l!o6I

Nno

I

2!,I

Nikota 5eqo1r 1919-1985'

(:OI)ISNJ A SKII }'STIN A

Saveza za esPerankrHrvalskt:

30. 03 1985

u

VEI,IKOJ CORTCI

r985-02-12ZAGREBuroi/numero 23gpdina/iaro Vprimieraka/elccmplsoi 18oo

6.1..8 i izdavad / fondinto kai eldoninto

Savez za aporento HrvcttkeKloetia EiPennto-LitP

!.Yiet gl6i1a / konrilamaroLiotka Begl6, Josip Brkanac

(psedri€dnlk ,/ pr€zid.nto), o:!!!gf r='99mlia, Nlkola R.slC' T€a Bull6, lNlkola Segp-

El Stavto Simunlc, lvlca SPdiarec

glilni i oqPvorni ursdnik&fa kal rsPondea rtdaktoro

lvica SPolXrrcc

utdni3trc / redakcioOrllbor Kudumlta, Gord.n' Popovlc' Nlkola

Bali6, Judlte Rry, Tsa Rull6, ldca Spolta-

rcc, Spomonka Stlmec, Zlrtko TltliEr

gafiEki i tdrnitki ursdnikgrsfik k itdrnilr rdlktoro- lvica SPoliarec

d{lnie i titlk / konrpoetir kai Pdrlntrmcia Kuttrn Seruo

Maatun!7odnl oontlr za urlugp u kultutlZ.gEb, Amru-va 5

adraa ndrkciio / redrkcb adrroSoutz zr 89cr@ HtaaBke

,,tilrpo"YU4lOOO Zagr.-, A'rrtu-!'t 5

L1. 1s41y'42466o

izhzi dromieedno/aperas 6foie lare

ciiena1Prid.lt / orzode 1 ekzemP'40" din'

godilnia PrrtCG / iarSono2OO" din'

,,Tempo" primaiu ryi dlanovi SEH-a I uplaZsnlm Glanarina[ra za teku61, gpdinu'

\

Po miSlieniu Reprblidkog sekretariiata _za prowiietu, kulturu i flzidku kulturu

Snf-r, ur"i ZZAtilt-rgAO-od 16. 4. 1S80. godine, glasilo Saveza za esperanto

il*.i.t" ,.t".po" oslobotteno ie poreza na promet proizroda'

NIKoLA Snc,ora ( I 919_ 1985 )

La 3l-an de januaro 1985 mortis en Zagreb Nikola Segota,membro de la prezidantaro de Kroatia Esperanto-Ligokaj prezidanto de kroatia Komitato por l00-jarigo de Espe-ranto. Li estis prezidanto de KEL inter l9g2-19g4 en kiuperiodo li progresigis la kroatian movadon pli ol iu ajnantaria prezidanto. Lia plej grava merito estas lesa solvo definancado de Esperanto-movado en Kroatio. ia financajrimedoj de KEL en tiu 0i periodo dekoblipis, estis entrepre.nitaj multaj gravaj kontaktoj kaj akiritaj pluraj gravaj dolu-mentoj por la Bmovado. Liamerite KEL ankarj ricevis larajton financi riparadon kaj partan transformon de la ka-stelo L,kavec el l8-a jarcento al Internacia Junulara cen-tro.

Li lernis Esperanton ankorari antarimilite, sed aktivigisnur en 1981. Dum nur 3 jaroJ li - pensiilinte post sia man-dato kiel prezidanto de unu el la Oambroj de Kroatia par-lamento helpis malfermi sennombrajn nov4jn SanJojnpor la Bmovado en Jugoslavio.

Kroatia Esperanto- Ligo

NIKOLA SECOTR I ESPERANTO

crie prcdsidnika Sayeza k ko bi svoiim radnim bkustvom pomogao

ovoj organizaciii. Na funkciii predsiednika tlio ie od 1$2-84. Sw Sto

se u bm periodu doglatalo u Savezu za ecFratto Hruatd<e inrpiriranoje niegovirn idepma i rdnim elanom. Lbta ic to koia bi mogla obuhva'titi i ciielo decedie6e *tivnosti. Bilieiimo s nie ramo n{vdniie do-gdaie:

- realizirana je eksprcslutriia u korist Saveza za e$poranto Hwatske -za priprcnrr 1fl!. oblietnice etperantz,

- Sawz za esperanto Hrvatske dobio ie status druStvene organizaciie,

- Pozitivne zddiu6ke o Sawzu doniielo ie Republidko viiede Saveza

sindikara (Komisija za lqthuru i obrzovanie)- Od 1$i1. u ,,Rdni6kim noyinmta" poktenutaie rubrikao ecperan-

tl,

4

A

I

- ?lan pdpuna lfi!. obljemice e+eremr firtxa RK SSRiil{( prd jdni k Da rinka Prd<ariG),

- Fokrenut je pitanjo miaftaia erperrrtrke biblbbke ilarinkaGjivoje u NcionCnu isvcrGiliSru bibliotdru,

- Ddegsciir Jugorlaen*og ie prcdjed-nik SK SSRNJ drug ibdn re prilikomdobivaiu vrijedm upute za a izrdul notog 3tafutr saYeza,

- dogoori r Prowietnim revietom Hrvatd<e reuhiriu odhrkom opodr5ci zdttieya Saveza z! orpennto Hruatdce da r erperanb unedekao rlobodnr aktimost u ncob,

- PokrCe r inicijativa za obnovu duorca Lrdrrysc kao medunrodmgomldinskog centa,

- U Z4rcbu re rualizira ,,Zagrebalka melbda" uEonja erpor.nts rbrojnim ebpedmentalnim teCaievima ZagrcbaEki udlbenik ie pcvden na nekoliko iuika.

