•Господине директоре, за почетак разговора изнесите нам укратко најбитније по-датке о Средњој стручној шко-ли данас?

Средња стручна школа је по свом саставу и структури сложена и веома хетерогена образовно-васпитна установа. По броју подручја рада и образовних профила, односно струка и занимања, као и по броју одјељења и ученика, наша школа је једна од највећих у Републици.

С обзиром да смо једина стручна школа у општини Пљевља, а имајући у виду интересе и жеље ученика и њихових родитеља, било је неопходно да нашу школу верификујемо и организујемо тако да омо-гућимо што већем броју ученика да се упишу и школују за жељену струку и занимање. У складу са таквим опре-д ј е љ е њ е м , наша школа је верификована за шест по-дручја рада, односно стр-ука, у оквиру којих ученици стичу квалификације за 47 образовних профила, односно занимања. Школа је, такође, верификована и за стицање петог степена стручне спреме, односно специјализације за саобраћајну и машинску струку. У таквој ситуацији није лако ускладити све токове образовно-васпитног процеса и направити оптималну ор-ганизацију тако изразито разуђене и по свему хетерогене структуре.

Ове школске године упи-сали смо 823 ученика, који су распоређени у 34 одјељења, што је знатно мање у односу на посљедњих десетак година, када смо уписивали око 1200 ученика годишње. Као што видите, број ученика који се уписују у нашу школу смањује се из године у годину, што је

посљедица смањеног броја ученика који на подручју наше општине завршавају основну школу. Од поменутог броја ученика и одјељења, 217 ученика се школује за подручје рада економија, право и администрација, 181 ученика за подручје рада електротехника, 132 ученика за подручје рада машинство и обрада метала, 228 ученика за подручје рада саобраћај, 65 ученика за подручје рада трговина, угоститељство и туризам. На трећем степену школује се 181, а на четвртом 642 ученика.

Школа ради у двије смјене, тако што прије подне наставу

похађа 18, а послије подне 16 одјељења. И поред смањења броја ученика, постојећи шко-лски простор је недовољан, што отежава рад и негативно се одражава на квалитет рада и укупан успјех школе. Због рада у двије смјене и великог броја одјељења нијесмо у могућности да наставу организујемо на принципу специјализованих учионица и кабинета. Иако је школа, у цјелини гледано, добро опремљена наставним средствима и опремом, не постоје техничке могућности да се добар дио те опреме стави у функцију на адекватан начин.

•Каква је организациона структура Школе?

У организационом погле-ду Школа послује као једи-

нствено правно лице са двије организационе јединице, од којих се једна односи на на-ставну дјелатност, а друга на производно-прометну и услужну дјелатност која се одвија у оквиру Ученичке задруге. Обје организационе јединице у обављању послова из свог дјелокруга у односу на трећа лица наступају у име и за рачун школе, као јединственог правног субјекта. Свака орга-низациона јединица има свој економски субјективитет и саставља посебни интерни

обрачун пословања. •Како је организована пра-

ктична настава и гдје се она изводи?

Практична настава, којој у стручним школама, као што је наша, припада по-себно мјесто и која је од с у ш т и н с к о г значаја, у на-шој школи је у потпуности стручно зас-тупљена. Пра-ктична наста-ва се, углавном, одвија у шко-лским ради-оницама ко-је су добро о п р е м љ е н е

прибором и опремом. За нека занимања практрична настава се, по-времено и према потреби, организује и у предузећима и установама са којима имамо веома добру сарадњу. Професионална пракса за наше ученике обавља се у току љетњег распуста по предузећима и установама на подручју наше општине, а

дијелом и у самој школи. •Школа нема своју фи-

скултурну салу, што је и у досадашњем раду причиња-вало велике тешкоће. Како ћете ријешити тај проблем?

Недостатак сопствене фи-скултурне сале представљао нам је заиста велики проблем у досадашњем раду. Настава је, као што знате, извођена

РАЗГОВОР СА ДИРЕКТОРОМ СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ МИЛОСАВОМ ГРБОВИЋЕМ

У корак са промјенама

Oцјена као подстицајно средство стр. 4 Донације GTZ школи стр. 5 До реформисане наставе упркос отпорима стр. 8

Поштовани читаоче,У Твојим рукама је први

број нашег листа „Средњо-школац“. Надам се да због тога дијелимо осјећај задовољства и поноса.

Наравно, „Средњошко-лац“ је могао угледати сви-јетло дана и много раније. Но, ето, први број нашег ли-ста излази 18. новембра ове године, као рођендански

поклон за Дан школе.Увјерен сам да смо

сви и очекивали да на-ша школа добије своје гласило, са жељом да оно постане огледало нашег свеукупног рада.

„ С р е д њ о ш к о л а ц “ ће својим садржајем и орјентацијом пружати стручну подршку реформи образовања и доприносити осавремењавању наставе. Лист има за циљ да афирмише стручни и креативни рад наставника и ученика, разноликост мишљења и погледа бро-јних аутора текстова и њихових прилога. Вјерујем да су сви који учествују у стварању овог листа вођени убјеђењем да лист има своју сврху и смисао постојања.

Покретањем овог листа, Школа добија још један

Ријеч уредника

Богдан РАОНИЋ

медиј у нашој интерној комуникацији као и у комуникацији са ширим окружењем. Зато, осим за ученике и наставнике наше школе, лист ће бити отворен и за сараднике из других школа и установа на подручју наше oпштине.

Редакцијски одбор листа ће имати одговорну улогу да из мноштва ва-

љаног и занимљивог мате-ријала одабере текстове који су и актуелни и интересантни за читаоце.

Искрено вјерујем да ће наш лист доживјети дубоку старост, а истовремено остати вјечито млад и свима нама неопходан.

На крају овог обраћања, посебно желим да се за-хвалим члановима Реда-кцијског одбора који су са пуно воље и разумијевања допринијели излажењу првог броја листа „Средњо-школац“. Такође се за-хваљујем на сарадњи и свим ауторима текстова и прилога у овом броју.

Драги читаоци, честитам вам први број листа „Сре-дњошколац“, и у нади да смо испунили ваша очекивања, поздрављам вас до наредног сусрета.

Наставак на стр. 2

ПРИЗНАЊЕЗА НАШУ ШКОЛУНаграда20. новембар стр. 5

РЕФОРМЕ У НАСТАВИНови образовнипрограмистр. 10

УСПЈЕСИСПОРТИСТАШампиони у каратеу и рукомету стр. 16

Покретањем листа, добили смо још један медиј за нашу интерну комуникацију и комуникацију са

окружењем

Милосав Грбовић

2 СредњошколацНовембар 2007. године

на више мјеста (Гимназија, Спортска дворана, стадион) и са пуно проблема. Посљедњих шест година највећим дијелом користили смо тзв. малу салу у Спортском центру “Ада”, али смо, због нерегулисаних односа, често били спречавани да користимо тај простор. То је нарочито било изражено прошле школске године, кад нам је у току посљедња два мјесеца било онемогућено да користимо малу салу, па је настава физичког васпитања у том времену била, углавном, импровизована.

У овој школској години тих проблема неће бити, јер смо већ закључили уговор о коришћењу мале сале са Спортским центром ”Ада”, којим нам је омогућено цјелодневно коришћење ма-ле сале, односно створени су услови да се цјелокупна наста-ва физичког васпитања изводи у њој. Средства за ту намјену обезбиједило је Министарство просвјете и науке.

•Какав је успјех ученика наше школе?

Општи успјех у посљедњих неколико година је константно добар и, гледано према проценту прелазности, креће се око 96% на крају школске године. Истина, у току шко-лске године тај проценат варира од једног до другог класификационог периода, а понекад и енормно осцилира, поготово када се упореди успјех ученика на крају првог тромјесечја са успјехом на крају школске године. Знатан број ученика, понекад и преко два одјељења, током наставне године изгуби статус редовног ученика због великог броја недовољних оцјена или, пак, због неоправданих изостанака са наставе.

Недостатак ђачког дома, односно велики број ученика - путника, а таквих је око једна четвртина од укупног броја, има негативне импликације на укупан општи успјех наше школе. Када се томе дода и чињеница да је структура ученика који се уписују у нашу школу по успјеху разнолика, односно да је од укупног броја уписаних ученика знатан број и оних који су основну школу завршили са довољним и добрим успјехом, онда са постигнутим успјехом ипак можемо бити задовољни.

•Прошле су већ три године од увођења промјена у образовни систем, којима је обухваћена и наша школа. У чему је суштина тих промјена и какви су досадашњи резу-лтати њихове примјене?

Промјене у образовном систему, дефинисане сетом нових закона и подзаконских аката, највише су захватиле стручне школе. У припреми и дефинисању тих промјена пошло се од оцјене да постојећи систем стручног образовања не пружа довољну могућност за квалитетну стручну оспо-собљеност ученика, што је, највећим дијелом, било условљено недовољним бројем часова стручно-теоријске и практичне наставе у односу на број часова општеобразовних предмета, као и неадекватном опремљеношћу школских

радионица и недовољном заинтересованошћу тзв. со-цијалних партнера за рад и помоћ стручним школама. Суштина уведених промјена је управо у отклањању тих недостатака што је пре-цизно дефинисано новим образовним програмима. Има назнака да уведене промјене дају добре резултате, али је још увијек рано говорити о њиховим крајњим ефектима и резултатима.

•У ком обиму је наша школа обухваћена новим образовним програмима? Реците нам стру-ке и занимања у којима се ти нови програми реализују?

Средња стручна школа је једна од првих школа које су на самом почетку, односно прије три године, одређене да се у њима реализују нови образовни програми. Ове школске године изаћи ће прва генерација техничара друмског саобраћаја који су се школовали по новом обра-зовном програму. Ту су још и електротехничари рачунара, а од ове школске године и економски техничари и техничари маркетинга и трговине.

•Рекли сте да је добра опремљеност школе одгова-рајућим наставним средстви-ма и училима један од битних услова за реализацију нових образовних програма. Како је стање у том погледу у нашој школи?

Школа је, у цјелини гле-дано, добро опремљена савре-

меним наставним средствима и опремом. Шест школских радионица у којима је та опрема смјештена омогућавају да се практична настава за све струке и занимања изводи у повољном амбијенту. Стање у том погледу се стално побољшава захваљујући, прије свега, страним донацијама, од којих је до сада била најзначајнија од америчке организациje CHF. У току ове године остварујемо веома добру сарадњу са њемачком организацијом GTZ, која нам је омогућила да у цјелости опремимо радионицу за општу машинску праксу и дијелом аутомеханичарску радионицу. Сарадња са том организацијом наставиће се и у будућем периоду.

Двије рачунарске учионице, првенствено намијењене за наставу рачунарства и инфо-рматике и један кабинет за електро струку, веома су добро опремљени потребним бројем рачунара и осталом пратећом опремом. Та се опрема стално побољшава и увећава, тако да сада имамо 56 рачунара, 19 штампача, три скенера, два LCD пројектора...

•Међу бившим ученицима Средње стручне школе срe-шћемо много инжењера, правника, економиста, про-фесора, технолога... Та чи-

њеница је привукла нашу пажњу јер је у супротности са стереотипним мишљењем да се у стручним школама обучава искључиво кадар за рад у привреди.

Како објашњавате ту чиње-ницу?

Ученици четвртог степена стручне спреме, било ког образовног профила, стичу врло темељно и квалитетно знање из струке за коју су се опредијелили. Ти ученици су, уколико наставе школовање, изузетно спремни за студије на било ком факултету сродном школи коју су за-вршили. Управо ће им то стручно образовање отворити могућности за проширивање и продубљивање знања на факултетима. С друге стране, наша школа има врло стручан и квалитетан наставни кадар, па није ни чудо што се код многих ученика тек доласком у средњу школу развија љубав према појединим наставним предметима, те се у складу са тим и одлучују за избор будућег занимања.

•У којој мјери су ученици укључени у укупне активно-сти наше школе и какав је њихов допринос свему томе?

Школа постоји ради уче-ника. Они су основни субјекат и тежиште према коме су усмјерене све школске акти-вности чији је главни циљ да ученик, завршетком школе, буде заиста оспособљен за обављање одговарајућих стру-чних послова или за даље школовање. У којој мјери ће се то остварити зависи највећим дијелом од њих самих.

Нашим ученицима је омогућено да предлажу и утичу на рјешавање свих најзначајнијих питања и доно-шење одлука, прије свега путем својих одјељењских заједница и Заједнице уче-ника и учешћем у раду Школског одбора, у коме имају два своја представника. Кроз рад Омладинског парламета, који је недавно конституисан, ученици се труде да својим иницијативама и приједлозима значајније утичу на школски живот. Пажњу, такође, заслужује и рад Дебатног клуба, спортске секције и, посебно, литерарне секције, чијим радом смо веома задовољни, захваљујући, прије свега, стручном и осмишљеном раду и прегалаштву проф. Снежане Грујичић. Најквалитетнији и најбројнији чланови пље-ваљских спортских клубова су управо наши ученици, од којих су неки и чланови државне репрезентације (ру-комет, фудбал, карате) на које

смо заиста поносни. •Господине директоре, на

крају нашег разговора, реците нам како гледате на будућност наше школе?

Са оптимизмом! Досада-шњи веома добри резултати нашега рада, наша богата традиција, базирана на сто-годишњем искуству, бројан, стручан и по свему угледан и сложан наставнички колектив и очекивана ученичка попу-лација, чврста су гаранција наше лијепе будућности.

Разговарали:Л. ЂАЧИЋ и Ј. ЛУЧИЋ

Наставак са стр. 1

Из наше прошлости

Средња стручна школа баштини богату традицију и једна је од најстаријих средњих школа у Републици. Опште је познато да је Пљеваљска гимназија основана и отпочела са радом прије више од сто година, односно 1901. године. Послије дужих припрема први часови су одржани 5. новембра те године, по старом календару, односно 18. новембра, по новом календару. Међутим, широј јавности мање је познат податак да је те исте школске године, напоредо са организовањем и реализацијом гимназијског програма, за женску омла-дину организована настава прво из неких стручних предмета, а касније и из општеобразовних, тако да већ 1903. године у Пљевљима ради потпуна трогодишња женска стручна школа, под називом Девојачко – раденичка школа. Ова је школа радила у саставу Гимназије и није имала статус посебне, самосталне установе. Поред општеобразовних и стручних предмета извођена је и практична настава, те је ова школа имала све најбитније карактеристике стручне школе, па се с правом може тврдити да се и са средњим стручним образовањем отпо-чело исте године када и са гимназијским, односно да се његов почетак може везивати

за 1901. годину. По том основу, Средња стручна школа слави 18. новембар као свој Дан школе.

Временом је женској омла-дини било омогућено да се уписује у Гимназију, због чега је добрим дијелом опало интересовање родитеља и ученица за упис у ову школу, те је Девојачко–раденичка шко-ла престала са радом 1912. године. Укидање школе текло је постепено, што се види из рјешења Јована Јовановића, министра иностраних дјела Србије, у коме, поред осталог, стоји „да се први разред... затвори од почетка 1912 /1913. школске године; Други и трећи разред те школе има се затворити у току даље две школске године“. Иначе, ова школа је имала управитељицу која је изводила наставу из стручних предмета, док су наставу из општеобразовних предмета изводили на-ставници Гимназије. Управи-тељица је формално била потчињена директору Гимна-зије, мада је у том погледу понекад било и озбиљнијих неспоразума, што се види из једног акта Илије Лалевића,

директора Гимназије, уп-ућеног Министарству ино-страних дјела Србије, у коме директор Гимназије нагла-шава да „Девојачка школа у Пљевљима не постоји као засебан завод, него као филијала Гимназије... те да је потребно да управитељица у свему слуша директора“.

Даљи развој стручног образовања прекинут је почетком балканских и Ісвјетског рата и наставља се по свршетку тих ратова. Између два свјетска рата у Пљевљима је радила занатска школа, али о њеном раду постоји врло мало података. Та је школа обновљена 1945. године и радила је под називом Средња школа за ученике у индустрији и занатству.

О раду Стручне школе за ученике у индустрији и занатству, која је под тим називом радила у времену од 1945. до 1958. године, нема скоро никаквих поузданих података. Крајем педесетих, по закључку ЦКСКЈ, који је у то вријеме и за тадашњу државу био обавезујући, стручно образовање радника пренесено је у надлежност радних организација, одно-сно предузећа. У складу са таквим опредјељењем, боље рећи директивом и на основу њега донесеним законом, Скупштина општи-

не Пљевља донијела је 1958. год. одлуку о укидању стручне школе за ученике у индустрији и занатству. Након тог одмах су основани центри за стручно образовање у тадашњим пљеваљским предузећима од којих су највећи били у Руднику угља, Руднику „Шупља стијена“ и ШИК-у „Велимир Јакић“. Радом центра у Руднику угља руководио је Милован Перуничић, у „Шупљој сти-јени“ Мирко Чабаркапа, а у „Велимиру Јакићу“ Ђорђије Петровић. Према казивању Милисава Лековића, који је тада радио у општинским органима надлежним за по-слове образовања, о завршетку школовања за ученике који су већ били завршили не-ки разред у већ укинутој стручној школи требало је да се брине тадашњи Раднички универзитет, али он те послове није одмах преузео, па су се ти ученици дошколовавали у Центру за стручно образовање при ШИК-у „Велимир Јакић“. У току тих неколико година, када је стручно образовање било испарцелисано и одвојило

ОД ДЕВОЈАЧКО-РАДЕНИЧКЕ ДО СРЕДЊЕ СТРУЧНЕ ШКОЛЕ

На традицијама стогодишњег искуства

Напоредо са организовањем гимназијског програма, 18. новембра 1901. год. организована је настава и за женску омладину, тако да већ 1903. год. у Пљевљима

ради потпуна трогодишња женска стручна школа, под називом Девојачко-раденичка школа.

Школа је имала све карактеристике стручне школе, па по том основу и Средња стручна школа слави 18.

новембар као свој Дан школе.

Наставак на стр. 3

Промјене у образовном систему највише су захватиле стручне

школе. Оцијењено је да садашњи систем не омогућава квалитетну

стручну оспособљеност ученика.

3СредњошколацНовембар 2007. године

се у стручним центрима при већим предузећима, испоставило се да стручно образовање треба објединити и повјерити га школи, па је СО Пљевља донијела одлуку о оснивању Школе ученика у привреди. Та школа прво је радила у саставу Радничког универзитета од 1962. до 1965. године, а потом, од септембра 1965. годне, као самостална установа, када је за директора именован Љубомир Боровић, проф. Српскохрватског јези-ка, који је на тој дужности остао све до 1. септембра 1971. када се Школа ученика у привреди интегрисала са тадашњом Економском шко-лом.

Економска школа основана је рјешењем Народног одбора општине Пљевља, бр. 01 – 10665/1 од 6. јула 1960. године. За директора је именован Милош Гвозденовић, дипло-мирани економиста, који је на тој дужности остао до 13. јуна 1965. године, када је, врло млад, умро у 36. години живота.

Након извршених припре-ма које су трајале знатно дуже него што је било предвиђено, економска школа почела је са радом 19. новембра 1960. године и то у згради Гимназије, гдје су за ту намјену уступљене три учионице и двије помоћне просторије. Настава је изво-ђена у послијеподневној смјени. Услови за рад у згради Гимназије били су неповољни, те је школа у току другог полугодишта радила у просторијама тадашње Прве основне школе, а од сљедеће школске године премјештена је у стару зграду Гиманзије гдје се и сада налази.

