ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 1

БРОЈ 36 • НОЕМВРИ - ДЕКЕМВРИ | 2020

КАКО НОВИОТ ИДЕНТИТЕТ ГИ МЕНУВА ЖЕНИТЕ?

СТАНАВ МАЈКА!

НАЈГОЛЕМАТА СТАПИЦА ЗА НАПРЕДОКОТ НА ЧОВЕКОТ

СТРАВ ОД НЕУСПЕХ

АКТЕРКАТА КОЈА ОДИ ПО ПАТОТ НА ЅВЕЗДИТЕ

АНГЕЛА ДИМИТРОВАМАЛИТЕ ПОРЦИИ НОСАТ РИЗИК ОД ПРЕЈАДУВАЊЕ

СЛАБЕЈТЕ ПРАВИЛНО

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 3

Магазинот Ваш Аптекар е бесплатно двомесечно издание кое се дистрибуира до сите аптеки - партнери на Македонијалек на

територијата на цела Mакедонија. Текстовите и податоците се со исклучиво информативна содржина. Одговорност за содржината на

објавените реклами и нивната усогласеност со законските одредби е исклучиво на правните субјекти чии производи се рекламираат.

Уредничкиот тим не носи одговорност за ненамерните и печатарски грешки. Се забранува користење или копирање на текстовите за

комерцијални цели, без писмено одобрување од издавачот.

Директор:

Солунка Момчиловиќ

Главен и Одговорен Уредник:

Ивана Попова

Маркетинг:

Панче Гелевски

Проект координатор:

Марјан Ристески

Почитувани читатели,

Сте се запрашале ли некогаш зошто се раѓаме упорни, а старееме станувајќи колебливи? И да падне безброј пати, бебето не се откажува од намерата да прооди. Додека ние, возрасните, се криеме под јорган штом налетаме на пречка до целта. Кој толку ни всади страв од неуспех? Зошто нашата пасивност jа оправдуваме со недостиг на ресурси, кога најголемиот успех се случува во ограничена рамка (стр. 12)?Ковид-19 е најголемото ограничување кое му се случи на светот во 2020. И сега, кога сме на прагот да ја испратиме годинава, сигурно нештата делуваат непотполни, празни, уништени. Но, колку навистина е така? Правејќи ја онаа внатрешна ретроспектива, размислете колку овој непријател ве направи подобар, почувствителен и општествено одговорен човек? Но, трпението како да почна да попушта. Не сме исти како на почетокот на битката. Бројот на жртви и заразени е неуспехот кој сѐ почесто нѐ поттикнува да кренеме раце.Ако вашиот мотив да се однесувате одговорно е загрозен, погледнете ги најмалите. Тие, повторно, ни одржаа лекција по трпение, истрајност, дисциплинираност. Штом може првачето да ја вади маската само за да појадува, можам и јас да пијам кафе во природа. Со ситни адаптации на секојдневието, ќе стигнеме до големи промени.

Ваш Аптекар

Лектор:

Светлана Васевска

Креативно решение:

Дарко Марковски

Издава: Македонијалек ДОО | СкопјеБоца Иванова бр.1 | тел: +389 2 261 49 49www.makedonijalek.com.mk

| СОДРЖИНА |ноември — декември 2020

10 МЕДИТАЦИЈА — Што точно поттикнува?

12 НЕКОМФОРНОСТА НОСИ УСПЕХ — До целта се стасува преку пречки

21 ЗАГАДУВАЊЕ — Можна причина за воспалена кожа

23 ШТО ВО СЛОБОДНО ВРЕМЕ? — Предлог активности за најмалите

29 СПОРТСКА ДИЛЕМА — Дали со трчање се стасува до мускули?!

04 СЛАДОК ИЛИ ОБИЧЕН КОМПИР? — Научни одговори за вашите дилеми

08 РИЗИЦИ ОД БРЗИ ДИЕТИ — Со изгладнување не се слабее!

www.vasaptekar.mk

Тираж: 22.500 | Печати: Европа 92 | Фото:123RF | Фотографија: Ани и Дими

24 ХИВ И СИДА — Научетеда ги разликувате

4 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

ЖИВЕЈ МУДРО

СЛАДОК ИЛИ ОБИЧЕН КОМПИР?

A, zo{to ne i dvata? No, ako ve in­teresira koj predni~i vo odnos na nutritivnite vrednosti, toga{ slatkiot e vo mala prednost. Pod­ednakvi se koga stanuva zbor za vi­taminot B6 i ̀ elezoto, spored ana­lizite na Xo Holington – dieteti~ar i osnova~ na „Nutri{n mi“

ЗОШТО ВО ЗИМА МИ СЕ ЈАДЕ ВИСОКОКАЛОРИЧНА ХРАНА?

Vinovni se hormonite! Tie se pod silno vlijanie na son~evata svetlina, pa {tom po~ne porano da se stemnuva, nivoto na serotonin (hormonot odgovoren za sre}ata) po~nuva da opa|a. Konsumiraweto hrana bogata so jaglehidrati go pot­tiknuva negovoto la~ewe. Poto~no, jaglehidratite go pottiknuvaat la~eweto na insulinot, koj, pak, ja konvertira aminokiselinata trip­tofan vo serotonin.

Od ovie pri~ini, ~ovekot nesvesno preku hranata se obiduva da se ras­polo`i. A sega koga ve}e znaete, od birajte jaglehidrati so celo zr­no, (orizot neka bide kafeav) po­trebno e podolgo vreme za da se digestiraat, dodeka la~eweto na glukoza vo krvta se odviva poram­nomerno.

Na ovoj na~in, nema da se so o~ite so naglo poka~uvawe na {e}erot vo krvta, a }e imate kori st od bavnoto osloboduvawe energija.

ИНТЕРЕСНИ ПРАШАЊА

& НАУЧНИ ОДГОВОРИ

(Nutrition Me). Obi~niot kompir e vo prednost vo odnos na vitaminot C i brojot na kalorii (146 kalorii vo 170 g vo odnos na 130 kalorii), no slatkiot sodr`i plus vitamin A. Vlaknencata vo lu{pata na slat­kiot kompir se dokaz deka ima ponizok glikemiski indeks, {to go pravi odli~en snabduva~ na bavno­osloboduva~ka energija. Ova va`i bez razlika kolku i kako go gotvite.

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 5

ДАЛИ НАВИСТИНА МИ ТРЕБА И ДНЕВЕН И НОЌЕН КРЕМ?

Da, bidej}i ko`ata ima potreba od razli~ni aktivni sostojki na­ve~er i preku den.Dnevnata krema treba da sodr`i SPF i an­tioksidanti koi }e vo­juvaat so zagaduva~ite i }e go kontroliraat crveniloto. No}nata kre ma treba da raboti na problemite so koi se soo~uva ko`ata, kako suvost, temni dam­ki, znaci na stareewe.

ДАЛИ ПРЕМОРОТ Е РЕАЛЕН?

Edno e sigurno – premorot mo`e da ve ostavi bez son! Iscrpenosta se slu~uva koga teloto i umot ne se sinhronizirani: mentalno ste is­tro{eni, no, fizi~ki, teloto ne e dovolno umorno za da potone vo son. Ve`baweto mo`e da pomogne, bidej}i na toj na~in teloto }e se oslobodi od adrenalinot nasobran vo tekot na stresniot den la~ej}i adenozin. Na ovoj na~in, vsu{nost, }e mu pomognete na melatoninot (hormonot odgovoren za spiewe) da bide poefikasen. Zaboravete na idejata za ~a{a vino, alkoholot go kompromitira dlabokiot son.

ЛАДЕН ТУШ ИЛИ ТОПЛА БАЊА – ШТО Е ПОДОБРО ПО ВЕЖБАЊЕ?

Zavisi {to ste ve`bale! Ako ste izveduvale ve`bi za izdr`livost, da re~eme maraton, parnata bawa e odli~na za istro{enite muskuli ekspresno da si ja vratat silata. Ako imate slabi to~ki koi ve iznev­eruvaat vo tekot na treningot, na primer, tetivite ili polovinata, topla obloga bi ja podobrila cirku­lacijata. No, za itna prevencija od bolki, bode`i, treperewe vo slabite to~ki, stavete kesa so led

ЦРВЕНА, КАФЕАВА ИЛИ ЗЕЛЕНА ЛЕЌА?

Koja vi e najvkusna – taa, samo da e le}a. Novite is­tra`uvawa velat deka do­volno e polovina ~inija oriz da zamenite so le}a, za da go namalite {e}erot vo krvta za 20 %. Ovoj zelen~uk koj e ekstremno bogat so vlakna i proteini, ja zabavuva di­gestijata i osloboduvaweto na {e}erot, pravej}i ve siti podolgo vreme i namaluvaj }i go rizikot od dijabetes.

za da spre~ite otekuvawe ili zdrvuvawe – osobeno na kolenata, kolkovite, zglobovite. Samo {to zavr{ivte so krosfit­trening ili tr~avte sprint? Pojdete pod laden tu{. Pri intenzivni i kratkotrajni treninzi, studenata voda e vo fun­ kcija da ja naso~i krvta vo centar­ot na teloto i na toj na~in da gi stopli organite. [tom izlezete od tu{, krvta ekstra brzo }e se vrati kon ekstremitetite za da gi lekuva i da gi opu{ti. Za laden tu{ se rezervirani maksimum 15 minuti, podeleni vo intervali od po 3 minuti.

ЖИВЕЈ МУДРО

6 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

Kompjuter, kup dokumenti, mo­bilen telefon i klima – „dobitna kombinacija“ za suvo oko. Rabota pred kompjuter, eden kup dokumen­ti na biro, pu{ten klima­ured nad glavata, na pauzata proveruvate {to se slu~uva na Fejsbuk ili na Instagram, trgnuvate kon doma, si pu{tate povtorno klima vo avto­mobilot, a avtobusite voop{to da ne gi spomenuvame. Sigurno vi zvu~i kako eden normalen raboten den. A, dali ste se zapra{ale kako ovoj „normalen“ raboten den (koj se povtoruva so godini) vlijae na va{ite o~i?

Spored definicijata od Nacion­alniot institut za suvo oko, sin­drom na suvo oko pretstavuva kvantitativno ili kvalitativno naru{uvawe na solzniot film, koe rezultira so naru{uvawe na o~nata povr{ina.

Obi~no, koga }e spomeneme suvo oko, vedna{ pomisluvame na ne­dostatok na solzi t.e. kvantita­tivno naru{uvawe na solzniot film, me|utoa naru{uvaweto {to mnogu po~esto se javuva e, vo su{tina, kvalitativno i e povr­zano so zgolemeno isparuvawe na solzite, odnosno evaporacija.

ЗДРАВЈЕ

СУВО ОКО

ШТО ВО СУШТИНА Е СУВО ОКО?

Замор, печење, чувство на песок во очите. Дали можеби имате суво око и како да си помогнете?

Септаназал брзо помагапри затнат нос и лекува.

Пред употреба внимателно да се прочита упатството! За индикациите, ризикот од употребата и несаканите дејства на лекот

консултирајте се со Вашиот лекар или фармацевт.

Делува брзо по

само 5 до 10 минути

Ја лекува оштетената

носнаслузница

Помага призатнат нос и го намалува

исцедокот

Носот е вреден инструмент.

www.septanazal.mk

ксилометазолин+декспантенол

8 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

Vo sezona na ruska salata i ki­fli~ki, ne e ~udno ako dobi­ete nekoj kilogram plus. Pa,

toa e smislata na praznicite, za­rem ne? Ona na koe sakame da ve nau~ime e pristapot so koj }e se obidete da ja popravite {tetata. Izgladnuvaweto ili detoksikaci­jata so ~aj (moderen na~in na izgladnuvawe) ne e re{enie! Vo vreme koga na pazarot postojat tol­ku mnogu zdravi i niskokalori~ni namirnici, sekoe nivno ignorirawe bi mu do{lo kako svesno zagrozu­vawe na zdravjeto.

КАКО РЕАГИРА ТЕЛОТО НА ИЗГЛАДНУВАЊЕ?

