created date 5/26/2020 9:22:55 am

OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA I PODATAKA

NA DAN 31. DECEMBAR 2019.GODINE

SBERBANK SRBIJA AD

2 / 37

Sadržaj

1. Uvod .......................................................................................................................................................................................................................................... 3

2. Strategija upravljanja rizicima .................................................................................................................................................................................................... 3

2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima ........................................................................................................................................................ 4

2.2. Izveštavanje o rizicima ................................................................................................................................................................................................. 4

2.3. Upravljanje kreditnim rizikom ...................................................................................................................................................................................... 5

2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika .............................................................................................................................................................................. 5

2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika ........................................................................................................................................................................... 5

2.3.3. Rizik druge ugovorne strane...................................................................................................................................................................................... 5

2.4. Upravljanje tržišnim rizicima ........................................................................................................................................................................................ 6

2.4.1. Upravljanje devizni rizikom ....................................................................................................................................................................................... 6

2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa .......................................................................................................................................................... 7

2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti .................................................................................................................................................................................. 7

2.5. Upravljanje operativnim rizikom .................................................................................................................................................................................. 7

2.6. Upravljanje ostalim rizicima ......................................................................................................................................................................................... 8

3. Kapital Banke ............................................................................................................................................................................................................................. 9

3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala .......................................................................................................................................... 10

3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik ................................................................................................................................................................................. 12

3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama .................................................... 13

3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ...................................................................................................................................................................... 22

3.2.3. Kreditni rejtinzi ........................................................................................................................................................................................................ 24

3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike ................................................................................................................................................................................ 25

3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik ............................................................................................................................................................................ 26

4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi .................................................................................................................................................. 26

4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća ............................................................................................................................................................ 27

4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ............................................................................................................................................................... 27

5. Učešća u kapitalu ..................................................................................................................................................................................................................... 28

6. Pokazatelj leveridža ................................................................................................................................................................................................................. 28

7. Bankarska grupa ...................................................................................................................................................................................................................... 28

8. Objavljivanje ostalih podataka i informacija ............................................................................................................................................................................ 28

9. Prilozi ....................................................................................................................................................................................................................................... 28

9.1. Prilog 1 ....................................................................................................................................................................................................................... 29

9.2. Prilog 2 ....................................................................................................................................................................................................................... 31

9.3. Prilog 3 ....................................................................................................................................................................................................................... 32

9.4. Prilog 4 ....................................................................................................................................................................................................................... 33

9.5. Prilog 5 ....................................................................................................................................................................................................................... 36

9.6. Prilog 6 ....................................................................................................................................................................................................................... 37

3 / 37

1. Uvod

“Sberbank Srbija” a.d., Beograd (u daljem tekstu Banka) sa sedištem u Beogradu, osnovana je 11. novembra 1991. godine, pod imenom “Asna banka” a.d., Beograd. U periodu od 26. juna 1997. godine do 18. avgusta 2003. godine Banka posluje pod nazivom “Trust banka” a.d., Beograd. Nakon kupovine akcija Banke od strane austrijskih akcionara, Skupština Banke dana 19. avgusta 2003. godine donosi odluku o promeni naziva banke u “Volksbank” a.d. Beograd. Početkom 2012.godine, Volksbank Evropa Grupu kupuje najveća ruska banka Sberbank i u decembru 2012.godine Banka je promenila naziv u „Sberbank Srbija a.d.“, Beograd, pod kojim Banka i sada posluje.

Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje po principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.

Banka je definisala dugoročnu viziju, misiju i strategiju vodeći računa o makroekonomskom okruženju, ekonomskoj aktivnosti zemlje, propisima Narodne Banke Srbije (u daljem tekstu NBS) i strategiji razvoja Sberbank Evrope Grupe (SBEU Grupe) čiji je Banka član.

Ciljevi dugoročnog poslovanja Banke su:

Profitabilnost – kontinuirani fokus na daljem poboljšanju performansi optimizacijom segmenata poslovanja i miksa

proizvoda

Samofinansiranje – cilj banke samofinansiranje i optimizacija izvora finansiranja

Inovativnost – izgradnja konkurentske prednosti zasnovane na inovacijama, ne veličini

Efikasnost – unapredjenje, digitalizacija, pojednostavljivanje i uskladjivanje procesa i struktura u cilju upravljanja

troškovima na najefikasniji način

Upravljanje rizicima – kontinuirano održavanje visokog kvaliteta portfolija i dalje unapređenje procesa monitoringa i naplate.

Prilikom upravljanja kapitalom, Banka uzima u obzir planirani rast i razvoj. Pored postojećih rizika i raspoloživog kapitala za pokriće rizika, planirani rast (u predviđenom obimu i u predviđenoj oblasti poslovanja) određuje stepen sklonosti ka preuzimanju rizika.

2. Strategija i politike upravljanja rizicima

Strategija i politike upravljanja rizicima predstavlja sveobuhvatni opšti dokument kojim se uređuje oblast upravljana rizicima u Banci. Dokument ima za cilj uspostavljanje opšteg okvira za predostrožno i kontinuirano upravljanje svim rizicima kojima Banka može biti izložena u svom poslovanju. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti na različitim nivoima upravljanja. Strategija i politike upravljanja rizicima se redovno razmatra i revidira od strane zaposlenih u oblasti upravljanja rizicima, svako u svom delokrugu odgovornosti, a najmanje jednom godišnje. Sve promene koje su izvršene u ovom dokumentu su predmet odobravanja od strane Izvršnog i Upravnog odbora Banke.

Banka na redovnoj osnovi identifikuju sve rizike kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, kao i adekvatno rukovodi i minimizuje sve rizike koji proilaze iz tekućih aktivnosti, kao i rizici u vezi korišćenja finansijskih instrumenata.

Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti, kao i o rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata.

Dugoročni cilj Strategije za upravljanje rizicima je da se obezbedi nesmetani i kontinuirani rad Banke u stabilnom okruženju uz upravljanje rizicima koje će omogućiti ostvarenje poslovne politike i strategije Banke.

Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za sveobuhvatni pristup za uspostavljanje i nadzor nad procesom upravljanja rizicima Banke. U tom cilju, osnovani su sledeći odbori:

Odbor za upravljanje rizicima (Risk Committee) - pruža podršku Izvršnom odboru u definisanju pravila za upravljanje pojedinim rizicima i u vršenju kontrole nad upravljanjem rizicima kojima je Banka izložena. Odbor za upravljanje rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokaciju kapitala na određene vrste rizika i za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. Odbor se sastaje na mesečnoj osnovi.

4 / 37

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (Asset and Liability Committee - ALCO) pruža podršku Izvršnom Odboru u upravljanju i definisanju najadekvatnije strukture aktive i pasive, kao i za donošenje odluka o upravljanju tržišnim rizicima i rizikom likvidnosti. ALCO ima izvršnu ulogu u upravljanju kapitalom, praćenju adekvatnosti kapitala i praćenju nivoa internog kapitala. Odbor se sastaje mesečno.

Kreditni odbor koji odlučuje o plasmanima stanovništvu /privredi: Ovlašćenja za odobravanje kreditnih zahteva su podeljena po određenim nivoima u zavisnosti od iznosa traženog plasmana, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora. Za odobrenje kreditnih zahteva koji prevazilaze nadležnosti nižih autoriteta (pre svega za kreditiranje izloženosti preko definisanih iznosa) nadležan je Kreditni odbor. Kreditni odbor se sastaje najmanje jednom mesečno ili češće ako je potrebno i isključivo se bavi odobravanjem kreditnih zahteva.

Odbor za upravljanje lošim plasmanima u sektoru za poslovanje sa stanovništvom /privredom: je zadužen za upravljanje plasmanima problematičnim klijentima i definisanje strategija naplate ovih potraživanja; sastanci se održavaju najmanje jednom mesečno, a po potrebi i češće.

Odbor za reviziju: je odgovoran za nadgledanje pridržavanja politika i procedura upravljanja rizikom Banke kao i za proveru primerenosti okvira upravljanja rizikom u odnosu na rizike sa kojima se suočava Banka. U cilju obavljanja ove funkcije Odboru za reviziju na raspolaganju stoji Služba interne revizije. Interna revizija izvršava redovne i ad-hoc kontrole procedura i procesa upravljanja rizicima, i rezultati iste se dostavljaju Odboru za reviziju, koji izveštava Upravni odbor Banke

Strategija, politike i sistemi upravljanja rizicima se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagođavaju se u skladu sa promenama tržišnih uslova, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci.

2.1. Način organizovanja procesa upravljanja rizicima

Po pitanju organizacione strukture, Banka je sprovela strogo razdvajanje između resora prodaje tj. lica odgovornih za kontakt sa klijentima i prodaju bankarskih proizvoda i resora za upravljanje rizicima.

Odeljenja u okviru Resora za upravljanje rizicima definišu sisteme, politike i procedure koji omogućavaju otkrivanje, identifikovanje, merenje, kontrolu i praćenje svih rizika koji nastaju u poslovanju Banke.

Resor obuhvata Sektor za upravljanje rizicima (odgovorno za razvoj, kooridnaciju i primenu okvira za upravljanje rizicima podržavajući održivost poslovanja Banke na dugi rok a u okviru kojeg se nalaze Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima, Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom i Odeljenje za analizu kreditnog rizika portfolia), Sektor za procenu kreditnog rizika, kao i Sektor za restrukturiranje i naplatu problematičnih plasmana i Odeljenje za analizu kolaterala.

Resor za upravljanje rizicima je odgovoran za upravljanje indentifikovanim rizicima (kreditnim, tržišnim i operativnim) na nivou banke kao celine, kao i za:

- praćenje tržišta i internih procesa u pogledu neophodnih promena u pogledu politika ili procesa u upravljanju rizicima zasnovanih na Basel 3 regulativi;

- operativno sprovođenje politika, procedura i procesa koji proizilaze iz strategije upravljanja rizicima (svaki član

Izvršnog odbora takođe je odgovoran za svoje područje nadležnosti);

- praćenje portfolia radi uočavanja negativnih trendova (podeljenih u različite podgrupe i po vrsti proizvoda);

- obezbeđivanje i održavanje odvojenosti i nezavisnosti od jedinica funkcije prodaje i uspostavljanje odgovarajućeg

procesa prilikom donošenja odluka koje nose sa sobom određeni rizik;

- tehničke i kadrovske resurse u svojoj oblasti i adekvatnu obuku zaposlenih za upravljanje rizicima.

2.2. Sistem izveštavanja o rizicima

Izveštaje u vezi identifikovanih rizika Banka podnosi Narodnoj banci Srbije (u skladu sa propisanim zahtevima), Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke i Sberbank Evropa Grupi (uglavnom kroz redovne izveštaje definisane od strane Sberbank Evropa Grupa). U slučaju potrebe, posebno kada dođe do prekoračenja limita za određene rizike i u slučaju specifičnih i nepredviđenih događaja, Banka podnosi i ad hoc izveštaje Upravnom odboru Banke, Izvršnom odboru Banke, Sberbank Evropa Grupi i, ako je to potrebno, Narodnoj Banci Srbije.

5 / 37

2.3. Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.

Cilj upravljanja kreditnim rizikom je postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđivanje minimiziranja potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za Banku obezbeđeno je kroz uspostavljene politika i procedura za upravljanje kreditnim rizikom.

Osnove za upravljanje kreditnim rizikom predstavljaju strategije, politike i procedure Banke kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju.

Odeljenja resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima.

2.3.1. Metode merenja kreditnog rizika

Banka upravlja kreditnim rizikom uspostavljanjem adekvatnih procesa za utvrđivanje minimalne kreditne sposobnosti dužnika prilikom odobrenja plasmana, kao i redovnim praćenjem iste za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, definisanjem različitih nivoa odlučivanja prilikom odobrenja plasmana (koji odražavaju znanje i iskustvo zaposlenih) kao i uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih dužnika, grupa povezanih lica i sektora, kao i kroz praćenje izloženosti tim rizicima. Takođe, Banka ima uspostavljen proces redovne reprocene kreditne sposobnosti klijenta. Proces praćenja kvaliteta portfolia omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke do kojih bi moglo doći ukoliko bi se realizovali rizici kojima je izložena i da preduzme korektivne mere.

Banka takođe neprekidno nadzire kretanje kreditnog portfolija kako bi se preduzele sve mere u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka. Takođe su definisani i limiti odlučivanja tj. iznosi plasmana koji mogu biti odobreni od stane nadležnih lica uključenih u kreditni proces, a u skladu sa odlukom Upravnog Odbora.

Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li su ograničenja u odnosu na segment, nivoe izloženosti i rejtinga i sektor u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta.

2.3.2. Načini ublažavanja kreditnog rizika

Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti u procesu upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja klijenta, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depozit, bankarske garancije, zaloga na pokretnoj imovini, jemstva pravnih i fizičkih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrednosti nepokretnosti vrši u skladu sa važećom zakonskom regulativom.

2.3.3. Rizik druge ugovorne strane

Rizik druge ugovorne strane je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije. Upravljanje rizikom druge ugovorne strane je sastavni deo sistema upravljanja tržišnim i kreditnim rizicima. Banka izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane po osnovu sledećih pozicija iz knjige trgovanja i bankarske knjige:

finansijskih derivata; kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) - transakcija po osnovu repo i obrnutih repo ugovora; transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe; transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i transakcija sa dugim rokom izmirenja.