Те прве школске године Економска школа је имала само четири радника у сталном радном односу: Милоша Гвозденовића, директора; Бе-ћира Ченгића и Милорада Шубарића, дипломиране еко-номисте и наставнике стр-учних предмета и Обрада Да-ниловића, секретара. Наставу из већине опште-образовних предмета изводили су на-ставници Прве основне школе.

У први разред су уписана три одјељења са укупно 115 ученика. Наставу су изводили сљедећи наставници: Саво Стевовић, проф. српско-хрватског језика; Зорица Ђуровић, проф. француског језика; Јован Лаушевић, проф. историје; Милорад Шубарић, дипломирани економиста; Бећир Ченгић, дипломирани економиста; Љубинко Бајић, проф. математике. Од укупно уписаних 115 ученика у први разред, на крају школске године разред је завршило 85 ученика, док је 30 ученика понављало.

У току првог полугодшта шк. 1960/61. године уписани су и први полазници До-писне економске школе у двогодишњем и четво-рогодишњем трајању. Оснивач ове школе био је Републички одбор Савеза бораца Црне Горе, а за директора је име-нован Јакша Новаковић. Та школа покривала је територију читаве Црне Горе, а за сјеверно подручје имала је

три своја пункта са сједиштем у Иванграду, Бијелом Пољу и Пљевљима. У поменута три пункта било је уписано око 500 полазника. Испити за све полазнике полагани су у Економској школи у Пље-вљима. Полазници ове школе били су радници запослени у тадашњим предузећима и друштвеним службама који за своје радно мјесто нијесу имали по-требну стручну спрему.

Сљедеће и наредних шко-лских година у Економску школу у први разред се уписивало знатно више ученика, од четири до седам одјељења, тако да је шк. 1970/71. године, пред ин-теграцију са Шко-лом ученика у привреди, имала 18 одјељења, односно 594 уписана уче-ника.

Напоредо са тим и у сразмјери са повећањем броја ученика повећавао се и број наставног особља и осталих радника. Временом се овај млади наставнички колектив усталио и стаби-лизовао и постизао из године у годину запажене резултате.

Директори економске школе били су: Милош Гво-зденовић, дипломирани економиста (1960. до 1965.); Милован Перуничић, про-фесор српскохрватског језика (1965. до 1967.) и Милош Ста-ровлах, професор историје (1967. до 1971.).

Економска школа и Шко-ла ученика у привреди инте-грисале су се 1971. године

и од тада, тачније од 1. септембра 1971. године, раде под називом Школски центар Пљевља. За директора нове школе, односно Школског центра, именован је Милош Старовлах, дотадашњи дире-ктор Економске школе, а за помоћника директора Љубо-мир Боровић, дотадашњи директор Школе ученика у привреди. Те школске године у ову школу је у све разреде уписано 39 одјељења, односно 1247 ученика. Настава је извођена у згради бивше Економске школе и Прве основне школе, у којој је већином извођена настава за ученике школе – КВ раднике. Сљедећих година број ученика ове школе се знатно повећао, тако да је, на примјер, шк. 1975/76. године наставу поха-ђало 1547 ученика.

У оквиру тако интегрисане школе, поред економске струке, на којој се од шк. 1971/72. године уводи ново занимање (туристички техничар), уче-

ници су се школовали на бројним занимањима на нивоу трогодишње школе (трговац, конобар, аутоелектричар, РТВ механичар, аутомеханичар, бравар, металостругар, ме-сар, пекар, фризер, тесар, зидар, столар, варилац, електроинсталатер, водои-нсталатер, плетач, кројач). Сљедећих година постепено

су увођене и друге школе и струке четворогодишњег и трогодишњег трајања (маши-нска, електротехничка, гра-ђевинска, рударска, сао-браћајна) тако да је Школски центар крајем седамдесетих година израстао у велику школу са мноштвом струка и занимања.

Шкоски центар је 1975. године добио ближу одре-дницу у свом називу, те се од шк. 1975/76. зове Школски центар „Трећа пролетерска санџачка“, под којим ће називом пословати све до шк. 1978/79. годину, када се

интегрише са Гимназијом „Танасије Пејатовић“ у нову школу под називом Центар за усмјерено образовање „Трећа пролетерска санџачка“.

С обзиром да је дотадашњи директор, Милош Старовлах, 1975. године изабран за секретара Републичке заје-днице образовања, за новог директора Школе изабран је Саво Стевовић, проф. српскохрватског језика, који ће ту дужност обављати све до интеграције ове школе са Гимназијом „Танасије Пеја-товић“, односно до 1. септембра 1978. године, када је он прешао на рад у Републичку заједницу образовања.

Средином седамдесетих го-дина прошлог вијека дошло је до великих промјена у васпитно – образовном систему. Реформом постојећег система школства прешло се на тзв. усмјерено образовање, што је за посљедицу, поред осталог, имало и престанак постојања и гашења свих гимназија,

као врсте школе. У вртлогу тих збивања и промјена, послије скоро 80 година ра-да, нестаје и губи своје име и Пљеваљска гимназија. У складу са тим промјенама и по налогу државних власти, Школски центар „Трећа пролетерска санџачка“ и Гимназија „Танасије Пеја-товић“ интегришу се крајем

децембра 1978. године и од тада па све до шк. 1991/92. године послују као једна школа под називом Центар за усмјерено образовање „Трећа пролетерска санџачка“. Но, и поред тога, Гимназија је, ипак, сачувала основне контуре и своје програмско језгро, јер је у оквиру усмјереног средњег образовања било неколико образовних профила који су по својој суштини у великој мјери били слични ранијим гимназијама.

Нова школа је орга-низована по одредбама За-кона о удруженом раду, у то вријеме најважнијег зако-на, „малог устава“, како су га тада популарно звали. Школа је имала статус ра-дне организације (РО) са двије основне организације удруженог рада (ООУР) и то: ООУР Настава и ООУР Ђачка задруга. Оба ООУР-а и РО послуживала је радна заједница (РЗ) Заједничке службе. Сви поменути субјекти имали су статус правног лица. За главног директора, односно директора РО, именован је Милован Перуничић, проф. српскохрватског језика, за директора ООУР настава Радисав Џуверовић, проф. књижевности, а за директора ООУР Ђачка задруга Миле-нко Безаревић, проф. гео-графије. Руководилац РЗ Заједничке службе био је Момчило Вучетић, дипло-мирани економиста. Директор ООУР Настава имао је и два помоћника. Били су то: Драгоје Кнежевић и Момчило Бојовић, од којих је први радио у згради Гимназије, а други у згради Школског центра. Новооснована школа имала је око 2200 ученика, а наставу и остале послове обављало је око 150 радника.

У тако великој школи изразито хетерогеног састава тешко је било направити добру организацију рада и успјешно изводити наставу и остале активности. Настава је извођена у двије зграде,

међусобно удаљене, те ни стручни органи, посебно на-ставничко вијеће, нијесу могли радити у пуном саставу и као јединствен орган, па су постајала два наставничка вијећа (по зградама) и други слични паралелни стручни и, тадашњом терминологијом речено, самоуправни орга-ни. Посебан проблем пре-дстављао је и недостатак пословног простора, прије свега учионичког, те се та-да приступило изградњи нове школске зграде која је завршена шк. 1981/82. године. Та нова школска зграда, површине 2.600м2, лоцирана је у кругу Школског центра и физички, заједничким хо-лом, повезана са друге двије постојеће зграде. У то вријеме изграђено је и још неколико школских објеката који су у највећем дијелу били у функцији Ђачке задруге. Био је то заиста велики инвестициони подухват који је реализован захваљујући понајвише срећној околности што је тада на челу Републичке заједнице образовања био Милош Старовлах, бивши директор Економске школе и Школског центра, јер је Републичка заједница обра-зовања скоро у цјелости обезбједила средства за ову инвестицију.

Но, како спроведене про-мјене у образовном систему нијесу дале очекиване резултате, протеком петна-естак година приступило се враћању на ранији систем и структуру средњег об-разовања. Долази до дези-нтеграције постојеће школе из које се шк. 1991/92. го-дине издвајају Гимназија „Танасије Пејатовић“ и Школски центар, те од тада раде као посебне школе. За директора новоосноване гимназије именован је др Радисав Џуверовић, проф. књижевности, а за ди-ректора Школског центра Љубомир Боровић, проф. српскохрватског језика, ко-ји је ту дужност обављао до 1996. године, када је за директора изабран Милосав Грбовић, проф. руског језика и дипломирани правник.

Прве године по раздвајању. тј. шк. 1991/92. године, у Гимназију је уписано укупно 23 одјељења, од чега је било девет одјељења угоститељске и рударске струке, а у Школски центар 33 одјељења. У складу са Законом о средњој школи, Пљеваљска гимназија је ко-нституисана као гимназија општег типа (без смјерова), а Школски центар као Средња стручна школа са великим бројем струка и занимања. У сљедећих десетак година у први разред Гимназије уписивано је по пет одјељења, тако да је та школа имала просјечно по 20 одјељења или око 600 ученика, док се Школски центар у први разред сваке године уписивало по 14 одјељења, па је та школа просјечно имала по 45 одје-љења, односно око 1250 ученика годишње.

Од шк. 1998/99. године Шко-лски центар је пре-именован и од тада носи назив Средња стручна школа.

Милосав ГРБОВИЋ

Реформом система школства, средином седамдесетих година прошлог вијека, прешло се на

тзв. усмјерено образовање.Школски центар „Трећа пролетерска санџачка“ и

Гимназија „Танасије Пејатовић“ интегришу се 1978. године и од тада па све до шк. 1991/92. године послују као једна школа под називом Центар за усмјерено образовање „Трећа пролетерска

санџачка“.

Из наше прошлостиНаставак са стр. 2

4 СредњошколацНовембар 2007. годинеРијеч педагога

ДИДАКТИЧКИ ИМПУЛСИ У НАСТАВИ

Оцјена као подстицајно средствоОцјењивање

у ч е н и ч к и х знања једна је од основних ф у н к ц и ј а образовно ва-спитног рада у школи.

Не треба је схватити као самосталну и од образовно – васпитног процеса одвојену цјелину.

У традиционалној настави оцјењивање је било изнад наставног процеса, а било је и само себи циљ, умјесто да буде саставни дио наставног процеса. Одвајање оцјењивања од ученичког учења и читавог наставног процеса је немогуће, а у данашње вријеме и прева-зиђено. Оно мора бити саставни дио јединственог процеса, а примјењује се, поред осталог, и у циљу подстицања ученика на учење.

Под утицајем традици-оналне наставе још увијек влада схватање да се оцје-њивањем мјере само ученичка знања. Међутим, улога оц-јењивања је далеко већа. Прије свега, оцјењивањем се утврђује колико ученици напредују у раду, откривају се често и узроци заостајања, ученици се подстичу на учење, на сталан и систематски рад.

Колико је оцјена стиму-лативна видимо из ријечи Божа Павловића, који каже: „Оцјена је, према педагошком третману, средство којим се евидентира и вреднује радно залагање и знање ученика. Као таква она показује квалитативну и ква-нтитативну страну његовог рада, а то значи – треба да покаже колико је ученик

савладао градиво из неког наставног предмета и какво је то знање...“.

Колико ће оцјена подста-кнути ученике да активније уче зависи од низа фактора. Прије свега, зависи од са-мог наставника чија је ду-жност да практикује што чешћа оцјењивања, како би

активирао ученике, а тиме сузбио њихов кампањски рад.

Познато је да оцјена стимулативно дјелује на учење, међутим не и свака оцјена. Само она која је јавна и објективна подстиче на већу активност. Из тих разлога сваки наставник, поред тога што мора познавати технику објективног и реа-лног оцјењивања, мора водити рачуна о узрасним и индивидуалним особинама

ученика, јер сваки ученик доживљава оцјену на свој начин. Има ученика на које негативна оцјена дјелује подстицајно, док друге обе-схрабри и одражава се на њихов даљи рад.

Наставник је дужан да ученицима предочи како мо-гу постићи и добре оцјене, а не само слабе. Добра оцјена стимулише ученика, али не

и сваког. Има ученика који послије одличне оцјене, у извјесној мјери, запоставе учење. Обично то чине уче-ници који уче кампањски и само за оцјену. Посебно треба обратити пажњу и утицати на оне који су према оцјени равнодушни. Оцјена мора да подстиче, опомиње, похваљује

и јача вољу и радни елан.Испитивао сам став учени-

ка према оцјењивању, доброј

и лошој оцјени као мјерилу знања, навика и стечених способности. Одабрао сам четири питања и анкетом

испитао наклоност ученика према оцјени, као и то, како одличне, а како негативне

оцјене на њих дјелују.Прво питање гласило је:

Ако би могао-ла да бираш од двије школе (гдје се оцјењује и гдје се не оцјењује), коју би радије одабрао-ла?

Одговори на прво питање, по одјељењима, изнијети су у табели бр. 1.

Подаци из те табеле говоре да се мало ученика опредјељује за школу у којој се не оцјењује. Познавање ученика помогло је да закључимо да су то били они који су често добијали негативне оцјене. Стога би се одлучили, ако је то могуће, да похађају школу у којој се не оцјењује.

Од укупно 80 ученика, 63 одлучило је да и даље похађа школу у којој се оцјењује.

Наведени ученици су одлучно изабрали школу гдје се оцјењује, што указује на подстицајну улогу оцјене.

Друго питање гласило је: Како се осјећате када добијете негативну оцјену? Дате су двије могућности: Губим вољу за учење и трудим се да бих оцјену поправио.

Одговори на друго питање дати су у табели бр. 2.

Подаци из табеле показују какав је осјећај након добијене

негативне оцјене. У сва три одјељења приближно једнак

број ученика изјављује, да након негативне оцјене губи вољу, а исто тако труди се да оцјену поправи.

Треће питање гласило је: Када на постављено питање наставника добро одго-вориш шта би волио-ла? Дате су могућности: да те наставник похвали пред цијелим разредом за добро учење и да те наставник оцијени одличном оцјеном без похвале.

У табели број 3 дати су подаци о одговорима након трећег постављеног питања.

Наведени подаци из указују колико ученике привлачи добра оцјена, јер се велики број одлучује за њу након доброг одговора.

Четврто питање гласило је: Ако се у школи не би оцјењивало знање, да ли би и даље учио-ла? И у овом случају дате су двије могућности. Подаци о одговорима дати су у табели број 4.

Наведени подаци указују какав је став ученика према оцјени и колико би њих учило када би оцјене изостале. Очигледно преовладава ми-шљење да се учи због оцјене.

Из података добијених анкетом видимо да је већина ученика за школу у којој се оцјењује и за добру оцјену након одговора, јер би већина ученика престала да учи када се у школи не би оцјењивало. Преовладава мишљење да се учи због оцјене, те их негативна оцјена дестимулише, због чега губе вољу за учењем. Неке ученике негативна оцјена покреће да се посвете радним задацима како би оцјену поправили.

Радан КАРТАЛ

Шта значи учити активно?

•труди се да градиво разумијеш и повежеш

•повежи градиво које учиш са знањем које већ имаш

•учи читајући полугласно•при понављању читај само по-

двучене дијеловеКако организовати учење?

•учи што је више могуће на истом мјесту (у соби!)

•раздијели градиво на мање цјелине

•направи полугодишњу стра-тегију учења

•подвлачи битне дијелове•направи своје биљешке и скице•у дневном распореду мора бити

мјеста за одмор, забаву•учи континуирано, током

године, а не кампањски •прошетај се и буди физички

активан•не одлажи учењеКако повећати мотивацију?

•радуј се кад нешто научиш •сваки напредак пропрати

позитивним мислима•тражи занимљивости у градиву•награди себе кад оствариш

планШта не треба чинити у учењу?

•сјети се на вријеме да постоје провјере знања

•не размишљај током учења о страху од одговарања

•не постављај себи превелике захтјеве и неостварљиве циљеве

•не прекидај учење чим наиђеш на нешто што не разумијеш

•не буди малодушан/на због те-жине градива

•не одустај од учења због забаве или других послова

•не ослањај се превише на туђе биљешке

•не вјеруј својим друговима и другарицама да врло мало уче

•не одбијај помоћ и савјетеПрипремио: Р. КАРТАЛ

школски педагог

Како побољшати учење?УПРАВЉАЊЕ ЕМОЦИЈАМА У АДАПТИВНЕ СВРХЕ

Емоционална интелигенција - кључ успјехаТермин емоционална

интелигенција први пут су употријебили психолози са Харвадског универзитета 1990. године. Они су дефинисали емоционалну интелигенцију као скуп особина одговорних за успјешност сваког поје-динца. Емоционалне особине, значајне за успјех су сљедеће:

•емпатија (сажаљевање);•изражавање и разуми-

јевање осјећања;•контролисање темпера-

мента;•самосталност;•прилагодљивост;•омиљеност;•рjешавање проблема ра-

зговором;•упорност, оптимизам, енту-

зијазам, самомотивација;•љубазност;•њежност;•поштовање различитости.Истраживање понашања

одраслих на радном мјесту дало је неочекиване резултате. Установљено је да се они понашају слично као у време-ну када су били дјеца. Тако ситуација на радном мјесту подсјећа на дјечије игралиште. Особе код којих емоционалне и друштвене особине нису

изражене изоловене су од околине, слично као што дјеца одбацују своје вршњаке чије је понашање разметљиво или претјерано стидљиво.

Међутим, емоционална интелигенција не значи

само способност управљања сопственим емоцијама. Она подразумијеваи распознавање и разумијевање туђих емоција, али и способност одржавања међуљудских односа. Зато се емоционална интелигенција често поклапа са социјалном интелигенцијом која по-дразумијева способност ра-зумијевања и рjешавања проблема који укључују и међуљудске односе. Стога

емоционална интелигенција значи првенствено способност познавања осјећања и по-треба других, добру само-контролу, способност да се проникне у срж друштвене ситуације и мотива других

људи, толеранцију и спо-собност уважавања другачи-јег мишљења, као и способност вођења и доброг управљања.

„Свако од нас би морао да се од срца брине за друге људе. Ми смо то дужни. Не постоји нико међу нама коме неко није помогао. Увијек морамо да будемо спремни да узвратимо на оно што су нам људи подарили”.

Особине које посједује емо-

ционално интелигентна особа можемо препознати, али их не можемо мјерити. Емоционалне вјештине могу и морају да се уче.

„Свако се може наљутити - то је лако. Али наљутити се на праву особу, до разумне границе, у прави час, због исправног разлога и на исправан начин - то није лако“. (Аристотел, 4. вијек п.н.е.)

Посједовање емоционалне интелигенције изузетно је важно у односима родитеља и дјеце. Запажено је да је емоционална интелигенција већа тамо гдје су родитељи строги и истрајни у зах-тјевима, а мања тамо гдје су благи и попустљиви. Наша је култура отишла предалеко у покушајима да заштити дјецу од ствари од којих не би трeбало да буду заштићена. Превише разумијевања и сажаљења према дјеци може бити једнако штетно као и премало. Најбољи начин да се дјеца изборе са стресом и стрепњом је оптимизам и хумор који им једино могу пружити родитељи у својим домовима.