Teloto umee da ja prepoznae zdrav­ata te`ina do koja treba da stigne i do koja smee da odi. Ako naglo gi namalite kaloriite, prv {to }e se „pobuni“ e stomakot – i drugite }e mo`at da go ~ujat negovoto krkore­we. Vtori }e se „pobunat“ hor­monite – kako biolo{ki kuriri na porakite vo organizmot, ovoj pat, nivnoto mislewe }e bide jasno i glasno izrazeno. „Vo slu~aj zna~a­jno da go namalite vnesuvaweto hrana, endokriniot sistem }e sig­nalizira so cel da ja zadr`i zagro­zenata telesna te`ina“, objasnuva

Prija Tev, dieteti~ar od Hemp{ir, Anglija. Imeno, }e se namali nivo­to na hormonite koi go reduciraat apetitot (leptin), a }e se poka~i nivoto na hormonite koi go potti­knuvaat apetitot (grelin). „Na teloto }e mu stane prioritet da se za{titi od gladuvawe na toj na~in {to }e se potrudi da sozdade masni rezervi“, veli Tev. Vo uslovi na gladuvawe, teloto pravi s# {to e vo negova mo} da ja za~uva energija­ta, toa }e sogoruva pomalku ka­lorii duri i pri izveduvawe na sekojdnevnite aktivnosti kako stoewe, odewe ili digestija. Zaklu~ok: Sekoj obid za izglad­nuvawe }e ve ~ini pove}e masni rezervi, nepodnosliv glad i pobav­en metabolizam – koj mo`e da trae so meseci, pa duri i so godini.

ИЗГЛАДНУВАЊЕТО ЌЕ ВЕ НАПРАВИ НЕСРЕЌНИ

Onoj {to nekoga{ se osudil sebesi na salata dodeka site u`ivaat vo bogata prazni~na trpeza, najdobro mo`e da gi opi{e depresivnite ~uvstva so koi se soo~il. Ne se samo fizi~kite fluktuacii so koi se soo~uvaat onie koi se izgladnu­vaat. Epohalnata studija sprovede­na pred 70 godini, s# u{te nudi

koncizni i va`ni otkritija za men­talnite, fizi~kite i socijalnite posledici od restriktivnoto jadewe. Da se potsetime: istra`u­va~ite gi analizirale normalnite naviki na ishrana kaj 32 ma`i, na vozrast pome|u 21 i 33 godini, vo period od 3 meseci. Potoa, svesno, bile izgladnuvani celi 6 meseci, a otposle, podlegnale na 3­mese~na rehabilitacija. Fizi~kite rezultati vo {est­mese~niot period, nesomneno, bile dramati~ni – ispitanicite izgu­bile re~isi 25 % od nivnata tele­sna te`ina i 30 % od nivnata muskulna sila. No, ona {to najm­nogu gi zagri`ilo istra`uva~ite, bile emotivnite promeni so koi se soo~ile. Site ma`i, vklu~eni vo studijata, podlegnale na depresija, promenlivo ras po lo`enie, stres, nervoza. Osobeno im bil namalen kapacitetot za misloven multi­tasking, bidej}i bile preokupirani razmisluvaj}i na hrana. Ma`ite pove}e ne se smeele, retko zboru­vale, a ja izgubile i smislata za humor. I po pomiruvaweto so hranata, del od niv s# u{te se borele so nega­tivnite psiholo{ki nuspojavi. Zaklu~ok: Sre}ata doa|a od sto­makot!

ЗДРАВЈЕ

МАЛИТЕ ПОРЦИИ НЕ ЗНАЧАТ МИНУС КИЛОГРАМИРизиците од брзите диети

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 9

se opkru`ite so hrana, toe e ve}e zagri`uva~ki“, veli Silver. Podobar metod e da se fokusirate na celi koi mo`e da se postignat i balansirani naviki na ishrana. Da, }e vi treba dvojno pove}e vreme za da dojdete do posakuvanata cel, no promenite }e bidat trajni. Zaklu~ok: Ako go mamite siste­mot, teloto, umot i rezultatite }e stradaat. Igrajte po pravilata i promenite }e traat so godini.

se za vas! Od druga strana, tenka e granicata izgladnuvaweto, {to treba{e da donese brzi rezultati, da premine vo rastrojstvo. D­r Xo­ana Silver, od londonskata bolni­ca „Natingejl“, sovetuva da se pre­ispitate kako re`imot po koj se hranite, pravi da se ~uvstvuvate i da se odnesuvate. „Odbivaweto na pokana za ve~era poradi toa {to sakate vreme za sebe e vo red, no ako odbivate sredba samo za da ne

ПОГОЛЕМАТА СЛИКА @iveeweto so minimum hrana e opasno po zdravjeto, no {to e so ar­gumentot deka namaluvaweto na kaloriite mo`e da donese zdravje? [to veli na ova istra`uva~kiot tim od univerzitetot „Oksford“? Otkako u~esnicite vo studijata konsumirale isklu~ivo samo {ejk­ovi, supi, nutritivni barovi, vo period od 8 nedeli, tie izgubile 10 % od nivnata telesna te`ina. Vakviot restriktiven pristap, na lu|eto so lo{i naviki, im dal pot­tik da prisvojat novi, pojasnuva vodi~ot na studijata, d­r Suzan Xeb. Klu~niot fakt {to ne go znaete: vo oksfordskata studija bile vklu~eni ispitanici koi se borat so vi{ok kilogrami. „Gi sovetuvam lu|eto da se potprat na restriktivni merki, samo ako im­aat plus 30 kilogrami“, veli Xeb. Osven koga imate seriozen problem so telesnata te`ina i se borite da prisvoite zdravi naviki (da se hranite zdravo, da ve`bate re­dovno, da se gri`ite za sebe) vo sekoj drug slu~aj, brzite dieti ne

ЗДРАВЈЕ

ВЕЖБАЈТЕ СО МЕРКА

Teloto podednakvo se protivi na prekumernoto ve`bawe, isto kako i na prekumernoto gladuvawe.

Pri intenzivno potewe pove}e od eden ~as, teloto la~i kortizol. Ako

nivoto na kortizol ostane visoko, teloto }e proizvede vi{ok glukoza.

Problemot e vo toa {to siot toj izla~en ko­rtizol }e go potisne insulinot, hormonot koj

e odgovoren za glukozata vo krvta da se kon­ventira vo energija. Prevod: Kletkite }e ostanat gladni i uporno }e pra}aat signali za pomo{ do mozokot – vo prak­tika: vie }e jadete s# pred sebe!

10 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

ЗДРАВЈЕ

ДИШЕЊЕТО ДЕЛУВА

Mozokot vi raboti so polna par­ea? S# {to treba da napravite e da di{ete. „Fokusiraweto na di{eweto i negovite senzacii, po s# izgleda, go povrzuva srceto so glavata“, veli d­r Daniel Sigel, klini~ki profesor na „Univer­zitetot na Kalifornija“ i avtor na „Aware:The Science And Prac-tice Of Presence“. „Vakvata prak­tika go namaluva srceviot ritam i go namaluva nivoto na kortizol, pravej}i da se ~uvstvuvate pomal­ku stresno“.

БЕТА БЛОКЕР

Se veruva deka fokusiraweto na sega{nosta gi namaluva beta mozo~nite branovi (onie koi se ak­tivni dodeka prebrojuvate s# {to imate za rabota). No, norve{kite istra`uva~i koi gi ispituvale mozo~nite branovi kaj lu|eto koi meditiraat, zabele`ale pogolema

prisutnost na beta branovi (pov­rzani so u~ewe, memorija i intu­icija) i alfa branovi (povrzani so kreativnost). Studijata vo koja bile vklu~eni tibetanskite mo­nasi, otkrila i gama branovi koi se povrzuvaat so visok stepen na svesnost.

СИВАТА МАТЕРИЈА Е ВАЖНА

Iako mozokot e programiran da luta, postojanoto mozo~no talkawe se povrzuva so ponisko nivo na sre}a. Istra`uvawata na mozocite na lu|eto so dolgogodi{no iskustvo vo meditacija, otkrivaat pomala aktivnost vo zadniot cingularen korteks – delot od mozokot povr­zan so nabquduvaweto sebesi i kog­nitivna kontrola – otkrivaj}i po­golema sposobnost za fokus na ovde i sega. Zapomnete

SEGA[NOSTA E DAR!

МОЗОЧНИ ПРИДОБИВКИ

Dobro e da znaete deka meditacija­ta mo`e da pottikne rast na mozokot. Studiite poka`uvaat zgusnuvawe na hipokampusot kaj lu|eto {to postojano meditiraat – del od mozokot odgovoren za u~ewe, razbirawe i memorija. Bil zabele`an rast i kaj cerebralniot korteks, a toa vodi do zabrzana mozo~na obrabotka i memorija na informaciite.

ШТИТЕНИК НА КЛЕТКИТЕ

Osven tvrdewata deka ja popre~uva Alchajmerovata bolest, redovnata meditacija go podobruva imunite­tot i op{toto kardiovaskularno zdravje. „Meditacijata go podobru­va zdravjeto i vekot na kletkite taka {to go pottiknuva enzimot telomeraza, toj gi poprava i gi odr­` uva hromozomskite zavr{etoci“, veli d­r Sigel.

МЕДИТАЦИЈА5 ФЕНОМЕНИ ШТО ГИ ПОТТИКНУВА

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 11

5 ФЕНОМЕНИ ШТО ГИ ПОТТИКНУВА

12 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

na razmisluvawe, od lokalen, preminal vo globalen. Namesto kratkovidno, tie po~nale da ja gledaat pogolemata slika. Zada~a: Namerno postavuvajte si ograni~uvawa. Skratete go vremeto koe voobi~aeno go tro{ite za odre­dena zada~a, namalete go brojot na lu|eto koi gi vikate na pomo{ ili ograni~ete gi resursite, svedete gi na eden do dva. Kolku i da e nepri­jatno, mo`ebi tokmu tuka se krie odgovorot na brilijantnata ideja {to tlee vo vas.

НЕУСПЕХОТ ПРИВЛЕКУВА ИНВЕНТИВНОСТ

Neudobnosta: Pove}eto od nas se izrasnati so idejata deka neuspe­hot e ne{to {to treba da go izbeg­nuvaat po sekoja cena. Rezultatot od vakvoto uveruvawe e kultura so vkorenet strav od neuspeh. No, stravot od neuspeh e najgolema­ta stapica za uspehot, bidej}i pla{ej}i se da ne podvalite, vie ne napreduvate. Dokaz: Kompanijata za proizvod­stvo na avtomobili, Tojota, us­pe{no funkcionira vodej}i se spored neuspehot. Koga vrabote­niot }e zabele`i kakov bilo ne­dostatok, toj signalizira i proiz­vodstvoto na lentata zapira.Dokolku problemot ne mo`e da se re{i za edna minuta, toga{ sevkup­

СИЛЕН УМ

КОГА УСПЕХОТ Е СИГУРЕН?

Кога на патот до него има безброј пречки, еве зошто...

Trka~ite, onie {to ru{at re­kordi, imaat pogolemo srce od obi~nite lu|e. Elitnite

pijanisti mo`at da gi mrdaat prstite vo nezamislivi pravci. Brazil postojano gi producira naj­dobrite fudbaleri vo svetot.Gluv cite izlo`eni na kontroli ra­ na doza stres, imaat zgolemeni mozo~ni }elii. Pri~inata? Neu­dobnost! Trka~ite i pijanistite treniraat do to~ka na iscrpuvawe, dodeka brazilskite deca igraat so pobrza, pote{ka i pocvrsta topka za razlika od mekata ko`ena vari­janta so koja trenira ostatokot od svetot. Lekcijata? Stavajte se seb­esi vo neudobna polo`ba po~esto, bidej}i teloto i umot }e ve nagra­dat taka {to }e ve napravat posil­ni i pospremni da se soo~ite so stresot. Brojni se studiite koi mnogupati poka`ale deka priroda­ta na ~ovekot ne e krevka, napro­tiv, taa e cvrsta. ^ovekot cveta koga e pod pritisok, ~ovekot e in­ventiven pred liceto na neuspehot, ~ovekot stanuva vizioner {tom na­leta na pre~ka – samo u{te da im­ate hrabrost da stapnete vo neu­dobnata zona. Pa, sedite li neudobno, dragi moi?

