Нови Логос - mogu ja to samalogos-edu.rs/_files/file/content/2012/26...Биологија...

Нови ЛогосПоштоване наставницe и наставници,желимо да вам представимо каталог уџбеника биологије издавачке куће „Нови Логос“ из Београда за школску 2011/12. годину.Још једна година је пред нама, као и одлука које ћете уџбенике користити у настави. Будући да је и уџбеник важан део квалитетног наставно-образовног процеса, на припреми издања „Новог Логоса“ радили су пажљиво одабрани ауторски тимови, у сарадњи са највећим ауторитетима из сваке области.Срећни смо што можемо да вас обавестимо да смо добили трајна одобрења Министарства просвете за коришћење у настави уџбеника из биологије за 6. и 8. разред. Уџбеник за 5. и 7. разред је у поступку одобравања.

Уџбеници су припремљени у складу са прописаним Планом и програмом РС, при чему је, уз квалитетан методолошки приступ градиву, текст уџбеника писан на ученицима разумљив и једноставан начин, примерен узрасту коме је намењен. У уџбеницима је посебна пажња посвећена избору квалитетних илустрација и фотографија које смислено прате и надопуњују текст и доприносе његовом бољем разумевању. Посебну пажњу обратили смо на припрему и квалитет Приручника за наставнике са ЦД-ом и пропратног материјала уз приручник. У овом приручнику дати су глобални и оперативни наставни планови, изглед табле, као и детаљне припреме и ток часа. Кроз креативан процес учења, ученици ће учити о свету око себе, научиће да опажају, критички размишљају и закључују, те стичу трајна и употребљива знања. Циљ нам је да вам, коришћење наших уџбеника, олакша рад на часу и тако допринесе успешном раду и добрим резултатима. Желимо да се још боље упознате са нашим радом на предстојећим семинарима и радионицама „Новог Логоса“, на које ћете бити позвани.Издавачка кућа „Нови Логос“, на основу решења Министарства Просвете РС, добила је Лиценцу за издавање уџбеника за основну и средњу школу.Са задовољством радимо, пишемо и учимо са вама и за вас.С поштовањем,Нада Осмајић директорка издавачке куће „Нови Логос“

Поштоване наставнице и наставници,

уколико желите исто што и ми, верујете да се многе ствари могу побољшати и имате идеје како да то постигнемо, јавите нам се и постаните део нашег тима.Желим да сарађујем са издавачком кућом Нови Логос на неки од следећих начина*:

као аутор, коаутор; на изради дневних припрема за часове; као рецензент; на процени квалитета урађених материјала; као предавач на семинарима; да водим радионице; да својим колегама представљам уџбенике; као сарадник на продаји за своју школу или регион; да учествујем у анкетама; да дам свој оригинални предлог за сарадњу, а све са жељом да креирамо што бољи уџбеник!

*Можете означити једну или више могућности.Молимо вас да попуните и следеће податке: Име и презиме: __________________________________________________ Школа у којој радите: __________________________________________ Предмет који предајете: _______________________________________ Контакт адреса: _________________________________________________ Контакт телефон, фиксни и мобилни: _______________________ Имејл: _____________________________________________________________Молимо вас да нам уз попуњену пријаву приложите своју кратку биографију.

НАШ ЦИЉ – ЗАДОВОЉАН НАСТАВНИК, УЧЕНИК И РОДИТЕЉ

У ШКОЛСКОЈ 2011/12. ГОДИНИ НОВИ ЛОГОС ВАМ ПРЕДСТАВЉА:

савремене уџбенике и уџбеничке комплете са додатним материјалима и ЦД-овима који ће обогатити и олакшати ваш рад, квалитетне приручнике за наставнике са дневним припремама и ЦД-овима.

НОВИ ЛОГОС ВАМ ПРУЖА:

квалитетан методолошки приступ настави, нове идеје, додатна средства за лакшу презентацију градива.

НОВИ ЛОГОС ОМОГУЋАВА УЧЕНИЦИМА:

креативан процес учења, илустроване примере из свакодневног живота који ће им приближити градиво, лако стицање трајних и употребљивих знања.

НОВИ ЛОГОС САРАЂУЈЕ СА ВАМА:

слушајући ваше савете и потребе, чинећи наставу квалитетнијом, успешнијом и занимљивијом.

1

Садржај:Биологија 5 ........................................................ 2Биологија 6..........................................................6Биологија 7........................................................12Биологија 8........................................................16Приручник за наставнике ........................22Biologija_KATALOG_knjizni blok.indd 1 22.10.2010 10:40:41

2

Билогија 5Аутори Др Гордана Субаков-СимићДр Милан ВељићУредникДр Славиша Станковић,Биолошки факултет, Универзитет у БеоградуРецензентиДр Јелена Кнежевић-Вукчевић, редовни професор на Биолошком факултету у БеоградуДр Петар Марин, редовни професор на Биолошком факултету у БеоградуЗорица Лазић, професор биологије у ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду

Уџбеник је пажљиво припреман, са жељом да ученици још више заволе и поштују природу и да им се омогући лако и брзо разумевање градива биологије. У кратком водичу кроз уџбеник представљамо вам предност и квалитет концепта нашег уџбеника биологије, разложеног по свим битним сегментима који га карактеришу и прожимају се кроз цео уџбеника.

Увод у лекцију Подсетник о раније обрађеним темама.

Наслов лекције

Најважнији појмови посебно су истакнути. Илустрације и фотографијепрате текст и омогућавају лакше усвајање новог градива.

Biologija_KATALOG_knjizni blok.indd 2 22.10.2010 10:40:44

3

Др Гордана Субаков-Симић, Др Милан ВељићСвако поглавље уџбеника почиње уводом У овом поглављу ћеш сазнати, којим се најављује кратак садржај наставних јединица датог поглавља. Почетак прве наставне јединице сваког поглавља садржи низ пажљиво одабраних питања којим се ученици подстичу да испоље стечена знања из биологије и уводе у нове садржаје.Наставне јединице уређене су тако да на сликовит и једноставан начин обрађују

градиво и бројним функционалним фотографијама, илустрацијама и шемама лекција помажу ученицима да боље разумеју унутрашњу грађу живих бића и процесе који се одвијају у њима.

Назив поглављаУ уџбенику има пет поглавља. Најава градива које следи

Илустрације и фотографијеПрате текст и омогућавају лакше усвајање градива

На слов лек ци је

� � � � � � � � � � � �


4

У визуелно истакнутом делу Запамти истичу се кључни појмови које ученик треба да усвоји. Сваку наставну јединицу прати и део Из ризнице природе, кога чине кратки и занимљиви садржаји. За ученике који желе да сазнају више о живом свету и оне који воле природу осмишљени су атрактивни додатни садржаји.