Биљана НЕНАДИЋ

ШКОЛА КОЈУ БИ ОДАБРАЛИ

ІѴ3 ІІІ1 ІІ4 УКУПНО

бр % бр % бр % бр %

Гдје се оцјењује 19 79,17 20 80 24 77,42 63 78,75

Гдје се не оцјењује 5 20,83 5 20 7 22,58 17 21,25

Табела 1

ОСЈЕЋАЈ НАКОН НЕГАТИВНЕ

ОЦЈЕНЕ

ІѴ3 ІІІ1 ІІ4 УКУПНО

бр % бр % бр % бр %

Губи вољу 13 54,17 12 48 13 41,94 38 47,5

Труди се 11 45,83 13 52 18 58,06 42 52,5

Табела 2

НАГРАДА ЗА ДОБАР УСПЈЕХ

ІѴ3 ІІІ1 ІІ4 УКУПНО

бр % бр % бр % бр %

Похвала 8 33,33 5 20 10 32,26 23 28,75

Добра оцјена 16 66,67 20 80 21 67,74 57 71,25

Табела 3

ШКОЛА У КОЈОЈ СЕ НЕ ОЦЈЕЊУЈЕ

ІѴ3 ІІІ1 ІІ4 УКУПНО

бр % бр % бр % бр %

Учио-ла бих 6 25 8 32 6 19,35 20 25

Не бих учио-ла 18 75 17 68 25 80,65 60 75

Табела 4

ТЕСТ: Провјерите своју емоционалну интелигенцију

1. Високо емоционално ин-телигентне особе јасно и без страха говоре о својим осјећањима;2. Заинтересоване су за осје-ћања других људи;3. Неуспјех им није препрека да наставе даље и покушају изнова;4. Раде нешто зато што то желе, а не због присиле и осјећаја кривице5. Реални су у процјенама

- некад оптимисти, а некад песимисти, у зависности од ситуације;6. Нису мотивисани материја-лним стварима, раде прве-нствено због властитог успјеха, а не због новца;7. Разумију невербалну кому-никацију;8. Не допуштају да их преплаве негативне емоције: туга, љутња, страх, срамота, кривица, бес-помоћност...

5СредњошколацНовембар 2007. године

Укратко

Актуелности

Министарство просвјете и науке Црне Горе и Центар за стручно образовање као партнери пројекта „Уна-пређење запошљавања путем стручног образовања“ (VET), који спроводи Њемачко дру-штво за техничку сарадњу (GTZ), организовали су од 24. 06. до 01. 07. 2007. год. студијско путовање у Савезну Републику Њемачку.

У делегацији ду били наставници и директори из седам средњих стручних школа Црне Горе, као и представници Центра за стручно образовање. Осим Средње стручне школе из Пљеваља у овај пројекат су укључене и три средње стру-чне школе из Подгорице, и по једна из Никшића, Будве и Тивта. Свака школа је имала по три представника, и то по једног наставника теоријске

и практичне наставе и директора. Нашу школу пре-дстављали су: Јагош Ненадић, наставник теоријске наставе, Раде Шарац, наставник практичне наставе и Богдан Раонић, помоћник директора.

Делегација Црне Горе је била смјештена у Хамелну, градићу близу Хановера.

На студијском путовању упознали смо се са системом образовања у СР Њемачкој. Између осталог, обрађене су теме:

•Дуални систем образовања у Њемачкој

•Модерни школски мена-џмент

•Настава у стручним об-ластима (грађевинарство, електротехника, машинство и аутотехника)

•Образовање код органи-затора обуке

•Образовање из области

ПРЕДСТАВНИЦИ СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА БОРАВИЛИ У ЊЕМАЧКОЈ

Значајне донације GTZ нашој школигастрономије

•Стручно образовање у је-дном модерном предузећу

•Чланови наше делегације су узели учешће у настави из стручних предмета у модерној стручној школи (техничка школа) у Хамелну.

Студијско путовање у СР Њемачку је само један дио активности у оквиру пројекта „Унапређење запошљавања путем стручног образовања“. Овај пројекат обухвата и значајне донације поменутим школама од стране GTZ-a, Њемачке владине организације. Од тих средстава, наша школа је у потпуности опремила модерну радионицу за општу машинску праксу. Осим тога, GTZ у сарадњи са Центром за стручно образовање и поменутим школама ор-ганизује и семинаре за наставнике. Од укупно пет семинара који су предвиђени да се реализују за наредни период, у октобру ове године одржан је и први петодневни семинар у Подгорици, на тему: „Настава орјентисана ка активностима“. Сврха овог семинара је да се у наставу стручних предмета уведу нови концепти и приступи којима се покушава на прво мјесто ставити активно укључивање и учешће ученика како би се процес учења учинио привлачнијим и ефикаснијим.

Сљедећи семинар је заказан за прољеће 2008. године.

Б. РАОНИЋ

Министарство просвјете и науке Црне Горе у сарадњи са Култур контактом Аустрија, већ четврту годину реализује пројекат ЕCO NET – наставни предмет - предузеће за вјежбу. У оквиру овог предмета ученици стичу практичне вје-штине примјењујући теори-јска знања стечена у редовној настави. Ове активности су дио практичне наставе за ученике трећег разреда који се образују за занимање економски те-хничар по новом наставном програму.

Ове године и наша школа се укључила у пројекат ЕCO NET. Путем импровизованог огласа за посао формирано је предузеће за вјежбу у коме је „посао нашло“ 15 ученика III разреда образовног профила

- економски техничар. Предузеће послује под име-

ном „ТИМБЕР-МОНТ“ ДОО са основном дјелатношћу - продаја на велико дрвета и грађевинског материјала. Обављене су активности везане за отварање жиро рачуна код Бизнис банке Аустрија, виртуелне банке која ради при вишој инжењерској школи у Бечу. Све новчане трансакције предузеће ће обављати путем електронског банкарства (е-banking).

Координатори пројекта су наставници економске гру-пе предмета: Нада Јовић и Миленко Шарац.

Реализујући наставу кроз симулацију пословања пре-дузећа, главни акценат из

назначене области је стављен на сам поступак оснивања и регистрације предузећа (назив, визуелни идентитет, регистрација код Сервис центра, отварање рачуна код пословне банке и пословни кодекс), организациону стру-ктуру предузећа за вјежбу, рад у секторима и пословање предузећа за вјежбу (служба општих послова, маркетинг, комерцијала, финансије и рачуноводство).

Наши ученици ће, највје-роватније, имати прилику да учествују на међународним сајмовима предузећа за вјежбу гдје ће бити у могућности да евалуирају свој рад кроз међународне пословне контакте.

Срђан РАДОВИЋ III1

ПРОЈЕКАТ ECO NET И У НАШОЈ ШКОЛИ

Основано предузеће за вјежбу

У нашој школи врло запажене резултате по-стиже рецитаторска сек-ција чији је руководи-лац професорица Стака Пријовић. Чланови секције традиционално учествују на општинским смотрама младих рецитатора.

Резултати постигнути на општинским такмичењима

омогућили су многим члановима ове секције учешће на републичким такмичењима рецитатора, одакле су се неријетко вра-ћали са неком од награда.

На Републичкој смотри рецитатора која је одржана у Беранама 2007. године, ученица Анка Одовић, освојила је друго мјесто.

С. ГРУЈИЧИЋ

Запажени резултати рецитатораИЗ РЕЦИТАТОРСКЕ СЕКЦИЈЕ

Поводом промоције ро-мана “Најближи љетњи-ковац”, познатог савреме-ног руског писца Валерија Маслова, 17. новембра 2006. године у школи је одржано књижевно вече.

О роману су говорили мр Исак Калпачина и сам аутор. Пригодан програм припремили су ученици наше школе и Гимназије.

М.Ш.

Промовисан роман Валерија Маслова

За пос-тигнуте резултате у области образо-вања и васпита-ња, Ср-едња стру-чна школа добила је 2005.

године највише општинско признање: Награду “20. нове-мбар”.

** *

Дире-ктору школе, Милосаву Грбовићу, уручена је 17. јануара 2006. год. награда “Октоих”, највеће државно

признање за постигнуте ре-зултате у области просвјете и науке.

** *

На пријему у Руској амба-сади у Подгорици, а поводом Дана државности Русије (11. јуна), присуствовао је директор Средње стручне школе Пљевља, господин Ми-лосав Грбовић.

Ријеч је о школи у којој је руски језик најзаступљенији на територији Црне Горе. Зато је амбасадор Јевгениј Герасимов поклонио Школи комплет књига и ДВД-ова, а директору грб Русије.

21. јуна 2007. године уручене дипломе “Луча”: Јелени

Бајчета (економски техни-чар), Марини Малиџан

(електротехничар рачунара), Марини Гвозденовић (еле-

ктротехничар рачунара), Дејану Кубуровићу (елек-

тротехничар рачунара) и Радовану Пушоњићу (машински техничар).

** *

Од 28. маја до 1. јуна 2007. године ученици трећег

разреда успјешно извели петодневну екскурзију на

релацији Београд, Војводина, Шумадија.

** *

Од 10. до 12. маја 2007. године у Средњој стручној

школи одржан семинар директора средњих стру-чних школа Црне Горе у организацији Центра за

стручно образовање и Култур Контакт Аустрије.

** *

У организацији њемачке владине организације

ГТЗ, од 9. до 13. маја 2007. године одржан је курс из

предузетништва (ЦЕФЕ). Курс је похађало 20 ученика

завршног разреда - трећег степена стручности.

Средња стручна школа Пљеваља је ушла у ужи избор школа за примјену нових наставних планова и програма. Министарство просвјете и науке Црне Горе ради на изради информационог система у образовању Црне Горе и то у свим сегментима. Због тога је наша школа добила нову рачунарску опрему вриједну преко 45.000Є.

Ради се о лиценцираним хардверским и софтверским ко-м понен та ма новије гене-рације. Рачу- нарску опрему чини 28 ра- чунара, један нотебук ра- чунар, два д и г и т а л н а п р о ј е к т о р а , девет шта- мпача, један скенер, два п р о ј е к ц и о н а платна, бар код читач, бекап уређаји и четири УПС уређаја.

Од приспјеле опреме направили смо двије рачунарске учионице које ће бити намијењене за обуку ученика свих подручја рада. У школи се планира извођење курсева за запослене раднике, раднике појединих фирми као и за остала физичка лица.

В. АВРАМОВИЋ

Планирано је извођење курсева за запослене

раднике, раднике појединих фирми као и за

остала физичка лица.

Нова рачунарска опрема у школи

У организацији Министа-рства просвјете и науке Црне Горе, прошле године је одржано стручно путовање ван граница наше земље за ученике из свих крајева Црне Горе који су се истакли у ваннаставним активностима: семинари, љетње школе, дебатни клубови и сл.

Ученици су посјетили Ита-лију, Француску и Шпанију.Нашу школу на овом путовању

Стручно путовање у ШпанијуНАГРАДА ЗА ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

представљала је ученица Марина Сандић која се посебно истакла у раду Дебатног клуба школе, семинарима о штетном утицају дроге и сл.

Марина је била одлична ученица четвртог разреда наше школе образовног профила електротехничар рачунара.

Дио трошкове путовања финансирали су спонзори.

В. А.

6 СредњошколацНовембар 2007. годинеЛитерарна страна

Награђени литерарни радови ученика Средње стручне школе у 2006 – 2007. години

Више од десет година у Средњој стручној школи са успјехом ради литрарна секција која сваке године броји од десет до петнаест ученика. Чланови ове секције учествују на литерарним конкурсима широм земље и скоро увијек постижу изузе-тно запажене резултате. Они су освијетлили име наше школе не само на територији Црне Горе већ и на бројним савезним такмичењима.

Највећи успјех на савезном нивоу постигле су двије ученице ове школе: Тијана Чавић и Јелена Мартиновић. На конкурсима који је организовало Београдско издавачко предузеће „Zašti-ta press“ у оквиру акције – У служби заштите, у служби човека, Јелена Мартиновић је освојила прво, а Тијана Чавић

друго мјесто. Најзапаженије резултате на републичким литерарним конкурсима освојиле су ученице наше школе: Душица Мандић и

Јелена Мартиновић, које су добиле трећу награду на конкурсима који организује Министарство просвјете у сарадњи са Секретаријатом

за европске интеграције. Иначе, на свим конкурсима које организује НВО „Дјечији савез“ у Пљевљима, као и НВО „Бонум“, чланови литерарне секције Средње стручне школе су добитници неке од награда.

У том погледу најиста-кнутији, бивши и садашњи чланови литерарне секције у нашој школи су: Тијана Чавић, Селма Шљука, Душица Мандић, Јелена Мартиновић, Данило Раонић, Ранко Лукић, Лазар Ђачић, Бојана Станојчић, Ана Лаловић, Јелена Бајчета, Катарина Ивановић, Милијана Ива-новић, Мејра Муратовић и Ермина Кордић.

У школској 2006-07. години шест ученичких радова је награђено на различитим литерарним конкурсима, а аутори награђених радова су два млада пјесника наше школе: Лазар Ђачић и Јелена Мартиновић.

Припремила:Снежана ГРУЈИЧИЋ

Зовем те, небо звјезданосилином своје младости!Зовем те да двери отворишза птиче што тек је стасaлои као феникс некадаиз пепела се поново родило.

Зовем те, небо звјезданода у јато што небу се узносипримиш још једну нову чланицу,примиш ту малу, младу птичицушто једино под твојим окриљемпостаће моћна и велика.

Та птица се висине не боји!Та птица је спретна и одлучнада сруши све своје окове,да разбије дијељења границеи постане понос у предјелуу коме се смјелост цијени, у коме небеске звјездицепостају путоказ другимакако се хрли ка вјечности,а човјек-човјеком осјећа.

Зовем те, небо звјездано,да бациш поглед на предјелес којих се увијек ширио мирисблаженства и прољећа,да бациш поглед на предиошто богатством природе привлачи,што мирисом мора одише,пространством поља опија,и снагом камена дозивасваког ко овдје доноси дио свог блага вјечногада с нашим га благом подјелии учини небо сјајнијими учини живот трајнијими љепшим од рајских вртова.

Зовем те, небо звјездано,јер једно другом требамо.Мени ширина свода плавога,теби топлина мојих обалаи богатство плодних долина којима земља благо дарује,да благо из њене утробе с небеским зрацима спојимо;да измиримо вјечне раздореи спојимо једном заувијекземаљске и небеске путеве;да срушимо међе крвавеи дарујемо једни другиманајљепши дио свода небескогкоји без нас не би ни постај’о.

Зовем те, небо звјездано,да малу, тек рођену птичицу,свом моћном јату придружиш!И видјећеш...Та из крви рођена птичица постаће најљепша звјездица на своду твоме звјезданом.

Јелена МАРТИНОВИЋ4. разред

Црна Гора и Европска унија

(3. награда на републичком такмичењу организованом поводом

Дана Европе, 9. маја)

Да ли си гледао некад рађање новог јутраСлушао пјесму неба док земљи умива лицеТрчао ливадом цвјетном, У росу заплео косе,А онда застао блаженДа овдје, гдје живот се изнова рађа,Пјесмом бескрајног мира напојиш жедно срцеДа ли си некад душу у крило ласте скрио,Небу се винуо плавом далеко од родног краја,Пред гладним вуцима био немоћна, плашљива срна,А онда , вјетром ношенДошао опет овдје, овдјеГдје Божија рука копрену магле скидаДа теби, путниче мали,Отвори предворје рајаДа ли си некад у ноћи бат својих корака слушоДок клизе ко жубор лишћаУлицом твог дјетињства,Минарет видио стари како се извија небу,Зов звона тројичких чуоДок сан те у загрљај стеже,А потом уснио срећан,у срцу носећи везуКоја те, ко љубав мајке,С Пљевљима твојим веже

Лазар ЂАЧИЋ1. разред

Везе(2. награда на литерарном конкурсу

поводом Дана општине Пљевља)

Ако ти затворе зореу страшну ноћну тамницуи пјесму твоје младостиу сузу скрију паклену,ако ти срећу сакрију тамо гдје туга говори,ако ме једном заувјекјецај твог срца прекори,пробуди ме из пјесме којуза тебе данас сањам,пробуди ме и ја ћу кренутиу борбу нову, паклену,борбу да тебе сачувамод страшне неке немани,граде - анђеле моје младости!

Ако ти прозоре однесуи слике неба плаветногу барјаке скрију крваве,ако ти ријеке замутеи понор страшни настане,ако све твоје ливадедолине плача постану,и само болни траговирадости твоје остану,пробуди ме из пјесме коју за тебе пишем ,пробуди ме и ја ћу кренутида сваку ти бору избришем,граде - анђеле вјечности!

Јелена МАРТИНОВИЋ

За тебе - граде мој(3. награда на литерарном конкурсу поводом Дана

општине Пљевља)

Живот пева у мени нешто лепо

Срешћемо се ми једног дана. На улици, на вратима обданишта, на распродаји намјештаја... кажем... срешћемо се. И питаћеш ме гдје живим, шта радим, имам ли дјеце... А себе ћеш питати: „Како јој оно бијаше име?“ У том тренутку чућеш глас професора, смијех ђака, шуштање бачених папирића и оно неизоставно: „Шта пита, шта пита?“ Како ће нам се тада учинити далеко вријеме када су наша имена стајала у школским дневницима, када смо дрхтали у ишчекивању да професор прозове, када смо сахрањивали своје бабе правдајући тиме често изостајање са наставе, када смо навијали за „Рудар“, пјевали хитове Жељка Јоксимовића и Марије Шерифовић, а потајно се смијали другарици која слуша оперу. Биће довољно само десет минута, десет минута обичног разговора, па да оживимо прву младост. А онда ћемо наједном ућутати... Ми, који смо увијек имали заједничке теме, ми, који нисмо познавали тишину, ми, који смо се свађали око тога ко ће доћи до ријечи... Ућутаћемо, зачуђени и збуњени у исти мах, ми, озбиљни пословни људи. Схватићемо да се вријеме не враћа, али да се ни прошлост не брише.Пишем писмени задатак који треба да буде доказ стечене зрелости. Пишем и размишљам... Мисли се стапају са акордима душе. Којим ћу путем кренути у будућност? Који је пут прави? Хоћу ли успјети да га препознам у лавиринту који се преда мном отвара? Ако и положим овај испит зрелости, хоћу ли успјети да га оправдам? Не знам, али осјећам, осјећам поново ону пјесму живота, пјесму која буди наду, одгони стрепњу и води ме замршеним стазама будућности. И опет кроз акорде живота чујем питање:

„Кога ће мој школски друг видјети у мени?“ Хоће ли у мени препознати скромну домаћицу која жури да спреми зимницу? Хоћу ли се једног дана уживјети у ту улогу, ја, која се данас ужасавам и саме помисли да може бити тако? И кога ћу ја препознати у њему - успјешног бизнисмена или разочарану скитницу? Никада не можеш бити сигуран шта живот носи. Ко зна? Можда ћемо бити обични, просјечни људи, управо они које статистичари узимају као примјер просјечности. Можда...Али ја данас не желим да тако буде. Не желим и зато се утапам у звуке музике која негдје из даљине у моје срце улази. Ти акорди живота обећавају ми нoве видике. Они ми обећавају да ћу успјети да се образујем, да напредујем, да постанем успјешна пословна дама која се пред својим школским другом никада неће застидјети. Далека пјесма живота из мога срца израња, у срце опет урања и све ми ово обећава. А разум, тај вјерни чувар на капијама срца, опомиње ме да неће бити лако. Знам... Али, борићу се! Борићу се том пјесмом срца која се појавила данас први пут, појавила да ми обасја бескрајне видике. Та пјесма је искра која ме покреће. Та пјесма је радост која не нестаје. Та пјесма

се појављује у пресудним тренуцима као што је овај. То је пјесма младости, јер само младост умије тако да пјева. И ја се тој пјесми предајем. Бићу упорна и увијек ћу звуке ове пјесме носити. А они ће и мене и све нас одвести до нечег што је лијепо, топло, вриједно. Само да пјесму у лутању свом не изгубим. Само да никад не одустанем. Живјећу од оних тренутака који су се десили јуче, чувачу их за овај тренутак данас и носићу их као амајлију за оно што ће се догодити сутра. Желим, хоћу, могу... То је рефрен пјесме мог срца. То је рефрен који чувам за будућност. Однекуд, ко зна одакле, израњају у овом моменту ријечи моје професорице: „Човјек који се унапријед предаје, човјек који без протеста прихвата сопствену судбину и не заслужује да му буде боље.“ Зато, само храбро напријед!И кажем - срешћемо се ми једном. На улици, на вратима обданишта, на распродаји намјештаја, на утакмици, на позоришној представи... кажем ...срешћемо се. И схватићемо у једном једином трену да младост никад не умире, да школски дани никад не нестају, да сиједе власи поглед не бришу, да пјесма срца никад не гасне и да школским данима морамо рећи ХВАЛА за све што јесмо и што ћемо једног дана бити.

