АНГЕЛА ДИМИТРОВА · 2020. 11. 20. · na salata dodeka site u`ivaat vo bogata...

ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020 1

БРОЈ 36 • НОЕМВРИ - ДЕКЕМВРИ | 2020

КАКО НОВИОТ ИДЕНТИТЕТ ГИ МЕНУВА ЖЕНИТЕ?

СТАНАВ МАЈКА!

НАЈГОЛЕМАТА СТАПИЦА ЗА НАПРЕДОКОТ НА ЧОВЕКОТ

СТРАВ ОД НЕУСПЕХ

АКТЕРКАТА КОЈА ОДИ ПО ПАТОТ НА ЅВЕЗДИТЕ

АНГЕЛА ДИМИТРОВАМАЛИТЕ ПОРЦИИ НОСАТ РИЗИК ОД ПРЕЈАДУВАЊЕ

СЛАБЕЈТЕ ПРАВИЛНО


Магазинот Ваш Аптекар е бесплатно двомесечно издание кое се дистрибуира до сите аптеки - партнери на Македонијалек на

територијата на цела Mакедонија. Текстовите и податоците се со исклучиво информативна содржина. Одговорност за содржината на

објавените реклами и нивната усогласеност со законските одредби е исклучиво на правните субјекти чии производи се рекламираат.

Уредничкиот тим не носи одговорност за ненамерните и печатарски грешки. Се забранува користење или копирање на текстовите за

комерцијални цели, без писмено одобрување од издавачот.

Директор:

Солунка Момчиловиќ

Главен и Одговорен Уредник:

Ивана Попова

Маркетинг:

Панче Гелевски

Проект координатор:

Марјан Ристески

Почитувани читатели,

Сте се запрашале ли некогаш зошто се раѓаме упорни, а старееме станувајќи колебливи? И да падне безброј пати, бебето не се откажува од намерата да прооди. Додека ние, возрасните, се криеме под јорган штом налетаме на пречка до целта. Кој толку ни всади страв од неуспех? Зошто нашата пасивност jа оправдуваме со недостиг на ресурси, кога најголемиот успех се случува во ограничена рамка (стр. 12)?Ковид-19 е најголемото ограничување кое му се случи на светот во 2020. И сега, кога сме на прагот да ја испратиме годинава, сигурно нештата делуваат непотполни, празни, уништени. Но, колку навистина е така? Правејќи ја онаа внатрешна ретроспектива, размислете колку овој непријател ве направи подобар, почувствителен и општествено одговорен човек? Но, трпението како да почна да попушта. Не сме исти како на почетокот на битката. Бројот на жртви и заразени е неуспехот кој сѐ почесто нѐ поттикнува да кренеме раце.Ако вашиот мотив да се однесувате одговорно е загрозен, погледнете ги најмалите. Тие, повторно, ни одржаа лекција по трпение, истрајност, дисциплинираност. Штом може првачето да ја вади маската само за да појадува, можам и јас да пијам кафе во природа. Со ситни адаптации на секојдневието, ќе стигнеме до големи промени.

Ваш Аптекар

Лектор:

Светлана Васевска

Креативно решение:

Дарко Марковски

Издава: Македонијалек ДОО | СкопјеБоца Иванова бр.1 | тел: +389 2 261 49 49www.makedonijalek.com.mk

| СОДРЖИНА |ноември — декември 2020

10 МЕДИТАЦИЈА — Што точно поттикнува?

12 НЕКОМФОРНОСТА НОСИ УСПЕХ — До целта се стасува преку пречки

21 ЗАГАДУВАЊЕ — Можна причина за воспалена кожа

23 ШТО ВО СЛОБОДНО ВРЕМЕ? — Предлог активности за најмалите

29 СПОРТСКА ДИЛЕМА — Дали со трчање се стасува до мускули?!

04 СЛАДОК ИЛИ ОБИЧЕН КОМПИР? — Научни одговори за вашите дилеми

08 РИЗИЦИ ОД БРЗИ ДИЕТИ — Со изгладнување не се слабее!

www.vasaptekar.mk

Тираж: 22.500 | Печати: Европа 92 | Фото:123RF | Фотографија: Ани и Дими

24 ХИВ И СИДА — Научетеда ги разликувате

4 ВАШ АПТЕКАР •• НОЕМВРИ – ДЕКЕМВРИ 2020

ЖИВЕЈ МУДРО

СЛАДОК ИЛИ ОБИЧЕН КОМПИР?