Питања на крају сваке лекције дају ученицима могућност да провере знање, а Практичне вежбе у радним листићима уводе их у примену обрађеног градива, што представља најбољи начин за стицање трајног знања. Шема лекције једноставно и систематизовано приказује односе међу наученим појмовима и истовремено представља модел за

ЗапамтиКратки преглед нових појмова из лекције издвојен је ради лакшег уочавања и понављања.

Из ризнице природе Необавезни али занимљиви садржаји за ученике који желе да знају више.Шема лекцијеГрафички или табеларни приказ лекције ради лакшег памћења градива.

Провери своје знање из поглављаЗанимљива питања за проверу знања.

Билогија 5


5

Др Гордана Субаков Симић, Др Милан ВељићДр Гордана Субаков Симић, Др Милан Вељићправљење доброг резимеа лекције или поглавља. Она помаже бржем учењу и дужем памђењу, а научено ученици могу проверити у занимљивим тест питањима која се налазе на крају сваког поглавља. Кратак преглед градива из поглавља олакшава ученику утврђивање више наставних јединица. Тај сажетак представља минимално знање које ученик треба да понесе из биологије у петом разреду.

Појмовник је део уџбеника у коме су дати сви појмови по азбучном реду са кратким јасним објашњењима.Сва решења задатака и одговори на питања из лекција дати су на крају уџбеника.

Више о приручницима биологије можете сазнати на странама 22-23.� � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 5 . � � � � � �

ПојмовникРечник појмова из уџбеника са објашњењима

Кратак преглед појмова из лекцијеСажето градиво из целог поглавља.

� � � � � � � � � � � �


6

ОДОБРЕНО

Аутори Др Драгана МиличићДр Имре КризманићУредникДр Славиша Станковић,Биолошки факултет, Универзитет у БеоградуРецензентиДр Предраг Симоновић, ванредни професор на Биолошком факултету, Универзитет у БеоградуДр Александар Остојић, доцент Природно-математичког факултета у КрагујевцуАна Ђокић-Остојић, професор биологије у ОШ „Свети Сава“ у Крагујевцу

Овај уџбеник припремљен је са жељом да ученицима омогући боље разумевање јединства и разноврсности живог света, да их подстакне да заволе природу и упознају неке њене законитости. У кратком водичу кроз уџбеник представљамо вам предности и квалитет концепта који смо осмислили за наш уџбеник биологије за шести разред основне школе. Наслов лекције

Осим квалитетних фотографија, уџбеник садржи и цртеже на којима је представљена грађа различитих организама.

Функционална илустрација прати текст лекције.

Билогија 6


7

� � � � � � � Др Драгана Миличић, Др Имре КризманићГлавни циљеви уџбеника биологије за шести разред јесу формирање научног погледа ученика на живи свет, подстицање логичког расуђивања и критичког мишљења и буђење свести за очувањем живог света. Уџбеник уводи ученике у свет хетеротрофних организама, једноћелијских (у оквиру царства праживотиња) и вишећелијских (у оквиру царства животиња) и упознаје их са њиховим особинама.

Свако поглавље садржи комплементарне и препознатљиве микроцелине које се протежу кроз цео уџбеник и чине га прегледним. Уводни део сваког поглавља својим садржајем најављује основне карактеристике поглавља а сегмент У овом поглављу ћеш сазнати представља ученику садржаје који ће бити обрађени у лекцијама, док их део Подсети се кратко подсећа на раније стечена знања из биологије.

У овом поглављу ћеш сазнати Кратак преглед основних садржаја који се обрађују у оквиру тематске целине. Илустрације и фотографијепрате и омогућавају лакше усвајање градива

Потсети сеусмеравање на већ стечена знања која подстичу лакше усвајање новог градива


8

ОДОБРЕНО

Обрада нових појмова у основном тексту прати јединствену шему, од упознавања опште грађе на одабраном примеру у лекцији до представљања опште слике разноврсности, значаја и угрожености појединих група живог света.Сваку наставну јединицу прати део Из ризнице природе, који пружа кратке и занимљиве садржаје намењене ученицима који желе да сазнају нешто више и онима који воле природу.

Упознавање опште грађе животиња дате на одабраном примеру

Представљање опште слике разноврсности, значаја и угрожености појединих група

Из ризнице природе Различите занимљивости везане за тематску јединицу, подстичу додатно занимање и мотивацију за истраживање нових садржаја.

Билогија 6


9

� � � � � � �


Одељак Запамти на крају сваке тематске целине представља мали подстеник на најважније научне, морфолошке и функционалне појмове из лекције које ученик треба да усвоји.Kратак преглед градива представља синтезу сваке наставне целине, кроз листи јасно наведених најважнијих чињеница које би требало да представљају основно знање сваког ученика.

На крају сваке наставне јединице налазе се Питања за проверу знања која ученицима могу помоћи да самостално процене колико су научили. Ради лакшег сналажења, обрађене области прати и Шема поглавља, која представља својеврсну „мапу ума“ тј. визуелну презентацију градива. Појмовник је део уџбеника у коме су дати појмови по азбучном реду.

Kратак преглед градива пресек главних чињеница датих у наставној јединици.

Шема поглавља је приказ логичких целина и њихове међусобне повезаности.

Запамти Истицање најзначајнијих чињеница обрађених у поглављу.

Др Драгана Миличић, Др Имре Кризманић


10

ОДОБРЕНО

Аутори Др Драгана МиличићДр Имре КризманићУредникДр Славиша Станковић,Биолошки факултет, Универзитет у БеоградуРецензентиПроф. др Предраг Симоновић, Биолошки факултет Универзитетa у Београду Доц. др Александар Остојић, Природно-математички факултет Универзитета у КрагујевцуАна Ђокић-Остојић, професор биологије у ОШ „Свети Сава” у Крагујевцу

Фотографије које прате задатке

Наслов поглавља

Радна свеска по садржају прати све тематске целине уџбеника Биологија 6. Садржаји у оквиру Радне свеске, осим провере знања на класичан начин, путем решавања објективних тестова знања кроз сегмент Потруди се, предвиђају и друге модуле, Забави се учећи, као и различите практичне активности у природи и затвореном простору уз помоћ вежби и сегмента Буди и ти истраживач.

Билогија 6


11

� � � � � � � � � � �

Упутства за самостални истраживачки рад.

Др Драгана Миличић, Др Имре КризманићЗадаци за вежбање и обнављање градива конципирани су тако да воде ученике до аутономног закључивања и формирања сопственог мишљења путем самосталаног рада, запажања, повезивања и примене стеченог знања. У овом сегменту постоји обиље слика и функционалних илустрација које прати одговарајући радни простор у коме ученици записују одговоре на питања, уносе своја запажања, или илуструју одређену биолошку појаву.

