ТЕХНИЧКОГ И ИНФОР МА ТИЧКОГ ОБРА ЗОВАЊА · 2016-10-12 ·...

ПРИ РУЧ НИК ЗА НАСТАВ НИ КЕ ТЕХ НИЧ КОГ И ИНФОР МА ТИЧ КОГ

ОБРА ЗО ВА ЊА У ШЕСТОМ РАЗ РЕ ДУ ОСНОВ НЕ ШКО ЛЕ

Ђура Пађан • Алекса Вучићевић

При руч ник за настав ни ке тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња у шестом раз ре ду основ не шко ле друго изда ње

Аутори: Ђура Пађан, Алекса ВучићевићРецензент: Милица Драгишић, професор стручних предмета машинства у Техничкој школи

Железник, Београд

Графичко обликовање: „Total idea”, Нови СадОбликовање корица: Милош АризовићПрелом: Теодора ПетровићЛектура и коректура: Штри кла

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о. Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11 000 Београд тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385 [email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: Александар ЂикановићРуководилац пројекта: Александра СтаменковићШтампа: Космос, БеоградТираж: 500 примерака

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући и фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Кlett, 2015

ISBN 978-86-7762-483-5

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд

371.3::62/69(035)

ПАЂАН, Ђура, 1975- Приручник за наставнике техничког и информатичког образвања : у шестом разреду основне школе / Ђура Пађан, Алекса Вучићевић. - 2. изд. - Београд : Klett, 2015 (Београд : Космос). - 40 стр. : граф. прикази ; 29 cm

Тираж 500. - Библиографија: стр. 40.

ISBN 978-86-7762-483-5

1. Вучићевић, Алекса, 1978- [аутор]a) Техничко васпитање - Настава - Методика - ПриручнициCOBISS.SR-ID 216886540

УВОД

При руч ник је наме њен настав ни ци ма тех нич ког и инфор ма тич ког обра-зо ва ња како би им помо гао у реа ли за ци ји настав ног про це са. Он исти че нове мето де рада, на при мер груп ни рад уче ни ка, који под сти че раз вој соци јал-них вешти на и међу вр шњач ку кому ни ка ци ју. Одре ђе не мето де омо гу ћа ва ју вршњач ко про це њи ва ње и само о це њи ва ње, што поспе шу је раз вој само кри-тич но сти код уче ни ка. У при руч ни ку су дати при ме ри вежби у виду тех нич ких црте жа које настав ни ци могу да реа ли зу ју за вре ме редов не наста ве или на архи тек тон ској сек ци ји.

Тех нич ка доку мен та ци ја дата је као при ме р и подстицај настав ни цима да кори сте рачу нар у при пре ми тех нич ке доку мен та ци је за редов не часо ве, али и као иде ја да се уче ни ци укљу че у при ре му тех нич ке доку мен та ци је на рачу-на ру. Зна чи, да се уче ни ци оспо со бе за кори шће ње одго ва ра ју ћег софт ве ра у коме поме ну та доку мен та ци ја може ефи ка сно да се ура ди.

При руч ник је ура ђен да би упу тио настав ни ке како да реа ли зу ју про јек те у обла сти архи тек ту ре и гра ђе ви нар ства који се одно се на редов ну наста ву, као и на при пре му за так ми че ње, кори сте ћи све кора ке алго рит ма – од оде-је до реа ли за ци је. Сма тра мо да је такав при ступ неза ме њив јер од уче ни ка зах те ва да осми сле иде ју гра ђе вин ског објек та, пред ста ве је ски цом и, након што је настав ни к усво ји, пре тво ре у тех нич ку доку мен та ци ју која слу жи за пра вље ње маке те. Сигур ни смо да једи но такав при ступ код уче ни ка раз ви ја вољу за ства ра ла штвом и кре а тив ност у раду, под сти че рађа ње иде ја код уче-ни ка и омо гу ћа ва им да их оства ре.

Сма тра мо да је област архи тек ту ре и гра ђе ви нар ства изу зет но инте ре-сант на и да је потреб но ста ви ти акце нат на прак ти чан рад уз подр шку тео-ри је.

При руч ник упу ћу је наста вни ке на све о бу хва тан при ступ у модер ном добу у коме живи мо и чији је резул тат вели ки број деце која се инте ре су ју за област тех нич ког ства ра ла штва.

Ауто ри

САДР ЖАЈ

1. Настав ни план и про грам .................................................................................................. 52. Хори зон тал на, вер ти кал на и дија го нал на коре ла ци ја ....................................103. Пред ло зи настав них тех ни ка и мето да ....................................................................124. Обли ци наста ве .....................................................................................................................155. Архитектонска секција ......................................................................................................17 5.1. Пред лог годи шњег пла на рада архи тек тон ске сек ци је ....................17 5.2. Пример вежбе за архитектонску секцију – приземна

стамбена кућа ..........................................................................................................186. Секција ракетног моделарства .....................................................................................19 6.1. Пред лог годи шњег пла на рада сек ци је ракет ног моде лар ства ...19 6.2. Пример вежбе за ракетно моделарство – такмичарски

модел ракете ............................................................................................................207. Настав на сред ства ...............................................................................................................248. Оце њи ва ње уче ни ка ..........................................................................................................259. При мер теста за тех нич ке црте же у гра ђе ви нар ству .......................................2710. При мер теста за област гра ђе вин ски мате ри ја ли ...........................................2811. Тест за област гра ђе вин ски мате ри ја ли ................................................................2912. Тест за област енер ге ти ка .............................................................................................3013. Тест за област тех нич ка сред ства у гра ђе ви нар ству ......................................3014. Тест за област енер ге ти ка .............................................................................................3115. Окру жно и град ско так ми че ње уче ни ка основ них шко ла

из тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња, мај 2009. ................................3316. Окру жно/град ско так ми че ње из ТИО за шести раз ред, април 2011. ....3617. Репу блич ко так ми че ње из ТИО, мај 2011. ............................................................38Лите ра ту ра .................................................................................................................................. 40

5

1. НАСТАВ НИ ПЛАН И ПРО ГРАМ

(два часа недељ но, 72 часа годи шње)

ЦИЉ И ЗАДА ЦИ

Циљ наста ве тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња у основ ној шко ли јесте да се уче ни-ци упо зна ју с тех нич ко-тех но ло шким раз ви је ним окру же њем сти ца њем основ не тех нич ке и инфор ма тич ке писме но сти, раз во јем тех нич ког мишље ња, тех нич ке кул ту ре, рад них вешти на и кул ту ре рада.

Оста ли циље ви и зада ци пред ме та су да уче ни ци:

• стек ну основ но тех нич ко и инфор ма тич ко вас пи та ње и обра зо ва ње,• стекну основ на тех нич ко-тех но ло шка зна ња, уме ња, вешти не и оспо со бља ва ју се за

њихо ву при ме ну у уче њу, раду и сва ко днев ном живо ту,• схва те зако ни то сти при род них и тех нич ких нау ка,• сазна ју основ ни кон цепт инфор ма ци о но-кому ни ка ци о них тех но ло ги ја (ИЦТ), сазна ју

уло ге ИЦТ-а у раз ли чи тим стру ка ма и сфе ра ма живо та,• упо зна ју рад на опе ра тив ном систе му и неко ли ко нај че шће употребљаваних про гра ма,

и стек ну нави ку да их кори сте у сва ко днев ним актив но сти ма,• нау че да кори сте рачу нар с гото вим про гра ми ма за обра ду тек ста, гра фич ке при ка зе,

интер фејс и интер нет,• раз ви ја ју ства ра лач ко и кри тич ко мишље ње,• раз ви ја ју спо соб ност прак тич ног ства ра ња, то јест да реа ли зу ју соп стве не иде је пре ма

свом пла ну рада и пока жу кре а тив ност и ори ги нал ност,• раз ви ја ју пси хо мо тор не спо соб но сти,• усво је прет по став ке за све сну при ме ну нау ке у тех ни ци, тех но ло ги ји и дру гим обли ци ма

дру штве но ко ри сног рада,• савла да ју основ не прин ци пе руко ва ња раз ли чи тим сред стви ма рада, објек ти ма тех ни ке

и упра вља ња тех но ло шким про це си ма,• раз ви ја ју пре ци зност у раду, упор ност и истрај ност у реша ва њу зада та ка,• стекну рад не нави ке и оспо со бља ва ју се за сарад њу и тим ски рад,• кому ни ци ра ју на јези ку тех ни ке (тех нич ка тер ми но ло ги ја, цртеж),• стек ну зна ња за кори шће ње мер них инстру ме на та,• на осно ву физич ких, хемиј ских, меха нич ких и тех но ло шких свој ста ва ода бе ру одго ва ра-

ју ћи мате ри јал за модел, маке ту или сред ство,• пре по зна ју еле мен те из обла сти гра ђе ви нар ства, машин ства, елек тро тех ни ке, елек тро-

ни ке и да их сло же у јед но став ни је функ ци о нал не цели не (гра фич ки и у обли ку моде ла, маке те или пред ме та),

• раз у ме ју тех но ло шке про це се и про из во де раз ли чи тих тех но ло ги ја,• пре по зна ју при род не ресур се и њихо ву огра ни че ност у кори шће њу,• при ла го де дина мич ке моде ле енер гет ском изво ру,• ода бе ру нај по год ни ји систем упра вља ња за дина мич ке моде ле, изра де или при ме не јед-

но став ни ји про грам за упра вља ње помо ћу рачу на ра,

6

• упо зна ју еко ном ске, соци јал не, тех нич ко-тех но ло шке, еко ло шке и етич ке аспек те рада и про из вод ње и њихов зна чај за раз вој дру штва,

• при ме њу ју мере и сред ства за лич ну зашти ту при раду,• зна ју мере зашти те и потре бу за обно вом и уна пре ђе њем живот ног окру же ња,• на осно ву зна ња о врста ма делат но сти и сагле да ва ња сво јих инте ре со ва ња пра вил но

ода бе ру буду ћу про фе си ју и др.