ОГРАНИЧУВАЊАТА ЈА ХРАНАТ КРЕАТИВНОСТА

Neudobnosta: [to imaat zaedni~ko re`iserot Stiven Spilberg, Im­presionistite i svetski poznatiot arhitekt Frenk Geri? Potpiraj}i se na minimum resursi, tie sozdale remek­dela. „Impresija, izgre­jsonce“ na Klod Mone, nikoga{ nemala da stane remek­delo dokol­ku toj ne se ograni~il da slika samo so nekolku boi i potezi so ~etkata. Filmot „Ajkula“ na Stiven Spilberg gi postavi granicite na modernata kinematografija, iako re`iserot moral da improvizira za da go dolovi napadot na ajkulata (so pomo{ na zvu~ni efekti),bidej}i negovata mehani~ka ajkula se skr{ila vo tekot na snimaweto. Frenk Geri, pak, edinstveno ne mo`el da dizajnira zgradi na bel list hartija i sloboda vo izrazot. Nedostigot na resursi nosi neudob­nost. No, ~estopati tokmu toa e po­trebno za da izvedete originalni dela. Dokaz: Studijata na Univerzite­tot na Amsterdam testirala kako ograni~uvawata vlijaat na lu|eto kognitivno. Istra`uva~ite gi zam­olile ispitanicite da slu{aat serii na zborovi i brojki dodeka izveduvaat komplicirani zada~i. Rezultatite? Ograni~uvawata go smenile na~inot na koj razmislu­vaat studentite. Nivniot dijapazon

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 13

se odnesuvaat kako da se nekoj vid na surogat roditeli – motiviraj}i gi, ohrabruvaj}i gi i davaj}i im kriti~ki osvrt za sekoj nivni nat­prevar. Na primer, denes, elitnite teniseri poka`uvaat mnogu podo­bri rezultati vo odnos na nivnite kolegi od pred 50 godini. Zo{to? Bidej}i na scena nastapija elit­nite treneri – individualci ~ija rabota e da nudat postojan fidbek i poddr{ka na teniserot. Zada~a: Pobarajte si gri`liv trener – nekoj koj ve poznava i ve razbira dovolno za da znae {to vistinski mo`ete, a {to ne (da go sovetuvate introvertot da bide glasen, ednostavno nema da uspee). Rezervirajte si vreme za redovni fidbek sesii, ne podolgi od 30 minuti. Pobarajte iskrena kritika za 3 klu~ni raboti i bidete konk­retni.

benefit od pretrpeniot stres. Zada~a: Dnevnikot provereno e najdobriot na~in za da gi pre­brodite stravovite. ^ekor po ~e­kor analizirajte {to trgna naopa­ku. Kolku pove}e ja analizirate situacijata, tolku pove}e }e sozre­vate, }e ja prifa}ate i }e nau~ite kako da se nosite so istata. Star­tuvajte so pra{aweto: „Kako se slu~i s#?“ Potoa, neka sledi:„Zo{­to se slu~i toa?“ Na kraj, zavr{ete so: „[to mo`am jas da storam za da ne se povtori?“

Dokaz: Xejms Penebaker, soci­jalniot psiholog i akademik od „Univerzitetot na Teksas“, ja is­tra`uval traumata re~isi cela svoja kariera. Negovite otkritija? Onie koi vodat dnevnik za toa kako se ~uvstvuvaat posle trauma, gi namaluvaat doktorskite poseti, ja namaluvaat anksioznosta i go podo­bruvaat imunitetot. Vsu{ nost, studiite poka`ale deka re~isi dve tretini od lu|eto koi do`iveale trauma, do`iveale i postraumatski napredok kako

ТРАУМАТА РАЃА ПОБЕДНИЦИ

Neudobnosta: Porano ili podocna, sekoj od nas }e se soo~i so realna i neizbe`na neudobnost. Mo`ebi }e stane zbor za razdelba, zaguba na blizok, otkaz {to ne go predv­idovte. Vakvite iskustva se trau­matski i, na po~etok, }e veruvate deka nikoga{ nema da gi prebolite. Sigurno ve}e ste ~ule za postrau­matski stres, no dali ste ~ule za postraumatski napredok?

КРИТИКАТА НОСИ ПОБЕДА

Neudobnosta: Nikoj ne miluva da slu{a {to pogre{il. Nikoj ne saka da bide staven vo pozicija nekomu da mu gi poso~uva gre{kite. Vakvi­ot strav e star kolku i samoto ~ove{tvo, stanuva zbor za dlabok instinkt koj n# {titi od odvoju­vawe od grupata. No, fidbekot od vistinskiot izvor e najbrziot na~in da go otklu~ite vistinskiot potencijal {to go nosite. Dokaz: Konceptot na super­elit­ni atleti, so godini, e tema na is­tra`uvawe na univerzitetot „Ban­gor“ od Velika Britanija. Nivnite otkritija? Atletite so najdobri rezultati, se onie koi ne dobivaat samo tehni~ki fidbek, no i emotiv­na poddr{ka od nivnite treneri. So drugi zborovi, nivnite treneri

noto proizvodstvo sopira s# dode­ka ne se re{i problemot. Vakvata konstantna procenka i za najmalite nedostatoci e dokaz deka sitnite, no klu~ni, unapreduvawa go trasir­aat patot do sovr{enstvoto. Zada~a: Postojat dva tipa na neuspeh. Neuspeh koj poteknuva od mrzelivost i nedovolno gri`a, toj e onoj lo{iot tip; i neuspeh koj doa|a od rizikuvawe vo ime na in­ventivnosta, toa e onoj {to treba da se ohrabruva. So drugi zborovi, vo sekundata koga ne{to }e trgne naopaku, zastanete i analizirajte. Odnovo i odnovo zapra{uvajte se: Zo{to ova se slu~i? [to mo`e{e da bide napraveno poinaku? [to treba da se prezeme za da ne se pov­tori? Trgnete ja vinata od neuspe­hot, za da po~nete na nego da gle­date kako {ansa da stignete do zaklu~ok na koj nikoj ne se setil.

СИЛЕН УМ

14 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

ИНТЕРВЈУ

НЕ МОЖАМ ДА ЖИВЕАМ БЕЗ ИГРАЊЕ НА СЦЕНА, ИМАМ МНОГУ ЕНЕРГИЈА И КРЕАТИВНОСТ КОЈА НЕ ЗНАМ КАКО БИ ЈА КАНАЛИЗИРАЛА ОСВЕН СО КРЕИРАЊЕ И ИГРАЊЕ НА СЦЕНА И ФИЛМ.

АНГЕЛА ДИМИТРОВА

АКТЕРКАТА КОЈА СЕ ВИВНУВА КОН ЅВЕЗДИТЕ

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 15

ТЕМНИНАТА НИ Е ПОТРЕБНА ЗА ДА ЈА ПРЕПОЗНАЕМЕ И ПРИСТИГНЕМЕ

ДО СВЕТЛИНАТА.

Mnogumina mo`at da se nare~at akteri, no malkumina se

yvezdi. Mladata akterka Angela Dimitrova poleka, no sigurno, ~ekori kon vtorite, bidej}i poseduva s# {to e potrebno za da se zapi{e na yvezdenoto nebo. Akterski talent zape~aten so diploma, muzikalnost, nesekojd­nevna ubavina, discipli­na, profesionalnost, no pred s# prizemjenost i narodnost – odliki na naj­golemite imiwa. [irok­ite masi ja zapoznaa preku psiholo{kata TV serija „Na terapija“ vo koja go tolkuva{e kompleksniot lik Ivana i toa ramo do ramo so Nikola Ristano­vski i Jelena Jovanova. Qubitelite na teatarot ja poznavaat od poodamna, i tamu, na teatarskata scena, Angela ne izosta­nuva od golemite proekti. [to & nosi idninata, ost­anuva da vidime, a za sega{nosta so zadovolst­vo prifati da ni ka`e zbor­dva.

Posle prinudnata pauza, kade zastanavte na pro­fesionalen plan? Dali se golemi i nepopravli­vi {tetite za makedon­skiot teatar i film ili, naprotiv, izolaci­jata donese pogolema produktivnost i krea­tivnost? [to ni podgot­vuvate vo momentov? Ovaa pauza koja voop{to ne ja o~ekuvavme se slu~i to~no pred edna nedela od premierata na mladin­skata pretstava „[to e silexija?” vo Teatarot za deca i mladinci vo re`i­ja na Hana Milenkovska. Mnogu mi e `al {to za samo 7 dena ne uspeavme da ja izvedeme premiera­ta. Na teatarot i filmot im se slu~i taa, bukvalno, prinudna pauza, poradi koja negativnite posledi­

ci, no i pozitivnite, do­prva }e se odrazuvaat i vlijaat na ponatamo{nata rabota. Nekoga{ pauzata e i dobra za da vidime do kade sme , {to sme napravile, {to mo`eme da promenime i da go po­dobrime ne{toto {to go sozdavame. Izolacijata n# dovede do novi so­znanija i n# nau~i deka treba da se prilagodu­vame na uslovite kolku {to mo`eme za da ne se izgubime vo nekreati­vnosta. Nie, teatarxiite, ne mo`eme bez publikata koja e neophoden del od teatarot, i najgolemata zaguba vo momentov e {to ne mo`eme da igrame pred nea. Teatrite poleka se otvoraat i prvo ne{to {to planirame da go napravime, e da ja za­vr{ime ve}e zapo~natata pretstava i da prodol­`ime so sozdavawe na no­vi. A kako }e se odviva ponataka teatarot i fil­mot, kolku ova promena }e vlijae, ostanuva da vidi­me.Akterite koi imale i teatarsko i filmsko is­kustvo zad sebe, sepak, pove}e prednost i qu­bov mu davaat na teatar­ot. Dali i vie spa|ate vo taa grupa? Nesomneno, publikata na filmot e pobrojna, a epidemijata ni poka`a deka ni ne­dostasuvaat makedonski filmovi, osobeno se­rii. Zo{to toga{ ne se forsiraat vakvite TV proekti? I zo{to ne se

snimaat onakvi serii ili filmovi od sekoj­dnevieto, onie {to se razbiraat na prvo gle­dawe, tuku sekoga{ se pribegnuva kon nekoi kompleksni temi ili voeni dejstvija?Qubovta kon teatarot i filmot mi e podednakva i ne bi sakala da gi de­lam, zatoa {to i dvete si imaat svoja ubavina i specifi~nost koja na ra­zli~en na~in me ispolnu­va. Smetam deka treba pove}e da se produciraat makedonski serii bidej}i taka najlesno i najbrzo se stasuva do publikata koja ne doa|a vo teatar. Po{irokata publika gle­da toa {to & se servira, dokolku pove}e bi se sn­imale i emituvale make­donski serii, toga{ taa bi gi gledala. Prethodni­te godini ima{e mnogu do­bar bran od makedonski serii, koj se nadevam deka nema da bide samo eden bran i deka }e prodol`i da se praktikuva i vo nar­ednite godini. Jas li~no, pove}e sakam seriibi dej}i vo niv postoi po­dolg vremenski period vo koj mo`e da se opfatat pove}e temi, problemi i prikazni. Zaboravame de­ka lu|eto ne sekoga{ sa­kaat da slu{nat prikazni od minatoto, tie sakaat da vidat i sekojdnevni ra­boti koi im se slu~uvaat na niv, na primer, kako da se soo~ime so problemite denes, {to se slu~uva tuka, vo okolinata, vo

svetot, {to da o~ekuvame vo idnina itn. Ednostav­nite raboti se sekoga{ najte{ki za pravewe i za do`ivuvawe, no preku niv sekoga{ se dopira do pub­likata.Onoj {to odi na teatar, to~no znae kakvi tal­entirani akteri imame, no dali kako op{testvo sme svesni za ova i dali dovolno gi cenime umet­nicite? Kako vie li~no se ~uvstvuvate po ova pra{awe?Gledaj}i ja dene{nata stuacija, nie periodov bevme prvite koi bevme zatvoreni i posledni koi prodol`uvame so rabota, odnosno so vra}awe vo no­vata normala. Mislam de­ka nedovolno se ceni tru­dot koj go vnesuvame i pos vetenosta so koja rabo­ti me za sekoja nova pret­stava. Pomal broj na lu|e se svesni niz kakov pro­ces pominuvame za da stigneme do krajniot re z­ultat i ne sekoga{ toj rez­ultat e prepoznaen. No, na krajot na denot postojat lu|e koi sekoga{ se tuka da n# poddr`at i ja cenat na{ata rabota, a toa e vernata publikata.Ste glumele ramo do ramo so vrvni akterski imiwa kako Nikola Ris­tanoski, Jelena Jovano­va, Tawa Ko~ovska,Biqana Dragi}evi} ­ Projkovska, dali mud­ro go koristite vremeto pominato so niv da vpi­ete {to pove}e prak­ti~no {kolo? Dali na­{ite iskusni akteri se raspolo`eni da gi naso­~uvaat mladite kolegi?Postoi li iskreno dru­`ewe me|u akterite?Pove}eto od na{ite po­iskusni akteri se mnogu raspolo`eni kon naso~u­vawe i sovetuvawe za na{ata profesija, kako da se spravime so prediz­vicite koi taa gi nosi i

СЕКОГАШ КОГА ИГРАМ СО НЕКОЈ ОД МОИТЕ ПОВОЗРАСНИ КОЛЕГИ,

ГЛЕДАМ ШТО ПОВЕЌЕ ДА НАУЧАМ И СЕ ИНСПИРИРАМ ОД НИВНАТА НЕИСЦРПНА ЖЕЛБА ЗА РАБОТА И ЗА СОЗДАВАЊЕ.