Визуелизација као основни метод у оквиру ове Радне свеске, поред метода поступности, повезивања и осмишљавања градива, треба да допринесе актуелности и занимљивости наставне литературе и да ученицима олакша утврђивање и учење градива.


12

Уџбеник је oсмишљен да на једноставан и занимљив начин ученицима прикаже порекло, грађу и фунционисање човечјег организма, као и да подстакне развијање свести о здравом начину живота, примењујући знање стечено на часовима биологије.На уводној страни поглавља налази се фотографија или илустација система органа који се изучава и у функцији је визуелног

АуториДр Имре КризманићЗорица ЛазићАлбина ХолодУредникДр Славиша Станковић,Биолошки факултет, Универзитет у БеоградуРецензентиДр Лидија Раденовић, ванредни професор, Биолошки факултет Универзитет у БеоградуДр Предраг Симоновић, ванредни професор, Биолошки факултет Универзитет у БеоградуЈелена Андрејевић Маркварт, дипломирани биолог, наставник ОШ „Стеван Сремац“ Београд

80

Цен трал ни нер вни си стем

Нер ви пре но се нер вне им пул се са по вр ши не и из уну тра шњо-сти те ла и спро во де „на ре ђе ња“ ор га ни ма шта да ра де. Чи та-вог жи во та осе ћа мо, учи мо, пам ти мо, раз ми шља мо. Сви ови сло же ни про це си од ви ја ју се у цен трал ном нер вном си сте му.

Цен трал ни нер вни си стем гра де мо зак и кич ме на мо жди на. Мо зак и кич ме на мо жди на упра вља ју ра дом це лог ор га ни зма и свих ње го вих де ло ва, али и њи хов рад за ви си од дру гих ор га-на. Нео п ход на им је хра на, раз ме на га со ва и за шти та.

Мо зак

Мо зак је нај сло же ни ји ор ган људ ског те ла. Део је цен трал ног нер вног си сте ма, до бро за шти ћен ко сти ма ло ба ње и оба ви јен са три оп не ко је се пру жа ју и око кич ме не мо жди не. Из ме ђу оп ни и у по себ ним шу пљи на ма се на ла зи мо жда но-мо ждин ска теч-ност. То је је дин стве на теч ност ко ја без пре ки да цир ку ли ше и у мо згу и у кич ме ној мо жди ни. Оп не и теч ност шти те мо зак (и кич ме ну мо жди ну) од по тре са, по вре да и ми кро ор га ни за ма.

Пред њи (ве ли ки) мо зак

Сред њи мо зак

Зад њи (ма ли) мо закМе ђу мо зак

Про ду же на мо жди насл. 7.6. Уздужни пресек мозга

човека

6363

У на шем те лу има ви ше од 600 ми ши ћа. Сви они за јед но чи не те ле сну му ску ла ту ру. На ла зе се у ко жи (ми шић по ди зач дла-ке), ис под ко же (ми ши ћи на ру ка ма, ли цу) и у уну тра шњим ор га ни ма (же лу дац, цре ва...). Ми ши ћи су из гра ђе ни од спе-ци фич них ће ли ја ко је има ју спо соб ност да хе миј ску енер ги-ју тран сфор ми шу у ме ха нич ки рад. То им да је енер ги ју и спо-соб ност да ме ња ју сво ју ду жи ну. На тај на чин ми шић не ће ли-је, ми шић но тки во и ми ши ћи раз ви ја ју си лу нео п ход ну за по-кре та ње те ла и ње го вих де ло ва, про ме ну ве ли чи не и об ли ка ор га на и одр жа ва ње свих ви тал них функ ци ја ор га ни зма. Кон-тро ла по кре та ми ши ћа је под ути ца јем нер вног си сте ма. Не-ки од тих по кре та се изводе свесно под утицајем цен трал ног нер вног си сте ма (по кре та ње ру ке, пр сти ју), а не ки без утицаја воље и контролисани ауто ном ним/ве ге та тив ним нер вним си-сте мом (рад ср ца, цре ва).

Ми шић не ће ли је. Ми шић но тки воОсно ва гра ђе сва ког ми ши ћа је ми шић на ће ли ја. Раз ли ку је мо три ти па ми шић них ће ли ја: глат ке, по преч но-пру га сте и ср ча не.

Мишићни систем

Ако ми ши ћи чи не 40% ма се људ ског те ла из ра чу нај ко-ли ку ма су има ју тво ји ми ши ћи. Ми шић на ма са му шкар-ца је у про се ку 15% ве ћа не го код же на.

Да ли знаш да ка да се на сме је мо по кре не мо 12 ми ши ћа а кад се на мр го ди мо 11.

Ми ши ћа у на шем те лу има 639. За ду же ни су за по кре та-ње те ла за јед но са ко сти ма, омо гу ћа ва ју рад не ких уну-тра шњих ор га на и оба вља ју још мно го то га. Про чи тај лек ци ју и са зна ћеш


Шематски приказ попречног

пресека

Кратак мотивациони текст

Пратећа илустрација

Билогија 7


13

� � � � � � � Др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холодприказа кључних делова датог система органа. Увод у поглавље започиње сегментом У овом поглављу ћеш сазнати који садржи питања и појмове чији се одговори и објашњења налазе у тексту који следи.На почетку сваког поглавља пре прве лекције је кратак мотивациони текст који ученика уводи у градиво осврћући се на знања која треба да повеже и прошири уз помоћ градива које следи. Лекције су написане јасаним и једноставаним језиком а текст је прожет илустрацијама,

фотографијама и пропратним табелама ради лакшег усвајања градива. Битни појмови у лекцији истакнути су болдом а то су нови битни појмови које смо издвојили на крају лекције у део под називом Кључне речи.Свака лекција има и два издвојена дела:Тајне нашег тела – је додатни садржај лекције, необавезан и занимљив текст о нашем телу.Знаш ли... – чињенице које се односе на одређене особине, појаве или процесе у нашем телу, које је ученик сигурно опазио или чуо понешто о њима али није знао како и зашто се дешавају.

66

трак тил но сти (спо соб но сти ме ња ња ду жи не – кон трак ци је) и на дра жљи во сти (спо соб но сти да ре а гу ју на дра жи из око-ли не), ми ши ћи мо гу да оба вља ју раз ли чи те по кре те. За пра-ви лан рад ми ши ћи ма је нео п ход на енер ги ја и ки се о ник. Услед ра да, у ми ши ћи ма се на го ми ла ва ју штет ни про дук ти као што су угљен-ди ок сид и млеч на ки се ли на, ко ји се пу тем кр ви укла-ња ју (упа ла ми ши ћа по сле ин тен зив не ак тив но сти). Ако ми-ши ће пре оп те ре ти мо ра дом, за мо ри ће мо их и у њи ма ће се на-го ми ла ти штет ни про дук ти. Ово зо ве мо упа лом ми ши ћа ко ја је пра ће на бо лом. Упа ла пре ста је по сле из ве сног вре ме на, ка-да се ми шић од мо ри и осло бо ди штет них про ду ка та.