Алдијана ТАЛОВИЋ IV2

(Писмени задатак из српског језика и књижевности на матурском

испиту 2007. године)

У зјенице Те сахрањујем,жеже ме пољупцима вјетардок се додири наши растају.Купујем Твој осмјех за једну тајну,а прсти нам умиру загрљени.

Фадлија ШАБАНИЋ

Прољеће ми немире разложило,сумње се у слутње разбукталеОд Његовог даха.Чежњу ми пољупцем бехара пробудилои вјетру бих косу даровала,У част Његову.

Фадлија ШАБАНИЋ

Растанак

Реквијем за прошлост

Јесењи данЧујеш ли?Чујеш ли шапат таме која се над градом диже?Видиш ли?Видиш ли тамни облаккоји на небу пишепосљедњи поздрав љетуи маглу у госте зове?Осјећаш ли?Осјећаш ли даљине новеиз којих израња слутњада више ништа нијеко што је јуче било?Знаш ли?Знаш ли да се тама и на мој спустила длан?Ја нисам она стара.Ласта је на меком крилуоднијела и мој сан.

Милијана ИВАНОВИЋ1. разред

Ученица Јелена Мартиновић и професорица Снежана Грујичић

7СредњошколацНовембар 2007. године Литерарна страна

ААКЦИЈА

Морална осуда без акције није довољна, а за акцију притив зла потрeбно је прићи томе злу, испитати све узроке и дубоке корене тога зла да би му се нашло лека.

О петпарачкој литератури

АЛКОХОЛ

Ко ракијом тугу лечи, тај не оздравља од туге, него умире од ракије.

Прича о кмету Симану

Алкохол, најкраћа и најва-рљивија илузија у кратком и варљивом животу.

На Дрини ћуприја

ББЕДА

Шта вреди имати много и бити нешто, кад човек не може да се ослободи страха од сиротиње, ни нискости у мислима, ни грубости у речима, ни несигурности у поступцима, кад горка и неу-митна а невидљива беда прати човека у стопу, а лепши, бољи и мирнији живот измиче као варљиво привиђење.

Травничка хроника

БИРОКРАТИЈА

Кад једна власт, а са њом и један ред ствари, дотраје и ослаби да почне да се руши, њени службеници не само да олињају оделом и опремом, него се однекуд и физички промене. Утањи им се глас, узнемири поглед, повију леђа и колена, као да им нека не-видљива таваница изнад главе не да да се исправе. У таквим прелазним временима сви се односи помере.

Свадба

БОЛ

И нема друге истине до једне: бола, ни друге ства-рности до патње, бола и патње у свакој капљи воде, у свакој влати траве, у сваком бриду кристала, у сваком звуку жива гласа, у сну и на јави, у животу, пре живота, а ваљда и после живота.

Немири

БОРБА

Све што живи проклето је на борбу без краја. Море и крш, семе у земљи и ветар и животиње заједно са људима. Редају се светло и мрак и измењују ветри с тишинама, али борба не престаје да се бије.

Немири

Човек може и од једне речи да живи само ако у њему има још решености да се бори и

борбом одржава у животу.

Травничка хроника

ВВАРКА

Има варки које значе истину једног тренутка.

На камену, у Почитељу

ВЕЛИЧИНА

У томе, изгледа, и јесте један од знакова величине великих да сагледају проблеме и траже им решење док се они пред већину људи још нису ни поставили.

Светлост Његошевог дела

Смрт брише само нестварне величине, а истинске учвр-шћује и уздиже.

Говор на академији поводом стогодишњице смрти Вука

Караџића

И врлине једног човека примамо и ценимо потпуно само ако нам се указују у облику који одговара нашим схватањима и склоностима.

Травничка хроника

ВЛАСТ

Чим једна влада осети потребу да својим грађанима путем плаката обећава мир и благостање, треба бити на опрезу и очекивати обрнуто од тога.

На Дрини ћуприја

ГГОРЧИНА

Горчине се не треба бојати; горчина значи растанак; а растнаци су неизбежне станице на путу ка савршенству.

Летећи над морем

ГРЕХ

И греси имају свој ранг.

Пакао

ГУБИТАК

Са најбезнаднијим губи-цима човек се најлакше помири.

Ex Ponto

Губити је страшно само тако дуго док се не изгуби све,

јер губити мало доноси жалост и сузе; и док год можемо на преосталом мерити величину изгубљеног тешко нам је, али кад једном изгубимо све онда осетимо лакоћу за коју нема имена, јер је то лакоћа превеликог бола.

Ex Ponto

ДДАРОВИТОСТ

Од природе нарочито обдарена створења често изазивају судбину, смело и не-смотрено.

На Дрини ћуприја

ДЕТИЊСТВО

Целог се века лечимо од не-срећног детињства.

Прозор

Деца су често безобзирна у изражавању како одрасли могу да буду само у мислима.

Госпођица

ДОБРОТА

Ко добро чини, од њега свак још више добра очекује.

Травничка хроника

ДОСАДА

Људи мале памети ретко се боје да не буду досадни.

Реч на саветовању уредни-штва омладинских новина

ДУГОВЕЧНОСТ

Ко је дуга века тај надживи све па и своје заслуге.

Травничка хроника

ЂЂАВО

Наши су доживљаји често тако замршени и тешки да није чудо што их људи правдају учешћем самог Са-тане, настојећи тако да их објасне или бар учине лакше подношљивим.

На Дрини ћуприја

ЕЕУФОРИЈА

Кад год човек осети потпуно задовољство са собом, са свим око себе и са оним што је било и што ће бити, то представља за њега опасан тренутак, пот-пуну демобилизацију оног најнужнијег, минималног опреза који је везан са постојањем и одржавањем сваког живог бића. У таквом тренутку пуне еуфорије, кад осећате потребу да према сваком будете љубазни и поверљиви, наилазе на вас неприметне ситне или крупне непријатности.

Аутобиографија

Припремила:Снежана ГРУЈИЧИЋ

Андрићев азбучник

Count your blessing instead of your crosses;Count your gains instead of your losses;Count your joys instead of your woes;Count your friends instead of your foes;Count your smiles instead of your tears;Count your courage instead of your fears;Count your full years instead of your lean;Count your kind deeds instead of your mean;Count your health instead of your wealth;Count your God instead of yourself.

If life is a Game, These are the rules

Ако је живот игра, ово су правила

Будите захвални због благо-слова који сте добили умјесто бригаБудите захвални због добитака умјесто губитакаБудите захвални због радости умјесто тугеБудите захвални због прија-теља умјесто непријатељаБудите захвални због осмјеха умјесто сузаБудите захвални због храбрости умјесто страховаБудите захвални због успјешних година умјесто неуспјешнихБудите захвални због добрих дјела умјесто злихБудите захвални због здравља умјесто богатстваБудите захвални Богу умјесто себи.

Дрога је зло - ја нећу то

(1. награда на литерарном конкурсу)

Застани...Само на секунд застани

Неми чувару подземља...Мој друже немирни

Застани...На путу свом до понора...

Пружи ми руку рањенуОд многих смртних убода

Које си сам себи задаоТражећи нектар вечности

У горкој чаши отрова...Пружи ми руку немоћну

Старче, са лицем детета...Ја сам твој друг и брат...

Где сам те то изгубио?Ми смо одрасли заједноПратећи игру лептира.

Ми смо безбрижно пливали Пучином дечијег спокоја.

Ми смо за светлост рођени,Ми смо сновима вођени

Летели небом без облака!Ми нисмо деца сумрака!

Ко те је у понор одвео,Сред сјајног врта Едемског

Горку ти нудећи јабуку?Ко ти је за секунд радости

Године пакла донео?

Врати се, птицо рањена!Мали мој ноћни лептиру,

Врати се нашим пољима...Међ наше рајске вртове...Та стаза којом си кренуоВоди у паклене поноре...

Та светлост што стално ти измиче

Лажна је светлост Содоме, Варљиви тунел Гоморе...

Градова огњем спаљених,Градова што у паклу нестају

И увек из пакла изроне

За неке нове поморе,За неке нове Содоме,И неке нове Гоморе...

Знам...Мрзиш ме јер нисам рекао

- хоћу!Јер нисам кроз таласе мртве

Газио црну воду,Твог пакла постао део...

Мрзиш ме јер нисам хтеоСа тобом у смрт поћи...

Али знам...Моја ти рука треба,

А мени -Безбрижни поглед твој...

Видиш ли...Видиш ли руку пружену

Која ти нуди спас?Чујеш ли ...

Чујеш ли у маглиСтарог другара глас?

Врати се у своју луку, Мој сјајни залутали броде!

Врати се младости нашојДа прамце ти загрлим модре...

Знаш ли ...Твоје ме ране још боле...

Не бој се!Нећеш потонути...

Нећеш!Чува те шапат усана

Које за тебе моле...

И кад завршим кроз мисли скитање

Са сузом у оку дочекам свитање,

У соби празној једно је питањеГде си сад...

Лазар ЂАЧИЋ

2. разред

Човјек...Колико бола, и туге, и грча,у ту једну ријеч може само стати...И колико снова, радости, спокојства,проста ријеч - ЧОВЈЕКможе души дати...

Човјек...Кол`ко нечовјештва, грубости, незнања...

Човјек

Сломљено срце

Изгубила сам комадиће срцаи сад се питам да ли су и били.Изгубила сам нешто само твојеи сад се питам вриједи ли тражитиизгубљене бисере у океану бесмисла.

Изгубила сам нешто што јесамо теби припадало,и само са тобом хтјело трајати,а сад се расуло као ваза од кристалана милион ситних комадићакоје ти не желиш сакупљати јер мислиш да се туђе срце без борбе може добити.

Изгубила сам благоса којим си се ти хтио играти,јер живот је за тебе игра,искрено срце играчкаи зато га нисам успјелапред буром времена сачувати.

Изгубила сам комадиће срца и сад се питам да ли су и били.И хоће ли икада више битинешто што је било твоје.Јер срце не можеш сачувати.За то је потребно двоје.

Катарина ИВАНОВИЋ1. разред

by Cherie Carter-Scott

Превео: Жарко Анђелић

у тој једној ријечи увијек ћеш срести.И колико љубави, њежности, топлине...која ће ти душу до неба одвести...

Човјек...Колико наличја и колико

лица...Кол`ко странпутица и божанских стаза...Колико истине и колико лажиупредених чврсто у животне нити...

А опет...Човјек сам... и знам -- тешко је човјек бити!

Мејра МУРАТОВИЋ, I1

8 СредњошколацНовембар 2007. годинеСјећања

ДР САВO СТЕВОВИЋ: ПРОМЈЕНЕ У СРЕДЊОШКОЛСКОМ СИСТЕМУ КРАЈЕМ ПРОШЛОГ ВИЈЕКА

До реформисане наставе упркос отпоримаШколске 1973/74. године

изабран сам за професора српскохрватског језика у Школском центру у Пљевљи-ма. Тадашње општинско ру-ководство, на разне начине, покушавало је да ме врати у Завод за просвјетно-педа-гошку службу. Ја сам био искључив, а да ме оставе на миру помогао ми је мој друг и пријатељ, директор Школског центра, Милош Старовлах.

Наставу српскохрватског језика организовао сам у првом разреду Економске школе, у пет одјељења, и у по-слијеподневној смјени. Било ми је лијепо, и почео сам да истражујем путем тестова ка-кво знање доносе ученици из појединих основних школа и колико су моје раније оцјене о квалитету наставе у основним школама биле реалне. Професор Милосав Грбовић, мој друг и пријатељ из Завода за просвјетно-педагошку службу, пронашао је у ”Политици” конкурс за специјализацију наставе на Филолошком факултету у Београду, након чега се, ако се сви испити успјешно положе, може тражити теза за одбрану доктората. Нијесам се много двоумио, иако је током двије године специјализације било потребно слушати предавања, четири пута по петнаест дана и сносити велике материјалне трошкове.

Директор Школског центра ми је помогао, омогућио ми одсуствовање са наставе, надокнађивао ми је и друге трошкове, те сам у року за-вршио специјализацију и стечена знања преносио у наставу. Морам да истакнем да сам имао и добре ученике, већином дјевојчице, па ми је настава била нека врста ре-креације.

Био сам одлучан да ни-кад више не преузимам неко руководеће мјесто у обра-зовању, на примјер, дире-кторско.

У јуну 1975. године Милош Старовлах био је изабран за секретара Самоуправне интересне заједнице усмје-реног образовања Црне Горе.

Тих дана много се говорило о реформи образовања на основу докумената Десетог конгреса Савеза комуниста Југославије. Припреме за реформу текле су споро. Велики отпор пружала је интелигенција, кадрови класично образовани, а осо-бито Удружење гимназија Црне Горе. Нико није читао програмска документа ни ступао у сукоб са Савезом комуниста, али су нападали Стипа Шувара, мукло, скри-вено, чак и на личној основи. Нијесу га звали на јавне скупове да изнесе оно што је у Резолуцији Десетог конгреса записано, нити су читали књигу ”Учити за живот”, коју је издао ”Рад” у Београду и коју је за Уједињене нације приредио Едгар Фор, познати француски интелектуалац и некадашњи премијер.

У таквим околностима пљеваљско руководство има-ло је могућности: или да

оспори Милошу Старовлаху, вр-ло успјешном п р о с в ј е т н о м раднику и дире-ктору одлазак у Титоград или да нађе новог човјека који ће водити Школски центар и организовати реформу.

К а д р о в с к а основа за рефо-рмисану наставу била је танка. У стручним шко-лама наставу су организовали и нестручни ка-дрови, слаби ма-jстори, побјегли из предузећа, јер нијесу мо-гли тамо да остварују све сложеније задатке. У школама није било радионица. Настава се вербало одвијела. Средње школе су биле мобилне, особито стручне, примале су све што је завршило основну школу. Велики притисак је био за упис у гимназије. Тамо су хтјели да се упишу сви, без обзира на успјех.

Крајем јуна 1975. године Основна организација Савеза комуниста Школског центра одржала је састанак. Након обављених разговора у Ску-пштини општине Пљевља и друштвено-политичким организацијама, професор Есад Тахировић је дао предлог да се за директора Школског це-нтра ”Трећа пролетерска са-нџачка” изаберем ја, и поред чињенице да је конкурс већ био истекао. Једино сам ја био против. Имао сам за то много разлога. Мирко Чабаркапа са групом иста-кнутих комуниста био је јасан: ”У партији се не могу одбијати задаци, поготову кад је овакво вријеме, а то што је конкурс истекао, ми, као организација, сносимо одговорност.”

Био сам затечен овим ста-вом, а посебно повјерењем које ми даје Основна организација Савеза комуниста.

У октобру 1975. године Заједница стручних школа Црне Горе организовала је студијску групу: Рамо Дукај из Улциња, Гавро Спахић из Бара, Бранко Бабић са Цетиња, Милован Павићевић из Мојковца, Никола Xуовић из Херцег Новог и Саво Стевовић из Пљеваља, која ће, према договору са репу-бличким оранима Црне Горе и Србије, обићи по неко-лико школа у Новом Саду и Београду. Руководилац гру-пе био је Никола Xуовић. Обилазили смо оне школе које су, по мишљењу просвјетних органа, постигле одговарајуће резултате: Школски центар ”Ђорђе Зличић” из Новог Сада, Медицинска школа из Новог Сада, Машинска школа

из Новог Београда, Текстилна школа из Београда и Друга гимназија из Београда.

Након обиласка и раз-говора са наставницима и инструкторима тих школа, забиљежили смо оно што је представљало одређене ре-зултате и вратили се у Црну Гору.

Утиске свих чланова групе, по предлогу Николе Xуовића, објединио сам ја и доставио их Заводу за школство Црне Горе. Речено је да ће бити објављени у часопису ”Васпитање и образовање”, али од тога није било ништа, јер се ни у Заводу за школство нијесу

сви залагали за предложену реформу, али против ње нијесу иступали.

Оно што сам ја запазио, реформа је имала резу-лтате тамо гдје је била инко-рпорирана у привреду. Школски центар ”Ђорђе Зличић” у Новом Саду имао је најбоље инструкторе из привреде и остварио је ма-ксималне резултате. Држао је угоститељски објекат ”Старо здање”, салон за уљепшавање штампарију и сервис за прегл-ед и оправку моторних возила. У салону за уљепшавање и мршављење радиле су инструкторке из Румуније. Плате су инструктори пра-ктичне наставе добијали према резултатима рада. Тако је било и осталим одјељењима практичне обуке. Слично је било и у школама у Београду.

Схватио сам да се и у Пљевљима тако нешто може организовати и опредијелили смо се за три дјелатности: угоститељство, које је орга-низовао Аско Хаџалић, изградња парног гријања, у организацији Абдурахмана Љумића и оправка школског намјештаја, за коју су били задужени Будо Цупара и

Мијо Старчевић. Школи је дата сала Дома ку-лтуре у коју смо много средстава у л о ж и л и . Настава за уго-ститељство је тамо органи-зована, резу-лтати наставе су били добри, али је одржавање објекта тражи-ло велика сре-дства. Група ученика, коју је водио Абду-рахман Љумић, конкурисала је, под шифром, за изградњу парног грија-ња у Термо-електрани у Пљевљима и, као

најповољнији извођач, добила радове и обавила изградњу.

Ученицима на пракси обе-збиједили смо заштиту на раду и неку врсту оброка - литар слаткога млијека дневно.

У Центру су вођене жучне расправе о награђивању инструктора и ученика. Сви су хтјели дио, иако су само одређене групе радиле. На овај начин, пошто им то није ваљано плаћено, хоћу да се захвалим поменутим инструкторима и њиховим ученицима за ваљано оба-вљени посао. Наши ученици, посредством ”Инекс-туриста” из Београда, обављали су

у г о с т и т е љ с к у праксу у Златној обали у Сутомору. О ученицима на пракси у Златној обали тамошње руководство има-ло је само ријечи похвале.

На списковима Завода за запо-

шљавање у Пљевљима било је 120 кандидата са завршеним трећим степеном стручности, без наде да нађу било какав посао. Рудник угља у Пљевљима, за потребе Термоелектране, припремао се да повећа производњу уг-ља, али није имао довољно кадрова, особито руковалаца рударсих и грађевинских ма-шина.

Ишао сам неколико пута на састанке стручних органа Рудника угља и Термо-електране и договорио се са њима да се направи елаборат и програм за припреме кадрова, који би учили стручне предмете код оних ди-пломираних инжењера чији ће радници, након успјешног школовања, бити.

Образовали смо стручну групу: Лука Јеловац, дипл. грађ. инжењер, Донко Секу-ловић, руководилац за кад-рове у Руднику угља и Саво Стевовић, директор Школског центра, која ће обићи руда-рске басене у Тузли и Обреновцу и информисати се како они припремају кадрове за рударске потребе. Од професора и директора

”Индок” центра Бор, Или-је Дурковића добили смо елаборат и програме о при-премању рударских кадрова у Бору.