ИНТЕРВЈУ

16 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

kako da u~ime od sekoe iskustvo bez razlika dali bilo dobro ili lo{o. Sekoga{ koga igram so nekoj od moite povozrasni kolegi, gle­dam {to pove}e da nau~am i se in­spiriram od nivnata neiscrpna `elba za rabota i za sozdavawe. Jas po priroda sum dosta komunika­tivna i sekoga{ raspolo`ena za dru`ba, taka {to koga sum del od eden proces, skoro sekoga{ se zbli`uvam so kolegite i mo`am da ka`am deka postoi iskrena dru`­ba, ne sekoga{, no postoi.Poseduvate nesekojdnevna ubavi­na, vie ne se pretopuvate vo tol­pata makedonski devojki. Dali toa e prednost ili nedostig pri audiciite i op{to vo `ivotot?Vi blagodaraam za kompliment- ot. Smetam deka toa e prednost, bidej}i razli~nosta n# pravi toa {to sme, onakvi kakvi {to sme. Site sme razli~ni i vo toa e gole­mata ubavina. Ako sme site isti to­ga{ nema da bide interesno.Imate li nekoja profesionalna neostvarena `elba — film, pretstava, akter ili akterka vo koj/so koj sakate da glumite? [to e so va{ite idoli, ima li takvi od koi crpite inspiracija?Uf... listata e mnogu dolga, oso­beno za akteri i akterki so koi bi sakala da glumam i normalno da u~am od niv. Sakam da eksperi­mentiram, taka {to bi se probala vo sekakov `anr na film, serija i tip pretstava. Inspiracija crpam sekojdnevno od kolegite, pri­jatelite, seriite, filmovite, knig­ite i mu zikata.Kako izgleda{e eden den na edna mlada akterka, a kako izgleda denes? [to najmnogu vi nedosta­suva od ̀ ivotot prethodno? Ima li nekoj pozitiven aspekt, pouka ili navika {to ja steknavte pos­lednive nekolku meseci?Od eden mnogu ispolnet den so utrinski probi i ve~erni pretsta­vi, do momentalno den pominat vo krevet so dobra serija na Net­fliks i topol ~aj. Ne{to {to na­u~iv, e deka ne mo`am da `iveam bez igrawe na scena, deka imam mnogu energija i kreativnost koja ne znam kako bi ja kanalizirala osven so kreirawe i igrawe na sce­na i film. I poradi taa moja

energija, periodov ja naso~iv i si posvetiv dosta vreme na sebesi i reflektirawe na ne{tata koi se slu~uvaat, {to koga sme preokupi­rani so rabota zaboravame na toa. Rabotata na sebesi e edna od naj­va`nite raboti vo `ivotot i ne smeeme da ja zaboravime i da se izgubime vo brzinata na dene{noto vreme.

So {to si ja hranite du{ata vo slobodno vreme, kakva muzika miluvate da slu{ate i vo kakva relacija ste so sportot i ishra­nata? Vodite li smetka za zdra­viot na~in na `ivot ili s# e prepu{teno na spontanosta {to ja nametnuva va{ata mladost?Du{ata bukvalno si ja hranam so sekakva muzika, zavisi od denot, i so mnogu tancuvawe po doma. Se trudam da ve`bam tri pati nedel­no, a vo odnos na ishranata gledam da vnimavam {to jadam, kolku {to mo`am, bidej}i sum strasten qubi­tel na blago i toa malku mi gi po­remetuva planovite. Osobeno ako sme zafateni so probi i so sni­mawe toga{ mi e najte{ko da vni­mavam na ishranata.Ste bile del od {koli nadvor od zemjava, kolku bea pou~ni i kol­ku pu{tija „crv“ vo va{ata glava da ja turkate karierata nadvor od granicite? Kako ja zamislu­vate svojata idnina, na profe­sionalen i na privaten plan? Rabotilnicite i seminarite koi sum gi posetila nadvor gi pottik­naa i gi razvija neotkrienite po­tencijali koi sum gi poseduvala, a ne sum bila svesna za niv. Smetam deka sekoj akter, osobeno mlad ak­ter, treba {to pove}e da posetuva i da sobira sekakvo iskustvo od razli~ni rabotilnici. Jas sum bila na razli~ni vidovi rabotil­nici od govor na telo, tanc, raz­li~ni izrazi na akterska igra, do kreativno izrazuvawe preku per­formansi i art instalacii. Koga }e stivne situacijava, planiram da prodol`am so posetuvawe na rabotilnici i seminari i bi bila sre}na ako imam mo`nost da za­igram i nekade nadvor od zemjava. Za kraj, koj sovet bi im go upatile na ~itatelite vo ova krizno vreme? Kako da uspeat da ostanat na svetlata strana?S# }e pomine i situacijava }e pomine i se nadevam deka }e donese podobra svesnost kaj lu|eto za seb­esi i za drugite. Jas sekoga{ ja bar­am i gledam na svetlata strana na rabotite, bidej}i ako ne postoi temninata nikoga{ nema da ja cen­ime svetlinata. Temninata ni e potrebna za da ja prepoznaeme i pristigneme do svetlinata.

ИНТЕРВЈУ

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 17

за МИРЕНсон

и АКТИВЕНден

Magnetrans® duo-aktiv 400 mg, гранули за директна примена со моментално и постепено ослободување на магнезиум

НОВО

18 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

ДЕБАРАР - ФАРМ 046/833-077ВЕ - ФАРМ 046/831-890ДО - ФАРМ 046/834-938

ДЕЛЧЕВОВАЛЕРИЈАНА 033/413-824

Д.ХИСАРОЛИМПИЈА 047/267-809

ДОБРИШТЕПАКОМ-ФАРМ 070/629-371

ЖИТОШЕРОСА ВИТА 048/474-500

ИЊЕВОБИОФАРМ 3 032/630-000

КАМЕЊАНЕФАРМА-МЕДИКА 071/831-086

КАВАДАРЦИБЕЛА ФАРМ 1 043/525-570ГЛОРИЈА 043/413-088ДИАНА 043/400-330ФАРМА-МЕДИКА 043/550-930ХИГИЈА 043/400-445

КИЧЕВОАЛТЕА ФАРМАЦИЈА 045/228-663АРТЕИНА 045/222-649Б-1 045/223-834Б-3 045/224-340БЕЛ ЛЕК 045/225-450НИНЕКС 045/222-437ФАРМАЦИЈА ЕРА 1 045/222-025ФАРМАЦИЈА ЕРА 2 045/225-125ФАРМАЦИЈА ЕРА 3 045/223-318ФАРМАЦО 077/913-553

КУМАНОВОАРДИ ФАРМ ЛЕА 031/419-616АХИЛЕА 031/424-648ВАВИЛОН 031/425-027КАРПОШ 031/445-165МАРК ФАРМ 031/430-760ПРО ВИТАЛИС 031/415-303ШИК-ЗДРАВЈЕ 031/414-523

ЛАБУНИШТАРЕМЕДИУМ 046/550-501

М.КАМЕНИЦАВИВА 033/431-779БИОЛА 033/431-245

МАТЕЈЧЕПАНАКС 031/511-899

МОГИЛАРОСА ВИТА 4 071/235-233

НЕГОТИНОБЕЛА ФАРМ 043/553-570

НЕРАШТЕБЛЕ-МЕДИКА 4 044/345-309

ОХРИДВИТЕЗДА 046/254-233МАЈА ФАРМ 046/257-447Св.ВРАЧИ КУЗМАН И ДАМЈАН

046/260-500

Св. ПАНТЕЛЕЈМОН 046/263-600ТЕАДРА 070/391-510ФЛОС 046/268-693

ОРИЗАРИАЛПИ ФАРМ 14 033/511-711

ПЕХЧЕВОБЕНИ-ФАРМ 033/442-955

ПРИЛЕПАЛЕК - ФАРМ 048/421-600БИЛКА ФАРМАЦИЈА 078/423-767ВЕНЕНА 048/421-372ДЕМЕТРА ФАРМ 048/429-786ЕУКАЛИПТУС 075/489-142ИСКРА НАДЕЖ 048/551-257МИА ФАРМ 075/440-414ОЛИМПИЈА 048/424-120РЕМЕДИЈА 048/423-455ФАРМЕД 048 415-444ХЕРА 048/420-421ХЕРБА 048/420-520

АПТЕКА ТЕЛЕФОН

БАНСКО СНЕЖАНА 3 034/511-119

БАТИНЦИАВИЦЕНА 02/2722-264ТИНА ФАРМ 02/2722-428

БИТОЛАВИС МЕДИКУС 047/612-485КОРОНА ФАРМ 047/240-330ПРИМА ЛЕК 047/235-102РОСА-ВИТА 047/236-468ФЕНИКС 047/242-575

БОГДАНЦИБИОМЕНТ 034/221-321

БОГОВИЊЕНАТРЕН ПЛУС 044/398-900

БРВЕНИЦАДАНИ ФАРМ 044/455-488

ВЕЛЕСДУО ФАРМ 043/222-228ЕУРО МЕГА ФАРМ 2 043/222-420ЕУРО МЕГА ФАРМ 3 043/228-222ЦИТО ФАРМ 2 043/228-222

ВИНИЦААЛПИ ФАРМ 11 033/611-680

ВРАПЧИШТЕШИФА 070/910-133

ГЕВГЕЛИЈАБИОФАРМ 034/211-946БИОФАРМ 2 034/212-110БИОФАРМ 3 034/211-049ФАРМАЦИЈА ПЛУС 034/550-201ПРИМА ФАРМ 034/218-522ПУНИКА 034/216-998НОВАФАРМ ММ 070/370-100НОВАФАРМ ММ2 034/213-905

ГОСТИВАРФАРМЕД М 042/214-266ФАРМЕД М2 042/211-383САРАЧ ФАРМ 071/500-651П.Р. ФАРМ 042/222-133П.Р. ФАРМ 2 070/326-016

ГРАДСКОЕУРОМЕГА ФАРМ 043/251-520

ДАБИЛЕЕЛИКСИР 4 076/231-493

АПТЕКИ

КРАНИАЛПИФАРМ 13 02/2603-863

КРАТОВОЗДРАВЈЕ 031/482-832

КОЧАНИАЛПИ ФАРМ 6 033/237-060АЛПИ ФАРМ 7 033/275-010ЛЕК-ФАРМ 033/276-650РОСИЦА 033/273-452

КРИВОГАШТАНИИРИС 048/472-050

КРИВА ПАЛАНКАМЕЛИСА 031/374-922МЕЛИСА-ЦЕНТАР 031/372-114

ПРОБИШТИПАЛТЕА 1 032/480-490ХИПОКРАТ 032/481-866

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 19

РАДОВИШАМБРОЗИЈА 032/634-050МЕДЕА 032/635-190МЕДИКУС 032/630-808МЕЛИСА 032/635-364

РЕСЕНАЛПИ ФАРМ 12 047/452-550

РОСОМАНФАРМА-МЕДИКА 2 043/522-894ХИГИЈА 2 043/441-575

РОСТУШЕВЕРА 042/222-265

СВЕТИ НИКОЛЕАЛЕКСАНДРА ФАРМ 032/610-440

СКОПЈЕАЛПИ ФАРМ 1 02/2638-315АЛПИ ФАРМ 2 02/2432-462АЛПИ ФАРМ 3 02/2673-944АЛПИ ФАРМ 4 02/3179-457АЛПИ ФАРМ 5 02/3076-097АЛПИ ФАРМ 8 02/3118-088АЛПИ ФАРМ 9 02/2780-040АЛПИ ФАРМ 10 02/2533-050АНА-ЕЛЕНА 078/262-961АЉ-НЕ 02/2638-240АРТЕМИЗИЈА 02/2430-690БАЗИЛИКА 02/3171-313БЕРНА ФАРМ 02/2614-502ВИТА ФАРМ 02/2639-000ДАТЕЛ ФАРМ аеродром 02/5125-554ДОНА ФАРМ 02/3068-919ЕФЕДРА 02/3067-500ЗАНА-ФАРМ 02/3223-126ИВИ-ТА 02/2795-212ЈАГЛИКА 02/2545-545ЈОВАНА-ФАРМ 02/2524-300ЈОВАНА-ФАРМ 2 02/2562-712МАРИЈА ГАЛЕН ФАРМ 02/3212-760МЕДИКО ПОИНТ ФАРМ 02/2036-952ПЕНИЦИЛИН 02/2534-572РЕМЕДИУМ-ЛЕК 02/3071-105САРА ФАРМ 2 02/2778-709СТУДЕНТСКА 02/3113-129СТУДЕНТСКА 2 02/3220-049ТЕРИЈАК 02/6139-832ФАМИЛИ ФАРМАЦИ 070/800-214ХЕДЕРА 02/3162-364