6 / 37

Na dan 31.decembar 2019. godine kapitalni zahtev Banke po osnovu rizika druge ugovorne strane je iznosio 1.210 hiljada dinara.

Vrednost izloženosti po osnovu finansijskih derivata i kreditnih derivata (iz knjige trgovanja) i transakcija sa dugim rokom izmirenja Banka izračunava primenom metoda tekuće izloženosti. Prilikom izračunavanja vrednosti izloženosti primenom metoda tekuće izloženosti, Banka upotrebljava hipotetičke iznose koji predstavljaju odgovarajuće merilo rizika po osnovu ugovora. Vrednost izoženosti se, u skladu sa metodom tekuće izloženosti, izračunava kao zbir:

tekuće izloženosti po osnovu svih ugovora čija je vrednost pozitivna, koji predstavlja tekuću tržišnu vrednost tog ugovora - derivata (za ugovore čija je vrednost negativna, tekuća izloženost je nula) i

potencijalne buduće kreditne izloženosti u periodu preostalom do datuma dospeća ugovorne obaveze, koja se dobija kada se hipotetička vrednost glavnice svakog ugovora pomnoži odgovarajućim faktorom konverzije.

Pozicije koje su nastale iz transakcija trgovanja se svrstavaju u knjigu trgovanja, i mogu biti derivati: valutni svop, valutni forvard. Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili ALCO.

U okviru Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima se računa fer vrednost deviznih forvard transakcija na dnevnoj osnovi primenjujući metod diskontovanja novčanih tokova da bi se dobila neto sadašnja vrednost.

Praćenje iskorišćenosti limita za rizik druge ugovorne strane se prati na dnevnoj osnovi, a ukoliko dođe do prekoračenja limitia, obaveštava se Izvršni odbor Banke.

Tabela br.1: Izloženost riziku druge ugovorne strane u hiljadama dinara

Pozicija Nominalna vrednost Potencijalna vrednost Pozitivna fer

vrednost Troškovi zamene

Swap 7,064,403 70,644 4,997 75,641

Ukupno 7,064,403 70,644 4,997 75,641

*Potencijalna vrednost se dobija kada se nominalna vrednost derivata pomnozi sa 0.01

Tekuća neto izloženot riziku druge ugovorne strane na dan 31.decembar 2019. godine, iznosi 7.064.403 hiljada dinara.

2.4. Upravljanje tržišnim rizicima

Tržnišni rizici su rizici mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija banke koje nastaju usled kretanja cena na tržištu.

Cilj upravljanja tržišnim rizicima je praćenje i kontrola izloženosti tržišnim rizicima u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva banke.

Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Odobra za upravljanje rizicima, Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima, Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom, Sektora za investicije i tržišta i Odeljenje upravljanja finansijama. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom postavlja organizacionu osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom, kao i rizikom likvidnosti.

U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja i uspostavila mesečno izveštavanje Narodnoj Banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni svopovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forwardi inicirani od strane klijenta).

2.4.1. Upravljanje devizni rizikom

Deviznik rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa.

Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti valutnom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, čiji su okviri definisani od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Evrope Grupe. Devizni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom.

7 / 37

Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima, a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu, kao i za ukupnu deviznu poziciju banke.

Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je Banka izložena kao riziku međuvalutnih kretanja.

U cilju zaštite od deviznog rizika, Banka dnevno prati kretanje deviznih kurseva na finansijskom tržištu, vodi politiku niske izloženosti deviznom riziku i sa korisnicima kredita i plasmana ugovara valutnu klauzulu.

2.4.2. Upravljanje rizikom promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa.

Cilj upravljanja rizikom od promene kamatne stope je postizanje optimalnih neto prihoda od kamata imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke.

Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu.

Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa.

U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom).

Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stres test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem vremenskih intervala predstavlja iznos kamatnog rizika.

Efekat rizika kamatne stope se obračunava na mesečnom nivou i o njemu se izveštava Izvršni odbor Banke na redovnim sastancima Odbora za upravljenje rizicima i Odbora za upravljanje aktivom i pasivom.

2.4.3. Upravljanje rizikom likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Rizik likvidnosti nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku.

U cilju smanjenja rizika likvidnosti banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao sto su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital.

Banka je razvila politike i procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama.

Krovni dokumenti Banke za upravljanje rizikom likvidnosti su Politika upravljanja likvidnošću i Politika upravljanja rizikom likvidnosti, dok su na operativnom nivou razvijene i procedure i pravilnici.

2.5. Upravljanje operativnim rizikom

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nepredvidivih eksternih događaja.

8 / 37

Negativni efekti na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu kazni i sankcija od strane nadležnog regulatornog tela i/ili pravni postupak protiv banke zbog neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza (pravni rizici) su takođe uključeni u operativne rizike.

U cilju upravljanja operativnim rizikom, Banka je definisala Metodologiju za praćenje operativnih rizika. Banka poseduje bazu podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke, a primenjuje se i Metodologija samo - ocenjivanja rizika kojom se identifikuju svi potencijalni rizici u poslovanju banke (Risk Self Assesment). Banka primenjuje metod praćenja ključnih indikatora rizika poslovanja, kako bi na vreme uočila negativne trendove i blagovremeno reagovala na njih.

Banka je implementirala i Projekat za obezbeđjenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je urađen na osnovu metodologije grupe i u okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci, definisane su i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Nakon toga vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.

U cilju boljeg razumevanja i sagledavanja specifičnih rizika u okviru upravljanja operativnim rizikom, sastavni deo praćenja su rizici koji proizilaze iz aktivnosti poverenih trećim licima, kao i rizici informacionih sistema i cyber rizici. Takodje, Banka je razila i Proceduru za spečavanje prevara koja je u u delokrugu rada Službe za bezbednost.

Upravljanje operativnim rizicima, kao i njemu povezanim rizicima je u okviru Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima. Ovo odeljenje vrši izveštavanje o operativnim rizicima na kvartalnom nivou prema Odboru za upravljanje rizicima i Odeljenju za upravljanje operativnim rizikom na nivou SBEU Grupe.

U cilju efikasnog upravljanja operativnim rizikom, Banka je razvila Politiku upravljanja operativnim rizicima i Politiku

razvrstavanja poslovnih aktivnosti u linije poslovanja banke, kao i niz pratećih dokumenata i procedura.

2.6. Upravljanje ostalim rizicima

Rizik usklađenosti poslovanja banke (compliance risk) je rizik od mogućnosti nastanka pravnih ili zakonskih sankcija, značajnog finansijskog gubitka ili gubitka ugleda banke nastalih kao posledica propusta banke da uskladi svoje poslovanje sa zakonom, podzakonskim aktima, svojim internim aktima, kao i pravilima struke, dobrim poslovnim običajima i poslovnom etikom. Pravni i reputacioni rizik takođe mogu biti deo rizika usklađenosti poslovanja banke.

Strateški rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nepostojanja odgovarajuće poslovne politike i strategije, njihove neadekvatne primene, kao i usled promena u okruženju na koje banka nije reagovala na adekvatan način. Reputacioni rizik je definisan kao rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled gubitka poverenja javnosti ili negativnog stava javnosti o poslovanju banke, bez obzira da li su osnovani ili ne. Rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogućnosti banke da naplati potraživanja od dužnika iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dužnika. Pored toga, Banka kvantifikuje i rizik zemlje definisanjem limita po državama na osnovu rejtinga zemlje, već odobrenih limita drugih ugovornih strana, podataka o ranijim izloženostima i procene budućih trendova poslovanja. Rizik zemlje obuhvata:

- Političko-ekonomski rizik, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti banke da naplati potraživanja zbog ograničenja utvrđenih aktima državnih i drugih organa zemlje porekla dužnika, kao i opštih i sistematskih prilika u toj zemlji;

- Rizik transfera, koji podrazumeva mogućnost nastanka gubitka banke usled nemogućnosti naplate potraživanja iskazanih u valuti koja nije zvanična valuta zemlje porekla dužnika, i to usled ograničenja plaćanja obaveza prema poveriocima iz drugih zemalja u određenoj valuti koja su utvrđena aktima državnih i drugih organa zemlje dužnika.

9 / 37

Makroekonomski rizik je rizik da će banka imati gubitke zbog nepovoljnih promena ukupnog makroekonomskog okruženja.

Rizik ulaganja obuhvata rizike ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, prati se visina ulaganja Banke i visina regulatornog kapitala i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje ne posluje u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke. Rizik poslovanja predstavlja rizik od nastanka gubitka po banku koji je uzrokovan neadekvatnom diversifikacijom strukture prihoda ili nemogućnošću banke da dostigne zadovoljavajući nivo profitabilnosti.

Rizik modela predstavlja rizik koji proističe od nepouzdanih ili pogrešnih rezultata koji su dobijeni upotrebom nekog modela, uključujući i rizik da se tokom vremena karakteristike modela promene.

Poreski rizik predstavlja rizik nastanka finansijskog gubitka, nebudžetiranih troškova ili mogućnost smanjenja očekivanog prihoda kao rezultat neuspeha banke da posluje u skladu sa zahtevima poreskog zakonodavstva.

Društveni i ekološki rizik predstavljaju rizik od gubitka usled nanošenja štete životnoj sredini i/ili društvenoj zajednici od strane banke (direktno ili putem klijenata banke).

Geopolitički rizik: je obuhvaćen na osnovu praćenja i kvalitativne analize. Poreski propisi se stalno prate od strane nadležnih odeljenja u Banci, koji se takođe savetuju od strane specijalizovanih agencija iz oblasti poreske politike, kako bi se smanjio poreski rizik.

Rizik od pranja novca i finansiranja terorizma podrazumeva rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat, kapital ili ugled banke ako je banka korišćena (direktno ili indirektno korištenje poslovnog odnosa s bankom, transakcije, usluga ili proizvod banke) za pranje novca i / ili finansiranju terorizma. Banka je tokom 2019. godine značajno unapredila sistemsku podršku, kadrove i procese za upravljanje ovim rizikom, čime je mogućnost materijalizacije gubitaka od ovog rizika značajno redukovana.

Rizik gubitka usled smanjenja vrednosti imovine predstavlja rizik mogućnost gubitka usled nepovoljne promene vrednosti imovine koja u vlasništvu banke.

Rizik osiguranja podrazumeva rizik gubitka usled nestabilnosti naplate osiguranja koji je prouzrokovan zbog neadekvatne procene osiguravača, veličine događaja koji je nastupio, akumulacije rizika zbog istog tipa događaja (prirodnih ili tehnoloških katastrova, nesreća itd.).

Rizik leveridža predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na rezultat i kapital banke kao posledica osetljivosti koja proistice iz prekomernog ili kontinuiranog leveridža a koja može zahtevati neplanirane korektivne mere, uključujući i prodaju problematične imovine što može dovesti do gubitaka ili prilagođavanje vrednosti preostale imovine.

Na osnovu istorijskih podataka i iskustava u dosadašnjem poslovanju Banke gde nisu bili identifikovani niti materijalizovani gubici po osnovu rizika iz grupe ostalih rizika, kao i da se pomenuti rizici uglavnom ne mogu kvantifikovati, Banka je utvrdila rezervu iz kapitala za pokiće potencijalnih gubitaka od ovih rizika u budućnosti u iznosu od 2% ukupnih internih kapitalnih zahteva svih ostalih kvantifikovanih rizika. Takođe se sprovode mere i kontrole kako bi se ograničili ostali rizici.

3. Kapital Banke

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala.

Osnovni kapital čini:

1. osnovni akcijski kapital: instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuca emisiona premija, dobit, gubitak, revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici/gubici, rezerve, ostala nematerijalna ulaganja umanjena za povezane odložene poreske obaveze, odložena poreska srestva, potrebna rezerva

2. dodatni osnovni kapital

Dopunski kapita čini uplaćeni iznos subordiniranih obaveza

10 / 37

Tabela br.2: Struktura kapitala Banke na dan 31.decembar 2019. godine u hiljadama dinara

Naziv pozicije iznos

Osnovni kapital 24,471,832

Osnovni akcijski kapital 23,434,363

Instrumenti osnovnog akcijskog kapitala i pripadajuca emisiona premija 14,820,961

Nominalna vrednost akcija 6,102,144

Emisiona premija 8,718,817

Dobit 0

Revalorizacione rezerve i ostali nerealizovani dobici/gubici 766,400

Rezerve iz dobiti, ostale rezerve i rezerve za opste bankarske rizike 9,410,828

Regulatorna prilagođavanja vrednosti akcijskog kapitala (19,817)

Ostala nematerijlna ulaganja umanjena za povezane odlozene poreske obaveze (592,236)

Odložena poreska sredstva (174,439(

Bruto iznos potraživanja od dužnika – fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita kod kojih je stepen kreditne zaduženosti tog dužnika pre odobrenja kredita bio veći od procenta utvrđenog Odlukom (384,327)

Bruto iznos potraživanja od dužnika – fizičkog lica (osim poljoprivrednika i preduzetnika po osnovu odobrenih potrošačkih kredita, gotovinskih kredita ili ostalih kredita po osnovu kriterijuma ugovorene ročnosti (393,007)

Dodatni osnovni kapital

Dopunski kapital 1,037,470

Subordinirane obaveze 1,037,470

Ukupan osnovni kapital 23,434,363

Ukupan dopunski kapital 1,,037,470

Ukupno kapital 24,471,832

Obračun kapitala i njegovih sastavnih elemenata se vrši na osnovu podataka iz osnovnog sistema Banke. Na osnovu pozicija knjiženih u bilansu stanja Banke, izveštaji PAK i KAP, definisani od strane Narodne Banke Srbije, se automatski kreiraju sa konkretnim iznosima za svaku poziciju kapitala. Grupa za izveštavanje Narodnoj Banci Srbije, u okviru Odeljenja upravljanja finansijama, na mesečnom nivou proverava automatski dobijene izveštaje o kapitalu iz osnovnog sistema, pre dostavljanja istih Narodnoj Banci Srbije.

