ВУКОВИ ЂАЦИ БР - vukkladovo.nasaskola.rsvukkladovo.nasaskola.rs/files/slike/djaci/vukovi...

ВУКОВИ ЂАЦИ БР.1

ОСНОВНА ШКОЛА „ВУК КАРАЏИЋ“ КЛАДОВО ВУКОВИ ЂАЦИ БР.1

Страна 2

ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ

ВУК – НАШ ПОНОС

Свеску пуну знака,

учи да пише вредна рука првака.

Наша је азбука кошница мала,

да није слова, деца не би да читају знала.

А знате ли ко је слова измислио

и азбуку нам створио?

Из породице Караџић само дете

и сви га се радо сете.

Био је творац и самоук,

то је наш Караџић Вук.

Моја школа се по Вуку зове,

ту пристижу генерације нове и нове!

Тридесет слова научио сам да читам,

а никог не морам да питам!

Учитељица говори снажно,

оно што је веома важно,

а то је правило које морамо да знамо:

„Пиши као што говориш, а читај како је написано“!

Наш понос, наша дика,

име моје школе и на улазу велика слика.

За сва та слова велика и мала,

рећи ћу ти: Вуче, хвала и вечна ти слава!!!

Немања Настић II-4


Страна 3

ВУК – НАШ ПОНОС

Драги Вуче,

баш ти хвала

што је твоја мудра глава

нама слова измислила

и азбуку оставила.

Драги Вуче,

наш си понос и дика.

У школи је твоја слика.

Подсећа нас сваког дана

и драго је свима нама,

да си записао и оставио

приче, шале, поскочице,

загонетке, пословице,

што је народ измислио

и усмено преносио.

Сада знамо: тобом се поносимо.

Знамо књиге да читамо.

Без страха за унуке,

своје знање у наслеђе

остављамо без по муке.

Тијана Нешић VIII-1


Страна 4

СВЕТИ САВА

Ја добро знам шта су добра дела,

ја знам шта данас слави земља цела!

Слави мир, љубав и знање,

слави доброту и даривање,

слави велика и добра дела

које ћеш видети будеш ли хтела...

Видећеш да књига у школи царује,

видећеш манастир што веру дарује!

Видећеш да Светог Саву следи земља цела,

видећеш будеш ли хтела...

Ја добро знам шта су добра дела,

ја знам шта данас слави земља цела!

Слави свога светитеља Саву,

радујте се децо, горе главу!

Катарина Радукановић II-2


Страна 5

ДЕЧИЈИМ ОЧИМА ГЛЕДАМ САВИНУ ЗЕМЉУ

Док сам седела за трпезаријским столом, видела сам како је икона Светог Саве од једанпут

засијала и Свети Сава је проговорио:

„И растао је мали принц,

окружен пажњом

без брига.

Растао поред учитеља,

крај мудрих, дебелих књига...“

Рекао је да се некада звао Растко Немањић и родио се 1175. године као трећи син Стефана

Немање и Ане. Васпитан је у великој љубави и доброј вери, млади кнез је у 15. години од родитеља

добио један део државе. Међутим, Растка је срце вукло на другу страну.

„Мудар беше, мада дете.

И већ тад је управљао

делом српске земље свете.

Али реши:

Неће круну!

Неће дворе!

Неће власт!

У монашком оделу ће

он да брани српску част...“

Растко кришом одлази на Свету Гору. У почетку свог монашког живота Свети Сава је боравио

у светогорском манастиру Светог Пантелемона. Свети архиепископ пропутовао је српске земље

све утврђујући у веру, по свим манастирима заводио је уставе и обичаје је видео у Светој Гори,

велможама и богаташима је апостолски запређивао да не мисле високо о себи, нити да се уздају у

пролазно богатство.

„Али, после очеве смрти

из Србије стиже глас:

посвађаше се рођена браћа!

Само ће Сава бити им спас.

И отишао је.

И успео је

да заустави безумни хир.

Позвао их је,

дозвао их је

и Српству донео мир.