СТРУГАНИТА ФАРМ 1 046/789-383НИТА ФАРМ 2 046/787-602НИТА ФАРМ 3 071/229-534ПЕНТАМЕДИКА 071/390-809ПРИМАВИТА 046/786-139Св. ПЕТКА 046/520-504БЛЕДИ 046/781-007

СТРУМИЦААЛТЕА 034/612-989АДОНИС 034/322-522БЕЛАДОНА 034/329-606ВИОЛА 034/326-927ЕЛИКСИР 034/323-511ЕЛИКСИР 2 034/330-483ЕЛИКСИР 3 034/330-482ЕЛИКСИР 4 070/785-636СНЕЖАНА ФАРМ 034/344-679ЧИФЛИК 034/345-316ЧИФЛИК 2 078/345-316ПРОФАРМА – БИЛКА Н.СЕЛО 034/356-358

ТЕАРЦЕДЕА-ФАРМ 044/381-720

ТЕТОВОАОРТА ФАРМ 070/502-755АГ-ФАРМАЦИЈА 075/355-920АСЛИ ФАРМ 044/338-532БЛЕ-МЕДИКА 044/339-820БЛЕ-МЕДИКА 1 044/613-410БЛЕ-МЕДИКА 2 070/565-037БЛЕ-МЕДИКА 3 044/613-508БЛИНИ 044/331-170ВАША АПТЕКА 044/332-220ЕКАЛЕК 044/521-507М&M ФАРМ 044/336-222МЕКА 044/616-614МЕЛ-ФАРМ 044/338-696МЕРИ 044/332-254P&P ФАРМ 044/343-234

ЧЕГРАНЕМЕНТИ-ФАРМ 042/321 668

ШЕМШЕВОТРЕНД ФАРМ 071/990-182

ШТИПБИОФАРМ 1 032/385-525БИОФАРМ 2 032/389-525ЕСКУЛАП 032/607-652МЕДИКА-ФАРМ 032/389-044МОРФЕЈ 032/393-656РАДО ЛЕК 032/380-190СОФИЈА 032/388-777ХИГИЈА 032/391-031

АПТЕКИ

СЛАТИНОМЕГА ПАКОМ-ФАРМ 070/629-371

EucerinДневна и ноќна крема

KN95

НОЕМВРИ - ДЕКЕМВРИ | 2020

20 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

ЧУВСТВИТЕЛЕН НА СТРЕС

Imate problem so egzema ili rozacea? Ko`ata burno reagira na sostojbi

kako nedostig na son, ne­zdrava ishrana, stresen

`ivoten stil i promenlivo vreme.

NEGA Formulite za miewe lice koi se baziraat na sulfati, dopol­nitelno ja slabeat ko`nata bari­era. Odberete formula {to ne se peni i plaknete so ladna voda. Se­rumskite kiselinski formuli zamenete gi so antioksidansi kom­binirani so prirodni sostojki kako kamilica ili neven – imaat an­tivospalitelni svojstva i ja za­brzuva regeneracijata na tkivoto.

ISHRANA Izbegnuvajte crveno meso, mleko i za~ineta hrana (odgovorni za crveniloto), a zgo­lemete go vnesot na omega­3 masnite kiselini.

ЗРЕЛ

Tenka ko`a koja poka`uva prvi zna­ci na stareewe (fini linii, visewe, temni damki).

NEGA Procesot na talo`ewe na mrtvite kletki na povr{inata na ko`ata, kaj onaa so zrel karakter, se odviva bavno. Zatoa, koristete formula za miewe koja istovre­meno eksfolira. Hidratacijata re{ete ja so hijaluronska kiseli­na, a za izmaznuvawe tuka e reti­nolot – derivat na vitaminot A, esencijalen za meka i polna ko`a. ISHRANA U{te edna pri~ina da go izbegnuvate {e}erot: vodi do glikacija koja gi zdrvuva kolagenot i elastinot i go zabrzuva staree­weto. Rabotete na oksidativniot stres preku masni kiselini vo ob­lik na suplementi.

ЧУВСТВИТЕЛЕН НА ХОРМОНИ

Ko`a na koja ~estopati se zabele­`uvaat akni i vi{ok masnotii pod vlijanie na androgenite hormoni.

NEGA Losion na baza na salicil­na kiselina – gi odzatnuva porite razlo`uvaj}i go vi{okot masnotii, a dovolen e samo 1 % vo sostavot. I pokraj vi{okot masnotii, na ko`ata & treba hidratacija. Pilin­got e zadol`itelen za porite da bidat ~isti.

ISHRANA Namalete go vnesot na mleko i slatki – pottiknuvaat vospalenie, a {e}erot ja poka~uva glukozata koja vlijae na androgen­ite hormoni. Obidete se so cink vo oblik na suplement, bidej}i studi­ite poka`uvaat deka go namaluva vospalenieto i gi inhibira andro­genite hormoni.

Godini nanazad, ko`ata se kla­sificira{e spored koli~ina­ta na maslo {to ja producira

(normalna, masna ili suva). No, ko`nite problemi gi ~inat niza faktori kako ishrana, genetika, `ivoten stil, zatoa sovremeniot dermatolo{ki pristap podrazbira definirawe na karakterot na ko`ata.

ПРИЛАГОДЛИВ

Elasti~na ko`a koja dobro reagira na novi proizvodi i razli~ni vre­menski uslovi. Vizuelno, ovoj tip na ko`a ima pori so prose~na go­lemina i minimum miteseri. NEGA Koristete ne`en losion za ~istewe lice ili micelarna voda, za da ne gi otstranite pri ro­dnite za{titni masla {to gi so­dr`i ko`ata. Pogri`ete se da bide hidratirana i meka, kori stej}i krem {to nema da mu te`i na lice­to. Za pogolema sjajnost, edna{ ned­elno pravete piling.

ISHRANA Hranata neka se ba­zira na zelen~uk i multivitamin na dnevna baza vo koj se vklu~eni vitaminite A, C i E, so cel da go zabavite oksidativniot stres.

СПФ 30 – неопходен чекор

во секој режим за нега на кожа,

без оглед на типот или

карактерот.

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 21

Витамин Д3 (холекалциферол)

ЛЕСНО ДО СВОЈАТА ДНЕВНА ДОЗА

на Витамин Д

Пумпата за дозирање

овозможувалесно и

прецизно дозирање и

примена

Содржи витамин Д3 кој придонесува за:

· одржување на нормални коски и заби· нормална функција на мускулите· нормална функција на имунолошкиот систем

Пред употреба внимателно да се прочита упатството. За индикациите, ризикот од употреба и несаканите дејства на лекот консултирајте се со вашиот лекар или фармацевт.

www.pharmanova.mk

СИНА СВЕТЛИНА

Istra`uvawata poka`u­vaat deka dolgoto izlo`u­vawe na svetlinata {to ja emituvaat pametnite tele­foni mo`e da predizvika vospalenie, temni damki i br~ki. Ne vi treba digi­talen detoks, tuku kombi­nacija od SPF i minerali.

ЗАГАДУВАЊЕ

Mikroskopskite ~esti~ki – |ubre, pra{ina, smog, sa|i – se dovolno mali za da prodrat vo porite i da predizvikaat vospale­nie. Potrebni vi se vita­minski formuli – C ili B3 koi se borat so slobod­nite radikali.

УБАВИНА И СТИЛ

УВА И УВБ ЗРАЦИ

Odgovorni za {tetite pre­dizvikani od slobodnite radikali, plus se primar­na pri~ina za stareewe na ko`ata.

Obvrzete se da nanesuvate SPF sekoj den, bez razlika dal i ima sonce ili vrne ili ste izlegle na 5 min.

ИНФРАЦРВЕНА РАДИЈАЦИЈА

Toplinata {to ja ~uvstvu­vate dodeka ste vo sauna ili dodeka ja su{ite kosa­ta so fen – tokmu taa predizvikuva pigmentacija i bez`ivoten ten.

No, ne mora da gi izbegnu­vate ovie naviki, ednos­tavno za{titete ja ko`ata so formula koja sodr`i antioksidansi.

Воспалението во служба на кожата

Што имаат заедничко ласерските третмани, хемиските пилинзи и мезотерапијата?

Тие предизвикуваат воспаление, на контролиран начин, за да ја подобрат текстурата на кожата.

Овие третмани креираат акутни, таргетирани микроповреди во кожата, со цел да поттикнат обновување на клетките и продукција на колаген.

Број 1 поттикнувач – надворешната срединаВОСПАЛЕНА КОЖА

Vo sledniot broj: Pro ~itajte za pottiknuva~ broj 2, toa ste VIE samite.

22 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

nite ve{tini i vnimanie neophod­ni za da se gri`at za bebeto“, veli D­r Keli Lambert, profesor po bi­hejvioristi~ka nevronauka na uni­verzitetot „Ri~mond“.

NAGLASENA EMPATIJAMajkite so~uvstvuvaat so svoeto i so tu|ite deca duri i pri epskite tantrumi, izlivi na bes i razgale­nost, bidej}i kaj niv se zgolemuva delot od mozokot koj gi registrira tu|ite emocii.

OSTRA MEMORIJA Promenite vo hipokampusot ja po­dobruvaat memorijata, no ova va`i samo za informaciite (duri i neva`ni) povrzani so decata.

^ADOR PROTIV STRESMozo~nite promeni gi pravat maj­kite posmireni – preliminarnite studii poka`uvaat deka pomali se {ansite da eksplodiraat pri tenzi~ni situacii, {to ne bilo slu~aj prethodno.

MULTITASKING SPOSOBNOSTIKaj majkite se zabele`uva poka~e­na aktivnost kaj prefortalniot korteks, delot od mozokot odgo­voren za nosewe odluki. Brzoto razmisluvawe e od golema pomo{ pri `ongliraweto so mnogute za­da~i na maj~instvoto.

odgovorna i kompletno zaqubena vo male~koto su{testvo koe go diktira nejzinot `ivot.[to e najva`no `enite da si priznaat? Deka sekoja nova majka poka`uva doza ambivalentnost vo odnos na novata uloga. Toa se onie momenti koga ̀ enite go posakuvaat stariot `ivot ili momentite na kriza koga se kaat {to odlu~ile da rodat dete. Ne pla{ete se da gi priznaete vakvite misli, s# e vo red so vas! Mnogu e va`no da se zboruva za ovie normalni emocii bez koi ne pominuva maj~instvoto.[to treba da storat `enite za odnovo da se pronajdat sebesi?Na list hartija, zapi{ete s# {to vi pri~inuva{e zadovolstvo pred da stanete majki – ona {to go odr`u­va{e balansot pome|u va{iot pri­vaten `ivot i obvrskite.Napravete lista od omilenite ak­tivnosti i zaka~ete ja na vidno mesto vo domot. Taa }e vi bide od­li~en potsetnik za toa {to ne­dostasuva vo va{eto sekojdnevie. Ne forsirajte se, edna po edna.Zo{to sum raseana i zaboravena majka? Otkako nau~nicite gi ske­nirale mozocite na majkite, kon­statirale deka istite imaat po­malku siva masa. No, toa e dobro za majkite! „Stanuva zbor za racional­izacija i reorganizirawe koe im pomaga da gi prisvojat dopolnitel­

Re~isi 90 % od `enite vo `i votot }e stanat majki. Na­vidum voobi~aeniot ~in dra­

ma ti~no go menuva `enskoto telo, zdravje i mozok. Ako se zadr`ime na mozokot, nesomneno majkite se prepu{teni sami na sebe vo navi­gacijata so najdlabokite psihi~ki promeni {to mo`e da gi iskusi edna `ena. Re~isi tri ~etvrtini od majkite velat deka op{testvoto nitu gi razbira, nitu gi poddr`uva. Edna od mo`nite pri~ini za vakvi­ot ishod? Mitot koj veli deka maj­~instvoto e instinkt {to se ra|a prirodno. A, realnosta glasi: seiz­mi~ka promena na identitetot koja e zastra{uva~ka i gor~liva. Retko se zboruva za ovaa senzacija, sovetite vo prilog se na psihijata­rite Aleksandra Saks i Ketrin Birndorf avtori na „What No One Tells You: A Guide to Your Emo-tions from Pregnancy to Mother-hood“.

Na {to se dol`i noviot iden­titet? Periodot koga devoj~eto stanuva ̀ ena se narekuva pubertet i taa promena e legitimna, neli? Po ovaa analogija i stanuvaweto majka e legitimna, na momenti luda, promena propratena so niza hormonski oscilacii. Od `ivot vo koj `enata se fokusirala na sebe­si, taa se budi vo `ivot vo koj e

ВАШ ПСИХОЛОГ

ШТО ВО

СЛОБОДНО

ВРЕМЕ?