ОПЕ РА ТИВ НИ ЗАДА ЦИУче ни ци тре ба да:

• упо зна ју врсте гра ђе вин ских обје ка та и њихо ве наме не,• упо зна ју тех ни ке гра ђе ња,• упо зна ју бит не одли ке гра ђе вин ског тех нич ког црта ња и основ не гра ђе вин ске сим бо ле,• нау че да чита ју и кори сте јед но став ни је гра ђе вин ске црте же – доку мен та ци ју за изград-

њу, адап та ци ју и уре ђе ње ста на, одго ва ра ју ће про спек те,• нау че да кори сте гото ве јед но став не софт вер ске ала те за црта ње,• нау че како се кори сти цеде-ром, флеш-мемо ри ја и штам пач,• упо зна ју основ не врсте, карак те ри сти ке и при ме ну гра ђе вин ских мате ри ја ла,• сти чу нави ке за раци о нал но кори шће ње мате ри ја ла и енер ги је,• сти чу и раз ви ја ју кул ту ру ста но ва ња у савре ме ним усло ви ма,• упо зна ју како раде и чему слу же кућ не инста ла ци је (водо вод не, топлот не

и кана ли за ци о не),• стек ну пред ста ву о функ ци о ни са њу и орга ни за ци ји сао бра ћа ја у сао бра ћај ним

објек ти ма,• стек ну зна ња о бит ним осо би на ма гра ђе вин ских маши на и њихо вој при ме ни,• упо зна ју основ не про це се у пољо при вред ној про из вод њи,• нау че да упо тре бља ва ју јед но став ни је тех нич ке црте же у про јек то ва њу моде ла или

маке та пре ма соп стве ном избо ру: гра ђе вин ских или сао бра ћај них обје ка та; гра ђе вин-ских или пољо при вред них маши на и уре ђа ја; дета ља из уре ђи ва ња ста на и др.

САДР ЖА ЈИ ПРО ГРА МА

УВОД У АРХИ ТЕК ТУ РУ И ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВО (4)Исто ри ја архи тек ту ре (сти ло ви град ње: грч ки, рим ски, етрур ски, рене сан сни...). Врсте гра-

ђе вин ских обје ка та (висо ко град ња, ниско град ња, хидро град ња). Кон струк тив ни еле мен ти гра ђе вин ског објек та (темељ, зид, стуб, међу спрат на кон струк ци ја, кров, сте пе ни це). Систе ми град ње у гра ђе ви нар ству.

ТЕХ НИЧ КО ЦРТА ЊЕ У ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВУ (8)Поступ ци и фазе у реа ли за ци ји гра ђе вин ских обје ка та, тех нич ка доку мен та ци ја (појам,

врсте и при ме на про је ка та). Тех нич ки цртеж као основ за изра ду про је ка та – раз ме ра, коти-ра ње, сим бо ли и озна ке у гра ђе ви нар ству. Гра фич ко пред ста вља ње пред ме та – обје ка та, при-бо ром.

7

ИНФОР МА ТИЧ КЕ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈЕ (16)Про грам за јед но став но црта ње. Кори шће ње цедеа и флеш-мемо ри је. Сни ма ње црте жа.

Упо тре ба штам па ча. Кори шће ње интер не та.

ГРА ЂЕ ВИН СКИ МАТЕ РИ ЈА ЛИ (4)Поде ла и врсте гра ђе вин ских мате ри ја ла. При род ни гра ђе вин ски мате ри ја ли – свој ства и

при ме на. Вештач ки гра ђе вин ски мате ри ја ли – свој ства и при ме на.

ЕНЕР ГЕ ТИ КА (4)Енер ге ти ка у гра ђе ви нар ству. Мере за раци о нал но кори шће ње топлот не енер ги је у гра-

ђе ви нар ству: топлот на изо ла ци ја згра де, кори шће ње Сун че ве енер ги је.

ТЕХ НИЧ КА СРЕД СТВА У ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВУ (4)Ала ти и маши не у гра ђе ви нар ству. Мере зашти те при изво ђе њу радо ва на обје к ти ма.

САО БРА ЋАЈ НИ СИСТЕ МИ (2)Гра ђе вин ски објек ти у сао бра ћа ју: ауто-путе ви, желе знич ке ста ни це, луке, аеро дро ми.

КУЛ ТУ РА СТА НО ВА ЊА (4)Ети ка ста но ва ња (пона ша ње у ста ну, стам бе ној згра ди, на ули ци и дру гим јав ним мести-

ма). Изра да пла на ста на. Пред лог за њего во уре ђе ње. Уре ђе ње екс те ри је ра и енте ри је ра.

КОН СТРУК ТОР СКО МОДЕ ЛО ВА ЊЕ – МОДУ ЛИ (22)Само ста лан рад на соп стве ном про јек ту. Изра да тех нич ке доку мен та ци је, избор мате ри ја-

ла, обра да мате ри ја ла, саста вља ње дело ва, обла га ње повр ши на и повр шин ска зашти та. Изра-да моде ла разних маши на и уре ђа ја у гра ђе ви нар ству из кон струк тор ских ком пле та. Изра да маке те ста на на осно ву пла на и пред лог за њего во уре ђе ње. Моде ло ва ње маши на и уре ђа ја у пољо при вред ној про из вод њи. Поправ ке кућ них инста ла ци ја и сани тар них уре ђа ја. Могућ-ност рада на рачу на ру.

ТЕХ НИЧ КА СРЕД СТВА У ПОЉО ПРИ ВРЕ ДИ (4)Орга ни за ци ја рада и при ме на савре ме них сред ста ва у пољо при вред ној про из вод њи. Тех-

нич ка сред ства у пољо при вре ди. Маши не и уре ђа ји у пољо при вред ној про из вод њи. Моде ло-ва ње маши на и уре ђа ја у пољо при вред ној про из вод њи

НАЧИН ОСТВА РИ ВА ЊА ПРО ГРА МА

УВОД У АРХИ ТЕК ТУ РУ И ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВО На инте ре сан тан начин, помо ћу фил ма, интер не та, теле ви зи је, при ка за ти раз вој гра ђе ви-

нар ства и архи тек ту ре од пре и сто ри је до данас (само основ ни пода ци). Сли ком при ка за ти репре зен та тив не објек те из сва ког пери о да град ње. На иза бра ним при ме ри ма из исто ри је

8

гра ђе ви нар ства уче ни ци могу да схва те вели чи ну људ ског ума, који прак тич но нема гра ни-це. У делу који се одно си на поде лу гра ђе ви нар ства пој мо ве висо ко град ње, ниско град ње и хидро град ње обја сни ти на при ме ру карак те ри стич них гра ђе вин ских обје ка та који су њихо-ви пред став ни ци. На при мер, за висо ко град њу уче ни ци ма пока за ти јед ну стам бе ну згра ду, дру штве ну (био скоп, позо ри ште, шко лу...) и при вред ну (пред у зе ће, инду стриј ску халу). За пред став ни ке ниско град ње пока за ти мост, пут, желе зни цу и аеро дром ску писту, а бра не, луке и кана ле за навод ња ва ње као при ме ре обје ка та у хидро град њи. На јед но став ном при ме ру куће (кори сте ћи слај до ве, маке те или 3Д при каз на рачу на ру) пока за ти основ не кон струк тив-не еле мен те гра ђе вин ског објек та. Поред тога, ука за ти и на оста ле еле мен те који чине цели ну гра ђе вин ског објек та (про зо ри, вра та, дим њак...). Ову темат ску цели ну пове за ти са исто ри јом и ликов ном кул ту ром.

ТЕХ НИЧ КО ЦРТА ЊЕ У ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВУУ увод ном делу при обра ди ове настав не теме уче ни ци ма јасно дефи ни са ти основ не фазе

у реа ли за ци ји гра ђе вин ског објек та. Те фазе су: пре по зна ва ње потре бе за град њом, у чему зна чај ну уло гу има инве сти тор; про јек то ва ње гра ђе вин ског објек та, где се тра га за функ ци-о нал ним, кон струк тив ним и естет ским реше њи ма; и изво ђе ње обје ка та, фаза у којој се јасно пре по зна ју основ ни (зидар ски, тесар ски, бетон ски...), завр шни (молер ски, кера ми чар ски...) и инста ла тер ски радо ви (водо вод, кана ли за ци ја...). Посеб ну пажњу тре ба обра ти ти на спе-ци фич но сти тех нич ког црте жа у гра ђе ви нар ству (врсте црте жа, раз ме ре које се при ме њу ју, кот не стре ли це и косе црте, кот ни бро је ви, висин ске коте, сим бо ли: при каз вра та, про зо ра, кон струк тив них еле ме на та у осно ви и пре се ку и при каз еле ме на та наме шта ја у осно ви и пре-се ку). Као вежбу за при ме ну зна ња из овог дела уче ни ци могу да нацр та ју хори зон тал ни пре-сек – осно ву и вер ти кал ни пре сек про сто ри је (то може бити рад на соба уче ни ка, школска учи о ни ца, тако да се сва мере ња могу извр ши ти на лицу места и пре не ти на цртеж) у раз ме ри 1 : 100. Од уче ни ка тре ба тра жи ти да пра вил но испи су ју текст, кори сте лини је разних врста и дебљи на, да буду стр пљи ви и пре ци зни у мере њу при ли ком црта ња.

ИНФОР МА ТИЧ КА ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА Она се уво ди у шестом раз ре ду да би се рачу нар непре кид но кори стио у наста ви тех-

нич ког обра зо ва ња. Ова настав на тема реа ли зу је се после настав не теме тех нич ко црта ње у гра ђе ви нар ству зато што посто је јед но став ни софт ве ри који се могу кори сти ти за црта ње и про јек то ва ње без про гра ми ра ња (Goo gle SketchUp, Envi si o ne er Express 3.0, Mic ro soft Offi ce Visio 2003). На тај начин уче ни ци ће савла да ти при ме ну рачу на ра на кон крет ним садр жа ји ма и кори сте ћи цеде-ром, флеш-мемо ри ју и штам пач. При ме ну ком пју те ра при ла го ди ти кон фи-гу ра ци ји рачу на ра којом шко ла рас по ла же.