- Srrrta mdunatodni lict za zabsyu i rrzonodu ,,Oro-,- i,lovi Zakon o igrama m tn6t usuoien u SR Hrvatd<oi 1$3. drfc

Savean ze aponnto Hrvdke ndovne nroguGnorti financiranja izovog iaora Ovim re xsdctvima rda mogu korlniti ne teno rcpu-bliGke orgnnizciic vC i op6imke.

$ve ove zd<liuEke pmb F finmcilki nzvoj SEHr koii bi bezdruga Segote bb nezmrirliv.

U *oioi pot ii€.ta Savez za sry.ranb Hwetdc nije imo niicdnogdrugog pmdrjdnlka koii bi vile ulhio za ukllrGonje etpcrlrt udruIhone bkovs nab zernlje.

Uz *oie obaree Nikola SrSot" ndub ie vnnrcn da za potbveSsveza dolzi na tercn (Split, Ganlnica, Riiekal. V.6 td(o bohienobilao ie i dvorc Lukauc da - mbno uvicri u moguArcni drpt&die.

Brcini I radni kolektvi i oryaizmije koio nr korirtite radnairkuslya Nikole Segotc Erpenntirti Hrylttke mogu biti rretni lo rrbili mealu niima. I ndeti :e da I rru u zadnje godine liuotr rldod.lmCo livotnc rrdcti.

Svi -mi koji mo errdivali r njim niccCi rnro doiam da je eao,nnto oobib volio - ko da mu je nmoo nrdb orp neofa[im p-pmom mldosti i uidniltve ne kojima podiva naivrudniic uttnirtrorYiirta

't 5dnre i z. TII,

t

DANIARGENTINE

lako io5 nisu sumirani svi rezultati akcije ,,Dani ArizloZbi joi uviiek traiu) rnoie se reii da je i ovogodiSnji

stojao od 4 izlolbe, S tribina, dokumentarnih i delovecegao svol cili. Oko 2O00 liudi pratilo ie ovu do sada prog

ikcil, or. vrste u organizaciii naieg Saveza.

lnacalno ie i to da su organizatori ove godine uspieli

niti izuzeino veliki broj sudionika, pojedinaca ili instituciia'

ponovi i u niihovim sredinama.

PROGRAM

lzloba slika ,,Argentina" autoraTibora Sipo5a,

Filatelistidka izloiba na tenru,,Argentina",

Etnografska izlolba,,Kutak Argen'tine". .,,Argentinska raskrSca", razgovori o

druitveno-politidkom i ekonomskomtrenutku zemlje,

- lzlolba slikarice Amalie Perez Molek'

NaIi s Akonkagve", razgovori uz

U:,ilpo.itir" o poduhvatima na5ih pla'

ninara u Argenttnt,

- Dokurnentarni filmovi o Argentini'

- Knii2evno vede ,,Argentinski mitovi uptii"ui"Onoi prozi Jorgea Luisa Bor-

g€s",

- .,Mutne vode teku", cielovierniiargentinski igrani film'

- -Juqoslaveni u Argentini"' , razgovor

o ttisim iselienbima u Argentinl'

- ,,Muzika Argentine", muzidka slu'

hnica,

DAI{I AFGENTINE U ZAGREBU

LA TAGOJ OE ARGENTINO ET{ ZAGR€8

FI

LATELI

sTI

cKA

I

zLo2BA

KROATIA ESPERANTO ' LIGO

28 I -S ll l$5

Porodom,,Dana Arg€ntine" Hn'atiko f ilatelinicko-.-'; ^---:,^- ^-Lreri 6 tpeciialnim tipmAmruIsvE 5/1, 4tvtw .yw' F v"-!r' --

n"-dtU" po3tom lpuzo6em) ie 5 komda'

-

o inicijativi naieg saveza da se stari dvorac Lukavec kod Velike Goriceobnovi i osposobi za Medunarodni omladinski centar, koji 6e voditi SEH, a aktiv-nosti u njemu bile bi namijenjene svim druitvenim organizacijama - koelktivnimdlanovima SSOH, ve6 smo pisali.

U meduvremenu pokretana je intenzivna aktivnost da se za ideju dobijupodrSke svih druStvenih i drustvenopoliti6kih faktora, te da se osiguraju podetnasredstva. Sada mozemo s ponosom javiti da su wi najvazniji poietnikoraci na tomputu uspjeino obavljeni.

Predsjednistvo sEH-a je nekoliko puta raspravljalo o planu i programu budu-6eg centra te ustanovilo odbor za osnivanje Moc Ljkavec.'o tome su obavijestenewe druSrvene i drustveno-politidke organizacije grada Zagreba i Republike, te suzamoljeni da daju mi5rjenje o tom programu. oo sada si o sEHovom projekturaspravljali: Koordinacioni odbor za drultvene organizacije iudruZenja'gr.danaRK. ssR.NH, Komisija za drustvene organrzacije RK ssoH, i.rrsno ,ij""" Skupitineop6ine Velika Gorica, predsjedniitvo Savezi izvitlada irrrrt tu, itedgedni5tvoFerijalnog saveza Hrvatske, Komitet za obrazovanje, kulturu i fizidki kulturugrada Zagreba, USIZ za kulturu grada Zagreba, Sl2'za kulturu velike Gorice.Mjesna zajednica Lukavec, Turistidko druStvo Velika Gorica i slupstina igara nasre6u SRH.