Новиот идентитет НАРЕЧЕН „МАЈКА“

КОЈА СУМ СЕГА?

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 23

ПОГЛЕДНЕТЕ ФИЛМОТ EMMA

Ako ste qubiteli na knigite na Xejn Ostin, sigurno ste qubiteli i na istoimenite film­ski adaptacii. Ovoj pat, re`iserot Autumn de Wilde i scenaristot Eleanor Catton, inspir­acija pobaraa vo novelata na pisatelkata od

1815 godina, koja go nosi istoto ime – Emma. Ova e storija za Ema – bogata, prefineta, mlada dama koja miluva da se me{a vo qubovniot `ivot na nejzinite prijateli. Iako nejzinite nameri se iskreni, nesomneno taa e sebi~na. No, sebi~na za {to? Za qubov ili za ne{to drugo?

APTAMILPronutra®

ADVANCE

СО ОЛИГОСАХАРИД НА МАЈЧИНО МЛЕКО*

ПРИРОДНО СЕ НАОЃА ВОМАЈЧИНОТО МЛЕКО

*Содржи ХМО 3’ГЛ (олигосахарид на мајчино млеко) структурно идентични на оние во мајчиното млеко. 3’ГЛ се добива со нашиот уникатен процес

НОВО

Aptamil млеко за мало дете

ПРОЧИТАЈТЕ „КАКВИ ШТО ТИ СЕ МИСЛИТЕ ТАКОВ ТИ Е ЖИВОТОТ“ ОД ЏЕЈМС АЛЕН

Ovaa inspirativna, sugestivna kniga ima za cel da gi pottikne lu|eto da ja otkrijat i prifatat vistinata deka „tie samite se oblikuvaat sebe“, kako rezultat na mislite koi gi izbiraat i ohrabruvaat. Ako ~ovek istrae vo ~is­totata na svoite misli, radosta }e go sledi kako negovata sopstvena senka.

ВРЕМЕ ЗА НАЈМАЛИТЕВНЕСЕТЕ ПОЗИТИВНА АТМОСФЕРА ВО ДОМОТ ПРЕКУ АКТИВНОСТИ ВО КОИ ЌЕ ГИ ВКЛУЧИТЕ ДЕЦАТА.

1. Na YouTube, poba raj te nekoe od videata na #thedadlab – interesni se i pou~ni, osobeno eksperimentite so voda. Vklu~ete go deteto vo procesot na izrabotka.

2. Dodeka ste na pro{etka so decata ili vnucite, dajte im zada~a da sobiraat suvi listovi. Pogri`ete se tie da bidat od nekoja ~ista ledinka ili ednostavno izmijte gi doma. Iskoristete gi listovite za da izrabotite razli~ni `ivotinki kako na fotografijata.

3. Nau~ete gi najmalite deka ra~nite izrabotki imaat ne procenliva vrednost, osobeno koga se izraboteni so prirodni materijali.[i{arkite se odli~en mo ­tiv za da izrabotite novo­godi{ni ukrasi, zarem ne?

Во ноември подаруваме

5 примероци од оваа книга на нашата

fb страница

ШТО ВО

СЛОБОДНО

ВРЕМЕ?

24 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

SOS БОЛЕСТ!

СЀ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАЕТЕ ЗА

ХИВ и СИДА• Од 1987

до 2019 се регистрирани 460 случаи на

ХИВ кај нас

• 404 (88 %) се од машки пол, а 56

(12 %) се од женски пол

• 104 лица починале

од причини поврзани

со ХИВ

• 56 % од случаите

се кај мажи кои имале

секс со маж

• 66 % од случаите на ХИВ во 2019 се дијагно-стицирани задоцнето

(10 % повеќе од 2018)

ШТО Е ХИВ?

HIV e virus koj go napa|a imu­nitetot – {titot na organiz­mot od bakteriite i virusite so koi e vo postojan kontakt. Poto~no, virusot gi ubiva CD4 kletkite koi se tip na imu­nolo{ki kletki nare~eni T­kletki. Kako {to HIV viru­sot napreduva so svojot napad vrz ovie kletki, taka teloto stanuva poranlivo na ra­zli~ni vidovi infekcii i seriozni zaboluvawa kako rak. HIV se prenesuva preku telesnite te~nosti: Krv• Semena te~nost• Vaginalen sekret• Maj~ino mlekoHIV ne se prenesuva preku vozduh ili voda ili preku voobi~aen kontakt. Za ovaa do`ivotna sostojba nema lek, iako nau~nicite ne se otka`u­vaat od potragata. No, so soodvetna medicinska nega, vklu~uvaj}i go i tretmanot

nare~en antiretrovirusna terapija, vozmo`no e da se kontrolira i da se `ivee so nego.

ШТО Е СИДА?

Bolest koja se razviva kaj lu|eto pozitivni na HIV. Vsu{nost, taa e najnapredna­ta faza na HIV virusot. No, individuata ne mora da zna~i deka }e zaboli od SIDA samo zatoa {to e HIV pozitivna.Kako {to napomenavme, HIV virusot gi ubiva CD4 klet­kite. Zdravite lu|e, general­no imaat od 500 do 1.500 vak­vi kletki na kuben milimetar. Na liceto zarazeno so HIV ~ii CD4 kletki padnale pod 200 na kuben milimetar, }e mu bide dijagnosticirana SIDA.SIDA mo`e da se dijagnosti­cira i kaj lu|e koi imaat HIV i plus razvile oportunisti~­ka infekcija ili rak, koi mnogu retko se sre}avaat kaj lu|e negativni na HIV. Opor­

tunisti~kata infekcija, kako pnevmonija, ja koristi de­likatnata situacija kako HIV virusot, za da go napadne or­ganizmot. Dokolku ne se tretira, HIV mo`e da progre­sira vo SIDA za edna dekada.

Bolnite od SIDA, koi ne se lekuvaat, vo prosek `iveat 3 godini, no vremeto se krati dokolu teloto vo me|uvreme se sudri so seriozna oportun­isti~ka bolest. Antiretrovi­rusnata terapija mo`e da go spre~i HIV virusot da potti­kne SIDA. No, vo slu~aj sepak da se razvie SIDA, toa zna~i deka imunitetot e seriozno kompromitiran. Toj e oslaben do stepen da ne mo`e da go vozvrati udarot i na naj­slabite infekcii. Lu|eto sta nuvaat ranlivi na cela edna paleta od bolesti kako pnevmonija, tuberkuloza, rak, meningitis, gabi~ni infek­cii vo ustata i grloto i u{te mnogu drugi.

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 25

SOS БОЛЕСТ!

Skrateniot `ivoten vek kaj slu­~aite so netretirana SIDA ne e direkten rezultat na sindromot sam po sebe, tuku e rezultat na bolestite i komplikaciite koi se javuvaat poradi srozeniot imu­nitet.

ХИВ И СИДА: КОЈА Е ПОВРЗАНОСТА?

Za da zaboli od SIDA, ~ovekot mora da bide zarazen so HIV. No, HIV pozitivniot ne mora da zna~i deka nekoga{ }e zaboli od SIDA. HIV slu~aite progresiraat vo tri fazi:1: Akutna faza, prvite nekolku nedeli po zarazuvaweto2: Klini~ka latencija ili hroni~na faza3: SIDAKolku brzo eden HIV slu~aj }e pro­gresira vo hroni~na faza varira od ~ovek do ~ovek. Bez tretman, mo`e da trae do edna dekada pred da premine vo SIDA. So soodvetni lekarstva, mo`e da trae do`ivot­no. Iako nema lek za HIV, so viru­sot mo`e normalno da se `ivee. Nitu za SIDA nema lek, no tret­manot mo`e da go zgolemi brojot na CD4 kletkite do nivo koe nalaga deka organizmot nema SIDA (200 ili nad, CD4 kletki na kuben mm). Antiretrovirusnata terapija e do­bra zatoa {to pomaga i vo borbata so oportunisti~kite infekcii.

ХИВ ТРАНСМИСИЈА: НАУЧЕТЕ ГИ ФАКТИТЕ!

Sekoj mo`e da se zarazi so HIV vi­rus preku telesnite te~nosti nave­deni pogore. Od ~ovek na ~ovek, se prenesuva preku:• vaginalen ili analen seksualen odnos• spodeluvawe igli i ostanati alatki za injektirawe droga• spodeluvawe oprema za tetovi­rawe, bez taa da bide sterilizira­na me|u dve upotrebi• vo tekot na bremenosta, porodu­vaweto, doeweto, majkata mo`e da go prenese na bebeto• preku xvakawe na hranata na beb­eto pred da mu se dade vo ustaVo teorija e vozmo`no, no ekstrem­

no retko se slu~uva, HIV da se pre­nese preku:• oralen seks (no, samo ako HIV pozitivniot krvavi od nepcata)• kasnuvawe od strana na HIV pozi­tiven (samo ako plunkata e krvava ili ima otvoreni rani vo usnata {uplina)• kontakt so o{tetna ko`a, rani i krv so HIV pozitivniotHIV ne se prenesuva preku:• dopir • pregratki, dr`ewe za race, baknuvawe• vozduh ili voda• spodeluvawe hrana i pijaloci• plunka, solzi, pot, izmet• spodeluvawe toalet, krevet ili pe{kir• komarci i drugi insektiVa`no e da se napomene deka HIV pozitivnoto lice koe se lekuva, no konstantno e bez virusno optovar­uvawe, prakti~no e nevozmo`no da zarazi drug.

ТЕСТОВИ ЗА ОТКРИВАЊЕ ХИВ

Postojat nekolku opcii, nekoi davaat brzi rezultati, za nekoi treba vreme, no lekarot e onoj {to odlu~uva koj test e soodveten za dadeniot slu~aj. Vo princip testo­vite se vr{at preku analiza na krvta so cel da se proveri dali ima pojava na antitela ili anti­geni. Antiteloto e proteinska kom­ponenta koja teloto samo ja sozdava so cel da se izbori so infekcijata. Antigenot, od druga strana, e sostaven del na virusot koj go ak­tivira imunitetot.

ШТО Е ТОА ХИВ ПЕРИОД НА ПРОЗОРЕЦ?

Vedna{ posle prviot kontakt so HIV, virusot po~nuva da se mno`i vo teloto. Imunolo{kiot sistem na zarazeniot reagira na antigenite taka {to sozdava antitela. Vremenskiot period pome|u izlo`uvaweto na virusot s# do mo­mentot koga toj }e stane voo~liv preku analiza na krvta, se nareku­va period na prozorec. Pogolemiot broj lu|e razvivaat zabele`livi antitela od 23 do 90 dena posle inficiraweto.Ako liceto se testira vo tekot na periodot prozorec, golema e vero­jatnosta da dobie negativen rezul­tat. No, i vo ovoj period toj e zara­zen za drugite. Zatoa, testot se povtoruva po odreden period (taj­mingot zavisi od testot {to se ko­ristel prethodno). Vo me|uvreme, liceto treba da koristi kondom za da spre~i {irewe na HIV.

РАНИ СИПТОМИ НА ХИВ Vo tekot na akutnata faza, nekoi lu|e ne projavuvaat nikakvi simp­tomi ili ednostavno ne gi povrzu­vaat so HIV, bidej}i tie potsetu­vaat na grip ili na sezonski virus. Simptomite se varijabilni, mo`e da bidat blagi ili ostri, mo`e da se pojavat i da gi snema i mo`e da traat nekolku denovi ili nekolku nedeli.Vo rani simptomi spa|aat:• treska• stud• ote~eni limfni jazli• op{ti bolki• osip na ko`ata• vospaleno grlo• glavobolka• gadewe• voznemiren stomak

КОИ СЕ СИМПТОМИ НА ХИВ?

Posle 1 do 2 meseci, HIV vleguva vo hroni~na faza koja trae od ne­kolku godini do nekolku dekadi. Ne koi lu|e nemaat simptomi vo ovaa faza, dodeka drugi imaat min­imalni ili netipi~ni

• ТЕСТИРАЊЕТО КАЈ НАС Е БЕСПЛАТНО

И ДОВЕРЛИВО!

26 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

КОИ СЕ СИМПТОМИ НА СИДА? SIDA ili sindrom na steknata imunodeficiencija – faza vo koja imunolo{kiot sistem e oslabnat od pri~ina {to HIV virusot ne bil tretiran so godini. HIV pozitivnite }e razvijat SIDA i vo slu~aj na doc­no otkrivawe na samiot virus ili ako znaat deka im­aat HIV, no ne se uporni so terapijata. SIDA­ta e neizbe`na i kaj HIV slu~aite koi se otporni na an­tiretrovirusnata terapija.