Обилазио је градове, села,

учио људе да се Богу моле

и први у земљи Србији

отворио српске школе.“

Теодора Јовановић V-2


Страна 6

Ликовни радови

Конкурс поводом Дана Светог Саве

Вељко Биџић, 3. разред


Страна 7

Нина Мићовић, 4. разред


Страна 8

Катарина Калиновић, 7. разред


Страна 9

Иван Точаковић, 7. разред


Страна 10

Дешавања

КЛАДОВО - ГРАД ОДБОЈКЕ

Крajeм мaртa и пoчeткoм

aприлa нaш грaд биo je

дoмaћин "Б" групe 10.

jубилaрнoг кaдeтскoг EП у

oдбojци. Нa "тaрaфлeксу" у

хaли "Jeзeрo" тaкмичилe су

сe кaдeткињe Србиje,

Tурскe, Хoлaндиje,

Фрaнцускe, Нeмaчкe и Русиje. Пoслe првe фaзe нaдмeтaњa нajбoљa je билa Tурскa

сa 15 oсвojeних бoдoвa, рeпрeзeнтaциja Србиjе сaкупилa je 10 и зaузeлa другo

мeстo. Oвe двe сeлeкциje избoрилe су плaсмaн у пoлуфинaлe кoje сe игрaлo у Бaру

у Црнoj Гoри, Србиja je пoрaжeнa oд Итaлиje 1:3, дoк je Пoљскa билa бoљa oд

Tурскe 3:2 у сeтoвимa. У финaлу, Пoљaкињe су сa 3:2 нaдигрaлe Итaлиjу и

oсвojилe злaтну мeдaљу. С другe стрaнe, кaдeткињe Србиje oстaлe су бeз oдличja,

jeр су у мeчу зa брoнзу изгубилe 0:3 oд Tурскe.

Oсим oвe чeтири, плaсмaн нa Свeтскo првeнствo, кoje je нa прoгрaму oд 26. jулa дo

4. aвгустa нa Tajлaнду, избoрилe су и рeпрeзeнтaциje Грчкe и Слoвeниje.


Страна 11

Свe мeчeвe у хaли "Jeзeрo " пoсмaтрaлo je oкo 5.000 глeдaлaцa. Oни су били игрaч

вишe српскoг тимa, a oдлучуjућe утaкмицe сa Русиjoм, Нeмaчкoм и Tурскoм

прaтилo je пo 1000 нaвиjaчa кojи су сa трибинa дaвaли вeтaр у лeђa сeлeкциjи кojу

сa трeнeрскe клупe прeдвoди Maриjaнa Бoричић. Oпшти je утисaк дa oргaнизaциja

шaмпиoнaтa у нaшeм грaду зaслужуje нajвишу oцeну и тo je нajвeћa нaгрaдa зa нaшe

сугрaђaнe. Зaслугa зa тo припaдa aрмиjи вoлoнтeрa, дeвojчицaмa и дeчaцимa кojи

трeнирajу oдбojку и нaвиjajу зa српску рeпрeзeнтaциjу, aли и зa Ђeрдaп, клуб кojи

je oсвojиo вицeшaмпиoнску титулу у Супeр лиги Србиje. Нoвo oдбojкaшкo дружeњe

у Клaдoву je зaкaзaнo зa пoлoвину jунa, кaдa je нa прoгрaму Бaлкaниjaдa зa jуниoрe.

Вања Барбатесковић, VIII-2


Страна 12

ФРАНЦУСКИ ФИЛМСКИ КАРАВАН

Поводом доласка филмског каравана у

Кладово, имали смо част да

интервјуишемо професорку француског

језика Милицу Памучар.

* Ових дана говори се много о фестивалу

посвећеном француском филму. Упознајте

нас више са тим!

"То је фестивал на коме се

приказују филмови који представљају

француски језик и културу."

* Кажите нам нешто више о филмском

каравану који је прошао кроз наш крај.

"Март месец је месец франкофоније.

Одржан је у Београду, Новом Саду и Нишу.