Кре та њеМо гућ ност кре та ња је свој ство ско ро свих жи вих би ћа. Ко ја жи ва би ћа не ма ју спо соб ност кре та ња и за што?

Чо век се кре ће за хва љу ју ћи ускла ђе ним де ло ва њем два си сте-ма – ске лет ног и ми шић ног, ко ји су под кон тро лом нер вног си сте ма. Кре та ње се вр ши ан та го ни стич ким (су прот ним) по-кре ти ма ми ши ћа. То зна чи да се у за ви сно сти од по кре та ко ји ми ши ћи оба вља ју ак ти ви ра ју два или ви ше ми ши ћа ко ји де-лу ју су прот но је дан дру гом. Та ко, на при мер, ми ши ћи са ви ја-чи са ви ја ју згло бо ве док их опру жа чи опру жа ју; ми ши ћи од-ми ца чи по ме ра ју удо ве у стра ну, док их при ми ца чи вра ћа ју у пр во бит ни по ло жај.

Кре та ње чо ве ку омо гу ћа ва пре све га оп ста нак у да тим усло ви ма жи вот не сре ди не, али и оба вља ње ве о ма раз ли чи тих по кре та.

По сто је раз ли чи ти об-ли ци кре та ња о ко ји ма си ви ше учио на ча со-ви ма фи зи ке.

Тај не на шег те ла

Ка да хо да мо, ко ри сти мо ви ше од 200 ми ши ћа, кад се сме је мо 12, а кад се на мр го ди мо 11 ми ши ћа.

При ра ду, ми ши ћи се за гре ва ју и ства ра ју око че ти ри пе ти не те ле сне то пло те.

Нај ду жи ми шић у на шем те лу се про те же од кар ли це до ис под ко ле-на, нај ве ћи је ве ли ки се дал ни ми шић, а нај ма њи ми шић се на ла зи у сред њем уху и по кре ће узен ги ју.

По ло жа ј ми ши ћа испружене руке

По ло жа ј ми ши ћа са ви је не руке

Кључне речи

Глат ка ми шић на • ће ли јаПо преч но-пру га ста • ми шић на ће ли јаСр ча на ми шић на • ће ли јаТе ти ве• Осе тљи вост и на-• дра жљи востЕла стич ност• Кон трак тил ност•

101

По ве за ност жле зда са уну тра шњим лу че њем и нер вног си сте ма

Јед на од нај зна чај ни јих жле зда са уну тра шњим лу че њем ко-ја се ја вља код свих кич ме ња ка је хи по фи за. Она пред ста вља цен трал ни ор ган си сте ма жле зда са уну тра шњим лу че њем. Хи по фи за лу чи мно го број не и ра зно вр сне хор мо не ко ји ути-чу на мно ге ор га не и де ло ве те ла у ор га ни зму и ре гу ли шу њи-хо ве функ ци је. По ред то га, хор мо ни хи по фи зе кон тро ли шу и упра вља ју ра дом дру гих жле зда са уну тра шњим лу че њем у ор га ни зму.

Хи по фи за је жле зда од жи вот не ва жно сти у те лу сва ког ор га-ни зма. Хи по фи за се на ла зи у мо згу, што нам до дат но го во ри о ње ном зна ча ју, али и о по ве за но сти нер вног си сте ма и си сте-ма жле зда са уну тра шњим лу че њем. По вре да или укла ња ње ове жле зде иза зи ва смрт је дин ке.

Знаш ли...

Нај ви ши љу ди су Тут си, пле-ме из Ру ан де у Афри ци, а нај-ни жи Мбу ти, пиг ме ји ко ји жи ве у цен трал ној Афри ци.

Тај не на шег те ла

Ка да на ше те ло поч не да се хла ди, штит на жле зда, на при мер, да је уз-бу ну. Ша ље по ру ку оста лим де ло ви ма те ла та ко што осло ба ђа у кр-ви ве ли ку ко ли чи ну хор мо на од ко јих је нај ва жни ји ти рок син, ко ји се пре но си до свих ор га на, али са мо не ки ре а гу ју. То је слу чај са је тром и ми ши ћи ма ко ји по чи њу да осло ба ђа ју енер ги ју у ви ду то пло те, што за гре ва те ло.

сл. 6.5. Хипоталамуссл. 6.4. Хипофиза Кључне речи

жле зде са уну тра-• шњим лу че њем хор мо ни• хи по фи за• штит на жле зда• ти рок син• над бу бре жне жле зде• адре на лин• гу ште ра ча• те сто сте рон• про ге сте рон• естро ген• хи по та ла мус•

Kорелације са другим

предметима

Кључне речинови појмови које учиници усвајајуТајне нашег тела Занимљив додатни садржај лекције

Фотографијекоје функционално прате и допуњују текст лекције

Знаш ли...Занимљиви текстови о нашем телу


14

На крају сваке лекције налази се део Провери своје знање који садржи неколико питања за проверу усвојеног градива из лекције (2-5 питања) и Кратак преглед градива који представља сажетак лекције са најважнијим појмовима које ученици треба да знају и која представљају минимум знања. На крају сваког поглавља ради лакшег усвајања градива је Шема поглавља која садржи шематски

приказ основних делова датог поглавља тј. система органа човека.На крају уџбеника налази се Речник појмова – кратка објашњења појмова поређана по азбучном реду.За разлику од других уџбеника Биологије за 7. разред на крају овог уџбеника налази се табеларни приказ свих система органа,

69

Ве жба 4:

по сма тра ње ми шић ног тки ва на трај ном

ми кро скоп ском пре па ра ту

За да так: Уочи ти основ ну гра ђу глат ког, по преч но-пру га стог и ср ча ног м иши ћног тк ива.

При бор и ма те ри јал:Ми кро скоп• Трај ни ми кро скоп ски пре па рат глат ког, по преч но-пру га стог и ср ча ног тки ва. •

Упут ство за рад:– По ста ви ми кро скоп и про на ђи вид но по ље.– По ста ви ми кро скоп ски пре па рат.– По сма трај пре па рат тки ва под ма лим уве ли ча њем, по де ша ва ју ћи оштри ну по-

мо ћу ве ли ког за врт ња.– Пре ба ци на ве ли ко уве ли ча ње и по сма трај пре па рат, по де ша ва ју ћи оштри ну

по мо ћу ма лог за врт ња.– У сво јој све сци на цр тај и обе ле жи по сма тра ни пре па рат.