A, zo{to ne i dvata? No, ako ve interesira koj predni~i vo odnos na nutritivnite vrednosti, toga{ slatkiot e vo mala prednost. Podednakvi se koga stanuva zbor za vitaminot B6 i ̀ elezoto, spored analizite na Xo Holington – dieteti~ar i osnova~ na „Nutri{n mi“

ЗОШТО ВО ЗИМА МИ СЕ ЈАДЕ ВИСОКОКАЛОРИЧНА ХРАНА?

Vinovni se hormonite! Tie se pod silno vlijanie na son~evata svetlina, pa {tom po~ne porano da se stemnuva, nivoto na serotonin (hormonot odgovoren za sre}ata) po~nuva da opa|a. Konsumiraweto hrana bogata so jaglehidrati go pottiknuva negovoto la~ewe. Poto~no, jaglehidratite go pottiknuvaat la~eweto na insulinot, koj, pak, ja konvertira aminokiselinata triptofan vo serotonin.

Od ovie pri~ini, ~ovekot nesvesno preku hranata se obiduva da se raspoloì. A sega koga ve}e znaete, od birajte jaglehidrati so celo zrno, (orizot neka bide kafeav) potrebno e podolgo vreme za da se digestiraat, dodeka la~eweto na glukoza vo krvta se odviva poramnomerno.

Na ovoj na~in, nema da se so o~ite so naglo poka~uvawe na {e}erot vo krvta, a }e imate kori st od bavnoto osloboduvawe energija.

ИНТЕРЕСНИ ПРАШАЊА

& НАУЧНИ ОДГОВОРИ

(Nutrition Me). Obi~niot kompir e vo prednost vo odnos na vitaminot C i brojot na kalorii (146 kalorii vo 170 g vo odnos na 130 kalorii), no slatkiot sodrì plus vitamin A. Vlaknencata vo lu{pata na slatkiot kompir se dokaz deka ima ponizok glikemiski indeks, {to go pravi odli~en snabduva~ na bavnoosloboduva~ka energija. Ova vaì bez razlika kolku i kako go gotvite.


ДАЛИ НАВИСТИНА МИ ТРЕБА И ДНЕВЕН И НОЌЕН КРЕМ?

Da, bidej}i koàta ima potreba od razli~ni aktivni sostojki nave~er i preku den.Dnevnata krema treba da sodrì SPF i antioksidanti koi }e vojuvaat so zagaduva~ite i }e go kontroliraat crveniloto. No}nata kre ma treba da raboti na problemite so koi se soo~uva koàta, kako suvost, temni damki, znaci na stareewe.

ДАЛИ ПРЕМОРОТ Е РЕАЛЕН?

Edno e sigurno – premorot moè da ve ostavi bez son! Iscrpenosta se slu~uva koga teloto i umot ne se sinhronizirani: mentalno ste istro{eni, no, fizi~ki, teloto ne e dovolno umorno za da potone vo son. Ve`baweto moè da pomogne, bidej}i na toj na~in teloto }e se oslobodi od adrenalinot nasobran vo tekot na stresniot den la~ej}i adenozin. Na ovoj na~in, vsu{nost, }e mu pomognete na melatoninot (hormonot odgovoren za spiewe) da bide poefikasen. Zaboravete na idejata za ~a{a vino, alkoholot go kompromitira dlabokiot son.

ЛАДЕН ТУШ ИЛИ ТОПЛА БАЊА – ШТО Е ПОДОБРО ПО ВЕЖБАЊЕ?

Zavisi {to ste ve`bale! Ako ste izveduvale ve`bi za izdr`livost, da re~eme maraton, parnata bawa e odli~na za istro{enite muskuli ekspresno da si ja vratat silata. Ako imate slabi to~ki koi ve izneveruvaat vo tekot na treningot, na primer, tetivite ili polovinata, topla obloga bi ja podobrila cirkulacijata. No, za itna prevencija od bolki, bodeì, treperewe vo slabite to~ki, stavete kesa so led

ЦРВЕНА, КАФЕАВА ИЛИ ЗЕЛЕНА ЛЕЌА?