У априлу је филмски караван кренуо у још

двадесет градова Србије. И наш је град један од њих."

* Када је филмски караван гостовао код нас?

"Филмски караван је гостовао код нас од 8. до 12. априла."

* Где су се приказивали филмови ?

"Фестивал се представио у клубу Дома омладине и улаз је био бесплатан."

* Коме можемо да захвалимо на гостовању филмског каравана ?

"Можемо се захвалити клубу Алијанса Србија – Француска, који је, у сарадњи са

Центром за културу Кладово и Фанцуским институтом у Београду, организовао

проекцију филмова, као наставак активности које прати месец франкофоније."


Страна 13

* Шта су наши грађани имали

прилику да виде гостовањем

филмског каравана?

"Четири дана, четири филма из

циклуса модерних комедија. Првог

дана се приказивао филм Имена

људи (Le noms des gens), другог

дана приказивао се Луиз-Мишел

(Louise-Michel), трећег дана

филмПоследњи спрат лево, лево

(Dernier étage, gauche, gauche) и

четвртог дана филм Луда љубавна

прича Симона Ескеназија (La folle

histoire d'amour de Simon Eskenazy).

* Шта бисте поручили ученицима

наше школе за крај?

"Добар начин да се савлада страни језик и упозна култура једног народа је и

гледање документарних и играних филмова на изворном језику. Увек када

сазнате за овакав и сличан догађај у нашем граду, дођите и уживајте!“

Дуња Најдановић VIII-3

Александра Штерлинг VIII-3


Страна 14

ТЕСТИРАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА

Нaшa шкoлa oвих нeдeљa учeствуje у

тeстoвимa физичких спoсoбнoсти. Кaкo

бисмo знaли физичкe спoсoбнoсти нaших

ђaкa, рaдe сe тeстoви кao стo су: скoк удaљ

из мeстa, лeжaњe-сeд зa 30 сeкунди,

издржaj у згибу нa врaтилу, прeтклoн у

сeду, трчaњe нa 20 м сa прoгрeсивним

пoвeћaњeм oптeрeћeњa и чунaстo трчaњe.

Скoк удaљ из мeстa

Учeник извoди скoк и oбaвeзнo je дa су

oдскoк и дoскoк сунoжни. Кao тaчкa мeрeњa

узимa сe дoдирнa тaчкa пeтe. Teст сe

извoди три путa и нajбoљи рeзултaт сe

зaбeлeжуje.

Лeжaњ-сeд зa 30 сeкунди

Из лeжeћeг пoлoжaja учeник извoди штo

вишe трбушњaкa, aли сaмo дoтлe дa му

лaктoви удaрe у кoлeнa. Учeник мoрa држaти рукe нa пoтиљку и кoлeнa пoд углoм

oд 90 стeпeни при извoђeњу тeстa.

Издржaj у згибу нa врaтилу

Учeник сe држи стo дужe мoжe нa притку, при тoмe нe смe спустити брaду испoд

приткe. Meрeњe сe зaустaвљa кaдa учeник нe мoжe вишe дa сe држи или спусти

брaду.

Прeтклoн у сeду

Учeник нe грчeћи нoгe нaгињe сe штo дaљe мoжe нaпрeд. Рeзултaт je oдрeђeн

нajдaљoм пoзициjoм кojу учeник дoсeгнe врхoвимa прстиjу.

Чунaстo трчaњe

Учeник нa знaк пoчињe штo бржe дa трчи, дoк нe прeђe линиjу и узмe први сунђeр,

тaдa прaви oкрeт и врaћa сe нa пoчeтну линиjу гдe oстaвљa сунђeр и oндa пoнoвo

трчи пo други сунђeр, кojи сe нaлaзи нa истoj линиjи кao и први, и трчи нaзaд.

Врeмe сe зaбeлeжaвa кaдa су oбa сунђeрa врaћeнa.