Svi su oni podrzali inicijativu iuz odredene primjedbe preporudili drugin:!n1119am9 da pomognu u darjnjem razrjeiavanju ovog prcgrama. 0 meduvremenLie SEH dobio i podr5ku Restauratorskog-zavodi Hrvatike tJje izraden i investicion,program, a Skupstina igara na srecu odobrila je prva sredsNa za taj program i diooruge projektne dokumentacije. Gradski komiietza kulturu preporudio-je USIZ-ukulture grada cia projekt stavi u plan frnanciranja, a uslz j; piedloiio da u sred-njorodni plan financiranja projekt ude i kod nslz-a kulture snn. o svemu tomeq9ggl"_ se we viSe govoriti i u javnosti. Radio Velika Gorica fosvetio je 31. r.1985. jedlosatnu emisiju ovoj temi. Sugorrornici su bili Z. cundetovie. Milin Kodis,Biserka Vrbek i l. lvandi6. ,,Vjesnik" i ,,Vedernji list" objavili su ve6e 6lankeo rome tokom sijednja i podetkom veljade 1985. kao iviSe kracih vijesti sa sjedntce@je se o tome raspravljalc.

1985. godina predvitlena je da uz pomoc sredstava lgara na sre6u i USIZ-akulture grada Zagreba zav.rSi rad na potrebnoj dokumentaciji i istraiivanjima te dase zapoine s prvim radovima. 1987. - u godini Univerzijade dio dvorca [prizemlje)trebao bi biti ve6 osposobljen za prve aktivnosti. Deialjnije o tome u drugombroju ,,Tempa".

MEOUNARODNI OMLADINSKI CENTAR LUKAVEC,, U JEKU PRIPREMT

Z. TiSljar

I

UNIVERZITET ZA MIR

ljudi.ljudi im se

UNE on ra6u kuhurne razmiene i medunarodne suradnje dokine poiam

rata. Ali mir nije samo suprotnost ratu. Mir ima pozitivni pred'znak. Samo, na ialost, on ljudima ne dolazi prirodno, ljudi se

z,a njega moraju odgajati. Te misli potakle su ideju o osnivanjuSveudiliSta mira.

ldeju je u Ujedinjenim narodima 1978. godine izloZioRodrigo Cazara, predsjednik Kostarike. U danaSnjem predesto

razodaravajudem svijetu mogli bismo pomisliti da plemeniteideje malih zemalja ne mogu probhi zid ravnoduSnosti. Ali s

ovom idejom nije bilo tako: dv'rie godine nakon prijedloga u

Kostariki su u blizini glavnog grada San Josea Ujedinjeni narodiosnovali Sveudili3te mira. To nije prvo sveudili3te Ujedinienihnaroda - slidna institucila UN postoii d 1972. u Tokiju. Sveu-

6ili5te mira na Kostariki osnovano ie kao ,,metlunarodna zaiedni-ca sveudili5taraca. koii istraiuju i 5ire znanje i postdiplomskiodgoj unapreduiu6i principe Povelie Uiedinienih naroda." Rek-tor SveudiliSta je poznati indonezijski stru6njak Seodjatmako'Medu savjetnicima SveudiliSta nalazi se i Jugoslavenka Sida Mar-ja novi6, d irektor Nacionalnog arhiva J ugoslavije.

Sveudili5te je uglavnom financirano iz kapitala koii su po-

klonile zemlje-dlanice UN. Tri su osnovna programa dielovanjaSveudiliSu: Svjetska glad; Ljudski i druftveni razvoj i Prirodnasredstva. Ono nema studente u klasidnom smislu rijedi' Radiprvenstveno u ,,pridruienim institucilama": univerziteti i istra-Zivadki instituti u raznim diielovima wiieta obavljaju istraiivadkeradove za Sveudilifte mira.

Za govornike esperanta najzanimljivija le vjeroiatno onapodtema Sveudili3ta koja se odnosi na ,,Ljudski i dru5tveni raz-

voj i koegzistenciju naroda, kultura i druitvenih sistema". Ova 6e

tema raspravljati potrebu za pove6anjem svietskog znanja o to-leranciji, suradnii mimo granica rasa, naroda, jezika, religije i

ideologije.Prvi predsjednik Savieta Sveudili5u za mir Roger Gaudry

iz Kanade kaie da Sveudili5te nastoji da se zaposli timnaiboliih mozgova svijeta da se rile5e veliki problemi svijeta.

s. Stimec

O'OISSEMINAR ZA OMLADINSKE AKTIVISTE SEH-a

omladinci KUD esperantista ,,A. S. Turkovi6,, iz Rueke organizirali . su

u ime Saveza .. "t-i"t"nto

Hrvat*e seminar za aktiviste esperantskih dru-

Stava i klubor..lS"riin., je odrian od 18'-20' 01' 1985' u Omladinskom na-

vanie esperantskog druiwa, a Darl .