3.1. Kapitalni zahtevi i interna procena adekvatnosti kapitala

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, izdatom od strane Narodna banka Srbije, Banka sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, a u skladu sa Strategijom i politikom upravljanja rizicima Banke i Strategijom upravljanja kapitalom Banke.

Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima je odgovorno za primenu Basel III standarda kako u domenu upravljanja kreditnim rizikom, tako i u domenu upravljanja tržišnim i operativnim rizikom. Banka se opredelila za primenu standardizovanog pristupa za izračunavanje kapitalnih zahteva i adekvatnosti kapitala. Upravni odbor i Izvršni odbor Banke se redovno obaveštavaju o rezultatima poslovanja Banke na osnovu izveštaja o rizičnom profilu Banke i regulatorno i interno propisanim indikatorima rizika.

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, Banka izračunava minimalne kapitalne zahteve za sledeće rizike:

Tabela br.3: Struktura kapitalnih zahteva po vrstama rizika u hiljadama dinara

Kapitalni zahtevi iznos

Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane 6,756,929

Kapitalni zahtevi za tržišne rizike 134,862

Kapitalni zahtev za operativni rizik 846,787

Kapitalni zahtev za rizik prilagođavanja kreditne izloženosti 3,438

Ukupno 7,742,016

Banka nije imala kapitalne zahteve za rizik izmirenja/isporuke po osnovu neizmirenih transakcija.

11 / 37

Na dan 31.decembar 2019.godine, pokrivenost kapitalnih zahteva osnovnim kapitalom Banke iznosi 33%, odnosno pokrivenost ukupnim kapitalom Banke iznosi 32%. Banka je dužna da radi stabilnosti i sigurnosti poslovanja, odnosno ispunjenja obaveze prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti svog kapitala održava na nivou koji nije niži od 8%. Koeficijent adekvatnosti kapitala Banke na dan 31.decembra 2019. godine, izračunat na osnovu finansijskih izveštaja sastavljenih od strane rukovodstva Banke iznosi 25,29%. U skladu sa propisanim, banka održava zaštitni sloj za očuvanje kapitala u iznosu 2.5% njene rizične aktive i zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik u visini od 2.05%. Adekvatnost kapitala i korišćenje regulatornog kapitala se prati mesečno od strane Odeljenja za integrisano upravljanje rizicima i Odeljenja upravljanja finansijama i pod nadzorom su Izvršnog odbora Banke. Projekcije adekvatnosti kapitala vrše se za najmanje godinu dana unapred na osnovu istorijskih kretanja, poslovnih planova za segmente poslovanja banke (sektor tržišta, sektor za poslovanje sa privredom, sektor za poslovanje sa stanovništvom) i očekivanih kretanja kursa u narednom periodu, kao i na osnovu svih drugih bitnih pretpostavki za poslovanje Banke. Projekcije se rade po osnovu smernica grupe i lokalne regulative. Banka obezbeđuje usklađenost poslovanja sa usvojenim limitima i kroz redovna izveštavanja Upravnog odbora i Odbora za upravljanje rizicima. Izveštaj o rizičnom profilu banke i adekvatnosti kapitala radi se mesečno, i predmet je diskusije na Odboru za upravljanje rizicima, kao i na sastancima Upravnog odbora najmanje na kvartalnoj osnovi. Pomenuti izveštaj sadrži matricu profila rizika sa pokazateljima za kreditni, tržišni, operativni rizik, rizik likvidnosti i ostale rizike (sa njihovim vrednostima na određeni datum i definisane pragove), kao i kretanje racia adekvatnosti kapitala u određenom periodu, da bi se sagledao trend i preduzele odgovarajuće mere ukoliko je to neophodno.potrebno.

Tabela br.4: Pokazatelji poslovanja Banke na dan 31.decembra 2019.godine

Pokazatelj poslovanja Ostvareno Propisano Kapital EUR 208,106,551 min EUR 10.000.000

Adekvatnost kapitala 25.3% min 8%

Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u fin.sektroru i osnovna sredstva

0,6% max 60%

Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital

5,2%

max 20%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 60% max 400%

Pokazatelj likvidnosti – decembar 2,90 min 0.8

Pokazatelj deviznog rizika 6,0% max 20%

Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31.decembra 2019.godine, imala usklađene navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i Odluci o upravljanju rizicima.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, izdatom od strane Narodna banka Srbije, Banka sprovodi proces interne procene adekvatnosti kapitala, a u skladu sa Strategijom i politikom upravljanja rizicima Banke i Strategijom upravljanja kapitalom Banke.

Banka, zbog specifičnosti lokalnog sistema, procenjuje svoj rizični profil i nezavisno i na osnovu jedinstvene metodologije Sberbank Europe Grupe.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP) je glavna komponenta drugog stuba Bazel III regulative. Sprovođenjem ovog procesa Banka utvrđuje iznos internog kapitala u skladu sa svojim rizičnim profilom i vrši njegovu raspodelu. ICAAP obuhvata sve procedure i mere koje su kreirane da bi se obezbedilo sledeće:

- identifikacija i merenje svih vrsta rizika kojima je banka izložena; - dovoljan nivo internog kapitala u odnosu na rizični profil banke; - prilagođavanje i dalji razvoj odgovarajućih sistema za upravljanje rizikom;

12 / 37

- određivanje kapitalnih zahteva (internih kapitala) banke u skladu sa stvarnim rizičnim profilom banke.

Polazna tačka u implementaciji ICAAP-a i sistema upravljanja rizicima u Banci su zahtevi nacionalnog regulatora. Težište je na sledećim standardima:

izračunavanje visine potrebnog internog kapitala za sve značajne merljive rizike i poređenje kvantifikovanih rizika sa kapitalom za pokriće rizika i utvrđivanje kapitalnih bafera/rezervi za nemerljive

rizike.

Osnovni element procesa interne procene adekvatnosti kapitala je zahtev da kapital za pokriće rizika raspoloživ u Banci uvek bude veći od ukupnog nivoa svih rizika s kojima se suočava banka, da bi se obezbedio kapacitet za preuzimanje rizika. Kapacitet za preuzimanje rizika predstavlja sposobnost banke da pokrije rizike raspoloživim internim kapitalom ako, odnosno kada se takvi rizici materijalizuju.

Proces, takođe, omogućava izračunavanje ukupnog potrebnog ekonomskog kapitala na osnovu internih modela za izračunavanje internih kapitala i osigurava da se adekvatno upravlja rizicima. Adekvatno sproveden proces interne procene adekvatnosti kapitala podiže svest u Banci u vezi rizičnog profila banke i planiranja kapitala.

U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banka, pored minimalno propisanih rizika (kreditni, tržišni i operativni), kvantifikuje i procenjuje interne kapitalne zahteve i za druge metarijalno značajne rizike: rizik koncentracije (preko HHI metoda), kreditno-devizni rizik (kroz stres-testiranje kreditnog rizika), kamatni rizik i grupu ostalih rizika izdvajanjem kapitalne rezerve za pokriće potencijalnih gubitaka od ovih rizika (strateški rizik, reputacioni rizik, rizik zemlje, makroekonomski rizik, rizik usklađenosti poslovanja, pravni rizik, rizik ulaganja i ostale rizike). Banka je kao dodatnu meru očuvanja nivoa raspoloživog kapitala za pokriće rizika definisala i menandžment i stratešku rezervu. Menandžment rezerva se posmatra kao dodatni interni kapitalni zahtev i uvedena je da bi omogućila Banci da bude u stanju da pokrije potencijalne neočekivane gubitke, u uslovima makroekonomskog pogoršanje, dajući menadžmentu dovoljno vremenena da odreaguje, kao i da bude u stanju da obezbedi dovoljan nivo kapitala u slučaju brzog rasta. Samim tim, menandžment rezerva služi da pokrije makroekonomski rizik i jednim delom strateški i poslovni rizik. Definicija strateškog rizika je prilično široka i može uticati na sve rizike koji se razmatraju u ukupnim kapitalnim zahtevima. Stoga se strateški i poslovni rizik pokrivaju strateškom rezervom koja se definiše kao dodatni zaštitni nivo povrh svih kapitalnih zahteva.

3.2. Kapitalni zahtev za kreditni rizik

Merenje kreditnog rizika se vrši prema Basel III standardizovanom pristupu za izračunavanje minimalnog kapitalnog zahteva i primenjuje se sledeća formula prema regulativi NBS:

Rizikom ponderisana aktiva (RWA) * 8%.

Rizikom ponderisana aktiva predstavlja zbir pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki pomnoženih odgovarajućim ponderima kreditnog rizika.

Banka aktivno upravlja kreditnim rizikom obzirom da je kreditni rizik nužna posledica njene osnovne delatnosti. Imajući u vidu i činjenicu da kreditni rizik predstavlja najveću stavku u ukupnim rizicima, Banka preduzima niz mera u upravljanju kreditnim rizikom u cilju njegovog smanjenja (sistem kreditnih rejtinga, postavljanje limita, sredstva obezbeđenje, itd).

Za segmentaciju potraživanja i kalkulaciju kapitalnih zahteva za kreditni rizik u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke, Banka koristi softver razvijen za potrebe Sberbank Evropa Grupe za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom na osnovu rizičnosti bilansnih i vanbilansnih pozicija.

13 / 37

Tabela br.5: Struktura minimalnih kapitalnih zahteva za kreditni rizik u hiljadama dinara

Klase izloženosti Iznos

Država i centralna banka 0

Javna administrativna tela 0

Banke 388,953

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 0

Privredna društva 1,936,388

Fizička lica 2,565,601

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 1,493,468

Izloženosti koji se nalaze u statusu neizmirenja obaveza 225,279

Izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja 12,005

Ostale izloženosti 135,233

Ukupno 6,756,927

U skladu sa regulatornim pristupom na dan 31.decembar 2019. godine, zahtevi za kreditne rizike Banke iznose 6,756,927hiljada dinara, dok nivo internih kapitalnih zahteva za kreditne rizike iznosi 7,583,711hiljada dinara.

3.2.1. Interna metodologija ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim pozicijama

Ispravka vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obračunava se u skladu sa internom metodologijom koja je zasnovana na primeni Međunarodnih računovodstvenih standarda. Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti u kapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno generisanje novčanog toka), postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom. Primena MSFI 9 Finansijski instrumenti MSFI 9 Finansijski instrumenti banka primenjuje od 1. januara 2018. godine. Ukratko, prema MSFI 9: - U zavisnosti od konkretnog poslovnog modela (držanje, prodaja ili oba) finansijski instrumenti se klasifikuju u odredjene kategorije. - MSFI 9 definiše tri osnovne kategorije koje određuju početno i naknadno vrednovanje finansijskih instrumenata (AC, FVTOCI, FVTPL) - Pored poslovnog modela, banka procenjuje SPPI kriterijume prilikom inicijalnog priznavanja finasijskog instrumenta, odnosno procenjuje da li se novčani prilivi sastoje samo od naknade za vremensku vrednost glavnice i kamate, kreditni rizik, druge osnovne rizike kreditiranja, administrativne troškove i profitnu maržu. - Modifikacija finansijskog instrumenta podrazumeva izmenu ugovorenih tokova gotovine ili drugu promenu koja utiče na instrument i do iste može doći bilo zbog finansijskih teškoća dužnika ili usled komercijalnih razloga. Značajna modifikacija finansijskog instrumenta vodi prestanku priznavanja postojećeg i priznavanju novog instrumenta. - Prilikom priznavanja novog finansijskog instrumenta potrebno je proceniti da li je obezvređen u trenutku inicijalnog priznavanja (“POCI”) ili nije. Ukoliko je obezvređen prilikom inicijalnog priznavanja (“POCI”), priznaje se po fer vrednosti (nema priznavanja ispravke vrednosti u trenutku inicijalnog priznavanja jer je ista već uključena u fer vrednost) i obračunava se kreditno prilagođena efektivna kamatna stopa na osnovu procenjenih budućih novčanih tokova. Banka obračunava očekivani gubitak za kreditni rizik prema IFRS9 Loan Loss Provisioning Methodology. Metodologija je definisana na nivou SBEU Grupe i usvojena od strane Izvršnog odbora Sberbank Srbija a.d. Beograd. Metodologija definiše da se za svaku partiju, na osnovu očekivanog rasta kreditnog rizika, odredi stage 1, 2 ili 3 (nivo 1, 2 ili 3). U stage 1 su partije kod kojih se ne očekuje pogoršanje naplate u toku životnog veka finansijskog instrumenta i za njih se u obračunu koristi jednogodišnji PD12m. Za partije u stage 2 kod kojih je aktiviran okidač pogoršanja (kašnjenje u naplati duže od 30 dana, odobrene olakšice prilikom restrukturiranja potraživanja, crvena zona i značajno pogoršanje rejtinga klijenta od trenutka odobravanja finansijskog instrumenta) koristi se Life Time PD za životni vek plasmana. LGD se računa uzimajući u obzir vrstu i tržišnu vrednost kolaterala, kao i pokrivenost izloženosti kolateralom. EAD je za potraživanja u stage 1 trenutna

14 / 37

izloženost, dok se za partije u stage 2 koristi projekcija EAD na osnovu ugovorenog plana otplate. Prilikom obračuna gubitka za partije u stage 2 i stage 3 budući novčani tokovi diskontuju se korišćenjem efektivne kamatne stope. Individualno procenjivanje ispravke vrednosti Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja MSFI 9. Gubici usled ispravke vrednosti za pojedinačno značajne plasmane bazirani su na proceni diskontovanih budućih novčanih tokova pojedinačnih plasmana, imajući u vidu otplate i realizaciju bilo kojih sredstava koja služe kao kolaterali tih plasmana. Banka na individualnom nivou određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kreditni plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Prihod od kamate na obezvređene plasmane priznaje se korišćenjem efektivne kamatne stope na neto izloženost. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39). Dospela nenaplaćena potraživanja se definišu kao potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu. Materijalno značajan iznos je iznos koji je veći od 1% pojedinačnog potraživanja banke od dužnika, ali ne manji od 1.000 dinara za dužnika koji je fizičko lice, odnosno 10.000 dinara za dužnika koji je pravno lice. Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći:

izloženost klijenta je veća od 12.000.000 dinara i

status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela).