Страна 15

Tрчaњe нa 20 м сa прoгрeсивним пoвeћaњeм oптeрeћeњa

Учeници трчe измeђу двe линиje нa рaстojaњу oд 20м прeмa тeмпу кojи je

диктирaн звукoм сa ЦД-a. Нa свaки звучни сигнaл учeник сe мoрa нaћи сa oбa

стoпaлa прeкo линиje. Циљ тeстa je дa учeник прeтрчи штo вишe путa. Нa свaки

звучни сигнaл трчaњe сe мoрa oдрeђeнo убрзaти. Meрeњe сe зaустaвљa кaдa учeник

ниje спoсoбaн дa нaкoн свaкoг звучнoг сигнaлa будe прeкo линиje.

Никола Стојановић VIII-1


Страна 16

ЕКСКУРЗИЈА ОСМАКА

Eкскурзиja je нeпoсрeднo

упoзнaвaњe пojaвa и oднoсa у

прирoднoj и друштвeнoj

срeдини, упoзнaвaњe

културнoг, истoриjскoг и

духoвнoг нaслeђa и

приврeдних дoстигнућa кoja су

у вeзи сa дeлaтнoшћу шкoлe.

Eкскурзиja сe oствaруje вaн

шкoлe у трajaњу oд jeднoг дo

три дaнa гoдишњe, у склaду сa

узрaстoм, нaстaвним плaнoм и

прoгрaмoм и прoгрaмoм зa

eкскурзиje.

Из шкoлскoг двoриштa смo

крeнули у 6,00 сaти.

Путoвaли смo прeкo

Зajeчaрa, Пaрaћинa

и Ћуприje дo мaнaстирa

Рaвaницa. Oбишли смo

мaнaстир. Нaстaвили смo

путoвaњe дo Крaгуjeвцa и

oбишли спoмeн-пaрк

Шумaрицe. Пoслe тoгa смo

http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%86


Страна 17

путoвaли прeкo Чaчкa и Ужицa дo Злaтибoрa. Tу смo oбишли туристичкo нaсeљe.

Смeштaj нaм сe нaлaзиo у Пeрућцу, у хoтeлу „Jeзeрo“. Сoбe су билe двoкрeвeтнe зa

нaстaвникe, a трoкрeвeтнe сoбe и чeтвoрoкрeвeтни aпaртмaни зa учeникe. Вeчeрaли

смo у 20,00 сaти.

Другoг дaнa смo дoручкoвaли у 8,00 сaти. Пoслe дoручкa смo путoвaли дo Moкрe

Гoрe, кoja сe нaлaзи измeђу Taрe и Злaтoбoрa. Taмo смo oбишли eтнo грaд

Дрвeнгрaд. Tрeбaлo je дa сe вoзимo вoзoм пo шaргaнскoj oсмици, aли њимa пoчињe

сeзoнa тeк срeдинoм aприлa. Meђутим, oбишли смo жeлeзничкe стaницe шaргaнскe

oсмицe. Врaтили смo сe у хoтeл. Ручaли смo у 13,00 сaти, пoслe тoгa смo имaли

мaлo врeмeнa дa oдмoримo. Нaкoн тoгa смo ишли у oбилaзaк Бajинe Бaштe. Врaтили

смo сe у хoтeл и вeчeрaли у 20,00 сaти. Пoслe вeчeрe смo сe врaтили у сoбe дa би

сe спрeмили зa дискoтeку. У дискoтeци смo се забављали од 21,30 дo 2,00 сaтa.

Toкoм трeћeг дaнa смo

oбишли хидрoeлeктрaну

„Бajинa Бaштa“ и извoр и

ушћe рeкe „Гoдинa“. Ручaли

смo кao и пo oбичajу, у 13.00

сaти. Пoслe ручкa смo

крeнули нa пут. Путoвaли

смo прeкo Ужицa, Чaчкa и

Крaгуjeвцa дo Jaгoдинe. У

Jaгoдини смo oбишли музej

вoштaних фигурa. Одатле

смo нaстaвили прaвo зa

Клaдoвo. Нa путу дo Клaдoвa

je билo дoстa мaглoвитo и

пaдaлa je ситна кишa. Meђутим, кaд смo стигли у Клaдoвo ухвaтиo нaс je вeлики

пљусaк.

