomogu6avati polaganje magistrata i dok-torata koje 6e slu2beno registrirati Repu_blika San Marino.

vrSe oo 3 MTLIJUNA

Poznati almanah FISCHER na nje-madkom jeziku (26. izdanje, 3.200.000primjeraka) objavio je iistu najvaZnil ihjezika svijeta (str. 690) u kojoj se espe-ranto nalazi na 20-tom mjestu!

PRVI KONGRES KTNESKIHESPERANTISTA

Razvojni put kineskog esperantskog po-kreta'bio je krivudav da bi se tek u pos-ljednjih 30 godina razvio, a posebnoznadajan procvat doiivljava tokom zad-njih godina. To je iedan od razloga odr-Lauania 71. Svjetskog kongresa u pekin-gu 1986. godine. koji s druge stranepredstavlja i veiik stirnulans esperantisti-ma Kine. Odr2avanje Prvog kongresa ki-neskih esperantista bila je potreba i dugo-odekivan dogattaj vi5e od 200.0fi) kines-kih esperantista, 6iia ie zajednidka Zeljada se pokret za esperanto u Kini Sto boljerazvija i da se Svjetski kongres Sto bolje

pripremi.

JUAN CARLOS I

. Spanjolski kralj Juan Carlos I je pri-hvatio da bude dlanom Meclunarodnogpokroviteljskog komiteta Svjetskog salveza esperantista za obilje2avanje 100-god.iSnjice esperanta. te da budl pred-sjednik podasnog komiteta za obilie2ava_ L-d.'.nje istos jubiteja u Spanjotskoj. I\20

NOBELOVA NAGRADA ZA MIR

..Nobelova nagrada za mir lgg5.lgjp dod.rjetjena je pokretu ,,Lidd;;;lf:jY,-'il,f talPs .grLl:ia". o#i ;;ffi;9!:y.ptiq liiednike-cijetog wditih dru5tveno-ooliiidkir,, cicfama . ^^,9|ipt,l lijednike cijetos wijeta'i[ iirti-

ESPERANTO U JAPANSKOM FILMU

Na realizaciii filrznat ii i- r a pa n;;''; J#jX J,'iX'

"U,l."l!:;tako da je posao i s te strane ,.rO.n'rijhunski dobro.Nakon prikazivanja u Japanu, tamo-Snja_filmska industrija ga i. o'p..rnif. l'.iu

1z-v-91, odnos.lo za prikazivani, u mnooi-;z.emljama svijeta. U Japanu se spomeiutifilm .moie dobiti i na video_kasei;;;-;

snimljene sr.r imuzidke tase;;il;;;iz filma.

r 21

OKAZE DE LA SOJARA NASKIG.DATREVENO

DRAGUTIN TAD IJANOVIC ( 1905)Poeto *cepta kun mirige simpla verrc kai formo. Kritikistoj diris pri li, ke li per wr-soj verkis sian biografion. Sur tia virovolo elkreskis tuta aro da poeziaj kolektoi:,,Liriko" (1931),,,La suno super plugkampoj" (1933l,,,Gindro de Suno" (19361.

.,La tagoj de intuna$o" (1937!. ,,La malQojo de la tero" (1942!, ,,Poemoi" (1951).

,,lntima ekspozicio de desegntrloi el Rab" (1955), ,,Festo de rikolto" lkolektita; po-emoj, 19561, ,,A{entaj muzikiloi" (196O), ,,La ringo" (kolektitaj poemoi, 1963},,,Poemcj kaj prozo" (19@), .,Poezio" (elektitaj versoj, 19731. .,Ligita al la tero"(197a1,,,Son6o" (1976l,,.Kolektitai poemc,i" (1975). De siamondodeinfanaQoenla naskilvildo Rastusje ia poeto maturi$is fis la tragika interpu3iQo de vila(lo kajurbo, por en la lastaj poeinkolektoj per homa trankvileco kaj profundo resum! sianvivsaldon - $i estas la preterpaso. La poeziesprirno est6 nur por li tipa. Li parolassiajn poemoin kaj tiamaniere li liberigis niajn versoln de ornamaJbi. Sed tiu liberalrerso hav6 sian internan arkitekturon.

'1," Dragutin Tadijanovi6

DI.JM VINTRA BLANKA NOKT'

;,i' [onge dum nokt', dum vintra surda nokt'i: Patrino mia teksas blankan tolon.

lnnge dum nokt', dum vintra vasta nokt'Patrino mia teksas blankan tolon.

l,onge dum nokt', dum vintra blanka nokt'?

Tradukis: Josip Velebit

t

lII

4n$rloj Sutas frostajn stelojn.Fratino frumatenan iaktonmantenas tra l'knaranta nef, .Bran6-flekse knab' avelojn Siras.Patrino teksas blankan t6bn.Safbu0i, fal6i ...

de mi rikoltis ne domanoj.Sendube man' estingos lampontrans I' Arno. Ventas. Ostoi or,kaj cindro. Dormu, mia koi,.

Ku$as rusta

Bat' al verda brust'Ne tuj distretu mian koron.

Mi vidas manojn de 1' ,,Ariroro",-d9--ri_...

Pardonu min, SinjoroMikelanfelo, vral manojne mortis. Mi ne kredas. Kampon

MANOJ

Malhela sango: karneola

en ter'eternos. Karn'. Sola.

juveio sur 0i ring' ar$enta -de man'al mano dum jarcentoj,sur mano;, kiuj estas polv',al kiuj fajnis ke la voiv'

Finita mia ring-poemo,Cu mia gem'? - ail via gemo?

KRIS LONG, deo. tr985