Директор Завода за запо-шљавање из Пљеваља Ке-мал Чоловић издвојио је дио средстава и усмјерио их за преквалификацију незапослених који су били завршили трећи степен стру-чности. Кад смо припремили елаборат и програме које су усвојили стручни ор-гани Рудника угља и Тер-моелектране у Пљевљима, договорено је: да Рудник угља и Термоелектрана одреде дипломиране инжењере - инструкторе практичне наставе који ће ученике припремати за рад; да се обука кадрова обавља само из струке и на машинама са којима се организује производња; да се образује свих 120 кандидата и прате током обуке; да се само најбољим кандидатима обезбиједе мјеста у Руднику угља и Термоелектрани; да им се обезбиједи заштита на раду и топли оброк; да се избацују са обуке они ученици који крше правила у Руднику и Школском центру; да се избачени ученици бришу са спискова незапослених; да Рудник угља, Термоелектрана и Завод за запошљавање међусобно договоре плаћање инструктора практичне на-ставе; да Школски центар обезбиједи просторије за одржавање теоријске на-ставе, а Рудник угља и Термо-електрана да плате набавку неопходних кабинета за наставу стручних предмета.

Сву штету коју направе ученици у просторијама школе, у погонима Рудника угља и Термоелектране да плате родитељи ученика, односно Завод за запо-шљавање. Припреме предава-ча и инструктора извршиће управа Школског центра.

Стручни кадрови Рудника угља и Термоелектране мак-симално су се ангажовали и највећи број уписаних ка-ндидата за годину дана стекли су сертификате за руковање рударским и грађевинским машинама, које је верификовао Секретаријат за просвјету и науку Црне Горе.

Били су задовољни сви у овом образовном циклусу. Нико није могао да оптужује некога што кадрови нијесу ваљано припремљени за по-слове које обављају.

На крају, морам истаћи да је реформа успјела, дјелимично или потпуно само тамо гдје су осигурани потребни услови и стручни кадрови.

За успјех овога пројекта, сад након толико година, желим да се захвалим тадашњем руководству Рудника угља и Термоелектране: Богољубу Крсмановићу, Миодрагу Аћимовићу, Луки Јеловцу, Донку Секуловићу и мојим сарадницима у Школском це-нтру.

Припреме за реформу текле су споро. Велики отпор пружала је интелигенција, кадрови класично образовани, а особито Удружење гимназија Црне Горе. Нико није читао програмска документа ни

ступао у сукоб са Савезом комуниста, али су нападали Стипа Шувара, мукло, скривено, чак и на

личној основи.

Др Савo СТЕВОВИЋ

Др Савo Стевовић

9СредњошколацНовембар 2007. године Сјећања

Директор школе, Милосав Грбовић, позвао ме да, као би-вши директор Школе ученика у привреди и Школског це-нтра, напишем прилог у виду сјећања о тим школама.

Наставу у Школи ученика у привреди организовао је школске 1964/1965. и 1965/1966. године Раднички универзитет по одлуци Савјета за просвје-ту Скупштине општине Пљевља. Наставу су изводили наставници градских школа и спољни сарадници из пље-ваљских предузећа у згради ”старог среског одбора”. Дире-ктор Школе био је Видоје Деспотовић, руководилац сек-тора за образовање одраслих у Радничком универзитету.

На сједници колектива

Школа ученика у привреди(1966-1971)

Радничког универзитета (23. марта 1965. године) примљени су у радни однос: наставник математике и физике (Радован Анђелић) и српског језика (професор Љубо Боровић).

Школске 1966/67. године Школа се осамостаљује. Пос-тепено се повећавао број на-ставника. Прво долазе Мирко Лончар и Милан Лончар, затим наставник Нада Лопушина, дипломирани економисти Милко Јовић и Ђука Ду-вњак, потом дипломирани инжењери машинства Млађен Чабаркапа и Вујош Дробњак, инжењери Душан Зиндовић и Мијо Бујишић, наставник Арслан Хаџалић, професор Мила Дајевић, апсолвент Велимир Лучић и студенти машинства Вања Кујунџић и Миливоје Јакић.

У Школи се формирају одјељења трговинске и уго-ститељске струке. Наставу у тим одјељењима изводе професори Економске школе: Милева и Војо Ненадић, Фадила Ћулаховић, Зорица Бајић, Дурка Појатић, Ми-лован Перуничић и Момчило Бојовић.

У одјељењима металске струке предају техничари Хајро Рашинлић и Драго Шћепановић, инг. Обрад Чаба-ркапа и дипломирани инг. Манојле Џогазовић и Милорад Брашанац, а нешто касније долазе млади дипломирани

инжењери Ђокица Џуверовић и Фехим Јонуз. Наставу у одјељењима електро струке изводе дипломирани инг. електро струке Вукоман Симићевић и Радомир Лончар, а у одјељењима дрвноиндустријске струке дипломирани инг. Драгомир - Зеко Остојић и Бране Је-стровић и угоститељске стру-ке Рато Марић и Бахрија Ћосовић.

Одбрану и заштиту предају: професор Данило Кнежевић и наставник Момчило Попадић и љекари Слободан Божовић и Мишо Зарубица. Плејаду савјесних и вриједних хоно-рарних наставника и спољних сарадника завршавам са мојим драгим учитељем и наставником Ђорђијем Калазићем и професором Светозаром Шаровићем. Биће ми жао ако сам заборавио да поменем неког од предавача. Нијесам заборавио ни оне сараднике који су повремено ангажовани или су имали мали број часова, али их нијесам поменуо због ограниченог простора у овом листу.

Економска школа и Школа ученика у привреди спајају се у Школски центар 1971. године. Тако је Школа ученика у привреди први пут од свог оснивања добила своју зграду, саграђену на Читлуку уз Економску школу.

Пише:Љубо БОРОВИЋ

Дежурни наставник у Школи, Ђука Дувњак, у току одмора улази у зборницу. Узбуђен је.

- Друг директор, урадио сам нешто што није педагошки, а је-сте васпитно (па-уза). Ударио сам ученика ногом испод леђа.-

- Знам да није педагошки, али нијесам сигуран да је и васпитно - казао сам му.–

В и д ј е ћ е м о - рече Ђука. Ђу-ка је ударио ученика који се ”раширио” на излазним вратима и сп-речавао учени-ке да изађу. На срећу ”видјели смо” да се овакав инцидент никада више у Школи није поновио.

*** Ученици једног одјељења

трговинске струке изишли су из учионице и упутили се према споменику на Стражици. Са дневником у руци, наставник Мирко Марјановић посматра како ученици одлазе. Када су се вратили у школу за наредни час, ушао сам у њихову учионицу и саопштио им да наредног часа неће бити. Посло сам их кући да са родитељима или старатељима кроз један сат дођу у школу. Без ријечи

су изашли из учионице. У зборници сам се покајао, јер нијесам могао предвидјети како ће ученици реаговати.

Можда се тог дана неће вратити у школу. Размишљао сам како ће реаговати њихови родитељи. Да ли сам строго поступио јер сам знао да су у том одјељењу добра и пристојна дјеца?

Времена за размишљање више није било, родитељи су почели да долазе у школу. Учионица је била пуна, родитељи су сједели а ученици стајали. Када сам међу родитељима видио Илију Лопушину, ду-гогодишњег директора Ги-

Није педагошки, али јесте васпитномназије, који је дошао због синовице Ане ”свијет се око мене окренуо”. Родитељи су знали зашто сам их позвао.

Рекао сам им да је и наставник М а р ј а н о в и ћ могао поћи за ученицима и да се не врати у школу, јер је он хонорарни наставник за кога не могу брзо наћи о д г о в а р а ј у ћу замјену за наставу ара-нжерства у трговини. - Због тога сам, можда и погријешио што сам овако исхитрено и непромишљено реаговао. –

- Не, не, нијеси п о г р и ј е ш и о ! - Устао је Илија Лопушина и

наставио да говори: - Гледам ову дјецу, осјећам њихово кајање, и сигуран сам да се никад више неће усудити да се свете свом наставнику. –

- Нека си нас позвао, зас-лужили су казну - реаговали су родитељи.

Обистиниле су се ријечи Илије Лопушине. Можда сам заборавио, не сјећам се да је послије овог случаја неко одјeљење самовољно напустило часове.

Иако није имао педагошко образовање, предавач, инже-њер машинства Милорад Бра-шанац је познавао најважније педагошке принципе и на-ставне методе. Врло успјешно примјењивао је у настави принцип очигледности и на-ставну методу показивања. Са отписаних машина у Руднику угља доносио је у Школу по-једине дијелове, правио од њих колекцију и користио их као очигледно средство у наставном предмету маши-нски елементи. У настави техничког цртања користио је моделе од дрвета који су израђени по његовом нацрту у радионицама Рудника. Модели су могли међусобно да се спајају у велики број комбинација. Анализирајући успјех ученика из техничког цртања и нацртне геометрије, Мирко Лончар је тврдио да би доста Милорадових и његових ученика положило испит из техничког цртања на факултету, а да би он сам са садашњим знањем добио највишу оцјену – а све то захваљујући коришћењу мо-

дела Милорада Брашанца. Милорад је био руководи-

лац једног погона у Руднику угља. Захваљујући њему (касније и Ноку Џогазу) и мајсторима из тог погона, практична обука ученика била је организована на најбољи начин. Био је строг наставник, али ученици су га поштовали јер је био реалан и праведан приликом оцјењивања.

Уочи Мале госпојине на Милорадовом часу било је до-ста одсутних ученика, што се иначе ријетко дешавало. У зборници је питао Зорку, вриједну радницу, гдје је ди-ректор. Био је љут. Кад му је Зорка казала да је отишао у Чајниче на вашир, грохотом се насмијао. Зорка је причала да су му се смијале и очи, и лице и уста, а онда је казао: ”Мало је што је он отишао, но су са њим отишли и сви ученици из његових Бољанића”.

Нажалост, Милорад је умро изненада у току школске го-дине. Сваке године на Дан Школског центра полагали смо цвијеће на Милорадов гроб.

Прву ученичку екскурзију памтим по доброј организа-цији и озбиљном понашању ученика. У Пријепољу смо посјетили Ливницу гвожђа. Ученици су посматрали како се из високе пећи излива истопљено гвожђе и сипа у пјешчане калупе да би се излили дијелови мотора и машина. Сјутрадан, у београдском ИМТ-у, ученици су пратили како се врши коначна обрада изливених дијелова и како се склапају у цјелину. Пошто је посјета фабрици била договорена, одређен је фабрички инжењер да ученицима објашњава процес завршне обраде. Ученици су га пажљиво слушали. Постављали су питања на основу којих је инструктор закључио да ученици посједују висок ниво теоријског знања о процесу који им је објашњавао. Тако се монолог инструктора претворио у разговор са ученицима. Због тога је посјета погону трајала дуже него што је било предвиђено.

Директор отишао на вашар

Ученичке екскурзијеМајстори за машинама гласно су хвалили ученике због њиховог интересовања, показаног знања, али и због пристојног понашања.

Прву ноћ смо ноћили у камп кућицама на Ади циганлији. У кућице је прокријумчарена понека гајба пива. Није било пијаних али јесте нена-спаваних. Наредних дана по-сјетили смо Фабрику каблова у Светозареву, фабрику вагона у Краљеву и ”14. октобар” у Крушевцу.

Првог дана екскурзије посматрали смо фудбалску утакмицу између Партизана и Црвене звезде (2 : 2). Да не би закаснили на утакмицу, ученици су опомињали возача аутобуса да вози брже. Возач је био из Пријепоља, ”господин човјек”. На прилазу Београду полиција га је казнила због ”прекорачења дозвољене бр-зине”. ”Овај новац сам на-менио за улазницу”, говорио је полицајцу док је плаћао казну. За брзу вожњу ученици су га наградили картом за утакмицу.

Љ. Б.

Љ. Б.

Љ. Б.

Из давне 1979. године - професори: М. Томановић,М. Кнежевић, Љ. Боровић, М. Ајановић (Дешевић), Ј. Гајевић

Професори: М. Цмиљанић, Љ. Бајић, М. Шепић,М. Чабаркапа и Љ. Боровић

Стара гарда

10 СредњошколацНовембар 2007. године

РЕФОРМЕ

Нови образовни програми

Ове године су у нашој шко-ли, на подручју рада еконо-мија, право и администрација, први пут уписани ученици по новим или значајно ре-формисаним образовним про-грамима: техничар маркети-нга и трговине и економски техничар.

Образовни програм техни-чар маркетинга и трговине оспособљава ученике за послове набавке и продаје робе, познавање законске регулативе из те области, као и за примјену савремене маркетинг концепције. Исто-времено се код ученика ра-звијају вјештине пословног комуницирања и употребе информационе технологије. Посебан акценат се ставља на познавање спољнотрговинског и девизног пословања.

Образовни програм еко-номски техничар конципиран је тако да послије двогодишњих заједничких основа даје ученицима могућност избо-ра три смјера: техничар оп-штег економског усмјерња (књиговодствени техничар), затим финансијски техничар и банкарски техничар.

Приликом израде ових образовних програма водило се рачуна о општим принципима на којима се темељи реформа стручног образовања, који су у великој мјери усклађени са основама образовног система у развијеним земљама Европе. То у првом реду значи да су ови образовни програми прилагођени друштвеним промјенама, захтјевима тржи-шне привреде, актуелним

привредно системским рјешењима, техничко те-хнолошком прогресу и савременим информационим технологијама. Циљ је да се код ученика развије и обезбиједи такав степен стру-чне оспособљености, односно знања и вјештина са којима у будућности, зависно од личних жеља и афинитета, могу свој интелектуално-стручни по-тенцијал исказивати или студирањем на економским факултетима, (факултетима за менаџмент и банкарство, као и широкој области по-словних студија) или бити равноправни учесници на тржишту рада, непосредно по завршетку ових образовних програма.

Сигурно је да ће наши ученици кроз стручне ко-мпетенције које им обезбјеђују стандарди занимања, који се дају кроз нивое захтјевности четвртог степена (банкарски, финансијски, књиговодствени и техничар маркетинга и трговине) бити наглашено тражени на тржишту рада. Такав оптимизам темељимо на следећим чињеницама:

- образовни програми су тако конципирани да је први пут примат дат практичној настави као обавезном пре-дмету, који је у трећој и четвр-тој години заступљен са четири часа седмично и подјелом одјељења на групе. Настава ће се изводити у намјенским кабинетима који ће бити адекватно опремљени. Читав практично-наставни процес ће се одвијати кроз симулационе

моделе предузећа, (такозваног предузећа за вјежбу) гдје ће се ученици упознавати са основама предузетништва и менаџмента, израдом бизнис плана, појмовима визије, мисије и стратегије пословања, затим поступком оснивања и пословним кодексом пре-дузећа, организационом стру-ктуром, радом по секторима и слично;

- уводи се низ нових на-ставних предмета изборног карактера, као на примјер - финансијска тржишта, гд-је ће се ученици упознати са елементима тржишта капитала и основама берза-нског пословања, као и предмети који третирају актуелну проблематику царина, шпедиција и осигу-рања, затим интернет и еле-ктронског пословање, док ће се наставни предмет бизнис и предузетништво изучавати већ у првој години;

- садржаји општеобразо-вних предмета усклађени су са потребама струке и у функцији су повећања квалитета занимања и што успјешнијег наступа на тр-жишту рада;

- да би се преваладале је-зичке баријере и дала једна квалитетно нова вриједност у образовању, ученицима је омогућено да у склопу изборне наставе изучавају други страни језик;

Све су то, највјероватније, били опредјељујући разлози да се у овој школској години на расписани конкурс за два одјељења на подручју рада економија, право, администрација јави ви-ше од стотину ученика. Сигурно да ће се овако висок тренд интересовања за ове образовне програме наставити и у наредним годинама. Оно што се евидентно јавља као лимитирајући фактор је да се за образовни програм економски техничар конку-рсом предвиђа само једно одјељење чиме се сужава мо-гућност избора смјера послије друге године, јер већински избор у том одјељењу уједно је и једини избор за све ученике. Очекујемо да ће управа Школе размислити о начинима за превазилажење овог ограничења.

Миленко ШАРАЦ

Разликовање појмова: менаџер, предузетник и лидерТермини предузетник, менаџер

и лидер се везују првенствено за пословне људе и начине на који они обављају своје послове. Често се ови термини поистовјећују или се у довољној мјери не уочава ра-злика међу њима.

Предузетнике карактерише иновативност и склоност ка преузимању ризика. Они ком-бинују факторе производње да би иницирали промјене у производњи. Истовремено и менаџери комбинују факторе производње, али њихов циљ није иницирање промјена већ одржавање континуитета про-изводње.

Предузетник је често оснивач и власник новог предузећа ,али са растом и развојем предузећа он ангажује професионалне управљче - менаџере. Он, дакле тражи нову идеју, саставља би-

знис план, обезбјеђује неопходне ресурсе, али управља ресурсима предузећа само у старту. Ре-сурсима предузећа у зрелим фазама његових развојних ци-клуса управљају менаџери.

Они су планери, организатори, вође и контролори. Уколико циљеве остварују уз минималне напоре (или трошкове) пре-дузеће функционише ефикасно, а уколико остварују „праве“ циљеве онда предузеће фу-нкционише ефективно. Мена-џери послове обављају са и уз помоћ људи. Они су ти који одређују приоритете, дефинишу циљеве, размишљају аналитички и концептуално. Док менаџер управља свим расположивим ре-сурсима једног предузећа, лидер односно вођа, управља људским ресурсима. У том смислу је лидерство дио менаџмента,

па између менаџера и лидера постоји чврста повезаност. Лидер је човјек који утиче на понашање других људи како би се остварили одређени циљеви у предузећу. Вођа је тај који дефинише визију, уочава потребу за промјенама, и намеће другима своје мишљење. Те способности се заснивају на особинама као што су: самопоуздање, харизма, лични стил, шарм, знање и слично. Важно је поменути да лидери долазе до изражаја када предузеће западне у пословну кризу и када се траже нове пословне идеје и људи који су способни да их реализују. Међутим, у периодима стабилног пословања до изражаја дола-зе људи са менаџерским спо-собностима.

Немања ВУКАШИНОВИЋ I2

Има ли бесплатног ручка?ЕКОНОМСКИ ИЗРАЗИ И ЖИВОТ

Припремио:Миленко ШАРАЦ

Често у свакодневном го-вору имамо прилику да чујемо термине чије нам значење на први поглед дјелује по-знато и разумљиво, али контекстуални оквир њихове конкретне употребе оставља могућност и другачијих тума-чења. У прилог томе дајемо неколико термина који се у економској теорији, па чак и у економској публицистици, употребљавају у пуном еко-номско смислу, али су та значења за лаичку јавност углавном непозната.

Aсиметричне информације - случај када учесник - играч у неком послу има више информација од других. Аси-метричне информације могу да отежају пословање и смање мотивацију људи што за крајњи резултат има тржишну неефикасност.

Бесплатан ручак – еконо-мски гледано овако нешто не постоји. Сваки трошак се на крају „превали“ на некога.

Врући новац - израз се че-сто користи за финансијске шпекуланте који „селе“ свој новац ка максималној заради и који први напуштају земљу у случају да се појави опасност од кризе девизног курса.

Доколица се у економском смислу дефинише као свака активност која се не ради за новац.

Изобиље - нешто што поје-динац може да присвоји без икаквих трошкова. Добро кога

има у изобиљу је, по правилу, бесплатно.

Индекс биједе - збирни индекс гдје се сабира стопа незапослености и стопа ин-флације.