Tabela br.6: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Bilanse pozicije

Ispravka vrednosti

Vanbilansne pozicije Ispravka

vrednosti

Država i centralna banka 26,482,042 21,399

Jedinice lokalne samouprave 8,847 924

Banke 24,066,968 275 124,345 298

Privredna društva 20,921,358 215,394 41,991,419 129,346

Fizička lica 40,150,565 406,327 18,342,095 24,649

Vlasnička ulaganja 150,064 -

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima 27,554,503 360,121 2,923,809 6779

Dospela nenaplaćena potraživanja 5,410,699 2,916,606 60,371 10,428

Ostale izloženosti 18,098,126 1,586,873 88,202,327 844

Ukupno 162,843,171 5,507,920 151,644,365 171,504

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana uključuje potraživanja Banke klasifikovana prema Internoj metodologiji u klasama od 1 do 25. U kategoriju visokog stepena kvaliteta svrstana su sva potraživanja koja nisu u docnji i koja su klasifikovana u interne klase 1-12. U kategoriju standardnog stepena kvaliteta svrstana su sva potraživanja koja nisu u docnji i koja su klasifikovana u interne klase 13-18, dok kategorija sub-standardnog stepena kvaliteta uključuje potraživanja koja nisu u docnji i koja su klasifikovana u interne klase 19-25. Dospela neobezvređena potraživanja uključuju potraživanja koja su u docnji od 1 do 90 dana (uključujući i 90 dana docnje) i koja se nalaze u klasama od 1 do 25. Pojedinačno i kolektivno obezvređena potraživanja obuhvataju potraživanja koja se nalaze u klasi 26 i/ili su u kašnjenju preko 90 dana i imaju ispravku vrednosti obračunatu na pojedinačnoj ili kolektivnoj osnovi.

15 / 37

Tabela br.7: Kreditni kvalitet potraživanja u hiljadama dinara

Kreditni kvalitet neproblematicnih potrazivanja

Problematicna potrazivanja

Vrednost sredstava obezbedjenja

Visok stepen kvaliteta

Standardni stepen kvaliteta

Sub-standardni stepen kvaliteta

Neproblematicnih potrazivanja

Problematicnih potrazivanja

Stanovništvo 11,133,668 24,656,111 2,402,514 2,714,843 10,597,444 1,004,531

Stambeni krediti 4,560,873 5,524,931 859,412 1,468,562 10,385,960 978,112

Potrošački I gotovinski krediti 5,192,632 15,263,340 1,049,617 1,117,739 176,395 24,574

Transakcioni I kreditne kartice 1,380,163 3,867,840 491,907 117,215 33,511 81

Ostala potraživanja - - 1,578 11,327 1,578 1,764

Privreda 29,291,418 67,565,734 5,739,831 2,532,093 21,324,266 904,559

Velika preduzeća 17,385,621 18,041,100 1,870,876 54,059 6,542,256 -

Mala I srednja preduzeća 8,093,407 37,966,541 1,197,814 1,786,297 11,765,939 601,944

Mikro preduzeća i preduzetnici 3,793,142 10,860,626 2,433,643 536,743 2,748,975 197,907

Poljoprivrednici 19,248 240,370 237,498 154,994 267,096 104,708

Javna preduzeća - 457,097 - - - -

Potraživanja od ostalih klijenata 58,197,481 568,560 15 50,694 - -

Ukupno 98,622,567 92,790,405 8,142,360 5,297,630 31,921,710 1,909,090

*U tabeli su prikazana potraživanja u bruto iznosu. Potraživanja uključuju sredstva kod Centralne banke, Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju,

Potraživanja i kredite prema finansijskim institucijama i klijentima i deo Ostale aktive koja se odnosi na kreditne poslove Banke, kao i Vanbilasne stavke.

Tabela br.8: Struktura obezvređivanja potraživanja u hiljadama dinara

Neobezvređena potraživanja Obezvređena potraživanja

Ukupna bruto potrazivanja

Akumulirane ispravke vrednosti

Ukupna neto potrazivanja

Vrednost sredstava obezbedjenja

Prema sektorima Nije dospelo Dospelo

na pojedinacnoj osnovi

na grupnoj osnovi

na pojedinacnoj osnovi

na grupnoj osnovi

Neobezvredjenih potrazivanja

Obezvredjenih potrazivanja

Potraživanja od stanovništva

35,873,974 2,318,319 373,997 2,340,846 40,907,136 161,240 1,348,254 39,397,642 10,597,444 1,004,531

Stambeni krediti

10,425,363 519,853 367,681 1,100,881 12,413,778 154,583 348,908 11,910,287 10,385,960 978,112

Potrošački i gotovinski krediti

19,815,540 1,690,049 6,312 1,111,427 22,623,328 6,284 896,948 21,720,097 176,395 24,574

Transakcioni i kreditne kartice

5,631,493 108,417 4 117,211 5,857,125 373 102,399 5,754,353 33,511 81

Ostala potraživanja

1,578 - - 11,327 12,905 - - 12,905 1,578 1,764

Potraživanja od privrede

101,654,319 942,664 2,002,987 529,106 105,129,076 1,267,311 1,096,588 102,765,177 21,324,266 904,559

Velika preduzeća

37,137,184 160,413 53,968 91 37,351,656 53,888 272,124 37,025,644 6,542,256 -

Mala i srednja preduzeća

47,072,540 185,222 1,704,950 81,347 49,044,059 1,083,176 475,365 47,485,517 11,765,939 601,944

Mikro preduzeća i preduzetnici

16,569,923 517,488 197,534 339,209 17,624,154 102,941 315,830 17,205,383 2,748,975 197,907

Poljoprivrednici

417,575 79,541 46,535 108,459 652,110 27,306 33,268 591,535 267,096 104,708

Javna preduzeća

457,097 - - - 457,097 - - 457,097 - -

Potraživanja od ostalih klijenata

58,756,770 9,286 50,694 - 58,816,750 40,555 2,263 58,773,932 - -

Ukupna izloženost 196,285,063 3,270,269 2,427,678 2,869,952 204,852,962 1,469,106 2,447,105 200,936,751 31,921,710 1,909,090

Obezvređena potraživanja predstavljaju potraživanja Banke koja se nalaze u rejting klasi 26 i / ili imaju kasnjenje u materijalno

značajnom iznosu od preko 90 dana. U narednoj tabeli su prikazane promene obezvređenih potraživanja:

Tabela br.9: Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja u 2019. godini u hiljadama dinara

Auto krediti Potrošački

krediti Stambeni krediti

Kreditne kartice i

prekoracenja po

tekucem racunu

Komercijalni krediti

Projektno finansiranje

Ostala aktiva

Banke Ukupno

Stanje 01.01.18. 6,019 335,233 352,862 61,795 3,735,094 1,220,960 128,855 5,541 5,846,359

Efekti I primene IFRS 9 (73) (8,400) 411,669 1,299 257,734 287,488 (23,379) (4,329) 922,009

Ukidanje rezervisanja (5,519) (951,550) (1,390,670) (123,894) (3,793,302) (2,554,254) (1,378,494) (6,522) (10,204,205)

Dodatno rezervisanje 1,177 1,124,718 1,309,113 113,591 3,085,547 2,298,495 1,393,236 14,392 9,340,269

Kursne razlike 2 15 16,028 - 8,563 40,415 (30) (21) 64,972

Otpisi nenaplativih potraživanja

(194) (15,426) (3,879) (4,588) (5,826) - - - (29,913)

Ostale promene (59) 14,610 4,948 630 (289,670) 56,860 (6,237) - (218,918)

Stanje 31.12.2018. 1,353 499,200 700,071 48,833 2,998,140 1,349,964 113,951 9,061 5,720,573

Ukidanje rezervisanja (522)

(1,223,216)

(974,498) (135,779) (3,744,364) (336,306) (174,576)

(16,007) (6,605,268)

Dodatno rezervisanje 393 1,659,194 1,137,123 173,446 4,182,844 335,345 252,579 8,237 7,749,161

Kursne razlike (3) (2) 2,490 (4,634) 31,141 (124) 14 28,882

Otpisi nenaplativih potraživanja

(1,199) (92,570) (127,723) (51) (1,480,502) (495,708) (61,101) - (2,258,854)

Ostale promene 31 27,899 (233,261) 1,817 (671,485) (2,680) (12,086) - (889,765)

Stanje 31.12.2019. 53 870,505 504,202 88,266 1,279,999 881,756 118,643 1,305 3,744,729

Tabela br.10: Podaci promenama resturkturiranih potraživanja u hiljadama dinara

Bruto vrednost na početku godine

Potrazivanja koja su restrukturirana u toku perioda

Potrazivanja koja su u toku perioda prestala da se smatraju restrukturiranim

Uticaj kursa Druge promene

Bruto vrednost na kraju godine

Neto vrednost na kraju godine

1 2 3 4 5 6 (1+2-3+4+5) 7

Potrazivanja od stanovnistva 1,127,214 3,378,035 111,236 (5,739) (485,075) 3,903,198 3,559,207

Potrazivanja od privrede 3,018,647 22,148 1,368,643 (15,370) (445,420) 1,211,362 553,798

Corporate segment 58,336 - - (297) (4,071) 53,968 -

SME segment 2,342,399 - 1,224,539 (11,024) (403,224) 703,612 218,252

Mikro segment 617,912 22,148 144,104 (4,049) (38,125) 453,783 335,546

Ukupna potrazivanja 4,145,861 3,400,183 1,479,879 (21,109) (930,495) 5,114,561 4,113,005

18 / 37

Tabela br.11: Podaci o strukturi restrukturiranih potraživanja prema merama restrukturiranja u hiljadama dinara

Smanjenje kamatne stope

Produzenje roka otplate

Odlaganje rate

Kapitalizacija docnje Refinansiranje Druge mere Ukupno

Potraživanja od stanovništva 63,775 246,611 125,717 36,921 20,939 3,409,235 3,903,198

Stambeni krediti 33,332 54,658 73,435 18,591 - 3,397,488 3,577,504

Potrošački i gotovinski krediti 30,443 191,953 52,282 18,330 20,939 11,747 325,694

Potraživanja od privrede 77,907 416,536 41,640 3,464 3,281 668,535 1,211,363

Velika preduzeća - 53,968 - - - - 53,968

Mala i srednja preduzeća 71,925 172,913 - 1,439 - 457,335 703,612

Mikro preduzeća i preduzetnici 5,353 116,626 1,551 7 2,686 153,932 280,155

Poljoprivrednici 629 73,029 40,089 2,018 595 57,268 173,628

Ukupno 141,682 663,147 167,357 40,385 24,220 4,077,770 5,114,561

Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između iznosa kredita i vrednosti sredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Pokrivenost potraživanja obezbeđenih hipotekama (loan to value ratio – LTV) prilikom obračuna interne ispravke vrednosti na dan 31.12.2019. godine iznosio je 55%.