govbrio i" o ,i"rt-, i utozi Lsperantskog druStva u SSOH i ssRNH, te o me-

dunarodnoj suradnii druswenih organrzacl,a' Valter SrErko

TEEAJ ESPERANTA ZA NASTAVNIKE U SISENITU

USibenikujeod14-16.12.1984.odriantedaiesperantaza$benskena-stavnike. r"eai le pohJab 7 nastavnika, uglavnom iz osnovne Skole ,,Lepa-"'-'.e;;-;ij;

i"'ullrt t"t" bila doma6in tedaia. Nastavu ie vodila Spomenka

Stimec.Savez za esperanto pokrenuo je ovu akciiu kako bi zaqqdela revitalizaciia

esperanta u Sibenskoi op6ini. Sr"Oswa-.a"ilE.f "aoUtif"

ie bf SSnrug Sibenit

iz sredstava lgra na rre6u'

SEMlNAR ZA NASTAVNIKE ESPERANTA U ZAGREBU

te da Poiedine gruPe razmiposieta i s die6iim esperant

10

SEMINAR O ESPERANTU U ZADRU

PROMOCIJA KNJTGE ,,OMBRO SUR INTERNA PEJZAGO"

U Centru za kulturu i informaciie u Zagrebu 19. 12. 1984. publici ie pred-

stavljena knjiga Spomenke Stimec ,,$ena na unutraSniem peizaiu" (Onbrosur interna pejza6o). Kniigu je nedavno izdao ,,Edistudio" iz Pise, ltaliia.Na prigodnol wedanosti kolu ie vodila Judita Rey HudeCek o esperantskojliteraturi govorio ie Nikola RaSi6, a ulomke iz knjige Citali su Nevenka lm-bert i Mlden Srment.Spomenka Stamec je jedini jugoslavenski autor mlaate generacije koii pi5uizvorno na esperantu.Sredswa javnog informiranja zabiljeZila su predstavljanje ovog esperantskogdiela.

ta

IZ DRUGIH DRUSTVENIH ORGANIZACIJA

ideiamal

HRVATSKE. Upravo ie na adresu SE!-a stigoMuzidke omladine Zagreba - MOL. Casopis je

ntnih i kvalitetnih dlanaka o modernoi i klasiCnoj

muzici.

vi griicdlogaT

It

22-24.

22-26.

3-€.

5-4.

13-14"

18-21.

MA'O

24. U RO-B o' Pri-

ia TI0fJ,O

B

30.

il}.

1 985

MARTO

DUA INTERNACIA MEMOBKUNVENO ,,IVAN FLANJAK"

- Oriiek. Terp: ,,E:peranto en ledio" Amncoi a!: Espennto-pciet ,,Liberiga Steb", P.9.27,54Om &liok.

TEATBA FESTIVALO - Budapesto, Hurqario. Okazos prezento

de 7 esperantlirqvai teatrdloj. lnformoi ee: Turisrna Komisiom deHEA, p. f. 193, H-l368 Btdapest, Hungario'

JARKUNVENO DE KEL - Velika Gorica.

25 JAROJ DE DRAI\NA SEKCIO DE STUDENTA ESPERANTOKLUBO - Zry*,. Festo okaze de la iubileo. lnformoi &: SEK,Amruteva Al,Zry,rcb.

APR!LO

9-a INTERNACIA JUNULABA FESTIVALO - Torino, ltalio,lnforrnoj de: lE|, CP 210, 1561m Pisa, ltalio.

&)-a BRITA ESPERANTO-KONGRESO - Llardudm, Britio'Anonco! al: J. Becker, Henfryn Mill House, Pentrecavrt, Llanduy-sul, Dyfed, Britio, SA44 sBD.

JUBTLEA KUilVEI{O DE JUGOSLAVIA ASOCIO 9E FERVO'I'STOJ ESPERANTISTOJ - Liubliana Anoncoi ah Zelieznidard<o

esperantJco drustvo, TE O3vobodilne Frcme 3,61000 Liubliana

INTERNACIA FESTIVALO DE ESPERANTA' TEATROJ - Zi.elona Gora-Raculka, Pollardo. Aligoi &: Jerziy Rzadzki, ul. Kro'snienska 3B/15, PL-65O01 Ziebna Gora, Pollando'

t

t

m

16.

17-23.

18-lb.

1-10.

22-29.

27.7.-38.

t7-a IFEF-KONGRESO (FERVOJISTO.I) - Veile, Danlando.lnfornoj: Boregnrdsflad*n 14/ 1, DK€700 Bronderslev, Danlan-do.

5.A RENKONTIGO DE JUi{AI ESPERANTISTOJ EL KROATIOKAI SLOVENIO - Kumrcwc. Kuttrni kai sportai progranoj.lnfornri: KEL, Amuhn 5ll,41d0/0 agr€b.

JUN!O

KVIZO PRI NEALIANCITA, LAND(N - Durdevrc. Anoncoi a!:

KEL, Amrubrn 5/l, tl1(n0 Zrytb

JULIO

SOMERA ESPERANTO-LERNEJO - Pale (10 km. for de Srie-uo). ldormd &: SEL €5, V. Pelagi6a 8/a,71UJ/0 Srierc.

41-a INTERNACIA JUNULARA KONGRESO (lJK) - ErinserfeH,FR German'lo. lnformoj pri organizatl karavano el Jugoslavio &:lKS, Amru5eva 5 / l, 410(}0 Z4reb.

58-a KONGRESO DE SAT - Amersfoort, Nederlando. lnformoiee: Antje Noorderrier, Kon. Emnrelaan 7, NL-3832 AH Leusolen,Nederlando.

AUGUSTO

7Ga UNIVERSAIA KONGRESO DE ESPERANTO - AUg$ury,FR Germanio. lnformol: UK de Esperanto, Nieuwe Binnenweg176, NL-3015 BJ Rotterdam, Nederlando.