На по ме на:По сту пак по но ви ти за пре о ста ла два пре па ра та. Упо ре ди оно што ви диш под ми-кро ско пом са сли ка ма у уџ бе ни ку.

104104

Кратак преглед градива

По не кад се у ор га ни зму на ру ши ди на ми ка из лу чи ва ња не ког хор мо на. Жле зда • по чи ње да лу чи пре ма ло или пре ви ше хор мо на. Та ко на ста ју лак ши или те жи по-ре ме ћа ји у те лу. Џи нов ски раст, па ту ља сти раст, Ба зе до вље ва бо лест, гу ша вост, ше ћер на бо лест су не ке од по ре ме ћа ја ра да жле зда са уну тра шњим лу че њем.

Провери своје знање

Какве последице изазива недостатак хормона штитне жлезде?1. Које су последице поремећаја лучења хормона раста?2. Шта је шећерна болест?3.

Шема поглавља

Кост

са спољашњимлучењем

повреде

Оољења

са унутрашњимлучењем

хипофиза

надурежнажлезда

панкреас

полне жлезде

Питања за проверу знања

Вежба

Шематски приказосновних делова датог поглавља

Билогија 7


15

� � � � � � �


Др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холодњихових основних делова и улога који ученицима пружају могућност да усвојено градиво лакше систематизују и запамте.Поред ове табеле на крају уџбеника, приложили смо ученицима три постера:� штетни утицаји алкохола,� штетни утицаји дрога,� штетни утицаји дувана,

којима смо желели да ученицима пробудимо и подигнемо свест о

штетном деловању алкохола, дрога и дувана на људско здравље.На маргинама уџбеника у неким поглављима налазе се посебно издвојене корелације са другим предметима (физика, хемија, географија...) које ученике подстичу да постојећа знања из биологије успешно повежу са знањима које стичу на часовима из других предмета.

9696

Шема лекција

Нервна ћелија

грађа

особине

тело нервне ћелије

кратки наставци и дуги наставак

надражљивост

проводљивост

Нервни систем

централни

аутономни

кичмена мождина

мозак

симпатички

парасимпатички

периферни

нерви

ганглије

Нерви

79

Кра так пре глед гра ди ва

Нер вни си стем ус кл ађу је рад свих ор га на, омо гу ћа ва функ ци о ни са ње ор га ни-• зма као це ли не и ње гов од нос са спо ља шњом сре ди ном. Основ ни де ло ви нер вног си сте ма чо ве ка су цен трал ни нер вни си стем (кич ме на • мо жди на и мо зак) и пе ри фер ни нер вни си стем (нер ви и ган гли је). По се бан део пе ри фер ног си сте ма је ауто ном ни нер вни си стем. Нер вна ће ли ја (не у рон) је основ на је ди ни ца гра ђе нер вног тки ва ко је гра ди • нер вни си стем. Основ ни де ло ви не у ро на су те ло ће ли је са је дром, ве ћи број крат ких на ста ва ка • и је дан ду ги на ста вак ко ји мо же би ти оба ви јен по себ ном оп ном – ми је лин ским омо та чем. Нер вна ће ли ја има две основ не осо би не: на дра жљи вост и про во дљи вост. • Нер вно влак но мо же би ти осе ћај но (при ма на дра жа је и спро во ди их до нер-• вних цен та ра) и по кре тач ко (пре но си нер вне им пул се од нер вних цен та ра до ор га на и тки ва ко је вр ше рад). Ви ше нер вних вла ка на оба ви је них за јед нич ком оп ном гра де нерв. Нер ви мо гу • би ти осе ћај ни, по кре тач ки и ме шо ви ти.

Про ве ри сво је зна ње

Шта је нер вна ће ли ја и ка ко је гра ђе на?1. Од че га је гра ђе на бе ла ма са, а од че га си ва ма са нер вног тки ва?2. Ко је су основ не осо би не нер вне ће ли је?3. Ка ко се пре но си нер вни им пулс?4. Шта је раз ли ка из ме ђу осе ћај них и по кре тач ких не ра ва?5.

Питања за проверу знања

Систематизација градивакључни појмови кратко и јасно издвојени


16

25

Забави се и научи1. Пред тобом је део теста из биологије. Пажљиво га прочитај, пронађи и

подвуци погрешно уписане речи. Затим на линијама испод текста препиши цео текст са правилно исписаним речима.

Нервозно ткиво граде нервозне ћелије – неурозони. Основни делови ове ћелије су: глава ћелије и наставци истих дужина. Основне особине ових ћелија (и овог ткива) су раздражљивост (осетљивост) и изолација. Преношење импулса с једне на другу ћелију се врши преко везе која се назива синусоида. Овај систем има два основна, нераздвојиво повезана дела. То су централизовани део у који спадају мозак и кичменаста мождина и други део који називамо провинцијални нервни систем. У другом делу система налазе се главињасти нерви, нерви кичменасте мождине и посебна група мотономних нерава који раде без утицаја наше воље.

__________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________

__________________________________________________________________ .

2. Упиши појмове у водоравне редове. Ако си правилно попунио редове, у истакнутој вертикалној колони ћеш добити назив дела централног нервног система.

12

34

5

Водоравно:

1. Назив за електрични сигнал којима се информације преносе у нервном систему.2. Стручни назив за нервне ћелије које граде нервно ткиво.3. Део мозга који је средиште органа за равнотежу, контролу вољних и усклађивање рефлексних покрета.4. Преношење импулса с једне на другу нервну ћелију се врши преко везе која се назива...5. Део аутономног нервног система који изазива ширење зеница, убрзавање рада срца, појачавање лучења адреналина.

НеРВНИ СИСТеМ ЧОВеКА

23

НасловНаслов1. Погледај слику и поред линија упиши одговарајуће појмове. На линији испод

упиши шта ова слика представља.

Објашњење:________________________________________________________.

2. На овој слици пресека мозга обележи основне делове.

Нервни систем човекаНаслов6Наслов

АуториДр Имре КризманићЗорица ЛазићАлбина ХолодУредникДр Славиша Станковић,Биолошки факултет, Универзитет у БеоградуРецензентиДр Лидија Раденовић, ванредни професор, Биолошки факултет Универзитет у БеоградуДр Предраг Симоновић, ванредни професор, Биолошки факултет Универзитет у БеоградуЈелена Андрејевић Маркварт, дипломирани биолог, наставник ОШ „Стеван Сремац“ Београд

Билогија 7Назив

поглавља

Задатак са пратећом илустрацијом за проверу стеченог знања

Забави се и научи део са интересантним и забавним задацима за утврђивање градиваBiologija_KATALOG_knjizni blok.indd 16 22.10.2010 10:42:07

17

� � � � � � � � � � � Др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод

14

НасловНасловКожни систем човека3

1. На слици су линијама обележени поједини делови и органи коже човека. Њихове називе упиши поред одговарајућих линија око слике.