Морални хазард - значи да људи који имају осигурање ризикују више него иначе, јер знају да су заштићени, те се може десити да осигуравајућа компанија исплати више но-вца него што је добила од пре-мија.

Новчана илузија - погрешна процјена људи да гомилањем новца постају богатији и у ситуацији када њихова вриједност пада. Тако због новчане илузије радници мисле да им зараде расту, мада њихове реалне зараде падају.

Парадокс штедљивости - појава гдје пораст штедње избацује новац из оптицаја. Ако се тај новац не врати у привреду путем инвестиција долази до пада вриједности капитала.

Плави чип - је назив за жетон највеће вриједности у казину, а у преносном значењу, најбоља инвестиција.

Слијепи путник - онај који нешто добија без плаћања. (Ово је некад сасвим легално када услугу није могуће на-платити, на примјер гледање ватромета).

Шпекулативни балон - појава да цијена неког обли-ка активе расте значајно брже него што расте њена вриједност. Шпекулативни балони не трају дуго и завршавају се сломом.

Економија је живот!Ријеч економија је сложеница

од старогрчких ријечи: oicos-кућа, домаћинство, газдинство, и nomos – закон, уредба, одре-дба, и значи „управљање дома-ћинством“.

Код старих грчких филозофа oikonomia је значила правила о раду у домаћинству, газдинству. Тако је Ксенофан под економи-јом подразумијевао правила управљања домаћинством, газдинством, а Аристотел вје-штину прибављања добара по-требних за живот и корисних за кућу и државу.

На први поглед, ово изво-рно значење ријечи може изг-ледати чудно. Али у ствари, домаћинство и економија имају много заједничког.

Домаћинство се суочава са многим одлукама. Мора да одлучи које задатке обављају поједини чланови и шта добијају за узврат. Ко припрема храну? Ко уноси огрjев? Ко добија додатни џепарац, а ко може да бира шта ће се гледати на ТВ-у? Укратко, домаћинство мора да алоцира своје оскудне ресурсе т. ј. да одабере начине њихове употребе и распоређивања ради задовољења потреба свих чланова, узимајући у обзир њихове способности, уложени труд и жеље.

И друштво, као и домаћинство, суочава се са многим одлукама. Друштво мора да одлучи које послове треба обављати и ко ће их обављати. Потребни су људи да узгајају воће и поврће, други да шију одјећу, трећи да креирају компјутерски софтвер.

Једном када друштво алоцира људе (као и земљиште, зграде и машине) за различите послове, такође мора алоцирати аутпут – робу и услуге које произведе. Мора одлучити ко ће јести кавијар, а ко кромпир; ко ће возити мерцедес, а ко ће ићи аутобусом.

Управљање друштвеним ре-сурсима важно је зато што су они оскудни. Оскудност значи да друштво има ограничене ресурсе и зато не може да произведе сву робу и услуге које људи желе да имају. Исто као што домаћинство не може да понуди сваком члану што жели, тако ни друштво не може сваком поједницу пружити највиши животни стандард коме тежи.

Економија проучава како друштво управља својим оску-дним ресурсима. У већини друштава, ресурсе не лоцира један централни планер, већ се то чини путем комбинованог дјеловања милиона домаћи-нстава и предузећа.

Економисти зато проучавају како људи доносе одлуке: колико раде, шта купују, колико штеде и како инвестирају своју уштеђевину. Економисти такође проучавају како људи међусобно дјелују једни на друге. Нпр. испитују како мноштво купаца и продаваца једне робе заједно одређују цијену по којој ће се та роба продавати и количину робе која ће се продавати. Коначно, економисти анализирају си-ле и трендове који утичу на економију као цјелину, укљу-чујући раст просјечног дохотка, удио становништва који не може да нађе посао и стопу по којој цијене расту.

На крају, било да говоримо о економији Њујорка, Европске уније или Црне Горе, економија је само скуп људи који, идући кроз живот, међусобно дјелују једни на друге. „Економија је проучавање човјечанства у свакодневном животу“, иста-као је А. Маршал познати економиста 19. вијека, па иако се о економији много научило од његовог времена, ова де-финиција економије је тачна и данас.

Ф. ШАБАНИЋ, проф.

Економија

Са семинара за примјену нових образовних програма

11СредњошколацНовембар 2007. године Електротехника

Програмирана настава је дио хеуристичке наставе у којој се у први план ставља разумијевање онога што уче-ник учи. У класичној настави ученици су били пасивни и недовољно мотивисани за сти-цање знања. Бољим учени-цима је традиционални вид наставе био досадан јер је предавач чешће провјеравао знање слабијих ученика. Зато је савремена педагогија поку-шала да ријеши овај проблем увођењем програмиране нас-таве и програмираног уџбе-ника. Овим видом наставе ученици се упућују у ток и начин учења, јер ако наставни садржаји нису осмишљено ушли у свијест ученика онда је то образовни промашај.

У програмираној настави ученици уче из програмира-них уџбеника са или без употребе рачунара. Програ-мирани уџбеник је посебно пи-сан уџбеник. Тематска област је издијељена на секвенце које се затим даље дијеле на нове цјелине које се зову: информације, чланци, етапе, порције, дозе или квантуми знања. Сваки чланак у овој настави је цјеловит текст који је разумљиво написан. Сваки чланак ученик самостално обрађује користећи задата упутства. Послије сваког упу-тства слиједи низ питања или задатака. Рјешења се могу провјерити, тако да ученик добија повратну информацију о свом раду. Ако је одговор тачан, онда ученик прелази на сљедећи чланак, а ако није тачан, ученик се враћа на исти чланак и поново га обрађује или се упућује на прораду допунских информација (то се у програмираним уџбени-цима постиже у радним окру-жењима са хипертекстом гдје се може дефинисати LINK /веза/ на сљедећи или пре-тходни текст).

Основу програмиране нас-таве чине двије теорије: теори-ја поткрепљења (стимуланс за учење, психолошка подршка, похвале, награде, бодрење) и теорија етапног формирања умних радњи (постепено усвајање знања по устаљеној алгоритамској структури). Програмирана настава се заснива на сљедећим начелима или принципима:

- принцип малих етапа;- принцип активног учења;- принцип непосредне вери-

фикације;- принцип индивидуалног

ритма.Програмирани уџбеник

може бити написан у виду линеарног или разгранатог система. Код ове подјеле

ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ

Учење из програмираних уџбеника

може се уочити да су путе-ви учења различити. Нај-вреднији ученици ће најбрже напредовати и то право-линијски, а неки ће учити по разгранатој структури (слика 1 и 2).

Квалитет програмиране наставе зависи од квалитета програмираног уџбеника, а не од способности предавача. Предавач је координатор постепеног усвајања знања кроз појашњења, сугестије, примједбе, похвале и слично. Процјена је да је потребно око 100 часова рада на изради програмираног уџбеника за један час програмиране наставе.

Позитивности програмира-не наставе:

- ефикасност учења;- поступност и системати-

чност;- индивидуалност учења;- стална активност и само-

сталност;- могућност самоконтроле- постојање повратне инфо-

рмације;- ова настава даје добре ре-

зултате тамо гдје се описују појаве, објекти, догађаји и гдје се уче навике и вјештине.

Негативности у програми-раној настави:

- спутавање слободе учења ученика јер је програмирани материјал урађен по хије-рархијском принципу, без одступања;

- нема комуникације ученик-предавач и уче-ник-ученик, нема групног рада јер је ово првенствено

индивидуални рад;- нема корелације са другим

наставним садржајима (на примјер са математиком, фи-зиком и сл.);

- нема генералног уопшта-вања послије обрађене теме на крају наставне јединице;

- ова настава не одговара код предмета гдје се елементи градива упоређују, повезују или уопштавају, већ одговара код предмета који имају инфо-рмацијски карактер.

За добру организацију наставе потребна је комби-нација више наставних метода, то јест примјена mul-tistrategije.

Конкретан задатак из основа електротехнике І:

1. Наћи еквивалентан отпор паралелној вези два отпо-рника ако је њихова поједи-начна отпорност:

R1=6ω и R2=10ω. (Rekv.=?).Одговори:a.) Rekv.=8 ω (25);б.) Rekv.=16 ω (40);ц.) Rekv.<8 ω (31).Ако је ученик заокружио

одговор под ц.) онда пре-лази на страну 31. листа-њем (или линком ако се ради о апликативном програ-мираном софтверу уз помоћ рачунара), гдје налази инфо-рмацију да је одговор тачан и иде на учење сљедећег чла-нка.

Ако је ученик заокружио одговор под а.) онда прелази на страну 25. гдје пише да је погријешио и да треба поново да проучи исти чланак.

Ако је ученик заокружио одговор под б.) онда иде на страну 40. гдје се констатује да не разликује серијску од паралелне везе и упућује се на исти чланак или се упућује на допунску информацију о наставној јединици.

Владан АВРАМОВИЋ

Скраћенице на сликама:

I1-I4 – информација;P1-P3 - питања;TO1-TO3 – тачан одговор;D1-D4 – додатна питања.

Четрнаести Инфофест (www.infofest.com) одржан је у хотелу Авала у Будви од 24. до 29. 09. 2007. године. Посјета Инфофесту је би-ла идеална прилика да се упознам са новинама и тре-ндовима у информационим технологијама као и да упознам што више стручних људи из поља рачунарства. Првог дана су приказане презентације Microsofta и T-Com-a о Интернет телевизији која ће, према мишљењу многих, промијенити наше животе. Претпоставка је да ће таква услуга у нашој земљи мјесечно коштати око 10Є.

Програм Феста је био врло разнолик; обу-хватао је актуелна питања конкуренције у телеко-муникацијама као и питања везана за стандардизације на пољу телекомуникација. Користећи Интернет мрежу било је могуће пратити комплетан фестивал. Презе-нтациони и изложбени дио фестивала је био богат. Велики број компанија представио је своје пројекте. Презентација компаније Дигит Монтенегро је била посебно интересантна. То је компанија која се бави комплетним пројектовањем информационих система и лидер је тих послова у нашој земљи.

Овогодишњи Фест се одр-жава под слоганом: „Про-зор је отворен“, што указује на значај информационих и теле-комуникационих технологија

за развој друштва. Први пут на Инфофесту

представила се компанија М:ТЕЛ која је нови мобилни оператор у нашој земљи. Она представља дио пословне гру-пе Телекома Србије.

Захваљујући Инфофесту ICT технологија је постала веома популарна на овим просторима. На њему се успоставља комуникација до-маћих фирми и појединаца са свјетским гигантима из ра-чунарске технологије. Због тога Инфофест има посебан значај за нашу државу и њен технолошки развој. Због свог богатог садржаја, он је постао препознатљив и ван граница наше земље.

Инфофест је и ове године имао међународни карактер и био је добро представљен од стране медија. У програму овогодишњег Инфофеста при-стигло је 109 радова од којих су одабрана 33, што говори о квалитету манифестације, јер су се представили најбољи од најбољих.

Имајући у виду да је у нашем образовању одавно кренула реформа на свим нивоима и да су у свим школама пројектовани инфо-рмациони системи, значај ICT технологије и самог Феста изузетно је велики. Зато би било добро да сви администратори рачунарских система посјете Инфофест и да те посјете постану традиционалне.

В. АВРАМОВИЋ

ПОСЈЕТА ИНФОФЕСТУ У БУДВИ

Представљене нове информационе технологије

Група ученика трећег и четвртог разреда образовног профила електротехничар ра-чунара израдила је Интернет презентацију наше школе, што представља допринос укупној реформи школе и примјени нових наставних планова и програма.

Презентација је израђена на нашем и енглеском језику, при чему су коришћени мулти-медијални програми, који се још не уче у средњој школи.

Тиме су ученици, кроз додатну наставу, стекли добро предзнање за даље школовање.

Милош ПУПОВИЋ, ІѴ3

Интернет презентација школе

Основни захтјев у програ-мираној настави је дефинисање разрађених и конкретизованих програма. Наставник има акти-вну улогу - да вербално по-ткрепљује одговоре ученика и доведи га тачног одговора. Гра-диво се дијели на мале кораке које ученик савлађује један по један у низу. На сљедећи корак се не може прећи ако није савладан претходни. Ученик сам контролише

колико градива је усвојио кроз низ питања са одговорима и враћањем на утврђивање знања. Напредовање се поткрепљује награђивањем, похвалом, итд.

Овај вид наставе се базира на просјечном и испод просјечном ученику. То се може сматрати недостатком јер надарени уче-ници споро напредују. То се компензује линијским и разуђе-ним програмом. Проблем по-стоји код садржаја који се

не могу подијелити на ситне цјелине. Тада се губи њихова суштина.

Суштина овакве наставе је у постепеном усвајању знања, гдје ученик може сам закључити колико је напредовао.

Неке од предности програми-ране наставе су:

- рачунар се може користити у свим фазама наставног часа код великог броја наставних области и предмета;

- велике могућности рачуна-ра ако се захтијева потпуна прецизност код одређених садр-жаја;

- велика помоћ код математи-ке и осталих сродних предмета;

- индивидуализација наста-ве;

- постојање повратне инфор-мације;

- ефикасност, рационалност и очигледност наставе;

- незамјењивост у обради по-

датака, и тд.;Програмирана настава, међу-

тим има и недостатака, као што су:

- алгоритмизација наставних садржаја;

- тешкоће психолошке приро-де;

- програмирани садржаји не могу се подједнако успјешно примијенити код свих наставних садржаја, и тд.

В. АВРАМОВИЋ

Програмирана настава у рачунарству

Слика 1

Слика 2

12 СредњошколацНовембар 2007. годинеМашинство

ПРИМЈЕНА ФИЗИКЕ

Приредио:Миливоје ШЋЕКИЋ

На дну мора и океана има много потонулих бродова. Ево како је извађен један од њих са дна Црног мора. Техника вађења заснива се на примјени Архимедовог закона. Брод се налазио на дубини 25м од површине мора. Испод трупа

Како се ваде бродови потонули на дно мора

брода постављени су челични цилиндри.

Пречник цилиндра је био 2,5м, а дужина 11м. Имали су масу од 50 тона. Сила потиска на цилиндар може подићи масу од 250 тона. Значи, сваки цилиндар може подићи масу од 200 тона. Притисак воде са ваздухом је на дубини 25 м, око 3,5 бара. Цилиндри су прављени тако да могу поднијети притисак од 4 бара. Било је потребно 12 цилиндара да би се подигао брод од 24 000 тона. Било је потребно још цилиндара да би се брод одржао на површини. Када цилиндри испливају на површину, сила потиска се смањи.

Обрнут раст биљака

При великом броју обрта центрифугална сила може бити знатно већа од гравитационе. Случај приказан на слици 2. приказује точак који се обрће. Знамо да биљке расту супротно од гравитационе силе. На точку су посуде са сјеменом биљака. Ако се точак дуже вријеме окреће великим бројем обрта, биљке могу да израсту. Када се точак заустави види се да су биљке расле супротно од центрифугалне силе.

Има више конструкција сатова који раде на ширењу тијела због загријавања. На слици 3. и 4. приказана је конструкција која се заснива на ширењу глицерина. При ширењу глицерина подиже се тег који навија сатни механизам. Глицерин као течност постоји на

Сат без навијања

температурама од – 30°C до 200°C. То значи да се сат у другим условима не може примијенити. Промјена тем-

Има много примјера како су свештеници варали народ тјерајући га да вјерује у чуда. На слици је дат један примјер из старе Грчке:

На слици се види метални жртвеник. Испод пода налази се скривен механизам за отварање врата скривене просторије у храму. Жртвеник се налази изнад механизма. Када се запали ватра, загријан ваздух из жртвеника потискује воду у посуду која је скривена испод. Из посуде вода кроз цијев пада у канту.

пературе за 2°C довољна је за покретање механизма. Испитиван је један такав сат и за годину дана није стао. Поставља се питање да ли се на том принципу може направити мотор. На први поглед, он би био врло економичан јер користи сунчеву енергију. Испитивања показују нешто друго. За покретање обичног сата у току једног дана потребна је енергија од 1,4Ј, односно снага од 0,0004W. Ако би такав механизам коштао само 1Є, мотор снаге 1кW коштао би 2,5 милиона евра.

Како се праве чуда

Канта се спушта и покреће механизам за отварање врата. Посматрачи не виде скривени механизам. Њима се чини да се, када свештеник запали ватру и почне молитву, врата храма сама отварају.

Гдје је највећатежина тијела

Сила којом Земља привлачи тијело смањује се са повећа-њем висине изнад површине Земље. Привлачна сила је обрнуто сразмјерна квадрату растојања тијела од центра Земље. На висини која је једнака полупречнику Земље (6.375км) привлачна сила је четири пута мања. На висини која је једнака пречнику Зе-мље (12.750км) привлачна сила је девет пута мања. То значи да би на платформама које круже око Земље, било лакше радити, јер је тежина тијела знатно мања. Многи мисле да се испод површине Земље привлачна сила повећава, јер је удаљеност од центра Земље мања. То није тачно. Тежина тијела се у дубини Земље смањује. То се објашњава тиме што на тијело дјелују привлачне силе дијелова Земље са свих страна.

Кретање кроз Земљу

Шта се налази у дубини Земље мало је познато. Неки сматрају да се испод тврде коре налази ужарена лава. Други сматрају да је читава Земља отврднута.

Највећа достигнута дубина малог пречника је око 75км. Ако би се кроз Земљу могао прорезати канал знатног пречника, као на слици, могло би се кретати кроз Земљу.

Ако би човјек упао у такав канал, он би се кретао убрзано ка центру Земље. Гравитационо убрзање се смањује, али би он у центру Земље имао брзину 8км/с.

Због брзине, човјек наставља да се креће, али успорено, према другом крају канала. На излазу из канала брзина је једнака 0, па се човјек враћа назад. То значи да би се он стално кретао између два отвора канала.

Период осциловања је 84 мин. и 24 секунде. Ако би се узео у обзир отпор ваздуха, смањује се амплитуда осциловања. То значи да би се послије неког времена зауставио у центру Земље.Ако канал не би био прокопан између полова Земље, на кретање би утицала и ротација Земље.

УКЉУЧИВАЊЕ УЧЕНИКА МАШИНСКЕ СТРУКЕ У НОВЕ НАСТАВНЕ ТОКОВЕ

Практична примјена теоријских знања

Захваљујући донацијама њемачке организације GTZ, али и стручном и ангажованом тиму наставника овог обр-азовног профила, пред уче-ницима машинске струке отвориле су се могућности за квалитетно укључивање у савремене наставне токове. Већ од наредне школске го-дине ученици машинског смјера биће у могућности да слушају наставу организова-ну према најсавременијим европским стандардима у којима ће компјутерска на-става бити незаобилазан фактор наставног процеса. Тако конципирана настава отвориће нове видике уче-ницима машинског смјера, омогућити неопходно пове-зивање теорије и праксе, остварити кроз интересантне наставне методе трајно сти-цање знања и пружити могућност координације са другим образовним про-филима, прије свега са наставом електротехнике и рачунарстава. Основни циљ таквог типа наставе јесте активно укључивање ученика у наставни процес, обучавање за рад у групи или у тиму и практична примјена теоријски стечених знања.

Са таквим обликом наставе ученици ће се упознати у кабинетима и школским ра-дионицама које су од ове школске године опремљене најсавременијом опремом.