Tabela br.12: Pokrivenost potraživanja obezbeđenih hipotekama u hiljadama dinara

Vrednost LTV pokazatelja

Vrednost potraživanja koja su obezbedjena hipotekom na nepokretnostima

Ispod 50% 10,962,620

Od 50% do 70% 7,193,675

Od 70% do 90% 8,067,553

Od 90% do 100% 672,409

Od 100% do 120% 2,488,057

Od 120% do 150% 1,552,592

Preko 150% 5,900,107

Ukupno 36,837,014

Prosecan LTV pokazatelj 55%

19 / 37

Tabela br.13: Struktura klasa izloženosti kreditnog rizika nakon ispravki vrednosti prosečne izloženosti tokom perioda

u hiljadama dinara Klase izloženosti Bilanse

pozicije Ispravka

vrednosti Vanbilansne pozicije

Ispravka vrednosti

Država i centralna banka 26,849,853 32,206 3,000 436

Banke 12,824,396 803 102,790 244

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave

9,300 506 - -

Privredna društva 18,506,006 180,134 37,857,801 91,743

Fizička lica 35,968,229 460,372 17,373,198 35,903

Vlasnička ulaganja 150,064 - - -

Izloženosti obezbeđene hipotekama na nepokretnostima

25,744,107 419,561 3,166,947 5,722

Dospela nenaplaćena potraživanja

7,110,903 4,050,286 49,393 6,309

Ostale izloženosti 20,932,571 1,609,606 89,730,361 766

Ukupno 148,095,430 6,753,474 148,283,491 141,123

U pogledu sektorske strukture izloženosti Banke, najzastupljeniji sektor je sektor finansijskih delatnosti (kao posledica poslova Banke sa Narodnom Bankom Srbije i drugim finansijskim institucijama), dok u pogledu klase izloženosti prema privrednim licima najstupljeniji su sektori trgovina, prerađivačka industrija i saobraćaj i skladištenje.

Tabela br.14: Sektorska struktura izloženosti po klasama izloženosti u hiljadama dinara

Sektorska podela Država i centralna banka

Jedinice lokalne samouprave

Banke Privredna društva

Fizička lica Vlasnička ulaganja



Ostale izloženosti

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

1,111,239 749,826 167,777 9,613 31,356

Građevinarstvo 15,294,157 2,952,902 1,946,495 1,446,120 1,364,858

Državna uprava i odbrana 419 - - - -

Zdravstvena i socijalna zaštita

104,708 181,671 178,488 10,335 20,466

Informisanje i komunikacije

3,942,947 492,268 66,724 8,256 14,461

Obrazovanje - 38,908 14,619 29 11,407

Ostale uslužne delatnosti 5 87,945 27,354 556 5,554

Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo

55,842 409,497 1,593,665 79,479 19,520

Poslovanje nekretninama 59,107 159,097 2,602,553 19 314,910

Prerađivačka industrija 13,558,045 5,869,200 5,358,619 590,345 1,102,668

Rudarstvo 135,362 68,395 - 1,046 29,378

Saobraćaj i skladištenje 2,791,376 2,413,620 831,697 35,225 1,050,454

Snadbevanje električnom energijom, gasom

5,441,198 84,613 1,181,780 - 46,461

Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama - 241,658 5,9340 96,459 -

Stručne, naučne inovacione delatnosti

1,097,806 1,277,794 302,918 9,853 258,767

Trgovina na veliko i malo 12,343,275 9,342,795 4,092,903 207,961 914,501

Umetnost, zabava i rekreacija

29,440 20,943 14,7753 15 151,417

Usluge smeštaja i ishrane 209,423 253,493 404,891 18,263 212,502

Finansijske delatnosti

2 87,257 17,525 2 20,291 51,014 4,643

Ukupno 419 2 56,261,185 24,665,149 2 18,811,483 2,564,587 5,553,324

U pogledu sektorske strukture dospelih nenaplaćenih potraživanja najzastupljenije su trgovina na veliko i malo i građevinarstvo u okviru klasa izloženosti privredna društva, javna administrativna tela i izloženosti prema fizičkim licima.

Tabela br.15: Sektorska struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara

Sektorska podela Izloženost

Specifična i dodatna prilagođavanja za kreditni rizik

i potrebna rezerva

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 9,613 4,183

Građevinarstvo 1,446,120 942,421

Zdravstvena i socijalna zaštita 6,757

Informisanje i komunikacije 10,335 2,780

Obrazovanje 8,256 21

Ostale uslužne delatnosti 29 493

Poljoprivreda,šumarstvo i ribarstvo 556 38,700

Poslovanje nekretninama 79,479 15

Prerađivačka industrija 19 293,274

Rudarstvo 590,345 677

Saobraćaj i skladištenje 1,046 19,259

Snadbevanje električnom energijom, gasom 35,225 65,843

Snadbevanje vodom, upravljane otpadnim vodama - 3,439

Stručne, naučne inovacione delatnosti 96,459 119,678

Trgovina na veliko i malo 9,853 13

Umetnost, zabava i rekreacija 207,961 13,866

Usluge smeštaja i ishrane 15 40,660

Finansijske delatnosti 18,263 4,183

Ukupno 2,564,587 1,552,081

Bilansna aktiva i vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije „A“ do „D“, prema Odluci Narodne Banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Potraživanja klasifikovana u kategorije ”A”, ”B” i ”V” se smatraju dobrom aktivom, a potraživanja iz kategorija “G” i “D” lošom aktivom Banke.

Tabela br.16: Struktura raspodele izloženosti prema kategorijama klasifikacije u hiljadama dinara

Kategorija klasifikacije

Ukupna bilansna

aktiva i vanbilanse

stavke koje se klasifikuju

Obračunata rezerva za

procenjene gubitke – ukupno

Ispravka vrednosti bilansne aktive i

rezervisanja za gubitke

vanbilansnih stavki

Potrebna rezerva za

procenjene gubitke –

ukupno

Ukupna bilansna aktiva i

vanbilansne stavke koje se ne klasifikuju

Ukupna bruto knjigovodstvena

vrednost bilansne aktive i vanbilansne

stavke

A 66,303,765 234,324

B 27,092,141 383,701

V 14,170,055 311,198

G 3,655,525 292,876

D 5,820,095 2,522,253

Ukupno 117,041,581 3,744,352 45,806,587 162,848,168

U pogledu geografske raspoređenosti, Banka je okrenuta finansiranju fizičkih lica i privrednih društava čije je sedište na teritoriji Republike Srbije. Izloženost kreditnom riziku Banke (bruto izloženost) sa stanjem na dan 31. decembra 2019. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, kroz analizu plasmana po geografskim područjima prikazana je u sledećoj tabeli:

22 / 37

Tabela br.17: Geografska raspodela izloženosti prema klasama izloženosti u hiljadama dinara

Klase izloženosti Srbija

Evropska Unija Druge zemlje

Ukupno

Država i centralna banka 26,482,042

26,482,042

Jedinice lokalne samouprave 8,847 8,847

Banke 42,222 23,330,567 818,524 24,191,313

Privredna društva 56,708,001 10,696 2,369,345 59,088,042

Fizička lica 57,175,884 766 2,520 57,179,170

Vlasnička ulaganja 150,064 150,064


29,843,165 89,924 55,992 29,989,081

Dospela nenaplaćena potraživanja 5,454,657 319 13,523 5,468,500

Ostale izloženosti 111,928,422 1,668 300 111,930,390

Ukupno 287,793,305 1,668 3,260,204 314,487,449

Struktura klase dospelih nenaplaćenih potraživanja po osnovu kojih je dužnik u docnji duže od 90 dana u materijalno značajnom iznosu po klasama izloženosti pokazuje nešto veće učešće klase izloženosti prema privrednim društvima.

Tabela br.18: Struktura dospelih nenaplaćenih potraživanja u hiljadama dinara

Klase izloženosti Bruto izloženost Ispravka vrednosti Neto izloženost

Izloženost prema privrednim društvima 2,559,002 1,538,404 1,020,597

Izloženost prema fizičkim licima 2,909,498 1,388,620 1,520,878

Ukupno 5,468,500 2,927,024 2,541,475

Najveći deo izloženosti klase privrednih društava čine srednjoročni plasmani, dok su u klasi fizičkih lica najzastupljeniji dugoročni plasmani.

Tabela br.19: Struktura raspodele izloženosti prema preostalom roku dospeća u hiljadama dinara

Klasa do mesec

dana do tri meseca do godinu dana do pet godina preko pet godina

Država i centralna banka

10,563,028 7,720,789 6,111,471 2,086,754

Jedinice lokalne samouprave 8,847

Banke 24,152,116 34,113 5,084

Privredna društva 24,081,682 3,383,020 12,277,719 19,013,473 332,149

Fizička lica 11,126,456 1,575,792 6,236,529 20,809,514 17,430,879

Vlasnička ulaganja 150,064


1,597,541 482,144 3,919,473 6,061,198 17,928,725

Dospela nenaplaćena potraživanja 3,721,932 9,420 179,620 437,223 1,120,304

Ostale izloženosti 106,513,645 670,988 2,346,918 2,001,890 396,950

Ukupno 181,915,311 6,121,363 32,715,161 54,439,854 39,295,760

3.2.2. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika

Banka se opredelila za primenu jednostavnog metoda za prilagođavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte tehnika ublažavanja tog rizika.

Banka radi prilagođavanja aktive ponderisane kreditnim rizikom za efekte ublažavanja tog rizika može koristiti sledeće instrumente kreditne zašite koji ispunjavaju uslove iz Odluke o adekvatnosti kapitala:

23 / 37

Instrumente materijalne kreditne zaštite sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine – gotovina, gotovinski ekvivalenti deponovani kod banke,

dužničke hartije od vrednosti bilansno netiranje standardizovane sporazume o netiranju ostale instrumente materijalne kreditne zašite

Instrumente nematerijalne kreditne zaštite

garancije, druge oblike jemstava i kontragarancije i kreditne derivate.

Najpre se pojedinačnim instrumentima kreditne zaštite proverava ispunjenost uslova definisanih Odlukom u smislu podobnosti, dok se naknadno u zavisnosti od transakcije na koju se odnose proverava i ročna i valutna usklađenost. U okviru dokumenta Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki u klase izloženosti su bliže objašnjena pravila i principi kojima se banka rukovodi u upravljanju tehnikama ublažavanja kreditnog rizika.

Redosled instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zaštite pri umanjenju izloženosti se utvrđuje na osnovu utrživosti instrumenta, tj. Mogućnosti realizacije i naplate instrumenta kreditne zaštite (kolaterala). Prvo se izloženost kreditnom riziku umanjuje primenom jednostavnog metoda za sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine (gotovinski depoziti, dužničke hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Odluke da budu priznate kao podobno sredstvo obezbeđenja, sporazumi o netiranju), a nakon toga se izloženost umanjuje primenom jednostavnog metoda za instrumente nematerijalne kreditne zašite (garancije i kontragarancije prvoklasnih banaka). Nakon toga se aktiva ponderisana kreditnim rizikom umanjuje primenom tehnika ublažavanja za ostale instrumente materijalne kreditne zaštite (npr. Polise životnog osiguranja vinkulirane u korist Banke).

Ukoliko se koristi više od jednog instrumenta kreditne zaštite za smanjenje kreditnog rizika po osnovu jedne izloženosti, takva izloženost se deli na takav način da se za svaki deo koji je pokriven jednim instrumentom kreditne zaštite obačunava posebno iznos aktive ponderisane kreditnim rizikom, a u skladu sa Odlukom.

Tabela br.20: Struktura raspodele izloženosti pre i nakon korišćenja kreditne zaštite u hiljadama dinara

Klasa izloženosti Bruto

izloženost

Ispravka vrednosti,

rezervisanja i potrebna

rezerva Neto izloženost

Instrumenti nematerijal.

Kreditne zaštite

Instrumenti materijalne

kreditne zaštite

Efekti primena instrumenata

kreditne zaštite

Neto izloženost nakon primene

instrumenata kreditne zaštite

Država i centralna banka

26,482,042 21,399 26,460,643 26,460,643

Jedinice lokalne samouprave

8,847 924 7,923 7,923

Banke 24,191,313 573 24,190,740 24,190,740

Privredna društva 62,912,777 344,740 62,568,037 3,821,488 (3,821,488) 58,746,549

Fizička lica 58,492,660 430,976 58,061,684 1,311,721 (1,311,721) 56,749,964

Vlasnička ulaganja

150,064 - 150,064 150,064


30,478,312 366,901 30,111,411 487,234 (487,234)

29,624,177


5,471,070 2,927,034 2,544,036 2,561 (2,561) 2,541,475

Ostale izloženosti 106,300,453 1,586,877 104,713,576 5,623,003 110,336,579

Ukupno 314,487,537 5,679,423 308,808,114 5,623,003 0 308,808,114

*Najveći deo iznosa klase ostalih izloženosti odnosi se na evidencione račune za primljena sredstva obezbeđenja – hipoteke

24 / 37

Tabela br.21: Struktura pružalaca kreditne zaštite

Naziv Banke Eksterni rejting Moody’s

Sberbank AD Banja Luka B3*

Sberbank Europe AG Aa1*

Sberbank banka d.d. Baa1*

*Eksterni rejting po Moody’s-u države u kojoj banka ima sedište

U cilju praćenja rizika koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite, Banka je interno definisala limite za ovu vrstu rizika. Interno definisani limiti se revidiraju najmanje jednom godišnje i predmet su usvajanja od strane Izvršnog odbora. Određivanje limita koncentracije izloženosti u odnosu na instrumente kreditne zaštite se vrši na osnovu strukture portfolija banke imajući u vidu regulatorno priznate instrumente kreditne zaštite. Limiti se određuju na osnovu postojeće strukture portfolija i instrumenata kreditne zaštite, istorijskog kretanja i očekivane promene strukture portfolija imajući u vidu poslovnu strategiju Banke, koja je bazirana na strategiji Sberbank Evropa Grupe i očekivanim promenama makroekonomskog okruženja. Banka nastoji da svi instrumenti kreditne zaštite budu u skladu sa propisima navedenim u Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih

stavki banke i Odluci o adekvatnosti kapitala, koje je izdala Narodna banka Srbije. Izvršni odbor je odgovoran za odobrenje/usvajanje predloženih limita. Sve potencijalne promene postavljenih limita takođe

zahtevaju odobrenje od strane Izvršnog odbora Banke i revizija limita se vrši najmanje jednom godišnje.