Koja vi e najvkusna – taa, samo da e le}a. Novite istraùvawa velat deka dovolno e polovina ~inija oriz da zamenite so le}a, za da go namalite {e}erot vo krvta za 20 %. Ovoj zelen~uk koj e ekstremno bogat so vlakna i proteini, ja zabavuva digestijata i osloboduvaweto na {e}erot, pravej}i ve siti podolgo vreme i namaluvaj }i go rizikot od dijabetes.

za da spre~ite otekuvawe ili zdrvuvawe – osobeno na kolenata, kolkovite, zglobovite. Samo {to zavr{ivte so krosfittrening ili tr~avte sprint? Pojdete pod laden tu{. Pri intenzivni i kratkotrajni treninzi, studenata voda e vo fun kcija da ja naso~i krvta vo centarot na teloto i na toj na~in da gi stopli organite. [tom izlezete od tu{, krvta ekstra brzo }e se vrati kon ekstremitetite za da gi lekuva i da gi opu{ti. Za laden tu{ se rezervirani maksimum 15 minuti, podeleni vo intervali od po 3 minuti.

ЖИВЕЈ МУДРО


Kompjuter, kup dokumenti, mobilen telefon i klima – „dobitna kombinacija“ za suvo oko. Rabota pred kompjuter, eden kup dokumenti na biro, pu{ten klimaured nad glavata, na pauzata proveruvate {to se slu~uva na Fejsbuk ili na Instagram, trgnuvate kon doma, si pu{tate povtorno klima vo avtomobilot, a avtobusite voop{to da ne gi spomenuvame. Sigurno vi zvu~i kako eden normalen raboten den. A, dali ste se zapra{ale kako ovoj „normalen“ raboten den (koj se povtoruva so godini) vlijae na va{ite o~i?

Spored definicijata od Nacionalniot institut za suvo oko, sindrom na suvo oko pretstavuva kvantitativno ili kvalitativno naru{uvawe na solzniot film, koe rezultira so naru{uvawe na o~nata povr{ina.

Obi~no, koga }e spomeneme suvo oko, vedna{ pomisluvame na nedostatok na solzi t.e. kvantitativno naru{uvawe na solzniot film, me|utoa naru{uvaweto {to mnogu po~esto se javuva e, vo su{tina, kvalitativno i e povrzano so zgolemeno isparuvawe na solzite, odnosno evaporacija.

ЗДРАВЈЕ

СУВО ОКО

ШТО ВО СУШТИНА Е СУВО ОКО?

Замор, печење, чувство на песок во очите. Дали можеби имате суво око и како да си помогнете?

Септаназал брзо помагапри затнат нос и лекува.

Пред употреба внимателно да се прочита упатството! За индикациите, ризикот од употребата и несаканите дејства на лекот

консултирајте се со Вашиот лекар или фармацевт.

Делува брзо по

само 5 до 10 минути

Ја лекува оштетената

носнаслузница

Помага призатнат нос и го намалува

исцедокот

Носот е вреден инструмент.

www.septanazal.mk

ксилометазолин+декспантенол


Vo sezona na ruska salata i kifli~ki, ne e ~udno ako dobiete nekoj kilogram plus. Pa,

toa e smislata na praznicite, zarem ne? Ona na koe sakame da ve nau~ime e pristapot so koj }e se obidete da ja popravite {tetata. Izgladnuvaweto ili detoksikacijata so ~aj (moderen na~in na izgladnuvawe) ne e re{enie! Vo vreme koga na pazarot postojat tolku mnogu zdravi i niskokalori~ni namirnici, sekoe nivno ignorirawe bi mu do{lo kako svesno zagrozuvawe na zdravjeto.

КАКО РЕАГИРА ТЕЛОТО НА ИЗГЛАДНУВАЊЕ?

Teloto umee da ja prepoznae zdravata teìna do koja treba da stigne i do koja smee da odi. Ako naglo gi namalite kaloriite, prv {to }e se „pobuni“ e stomakot – i drugite }e moàt da go ~ujat negovoto krkorewe. Vtori }e se „pobunat“ hormonite – kako biolo{ki kuriri na porakite vo organizmot, ovoj pat, nivnoto mislewe }e bide jasno i glasno izrazeno. „Vo slu~aj zna~ajno da go namalite vnesuvaweto hrana, endokriniot sistem }e signalizira so cel da ja zadrì zagrozenata telesna teìna“, objasnuva

Prija Tev, dieteti~ar od Hemp{ir, Anglija. Imeno, }e se namali nivoto na hormonite koi go reduciraat apetitot (leptin), a }e se poka~i nivoto na hormonite koi go pottiknuvaat apetitot (grelin). „Na teloto }e mu stane prioritet da se za{titi od gladuvawe na toj na~in {to }e se potrudi da sozdade masni rezervi“, veli Tev. Vo uslovi na gladuvawe, teloto pravi s# {to e vo negova mo} da ja za~uva energijata, toa }e sogoruva pomalku kalorii duri i pri izveduvawe na sekojdnevnite aktivnosti kako stoewe, odewe ili digestija. Zaklu~ok: Sekoj obid za izgladnuvawe }e ve ~ini pove}e masni rezervi, nepodnosliv glad i pobaven metabolizam – koj moè da trae so meseci, pa duri i so godini.