ГРА ЂЕ ВИН СКИ МАТЕ РИ ЈА ЛИНа нивоу оба ве ште но сти про ши ри ти зна ња о мате ри ја ли ма који се кори сте у гра ђе ви нар-

ству. Не ула зи ти у дета ље о њихо вој про из вод њи и пре ра ди. Уче ни ци ма би тре ба ло пока за ти гра ђе вин ске мате ри ја ле који се обра ђу ју (песак, цемент...) или њихо ве моде ле (опе ка, арма ту-ра...). Изла га ње пот кре пи ти про спек ти ма, ката ло зи ма и пре тра жи ва њем на интер не ту. У реа-ли за ци ји ове темат ске цели не успо ста ви ти коре ла ци ју са исто ри јом, наро чи то у делу који се одно си на раз вој гра ђе вин ских мате ри ја ла.

9

ЕНЕР ГЕ ТИ КАУка за ти на зна чај иза бра ног мате ри ја ла за град њу гра ђе вин ских обје ка та, на могућ ност

штед ње енер ги је и кори шће ња њених некон вен ци о нал них изво ра при про јек то ва њу обје ка-та, али и на доград њу тер мо и зо ла ци је на посто је ћим објек ти ма.

ТЕХ НИЧ КА СРЕД СТВА У ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВУАла те и маши не у гра ђе ви нар ству обра ди ти тако да се нај пре напра ви гру ба поде ла меха-

ни за ци је и за сва ку гру пу набро је карак те ри стич ни пред став ни ци. Изла га ња пот кре пи ти сли-ком и по могућ ству моде ли ма. У делу који се одно си на зашти ту на раду код уче ни ка раз ви ја ти свест о потре би очу ва ња лич ног здра вља, али и зашти ти живот не сре ди не. Инси сти ра ти на позна ва њу заштит не опре ме, обез бе ђи ва њу гра ди ли шта, као и око ли не. Ову настав ну тему реа ли зо ва ти у кон ти ну и те ту с настав ном темом кон струк тор ско моде ло ва ње. Тако ће уче ни-ци сте че но зна ње о маши на ма у гра ђе ви нар ству моћи да при ме не у раду с кон струк тор ским еле мен ти ма. На сли чан начин реа ли зо ва ти и настав ну тему тех нич ка сред ства у пољо при вре-ди.

САО БРА ЋАЈ НИ СИСТЕ МИУ одно су на прет ход ну годи ну, гра ди во про ши ри ти са аспек та сао бра ћај них обје ка та,

њихо ве наме не, функ ци о ни са ња и орга ни за ци је сао бра ћа ја. За ове настав не садр жа је кори-сти ти акту ел не меди је.

КУЛ ТУ РА СТА НО ВА ЊАУ ову настав ну једи ни цу уче ни ке уве сти тако што ће ана ли зи ра ти свој стан. Тре ба да зна ју

из којих се дело ва састо ји стан, које су њихо ве наме не, који је рас по ред про сто ри ја нај функ-ци о нал ни ји, као и могућ но сти уште де и кори шће ња алтер на тив них изво ра енер ги је. Кори-сте ћи план ста на уче ни ци тре ба да нау че како се одре ђу је прак тич ност сва ке про сто ри је и како се бира наме шта ј има ју ћи у виду функ ци о нал ност и еко но мич ност про сто ра. На осно ву посма тра ња пла но ва, маке та, сли ка град ских и сео ских насе ља, тре ба обја сни ти зна чај око ли-не ста на с хиги јен ског и естет ског ста но ви шта.

КОН СТРУК ТОР СКО МОДЕ ЛО ВА ЊЕ У ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВУ – МОДУ ЛИРеа ли за ци ја моду ла омо гу ћа ва раз ли ко ва ње у наста ви, с обзи ром на то да се уче ни ци

могу опре де ли ти за под руч је које их инте ре су је: моде ло ва ње гра ђе вин ских обје ка та висо ко-град ње, ниско град ње, изра да моде ла разних маши на и уре ђа ја у гра ђе ви нар ству из кон струк-тор ских ком пле та, уре ђе ње ста на, поправ ке на кућ ним инста ла ци ја ма и сани тар ним уре ђа ји-ма, рад на рачу на ру. Оба ве за свих, без обзи ра на избор актив но сти, јесте да изра де свој „про-је кат” по ком изво де моде ло ва ње: изра да тех нич ке доку мен та ци је, избор мате ри ја ла, обра да мате ри ја ла, саста вља ње дело ва, обла га ње повр ши на и повр шин ска зашти та.

ТЕХ НИЧ КА СРЕД СТВА У ПОЉО ПРИ ВРЕ ДИОрга ни за ци ја рада и при ме на савре ме них сред ста ва у пољо при вред ној про из вод њи,

маши не и уре ђа ји у пољо при вред ној про из вод њи, моде ло ва ње маши на и уре ђа ја у пољо-при вред ној про из вод њи.

10

2. ХОРИ ЗОН ТАЛ НА, ВЕР ТИ КАЛ НА И ДИЈА ГО НАЛ НА КОРЕ ЛА ЦИ ЈА

У наста ви тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња, због настав них тема које су уско пове-за не са сва ко днев ним живо том, могу ће је успо ста ви ти коре ла ци ју с мно го настав них пред ме-та. Пове зи ва ње гра ди ва уче ни ци ма омо гу ћа ва да обје ди не сте че но зна ње, а не да оно оста-не рас цеп ка но и поде ље но по раз ли чи тим пред ме ти ма и раз ре ди ма. Пове за ност настав них пред ме та може се пра ти ти из три прав ца: дија го нал но, вер ти кал но и хори зон тал но.

Хори зон тал на коре ла ци ја под ра зу ме ва пове за ност слич них садр жа ја раз ли чи тих настав них пред ме та на нивоу јед ног раз ре да. Захва љу ју ћи коре ла ци ји, уче ни ци могу да пове-жу слич не или исте садр жа је и да их изу ча ва ју из угло ва раз ли чи тих настав них пред ме та. Коре ла ци јом не само што се не гомилају настав ни садр жа ји већ се и дово де у сми сле ну везу која обез бе ђу је трај но зна ње.

Вер ти кал на коре ла ци ја под ра зу ме ва међу соб но пове зи ва ње садр жа ја на нивоу више раз ре да, што је изу зет но важно у обла сти ма ТИО код којих је заступљен мул ти ди сци пли нар ни при ступ. На при мер, изу ча ва ње обла сти исто ри ја архи тек ту ре зах те ва позна ва ње исто ри је и гео гра фи је.

Дија го нал на коре ла ци ја пред ста вља пове за ност садр жа ја који се обра ђу ју у раз ли чи-тим пери о ди ма. Утвр ђи ва њем јед ног садр жа ја могу ће је савла да ти садр жај дру ге настав не обла сти која се не обра ђу је у том тре нут ку. На при мер, ТИО шести раз ред и мате ма ти ка четвр-ти раз ред.

Веза тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња са срп ским јези ком огле да се у чита њу и писа њу у свим настав ним обла сти ма, а у обла сти тех нич ко црта ње у гра ђе ви нар ству коре ла-ци ју чини писа ње тех нич ког писма.

У наста ви мате ма ти ке у нижим раз ре ди ма уче ни ци се упо зна ју са систе мом мера (cm, dm, m), пој мо ви ма лини ја, гео ме триј ско тело и обли к, што пред ста вља осно ву за рад у обла сти тех нич ко црта ње у гра ђе ви нар ству. То је при мер дија го нал не коре ла ци је.

У обла сти кон струк тор ско моде ло ва ње коре ла ци ја изме ђу мате ма ти ке и ТИО огле да се у пра вил ној упо тре би при бо ра за црта ње – лењи ра, тро у га о ни ка, шеста ра – као и у изра ди моде ла и маке та у одре ђе ној раз ме ри.

Коре ла ци ја инфор ма ти ке и тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња про жи ма се кроз целу област инфор ма тич ке тех но ло ги је. У наста ви ТИО рачу нар је оба ве зно настав но сред-ство, те је спо соб ност уче ни ка да га кори сте изу зет но важна. Инфор ма ти ка у том сми слу пру-жа сва нео п ход на пред зна ња потреб на за наста вак инфор ма тич ког обра зо ва ња којим се бави тех нич ко и инфор ма тич ко обра зо ва ње у шестом раз ре ду, посеб но у обла сти инфор ма тич-ке тех но ло ги је. Да бисмо успе шно надо гра ди ли зна ња из ове обла сти, оче ку је мо да уче ник зна: како да акти ви ра про гра ме, како да кори сти јед но став не про гра ме за тех нич ко црта ње, основ не пој мо ве рада у опе ра тив ном систе му, интер нет, као и како да се зашти ти од виру са.

Зна ња, вешти не и спо соб но сти које уче ни ци нај ви ше кори сте у наста ви ликов не кул ту-ре доћи ће до изра жа ја у наста ви ТИО при црта њу ски ца, изра ди моде ла, боје њу. Маке те или моде ли које уче ни ци изра ђу ју тре ба лепо да изгле да ју.

Исто риј ски раз вој архи тек ту ре уско је пове зан са исто ри јом. Уче ни ци о исто ри ји архи-тек ту ре уче у петом и шестом раз ре ду. Тако ђе, из исто ри је уче и о првим чове ко вим ста ни-шти ма, и ту се огле да коре ла ци ја наста ве тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња и исто ри је.