Banka najmanje na kvartalnom nivou izveštava Upravni odbor Banke o koncentraciji izloženosti u odnosu na instrumente kreditne

zaštite.

Tabela br.22: Koncentracija izloženosti u odnosu na instumente kreditne zaštite

Instrumenti kreditne zaštite

Koncentracija po instrumentima kreditne zaštite*

Interno definisan limit

Garancije 28.5 % 50%

Hartije od vrednosti - 50%

Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti fizička lica 0.6% 5%

Hipoteka na nepokretnosti Klasa izloženosti privredna društva 10.0% 15%

*izračunata u skladu sa internim dokumentom

3.2.3. Kreditni rejtinzi

S obzirom da za izračunavanje aktive ponderisane kreditnim rizikom Banka primenjuje pravila NBS za dodeljivanje pondera kreditnog rizika. Banka koristi samo eksterne rejtinge Moody’s agencije. Banka koristi eksterne rejtinge za dodeljivanje pondera kreditnog rizika za sledeće klase izloženosti:

Izloženosti prema državama i centralnim bankama Izloženosti prema teritorijalnim autonomijama i jedinicama lokalne samouprave Izloženosti prema javnim administrativnim telima Izloženosti prema bankama (finansijskim institucijama) Izloženosti prema privrednim društvima Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica i Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove.

Korišćenje eksternih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika pojedinim izloženostima Banka vrši u skladu sa zahtevima propisanim u Odluci o adekvatnosti kapitala banke i internim dokumentom Procedura za raspoređivanje bilansnih pozicija i

25 / 37

vanbilansnih stavki u klase izloženosti. Raspored kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta Banka vrši u skladu sa mapiranjem koje je definisala NBS.

Na dan 31.decembar 2019.godine, Banka u svom portfolio-u nije imala plasmane pokrivene garancijama prvoklasnih banaka niti garancijama izdatih od strane Republike Srbije.

3.3. Kapitalni zahtevi za tržišne rizike

Minimalni kapitalni zahtevi za tržišne rizike Banke predstavljaju zbir kapitalnog zahteva za devizni rizik i kapitalnih zahteva za cenovni rizik. U cilju obračunavanje internog kapitalnog zahteva za devizni rizik i tržišne rizike iz knjige trgovanja,Banka koristi pojednostavljene metode zasnovane na regularnom standardizovanom pristupu. Na dan 31.decembar 2019. godine, kapitalni zahtev Banke za pokriće tržišnih rizika je činio 0,6% ukupnog kapitala Banke (134,862 hiljada dinara) i bio je uslovljen izloženošću deviznom riziku, dok je pozicija Banke u knjizi trgovanja bila zanemarljivo mala u odnosu na ukupne poslove banke.

Za potrebe izračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva za devizni rizik, Banka koristi pojednostavljeni metod:

Otvorena devizna pozicija * 8% prema regulativi NBS

Ukupna neto otvorena devizna pozicija Banke predstavlja apsolutnu vrednost ukupne duge, odnosno ukupne kratke devizne pozicije Banke, zavisno od toga koja je apsolutna pozicija veća.

Tabela br.22: Struktura kapitalnog zahteva za devizni rizik u hiljadama dinara

Naziv pozicije iznos

Neto spot pozicija 1,311,544

Neto forvard pozicija -2,923

Duga devizna pozicija 1,469,778

Kratka devizna pozicija 161,157

Ukupni kapitalni zahtev za devizni rizik 117,582

Prema Odluci NBS o adekvatnosti kapitala banke, svi derivatni finansijski instrumenti se svrstavaju u knjigu trgovanja u skladu sa pravilima MRS-a 39 za potrebe izračunavanja kapitalnih zahteva za cenovni rizik.

Bilansne i vanbilansne stavke koje ne ulaze u knjigu trgovanja, moraju se svrstati u bankarsku knjigu.

Banka dnevno iskazuje vrednosti pozicija i izloženosti u knjizi trgovanja, u skladu s promenama njihovih tekućih tržišnih cena koje se dobijaju iz nezavisnih izvora (marking-to-market). Ako banka ne može ove vrednosti da utvrdi na navedeni način, procenjuje ih primenom alternativnih metoda.

Kapitalni zahtev za cenovni rizik Banka izračunava za:

Opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti – koristeći metod dospeća (maturity), opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužnickih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke

Specifičan cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, opisan u delu „Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti“ Odluke o adekvatnosti kapitala banke

U tabeli ispod je data struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednosti na dan 31.decembar 2019.godine.

26 / 37

Tabela br.23: Struktura kapitalnog zahteva za opšti cenovni rizik

po osnovu dužničkih hartija od vrednosti u hiljadama dinara

Valuta iznos

Evro (EUR) 8,631

Dinar (RSD) 1,191

(GVR) 588

Dolar (USD) 5,934

Ukupni kapitalni zahtev za opšti cenovni rizik 17,280

U okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala, Banka pored navedenih tržišnih rizika izračunava i interni kapital za pokriće kamatnog rizika. Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stres test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Ove analize uzimaju u obzir kamatno osetljive proizvode u bankarskoj knjizi koji su dodeljeni odgovarajućim vremenskim periodima prema periodu određivanja kamatne stope, ili rokovima dospeća kada su njihove kamatne stope fiksne. Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika. Ovaj iznos se koristi za određivanje internog kapitala za kamatni rizik.

Interni kapital za kamatni rizik na dan 31.decembar 2019.godine je iznosio 893,503 hiljada dinara.

3.4. Kapitalni zahtevi za operativni rizik

Banka prilikom merenja operativnog rizika primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnih zahteva. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva:

da operativni rizik banke bude pokriven sopstvenim sredstvima;

razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom.

Prihodi i rashodi banke se raspoređuju na linije poslovanja, a svakoj od njih se dodeljuje poseban indikator izloženosti.

Minimalni kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa jednak je trogodišnjem proseku godišnjih kapitalnih zahteva za sve linije poslovanja. Iznos internog kapitala za pokriće operativnog rizika se takođe zasniva na ovom iznosu minimalnog regulatornog kapitalnog zahteva.

Tabela br.24: Struktura kapitalnog zahteva za operativni rizik u hiljadama dinara

Poslovne aktivnosti banke za potrebe računanja kapitalnog zahteva za operativni rizik t-3 t-2 t-1

Trgovina i prodaja 126,771 169,422 166,960

Brokerski poslovi s fizičkim licima 1 - -

Bankarski poslovi s privrednim drustvima 367,186 197,253 227,145

Bankarski poslovi s fizičkim licima 288,312 418,150 395,093

Platni promet 51,702 64,143 68,225

Ukupno 833,972) 848,968 857,422

Ukupni kapitalni zahtev za operativni rizik (t 1,2,3 / 3) 846,787

4. Izloženost po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi

Banka klasifikuje hartije od vrednosti u sledeće kategorije: hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Hartije od vrednosti po fer vrednosti kroz b ilans uspeha obuhvataju hartije od vrednosti koje Banka drži u cilju ostvarivanja dobiti po osnovu trgovanja u kratkom vremenskom periodu.

27 / 37

Hartije od vrednosti, za koje rukovodstvo ima i nameru i mogućnost da ih drži do dospeća, klasifikuju se kao hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Hartije od vrednosti kod kojih postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu u kojem mogu biti prodate u slučaju potrebe likvidnosti ili usled promena u kamatnim stopama, deviznim kursevima ili tržišne vrednost i, klasifikuju se kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju hartija od vrednosti u momentu njihove kupovine.

Tabela br.25: Struktura izloženosti po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti prema nameri ulaganja

u hiljadama dinara Vrsta izloženosti Knjigovodstvena vrednost

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 19,123,993

Potraživanje po osnovu promene vrednosti HOV -4.997

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća 2,000

od toga eskont menica 2,000

Ukupno 19,120,996

Na dan 31.decembar 2019. godine, Banka nije ostvarila ni dobitak ni gubitak po osnovu finansijskih sredstava namenjenih trgovanju.

4.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća

Na dan 31.12.2019.godine Banka je na poziciji hartija od vrednosti koje se drže do dospeća imala eskont menica (iznos prikazan u tabeli br. 25).

Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća.

4.2. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

U hartije od vrednosti raspoložive za prodaju na dan 31.12.2019. godine Banka svrstava ulaganja u državne zapise Ministarstva finansija.

Finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju se vrednuju po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko za određenu ročnost nije bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenute ročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospeće hartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi tržišnu kamatnu stopu (Belibor).

Tabela br.26: Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u hiljadama dinara

Tip fin.sredstava raspoloživih za prodaju: iznos

Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u dinarima 19,123,992

Državni zapisi Ministarstva finansija Raspoloživi za prodaju u valuti -

Stanje na dan 31.decembar 2019. 19,123,992

28 / 37

5. Učešća u kapitalu

Učešća banke u kapitalu sastoje se od učešca u kapitalu zavisnog i drugih pravnih lica. Učešća u kapitalu za koje ne postoji aktivno tržište vrednovana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Na dan 31.decembar 2019. godine Banka je imala udeo u privrednom društvu „Super kartica“ d.o.o. u iznosu od 150.064 hiljada dinara, što predstavlja 19,99% osnovnog kapitala Super kartice d.o.o.

6. Pokazatelj leveridža

Pokazatelj leveridža se obračunava kao količnik osnovnog kapitala, koji se dobija kao zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala u skladu sa Odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i iznosa izloženosti banke. Na dan 31.12.2019. godine pokazatelj leveridža je iznosio 13.7%.

7. Bankarska grupa

Sberbank Srbija a.d. nema podređena društva, tako da ne objavljuje podatke koji se odnose na bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava.

8. Objavljivanje ostalih podataka i informacija

Pored informacija i podataka u skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka na svojoj internet prezentaciji,

www.sberbank.rs, objavljuje i zvanične godišnje izveštaje, kao i izveštaje spoljnih revizora o godišnjim finansijskim izveštajima.

9. Prilozi

U skladu sa Odlukom o objavljivanju podataka i informacija, Banka je dužna da objavljuje i informacije i podatke koji su sastavni deo Priloga (od 1 do 6), propisani od strane Narodne Banke Srbije.

http://www.sberbank.rs/

29 / 37

9.1. Prilog 1

ПИ-КАП Подаци који се односе на капитал банке

(у хиљадама динара)

Редни бр. Назив позиције Износ

Референц

а са

Билансом

стања

Веза са ОАК*

Основни акцијски капитал: елементи

1 Инструменти основног акцијског капитала и припадајуће емисионе премије 14,820,961 в

1.1. од чега: акције и други инструменти капитала који испуњавају услове из тачке 8.ОАК 6,102,144 тачка 7. став 1.

одредба под 1) и

1.2.од чега: Припадајуће емисионе премије уз инструменте из тачке 1.1. тј. износ уплаћен изнад номиналне

вредности тих инструмената8,718,817

тачка 7. став 1.

одредба под 2)

2Добит из ранијих година која није оптерећена никаквим будућим обавезама, а за коју је скупштина банке

донела одлуку да ће бити распоређена у основни акцијски капиталтачка 10.став 1.

3Добит текуће године или добит из претходне године за коју скупштина банке још није донела одлуку да ће бити

распоређена у основни акцијски капитал која испуњава услове из тачке 10. ст. 2. и 3. за укључивање у основни 0 ђ тачка 10. ст. 2. и 3.

4 Ревалоризационе резерве и остали нереализовани добици 766,400тачка 7. став 1.


5 Резерве из добити и остале резерве банке, осим резерви за опште банкарске ризике 9,410,828 гтачка 7. став 1.


6 Резерве за опште банкарске ризике тачка 7. став 1.


7 Учешћа без права контроле (мањинска учешћа) која се признају у основном акцијском капиталу **

8 Основни акцијски капитал пре регулаторних прилагођавања и одбитних ставки (збир од 1 до 7) 24,998,189 е

Основни акцијски капитал: регулаторна прилагођавања и одбитне ставке

9 Додатна прилагођавања вредности (-) (19,817) тачка 12. став 5.

10 Нематеријална улагања, укључујући гудвил (умањена за износ одложених пореских обавеза) (-) (592,236) aтачка 13. став 1.


11Одложена пореска средства која зависе од будуће профитабилности банке, изузев оних која простичу из

привремених разлика, умањена за повезане одложене пореске обавезе ако су испуњени услови из тачке 14. (174,439) б



12Фер вредности резерви у вези са добицима или губицима по основу инструмената заштите од ризика новчаног

тока за финансијске инструменте који се не вреднују по фер вредности, укључујући и пројектоване новчане



13 ИРБ приступ: негативан износ разлике добијен обрачуном у складу с тачком 134. ОАК (-)тачка 13. став 1.


14 Повећање капитала које је резултат секјуритизације изложености (-) тачка 11.

15Добици или губици по основу обавеза банке вреднованих према фер вредности који су последица промене

кредитне способности банке



16 Имовина у пензијском фонду са дефинисаним накнадама у билансу стања банке (-) тачка 13. став 1.


17Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте основног акцијског капитала,

укључујући и сопствене инструменте основног акцијског капитала које је банка дужна или може бити дужна да



18 Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте основног акцијског капитала лица у финансијском

сектору која имају узајамна улагања у банци, а која су извршена ради приказивања већег износа капитала



19 Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања банке у инструменте основног акцијског

капитала лица у финансијском сектору у којем банка нема значајно улагање (-)



20 Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања банке у инструменте основног акцијског

капитала лица у финансијском сектору у којем банка има значајно улагање (-)



21Износ изложености које испуњавају услове за примену пондера ризика од 1.250 %, а које банка одлучи да

одбије од основног акцијског капитала уместо да примени тај пондер



21.1.

од чега: учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору у износу преко 10% капитала тих лица,

односно учешћа која омогућавају ефективно вршење знатног утицаја на управљање правним лицем или на

пословну политику тог правног лица (-)



алинеја прва

21.2. од чега: секјуритизоване позиције (-)



алинеја друга

21.3. од чега: слободне испоруке (-)



алинеја трећа

22

Одложена пореска средства која зависе од будуће профитабилности банке и која проистичу из привремених

разликa (износ изнад 10% основног акцијског капитала банке из тачке 21. став 2, умањен за износ повезаних

пореских обавеза ако су испуњени услови из тачке 14. став 1. ОАК ) (-)



23Збир одложених пореских средстава и улагања у лица у финансијском сектору у којима банка има значајно

улагање из тачке 21. став 1. ОАК, који прелази лимит из тачке 21. став 3. ОАК (-) тачка 21. став 1.

23.1.од чега: Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте основног акцијског капитала лица у

финансијском сектору у којем банка има значајно улагање



23.2. од чега: Одложена пореска средства која проистичу из привремених разликa тачка 21. став 1.


24 Губитак текуће и ранијих година, као и нереализовани губици (-)тачка 13. став 1.


25

Износ пореза у вези са елементима основног акцијског капитала који се може предвидети у време обрачуна

капитала, осим ако је банка претходно кориговала износ елемената основног акцијског капитала у износу у

којем ти порези смањују износ до којег се елементи основног акцијског капитала могу користити за покриће



26Износ за који одбитне ставке од додатног основног капитала банке премашују износ додатног основног

капитала банке (-)



27 Износ потребне резерве за процењене губитке по билансној активи и ванбилансним ставкама банке тачка 13. став 1.


28 Укупна регулаторна прилагођавања и одбитне ставке од основног акцијског капитала (збир од 9 до 27) (1,563,826)

29 Основни акцијски капитал (разлика између 8 и 28) 23,434,363

30 / 37

Додатни основни капитал: елементи

30 Акције и други инструменти капитала који испуњавају услове из тачке 23. ОАК и припадајуће емисионе премије тачка 22. став 1.

одредбе под 1) и

31Инструменти основног капитала издати од стране подређених друштава који се признају у додатном основном

капиталу**

32 Додатни основни капитал пре одбитних ставки (30+31)

Додатни основни капитал: одбитне ставке

33Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте додатног основног капитала,

укључујући инструменте које је банка дужна да откупи на основу постојеће уговорне обавезе (-)



34Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте додатног основног капитала лица у финансијском

сектору која имају узајамна улагања у банци која су извршена ради приказивања већег износа капитала банке (-



35Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања у инструменте додатног основног капитала

лица у финансијском сектору у којима банка нема значајно улагање (-)



36

Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у инструменте додатног основног капитала лица у

финансијском сектору у којима банка има значајно улагање, искључујући позиције по основу вршења

покровитељства емисије хартија од вредности које се држе пет радних дана или краће (-)



37 Износ за који одбитне ставке од допунског капитала банке премашују износ допунског капитала банке (-) тачка 26. став 1.


38 Укупне одбитне ставке од додатног основног капитала (збир од 33 до 37)

39 Додатни основни капитал (разлика између 32 и 38)

40 Основни капитал (збир 29 и 39) 23,434,363

Допунски капитал: елементи

41Акције и други инструменти допунског капитала и субоординиране обавезе, који испуњавају услове из тачке

28. ОАК и припадајуће емисионе премије уз инструменте1,037,470



42 Инструменти капитала издати од стране подређених друштава који се признају у допунском капиталу **

43 Прилагођавања за кредитни ризик која испуњавају услове за укључивање у допунски капитал тачка 27. став 1.


44 Допунски капитал пре одбитних ставки (збир од 41 до 43) 1,037,470

Допунски капитал: одбитне ставке

45Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте допунског капитала и

субординиране обавезе, укључујући инструменте које је банка дужна да откупи на основу постојеће уговорне



46Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте допунског капитала и субординиране обавезе лица

у финансијском сектору која имају узајамна улагања у банци која су извршена ради приказивања већег износа



47Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања у инструменте допунског капитала и

субординиране обавезе лица у финансијском сектору у којима банка нема значајно улагање (-)



48

Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у инструменте додатног основног капитала и

субординиране обавезе лица у финансијском сектору у којима банка има значајно улагање, искључујући

позиције по основу вршења покровитељства емисије хартија од вредности које се држе пет радних дана или



49 Укупне одбитне ставке од допунског капитала (збир од 45 до 48) 0

50 Допунски капитал (разлика између 44 и 49) 1,037,470

51 Укупни капитал (збир 40 и 50) 24,471,833

52 Укупна ризична актива 96,775,205 тачка 3. став 2.

Показатељи адекватности капитала и заштитни слојеви капитала

53 Показатељ адекватности основног акцијског капитала банке (%) 24.22%тачка 3. став 1.


54 Показатељ адекватности основног капитала банке (%) 24.22%тачка 3. став 1.


55 Показатељ адекватности капитала банке (%) 25.29%тачка 3. став 1.


56 Укупни захтеви за заштитне слојеве капитала (%)*** 4.37% тачка 433.

57 Основни акцијски капитал расположив за покриће заштитних слојева (%)**** 5.72%

****

Napomena: na poziciji 28-Укупна регулаторна прилагођавања и одбитне ставке од основног акцијског капитала - dodali

smo pozicije iz KAP obrasca 1.1.1.25 I 1.1.1.26 koje su odbitne stavke od kapitala

* OAK - Одлука о адекватности капитала банке

** попуњава највише матично друштво које је на основу података из консолидованих финансијских извештаја, у складу са одлуком којом се уређује контрола банкарске групе на

консолидованој основи , дужно да израчунава капитал за банкарску групу

*** као проценат ризичне активе

****рачуна се као основни акцијски капитал банке (изражен као проценат ризичне активе) умањен за основни акцијски капитал банке који се користи за одржавање показатеља

адекватности основног акцијског капитала банке из тачке 3. став 3. одредба под 1) ОАК, показатеља адекватности основног капитала банке из тачке 3. став 3. одредба под 2) ОАК и

31 / 37

9.2. Prilog 2

ПИ–ФИКАП

Редни бр. Карактеристике инструмента Опис Опис Опис

1.Емитент

Seberbank Europ AG Seberbank Europ AGSberbank Rusia i

Sberbank Europ AG

1.1. Јединствена ознака (нпр. CUSIP, ISIN или ознака Bloomberg за приватне

пласмане)Третман у складу с прописима

2. Третман у складу са Одлуком о адекватности капитала банкеИнструмент основног

капиталаИнструмент основног капитала

Инструмент допунског

капитала

3.Индивидуални/(пот)консолидовани/индивидуални и (пот)консолидовани

ниво укључивања инструмента у капитал на нивоу групе

4. Тип инструмента Обичне акције Емисиона премија Субординирани дуг

5.Износ који се признаје за потребе израчунавања регулаторног капитала (у

хиљадама динара, са стањем на дан последњег извештавања)6,102,144 8,718,817 1,397,169

6. Номинална вредност инструмента 6,102,144 8,718,817 1,397,169

6.1.Емисиона цена

6.2. Откупна цена

7. Рачуноводствена класификација Акцијски капитал Акцијски капитал Акцијски капитал

8. Датум издавања инструмента

12/30/2002

,6/30/2003,12/30/2003,11/12/20

04,12/22/2004,

7/21/2005,12/09/2005,4/20/2006

,10/26,2006,7/25/2007,6/23/200

8,7/12/2012

12/30/2002

,6/30/2003,12/30/2003,11/12/200

4,12/22/2004,

7/21/2005,12/09/2005,4/20/2006,

10/26,2006,7/25/2007,6/23/2008,

7/12/2012

12/11/2012

9. Инструмент с датумом доспећа или инструмент без датума доспећа без датума доспећа без датума доспећа са датумом доспећа

9.1. Иницијални датум доспећа без датума доспећа без датума доспећа 12/10/2022

10.Опција откупа од стране емитента уз претходну сагласност надлежног

телане не не

10.1.Први датум активирања опције откупа, условни датуми активирања опције

откупа и откупна вредност

10.2. Накнадни датуми активирања опције откупа (ако је применљиво)

Купони/дивиденде

11. Фиксне или променљиве дивиденде/купони

12. Купонска стопа и повезани индекси

13. Постојање механизма обавезног отказивања дивиденде

14.1.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без

дискреционог права у вези с временом исплате дивиденди/купона

14.2.Потпуно дискреционо право, делимично дискреционо право или без

дискреционог права у вези са износом дивиденди/купона

15. Мoгућност повећања приноса (step up ) или других подстицаја за откуп

16. Некумулативне или кумулативне дивиденде/купони

17. Конвертибилан или неконвертибилан инструмент Неконвертибилан Неконвертибилан Неконвертибилан

18. Ако је конвертибилан, услови под којима може доћи до конверзије

19. Ако је конвертибилан, делимично или у целости

20. Ако је конвертибилан, стопа конверзије

21. Ако је конвертибилан, обавезна или добровољна конверзија

22. Ако је конвертибилан, инструмент у који се конвертује

23. Ако је конвертибилан, емитент инструмента у који се конвертује

24. Могућност смањења вредности

25.Ако постоји могућност смањења вредности, услови под којима може доћи

до смањења вредности

26. Ако постоји могућност смањења вредности, делимично или у целости

27. Ако постоји могућност смањења вредности, трајно или привремено

28. Ако је смањење вредности привремено, услови поновног признавања

29.Тип инструмента који ће се при стечају, односно ликвидацији наплатити

непосредно пре наведеног инструмента

30. Неусклађене карактеристике конвертованих инструмената

31. Ако постоје навести неусклађене карактеристике

Подаци о основним карактеристикама финансијских инструмената који се укључују у обрачун капитала банке

32 / 37

9.3. Prilog 3

БС

1 2 3 4

00 без 002,010,025,

05 (осим 050 и

052),060, 07,085,196,

АКТИВАA0001

Заложена финансијска средства A0002

120, 220, 125, 225 Финансијска средства по фер вредности кроз биланс успеха намењена трговању A0003

121, 221 Финансијска средства која се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха A0004122,222,deo racuna

129 i 229 Финансијска средства расположива за продају A0005124,224,deo racuna

129 i 229 Финансијска средства која се држе до доспећа A0006002,01(osim 010 i

dela 019),deo

020,028,050,052,deo

Кредити и потраживања од банака и других финансијских организација A000701(osim 010 i dela

019), deo

020,028,deo 06(osim

Кредити и потраживања од комитената A0008

123,223 Промене фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика A0009

126,226 Потраживања по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика A0010130,131,230,231,odg

ovar.deo racuna 139

i 239

Инвестиције у придружена друштва и заједничке подухвате A0011132,232,odgovar.deo

racuna 139 i 239 Инвестиције у зависна друштва A0012

33 Нематеријална улагања A0013 а

34 Некретнине, постројења и опрема A0014

35 Инвестиционе некретнине A0015034,odgovar.deo

racuna 039 Текућа пореска средства A0016

37 Одложена пореска средства A0017 б

36 Стална средства намењена продаји и средства пословања које се обуставља A0018021,022,024,027,03(o

sim 034 i dela

039),081,082,

Остала средства A0019

УКУПНО АКТИВА (од 0001 до 0019)

411,416,511,516

ПАСИВА

ОБАВЕЗЕ P0001

415,515Финансијске обавезе које се иницијално признају по фер вредности кроз биланс успеха P0002

417,517Обавезе по основу финансијских деривата намењених заштити од ризика P0003

deo 40,deo 420,deo

421,deo 490,deo

50,deo 520,deo

Депозити и остале обавезе према банкама, другим финансијским организацијама и централној

банци P0004deo 40,deo 420,deo

421,deo 490,deo

50,deo 520,deo

Депозити и остале обавезе према другим комитентима P0005

418,518 Промена фер вредности ставки које су предмет заштите од ризика P0006127 kao odbitna

stavka,410,412,423,4

96,510,512,523,596

Издате сопствене хартије од вредности и друга позајмљена средства P0007424,425,482,497,524,

525,582,597,deo 193

i deo 293 kao odbitne

Субординиране обавезе P0008

450,451,452,453,454Резервисања P0009

46 Обавезе по основу средстава намењених продаји и средстава пословања које се обуставља P0010

455 Текуће пореске обавезе P0011

47 Одложене пореске обавезе P0012426,427,43,44,456,45

7,491,492,494,495,52

6,527,53,591,592,594

,595

Остале обавезеP0013

УКУПНО обавезе (од 0401 до 0413)

80 Акцијски капитал P00141 в

128 Сопствене акције P00142

83Добитак P00143 ђ

84Губитак

P00144

81,82 - potražni saldo Реѕерве P00145 г

81,82 - dugovni saldo Нереализовани губици P00146

УКУПНО КАПИТАЛ (0415-0416+0417-0418+0419-0420)>=0 е

УКУПАН НЕДОСТАТАК КАПИТАЛА (0415-0416+0417-0418+0419-0420)<0

УКУПНО ПАСИВА (0414+0421-0422)

Група рачуна,

рачунНазив позиције

Ознака за

АОПРеференца

Подаци о повезивању позиција капитала из биланса стања с позицијама из обрасца ПИ–КАП

33 / 37

ПИ-КАП

Редни бр. Назив позиције Референца Веза са ОАК*

Основни акцијски капитал: елементи

1 Инструменти основног акцијског капитала и припадајуће емисионе премије в

1.1.од чега: акције и други инструменти капитала који испуњавају услове из

тачке 8.ОАК


одредба под 1) и

1.2.од чега: Припадајуће емисионе премије уз инструменте из тачке 1.1. тј.