Ученици ће прије свега бити обучени за рад на рачунару, а затим ће у настави машинства и обраде метала максимално користити рачунаре и у тео-ријском и у практичном ди-јелу образовног процеса. Ученик машинског смјера ће у новом систему наставе бити у могућности да директно конструише и пројектује предмете помоћу рачунара, чиме се постиже: већа брзина рада, већа прецизност, већи квалитет, већа активност и заинтересованост ученика и уз све то, минимална могу-ћност грешке при изради техничких цртежа. Средња стручна школа је, поред остале опреме и машина, добила и CNC струг (компјутерски нумерички управљани струг) који ће у најскоријем времену омогућавати ученицима обр-аду помоћу рачунара. Тиме ће и практична настава бити подржана најсавременијим машинама за обуку бравара, металостругара, заваривача, инсталатера... то ће јој омо-гућити да крене у корак са саврменим развојем технике.

На приложеној слици можете видјети технички цртеж рађен компјутерском техником. Помоћу новог `CNC струга могуће је израдити предмет оваквог облика у машинској радионици. Цртеж се прво скенира на рачунару, затим се изради програм за рад на CNC стругу, а потом се помоћу задатог програма врши обрада . Управљање и корекција такође се обављају уз помоћ рачунара.

Израда било ког техничког цртежа, рађеног савременим или класичним методама, изискује велику прецизност ученика. Међутим, коришћење рачунара нуди низ предности. Могућност грешке сведена је на мимимум, али је омогућена и лакша корекција грешке. Израда техничких цртежа више неће бити заморан и досадан посао за ученике, а естетски квалитет рада свакако ће бити довољна сатисфакција за нове радне задатке.

Раде ГРУЈИЧИЋ, II7

Сарадња школе и привреде

У времену од 14. до 28. јуна 2007. године ученици машинске струке Средње стручне школе обавили су професионалну праксу у ДОО предузећу Монтер-код. С обзиром да је претходних година извођење обавезне праксе за ученике било отежано због лоше сарадње са предузећима и неспремности стручних лица на уступке, изузетна про-фесионалност власника ДОО фирме Монтер-код: Љубише Ћурчића и Милића Драгаша пробудила је наше поштовање и захвалност.

Сарадњу Средње стручне школе и ове фирме обиљежили су: максимална ангажованост, добронамјерност, професи-онализам, несебичност у пр-ужању информација, али и спремност да ученицима и

Школи помогну и наредних година. Због тога смо одлучили да власницима овог предузећа упутимо јавну захвалност што су у времену када се помоћ без интереса ријетко среће, испољили изузетну хуманост и показали како изгледа квалитетна сарадња школе и привреде.

Актив наставникамашинске струке

Час практичне наставе

13СредњошколацНовембар 2007. године Саобраћај

МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ...

Шта пише у новом Закону о безбједности саобраћаја

У марту 2006. године на снагу је ступио Закон о безбједности саобраћаја на путевима, који је објављен у Службеном листу Републике Црне Горе (бр. 72/05 од 01. 12. 2005). Колико сте упознати са одредбама тога закона и колико га поштујете? Провјерите своје знање и своје понашање! За први број часописа Средњошколац издвојили смо чланове Закона који се односе на кретање пјешака.

- Пјешак не смије, по пра-вилу, да се креће и задржава на коловозу. Ако се пјешак креће

по коловозу, мора се кретати што ближе ивици коловоза на начин којим не омета или не спречава саобраћај возила.

- На путу који има трото-ар или другу површину нами-јењену за кретање пјешака, односно површину поред коловоза погодну за кретање пјешака, пјешак је дужан да се креће тим површинама.

- Пјешаци могу користити за кретање коловоз у ширини највише до једног метра, рачу-најући од ивице коловоза, ако за њихово кретање не постоје посебно изграђене површине.

- Прије ступања на коловоз,

ради обилажења неке преп-реке на тротоару, пјешак је дужан да обрати пажњу на удаљеност и брзину кретања возила које му се приближава како би могао оцијенити да ли ступањем на коловоз угрожава безбједност саобраћаја.

- Пјешаци су дужни да се крећу по коловозу један иза другог, ако то налажу разлози безбједности саобраћаја, а нарочито у случају слабе прегледности пута, смањене видљивости или изражене фреквенције саобраћаја.

- Пјешак који се креће по коловозу на јавном путу ван

Електронско праћење поштанских пошиљкиПримјена савремене тех-

нике и технологије у процесу преношења поштанских пош-иљки отворила је низ нових могућности. Прије свега, она је омогућила, како пошти, тако и корисницима њених услуга да у сваком тренутку знају гдје се налази пошиљка коју су предали и какав је њен статус, односно, да знају да ли је пошиљка уручена, враћена, преусмјерена... Систем за електронско праћење пошт-анских пошиљки познат је под називом Track & Trace, а био је развијен још 80-тих година 20. вијека. Данашњи системи се развијају на примјени бар-код наљепница или RFID (Ra-dio Frequency IDentification) технологије.

Шта омогућава систем Track & Trace.

Систем за електронско праћење пошиљки можемо посматрати са два аспекта: са аспекта поште и са аспекта корисника.

Са аспекта поште, систем пружа могућности:

- да се смање манипулативни трошкови;

- да се обезбиједи квали-тетна услуга;

- да се испоштују предвиђе-ни рокови за пренос поши-љки;

- да се могућност грешке сведе на минимум.

Опрема неопходна за електронско праћење није јефтина, па су потребна знатна улагања у њену набавку. Међутим, истраживања су показала да се кроз уштеду

насеља дужан је да се креће уз лијеву ивицу коловоза у правцу кретања. Изузетно од става 1 овог члана, пјешак може да се креће уз десну ивицу коловоза само када је такво кретање за њега сигурније (непрегледна кривина, провалија, усијек, одрон и сл.).

Пјешак који гура колица, бицикл, бицикл са мотором или мотоцикл, лица која се крећу помоћу покретних колица за лица са инвалидитетом, као и организована колона пјешака, морају се кретати уз десну ивицу коловоза у правцу кретања.

- Колона пјешака која се ко-ловозом креће под контролом водича (организована колона) не смије да онемогућава нормално одвијање саобра-ћаја.

Ако се коловозом креће више организованих колона пјешака, одстојање између појединих колона мора би-ти најмање 30 м. Ноћу, и дању у условима смањене видљивости, као и у другим случајевима када то захтије-ва безбједност саобраћаја, пјешаци који се крећу по коловозу у организованој ко-лони, осим погребних или одобрених поворки, војних или полицијских јединица, дужни су да се крећу у колони по један.

- Пјешак је дужан да преко коловоза и бициклистичке стазе или траке прелази пажљиво и најкраћим путем, након што се увјери да то може да учини на безбједан начин. На путу са обиљеженим пјешачким прелазом или по-себно изграђеним прелазом,

односно прелазом за пјешаке, пјешак је дужан да се при прелажењу пута креће тим прелазом, односно пролазом, ако нијесу од њега удаљени више од 100м.

- На обиљеженом пјеша-чком прелазу, на коме је сао-браћај пјешака регулисан свјетлосним саобраћајним знаковима, пјешак је дужан да поступа према тим зна-ковима.

На обиљеженом пјеша-чком прелазу, на коме саобраћај пјешака није регулисан посебним свје-тлосним саобраћајним зна-ковима за пјешаке, али је саобраћај возила регулисан саобраћајним знаковима за возила или знацима које даје полицијски службеник, пјешаци могу да прелазе преко коловоза само док је датим знаком дозвољен прелаз преко коловоза.

На обиљеженом пјешачком прелазу, на коме саобраћај није регулисан свјетлосним саобраћајним знаковима ни знацима које даје полицијски службеник, пјешак је дужан да, прије ступања на пјешачки прелаз обрати пажњу на удаљеност и брзину возила које му се приближава, тако да ступањем на коловоз не угрожава безбједност сао-браћаја.

- Пјешак који намјерава да пређе преко коловоза на мјесту на коме не постоји обиљежен пјешачки прелаз не смије да ступи на коловоз ако тиме омета саобраћај возила.

Припремили:Драган ДЕСПОТОВИЋ и

ученици саобраћајне струке

на бази смањења трошкова уложена средства брзо враћају (након само годину дана

коришћења система, у Грчкој пошти је постигнута уштеда од 7,5 милиона канадских долара).

Са аспекта корисника, систем пружа сљедеће могу-ћности:

- корисник не мора дола-зити

у пошту да би добио информацију о својој поши-љци;

- корисник може поднијети рекламацију или захтјев за накнаду евентуалне штете;

- жељену информацију ко-рисник може добити путем In-terneta;

- исту информацију може добити и путем Call Centra поште.

Како сазнати информације о пошиљци?

Да би корисник дошао до информације о пошиљци мора приступити WEB страници поштанског оператера коме је предао пошиљку и изабрати услугу Track & Trace (код неких оператера се користи скраћеница Т&Т). У дијалог бокс који се појави на екрану корисник је дужан да унесе пријемни број пошиљке за коју тражи податке. Уношење пријемног броја има улогу да спријечи неовлашћен приступ систему као и да пружи неопходне податке за проналажење пошиљке.

Након успјешног уношења пријемног броја и стартовања услуге, корисник на екрану добија информације о по-шиљци које се налазе у информационом систему.

Уколико је пошта снабд-јевена портабл техником која омогућава да се потпис при-маоца дигитализује, корисник може да види потпис, чиме се потврђује пријем пошиљке.

Припремио:Војислав ЂОНДОВИЋ

Како функционише систем Track & TraceНамеће се питање како

информациони систем може да има податке о свакој пошиљци и њеном статусу. Као што је већ речено, систем Track & Tracе се данас заснива на коришћењу двије технологије: бар-код и RFID. Принцип рада код обје технологије је исти. Једина разлика је у начину обиљежавања пошиљки. Код бар-код технологије лијепи се бар-код наљепница, а код RFID технологије чип који емитује таласе одређене фреквенције.

Објаснићу детаљније како функционише Track & Tracе код кога су примијењене бар-код наљепнице као јединствена ознака пошиљке.

Приликом пријема пошиљки, на сваку од њих се лијепи бар-код наљепница одштампана на бар-код штампачу. Улога наљепнице је да у себи обухвати податке о пошиљци који су потрeбни за њено касније праћење. Подаци се уносе у систем тако што се бар-код наљепница скенира ручним скенером. Скенер се затим поставља на комуникациону подлогу, чиме се подаци о

пошиљци аутоматски преносе у информациони систем. Приликом отпреме пошиљки скенирају се бар-кодови по-шиљки, а затим и бар-код поштанске вреће у којој ће се оне отпремати. Тиме се омогућава да се бар-кодови пошиљки повежу са бар-кодом вреће у којој се налазе, што значи да се у сваком тренутку зна у којој се врећи налази пошиљка. Даље се бар-код може повезати са возилом којим се пошиљке превозе. Приспјеће пошиљки се, опет скенирањем, региструје у одредишној пошти. Оне се даље предају поштоношама ради доставе или остављају у пошти ради испоруке. Предаја пошиљки поштоноши и њи-хово задужење такође се врши аутоматски. Поштоноша захти-јева од примаоца пошиљке да потписом потврди пријем. Стављање потписа на ручном скенеру аутоматски добија статус уручене пошиљке. Дигитализовани потпис се по повратку поштоноше са до-ставе уноси у систем тако да га пошиљалац путем интернета може видјети.

Пошта није у могућности да се супротстави конкуренцији користећи само класичне по-штанске услуге, већ је одлучила да и она сама у своје послове уведе нове услуге базиране на примјени нових технологија. Осим услуге Track & Tracе која представља симбиозу класичне поштанске услуге и коришћења савремених IT система, пошта нуди и многе друге услуге као што су: пренос телеграма, поштанских и телеграфских упутница електронским пут-ем, пренос електронских сао-пштења итд. Дакле, пошта користи своје предности као што су: развијена поштанска мрежа, велика доступност по-штанских услуга, традиција и искуство у пружању услуга. Иствoремено, коришћењем савремених технологија, она надокнађује своје недостатке: спор пренос, малу потражњу за класичним услугама, велике трошкове при остваривању услуга. Треба очекивати у бу-дућности да пошта пружи још већи број разноврсних услуга како би опстала на тржишту и успјешно пословала.

Ученици саобраћајне струке завршетком средње школе стичу услов за добијање возачке дозволе Б категорије

14 СредњошколацНовембар 2007. годинеЗадругарство & Екологија

Ученичка задруга је осно-вана 1. септембра 1971. год. са циљем да побољша васпитно-образовни процес у школи, односно побољша професионалну праксу уче-ника. Сада послује у саставу ЈУ Средње стручне школе Пљевља.

Ученичку задругу чине четири радне јединице: Уго-ститељство, Штампарија и књижара, саобраћајни центар и Заједничке службе.

Укупан број запослених је 42, са просјечно заступљеном средњом стручном спремом. Половина запослених је у радној јединици Угости-тељство, а најмање у заје-дничким службама.

Осим побољшања услова за обављање практичне наставе, Ученичка задруга пружа услуге из дјелокруга свог пословања и према трећим лицима. То се првенствено односи на прекрасни ресторан Милет башта са три звјездице, Штампарију и Саобраћајни центар са техничким прегле-дом возила и најстаријом и најквалитетнијом ауто-школом у Пљевљима.

У машинско-металској и електро радионици, ученици машинско-металске и еле-ктро струке и разних других занимања, стичу практи-чна знања и обављају професионалну праксу. Уче-ници у овим радионицама производе разноврсне пре-дмете и раде на отклањању различитих кварова у обје-ктима Ученичке задруге. Овој радној јединици предстоје послови на организовању и опремању радионица и

УЧЕНИЧКА ЗАДРУГА

Широк спектар дјелатности

кабинета савременијом опр-емом.

Ресторан „Милет башта“, ка-тегорисан са три звјездице, на-лази се у парку Милет баште, једном од најстаријих паркова на Балкану, смјештеном поред ријеке Брезнице. Удаљен је 200м од центра града.

Мени ресторана чине тра-диционална јела са пље-ваљског подручја као и многобројна јела са менија на-ционалне кухиње Црне Горе.

Ресторан је изграђен од дрвених облица са девет хла-дника, капацитета 60 мјеста у зимском, или 250 мјеста у љетњем периоду.

Саобраћајни центар има посебан објекат у коме су смјештени саобраћајни каби-нет, аутомеханичарска, аутое-лектричарска и вулканизе-рска радионица, радионица за технички преглед возила, као и паркинг простор.

Сви кабинети и учионице располажу савременом опр-емом, училима и машинама,

тако да ученици саобраћајне струке уз помоћ инструктора успјешно обављају практичну наставу и професионалну праксу.

У саставу ове радне јединице успјешно ради и Ауто-школа, која у свом возном парку има два „Југа“, CITROEN C3X и камион “Застава”.

Ученичка библиотека основана је 1978. године. Располаже са 13.000 књига. Њен оснивач је Милојица Цмиљанић и све што је ура-ђено и организовано, а тиче се библиотеке, везано је за његово име.

Књижара продаје школски прибор и, дјелимично, канце-ларијски материјал. Такође, по повољним цијенама набавља и продаје уџбенике за ученике Средње стручне школе.

Фарма у Забрђу дата је у закуп приватном предузећу Арома.

Припремио:Мерван АВДОВИЋ

ЕКОЛОГИЈА

Стање животне средине у ПљевљимаМикроклиматске прилике

у Пљеваљској котлини и њене географске карактеристике условљавају дуг период грејне сезоне (од септембра до јуна), при чему се као основна сировина користи угаљ. Он је често веома лошег квалитета, допремљен са рудничког копа „Боровица“ и намијењен за потребе ТЕ.

Локација прљавих техно-логија: ТЕ Пљевља, површински копови, шљакиште ТЕ Моћевац, јаловиште Рудника угља Јагњило, депонија пиљевине Корпорације „Јакић“, кућна ложишта, дивље депоније... условљавају лоше стање животне средине што је у директној вези са веома лошим здравственим стањем становништва у Пљевљима.

Пљевља су град у коме се непрекидно смањује број ста-новника, како због миграција, тако и због смањења броја порођаја. 1975. године било је 1.200 порођаја на годишњем нивоу, 1988. год. 620 порођаја, а 2002. год. 403 порођаја. Данас у Пљевљима живи око 4.000 дјеце предшколског узраста, 7.500 школске омладине, 10.520 жена које су у фертилном периоду, а на дугорочном плану здравље ове популације нам је изузетно важно.

Број обољелих од респи-раторних обољења је сваким даном у порасту (од 23% у 1985. год. до 50% у 2002. год. ).

Послије ремонта 2002. године, када се повећао капацитет ТЕ Пљевља, врло су чести били

акциденти праћени појавом црног снијега у непосредној околини ТЕ. То се дешава и данас иако је грађанима обећано да ће проблем бити ријешен најкасније до 2007. године.

Према подацима Дјечијег дис-панзера, 85% хоспитализоване дјеце је боловало опструктивни бронхитис или пнеумонију. Застрашујући је податак да опструктивни бронхитис често прелази у астму, при чему је он код наше дјеце превазишао свјетске норме јављајући се већ у трећој години живота (тај проценат је 1985. год. био 3,5%, 1995. 7%, а 2002. год. и до 15%).

Пљевља су по броју респи-раторних обољења водећи град у ЦГ; дјеца предшколског узраста оболијевају 75,6%, дјеца школског узраста 85,7%, а одр-асли 23,2%.

Малигна обољења, међу који-ма је најчешћи карцином плућа, забиљежена су у 1980. години само у 4 случаја, а већ 1998.године у 27 случајева, да би се 2004. год. тај број увећао на 30 случајева.

И број психичких обољења је сваким даном све већи, а најчешће су депресије и психозе. По броју самоубистава први смо град у ЦГ, па и шире.

Свјетлост је једнако важна за сва жива бића. Ако је у Пљевљима сваки трећи дан у години магловит (СМОГ), како ће у таквим условима да расту и напредују наша дјеца!?

Температура је испод 15°C 273,4 дана у години, па је у том

периоду неопходно загријавање просторија, што значи да 15.000 кућних ложишта и 40 котларница драстично утичу на квалитет ваздуха у нашем граду.

Термоелектрана Пљевља је највећи произвођач енергије у ЦГ, при чему сагоријева 225t/h угља, троши 200t/h кисеоника, испушта 230t/h CO2, 120t/h водене паре, 0,36t/h чврстих че-стица, 44t/h пепела, од чега 30% остаје у ваздуху, а 5% је шљака. Званично, у Пљевљима се на годишњем нивоу сагори 1.500.000t угља, од чега ТЕ 1.200.000t, а гр-ађани 300.000t.

Све ово се дешава наочиглед грађана Пљеваља, који су немоћни да реагују.

Право сваког појединца садашње и будуће генерације је да живи у здравој животној средини и да му буду доступне све релевантне информације, као и да учествује у процесу одлучивања о питањима која могу утицати на стање животне средине. Право на приступ информацијама о животној средини и здраву животну сртедину гарантовано је Уставом Републике Црне Горе - еколошке државе.

Претпоставка за остваривање права на здраву животну средину је јавност података и обавјештавање јавности о њеном стању. У Пљевљима постоје мје-рне станице, али информација о стању животне средине или нема или су застарјеле.