Simptomite na SIDA se sledni: • za~estena treska• hroni~ni ote~eni limfni `lezdi, osobeno na pazuvite, vratot i preponite• hroni~en zamor• no}no potewe• temni damki na ko`ata ili vo vnatre{nosta na ustata, nosot ili o~nite kapaci• rani, damki ili lezii na ustata i jazikot, genitaliite ili anusot• ispaknatini, lezii ili osip na ko`ata• ~esta ili hroni~na dijareja• brzo gubewe na te`inata• nevrolo{ki problemi kako {to se problemi so koncentracijata, gubewe na memorijata i konfuzija• voznemirenost i depresija

ЗАШТИТА И ПРЕВЕНЦИЈА

Ednostavno e, koristete kondom pri vaginalen, analen i oralen seks!

simptomi kako:• glavobolki i drugi bolki• ote~eni limfni jazli• ~esti treski• no}no potewe• zamor• gadewe• povra}awe• dijareja• gubewe na te`inata• osip na ko`ata• ~esti oralni i gabi~ni vaginalni infekcii• pnevmonijaIsto kako i vo ranata faza, i vo ovaa, HIV e lesno prenosliv bez ogled na simptomite. No, liceto nema da znae deka ima HIV osven ako ne se testira. Preku testot ne gi {titite samo drugite, imajte na um deka so rana detekcija pobrzo }e stasate do lekarstva koi kompletno }e go zabavat virusot. Ako liceto bilo izlo`eno na HIV, toa istovremeno bilo izlo`eno i na drugi seksualno prenoslivi bolesti kako gonoreja, klamidija, sifilis, triko­monijaza. Kaj ma`ite, simptomite na SPB se povoo~livi, bidej}i se vidlivi na samite genitalii za razlika od ̀ enite. No, `enite pobrzo reagiraat i odat na lekar, za raz­lika od ma`ite.

SOS БОЛЕСТ!

5 капки

дневно

БиоГаја ПроТектис капки e граничен производ што содржи Lactobacillus reuteri Protectis кој помага во возобновување на природниот баланс во цревата и одржување на истиот.Се користат како безбеден и докажан пробиотик кај деца вклучувајќи ги новороденчињата како и прематурните новородени деца.Капките се користат за:• Одржување на нормалниот цревен микробиот посебно кај

децата родени со Царски рез• Инфантилни колики(грчеви), регургитации, констипација,

функционална абдоминална болка• Го намалува ризикот од појава на некротизирачки ентероколитис

• Дополнителна терапија на антибиотското лекување• Подобрување на имунитетот• Спречување на појава на егзема • Го намалуваат присуството на helicobacter pylori

Пред употреба внимателно да се прочита упатството. За индикациите, ризикот од употреба и несаканите дејства на граничниот производ, консултирајте се со лекар или фармацевт.

Biog

aiaD

rops

Adv

_NM

K_0

5.20

20_0

6

Lactobacillus reuteri ProtectisПробиотски капки

28 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

ФИТНЕС

ТРИ ЦЕПС Za da imate vidlivo

definirani muskuli i gorni ekstremi­

teti koi so gordost }e gi razgoluvate, potrebno e mnogu pove}e od obi~no krevawe tegovi i fokus na bicepsite. Tricepsite se sostaveni od 3 kompo­nenti koi go ~inat pogole­miot del od gorniot del na rakata, dodeka bicep­sot go ~inat samo 2. Cvr­stiot triceps ne e ubav samo za oko, toj }e vi do­nese niza pridobivki – }e bidete stabilni vo iz­veduvaweto sklekovi i niza drugi ve`bi koi po­drazbiraat stoewe na

race. Ve`bata za triceps so teg e individualna, bidej}i ostatokot od te­loto e vo miruvawe, {to ja pravi odli~na vo slu~aj da ste povredeni ili sakate da gi odmorite no­zete. Kako {to ja izdol­`uvate rakata nanazad, dr`ete gi laktite blizu torzoto za celosno da go aktivirate tricepsot, vo sprotivno, tovarot pov­torno }e padne na bicep­sot. Rizikot od povreda na laktot ili zglobot se zgolemuva ako naglo star­tuvate so prete`ok teg, ja po~nete ve`bate bez da

se zagreete ili ako ne­pravilno ja izveduvate. Zadol`itelno po~nete so pomal teg, bidej}i ve`ba­ta e pote{ka otkolku {to izgleda. So kakvi tegovi da ve`­bate? Sekoj ~ovek e razli~en i zatoa sami procenete kolkava te`ina mo`e da podnesete. Ova se op{ti nasoki od koi e dobro da trgnete.1. AKO STE PO^ETNICIPo~nete so teg od 1 do 4 kg maksimum i izveduvajte ja ve`bata poleka. Izve­dete 10 do 12 povtoruva­wa so sekoja raka.

Копнеете за дефинирани раце? Активирајте ги трицепсите!

1. Главата и вратот држете ги во неутрална положба.

2. Рамото свиткајте го назад и надолу, а лактот прибран.

3. Грбот нека биде исправен, а ‘рбетниот столб затегнат.

4. Горниот дел од раката нека биде стабилен, да не виси.

2. AKO SAKATE DEFINICIJA: Izvedete ja od 15 do 20 pati, za se­koja raka. Ako ne ~uvstvu­vate zamor do 20, zgolem­ete ja te`inata. 3. AKO SAKATE MUSKULIIzveduvajte ja ve`bata 4 pati nedelno. Celete na 13 do 14 povto­ruvawa. [tom tovarot vi stane lesen, vklu~ete po­te`ok teg.

IZBEGNUVAJTE JA:

Ako imate kakva bilo povreda na gorniot del od teloto – racete, grbot ili ‘rbetniot stolb.

+ ВЕЖБА Трицепс истегнување

и чучнување

Zastanete so ra{ireni noze, a nad glava, so

dvete race dr`ete teg od 6 kg. Svitkajte gi lak­tite za da go navalite tegot zad glava. Kako {to gi tegnete racete

nanazad, izvedete ~u~nuvawe so dolniot

del od teloto. Vratete se vo prvobitnata

polo`ba i po~nete odnovo. Izvedete 20

povtoruvawa.

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 29

ФИТНЕС

Mnogumina mislat deka tr~aweto i ve`bite so tegovi

ne treba da se kom­biniraat, bidej}i tr­~aweto (koe spa|a vo kar­dio ve`ba) }e go sogori te{ko steknatiot muskul.No, praktikata veli deka vakviot sojuz e odli~en za da go podobrite i kar­dio kapacitetot, no i muskulnata sila i iz dr­`livost. Ako se fokusir­ate samo na tr~awe i pri toa ne gi nadopolnuvate energetskite nivoa preku hrana ili komplementar­en trening, sekako deka }e sogorite s# i mastite i muskulite. No, ako vkl­u~ite tegovi vo tr~awe­to, toga{ ishodot e sosem sprotiven. Istra ̀ uva­wata poka`uvaat deka aerobnite treninzi, kako

dolgome­tra`noto tr ~a­we, gi pravi po efi kasni tre nin­zite so tegovi.Kako? Ve`bite za iz­dr`livost so nizok in­tenzitet (kako tr~awe so normalno tempo) po­magaat da se izgradi aer­obniot kapacitet na onie muskulni kletki na koi se potpirame za mo} i sila. Isto taka, tie ja pottiknuvaat cirkulaci­jata koja mu pomaga na teloto da se oporavi od intenzivnite treninzi so tegovi, pa duri i ja namaluvaat muskulnata bolka. Ako ja svrtime pari~kata obratno, za­cvrstuvaweto i rastewe­to na muskulite, za onie {to miluvaat da tr~aat,

ДАЛИ СО ТРЧАЊЕ СЕ НАМАЛУВААТ МУСКУЛИТЕ?

zna~i: namaluvawe na rizikot od povredi, po­radi zategnatite svrzni tkiva i muskuli i zgole­

men kapacitet za pobrzo tr~awe blagodarenie na podobrenata nevromus­kulna koordinacija i mo}. No, gradeweto na

mus kulite e prakti­~no nevozmo`no bez soodvetna pro­

teinska ishrana. Pogri`ete se da gi cr­pite neophodnite ka­lorii od sve`o prigot­veni i balansirani obroci, vo sprotivno samo }e slabeete od kom­binacijata tr~awe pa ve`bawe so te`ina. Tr~aweto ne smee da se do`ivuva kako „lesna opcija“ za stignuvawe do kondicija.

Vsu{nost, mnogu ek­sperti velat deka uveruvaweto „tr­

~am za da bidam fit“, vo praksa glasi: „treba da sum fit za da mo`am da tr~am“.

30 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

ClipboardPageNumber ВАШ АПТЕКАР • ЈАНУАРИ | ФЕВРУАРИ

Jarecot najsre}en, a Ribite najvqubeni.So tranzitot na planetata na sre}ata Jupiter vo znakot na Jarec (se slu~uva prv pat po 12

godini) se otvora odli~na mo`nost za pridvi`u­vawe na ne{tata kon pozitivnata pateka za site zodija~ki znaci. ОВЕН (21. III – 19. IV)

Napravete plan pred da dejstvuvate, za{to samo so trpelivo i disciplinirano odnesuvawe }e uspeete da gi realizirate potencijalite. Najva`no e {to pogolemiot broj na problemi gi ostavivte zad sebe i {to mnogu pospontano }e mo`ete da im prijdete na novite anga`mani i da postignete napredok.

БИК (20. IV – 20. V)

Pregolemoto vlo`uvawe na vreme i energija vo kontaktite so drugite ne vi donese harmoni~ni rezultati i perspektiv­na sorabotka, taka {to e neophodno ne{to da promenite vo taktikata, ako sakate da se izvle~ete od melanholi~niot period i oslobodite od napnatosta.

БЛИЗНАЦИ (21. V – 20. VI)

Imate odli~ni mo`nosti za zacvrstuvawe na polo`bata vo profesionalnata sfera i za vospostavuvawe mnogu pohar­moni~na perspektiva vo emotivniot odnos. Pri~inata za zadovolstvoto se nao|a vo pozitivnoto vlijanie na yvezdite i vo potpiraweto na sopstvenite sili.

РАК (21. VI – 22. VII)

Ne treba premnogu nervozno i tvrdoglavo da se odnesuvate, za{to spontanosta i {iro~inata na duhot vi se nu`no potre­bni. Vnatre{nata tenzija }e is~ezne ako rabotite na prifa­ }a weto na samite sebesi, gledate pozitivno na sudbinata i otvorite nova stranica vo `ivotot.

ЛАВ (23. VII – 22. VIII)

Potrebno e dobro da se organizirate i da im dadete prior­itet na kontaktite so licata koi pozitivno ve stimuliraat, a da se distancirate od onie koi vi ja kradat pozitivnata energija. Mudro i trpelivo iskoristete gi vrednostite, no vnimavajte i na svoite slabosti.

ДЕВИЦА (23. VIII – 22. IX)

Ne treba da ve zafati stravot od predizvici, iako plan­etite nema da vi ovozmo`at realizacija i harmoni~na eg­zistencija. Najva`no e da se ottrgnete od neproduktivnite sostojbi i da ne gi forsirate aktivnostite, {to samo za za mig }e vi se ~inat privle~ni.

д-р Зоран Крстевскиедукатор, мотиватор

и тренер за личен развој

ВАГА (23. IX – 22. X)

Napravete plan pred da se zafatite so rizi~nite aktivnos­ti, za{to ako nepromisleno dejstvuvate toga{ nu`no }e se soo~ite so rizici i pote{kotii, od koi nema lesno da se oslobodite. Klu~no e da gi prepoznaete opasnostite i da trgnete napred kon `ivotot.

ШКОРПИЈА (23. X – 21. XI)

Bez ogled {to uspeavte da gi nadminete problemite vo od­nosot so bliskite, sepak ne treba premnogu da se opu{tate, za{to lesno mo`e da se slu~i seto ona {to uporno i trpe­livo go gradevte, da se sru{i kako kula od karti. Mudroto postapuvawe e osnovata za va{eto napreduvawe.

СТРЕЛЕЦ (22. XI – 21. XII)

Ne veruvajte vo s# {to }e slu{nete ili {to }e vi bide ser­virano, za{to neretko vi se slu~uvalo maksimalno da im podlegnete na tu|ite sugestii i da prifatite odnosi {to se poka`ale neproduktivni i porazitelni. Analiti~nosta i trpelivosta se klu~ot na uspehot.