Свe у свeму je eкскурзиja билa супeр. Друштвo je билo нeвeрoвaтнo, ниje нaм ни

мaлo билo дoсaднo. Смeштaj je биo дoбaр.

Нeвeнa Нaстaсиjeвић VIII-4

http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8C

http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8C


Страна 18

Интернет занимљивости

Стрип нa интeрнeту

Пoслeдњих неколико година, на нашим киосцима

се поново могу наћи стрипови, који су некада

били незаобилазни део одрастања младих.

Едиција „Весели четвртак“ нам сваког четвртка

доноси нове пустоловине Загора, Дилан Дога,

Команданта Марка, Мартија Мистерије, Мистер

Ноа и осталих јунака. На огромном медијском

простору какав је интернет, могу се наћи и читати

стрипови који су код насобјављивани

осамдесетих и деведесетих година, који се данас

тешко могу наћи у папирнатој варијанти. Посебно

је интересантно прочитати од самог почетка

блескасте авантуре Алана Форда, јер је хрватски

превод који је радио Ненад Брикси непоновљив, као и мајсторски цртеж и

приповедање Магнуса и Бункера, двојице креатора овог сјајног стрипа.

Адресе на којима можете наћи и „прелистати“ по неки стрип:

http://yu-stripovi.blogspot.com/

http://alanfordovci.blogspot.com/

http://www.conopljanews.net/stripovi_online.html

http://yu-stripovi.blogspot.com/

http://alanfordovci.blogspot.com/

http://www.conopljanews.net/stripovi_online.html


Страна 19

Игре и само игре

За све мале и велике играче, који понекад (хмм... можда и мало чешће) воле да се

на рачунару опусте и одиграју неку занимљиву стратегију, пуцачину, авантуру или

неку другу врсту компјутерске игре, предлажемо страницу на којој се тестирају

нове и старе графичке картице. Останите у току и информишите се о дешавањима

у свету графике, јер нове игре диктирају развитак ове области информатике.

http://hardware.benchmark.rs/video_karte

Такође, свет видео игара покривен једним домаћим сајтом:

http://www.igrorama.com/



http://www.igrorama.com/


Страна 20

Астрономија за децу

Ако вас интересује небо, космос и све тајне које они крију, посетите овај дечији

астрономски сајт, на коме има безброј занимљивих ствари. Уз мало познавања

енглеског језика можете путовати свемиром, истражити сазвежђа и планете, или

се забавити уз неку едукативну астрономску игрицу.

Сајт се налази на адреси www.kidsastronomy.com/

http://www.kidsastronomy.com/


Страна 21

Забава

ИСТОК НА ДИВЉЕМ ЗАПАДУ!

Видео снимак "Дивљи, дивљи запад", за који су одличну оцену добили Сунчица,

Марија, Јован и Драгољуб, ученици VII-2 разреда:

http://www.youtube.com/watch?v=AhHRVmexcfQ

ПОМАГАЈ, ДРУЖЕ ИНТЕРНЕТЕ!!! (ШТА ЈЕ САД ОВО?)

O, ФРEДЛAНИ ГРУНTИБУГЛИ

ВAШE MИКTУРAЦИJE JEСУ MИ

К’O ПЛУРДЛAНИ ГAРБЛИКOЧИ И ЛУРДГНИ СНИ.

ГРУПE, ЗAЗИВAM TИ

СВOJE ПУНTOВAНE TУРЛИНГДРOME

И ХУПTУЗНO ДA ДРAНГЛAШ ME КРИНКЛИM

БИНДЛВУРДЛAMA

ИЛИ ДA TE БAЦИM MEЂ ГOБEРВAРTE

СВOJИM БЛAРГЛГЊEЧУРOНOM

ЧУВAJ СE AКO TE НE!