3-10.

24"8.-1"9. ruPTEATRA INTERNACIA FESTIVALO (PlFl -VelikaGorica-Zqreb - Pule. lnfonnoi Ge: llilemria Kuhura Servo, Amnrbva5/1,410m 24rcb.

SEPTEMBRO

IiITERNACIA SEMINARIO DE TEJO - Trzla. Temo: ,,K@pe'rativoi kai juntlro". lnformoi Ga: JEJA, V. Petqi6a 8la,71ffiSamiavo.

I

22-24.

DAKOVO

KRIZEVCI

PULA

BIJEKA

r '14

, ali su u toku Pri-ikole ,,V. Nazor"

rostora. Planira se

kako bi se omaso-

vio i bolje osmislio rad novog druitva. Zeliko Vurm

U Kriievci L' Kozardanin"

iz Zagreba ave' Uz tambu-

ra5ku sekc kih Pjesama na

esperantu. nllga'

u toku su te6ajevi u os ,.Bratstvo i jedinstvo" i oK ssoH, uretlivanje

dru5tvenih prostoriia koje su nedavno dobili. Vesna Bricelj

Dvadesetoro esperantista iz Pule posjetilo je izlo2bu drevne kineske

kulture u Zagrebu. lzlet je organizirala OK SSOH Pula'

Vera Fabris

Radio Rijeka emitirao ie 19.01.85. emisiju,,Mini-terna" u koioi.su o

,"nlin.ru'za mlade akiiviste SEH'a u Rijeci i esperants.kom pokretu

g;ror;ru dva 6lana riiedkog druSwa: M' Jakupovid i R' Skalamera'

SPLIT

SPLIT

ZAGREB

ZAGREB

AKADEM IJA ESPE RANTISTA

Povodom l25godiSnjice rotlenja L. L. Zamenhova odriana je prigodnaakademija za we splitkse esperantiste i simpatizere esperanta u prepu-noj sali miesne zajednice Ludac-Manr$. O iivotu idjelu doktoraZamen-hofa govorio je lvo Osibov. Prigodne recitacije, uglavnom na esperantu,izveli su udenici osnovnih Skola ,,Vjeko Butir" iz KaBtel Luk5i6a i ,,lvoLola Ribar" iz Splita, koji u svojim Skolama u okviru slobodnih aktivno-sti ude metlunarodni jezik, a klapa ,^Jugovinil" je izvela esperantskuhimnu ,,La Espero" i nekoliko narodnih plesama. Prigodan muzi6ko-umietnidki program izveo je mandolinski kvartet pod vodstvom maestrai istaknutog esperantiste Ante Vesanovi6a.Predsjednik Saveza za esperanto opdine Split, Duro Fumi6, tom prili-kom je urudio priznanje Anti Vesanovi6u, Vuka5inu Dimitrijevi6u,Olgi Brusi6, te Esperantskom klubu ,,Bratswo i jedinstvo" i Druiwo zaesperanto ,,lvo Lola Ribar", koj ima ih je Predsledniitvo Srvcraesperanto Jugoslavije nagradilo povodom 21. kongresa lugoslaven*,ihesperantista u Skofjol Loki.Prigodne wedanosti odrZane su posebno i u Esperantskom druftvu,,Bratstvo i jedinstvo" i ,,1. L. Ribar".

Esperantski klub ,,Bratstvo i jedinstvo" je tijekom 1g84. godine orga-nizirao niz tedajeva i omasovio omladinsku organizaciiu, a drugariceOlga Brusi6 i Ana Mikledi6, bile su najaktivnije oko organiziranja radnihakcila na Zvjezdanom selu na Mosoru, pa ie to bila prilika da im seukaie posebno poitovanje.

Davor Grgat

Od 20. do 26.01. grupa dlanova Esperantskog klu6a,,BratsUo ijedin-stvo" rrdjelovala je na po5umljavanju Kozjaka u organizaciji OK SSOH.

UZ DAN ZAMENHOFA

Radio i TV Zagreb spomenuli su u wolim programima Dan Zamenho-fova rodenja.

Zagreba6ki esperantski sa-v_ez organizirao je proslavu u ZagrebadkomkazaliStu luaka 14. 12. 1984. o Zamenhoiu je govorita t-uitja eordi6,a zatim sr Dramska grupa SEK-a ilutkarska grupa,,Ltrtkobus,, izvelekrade programe.

U knjiiari ,,Mladost" u centru Zagreba predstavliena ieizloZba esperant_skih knjiga. lzloZene su uglavnom antologije.

Desetak polaznika tvornice ,,Prvomaiska" u Zagrebu pohada tedajesperanta koji rodi Anto Mlinar.

15

ZAGREB Grupa od dvadesetak dlanova Studentskog esperantskog kluba dodekala

ie Novu Godiinu na Mzlim Vodicama zajedno s esperantistima izR ijeke.

Zagreba6ki esperantski savez nedavno ie izdao prvi broj informativnogbiltena koji se Salje wim dlanovima zagrebadkih esperantskih dru5tava.Bilten bi trebao pobolj5ati suradnju zagrebadkih druStava i aktivirati6lanstvo.

VRBOVEC Clanovi dru$tva ukliudili su se u prodalu prigodnih novogodi$njiheestitki u centru Vrbovca kako bi i sebi i druitvu zaradili neito novca.

od ustedemg novca kupljena je esperantska literatura za oko 14.000dinara.