2. Прочитај следеће тврдње. Заокружи (Т) ако је тачно или (Н) ако је нетачно:

а) Кожа се састоји из четири слоја. Т Н

б) Површински слој коже се назива крзно. Т Н

в) Најдубљи слој коже се назива поткожноо ткиво. Т Н

г) Испод крзна се налази покожица. Т Н

д) Знојне жлезде учествују у одржавању сталне телесне температуре. Т Н

ђ) У кожи се налазе чулне ћелије за топло и хладно. Т Н

е) Површински слојеви коже се повремено одбацују. Т Н

ж) Површински делови коже су грађени од живих ћелија. Т Н

Радн

и ли

ст

11

Потруди се1. На слици су линијама обележени поједини делови ћелије човека.

Њихове називе упиши поред одговарајућих линија око слике.

2. Прочитај следеће тврдње. Заокружи Т ако је тачно или Н ако је нетачно:

а) Цитоплазма је контролни центар ћелије Т Нб) једро је контролни центар ћелије Т Нв) Митоза је деоба којом настају телесне ћелије Т Нг) Мејоза је деоба којом настају полне ћелије Т Нд) хромозоми се налазе у цитоплазми Т Нђ) У полним ћелијама човека се налази 46 хромозома Т Н

1. Распоред фаза митозе је неправилан. Испод сваке слике упиши назив поједине фазе и њен редни број.

Ћелија

Радна свеска по садржају прати све тематске целине уџбеника Биологија 7. Садржаји у оквиру Радне свеске, осим провере знања на класичан начин решавањем тестова, укључују низ креативних начина усвајања наставних садржаја као и различите практичне активности. Задаци за вежбање и обнављање градива конципирани су тако да воде ученике до аутономног закључивања и формирања сопственог мишљења путем самосталног рада,

запажања, повезивања и примене стеченог знања.У овом сегменту постоји обиље фотографија и илустрација које прати одговарајући радни простор у коме ученици записују одговоре на питања, уносе своја запажања. Уз ове задатке ученици се усмеравају да самостално решавају проблеме и примене стечена знања а у деловима радне свеске, Забави се и научи уз опуштајуће задатке могу и да се забаве учећи.

Линије за уписивање тачних одговора

Поља за уписивање тачних одговора


18

ОДОБРЕНО

АуторДр Гордана Субаков-СимићУредникДр Славиша Станковић,Биолошки факултет, Универзитет у БеоградуРецензентиДр Бранка Стевановић, редовни професор на Биолошком факултету Универзитета у БеоградуДр Владимир Ранђеловић, вандредни професор Природно-математички факултету Универзитета у НишуЗорица Лазић, професор биологије у ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду

Уџбеник је пажљиво приремљен да на једноставан и занимљив начин ученицима приближи и омогући разумевање еколошких појмова и процеса предвиђених наставним планом и програмом.У кратком водичу кроз уџбеникпредстављамо вам предност и квалитет концепта нашег уџбеника биологије за 8. разред.Уџбеник има шест поглавља и Појмовник.

У овом поглављу ћеш сазнати Најава градива које следи у поглављу.

Назив поглавља У уџбенику има шест поглавља.

Провери своје знање из поглавља

Билогија 8


19

Илустрације и фотографије прате текст и омогућавају лакше усвајање новог градива.

� � � � � � � � � � � � Др Гордана Субаков Симић,Свако поглавље уџбеника почиње уводом У овом поглављу ћеш сазнати, којим се највaљује садржај нових наставних јединица.Наставне јединице започињу уводом који садржи кратак подсетник раније обрађених појмова којима се ученици подстичу да испоље стечено знање и уводе их у наставне садржаје.Наставне јединице урађене су тако да на сликовит и једноставан начин обрађују наставно градиво и бројним фотографијама, илустрацијама,

графиконима и шемама помажу ученицима да боље разумеју еколошке процесе и појаве.У визуелно истакнутом делу Запамти издвајају се кључни појмови које ученик треба да усвоји и запамти. Најважнији појмови посебно су истакнути у тексту.На крају сваког поглавља налазе се занимљива питања и задаци за проверу знања обележни према нивоима знања: основни ниво, средњи ниво, напредни ниво.


Запамти издвојени кључни појмови.

Увод у лекцијуПодсетник о раније обрађеним темама.


2020

ОДОБРЕНО

На крају сваке наставне јединице, у посебном делу Провери научено налазе се занимљива питања за проверу усвојеног градива.Шема лекције систематизовано, графички или табеларно приказује односе међу наученим појмовима и истовремено предтавља модел за прављење доброг резимеа лекције. Она помаже бржем учењу и дужем памћењу градива.

У одељку Примени научено налазе се занимљиви задаци којима се подсиче примена усвојеног знања и негује логичко повезивање. Сваку наставну јединицу прати Откривалица која садржи необавезан али занимљиве садржаје за ученике који желе да знају више.

Провери научено Питања којима се проверава усвојено градиво из лекције.

Примени научено Задаци којима се подстиче примена усвојеног знања и негује логичко повезивање. Откривалица Необавезни али занимљиви садржаји за ученике који желе да знају више.

38

При ме ни на у че но

Зна ком > , < или = упо ре ди на ве де не еко ло шке фак то ре на при ме ри ма во де не и коп не не жи вот не сре ди не.

> , < или =

светлост у је зе ру светлост на ли ва ди

вода у је зе ру вода на ли ва ди

кисеоник у је зе ру кисеоник на ли ва ди

От кри ва ли ца

Из не на ђу ју ће је ко ли ко раз ли чи тих ор га ни за ма мо же мо сре сти на ве ли ким оке анским ду и на ма, где вла да пот пу ни мрак. Сун ђе ри, мор ски кра став ци и зве зде, чланко ви ти цр ви, ра чи ћи и ри е су са мо не ки од ових нео ич них жи во ти ња. Оне су се при ла го ди ле ви со ком при ти ску, а не до ста так хра не и ни ске тем пе ра ту ре во де услови ле су да жи во ти ње ве ли ких ду и на ра сту ве о ма спо ро. Оне пре жи вља ва ју на рачун иљ них и жи во тињ ских оста та ка ко ји па да ју са гор њих сло је ва воденог асена. Не ки од ових ор га ни за ма се хра не уги ну лим ри а ма, кор ња ча ма или ки то ви ма који по то ну на дно оке а на.