износ уплаћен изнад номиналне вредности тих инструмената



2Добит из ранијих година која није оптерећена никаквим будућим обавезама,

а за коју је скупштина банке донела одлуку да ће бити распоређена у тачка 10.став 1.

3Добит текуће године или добит из претходне године за коју скупштина банке

још није донела одлуку да ће бити распоређена у основни акцијски капитал ђ тачка 10. ст. 2. и 3.

4 Ревалоризационе резерве и остали нереализовани добицитачка 7. став 1.


5Резерве из добити и остале резерве банке, осим резерви за опште

банкарске ризикег



6 Резерве за опште банкарске ризике тачка 7. став 1.


7Учешћа без права контроле (мањинска учешћа) која се признају у основном

акцијском капиталу **

8Основни акцијски капитал пре регулаторних прилагођавања и одбитних

ставки (збир од 1 до 7)е

Основни акцијски капитал: регулаторна прилагођавања и

одбитне ставке

9 Додатна прилагођавања вредности (-) тачка 12. став 5.

10Нематеријална улагања, укључујући гудвил (умањена за износ одложених

пореских обавеза) (-) a



11Одложена пореска средства која зависе од будуће профитабилности банке,

изузев оних која простичу из привремених разлика, умањена за повезане б



12Фер вредности резерви у вези са добицима или губицима по основу

инструмената заштите од ризика новчаног тока за финансијске инструменте



13ИРБ приступ: негативан износ разлике добијен обрачуном у складу с тачком

134. ОАК (-)



14 Повећање капитала које је резултат секјуритизације изложености (-) тачка 11.

15Добици или губици по основу обавеза банке вреднованих према фер

вредности који су последица промене кредитне способности банке



16Имовина у пензијском фонду са дефинисаним накнадама у билансу стања

банке (-)



17Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у сопствене инструменте

основног акцијског капитала, укључујући и сопствене инструменте основног



18 Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте основног

акцијског капитала лица у финансијском сектору која имају узајамна



19 Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања банке у

инструменте основног акцијског капитала лица у финансијском сектору у



20 Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања банке у

инструменте основног акцијског капитала лица у финансијском сектору у



21Износ изложености које испуњавају услове за примену пондера ризика од

1.250 %, а које банка одлучи да одбије од основног акцијског капитала



21.1.од чега: учешћа у лицима која нису лица у финансијском сектору у износу

преко 10% капитала тих лица, односно учешћа која омогућавају



21.2. од чега: секјуритизоване позиције (-) тачка 13. став 1.


21.3. од чега: слободне испоруке (-)тачка 13. став 1.


22Одложена пореска средства која зависе од будуће профитабилности банке и

која проистичу из привремених разликa (износ изнад 10% основног



23Збир одложених пореских средстава и улагања у лица у финансијском

сектору у којима банка има значајно улагање из тачке 21. став 1. ОАК, који тачка 21. став 1.

23.1.од чега: Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте

основног акцијског капитала лица у финансијском сектору у којем банка



23.2.од чега: Одложена пореска средства која проистичу из привремених

разликa



24 Губитак текуће и ранијих година, као и нереализовани губици (-)тачка 13. став 1.


25Износ пореза у вези са елементима основног акцијског капитала који се

може предвидети у време обрачуна капитала, осим ако је банка претходно



26Износ за који одбитне ставке од додатног основног капитала банке

премашују износ додатног основног капитала банке (-)



27Износ потребне резерве за процењене губитке по билансној активи и

ванбилансним ставкама банке



28Укупна регулаторна прилагођавања и одбитне ставке од основног

акцијског капитала (збир од 9 до 27)

34 / 37

29 Основни акцијски капитал (разлика између 8 и 28)

Додатни основни капитал: елементи

30Акције и други инструменти капитала који испуњавају услове из тачке 23. ОАК

и припадајуће емисионе премије


одредбе под 1) и под

31Инструменти основног капитала издати од стране подређених друштава који

се признају у додатном основном капиталу**

32 Додатни основни капитал пре одбитних ставки (30+31)

Додатни основни капитал: одбитне ставке


додатног основног капитала, укључујући инструменте које је банка дужна да



34Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте додатног

основног капитала лица у финансијском сектору која имају узајамна улагања



35Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања у

инструменте додатног основног капитала лица у финансијском сектору у



36

Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у инструменте додатног

основног капитала лица у финансијском сектору у којима банка има значајно

улагање, искључујући позиције по основу вршења покровитељства емисије

хартија од вредности које се држе пет радних дана или краће (-)



37Износ за који одбитне ставке од допунског капитала банке премашују износ

допунског капитала банке (-)



38 Укупне одбитне ставке од додатног основног капитала (збир од 33 до 37)

39 Додатни основни капитал (разлика између 32 и 38)

40 Основни капитал (збир 29 и 39)

Допунски капитал: елементи

41Акције и други инструменти допунског капитала и субоординиране обавезе,

који испуњавају услове из тачке 28. ОАК и припадајуће емисионе премије уз



42Инструменти капитала издати од стране подређених друштава који се

признају у допунском капиталу **

43Прилагођавања за кредитни ризик која испуњавају услове за укључивање у

допунски капитал



44 Допунски капитал пре одбитних ставки (збир од 41 до 43)

Допунски капитал: одбитне ставке


допунског капитала и субординиране обавезе, укључујући инструменте које



46Директна, индиректна и синтетичка улагања у инструменте допунског

капитала и субординиране обавезе лица у финансијском сектору која имају



47Применљиви износ директних, индиректних и синтетичких улагања у

инструменте допунског капитала и субординиране обавезе лица у



48Директна, индиректна и синтетичка улагања банке у инструменте додатног

основног капитала и субординиране обавезе лица у финансијском сектору у



49 Укупне одбитне ставке од допунског капитала (збир од 45 до 48)

50 Допунски капитал (разлика између 44 и 49)

51 Укупни капитал (збир 40 и 50)

52 Укупна ризична актива тачка 3. став 2.

Показатељи адекватности капитала и заштитни слојеви капитала

53 Показатељ адекватности основног акцијског капитала банке (%) тачка 3. став 1.


54 Показатељ адекватности основног капитала банке (%) тачка 3. став 1.


55 Показатељ адекватности капитала банке (%) тачка 3. став 1.


56 Укупни захтеви за заштитне слојеве капитала (%)*** тачка 433.

57 Основни акцијски капитал расположив за покриће заштитних слојева (%)****

35 / 37

9.4. Prilog 4

ПИ–АКБ

(у хиљадама динара)

Износ

1

I КАПИТАЛ 24,471,833

1. УКУПАН ОСНОВНИ АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ 23,434,363

2. УКУПАН ДОДАТНИ ОСНОВНИ КАПИТАЛ -

3. УКУПАН ДОПУНСКИ КАПИТАЛ 1,037,470

II КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВИ 7,738,578

1.

КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТНИ РИЗИК, РИЗИК ДРУГЕ УГОВОРНЕ СТРАНЕ, РИЗИК СМАЊЕЊА

ВРЕДНОСТИ КУПЉЕНИХ ПОТРАЖИВАЊА И РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ

СЛОБОДНИХ ИСПОРУКА

6,756,929

1.1. Стандардизовани приступ (СП) 6,756,929

1.1.1. Изложености према државама и централним банкама -

1.1.2. Изложености према територијалним аутономијама и јединицама локалне самоуправе -

1.1.3. Изложености према јавним административним телима -

1.1.4. Изложености према међународним развојним банкама -

1.1.5. Изложености према међународним организацијама -

1.1.6. Изложености према банкама 388,953

1.1.7. Изложености према привредним друштвима 1,936,388

1.1.8. Изложености према физичким лицима 2,565,603

1.1.9. Изложености обезбеђене хипотекама на непокретностима 1,493,468

1.1.10. Изложености у статусу неизмирења обавеза 225,279

1.1.11. Високоризичне изложености -

1.1.12. Изложености по основу покривених обвезница -

1.1.13. Изложености по основу секјуритизованих позиција -

1.1.14.Изложености према банкама и привредним друштвима са краткорочним кредитним

рејтингом

-

1.1.15. Изложености по основу улагања у отворене инвестиционе фондове -

1.1.16. Изложености по основу власничких улагања 12,005

1.1.17. Остале изложености 135,234

1.2. Приступ заснован на интерном рејтингу (IRB) -

1.2.1. Изложености према државама и централним банкама -

1.2.2. Изложености према банкама -

1.2.3. Изложености према привредним друштвима -

1.2.4. Изложености према физичким лицима -

1.2.4.1. од чега: Изложености према физичким лицима обезбеђене хипотекама на

непокретностима -

1.2.4.2. од чега: Квалификоване револвинг изложености према физичким лицима -

1.2.4.3. од чега: Изложености према малим и средњим предузећима које су разврстана у ову класу

изложености -

1.2.5. Изложености по основу власничких улагања -

Редни бр. Назив

Подаци о укупним капиталним захтевима и показатељу адекватности

капитала

1.2.5.1. Примењени приступ: -

1.2.5.1.1. Приступ једноставних пондера ризика -

1.2.5.1.2. PD/LGD приступа -

1.2.5.1.3. Приступ интерних модела -

1.2.5.2. Врсте изложености по основу власничких улагања -

1.2.5.2.1. Власничка улагања којима се тргује на берзи -

1.2.5.2.2. Власничка улагања којима се не тргује на берзи али су у довољно диверсификованим

портфолијима -

1.2.5.2.3. Остала власничка улагања -

1.2.5.2.4. Власничка улагања на које банка примењује стандардизовани приступ кредитном ризику -

1.2.6. Изложености по основу секјуритизованих позиција -

1.2.7. Изложености по основу остале имовине -

2 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА РИЗИК ИЗМИРЕЊА/ИСПОРУКЕ ПО ОСНОВУ НЕИЗМИРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА

3 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ТРЖИШНЕ РИЗИКЕ 134,861.92

3.1.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунат применом

стандардизованих приступа

134,862

3.1.1. Капитални захтев за ценовни ризик по основу дужничких хартија од вредности -

од чега капитални захтев за ценовни ризик по основу секјуритизованих позиција -

3.1.2. Капитални захтев за ценовни ризик по основу власничких хартија од вредности 17,280

3.1.3. Додатни капитални захтев за велике изложености из књиге трговања -

3.1.4. Капитални захтев за девизни ризик 117,582

3.1.5. Капитални захтев за робни ризик -

3.2.Капитални захтеви за ценовни, девизни и робни ризик израчунати применом приступа

интерних модела -

4 КАПИТАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ОПЕРАТИВНИ РИЗИК 846,787

4.1. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом приступа основног индикатора -

4.2.Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом

стандардизованог/алтернативног стандардизованог приступа 846,787

4.3. Капитални захтев за оперативни ризик израчунат применом напредног приступа -

III ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ ОСНОВНОГ АКЦИЈСКОГ КАПИТАЛА (%) 24.22

IV ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА (%) 24.22

V ПОКАЗАТЕЉ АДЕКВАТНОСТИ КАПИТАЛА (%) 25.29

37 / 37

9.5. Prilog 5

9.6. Prilog 6

Прилог 5 ПИ–ГР

Износ

изложености

према

стандардизованом

приступу

Износ изложености

према IRB приступу

Збир дугих и

кратких позиција

из књиге трговања


из књиге трговања

према интерном

моделу


према

стандардизованом

приступу


према IRB приступу

Од чега:

опште кредитне

изложености

Од чега:

изложености из

књиге трговања

Од чега:

изложености по

основу

секјуритизације

Укупно

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

1.Рашчлањавање

по државама

1.1. Švedska 4,894 391 391 0 2.50%1.2. Velika Britanija 48,810 2684 2684 0 1.00%1.3 Češka 8,455 237 237 0 1.50%1.4 Srbija 116,667,640 6,173,517 6,173,517 0.97 0%

2. Укупно

Подаци о географској расподели изложености значајних за израчунавање контрацикличног заштитног слоја капитала

Капитални захтеви

Стопа

контрацикличног

заштитног слоја

капитала

Пондери

капиталних

захтеваРедни

бр.

Општe кредитне изложености Изложености из књиге трговањаИзложености по основу

секјуритизације

ПИ–КЗС

Подаци о износу контрацикличног заштитног слоја капитала

банке

1. Укупна ризична актива 96,775,205

2. Специфична стопа контрацикличног заштитног слоја капитала 0.00%

3. Захтев за контрациклични заштитни слој капитала банке 0

created date 5/26/2020 9:22:55 am

Documents