ИЗГЛАДНУВАЊЕТО ЌЕ ВЕ НАПРАВИ НЕСРЕЌНИ

Onoj {to nekoga{ se osudil sebesi na salata dodeka site uìvaat vo bogata prazni~na trpeza, najdobro moè da gi opi{e depresivnite ~uvstva so koi se soo~il. Ne se samo fizi~kite fluktuacii so koi se soo~uvaat onie koi se izgladnuvaat. Epohalnata studija sprovedena pred 70 godini, s# u{te nudi

koncizni i va`ni otkritija za mentalnite, fizi~kite i socijalnite posledici od restriktivnoto jadewe. Da se potsetime: istraùva~ite gi analizirale normalnite naviki na ishrana kaj 32 maì, na vozrast pome|u 21 i 33 godini, vo period od 3 meseci. Potoa, svesno, bile izgladnuvani celi 6 meseci, a otposle, podlegnale na 3mese~na rehabilitacija. Fizi~kite rezultati vo {estmese~niot period, nesomneno, bile dramati~ni – ispitanicite izgubile re~isi 25 % od nivnata telesna teìna i 30 % od nivnata muskulna sila. No, ona {to najmnogu gi zagriìlo istraùva~ite, bile emotivnite promeni so koi se soo~ile. Site maì, vklu~eni vo studijata, podlegnale na depresija, promenlivo ras po loènie, stres, nervoza. Osobeno im bil namalen kapacitetot za misloven multitasking, bidej}i bile preokupirani razmisluvaj}i na hrana. Maìte pove}e ne se smeele, retko zboruvale, a ja izgubile i smislata za humor. I po pomiruvaweto so hranata, del od niv s# u{te se borele so negativnite psiholo{ki nuspojavi. Zaklu~ok: Sre}ata doa|a od stomakot!

ЗДРАВЈЕ

МАЛИТЕ ПОРЦИИ НЕ ЗНАЧАТ МИНУС КИЛОГРАМИРизиците од брзите диети


se opkruìte so hrana, toe e ve}e zagriùva~ki“, veli Silver. Podobar metod e da se fokusirate na celi koi moè da se postignat i balansirani naviki na ishrana. Da, }e vi treba dvojno pove}e vreme za da dojdete do posakuvanata cel, no promenite }e bidat trajni. Zaklu~ok: Ako go mamite sistemot, teloto, umot i rezultatite }e stradaat. Igrajte po pravilata i promenite }e traat so godini.

se za vas! Od druga strana, tenka e granicata izgladnuvaweto, {to treba{e da donese brzi rezultati, da premine vo rastrojstvo. Dr Xoana Silver, od londonskata bolnica „Natingejl“, sovetuva da se preispitate kako reìmot po koj se hranite, pravi da se ~uvstvuvate i da se odnesuvate. „Odbivaweto na pokana za ve~era poradi toa {to sakate vreme za sebe e vo red, no ako odbivate sredba samo za da ne

ПОГОЛЕМАТА СЛИКА @iveeweto so minimum hrana e opasno po zdravjeto, no {to e so argumentot deka namaluvaweto na kaloriite moè da donese zdravje? [to veli na ova istraùva~kiot tim od univerzitetot „Oksford“? Otkako u~esnicite vo studijata konsumirale isklu~ivo samo {ejkovi, supi, nutritivni barovi, vo period od 8 nedeli, tie izgubile 10 % od nivnata telesna teìna. Vakviot restriktiven pristap, na lu|eto so lo{i naviki, im dal pottik da prisvojat novi, pojasnuva vodi~ot na studijata, dr Suzan Xeb. Klu~niot fakt {to ne go znaete: vo oksfordskata studija bile vklu~eni ispitanici koi se borat so vi{ok kilogrami. „Gi sovetuvam lu|eto da se potprat na restriktivni merki, samo ako imaat plus 30 kilogrami“, veli Xeb. Osven koga imate seriozen problem so telesnata teìna i se borite da prisvoite zdravi naviki (da se hranite zdravo, da ve`bate redovno, da se griìte za sebe) vo sekoj drug slu~aj, brzite dieti ne

ЗДРАВЈЕ

ВЕЖБАЈТЕ СО МЕРКА

Teloto podednakvo se protivi na prekumernoto ve`bawe, isto kako i na prekumernoto gladuvawe.