11

Пове за ност гео гра фи је и тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња огле да се у увод ном делу и упо зна ва њу уче ни ка са исто ри јом архи тек ту ре (они уче о гео граф ским под руч ји ма с којих поти чу одре ђе не умет но сти архи тек ту ре), у обла сти мате ри ја ла и енер ге ти ке уче ни ци ће сазна ти више о изво ри ма енер ги је и мине рал них сиро ви на и огра ни че но сти сиро вин ских и енер гет ских ресур са. Коре ла ци ја изме ђу ова два пред ме та огле да се и у лек ци ји сао бра ћај-ни објек ти коп не ног, воде ног и вазду шног сао бра ђа ја. Уче ни ци тре ба да пове жу врсту сао бра-ћај ног систе ма с гео граф ским под руч јем кроз које про ла зи.

Посто ји одре ђе на пове за ност изме ђу био ло ги је и тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва-ња, наро чи то кад се обра ђу је настав на област тех нич ка сред ства у пољо при вре ди – при ме на агро тех нич ких мера, хиги јен ско-тех нич ка зашти та и слич но. Основ ни зада так био ло ги је јесте да уче ни ци фор ми ра ју свест о чове ко вом ути ца ју на гаје ње биља ка и живо ти ња, при чему се могу пове ћа ти про дук тив ност и при но си. Савре ме на тех нич ка сред ства заме њу ју чове ка у пољо при вре ди и при ме њу ју се у ратар ству, повр тар ству, воћар ству, сто чар ству итд.

Коре ла ци ја изме ђу био ло ги је и тех нич ког обра зо ва ња може се успо ста ви ти и у обла сти енер ге ти ке. Сви живи орга ни зми кори сте енер ги ју, па тако и тех нич ки објек ти тран сфор мишу енер ги је, при чему се доби ја кори стан рад.

У наста ви избор ног пред ме та дома ћин ство уче ни ци тре ба да упо зна ју тех ни ке које се кори сте у дома ћин стви ма. У каби не ту за дома ћин ство тре ба да се нала зе елек трич ни штед-њак, фри жи дер, судо пе ра, бој лер и дру ги уре ђа ји и маши не. Овим пред ме том уче ни ци се прак тич но оспо со бља ва ју за руко ва ње уре ђа ји ма и за њихо во пра вил но одр жа ва ње. На тај начин успо ста вља се бли ска веза изме ђу пред ме та дома ћин ство и настав не једи ни це кул ту ра ста но ва ња из пред ме та тех нич ко и инфор ма тич ко обра зо ва ње.

Позна ва ње енгле ског јези ка олак ша ће уче ни ку рад на рачу на ру јер су коман де за кори-шће ње про гра ма углав ном на том јези ку. Енгле ски језик је изу зет но важан коре ли ра ју ћи пред-мет, као и оста ли стра ни јези ци. Чиње ни ца је да сва ка нова тех но ло ги ја која наста не у све ту и сва ко тех нич ко откри ће дола зе са Запа да, па је нај бо љи начин за уче ни ке да то сазна ју први упра во позна ва њем енгле ског јези ка, који им отва ра вра та тех ни ке и тех но ло ги је. Позна ва ње јези ка отва ра вра та мето дич ким настав ним садр жа ји ма, којих на интер не ту има у изо би љу, као и видео-мате ри ја ли ма, који су углав ном на енгле ском јези ку. Ако зна ју језик, уче ни ци ће моћи да кому ни ци ра ју с вршња ци ма из целог све та на тему тех ни ке и тех но ло ги је. Сигур но је да ће позна ва ње јези ка моти ви са ти уче ни ке да изу ча ва ју тех ни ку и тех но ло ги ју јер ће основ-не пој мо ве из овог пред ме та мо ћи да про ши ру ју током свог обра зо ва ња. Схва ти ће да је обра-зо ва ње непре ки дан про цес у коме им је позна ва ње јези ка врло важан саве зник.

12

3. ПРЕД ЛО ЗИ НАСТАВ НИХ ТЕХ НИ КА И МЕТО ДА

Настав не мето де тре ба да наста ву учи не инте ре сант ном. Зада так настав ни ка је да ком би-ну је раз ли чи те мето де које су му на рас по ла га њу и то у току истог часа. Тре ба ло би кори сти ти настав не мето де груп ног рада јер оне под сти чу међу вр шњач ку кому ни ка ци ју и сарад њу на зајед нич ким про јек ти ма. На тај начин тежи ште се пре но си на уче ни ке и њихов рад.

Избор мето де рада зави си од циље ва и зада та ка часа, али и од рас по ло жи вих настав них сред ста ва.

Нај за сту пље ни је настав не мето де у наста ви тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња су: Вер бал но-тек сту ал не настав не мето де• Моно ло шка мето да је облик изла га ња гра ди ва у виду пре да ва ња и при ча ња. Пра те је

опи си ва ње и обја шња ва ње, што пред ста вља допун ске обли ке у раду. Пред ла же мо да се ова мето да увек ком би ну је с дру гом мето дом јер је уче ни ци ма тешко да се кон цен-три шу и пра те дужа изла га ња. Тако ђе, она сма њу је миса о не актив но сти уче ни ка, па је потреб но ком би но ва ти је с дру гом мето дом.

• Дија ло шка мето да је вео ма кори сна у наста ви тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо-ва ња. Она под ра зу ме ва раз го вор изме ђу настав ни ка и уче ни ка на одго ва ра ју ћу тему. За овај облик рада настав ник мора да при пре ми пита ња отво ре ног типа која почи њу речи ма како, зашто, када, на који начин, где итд.

• Мето да рада с тек стом пред ста вља начин рада у којем се до инфор ма ци ја дола зи чита њем тек сто ва у уџбе ни ци ма, рад ним све ска ма или дру гим тек сту ал ним при руч ни-ци ма. Кори шће ње ове мето де рада се не пред ла же, осим ако не посто ји нијед но дру го настав но сред ство које би могло допу ни ти реч настав ни ка.

Мето да засно ва на на демон стра ци ји (пока зи вач ка). Ова мето да се често кори сти у наста ви тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња. Настав ни ци има ју на рас по ла га њу моде ле маши на и уре ђа ја или пра ве маши не и уре ђа је, маке те гра ђе вин ских обје ка та, шеме и црте же. Ова мето да је успе шна јер кори шће ње настав них сред ста ва допу њу је реч наста ви ка. Прин цип очи глед но сти је задо во љен.

Мето де прак тич них радо ва кори сте се при реа ли за ци ји прак тич них радо ва из тех нич-ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња. Уче ни ци сти чу само стал ност и спо соб ност актив ног рада.

Мето де гра фич ких радо ва пред ста вља ју начин рада у којем се поје ди ни дело ви настав-них садр жа ја запи су ју речи ма или изра жа ва ју црте жом, табе лом или дија гра мом.

Мето да олу ја иде ја (bra in stor ming) погод на је за про ве ру зна ња уче ни ка. При ме њу је мо је кад жели мо да про ве ри мо пред зна ње или зна ње уче ни ка на зада ту тему. Кори сти мо је да бисмо уче ни ке осло бо ди ли стра ха који се обич но јавља при изра жа ва њу соп стве ног мишље-ња. Кори сти мо је и да бисмо уве ли уче ни ке у нову тему. Спро во ди се у неко ли ко фаза. Прво се напра ви увод у зада ти про блем или пита ње, које мора бити јасно дефи ни са но и уче ни ци мора-ју тач но зна ти шта се од њих оче ку је. Дру га фаза је при ку пља ње иде ја. Настав ник потом иде је запи су је на табли као тезе и похва љу је уче ни ке који се први јаве. Изно ше њем иде ја које се ком би ну ју и побољ ша ва ју, под сти че се кре а тив но раз ми шља ње, без кри ти ко ва ња. Потом сле-ди ана ли за резул та та с уче ни ци ма. На кра ју се иза бе ру нај бо ље иде је које се кори сте касни је у пре да ва њу. На при мер, уче ни ци ма се може поста ви ти пита ње: „Где се при ме њу је рачу нар?”

13

Мето да врте шка слич на је мето ди олу ја иде ја. Сва ки уче ник доби је лист папи ра на коме изно си сво ју иде ју на зада то пита ње. Кад сви саоп ште иде је, уче ни ци сво је папи ре про сле ђу-ју до ђака који седи поред њих. Тако при сле де ћем писа њу одго во ра на зада ту тему уче ни ци могу про чи та ти одго во ре сво јих дру го ва, што може бити асо ци ја ци ја за нову иде ју. Посту пак се пона вља све док се не ску пи довољ но иде ја, а врте шка се не завр ти бар три пута. На при-мер, настав ник може да поста ви пита ње: „Шта је то маши на?” Врте шка се тад завр ти и ску пља ју се одго во ри. На кра ју се они саже то изла жу и беле же се нај бо љи. На тај начин може се доћи до ком би но ва них одго во ра, што је слич но прет ход ној мето ди.

Мето да две зве зде и жеља одлич на је за вежба ње само о це њи ва ња и про це њи ва ња. При ме ном ове мето де уче ни ци вежба ју да при ме лошу оце ну за свој рад, да кри ти ку ју радо ве дру гих и да их похва ле. За при ме ну ове мето де нео п ход но је да уче ни ци има ју рад на зада ту тему. У тех нич ком и инфор ма тич ком обра зо ва њу без број је могућ но сти за при ме ну ове мето-де јер има мно го прак тич них и гра фич ких радо ва. Мето да се састо ји у томе што уче ни ци прво оце њу ју сво је радо ве и то тако што кори сте кар ти цу на сли ци 1. На њој уче ни ци пишу две ства-ри које им се допа да ју и јед ну коју би уна пре ди ли. Ова мето да се кори сти у свом појед но ста-вље ном обли ку – уче ни ци који седе у клу пи међу соб но пре гле да ју сво је радо ве. Уче ни ци ма је потреб но дати кри те ри ју ме за оце њи ва ње, као што су тач ност, пре ци зност и уред ност радо ва.