39

Про ве ри на у че но

Шта је жи вот на сре ди на?1. Шта су еко ло шки фак то ри?2. На ве ди жи вот не сре ди не на Зе мљи.3. По че му се раз ли ку ју во де на и коп не на жи вот на сре ди на?4.

Ше ма лек ци је

Еколошкифактори

Физички

Хемијски

Биотички

Животнасредина

Водена

Копнена

Билогија 8


2121

� � � � � � � � � � � � Др Гордана Субаков Симић


Активност, пројекат, дебата упућује ученике на начин како да се реализује одређена активност, пројекат или дебата који су предвиђени наставним планом и програмом.Кратак преглед градива из поглавља налази се иза сваког поглавља и олакшава ученику утврђивање градива из више наставних јединица. Тај сажетак представља минимално знање које

ученим треба да усвоји из биологије у осмом разреду.Појмовник је део уџбеника у коме су дати сви непознати и нови појмови по азбучном реду. Сва решења задатака и одговори на питања из уџбеника дати су на крају уџбеника.

Активност, пројекат, дебатаПредлози и упутства за реализацију активности, пројекта и дебате.

Кратак преглед

поглавља сажето градиво из целог поглавља.

166 167

Кра так пре глед гра ди ва из по гла вља

У про шло сти су на пла не ти по сто ја ли са мо при род ни еко си сте ми (еко си сте ми који на ста ју и раз ви ја ју се ез ути ца ја чо ве ка). Из ме ње ни при род ни еко си сте ми наста ли под ути ца јем чо ве ка на зи ва ју се ан тро по ге ни . У на шој зе мљи по сто је раз личи ти ти по ви при род них еко си сте ма чи је је при су ство усло вље но ра зно вр сним климат ским при ли ка ма. Од при род них во де них еко си сте ма у Ср и ји су нај за сту пљени ји по то ци и ре ке. Од коп не них еко си сте ма у на шој зе мљи раз ли ку је мо шум ске и трав не еко си сте ме.

Во де не по вр ши не ко је се про сти ру на коп ну на зи ва ју се коп не не во де. Пре ма свом по ло жа ју мо гу и ти под зем не и по вр шин ске . У од но су на на чин и р зи ну кре та ња раз ли ку је мо ста ја ће и те ку ће во де. Је зе ра , а ре и мо чва ре се раз ли ку ју по ко личи ни во де, ду и ни и по са ста ву иљ ног и жи во тињ ског све та. Те ку ће во де мо гу и ти по то ци и ре ке . Ве ћи на коп не них во да по хе миј ском са ста ву спа да у слат ке во де . Жи вот не за јед ни це коп не них во да су ве о ма ра зно вр сне. У коп не ним во да ма, про изво ђа чи су увек ал ге и во де не ва ску лар не иљ ке. Ми кро скоп ске ал ге ко је на се ља вају по вр шин ски слој сло од не во де чи не фи то планк тон . Мир ко скоп ски ор га ни зми ко ји се хра не фи то планк то ном, а на се ља ва ју по вр шин ски слој во де на зи ва ју се зо опланк тон . Биљ ни ор га ни зми дна во де них еко си сте ма чи не фи то ен тос , а жи во тиње зо о ен тос . Раз ла га че у во де ним еко си сте ми ма чи не ак те ри је и гљи ве.Коп не не во де мо гу и ти ди рект но и ин ди рект но за га ђе не. Ако за га ђе ње до ла зи из ин ду стриј ских по стро је ња, на ста ју ин ду стриј ске от пад не во де , а из до ма ћин ства су то – ко му нал не от пад не во де . Ин ди рект но за га ђе ње коп не них во да под ра зу ме ва унос штет них суп стан ци ко је су по ре клом из дру гих еко си сте ма.

Оке а ни и мо ра чи не је дин стве ну по ве за ну це ли ну, та ко зва но Свет ско мо ре , у оквиру ко га раз ли ку је мо че ти ри оке а на: Ти хи (Па ци фик), Атлан ски, Ин диј ски и Се верни ле де ни оке ан. Основ на осо и на мор ске во де је сла ност . У Свет ском мо ру во да се стал но кре ће: под ути ца јем ве тра на ста ју та ла си , под ути ца јем си ле при вла чења Ме се ца – пли ма и осе ка , и услед раз ли ке у тем пе ра ту ри – мор ске стру је . Живи свет је при су тан у оал ској зо ни мо ра и оке а на ( ли то рал ), на мор ском дну ( ентос ), на ду и на ма до ко јих не до пи ре Сун че ва све тлост и у зо ни сло од не во де ( пела ги јал ). Планк тон ски ор га ни зми ле де у во ди, а нек тон чи не ор га ни зми ко ји су до ри пли ва чи, ри е и мор ски си са ри. За га ђе ње мо ра и оке а на мо же и ти про у зроко ва но ди рек тно – ули ва њем ин ду стриј ских или ко му нал них от пад них во да у море, или ин ди рект но – уно сом штет них суп стан ци ре ка ма ко је се ули ва ју у мо ре, пада ви на ма из за га ђе не ат мос фе ре или спи ра њем са мор ских оа ла. Пре ко мер ни рио лов мор ских ор га ни за ма има не са гле ди ве по сле ди це у по ре ме ћа ју ла на ца ис хра не и оси ро ма ше њу мор ских еко си сте ма. Ре ша ва ње про ле ма за га ђе ња мо ра и оке а на под ра зу ме ва огра ни ча ва ње, кон тро лу или спре ча ва ње свих ак тив но сти ко је угрожа ва ју жи ви свет.

Ак тив ност: По се та јед ном за шти ће ном при род ном до ру

У на шој зе мљи по сто ји ве ли ки рој за шти ће них при род них до а ра. У то ку го ди не по се ти те јед но. Пре по се те са ку пи те по дат ке о за шти ће ном до ру (где се на ла зи, ка да је про гла ше но за шти ће ним при род ним до ром, ко ји сте пен за шти те, ко ли ку по вр ши ну за у зи ма, за што је про гла ше но при род ним до ром...). Ове по дат ке мо жете про на ћи у ро шу ра ма, на ин тер не ту, у књи га ма или ен ци кло пе ди ја ма, ТВ емиси ја ма, итд. Уои ча је но је да се при ор га ни зо ва ним по се та ма по де ле ро шу ре ко је вам пру жа ју основ не по дат ке о за шти ће ном под руч ју.

Ка да кре не те у по се ту при род ном до ру, тре а ло и по не ти кар ту, све ску, олов ку и фо то а па рат.

То ком ои ла ска при род ног до ра од во ди ча или на став ни ка се ин фор ми ши те, за еле жи те и сли кај те вр сте ко је су:

за шти ће не•рет ке•угро же не•као и осо е но сти при род ног до ра•

По по врат ку на пи ши те кра так есеј (из ве штај) о по се ти. При ло жи те фо то гра фи је. Раз ме ни те сво ја ис ку ства са дру гим уче ни ци ма.