Pri intenzivno potewe pove}e od eden ~as, teloto la~i kortizol. Ako

nivoto na kortizol ostane visoko, teloto }e proizvede vi{ok glukoza.

Problemot e vo toa {to siot toj izla~en kortizol }e go potisne insulinot, hormonot koj

e odgovoren za glukozata vo krvta da se konventira vo energija. Prevod: Kletkite }e ostanat gladni i uporno }e pra}aat signali za pomo{ do mozokot – vo praktika: vie }e jadete s# pred sebe!


ЗДРАВЈЕ

ДИШЕЊЕТО ДЕЛУВА

Mozokot vi raboti so polna parea? S# {to treba da napravite e da di{ete. „Fokusiraweto na di{eweto i negovite senzacii, po s# izgleda, go povrzuva srceto so glavata“, veli dr Daniel Sigel, klini~ki profesor na „Univerzitetot na Kalifornija“ i avtor na „Aware:The Science And Prac-tice Of Presence“. „Vakvata praktika go namaluva srceviot ritam i go namaluva nivoto na kortizol, pravej}i da se ~uvstvuvate pomalku stresno“.

БЕТА БЛОКЕР

Se veruva deka fokusiraweto na sega{nosta gi namaluva beta mozo~nite branovi (onie koi se aktivni dodeka prebrojuvate s# {to imate za rabota). No, norve{kite istraùva~i koi gi ispituvale mozo~nite branovi kaj lu|eto koi meditiraat, zabeleàle pogolema

prisutnost na beta branovi (povrzani so u~ewe, memorija i intuicija) i alfa branovi (povrzani so kreativnost). Studijata vo koja bile vklu~eni tibetanskite monasi, otkrila i gama branovi koi se povrzuvaat so visok stepen na svesnost.

СИВАТА МАТЕРИЈА Е ВАЖНА

Iako mozokot e programiran da luta, postojanoto mozo~no talkawe se povrzuva so ponisko nivo na sre}a. Istraùvawata na mozocite na lu|eto so dolgogodi{no iskustvo vo meditacija, otkrivaat pomala aktivnost vo zadniot cingularen korteks – delot od mozokot povrzan so nabquduvaweto sebesi i kognitivna kontrola – otkrivaj}i pogolema sposobnost za fokus na ovde i sega. Zapomnete

SEGA[NOSTA E DAR!

МОЗОЧНИ ПРИДОБИВКИ

Dobro e da znaete deka meditacijata moè da pottikne rast na mozokot. Studiite pokaùvaat zgusnuvawe na hipokampusot kaj lu|eto {to postojano meditiraat – del od mozokot odgovoren za u~ewe, razbirawe i memorija. Bil zabeleàn rast i kaj cerebralniot korteks, a toa vodi do zabrzana mozo~na obrabotka i memorija na informaciite.

ШТИТЕНИК НА КЛЕТКИТЕ

Osven tvrdewata deka ja popre~uva Alchajmerovata bolest, redovnata meditacija go podobruva imunitetot i op{toto kardiovaskularno zdravje. „Meditacijata go podobruva zdravjeto i vekot na kletkite taka {to go pottiknuva enzimot telomeraza, toj gi poprava i gi odr` uva hromozomskite zavr{etoci“, veli dr Sigel.

МЕДИТАЦИЈА5 ФЕНОМЕНИ ШТО ГИ ПОТТИКНУВА


5 ФЕНОМЕНИ ШТО ГИ ПОТТИКНУВА


na razmisluvawe, od lokalen, preminal vo globalen. Namesto kratkovidno, tie po~nale da ja gledaat pogolemata slika. Zada~a: Namerno postavuvajte si ograni~uvawa. Skratete go vremeto koe voobi~aeno go tro{ite za odredena zada~a, namalete go brojot na lu|eto koi gi vikate na pomo{ ili ograni~ete gi resursite, svedete gi na eden do dva. Kolku i da e neprijatno, moèbi tokmu tuka se krie odgovorot na brilijantnata ideja {to tlee vo vas.