Слика 3.1. Кар ти ца за мето ду две зве зде и жеља

Мето да кар те погод на је при обра ди нове теме. На поста вље ну тему уче ни ци испи су-ју одго во ре на кар та ма, и то само кључ не речи, ника ко дуге рече ни це, јер их је тако лак ше касни је гру пи са ти. Ова мето да пома же уче ни ци ма да изра зе сво је иде је и да их гру пи шу пре-ма при о ри те ти ма. Састо ји се од неко ли ко фаза:

• зада ва ње теме која мора бити јасно дефи ни са на,• настав ник дели кар те и сва ки уче ник запи су је оно ли ко одго во ра коли ко их има на

посеб ној кар ти,• кар те се гру пи шу по слич но сти и сва ка гру па доби ја наслов,• настав ник и уче ни ци на кра ју раз го ва ра ју о доби је ном резул та ту.

14

Мето да гру два сне га под сти че уче ни ке да изно се сво је мишље ње и бра не сво је ста во-ве, наро чи то оне који нема ју довољ но само по у зда ња да иска жу сво је мишље ње и уче ству ју у одлу чи ва њу. Ова мето да се при ме њу је у потра зи за зајед нич ким одго во ром, до кога се дола зи на кра ју груп ним тру дом свих уче ни ка. Реа ли за ци ја мето де почи ње тако што настав ник поста-ви пита ње на које уче ни ци поје ди нач но одго ва ра ју. Потом се фор ми ра ју гру пе – по дво је из исте клу пе. Они уса гла ша ва ју сво је одго во ре и доно се одлу ку. Сле ди фор ми ра ње гру пе по четво ро, која саже то изно си одго во ре. Потом се фор ми ра гру па од осам уче ни ка који има ју зада так да уса гла се сво је ста во ве и доне су закључ ке. Пред ла же се да се по завр шет ку рада гру пе од осам уче ни ка укљу чи настав ник и да рези ми ра одго во ре гру пе од шесна ест и од три де сет два уче ни ка. Тада се дола зи до зајед нич ког спи ска иде ја. Тема може да се одно си на мате ри ја ле у гра ђе ви нар ству или начи не за очу ва ње топлот не енер ги је згра де. Нео п ход но је оста ви ти довољ но вре ме на на кра ју часа како би се резул тат про ко мен та ри сао.

Чиње ни ца или мишље ње кори сти се кад жели мо да под ву че мо раз ли ку изме ђу нечи-јег ста ва и науч не чиње ни це. Мето да се реа ли зу је тако што настав ник бира тему и саста вља иска зе. Зада так уче ни ка је да одлу че да ли нека рече ни ца пред ста вља мишље ње или науч ну чиње ни цу. Ова мето да може се ком би но ва ти с мето дом гру два сне га.

Мето да мета слу жи за брзо доби ја ње инфор ма ци је о успе шно сти обра ђе ње теме. То је невер бал на мето да. Оба вља се на кра ју часа кад уче ни ци напу шта ју учи о ни цу и кад су сло бод-ни ји да изне су сво је мишље ње. Настав ник поста вља пита ња:

• Да ли сте раз у ме ли дана шњу лек ци ју?• Да ли ти ова кав начин рада одго ва ра?• Да ли си спре ман за одго ва ра ње?и потом дели сти ке ре уче ни ци ма, чији је зада так да их поста ве на мету.

15

4. ОБЛИ ЦИ НАСТА ВЕ

У наста ви тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња кори сте се раз ли чи ти обли ци рада, и то су:

• фрон тал ни облик,• рад у гру па ма, • рад у паро ви ма,• инди ви ду ал ни облик рада.

Фрон тал ни облик рада је основ ни облик, где про фе сор директ но пре да је свим уче ни-ци ма у раз ре ду. Он је посред ник изме ђу уче ни ка и настав ног садр жа ја. Овај облик рада има сво је добре и лоше осо би не.

Добре осо би не: про фе сор је у непо сред ном кон так ту с уче ни ци ма, што моти ви ше уче ни-ке, ток наста ве је дина мич ни ји и вре ме је пра вил но иско ри шће но. Нај че шће се при ме њу је у увод ном делу часа (поста вља ње пита ња, одго во ри уче ни ка) или кад уче ни ци има ју пре да ва-ње (обра да новог гра ди ва).

Лоше осо би не: запо ста вља ју се инди ви ду ал не осо би не уче ни ка и кому ни ка ци ја је огра ни-че на. Овај начин рада може мо назва ти пре да вач ким. Про фе сор пре да је, а уче ни ци су пасив ни слу ша о ци који се нави ка ва ју на при ма ње гото вих чиње ни ца.

Рад у гру па ма је облик зајед нич ког рада три или више уче ни ка на реша ва њу одре ђе них зада та ка током наста ве или изра ди прак тич них вежби. Вео ма је важно да гру па буде инте-лек ту ал но ујед на че на, а добро је и да се повре ме но про ме ни састав уче ни ка у гру пи. Посто ји више типо ва рада у гру па ма, а то су:

a) исто вр сни (неди фе рен ци ра ни рад) јесте облик рада у којем све гру пе оба вља ју исти зада так, али се уну тар сва ке оба вља поде ла рада пре ма тежи ни или сло же но сти зада та ка,

б) разно вр сни (дифе рен ци ра ни рад) под ра зу ме ва да сва ка гру па доби је посеб не зада та ке,в) рад у циклу си ма под ра зу ме ва рад гру пе на раз ли чи тим зада ци ма, који се у пред ви ђе-

ном вре ме ну раз ме њу ју, све док сва ка гру па не завр ши све задат ке.Пред но сти овог обли ка рада огле да ју се у томе што уче шћем у гру па ма уче ни ци само стал-

но при пре ма ју рад, јача ју међу соб не одно се, раз ви ја ју тим ски дух, као и рад не спо соб но сти. Настав ник пла ни ра и при пре ма рад гру па, саста вља их и даје заду же ња сва ком чла ну гру пе. Вођа гру пе изно си резул та те рада пред целим оде ље њем.

Недо ста ци груп ног рада огле да ју се у нејед на кој актив но сти свих уче ни ка и чла но ва гру-па, где углав ном доми ни ра ју бољи уче ни ци, чије резул та те кори сте сла би ји и тако поста ју пасив ни у раду. Не може се при ме ни ти на свим часо ви ма и у окви ру свих настав них садр жа ја, а потреб но је и вре ме за њего ву при ме ну.

Рад у пару je облик рада у којем два уче ни ка зајед нич ки обра ђу ју један зада так или раде на изра ди прак тич них вежби. Они удру жу ју сво је зна ње и спо соб но сти, под јед на ко су одго-вор ни за учи нак и лак ше реша ва ју про блем. Овај облик рада акти ви ра уче ни ке у настав ном про це су, оспо со бља ва их за само стал но сти ца ње зна ња, уме ња и нави ка. Под сти че и раз ви-ја међу соб ну сарад њу два уче ни ка под руко вод ством настав ни ка. Паро ви могу да реша ва ју исте или раз ли чи те задат ке (вежбе) и овај облик је дело твор ни ји код сло же ни јих зада та ка или вежби. Рад у пару, с обзи ром на раз ме штај клу па у каби не ту тех нич ког и инфор ма тич ког

16

обра зо ва ња, може се при ме њи ва ти чешће, а даће нај бо ље резул та те ако се успе шно ком би-ну је с дру гим обли ци ма настав ног рада. Пред но сти рада у пару: раз ви ја ње дру гар ских одно-са, соци ја ли за ци ја, сарад ња, уче ни ци један дру гог моти ви шу, суче ља ва ње ста во ва допри но си про ши ри ва њу и про ду бљи ва њу зна ња, уче ни ци уче да кому ни ци ра ју и ува жа ва ју супрот не ста во ве. Недо ста ци овог обли ка рада: уче ни ци тре ба да буду оспо со бље ни за ову врсту рада, саста вља ње паро ва је дели ка тан про блем и могу ћа је нездра ва кон ку рен ци ја.

Инди ви ду ал ни облик рада је вид колек тив не наста ве у окви ру које сви уче ни ци раде само стал но исте или раз ли чи те задат ке, при ла го ђе не сво јим спо соб но сти ма. Настав ник уво-ди уче ни ке у инди ви ду ал ни рад посте пе но и систе мат ски, пра ти њихов рад, даје им потреб на упут ства и усме ра ва их при реша ва њу про бле ма. Уло га настав ни ка је вео ма зна чај на, омо гу-ћа ва му да боље упо зна уче ни ке и тако им помог не у даљем раду. Овим обли ком рада уче-ник поста је само стал ни ји, сти че само по у зда ње, нави ка ва се да само стал но учи, раз ви ја ства-ра лач ке спо соб но сти и настав ник доби ја поврат не инфор ма ци је. Недо ста ци инди ви ду ал ног обли ка рада: уче ни ци су изо ло ва ни, не раз ви ја ју се сарад ња и дру гар ство, орга ни за ци ја рада је сло же на, потреб но је мно го вре ме на за при пре му раз ли чи тих зада та ка, као и за про ве ру њихо ве тач но сти.