Odriava se tedzi esPeranta u Centru za usmjereno obrazovanje.

VALPOVO Esperantska grupa ,,Printempo" koju vodi nastavnica JulijaRusi6, u sijeinju ie organizirala izloZbu kineskih knjiga na espe-

rantu u Osnovnoi Skoli u Valpovu. Osim tedaja dlanovi grupese redovno dopisuju s udenicima esperantistima iz raznih zema-lia, a aktivno radi ldramska sekcija.

O Africi, nlenim jezidnim i kulturnim problemima, te o mogu6no-stima i stanju esperanta u njoj ved smo pisali u ,,Tempu". Nedavno smo pri-mili niz imena i adresa, preteZno mlaclih ljudi koji su nedavno udili, ude ilivec podudavaju esperanto u Africi. Njima, joS uvijek nevjeStima u koristenjumectunarodnog jezika, koleg je vecina udila ili udi dopisno, svaki dopis i ko-munikacila s esperantistima iz cijelog svijeta bili bi veliko ohrabrenje i poticaja ujedno i put do ve6eg 6li2avania i svestranije suradnje u budu6nosti. Na-damo se da 6e ms ili va5e druftvo, poneka od slilede6ih adresa zagolicati i

uvudi u avanturu dopisivanja:

SOSSA Gilles Rogatien (voknomo: Gisoro), BP. 1723, Cotonou, Benino,22jan artisto-skulptisto, rclas korespondi pri arto, estetiko, muziko, lib-roj, voja$oj.

16

Esperanto ,PRAKST

DOPISUJTE SE S ESPERANTISTIMAIZ AFRIKE

DAHMANI Mohaned, Rue 560 No. 16, NAlgerio. I-i estas 23larastudento pri aaminisida?fla,

wilaya at rt".*,, ts,

D-ro Akwasi Owusu OSEI, Komfo Anokye Teaching Hospital, p.O. Box1934, Kumasi, Gano, estas 26-jara kuracisto.'

HIAG EKANGA ler, s/c M. BELL Jacques, Bp.l323,Douala, Kamenmio.

gOITMFPIPNI Dj"-.,, 8.p.432, Tlemcen. Algerio (nask8is en t96l) estasstudento kiu talente lemas Esperanton.

qAP.IT4 .touI-go, B.p. 1841, pointe Noire, Kongo. Li instruas Esperantonel pluraj Angolanoj kaj Kongan6j tE iti sereas'toil;"d--;il4 4P

s-ro B. A. AGBE.ADON, C.E.G. de Zaliv6, B-P. 134, An6ho, Togo. Li estas2ojan talenta lernanto de Esperanto

t7

utilekai

intereseRADIO ZAGREB

(EMISIJA ZA ESPERANT IST E)

Obavje5tavamo sve zainteresirane esperan-

tiste i $Iradnike da se snimanie Emisiie

za esperantiste odriava svakog utorkaod 18-19 sati, te da u to vriieme mogu

nazvati redakciju (studio) na telefon broi(041) 417-058 i javiti novost ili viiest

o svom radu ili akciii. Ukoliko iele di-

rektno teleforpm sami govoriti viiest

ona naravno, mora biti na esperantu'

Emisiia se emitira svakog utorka u 23

sata i 45 minuta.

MEDUNARODNAGODINA OMLADINE

TJEDANMEDUNARODNOG PR I JATE L'STVA

Zadnji puni tjedan u veljadi se obiljeZavakao Tjedan medunarodnog prijateljstva.Stotine tisu6a ljudi, ne samo esperantista,Sirom svijeta pozdravljaju jedni drugetim povodom. Tjedan priiateljstva su ini-cirali esperantisti da bi naglasili vrijed-nost i zadovoljstvo koje pruZa prilateli-stvo uspostavljeno Sirom sviieta putem

esperanta. Osnivad Tjedna !e Eric Car-

len iz Svedske koji je uiedno u Svjetskomesperantskom savezu zaduZen za organi'ziranje i provodenie Tjedna metlunarod-nog prijateljstva.Nadamo se da 6ete i vi tim Povodompozdraviti i sietiti se wojih poznanika i

prijatelja Sirom svijeta.

SPOMENIK MIRU

Gradsko vije6e austriiskog gradi6a St'Ulrich je odludilo da postavi u svom

mjestu spomenik mira omladine cijelogsvijeta. Sva omladinska udruZenja i sa-

vezi s.l pozvani da kao woj prilog poSalju lednu ciglu Sto su ve6 mnogi i udi-nili. Zainteresirani mogu svoi prilog po-

slati na adresu: Hans Zeller, Schlussel-hofgasse 25, A-440(J SteYr, Austrio.

LEKSIKONO DE AKTIVA'JUGOSLAVIAJ ESPERANTISTOJ

La lasta verko de Marinko Gjivole. Jamnun mendebla.La verko enhavas 1070 biografiojn kai400 fotografalojn de iam laj nun aktivajjugoslaviaj esperantistoi. Gi estas presitasur bona papero per ofseto kai kun plur'kolora kovrilpa$o. l-a libro estas antaU-

mendebla Qis la 15'a de aprilo 1985.Gis tiu dato validas la rabatita prezo

de 1.3O0 dinaroj por ekzemplero. Posttiu dato, t.e. post la apero de la verko,la prezo lero estos

1.450.- d ndojn kajsamtempa o bonvoluadresi al: p. 5025,41040 Zagreb - Dubrava.