НЕУСПЕХОТ ПРИВЛЕКУВА ИНВЕНТИВНОСТ

Neudobnosta: Pove}eto od nas se izrasnati so idejata deka neuspehot e ne{to {to treba da go izbegnuvaat po sekoja cena. Rezultatot od vakvoto uveruvawe e kultura so vkorenet strav od neuspeh. No, stravot od neuspeh e najgolemata stapica za uspehot, bidej}i pla{ej}i se da ne podvalite, vie ne napreduvate. Dokaz: Kompanijata za proizvodstvo na avtomobili, Tojota, uspe{no funkcionira vodej}i se spored neuspehot. Koga vraboteniot }e zabeleì kakov bilo nedostatok, toj signalizira i proizvodstvoto na lentata zapira.Dokolku problemot ne moè da se re{i za edna minuta, toga{ sevkup

СИЛЕН УМ

КОГА УСПЕХОТ Е СИГУРЕН?

Кога на патот до него има безброј пречки, еве зошто...

Trka~ite, onie {to ru{at rekordi, imaat pogolemo srce od obi~nite lu|e. Elitnite

pijanisti moàt da gi mrdaat prstite vo nezamislivi pravci. Brazil postojano gi producira najdobrite fudbaleri vo svetot.Gluv cite izloèni na kontroli ra na doza stres, imaat zgolemeni mozo~ni }elii. Pri~inata? Neudobnost! Trka~ite i pijanistite treniraat do to~ka na iscrpuvawe, dodeka brazilskite deca igraat so pobrza, pote{ka i pocvrsta topka za razlika od mekata koèna varijanta so koja trenira ostatokot od svetot. Lekcijata? Stavajte se sebesi vo neudobna polo`ba po~esto, bidej}i teloto i umot }e ve nagradat taka {to }e ve napravat posilni i pospremni da se soo~ite so stresot. Brojni se studiite koi mnogupati pokaàle deka prirodata na ~ovekot ne e krevka, naprotiv, taa e cvrsta. ôvekot cveta koga e pod pritisok, ~ovekot e inventiven pred liceto na neuspehot, ~ovekot stanuva vizioner {tom naleta na pre~ka – samo u{te da imate hrabrost da stapnete vo neudobnata zona. Pa, sedite li neudobno, dragi moi?

ОГРАНИЧУВАЊАТА ЈА ХРАНАТ КРЕАТИВНОСТА

Neudobnosta: [to imaat zaedni~ko reìserot Stiven Spilberg, Impresionistite i svetski poznatiot arhitekt Frenk Geri? Potpiraj}i se na minimum resursi, tie sozdale remekdela. „Impresija, izgrejsonce“ na Klod Mone, nikoga{ nemala da stane remekdelo dokolku toj ne se ograni~il da slika samo so nekolku boi i potezi so ~etkata. Filmot „Ajkula“ na Stiven Spilberg gi postavi granicite na modernata kinematografija, iako reìserot moral da improvizira za da go dolovi napadot na ajkulata (so pomo{ na zvu~ni efekti),bidej}i negovata mehani~ka ajkula se skr{ila vo tekot na snimaweto. Frenk Geri, pak, edinstveno ne moèl da dizajnira zgradi na bel list hartija i sloboda vo izrazot. Nedostigot na resursi nosi neudobnost. No, ~estopati tokmu toa e potrebno za da izvedete originalni dela. Dokaz: Studijata na Univerzitetot na Amsterdam testirala kako ograni~uvawata vlijaat na lu|eto kognitivno. Istraùva~ite gi zamolile ispitanicite da slu{aat serii na zborovi i brojki dodeka izveduvaat komplicirani zada~i. Rezultatite? Ograni~uvawata go smenile na~inot na koj razmisluvaat studentite. Nivniot dijapazon


se odnesuvaat kako da se nekoj vid na surogat roditeli – motiviraj}i gi, ohrabruvaj}i gi i davaj}i im kriti~ki osvrt za sekoj nivni natprevar. Na primer, denes, elitnite teniseri pokaùvaat mnogu podobri rezultati vo odnos na nivnite kolegi od pred 50 godini. Zo{to? Bidej}i na scena nastapija elitnite treneri – individualci ~ija rabota e da nudat postojan fidbek i poddr{ka na teniserot. Zada~a: Pobarajte si gri`liv trener – nekoj koj ve poznava i ve razbira dovolno za da znae {to vistinski moète, a {to ne (da go sovetuvate introvertot da bide glasen, ednostavno nema da uspee). Rezervirajte si vreme za redovni fidbek sesii, ne podolgi od 30 minuti. Pobarajte iskrena kritika za 3 klu~ni raboti i bidete konkretni.