17

5. АРХИ ТЕК ТОН СКА СЕК ЦИ ЈА

5.1. ПРЕД ЛОГ ГОДИ ШЊЕГ ПЛА НА РАДА АРХИ ТЕК ТОН СКЕ СЕК ЦИ ЈЕ

Табе ла бр. 5.1.1. Пред лог годи шњег пла на рада архи тек тон ске сек ци је

Ред ни бр. часа

На зив настав не једи ни це

Тип часа

О блик рада Ме то да

рада Наст. сред. и литература

Коре ла ци ја На по ме на

1.Упо зна ва ње

уче ни ка с радом сек ци је

Обра да Фрон тал ни Дија ло шка

Табла, при бор за

црта ње

ТИО

2.Увод у архи тек-ту ру, основ ни

пој мо ви

3.Осно ве

архи тек ту ре

Обра да,вежба

Фрон тални,инди-

видуални

Пока зи вач-ка, прак тич-

ни рад на рачу на ру

4. Пред лог иде је

5. и 6.Изра да ски це

архи тек тон ског објек та

7–10.Изра да

тех нич ке доку мен та ци је

11–12.Обе ле жа ва ње на мате ри ја лу

13–14.Обра да

мате ри ја ла

15–18.Саста вља ње

дело ва и скла-па ње објек та



видуални Дија ло шка,пока зи вач-ка, прак тич-

ни рад на рачу на ру

Та бла, мате ри јал за изра ду моде ла и

алат

19–22.Уре ђе ње

енте ри је ра

23–30.Уре ђе ње

екс те ри је ра

31–36.

При пре ма за општин ско, град ско и

репу блич ко так ми че ње

Ве жбаИнди-

видуални

18

5.2. ПРИМЕР ВЕЖБЕ ЗА АРХИТЕКТОНСКУ СЕКЦИЈУ – ПРИЗЕМНА СТАМБЕНА КУЋА

Слика 5.2.1. При зем на стам бе на кућа

Слика 5.2.2. Хори зон тал ни пре сек при зе мља

19

6. СЕК ЦИ ЈА РАКЕТНОГ МОДЕЛАРСТВА

6.1. ПРЕД ЛОГ ГОДИ ШЊЕГ ПЛА НА РАДА СЕК ЦИ ЈЕ РАКЕТ НОГ МОДЕ ЛАР СТВА

Табе ла бр. 6.1.1. Пред лог годи шњег пла на рада сек ци је ракет ног моде лар ства

Ред ни бр. часа

На зив настав не једи ни це

Тип часа О блик рада Ме то да рада Наст. сред. и литература

Коре ла ци ја На по ме на

1.Упо зна ва-

ње уче ни ка с радом сек ци је

Обра да Фрон тал ни Дија ло шка

Табла, при бор за црта ње

ТИО

2.

Увод у ракет но моде лар ство,

основ ни пој мо ви

3.Осно ве

ракет ног моде лар ства

О бра да,вежба


видуални

Пока зи вач ка, прак тич ни рад

на рачу на ру

4. Пред лог иде је

5–6.Изра да ски це

раке те

7–10.Изра да

тех нич ке доку мен та ци је

11. Обе ле жа ва ње на мате ри ја лу12.

13. Обра да мате ри ја ла14.

15–18.Саста вља ње

дело ва и уград ња



видуалниДија ло шка,

пока зи вач ка, прак тич ни рад

на рачу на ру

Та бла, мате ри-јал за изра ду

моде ла и алат

19–22. Дора да раке те

23–30.Завр шни радо ви

31–36.

При пре ма за општин ско, град ско и

репу блич ко так ми че ње

Ве жбаИнди-

видуални

20

6.2. ПРИМЕР ВЕЖБЕ ЗА РАКЕТНО МОДЕЛАРСТВО – ТАКМИЧАРСКИ МОДЕЛ РАКЕТЕ

За израду модела ракете потребан је следећи материјал и прибор:– папир (хамер, јапан-папир),– балза,– пластичне масе – стиродур,– конац,– стример трака (украсна трака),– лењир,– прибор за цртање,– скалпел,– селотејп,– лепак (моделарски, за дрво, брзо везујући),– брусни папир (различите гранулације),– лак,– сламчице.

Тело моде ла раке те

Тело ракете такмичарског модела, због мале тежине, најчешће се израђује од папира или пластичних маса. Да би се направило тело ракете, потребно је намотати папир на припремљени калуп кружноцилиндричног облика, пречника D = 3 cm (ваљак фолије). Папир би требало отприлике да пређе 0,5–0,8 cm и да се залепи брзо везујућим лепком. Пре него што се намота папир, калуп треба премазати лаком ако је реч о дрвеном калупу, или сапуном ако је калуп картонски, а све то ради лакшег свлачења тела ракете с калупа.

За израду доњег дела ракете, који се такође израђује од папира, најбоље је користити направљени калуп у облику купе с одсеченим врхом. Горњи пречник треба да одговара пречнику горњег дела ракете – D = 3 cm, а доњи део држачу мотора – D = 1 cm. Држач мотора је кружног попречног пресека и израђује се од папира који је неколико пута обмотан око тела ваљкастог облика. Држач мора да штрчи центиметар до центиметар и по ван конусног дела. Да би се сви елементи повезали у целину, потребно је направити прстен од стиродура или балзе пречника D = 3 cm с отвором у средини пречника D = 1 cm.

Слика 6.2.1. Тело раке те

21

Све елементе спојити и залепити моделарским лепком, излакирати, а затим избрусити брусним папиром фине гранулације.

Гла ва моде ла раке теЗа израду главе ракете најчешће се користе готове главе од пластичних маса, мада се

она може направити и од стиродура. Прво се припреми стиродур у облику правоугаоника, а затим оловком или фломастером исцрта облик главе ракете. Постепеном обрадом брусним папиром прво веће гранулације, а затим фине, добија се коначни изглед главе ракете. На ширем крају главе пробушити рупу пречника око милиметра и дужине око 10 mm. Један крај припремљеног конца везаног у омчу убацити у рупу и залити лепком за дрво (туткало).

Слика 6.2.2. Кону сни део раке те, држач ракет ног мото ра, прстен

Слика 6.2.3. Модел раке та

Слика 6.2.4. Гла ва раке те

22

Ста би ли за то ри

Стабилизатор је део ракете који служи за стабилизацију лета ракете. Може бити различитог облика, а најбољи материјал за израду је балза. Стабилизатор треба направити тако да има изглед аеро-профила (сл. 6.2.6). За лепљење стабилизатора најбоље је користити шаблон, пошто од њега зависи и стабилност лета ракете. Лепити брзо везујућим лепком.

Стри мер тра ка

Да би се ракета што дуже задржала у лету, користи се стример трака, која успорава њен пад. Она се израђује од једнобојног украсног папира, ради лакшег уочавања, ширине око 10 cm и дужине око 100 cm, у односу 10 : 1. На један крај траке ставити конац, преклопити траком и залепити селотејпом.

Слика 6.2.5. Ста би ли за тор Слика 6.2.6. Аеро-про фил

ста би ли за то раСлика 6.2.7. Шаблон за

лепље ње ста би ли за то ра

Преклопити и залепити селотејпом

Слика 6.2.8. Стри мер тра ка

23

Повезати стример траку и главу ракете с њеним телом. Одвојити конац дужине око две дужине тела ракете, а затим један крај залепити лепком (брзо везујућим, моделарским) за једну страну стабилизатора (сл. 6.2.9). Лепак се наноси прво на једну страну стабилизатора, а кад се осуши, на другу. Конац треба поставити тако да се креће од ширег дела конуса ка ужем, где се обавије око доњег дела стабилизатора, а затим се све то понови, само што се конац полаже од доњег дела ка горњем. Кад се све залепи и осуши, од конуса ракете одмерити око три и по центиметра, затегнути конац и залепити селотејпом или папирном траком. Други крај конца везати у омчу и спојити са стример траком и главом ракете.

Убацити прстен од стиродура пречника 3 cm у тело ракете, сипати мало пудера у праху, убацити стример траку, па пажљиво ставити главу ракете. Да би ракета могла да се постави на рампу, потребно је залепити вођице и то по центиметар од конуса нагоре и од врха тела ракете надоле.

Да би ракета полетела, поставити мотор ракете у држач мотора, на једном крају мало обмотати папирном траком да приликом старта мотор не би ушао у ракету. Пре него што се ракета постави на рампу, ставити упаљач – стартер, водећи рачуна да жице буду раздвојене. Кад се постави упаљач, наместити ракету, спојити крајеве упаљача са жицом дужине око пет метара на чијем крају се налази извор напајања – батерија.

Слика 6.2.9. Раке та с кон цем

Слика 6.2.10. Скло пље на маке та раке та

24

7. НАСТАВ НА СРЕД СТВА

Настав на сред ства омо гу ћа ва ју уче ни ци ма лак ше усва ја ње гра ди ва. Пред ла же се ком би-но ва ње настав них сред ста ва у при пре ми наста ве. Настав на сред ства деле се пре ма:

а) при ме ни у наста ви:• демон стра циј ска (сли ке, тех нич ки црте жи, маке те, моде ли, фил мо ви, ком пју те ри),• настав на (уџбе ни ци, рад не све ске, при руч ни ци, днев ни ци рада, рад не беле жни це),• лабо ра то риј ско-екс пе ри мен тал на (апа ра ти и уре ђа ји за мере ње и ана ли зу рада тех-

нич ких уре ђа ја),• мани пу ла тив на (ала ти и при бор),• опе ра тив на (уре ђа ји и апа ра ти за про у ча ва ње про це са про из вод ње),• про из вод на (маши не и ала ти за про из вод њу),

б) начи ну на који уче ни ци опа жа ју ствар ност:• ауди тив на,• визу ел на,• аудио-визу ел на,

в) димен зи јама настав них сред ста ва:• дво ди мен зи о нал на (сли ка, тех нич ки црте жи, гра фи ко ни, дија гра ми),• тро ди мен зи о нал на (моде ли и маке те),

г) начину при ка зи ва ња:• ста тич на,• дина мич на (ани ма ци ја, видео-клип).

25

8. ОЦЕ ЊИ ВА ЊЕ УЧЕ НИ КА

При оце њи ва њу уче ни ка нео п ход но је стал но пра ти ти њихо во напре до ва ње. Обра зац за пра ће ње напре до ва ња уче ни ка дат је у виду табе ле. Табе ла се пише за сва ког уче ни ка поје ди-нач но и пред ста вља при каз њего ве актив но сти, заин те ре со ва но сти за пред мет, пона ша ња и дру гих важних пока за те ља њего вог рада.