Бо та нич ка а шта „Јевремовац“ Универзитета у Београду


Приручници за наставнике биологије Приручници за наставнике биологије прате уџбенике биологије за пети, шести, седми и осми разред основне школе. Hаписани су да би наставницима олакшали припрему и извођење наставе биологије. Први део приручника посвећен је припремању и планирању наставе. У њему је дат преглед основних дидктичко-методичких појмова као кратак подсетник и увод у процес припремања наставе. Такође су дати и изводи из правилника о оцењивању ученика основне школе и извод из плана и програма који се односи на основна знања и умења ученика на крају осмог разреда. На крају овог дела приручника проложени су и образовни стандарди за крај обавезног осмогодишњег образовања.У другом делу приручника налазе се предлози наставних планова. Дат је предлог годишњег план рада наставника, садржаји програма, садржај програма по одговарајућим темама, предлози месечних (оперативних) планова. Трећи део приручника су предлози припрема за извођење појединачних часова. Четврти део приручника односи се на додатне материјале. Сваки приручник прати и ЦД, са електронским материјалом приручника у PDF и DOC формату. Овим је омогућено да предложене пгодишње и оперативне планове и припреме за извођење часова сваки наставник може да прилагоди свом начину извођења наставе и направи своју јединствену припрему за час.На пратећем ЦД-у налази се и додатни материјали, као што су контролни задаци, тестови за проверу знања и други мултимедијални материјали који се могу користити при извођењу наставе.

22


� � � � � � � � � �

Приручник за наставнике биологије за 5. разред са ЦД-ом

Аутор: Др Гордана Субаков Симић, Зорица ЛазићПредметни уредник: Др Славиша Станковић


Аутори: Ана Ћокић-Остојић, др Имре КризманићПредметни уредник: Др Славиша Станковић


Аутори: Албина Холод, Зорица Лазић, др Имре КризманићПредметни уредник: Др Славиша Станковић


Аутори: Др Гордана Субаков Симић, Зорица Лазић Предметни уредник: Др Славиша Станковић

23


КОНТАКТИ НОВОГ ЛОГОСАИздавачка кућа НОВИ ЛОГОСЦара Душана 48, 11 000 БеоградТелефон: 011/ 2636 520, 2635 015 Факс: 011/2620 [email protected], [email protected]ПРОМОЦИЈЕ И СЕМИНАРИ ШКОЛСКИХ ИЗДАЊААлександра Борисављевић[email protected]/800 1105Јелена Рајковић[email protected]/800 1114ПРОДАЈА И НАРУЏБИНЕ ШКОЛСКИХ ИЗДАЊАЈованка Савчић[email protected]/145 9067

24

Поштовани,• Уз наручене уџбенике за цео разред наставник добија бесплатни уџбеник и приручник за наставнике са дневним припремама у регистратору и на ЦД-у.• Свим наставницима који се определе за Логосове уџбенике спремили смо и предметни поклон који има за циљ да на креативан начин олакша рад у настави. • Очекује вас посебан поклон уколико се определите за серију уџбеника биологије од 5. до 8. разреда. Нашем продајном тиму биће драго да вам пружи све детаљне информације у вези са наручивањем уџбеника и условима продаје.Школе остварују 15% попуста за сваку наруџбину.Трошкови доставе урачунати су у цену.Сигуран пут до знања!


Нови ЛогосПоштоване наставницe и наставници,желимо да вам представимо каталог уџбеника биологије издавачке куће „Нови Логос“ из Београда за школску 2011/12. годину.Још једна година је пред нама, као и одлука које ћете уџбенике користити у настави. Будући да је и уџбеник важан део квалитетног наставно-образовног процеса, на припреми издања „Новог Логоса“ радили су пажљиво одабрани ауторски тимови, у сарадњи са највећим ауторитетима из сваке области.Срећни смо што можемо да вас обавестимо да смо добили трајна одобрења Министарства просвете за коришћење у настави уџбеника из биологије за 6. и 8. разред. Уџбеник за 5. и 7. разред је у поступку одобравања.

Уџбеници су припремљени у складу са прописаним Планом и програмом РС, при чему је, уз квалитетан методолошки приступ градиву, текст уџбеника писан на ученицима разумљив и једноставан начин, примерен узрасту коме је намењен. У уџбеницима је посебна пажња посвећена избору квалитетних илустрација и фотографија које смислено прате и надопуњују текст и доприносе његовом бољем разумевању. Посебну пажњу обратили смо на припрему и квалитет Приручника за наставнике са ЦД-ом и пропратног материјала уз приручник. У овом приручнику дати су глобални и оперативни наставни планови, изглед табле, као и детаљне припреме и ток часа. Кроз креативан процес учења, ученици ће учити о свету око себе, научиће да опажају, критички размишљају и закључују, те стичу трајна и употребљива знања. Циљ нам је да вам, коришћење наших уџбеника, олакша рад на часу и тако допринесе успешном раду и добрим резултатима. Желимо да се још боље упознате са нашим радом на предстојећим семинарима и радионицама „Новог Логоса“, на које ћете бити позвани.Издавачка кућа „Нови Логос“, на основу решења Министарства Просвете РС, добила је Лиценцу за издавање уџбеника за основну и средњу школу.Са задовољством радимо, пишемо и учимо са вама и за вас.С поштовањем,Нада Осмајић директорка издавачке куће „Нови Логос“

Поштоване наставнице и наставници,

уколико желите исто што и ми, верујете да се многе ствари могу побољшати и имате идеје како да то постигнемо, јавите нам се и постаните део нашег тима.Желим да сарађујем са издавачком кућом Нови Логос на неки од следећих начина*:

као аутор, коаутор; на изради дневних припрема за часове; као рецензент; на процени квалитета урађених материјала; као предавач на семинарима; да водим радионице; да својим колегама представљам уџбенике; као сарадник на продаји за своју школу или регион; да учествујем у анкетама; да дам свој оригинални предлог за сарадњу, а све са жељом да креирамо што бољи уџбеник!

*Можете означити једну или више могућности.Молимо вас да попуните и следеће податке: Име и презиме: __________________________________________________ Школа у којој радите: __________________________________________ Предмет који предајете: _______________________________________ Контакт адреса: _________________________________________________ Контакт телефон, фиксни и мобилни: _______________________ Имејл: _____________________________________________________________Молимо вас да нам уз попуњену пријаву приложите своју кратку биографију.

Нови Логос - mogu ja to samalogos-edu.rs/_files/file/content/2012/26...Биологија...

Documents