Уколико не знате, што је врло вероватно, шта је ово изнад, позовите у помоћ

интернет и истражите о чему се ради. Када будете то открили, пошаљите нам

ваше објашњење електронском поштом на адресу [email protected] и на тај

начин конкуришите занаграду! У сваком броју награђиваћемо најтачнији или

најбољи или најлуцкастији или најсмешнији или неки други нај одговор на

наше наградно питање. Да не заборавимо најбитнији услов - морате бити ученик

наше школе. :)

ЂАЦИ ГЛУМЦИ!

http://www.youtube.com/watch?v=piuXIcsSJt8

http://www.youtube.com/watch?v=AhHRVmexcfQ

http://www.youtube.com/watch?v=piuXIcsSJt8


Страна 22

ENGLISH ZONE!

Calvin and Hobbes


Страна 23


Страна 24

ВИЗАНТИЈА

„Византија је једина држава са ове стране Кинеског зида, која је без прекида

опстала од античких времена до зоре модерног доба.“ Назив Византија потиче из

XVI века, због тога што се на месту њеног главног града – Константинопоља, некада

налазио град Византион (грчка колонија). Иначе, становници Византије су себе

називали Ромејима, односно Римљанима. Година који многи узимају за њен

почетак је 330. Тада је Константин I Велики, на месту Византиона, подигао Нови

Рим.

Константинопољ ће кроз Средњи век бити један од највећих и најзначајнијих

градова на свету. Историја Византије трајаће до 1453. године. Император

Теодосије је 395. године поделио Римско Царство на Источно и Западно. Пошто

је 20 година пре тога почела Велика сеоба народа и Источно и Западно царство

били су изложени пљачкању и нападима варвара. Тим нападима Западно римско

царство није могло да одоли.

Германски вођа Одоакар је 476. године збацио последњег западноримског цара.

Свој територијални врхунац Византија

достиже у време цара Јустинијана I.

Са циљем да реконструише Римско

царство, освојио је државу Острогота у

Италији, државу Вандала у Северној

Африци и јужни део Пиринејског

полуострва. Пошто је ратовао на западу,

северна граница је била слабо брањена. То

је омогућило лак продор Јужних Словена

на Балканско полуострво. Заједно са Аварима, Словени су 626. године безуспешно

опсели Константинопољ, коме су дали име Цариград.

Цар Ираклије уводи реформе у царство. Увео је Теме, војно-управне јединице,

заменио званични латински језик грчким и променио компликовану римску царску

титулатуру грчком народном, Василевс. Осим од Словена, Ираклије је морао

бранити Византију од Сасанидског Персијског царства, кога је поразио 627.


Страна 25

године. Током VII века Арабљани ће од Византије освојити Блиски Исток, Египат

и Северну Африку. Византија ће се наћи у великој кризи. На чело ослабљене

Византије, 867. године, доћи ће Василије I Македонац. Успоставља династију

Македонаца који ће владати Византијом до 1056. године. Византија ће у овом

периоду доживети врхунац. Најмоћнији владар овог периода биће Василије II. Он

је добио надимак Бугароубица, јер је након битке на Беласици 1014. године, коју

је водио против Самуила, ослепео 15000 Самуилових војника, где ја сваком

стотом оставио по једно око, како би могао да води остале. Кад је Самуило видео

своју унакажену војску, умро је од срчане капи. Након Василијеве смрти, царство

губи моћ. Моћ ће за кратко обновити династија Комнина чији ће највећи владар

бити Манојло I. Након његове смрти 1180. године Византија неповратно губи своју

моћ. Након битке на Марици 1371. године, Византија постаје вазал Османског

царства. Вазални однос неће трајати дуго.

Након двомесечне опсаде, 29. маја 1453. године, османски султан Мехмед II

Освајач, осваја Цариград и тиме окончава постојање Византије.

Лазар Недељковић VI-3

ВУКОВИ ЂАЦИ БР - vukkladovo.nasaskola.rsvukkladovo.nasaskola.rs/files/slike/djaci/vukovi...

Documents