Табе ла бр. 8.1. Пред лог обра сца за оце њи ва ње уче ни ка

Лич ни пода ци уче ни каИме:_________________________Пре зи ме:_____________________Раз ред:_______________________Оде ље ње:____________________Адре са:______________________Тел.:_________________________

Месец IX X XI XI I I I I I I I IV V VI

Пози тив не стра не дете та

Сла бе стра некоје тре ба

уна пре ђи ва ти

Ве шти на уче ња

Со ци јал не вешти не

Ко му ни ка ци о не вешти не

Само стал ност и бри га о себи

Дру ги пода ци

26

Сле де ћи при мер обра сца за кон ти ну и ра но пра ће ње рада уче ни ка дат је у наред ној табе-ли. Он се може ком би но ва ти с прет ход ном табе лом или се кори сти ти уме сто ње.

Табе ла бр. 8.2. Пред лог обра сца за оце њи ва ње уче ни ка

Настав на обла ст

Ак тив ност на часу обра де

Ак тив ностна часу

утвр ђи ва ња

Са мо стал на пет-на е сто ми нут на

вежба

У сме но одго ва ра ње

И зра да тех нич ке

доку мен та ци је

Кре а

тив н

о ра

з ми ш

ља

Ак т

и ван

Пов

ре м

е но

акти

ван

Па с

и ван

Кре а

ти вн

о ра

з ми ш

ља

Ак т

и ван

Пов

ре м

е но

акти

ван

Па с

и ва н

У вод ни део

Тех нич ко црта ње у

гра ђе ви нар ству

Ин фор ма тич ка тех но ло ги ја

Гра ђе вин ски мате ри ја ли

Е нер ге ти ка

Тех нич ка сред ства у

гра ђе ви нар ству

Са о бра ћај ни систе ми

Кул ту ра ста но ва ња

Кон струк тор ско моде ло ва ње

Тех нич ка сред ства у

пољо при вре ди

27

9. ПРИ МЕР ТЕСТА ЗА ТЕХ НИЧ КЕ ЦРТЕ ЖЕ У ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВУ

1. Уз сва ко обја шње ње допи ши број за одго ва ра ју ћи тип лини је.

Назив лини је У по тре ба лини је Ре до след бро је ва

1. Пуна дебе ла лини ја Слу жи за црта ње ски ца

2. Пуна тан ка лини ја Слу жи за при ка зи ва ње места пре се ка

3. Дебе ла испре ки да на лини ја Слу жи за при ка зи ва ње осе симе три је

4. Тан ка црта – тач ка – цр та Слу жи за коти ра ње и шра фи ра ње

5. Дебе ла црта – тач ка – цр та Слу жи за црта ње закло ње них иви ца пред ме та

6. Лини ја изву че на сло бод ном руком Слу жи за црта ње видљи вих иви ца пред ме та, тј. кон ту ра

2. Раз ме ра пред ста вља однос истих димен зи ја на и у .

3. Уз сва ко обја шње ње допи ши број одго ва ра ју ћег типа про јек ци је.

Назив про јек ци је О пи с Ре до след бро је ва

1. Вер ти кал ни пре сек При ка зу је пред мет у рав ни црте жа

2. Хори зон тал ни пре сек На ста је кад се гра ђе вин ски обје кат пре се че зами шље ном вер ти кал ном рав ни

3. Пер спек ти ва Све хори зон тал не лини је сли ва ју се у зами шље ну тач ку уне до глед или више њих

4. Орто го нал на про јек ци ја На ста је кад се гра ђе вин ски обје кат пре се че зами шље ном хори зон тал ном рав ни

4. Озна ча ва ње мера на тех нич ком црте жу нази ва се или .

28

10. ПРИ МЕР ТЕСТА ЗА ОБЛАСТ ГРА ЂЕ ВИН СКИ МАТЕ РИ ЈА ЛИ

1. Мате ри ја ли се деле на и .

2. Пре ма наме ни, гра ђе вин ски мате ри ја ли деле се на ,

и за .

3. Уз сва ко обја шње ње допи ши број одго ва ра ју ћег пој ма на који се обја шње ње одно си.

Назив пој ма О пис пој ма Ре до след бро је ва

1. Пуна опе ка О бу хва та про из во де за покри ва ње кров них повр ши на

2. Фасад на пуна опе ка Ко ри сте се за изра ду међу спрат них кон струк ци ја

3. Шупље опе ке и бло ко ви Про и зво ди с вер ти кал ним и хори зон тал ним шупљи на ма

4. Мон те На ме ње на је за изра ду спољ них и уну тра шњих зидо ва који се не мал те ри шу

5. Кров на кера ми ка Гра ђе вин ски мате ри јал који се кори сти за зида ње еле ме на та који трпе опте ре ће ње

4. Кров ну кера ми ку чине: , ,

(наве сти три врсте цре по ва).

29

11. ТЕСТ ЗА ОБЛАСТ ГРА ЂЕ ВИН СКИ МАТЕ РИ ЈА ЛИ

1. Шта је гипс и како се доби ја?

2. Шта је цемент и како се доби ја?

3. Упи са ти бро је ве пој мо ва поред одго ва ра ју ћег опи са.

Назив пој ма О пис пој ма Ре до след бро је ва

1. Оби чан бетон Добија се мешањем песка, цемента и воде

2. Арми ра ни бетон Ме ша ви на вези ва, песка и воде која очвр шћа ва на вазду ху

3. Пре на прег ну ти бето нИ ма арма ту ру сави је ну у супрот ном прав цу од деј ства опте ре ће ња

4. Мал те рУ њега се уба цу је бетон ско гво жђе или арма ту ра

5. Лаки бетон Користи се за градњу преградних зидова

4. Шта је креч и како се доби ја?

30

12. ТЕСТ ЗА ОБЛАСТ ЕНЕР ГЕ ТИ КА

1. Шта омо гу ћа ва топлот на изо ла ци ја згра де?

2. Изо ла ци ју подо ва чине:

, , ,

, и .

3. Спо ља шњу изо ла ци ју зидо ва чине:

, и .

4. Изо ла ци ју тава на чине:

, и .

13. ТЕСТ ЗА ОБЛАСТ ТЕХ НИЧ КА СРЕД СТВА У ГРА ЂЕ ВИ НАР СТВУ

1. Гра ђе вин ске маши не деле се на:

маши не за ,

маши не за ,

маши не за .

2. Чему слу жи багер?

3. Која је уло га бул до же ра?

4. Која је уло га фини ше ра?

31

14. ТЕСТ ЗА ОБЛАСТ ЕНЕР ГЕ ТИ КА

Уче ник: ...................................................................................................................................Раз ред : 6.Шко ла: Основ на шко ла „........................................................................................................ ”Место: ..............................................................................................Округ: ...............................................................................................

(упи ши, подву ци, зао кру жи тачан одго вор)1. Наве ди три типа (врсте) изо ла ци је које се при ме њу ју у гра ђе ви нар ству.

a) ,

б) ,

в) .

2. Чему слу жи биту мен при изград њи објек та?

3. Меша њем цемен та, шљун ка, песка и воде доби ја се .

4. За поста вља ње завр шног сло ја асфал та у изград њи путе ва кори сте се маши не

које се зову .

5. Уну тра шњост гра ђе вин ских обје ка та при ка зу је се зами шље ним пре се ци ма. Који је пре сек згра де (куће) при ка зан на сли ци?

3

3

4

3

4

32

6. Лами нат је зид на обло га. а) тач но б) нетач но

7. Шупље опе ке су бољи топлот ни и звуч ни изо ла то ри од обич не опе ке. а) тач но б) нетач но

8. Ако посто ји могућ ност, ради уште де енер ги је, днев на соба тре ба да буде окре ну та ка: а) исто ку, б) запа ду, в) севе ру, г) југу.

9. Арми ра ни бетон је ком би на ци ја: а) бето на и чели ка, б) бето на и азбе ста.

10. Екс те ри јер пред ста вља: а) спо ља шњост гра ђе вин ског објек та, б) део урба ни стич ког пла на, в) уну тра шњост гра ђе вин ског објек та.

11. Куће изгра ђе не над водом и поста вље не на дрве ним сту бо ви ма зову се: а) соје ни це, б) зему ни це, в) брв на ре.

12. Димен зи је пуне опе ке су: а) 65 mm ∙ 120 mm ∙ 250 mm б) 65 mm ∙ 120 mm ∙ 200 mm

13. На сли ци је при ка зан про зор:

а) Mic ro soft Visio 2003,б) Goo gle SketchUp.

Одго вор је под .

14. Пове жи лини ја ма мате ри јал с врстом којој при па да:

дрво кон струк тив ни мате ри јал

цемент тер мо и зо ла тор

пла сти ка везив ни мате ри јал

сти ро пор хидро и зо ла ци о ни мате ри јал

Уку пан број оства ре них бодо ва:

Потпис чла но ва коми си је:

4

3

4

4

4

4

3

3

4

33

15. ОКРУ ЖНО И ГРАД СКО ТАК МИ ЧЕ ЊЕ УЧЕ НИ КА ОСНОВ НИХ ШКО ЛА

ИЗ ТЕХ НИЧ КОГ И ИНФОР МА ТИЧ КОГ ОБРА ЗО ВА ЊА, МАЈ 2009.1

Пи та ње Бр.

бодо ва

1. Гра ђе ви нар ство се због сво је обим но сти и разно вр сно сти дели на:

а) , б) , в) .

На линијe упи ши одговорe.

3

2. Мере у гра ђе ви нар ству увек се изра жа ва ју у .На лини ју упи ши одго вор.

2

3. У гра ђе ви нар ству се нај че шће кори сте два типа пре се ка и то:

а) пре сек,б) пре сек.

На лини је упи ши одго во ре.

2

4. Део згра де (гра ђе вин ског објек та) уко пан у земљу нази ва се

.На лини ју упи ши одго вор.