ЈАРЕЦ (22. XII – 19. I)

Dovolno ~ekavte rabotite da se pomrdnat od mrtvata to~ka, za{to bez energi~no i hrabro dejstvuvawe, retko mo`e da se vospostavi promenata i da se trgne kon poharmoni~nata perspektiva. Uspehot }e pristigne samo treba da bidete pore{itelni.

ВОДОЛИЈА (20. I – 18. II)

Ne treba da se nadevate na uspeh, bidej}i odnosot {to go razvivte kon okolnostite na ̀ ivotot ne vetuva realizacija i izlez od krizata. ]e mora ne{to da promenite, odnosno da poka`ete pogolema odgovornost, ~uvstvo za drugite i stabilnost vo odnesuvaweto, ako sakate da ja vospostavite psihofizi~kata ramnote`a.

РИБИ (19. II – 20. III)

Problemite {to ve sledat na emotiven plan nema da gi eli­minirate ako ne se obidete so pozitiven pristap da vli­jaete na licata koi ve opkru`uvaat. Vsu{nost, iako za mnogu raboti ja govorite vistinata, neophodno e da sfatite oti vo migovite na kriza, sekoga{ popametniot popu{ta.

НАПРЕДОК ЗА БЛИЗНАЦИТЕ КРИЗА КАЈ ВОДОЛИИТЕ

ХОРОСКОП

Месечен хороскоп ноември – декември 2020

30 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

Есприко е производ со германски квалитет,

развиен специјално за деца. Составот му е

специфична комбинација од висококвалитетни омега-3 (EPA и DHA), омега-6 (GLA)

полинезаситени масни киселини, цинк и

магнезиум во оптимална концентрација за детскиот

организам.

• Ја подобрува концентрацијата • Ја намалува хиперактивноста

• Придонесува за нормална функција на имуниот систем на детето• Го подобрува квалитетот на сонот

• Придонесува за нормална функција на мозокот и за одржување нормален вид• Придонесува за нормална функција на кардиоваскуларниот систем

• Има незаменливо учество во регулацијата на воспалителните процеси

32 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

ПОСНА ЛАЗАЊА СО ТИКВИЧКИ

Potrebni sostojki:

• 14 lazawa kori• 2 pogolemi tikvi~ki• 3 morkovi• 20 maslinki• 500 ml domaten sos• 100 g ka{kaval• maslinovo maslo• sol, crn piper, suv bosilek

Podgotovka:Sitno ise~kajte gi tikvi~kite i morkovite i pr`ete gi na mas linovo maslo. [tom ja smenat bojata, dodajte gi pret­hodno ise~kanite maslinki. Pr`ete u{te 2­3 minuti, pa sipete go domatniot sos i za­~inete. [tom sosot zovrie, trgnete go nastrana. Vo zovrie­na voda, stavete gi lazawa ko­rite da omeknat 5 minuti. Vo mal staklen sad ili tava, stavete dve kori edna do druga i polijte gi so sosot. Pov­torete ja postapkata so toa {to na vtoriot i na ~etvrtiot red }e porosite rendan ka{ka­val. Zavr{ete so sos i lenti ka{kaval. Pe~ete na 200 ste­peni okolu 40 min.

ЧОКОЛАДЕН ТАРТУФ СО ЈАТКИ

Potrebni sostojki:• 80 gr jatki (f’staci, le{nici, orevi)• 125 g kakao puter• 100 g kokosov {e}er• 100 g kakao • prstofat sol• 240 g prethodno svareni kosteni• 1 kafena la`ica ekstrakt od vanila• 140 g suvo ovo{je (kajsii, slivi, smokvi), se~kani• rendana kora od ½ portokal

Podgotovka: Zagrejte ja rernata na 180 stepeni. Stavete gi jatkite na hartija za pe~ewe i pe~ete gi 6 do 8 minuti. Ise~kajte gi ot­kako }e se oladat. Kakao puterot, kakao­to, kokosoviot {e}er i solta, topete gi na parea. Blendirajte gi kostenite zaedno so ekstraktot od vanila, sipete gi vo sad vo koj }e gi dodadete suvoto ovo{je, kora­ta od portokal i jatkite. Vrz niv sipete ja stopenata ~okoladna glazura i me{ajte za sostojkite da se soedinat. Smesata na­tapkajte ja vo kalap (25 sm) i ostavete ja vo ladilnik 4 ~asa.

РЕЦЕПТИ

КРЦКАВО ТОФУ СО ОРИЗ

Potrebni sostojki:• 200 g cvrsto tofu sirewe, • 120 g kafen oriz• 4 glavici kineska zelkaMarinada:• rendan |umbir (1 podebelo trkalce)• 3 ~e{ni luk, zgme~eni• 1 supena la`ica med• 3 supeni la`ici soja sos• 1 supena la`ica maslo od susam• 1 supena la`ica puter• 1 kafena la`ica ~ili vo pravPodgotovka: Soedinete gi sostojkite za marinada­ta vo dlabok sad i stavete go tofuto. Varete go orizot na tivko okolu 45 min. Vo me|uvreme, propr`ete go tofu sireweto za da stane krckavo, trgnete go nastrana, a vo tavata sipete ja mari­nadata zaedno so 100 ml voda. [tom vo­data zovrie, dodajte ja kineskata zelka i varete ja 2­3 minuti za da omekne, pa pak vratete go tofuto. Svareniot oriz rasporedete go vo ~inija, a odozgora sipete od smesata vo tavata.

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 33

БАНАНА ЛЕБ СО БАДЕМИ

Potrebni sostojki:• 2 banani• 50 g med• 1 supena la`ica puter od bademi• 1 supena la`ica kokosovo maslo, stopeno• 2 jajca• ½ kafena la`ica cimet• 120 g bra{no• ½ kafena la`ica soda bikarbona• 50 g bademi, se~kani

Podgotovka:Zagrejte ja rernata na 180 stepeni i oblo`ete kalap za torta (20 sm) so hartija za pe~ewe. Istol~ete gi bananite vo dlabok sad, dodajte gi medot, puterot od bademi, kokosovoto maslo, jajcata i ubavo me{aj­te. Postepeno dodavajte gi suvite sostojki, a na kraj bademite i formirajte testo. Rasporedete go testo­to vo kalapot i pe~ete go lep~eto 25 minuti.

СМУТИ СО КОСТЕН

Potrebni sostojki:• 2 smrznati banani• 2 supeni la`ici puter od kosteni• 2 supeni la`ici mleko (orizovo, bademovo)• 4 kocki led• prstofat cimetSostojki ozgora: • ½ banana, se~kana• 100 g zamrznati borovinki• 40 g puter od kosteniPodgotovka: Izblendirajte gi sostojkite za smuti. Sipete ja smesata vo tegla, a odozgora naredete go ovo{je­to. Sosem na kraj, prelijte so puterot od kosteni.

34 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

Izobiluvaat so klu~ni vita­mini (A i C), minerali (`elezo i kalcium), aminokiselini i proteini, a mnogu malku {e}er, {to gi pravi odli~na u`ina i za lu|eto so dijabetes.

Korenot poznat kako maka e poznat peruanski za~in koj im dava suptilen zemjen vkus na jadewata, a denes, vo oblik na prav, mnogumina go dodavaat vo smuti. Ovoj koren e najpoznat po toa {to ima mo} da go pottikne libidoto i da gi re{i seksu­alnite problemi – kaj `enite vo menopauza i kaj ma`ite koi se soo~uvaat so erektilna disfunkcija ili neplod­nost. Makata }e ve preplavi so energija i }e ve napravi poizdr`livi pri stresni i naporni denovi. Sportistite se potpiraat na nea koga imaat naporni treninzi, a studentite koga imaat za u~ewe, bidej}i ja podobruva memorijata. Kako bogat izvor na flavonoidi, taa pozitivno vlijae na raspolo`enieto. Makata gi pottiknuva prirodnite antiok­sidansi vo teloto, kako gluta­tion i superoksid dismutaza, koi se odli~ni protivnici na slobodnite radikali. Tokmu zatoa, makata va`i za odli~na prevencija od rak, srcevi zabo­luvawa, a uspe{no go regulira i krvniot pritisok. Osobeno im se prepora~uva na `enite vo menopauza i na onie koi imaat policisti~ni jaj~nici, bidej}i go balansira nivoto na estrog­enot.

МАКА

ГОЏИ БОБИНКИ

КРСТОЗБОР

APTEKAR­­­­­­­­­­­­­­­VID KI­NESKA

BILKA SOCRVENI

PLODOVIVO VIDNA BO­BINKI

GRAD VOMAKEDO­

NIJA

SLIKIIZRABO­TENI VO

MASLENATEHNIKA

KOLOS,TITAN DELANKA

EDINI­CA ZA

PRITI­SOK

­­­­­­­­­­­­­­DEL OD

TELEVI­ZOR(MN.)

PREFIKSZA DLA­

BOKASTAROST

PRVAK,[AM­PION

EDENZANAET­

^IJAARPA­XIK

DEL ODAVTOMO­BIL (MN.)

LIAMNISON

AMERI­KANSKI

RE@ISER

RIMSKIFILOZOF

I KNI­@EVNIK

GER.FUD­BALER,

PATRIK­­­­­­­­­­­­­­­EGIPET.

KRALICA

CRNPRI[T

TONIADAMS

ROBERTREDFORF­­­­­­­­­­­­­­­

NA[ESEIST,

ALI

STAPICA

­­­­­­­­­­­­­­­­­PLANINAPOME\UFRAN.I

[PANIJA­­­­­­­­­­­­­­

HR.PEJA^,DINO

TATKO­VINATA

NAODISEJ

EKS[VEDSKITENISER,

MATS

SPLIT­­­­­­­­­­­­­­SLIKA­ROT IVAJAR

REJ

AVSTRI­JA

ITALIJA­­­­­­­­­­­­­­ATLAS

PISATEL.ANDRI]­­­­­­­­­­­­­­­GERMAN.FUDBA­

LER

SPOKOJ­STVO

­­­­­­­­­­­­­­­­MODEL NALAMBOR­

XINI

EKS[PANSKI

FUDBA­LER

SELO VOKUMANOV­

SKO­­­­­­­­­­­­­­­­PETAR AR­SOVSKI

AMPER­­­­­­­­­­­­­PODMET­NUVAWE

TEMPERATURA­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

EDINICA ZA MEREWEJA^INA NAEL.STRUJA

MENAXER,DIREK­

TOR­­­­­­­­­­­­­­­

IVANKARADAK

GRAD VO[PANIJA

NENSISINATRA­­­­­­­­­­­­­­­MASTILO

(ANG.)

VID JU@.AMERI­KANSKABILKA

^E[KAROK

GRUPA­­­­­­­­­­­­­­­ATLETI^.

EVARD

RABOTIL­NICA ZAPREDME­

TI ODKARTON

PETARNE^OV­

SKI

SAKAT^OVEK

­­­­­­­­­­­­­­PAMET,

UM

DEL ODPREJDENPAT (MN.)

ROBERTALTMAN

MOZOLKA­­­­­­­­­­­­­­­

VIDPAPAGAL

RADIUS

SLIKA­ROT

HEJDEN­­­­­­­­­­­­­­­MARKA

JAP.AVT.

U.R.­­­­­­­­­­­­­­PEJA^­KATA

WEGOMIR

SOEDINETIAMERIKANSKI

DR@AVI­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­BOJAN ADAMI^

MIRIZLI­VA MATE­

RIJA­­­­­­­­­­­­­­VID HEM.SOEDIN.

AMERI­KANSKA

AKTERKA,SANDRA

GRAD VOITALIJA­­­­­­­­­­­­­­­­­NELUPEN

ORIZ

AGOSTI­NA BELI

RABOT­NIK VO

LEARNI­CA

­­­­­­­­­­­­­­­­­FILM SOF.@OLI

REKA VOGERMA­NIJA

­­­­­­­­­­­­­­­ANG.FI­LOZOF,

XON

EDEN KONTINENT­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­PATRIK SVEJZI

ROV,KANAL

UMET.DE­LO SO

KOE SEIZRAZU­

VA PO^IT­­­­­­­­­­­­

MOLEKUL

@ITELKANA

SURINAM

PRVATABUKVA

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 35

36 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

Сојузник на мајките

повеќе од 80години

Заштитен крем за бебиња

Поголемо економично пакување од

практично пакување од

Смирува ● Негува ● ШтитиПосебниот хипоалергенски состав ја штити и смирува

црвената и оштетена кожа, вклучително и пеленската регија и другите места со испукана и надразнета кожа

www.pliva.com www.plivazdravlje.hr

ПЛИВА ДООЕЛ СкопјеНикола Парапунов б.б. Скопјетел./факс +389 2 3062702

MK/SUD/18/0003