Pod motom ,,Ude56e, razvoj i mir" za-

podela ie Meclunarodna godina omladi-ne. Osnovni cili ove godine je da se

unaprijedi poloZaj mladih, posebno u p-i'

tani'imi njihovog zna6ajniieg sudielovanjau druitvenom razvoju i u borbi za mir.Esperantska omladina ima u tome vaZnu

ulogu 5ire6i znania o tome i pokre6u6i

razne aktivnosti koje unaprduju medu-

narodno prijateljstvo i suradniu.

18

JUBILARNI PLAKAT

Jrbilarni plakat lOOgodiSnjice esperanta(viSebojni) np2e se nabaviti i u Jugosla-vij i kod Esperantskog druStva Srbotica.Cijena je 50 dinara po komdu, za vifuod 100 komada daiu 20% PoPusta, a za

viSe od 500 komada poPust ie3O%.

-821.

IJN tVE RS]TATA D ISE RTAC IOPRI ESPERANTAJ LIBRAROJ

En lunio 1984 Eleonora WorsutYno-wicz prezentis ce la Universitato de Po-

znan sian iicencian disertacion ,.Kolektojde Esperantaj eldonaioj". Tiu 180 paga

disertacio, kiun ate aprezis Librosci-enca lnstituto kaj polaj esperantologoj,donas multflankan analizon lau historiokaj nuna stato, kai ankau eltiras konklu-dojn por estonto lige kun centjarigo deEsperanto.Adreso de la autorino: Ebonora Worsz-tynowiez, ul. Poznanska 26/37, PL'63-100 Srem, Pollando.

PALIC -SEMINARIO KUN A, B loi C KURSOJ

De la Sa de iunio gis la 21-a de iuliookazos ce la pitoreska lago Pali6 apud

Subotica trisemaina intensa seminario

literaturo.La partoprenkotizo estas por jugoslavoj

4.000.- dinaroj (inkluzive partoprenon en

tica, Jugoslavio.

INTERNACIA JUNULARAFESTIVALO _ +ORINO

SEK organizira zajednieki odlazak na 9'IJF u Torino koji 6e se odrZati od 3. do

je omladince ciiena je 90'000 lira. Po-

sebno se pla6alu trqikovi puta' Poslije

15. 02.85. cijene 6e biti viSe za 20.000lira. lnformacije i priiave: Studentskiesperantski klub. Amrubva 5/1, Zqreb,u vedernjim satirna!

ESPE RANTSKA F I L}IOT EKA! BIBLIOTEKA

Svietski savez esperantista ie pokre'nuo osnivanje esperantske filmoteke,diji katalog bi se objavljivao u eperant-skom godi3niaku (,,Jarlibro"), pa zbogtoga nnli slijede6e podatke o E-filmovi-rna koii postoie u naSoj zemlji: wsta fil-ma (8, 16 ili 35 mm), crnotiieli ili uboji, trajanje, naslov, tema, godinasnimanja, proizvotlad filma, vlasnik filma,uvjeti za iznajmljivanje, distribuciju i presnimavanje isliEno.

Novoosnovano udruZenle bibliote'kara esperantista priprema saieti prikazesperantskih biblioteka Sirom sviletapa zbog toga prikuplia podatke kao Sto

sr: dresa biblioteke (kolekcije kniiga),vrsta kolekciie, priblilan broj naslova,uvjeti za posutlivanje.

Ukoliko posiduiete neke od trale-nih informacija, polaliite ih izravno nadreer: CO de UEA, Nieuwe Binnen-weg 176, NL-3015 BJ Rotterdam, Ni-aozalntke.

RTL.AGADOJe h fino de 1985, BTL (Lukssm-hrge TCryido) eEendc porB.ttlb k{ obbs kapli Oain fog[lrmh cn drdGko da eoropaiEtdrri. Nun h esm{ progrdrr-rq eeb fitraktatal. S€t(w estatb,rtpo por SENPRO<RASTE ksiAil SE f,rg.c,ti alle HTLeCrarortgtd-r proemmcion adofi cnE?orrrb, &r momb, fu cC r-m*ta. tfur m$trrcmbra re4opo\o hlhd dccidon. M ne for-gpal, ha tcbvtda pfoertno nokxhr por d€lro da persontti. Bon.YofJ proponi tion at&lcpcr lttfiFtlr! Cl pg koleldtve lebro, kimr*i fitikq dc Erpcrmtogo,o8ahmi. Uzu fe0cdntb le flerc',t, gatlun8n a0 a]rglan (ec mel-

I bop); tsncn bonwrp3 lotctoit

AI,GSB['R.GO,O. lrrrrr-nlAL rtorolE OD--.DB.Ar3C't-fO rtgllro aEEAto.b'lr.grotf kDarlo

WISLANDO ElT TE'O

Jurularo Esperantista Svislanda estasnova landa sekcio de TEIO. Akceptookazis dum la t()-a lJK. Kontaktadreso:JES, pf. 771, Cll-2x)l La Chauxde.-Fonds, Svislando.

K LUBO TUTiIOITIDA AMI KECO

En liceo Ta+Subien en Hamrun (Mal-to) jam 184 lernantoj de la unua klasofrekventas Esperanto-kurson. Kiel infor-rnas nin Anthony Mercidca, gvUanto de]a Klubo (kai, cetere, instruanto de Ecperanto), la lico estas nove fondita,tiel ke la Klubo fondi0is meze de marto1984. La lernantoj de la unua klaoestas 1 1-12 iardl junuloi, kaj en la liceoili pasigos kvin iaroin. Kiel oni planas,en 1987 la liceo havos Cirkau sepcentlernantojn, kai lis tiam eiui finos Espe-

ranto-kurson. La anoj de la Klubo volaskontakti eksterlandajn esperantistojn. I liaadrerc estas: Klubo Tutrnonda Amik*p,It-Liceo TasSubien, Trq Mons. DePiro, Hamrun, Malto.