1

5. Тех нич ки црте жи (про јек ти) у архи тек ту ри и гра ђе ви нар ству црта ју се у раз ме ри која је: а) ума ње на, б) уве ћа на.

Зао кру жи сло во испред тач ног одго во ра.

2

6. На црте жу је при ка зан обје кат у:а) пер спек ти ви,б) хори зон тал ном пре се ку,в) вер ти кал ном пре се ку,г) боч ном изгле ду.


2

1 Репу бли ка Срби ја, Мини стар ство про све те, Дру штво педа го га тех нич ке кул ту ре Срби је

34

7. При род ни гра ђе вин ски мате ри ја ли су:а) дрво, камен, песак, шљу нак итд.,б) бетон, ста кло, гипс, мал тер итд.


2

8. Бетон је сло жен гра ђе вин ски мате ри јал пошто се доби ја меша њем:

а) , б) , в) .


3

9. Који се гра ђе вин ски мате ри јал доби ја меша њем кре ча, песка и воде?

На лини ју упи ши одго вор.2

10. Ако се пре изли ва ња бето на у оплaте угра де челич не шип ке, доби ја се

. На лини ју упи ши одго вор.

2

11. Сли ка при ка зу је сим бол


2



2



2

14. Гра ђе вин ске маши не за земља не радо ве су: а) баге ри, бул до же ри, ваљ ци итд., б) диза ли це, ками о ни – кипе ри итд.


2

15. Димен зи је пуне опе ке су: а) 65 mm ∙ 120 mm ∙ 250 mm, б) 65 mm ∙ 120 mm ∙ 200 mm, в) 60 mm ∙ 125 mm ∙ 220 mm.


2

35

16. Јав ни путе ви деле се на:

а) , б) , в) .


3

17. Која је основ на поде ла пољо при вред них маши на:

а) ,б) ,в) ,г) ?


4

18. Нај ва жни ја погон ска маши на у пољо при вред ној про из вод њи је

.

На лини ју упи ши одго вор.

2



36

16. ОКРУ ЖНО/ГРАД СКО ТАК МИ ЧЕ ЊЕ ИЗ ТИО ЗА ШЕСТИ РАЗ РЕД, АПРИЛ 2011.2


1. За при пре му бето на и мал те ра кори сти се маши на која се зове

.

2. Ако се пре изли ва ња бето на у опла ту угра де челич не шип ке, доби ја се

.

3. Све ти о ни ци су део систе ма сао бра ћа ја.

4. Мине рал на вуна кори сти се за хидро и зо ла ци ју. а) тач но б) нетач но

5. Шупље опе ке су бољи топлот ни и звуч ни изо ла то ри од обич не опе ке. а) тач но б) нетач но

6. При ти сак у водо вод ној инста ла ци ји мањи је од при ти ска у кана ли за ци о ној инста ла ци ји. а) тач но б) нетач но

7. Пешчар је врста: а) песка, б) каме на, в) дрве та, г) цре па.

8. Гра ђе вин ски тех нич ки црте жи нај че шће се црта ју у раз ме ра ма: a) 1 : 1, 1 : 2, 1 : 5; б) 2 : 1, 5 : 1, 10 : 1; в) 1 : 50, 1 : 100, 1 : 200.

9. Основ на погон ска маши на у пољо при вред ној тех ни ци је: а) трак тор, б) ком бајн, в) мото кул ти ва тор.

10. У раз ме ри 1 : 50, коли ко ће на црте жу изно си ти 20 мета ра у при ро ди: а) 4 dm, б) 50 cm, в) 10 cm?

11. Про грам који је део паке та Mic ro soft Offi ce и слу жи за 2Д про јек то ва ње зове се: а) Envi si o ne er Express 3.0, б) MS Visio, в) Goo gle SketchUp.

2 Дру штво педа го га тех нич ке кул ту ре Срби је

3

3

2

2

2

3

3

3

2

3

3

37

12. Пове жи: а) ора ње земље тањи ра ча б) мрвље ње земље дрља ча в) покри ва ње семе на плуг13. Мон те се кори сте за зида ње пре град них зидо ва. ДА – НЕ

14. На сли ци је при ка зан зид изо ло ван СПО ЉА – ИЗНУ ТРА? (под ву ци тачан одго вор) (стре ли це пред ста вља ју енер ги ју)

15. Од пону ђе них изра за кре и рај имејл-адре су и упи ши у дати пра во у га о ник: gmail osno va com @

16. Цемент спа да у: а) кон струк тив не гра ђе вин ске мате ри ја ле, б) везив не гра ђе вин ске мате ри ја ле.

17. Која од наве де них свој ста ва убра ја мо у меха нич ка:

а) боја, б) твр до ћа, в) сјај, г) хемиј ски састав, д) ела стич ност, ђ) чвр сто ћа?

18. На сли ци десно при ка зан је

стил.



4

4

3

3

2

3

2

Унутра+20°C

Напољу-10°C

38

17. РЕПУ БЛИЧ КО ТАК МИ ЧЕ ЊЕ ИЗ ТИО, МАЈ 2011.3


(упи ши, подву ци, зао кру жи тачан одго вор)1. Посту пак којим се вештач ким путем вода дово ди пољо при вред ном земљи шту

зове се .

2. Ако се пре изли ва ња бето на у опла ту угра де челич не шип ке, доби ја се

.

3. Мал тер се при мал те ри са њу нано си у тан ким сло је ви ма. а) тач но б) нетач но

4. Мине рал на вуна кори сти се за хидро и зо ла ци ју. а) тач но б) нетач но

5. Лами нат је зид на обло га. а) тач но б) нетач но

6. При ти сак у водо вод ној инста ла ци ји мањи је од при ти ска у кана ли за ци о ној инста ла ци ји. а) тач но б) нетач но

7. Креч није везив ни гра ђе вин ски мате ри јал. а) тач но б) нетач но

8. Гра ђе вин ски тех нич ки црте жи нај че шће се црта ју у раз ме ра ма: a) 1 : 1, 1 : 2, 1 : 5; б) 2 : 1, 5 : 1, 10 : 1; в) 1 : 50, 1 : 100, 1 : 200.

9. Основ на погон ска маши на у пољо при вред ној тех ни ци је: а) трак тор, б) ком бајн, в) мото кул ти ва тор.

10. У раз ме ри 1 : 100, коли ко ће на црте жу изно си ти 45 мета ра у при ро ди: a) 4,5 cm, б) 4,5 dm, в) 4,5 mm?

3 Мини стар ство про све те и нау ке РС и Дру штво педа го га тех нич ке кул ту ре Срби је

3

2

3

2

2

3

3

3

2

3

39

11. Про грам који је део паке та Mic ro soft Offi ce и слу жи за 2Д про јек то ва ње зове се: а) Envi si o ne er Express 3.0, б) MS Visio, в) Goo gle SketchUp.

12. Пове жи: а) сетва уби ра ње стр них жита б) жетва сеја ње семе на в) бер ба уби ра ње пло до ва

13. Храм Све тог Саве у Бео гра ду изгра ђен је у ахи тек тон ском сти лу који се зове: а) барок ни, б) визан тиј ски, в) рене сан сни.

14. Из при ка за ног објек та изла зи ВИШЕ – МАЊЕ енер ги је него што оста је уну тра? (под ву ци тачан одго вор) (стре ли це пред став ља ју енер ги ју)

15. Од пону ђе них изра за кре и рај имејл-адре су и упи ши у дати пра во у га о ник: gmail osno va com @

16. Цемент спа да у: а) кон струк тив не гра ђе вин ске мате ри ја ле, б) везив не гра ђе вин ске мате ри ја ле.

17. PVC фоли ја је од:

а) алу ми ни ју ма, б) пла сти ке. (под ву ци тачан одго вор)

18. Пове жи одго ва ра ју ће коман де из про гра ма Goo gle SketchUp с њихо вим зна че њем. Push-Pull а) црта ње пра во у га о ни ка Move-Copy б) извла че ње повр ши не у 3Д обје кат Rec tan gle в) поме ра ње лини је



3

3

3

3

4

3

2

3

Унутра+20°C

Напољу-10°C

МАКС.

40

ЛИТЕ РА ТУ РА1. Ивић Иван, Пеши кан Ана, Антић Сло бо дан ка, Актив но уче ње 2, При

руч ник за при ме ну мето да актив ног уче ња / наста ве, Бео град, 2011.

2. Сми ља нић Дра га на, Подсти ца ње и раз вој кре а тив но сти у настави тех нич ког и инфор ма тич ког обра зо ва ња са циљем оства ри ва ња стан дар да постиг ну ћа уче ни ка, Тех ни ка и инфор ма ти ка у обра зо-ва њу, 4. интер на ци о нал на кон фе рен ци ја, Тех нич ки факул тет Чачак, 1–3. јун 2012.

3. Сто ја но вић Бошко, Мето ди ка наста ве тех нич ког обра зо ва ња, Бео-град, 1995.

4. Шикл Андри ја на, Савре ме на обра зов на тех но ло ги ја: ефек ти при мене мул ти ме ди ја у наста ви, Тех но ло ги ја, инфор ма ти ка и обра зо ва-ње за дру штво уче ња и зна ња, Међу на род ни сим по зи јум, Тех нич ки факул тет Чачак, 3−5. јун 2011.

5. http://www.sege di nac.comuf.com/METO DI KA%20TEH NIC KIH%20PRED-ME TA.pdf

6. http://www.zuov.gov.rs/novi sajt2012/doku men ta/CRPU/Osnov ne%20sko le%20PDF /Dru gi%20ciklus%20osnov nog%20obra zo va nja%20i%20vas pi ta nja/2%20Nastav ni%20pro gram%20za%20peti%20raz red%20osnov nog%20obra zo va nja%20i%20vas pi ta nja.pdf

ТЕХНИЧКОГ И ИНФОР МА ТИЧКОГ ОБРА ЗОВАЊА · 2016-10-12 ·...

Documents