Припремила:Загорка Каловић

Да би се ближе појаснила улога и значај економских слобода мора се у великој мјери редуцирати широка лепеза њихових значењских нивоа. Првенствено морамо размо-трити шта нису економске слободе. У том смислу знача-јно је указати на нелогичност идентификације економских слобода са слободном вољом, јер слободна воља јесте потребан, али не и довољан услов за освајање било којих слобода. Истовремено, пуко поштовање закона не значи и освајање економских слобода, јер без обзира што у демократским друштвима власт, по правилу, треба да дјелује у складу са жељама већине гласача, чињеница је да људи већ са-мим избором представника, препуштају да други доносе одлуке у њихово име. Економ-ске слободе, такође, јесу често извор привредног просперитета једне земље, али постоје многе земље са високим стопама раста друштвеног производа које се не могу похвалити сло-бодама ни у политичком ни у економском смислу. Сигурно да је најинтересантнији однос између економских слобода и слободе избора или шире посматрано, однос између слободе и нужности. Да ли је само постојање алтернативе довољно да можемо говорити о слободи избора. Ту се при-је свега мора говорити о ли-митираним могућностима избора или наметнутим огра-ничењима. Уосталом и еко-номија се може дефинисати као наука о најквалитетни-јем и најрационалнијем избо-ру ограничених ресурса. Еко-номско понашање је компа-тибилно са појмом оскудице, док су у условима изобиља економске слободе ирелевантне. У економској теорији неки ау-тори сматрају да економске слободе не значе одсуство ограничења него способност, знање или прилику да се нешто уради. Међутим, мишљења сам да непосједовање способности, вјештине и среће може имати везе са економским успјехом или неуспјехом и економском позицијом појединца, али ни-како не може имати везе са економским слободама.

Питање економских слобода није или није само теоријско питање. Интересовање за фе-номен економских слобода произилази из њиховог значаја за економску стварност и еко-номски развој. Стога је потребно размотрити однос између економских и по-литичких слобода. У еконо-мској теорији се указује на више комбинација – односа економских и политичких сл-обода.

Бивше комунистичке земље у економском смислу кара-ктерише диригована планска привреда, а у политичком смислу једнопартијска дик-татура. Иако је и у овим си-стемима постајала формална демократија и што су људи имали право гласа, ипак је пажња већине људи била усмјерена ка обезбјеђивању пуке егзистенције. Зато се ови системи узимају као примјер

најгоре могуће комбинације политичких и економских слобода и поред чињенице да су те земље имале високе стопе привредног раста.

Друга форма односа поли-тичких и економских слобода су државе у којима су постајале економске, а није било поли-тичких слобода. Теоријску илустрацију оваквог односа дао је професор са Харварда Џон Ролс у књизи „Теорија правде“. То је најзначајније дјело политичке филозофије написано на енглеском језику послије Другог свјетског рата.

Овакви режими дуго-рочно прерастају у класи-чно недемократске, јер конц-ентрација економске моћи неминовно условљава и конце-нтрацију политичке моћи у рукама малог броја људи.

Постоји ситуација супротна од претходне, гдје су присутне економске слободе али нема политичких слобода. Овдје се за примјер узима Чиле у вријеме Пиночеовог режима или још илустративније Тајван, Јужна Кореја, Сингапур и Хонг Конг. Ове земље имају висок ниво материјалног благостања, али у њима нема политичких слобода. Временом економске слободе нужно индукују потребе за демократијом и политичким слободама, што условљава потребу за разрјешењем из-бора, дуго присутног у еконо-мској и политичкој пракси: социјализам и тржиште или капитализам и диктатура.

Последњи примјер би биле земље у којима постоје и еко-номске и политичке слободе. Овдје се као примјер узима највећи број земаља у Западној Европи и Сјеверној Америци. Сматра се да све ове земље, без обзира на ниво разлика у економским слободама, имају далеко више проблема са по-литичким слободама.

Проблем односа економских и политичких слобода у ств-ари није ништа друго него разрјешење дилеме да ли демократија са широким спе-ктром заштите људских права и слобода може да егзистира без постојања слободне тржишне привреде. Данас је тенденција да се у слободној тржишној при-вреди појављују велике мулти-националне компаније, које вођене основним економским интересом – стицањем што ве-ћег профита, у значајној мјери могу угрозити људска права. У прилог томе, као један од феномена глобализације, ове компаније дио својих послова преносе на подручја са високом незапосленошћу, јер виде инт-ерес у запошљавању људи са тих подручја као јефтине радне снаге. Тако се овдје поново сусрећемо са појмом „негативних слобода“, односно односом слободе и нужности, јер ови људи немају избора: мораће да раде за те корпорације и за ниске наднице.

Регулација или тржиште, остаје једна од вјечних еко-номских и политичких ди-лема. У сваком случају, губитак или нарушавање еко-номских слобода је опасно јер су оне есенцијална одређења ширег спектра људских сло-бода уопште, на којима се, уосталом, темељи и развој цивилизације.

ЕСЕЈ

Економске слободе versus политичким слободама

Пише:Миленко ШАРАЦ

Потпис

15СредњошколацНовембар 2007. године

ЈЕДИНИЦА

- И, је ли била нека оцјена у школи?- Добио сам пет...- Браво сине!- ...јединица.

МАТЕМАТИКА

- Професорице, ја волим математику.- Па је ли зато имаш јединицу?- Љубав је чудо...

ЗЛАТНА СРЕДИНА

- Од двије школе ја сам иза-брао средњу.

СЛУЧАЈНО

- Јеси ли ти писао по овој клупи?- Јесам професоре.- Зашто?- Па... измакла ми се свеска, а ја сам то касно примије-тио.

КО КОГА ОВДЕ ЗЕЗА

- Оптужују ме што пишем по клупама, а ја сам маркер купио у школској књижари.

ОЦЈЕНЕ

- Ех, кад професори не би оцјењивали... тек тада не бих ништа учио.

Припремио:Лазар ЂАЧИЋ, ІІ4

Забавна страна

Q: Why are many coin banks shaped like pigs?

A: Long ago, dishes and co-okware in Europe were made of a dense orange clay called “pygg”. When people saved coins in jars made of this clay, the jars became known as “pygg banks”. When an En-glish potter misunderstood this word, he made a bank that resembled a pig. And it caught on.

Q: Why do people clink the-ir glasses before drinking a toast?

A: It used to be common for someone to try to kill an ene-my by offering him a poisoned drink. To prove to a guest that a drink was safe, it became cu-stomary for a guest to pour a small amount of his drink into the glass of the host. Both men would drink it simultaneously. When a guest trusted his host, he would then just touch or clink the host’s glass with his own.

Did you know...

П: Зашто су многе касице за новац у облику прасета?

О: Прије много година, посуђе у Европи је прављено од густе наранџасте глине зване “pygg”. Када су људи почели чувати новац у тегла-ма направљеним од те глине, тегле су постале познате као “pygg касе”.Када је енглески грнчар погрешно схватио ријеч pygg (енгл. пиг - прасе) направио је касе које су ли-чиле на прасе. И тако су исте постале популарне.

П: Зашто се људи куцкају чашама прије испијања здр-авице?

О: Некада је био чест случај да се покуша убити непријатељ отровним пићем. Да би се гост разувјерио да пиће није отровно, постао је обичај да гост одаспе малу количину пића из своје чаше у домаћинову након чега би обојица истовремено испијали. Када је гост вјеровао домаћину, само би додирнуо или куцнуо дома-ћинову чашу својом.

Превео:Данило ПЕРУНИЧИЋ І9

Јесте ли знали...

Сви ћуте и раде задатке. Одједном...Марко: Професоре, могу ли да изађем у ве-це?Професор: Можеш, али кад се вратиш мораћу да те питам.Марко: У ствари, не морам...Професор: А не-не, само ти иди.Враћа се послије пет минута.Професор: Дођи `вамо, причај векторе.Марко: Али професоре, било ми је мука...Професор: Знаш ли или не знаш?! Ко не зна ја морам да му дам јединицу.

Из овога слиједи образац за час физике: WC=1

Припремио:Лазар ЂАЧИЋ, ІІ4

На часу физике

Ево математичког тума-чења јединствене појаве да на овим нашим просторима знање ипак не значи и новац, или - што мање знаш више вриједиш!?.

Два су позната постулата:Знање=Снага (Моћ)Вријеме=НовацСваки добар ученик зна да

је Снага=Рад/Вријеме (уло-жени рад у јединици време-на).

Дакле, ако сада замијени-мо непознате вриједностима које су познате, добијамо:

Знање=Рад/Новац, те сли-једи:

Новац=Рад/ЗнањеНа основу овога, може се

закључити: што ваше знање више тежи нули, то је ваше богатство ближе бескрају.

Може и овако

М. ШЋЕКИЋ

ВОДОРАВНО: 1. Назив наше школе; 2. Из једног приморског града, очи једног турског властелина, наследни фактор; 3. Диригент, електропривреда Србије (скр.), село у Војводини; 4. Европа (скр.), врста биљке, планина у Чехословачкој, ознака за апсолутну температуру; 5. Јединица мјере за магнетну индукцију, наг, ознака за једну страну свијета, неспретна, један број; 6. Ознака за полупречник, појео (лок.), ознака за електрични напон, један образовни профил, узвик дозивања; 7. Везник, јапанска новчана јединица, страно мушко име, ознака за килоњутн, страно мушко име; 8. Ознака за челик, адресар бројева телефона (скр.), презиме директора школе; 9. Нови Сад (скр.), организација европских држава (скр.), један од земљиних полова; 10. Лична замјеница, дрво за градњу, 22. слово азбуке, сугласник; 11. Основна школа (скр.), бог сунца код старих Египћана, Европска заједница (скр.), птица тркачица; 12. Читави, узвик на крају молитве, један гас; 13. Наш генијални научник, хемијски симбол азота

УСПРАВНО: 1. Индентично, ознака за калај; 2. Једна ријека, сан (множ.); 3. Појам из механике, лијеп (турц.); 4.десно (скр.), смрзао се, хемијски симбол кисеоника; 5. Познати научник, појам из математике; 6. Женско име, нула, врста књижевног дјела; 7. Санке (локализам), име града (скр.), јединица мјере за јачину струје, индустрија трактора (скр.); 8. Сугласник, прво слово азбуке, узидане; 9. Ознака густине материјала, ознака степена келвина, дио лица, ознака за сумпор; 10. Похађа школу, Оливер Твист, хемијски симбол алуминијума; 11. Најситнији дио у меморији рачунара, једно оружје витеза; 12. Предаје у школи, надимак Монике Селеш; 13. Хемијски симбол сребра, име једне глумице, сугласник, јединица мјере за силу; 14. Дио прибора за техничко цртање; 15. Хемијски симбол калијума, јединица мјере за површину, два самогласника; 16. Експеримент, Реомир; 17. Женско име, зар; 18. Познати физичар

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

16 СредњошколацНовембар 2007. године

ИЗДАВАЧ:Ј.У. Средња стручна школа

Пљевља

ДИРЕКТОР:Милосав Грбовић

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:Владан Аврамовић

Миленко ШарацМиливоје ШћекићСнежана Грујичић

Радан КарталЗагорка Каловић

Милојица ЦмиљанићВида Милић

Војислав ЂондовићЛазар Ђачић

Јелена МартиновићЈелица Пековић

УРЕДНИК: Богдан Раонић

ЛЕКТОР:Снежана Грујичић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:Миленко Шарац

ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ:Милан М. Лакетић

ТИРАЖ:1200 примјерака

ШТАМПА:Графирач - Ужице

Спорт

Освајањем првог мјеста, прво на општинском, а потом и на Регионалном такмичењу, екипа Средње стручне школе у фудбалу (мушкарци), избо-рила је пласман на државно првенство каје је крајем јуна одржано у Бару. На том такмичењу, под вођством професора физичке културе, Милике Поповића, екипа на-ше школе освојила је друго мјесто.

У организацији Актива на-ставника физичког васпита-ња и Спортског друштва „Средња стручна школа“, одржано је такмичење из-међу одјељења у малом фуд-балу. Учествовало је око 300 ученика, из 30 одјељења. У куп такмичењу златне меда-ље освојило је одјељење ІІІ10 (техничар друмског саобра-ћаја), сребрне одјељење ІѴ5 (техничар друмског саобра-

ћаја), а бронзане су припале одјељењу І7 (машински техни-чар). Првопласирани су доби-ли дресове и пехаре.

У организацији Актива на-ставника физичког васпита-ња одржан је турнир у сто-ном тенису за мушкарце. Полуфиналисти су били Ма-рко Вранеш (ІІІ9), Данило Лакетић (ІѴ4), Стефан Бјеко-вић (ІѴ4) и Никола Живковић (ІІІ9) и сачињавали су екипу наше школе у сусрету против Гимназије.

Поводом Дана школе одр-жана су такмичења, између Средње стручне школе и Гимназије у сљедећим дисци-плинама:

РУКОМЕТ (мушкарци): ССШ – Гимназија 16:14РУКОМЕТ (жене):ССШ – Гимназија 11:12КОШАРКА (мушкарци): ССШ – Гимназија 44:23МАЛИ ФУДБАЛ (мушкарци): ССШ – Гимназија 5:1СТОНИ ТЕНИС (мушкарци): ССШ – Гимназија 4:0

Припремио:Десимир МОЈОВИЋ

СА СПОРТСКИХ ТЕРЕНА

Освојено друго мјесто на државном првенству у малом фудбалу

Спортско друштво „Средња стручна школа“ је основано 15. октобра 2002. године. Чланови

друштва су наставници и ученици наше школе. У окви-ру Спортског друштва раде два клуба малог фудбала.

К.М.Ф. „Средња стручна школа“ се успјешно такмичи у Општинској лиги малог фудбала од његовог оснивања, 2002. године. Екипа је заби-љежила и велике успјехе осва-јањем првог мјеста на крају лигашког дијела првенства у претходне двије сезоне.

К.М.Ф. „Средња стручна школа“ (ветерани) се такмичи у Лиги ветерана у малом фудбалу Пљевља, која је осно-вана тек ове године.

С. С. Ш.

СД „СРЕДЊА СТРУЧНА ШКОЛА“

Немања Брашанац, ученик трећег разреда Средње стру-чне школе (образовни профил - машински техничар), про-глашен је од стране жирија спортских новинара за најбољег младог спортисту Пљеваља. Немања је члан КК „Рис“. Прошле године је освојио прво мјесто на првенству Балкана у Варију (Грчка), гдје се такмичио у борбама до 65 кг, у категорији нада (до 15 година). Вишеструки је првак СиЦГ и Црне Горе.

Немања је и одличан руко-меташ, члан кадетске екипе града. Ове је године као репрезентативац Црне Горе, на такмичењу у Никшићу, освојио златну медаљу.

На медитеранском прве-нству одржаном у Никозији (Кипар), од 31. августа до 2. септембра 2007. године, освојио је бронзану медаљу (категорија кадета до 60 кг). На балкандском првенству које је одржано од 28. септембра до 1. октобра 2007. године у Скопљу, са репрезентацијом Црне Горе (екипно) освојио је бронзану медаљу.

ВРСНИ СПОРТИСТИ НАШЕ ШКОЛЕ

Шампиони у каратеу и рукомету

Двоструки прваци у општинскојлиги

Саша Шљукић, ученик че-твртог разреда (образовни профил – машински техничар), бави се каратеом од девете године. И он је члан КК „Рис“ и репрезентативац Црне Горе у категорији кадета.

На државном првенству одржаном у Подгорици ове године освојио је друго мјесто, а на традиционалном интернационалном турниру ЧИГОТА – ОПЕН освојио је прво мјесто и био је најуспјешнији каташ.

Проглашен је за спортисту града 2005. године. Био је

шампион Балкана 2005. године, вишеструки првак државе, освајач многих турнира и купова, носилац бројних признања, пехара, диплома и медаља (123).

Марија Мартиновић, учени-ца трећег разреда (образовни профил - економски техничар), карате тренира од своје пете године у КК „Рис“. Како сама каже, њена најдража медаља је златна медаља са првенства Црне Горе 2003. године. Ове године је положила за црни појас и постала је чланица репрезентације Црне Горе.

На првом такмичењу, као репрезентативка, наступила је у Никшићу 23. септембра 2007. године и освојила бронзану медаљу у категорији до 57 кг, кадети.

Учествовала је и на Балканском првенству (од 28. септембра до 1. октобра 2007. године) одржаном у Скопљу.

Ученици Средње стручне школе: Марко Дујовић, Јасмин Омерчевић, Немања Грбовић, Иван Матовић, Немања Лучић, Тарик Струјић, Вук Јоксовић, Милан Ровчанин и Стефан Пејовић су чланови кадетске рукометне екипе „Пљевља“ која је убједљиво освојила прво мјесто у првенству Црне Горе.

Ученице наше школе: Ана Станимировић, Вања Бељкаш, Драгана Терзић и Мејра Муратовић су чланице женског рукометног клуба „Бисери“ који је ове године изборио пласман у прву лигу Црне Горе и тиме стекао право учешћа у „Челенџ купу“. У оквиру тог такмичења екипа „Бисери“ је играла на турниру у Минску, (Бјелорусија), од 28. септембра до 1. октобра 2007. године.

Дрога је зло - ја нећу то

Опет си, човече немоћни, упао у канџе судбине... Шта те то вуче пороку, шта мами кобним замкама, затвара прозоре младости и не да да будеш достојан - себе и људског живљења? Зашто је душа човека њива на којој лако се посeје семе отрова? Зашто се нашим душама најлакше било играти кроз веке многих векова? И сваки век је имао неког свог кобног тирана који је нудио дарове посуте прахом отрова. Тира-нин овог века је обуко маску свемоћи нудећи сласти богова на тацни која СМРТ зове се. Тиранин овог века је дошао у пратњи слушкиња и свака његова слушкиња твоја је, човече, царица. Све су ти оне познате, сваку си од њих видео, у себи, или у другима. И све су оне огранци тек једне страшне немани, немани што ДРОГА зове се, немани што хара свемиром и сваку радост убија.

И ево је, стоји предамном! Гледа ме блаженим погледом, смешка се заносним осмехом, мами ме лаком забавом. Наизглед, ништа не тражи, а нуди много, и одвише. Нуди да све моје невоље заувек баци у неповрат... Нуди радост до лудила, радост због свега што постоји, радост и када тужан си, радост јер она носи те... Нуди сигуран загрљај увек кад проблем искочи из мрачних зидова живљења. А како је само заносна... Модерна, не-како отмена, лепша од сваке богиње... па ти се, онако сић-ушном, чини да нема моћније, чини да нема вредније и да је збиља најбедније одбити њене услуге... Па зашто да не - помислиш? Зашто јој не бих постао бар само добар познаник, па макар не био пријатељ? Многи су, сасвим случајно, постали њени робови - неки глас дубоко у теби, ове ти речи шапуће. Многе је отмена царица лепотом својом привукла, душу им сасвим испила, сав новац из руку узела, а онда у ланце свезала, на живот пасји навикла, па их тера да просјаче, да би им тек покоју кошчицу посуту смрћу бацила. Твој анђео чувар шапће ти све ове речи писане вечитим пером истине. Шапће, ал ти га не слушаш... Мислиш, ти си паметан и нико те не може натерат на оно што не будеш желео...

Како се вараш, човече! Како си само наиван ако можеш да

(2. награда на литерарном конкурсу)

верујеш да ти си јачи од немани, да са њом можеш да играш се, да једном руку пружиш јој и онда одеш спокојан и онда одеш ко побе-дник, па вратиш се кад теби прохте се, а не кад те она позове! Како си само наиван! Са њом се нико никада играти није могао, нико ко само једном је омаму њену упозно. Јер, једна лака омама води у нове омаме, у нове варке и заносе, у нове игре навике, ал једино ти си играчка - једном и за сва времена! Њена је тајна скривена и у том чудном имену :

Д–дугоР–ропствоО–обавезноГ–господариА–ко преживиш! Зато, одлази немани! Твоја

ми услуга не треба, јер ти и не дајеш услуге, већ тражиш слуге које ће умирући животом бедника пунити џепове моћника скривених у мрачном подземљу!

Јелена МАРТИНОВИЋ,

К.М.Ф. „Средња стручна школа“