NOVtr KNJIGF]

OtttsRO SUR INTERNA PEJZAGO - Roman Spomenke Stimec.lzdavad: Edistudio, Pisa, ltaliia. Ciiena: 1.500,00 dinara.

ESPERAiITO NE ESTAS ltluR LIIIIGVO - Nastav{ A'tedaia po

-Zaqrebadkoi metodi,, ,'iZ'l"i"ii.. Autori: Spornenka Stirnec i Nikola

iIxtc. tra"r.t: lKS, Zagreb, ciiena: 100,00 dinara'

FREKVENCMORFEMARO DE PAROLATA ESPERAIUTO - drugp

il;-"f p.pri.ir"g frekvenciiara, u kome- ie kompluter*i-.obradena

,-J"ot',.iok'r.lieci ri govornom egerantu. Autor: Zlatko Tistiar. lda-,.6t lKS, Za$*. C'riena: 200,(p dinara'

KAZETA-PiesmeitekstoviizA-udZbenika-Zagrebadkemetode"'n-Joornfrna tekstovima prvih Sest lekcila iz ,,Esperanto ne estas nur

iinsd".izdavac: lKS, Zagreb. Ciiena: 500,00 dinara'

zilAcKA 1gg7.1gg7 - pr'godna zna6ka, metalna, dvob-oina (bijela

I ;;ffii. Ndmania narudlbipostom: 5 komada. cllena: 50,fi) dinara.

KANToJDEL,SILENTo-PjesmeZoreHeide.!zdava6:autorica,Svedska. Ciiena: X)0,00 dinara.

sPURoJDEL,DoLoRo-PiesmeZoreHeide'lzdavad:autorica,Sveddca. Cliena: m,00 dinara.

ASTERIKS, LA GAULO - Strip u boii' lzdava6: Delta'Verl4' Stutt'gatt, Sn Njerna6ka. Cijena: 5mp0 dinara'

LoNDONO KANTAS - Kazeta sa dvadesetak nielqa koje se.mogu

irti- ", ".fJind<im esperantskim susretirna. lzvodi: Londonski espe'

;;rki toi. lzoavae : a;it.n*i esperantski savez. cliena: 500,fi) di-

nara.

NALJEPNICA - Plastidna nallepnica., promler 8 cm' lzdavad: ET€'

iiirtri ttuu ,,picor"- -Eurdevic.

Naimania narudZba putem po3te:

5 komada. Ciiena: 50,00 dinara.

TENA - Novela Josipa Kozarca" lzdavad: Esperantski klub "Piok"'Durdevac. Ciiena: 120,00 dinara'

Narudlbe i iznor Cati poStanskom uplartricom nr drur:lntemrh Kultrn Scrrc, Amru5ana 5/l,4tfiXl W

il /ll/l/l/l/ltlll/lt

Adreso: KSM. P/a s-rc R. Llorcns.l2l Ui. Bd. NaPolcon lll' F-(h2(n Nice. Francio'

l h l ll'llV[: [{1;Al A lr:ON(;fit :,0 Dl l 1],F t t.lAl''l T o [),1,1, CINI( )

4I-A IIYTENilACIA

sailass22 -2g.l.lII5

2.

lernolibro s-en a'eKomencloJes. lernolibro kiu aperas en sia 7-a eldono, jam ne bezonas rekomen'Oo,i. Firi"i generaci6i gin konas, kaj la disverditaj ses eldonoi pruvas

$iain elstaraj n kvalitoin:

ANTONIJE SEKELJ

E sPEB^+fiI.g (7e)UDZBENIK SA- RECNI KOM

MENDU Gtru es LA ELDONTSTO: Esperanto-societo, suBoTlcA

PBEZO: 1 ekzemplero '?99 9in'io io piioi irrli.'btl.ri.ii po . . . . ?99 9in.ioo tdpri o. .ddiipt"tbi po . " " 175 din'

... Bio inkluzive la sendkostoin! ^

KUNE KUN LAMENDO BONVOLU SENDI GIAN VALORON.

ee Universala Esperanto-Arc'kolektoPoemoj

ua eldonode ,,Espcranta antologio", kiu en1958 aperis sub la fama libromadro,,Stafcto".-

Ci tiun novan eldonon kom-pleteAuld,eldonla plej imponaj libroj iam aperintajen Esperanto - tra enhrte 883 Pa'

Binnenweg 176, NL30l5 BJ Rot-terdam, Nededando.

William Auld

'ovo"

je Eosopis

no esperontuzo svokogesperontistuo osobitozo me kojiuce esperonto

***

- godisnjo pretploto (15 brojevo) = 700.-din

- polugodisnjo pretploto (7 brojevo) = J5O.-dint prilikorn kolektivne pretplote no svokih 10 pri-

rnjeroko 1 je besploton.

Pretplotu rnozete posloti poStonskorn uplotnicorn no odresu:SEH,

ArnruSevo 5/1, Zogreb ili no 2iro roCun SEH-o 30102-678-486J.

OOVO' - SASTAVNI DIO SVAKOG TECAJA ESPERANTA