benefit od pretrpeniot stres. Zada~a: Dnevnikot provereno e najdobriot na~in za da gi prebrodite stravovite. êkor po ~ekor analizirajte {to trgna naopaku. Kolku pove}e ja analizirate situacijata, tolku pove}e }e sozrevate, }e ja prifa}ate i }e nau~ite kako da se nosite so istata. Startuvajte so pra{aweto: „Kako se slu~i s#?“ Potoa, neka sledi:„Zo{to se slu~i toa?“ Na kraj, zavr{ete so: „[to moàm jas da storam za da ne se povtori?“

Dokaz: Xejms Penebaker, socijalniot psiholog i akademik od „Univerzitetot na Teksas“, ja istraùval traumata re~isi cela svoja kariera. Negovite otkritija? Onie koi vodat dnevnik za toa kako se ~uvstvuvaat posle trauma, gi namaluvaat doktorskite poseti, ja namaluvaat anksioznosta i go podobruvaat imunitetot. Vsu{ nost, studiite pokaàle deka re~isi dve tretini od lu|eto koi doìveale trauma, doìveale i postraumatski napredok kako

ТРАУМАТА РАЃА ПОБЕДНИЦИ

Neudobnosta: Porano ili podocna, sekoj od nas }e se soo~i so realna i neizbe`na neudobnost. Moèbi }e stane zbor za razdelba, zaguba na blizok, otkaz {to ne go predvidovte. Vakvite iskustva se traumatski i, na po~etok, }e veruvate deka nikoga{ nema da gi prebolite. Sigurno ve}e ste ~ule za postraumatski stres, no dali ste ~ule za postraumatski napredok?

КРИТИКАТА НОСИ ПОБЕДА

Neudobnosta: Nikoj ne miluva da slu{a {to pogre{il. Nikoj ne saka da bide staven vo pozicija nekomu da mu gi poso~uva gre{kite. Vakviot strav e star kolku i samoto ~ove{tvo, stanuva zbor za dlabok instinkt koj n# {titi od odvojuvawe od grupata. No, fidbekot od vistinskiot izvor e najbrziot na~in da go otklu~ite vistinskiot potencijal {to go nosite. Dokaz: Konceptot na superelitni atleti, so godini, e tema na istraùvawe na univerzitetot „Bangor“ od Velika Britanija. Nivnite otkritija? Atletite so najdobri rezultati, se onie koi ne dobivaat samo tehni~ki fidbek, no i emotivna poddr{ka od nivnite treneri. So drugi zborovi, nivnite treneri

noto proizvodstvo sopira s# dodeka ne se re{i problemot. Vakvata konstantna procenka i za najmalite nedostatoci e dokaz deka sitnite, no klu~ni, unapreduvawa go trasiraat patot do sovr{enstvoto. Zada~a: Postojat dva tipa na neuspeh. Neuspeh koj poteknuva od mrzelivost i nedovolno grià, toj e onoj lo{iot tip; i neuspeh koj doa|a od rizikuvawe vo ime na inventivnosta, toa e onoj {to treba da se ohrabruva. So drugi zborovi, vo sekundata koga ne{to }e trgne naopaku, zastanete i analizirajte. Odnovo i odnovo zapra{uvajte se: Zo{to ova se slu~i? [to moè{e da bide napraveno poinaku? [to treba da se prezeme za da ne se povtori? Trgnete ja vinata od neuspehot, za da po~nete na nego da gledate kako {ansa da stignete do zaklu~ok na koj nikoj ne se setil.

СИЛЕН УМ


ИНТЕРВЈУ

НЕ МОЖАМ ДА ЖИВЕАМ БЕЗ ИГРАЊЕ НА СЦЕНА, ИМАМ МНОГУ ЕНЕРГИЈА И КРЕАТИВНОСТ КОЈА НЕ ЗНАМ КАКО БИ ЈА КАНАЛИЗИРАЛА ОСВЕН СО КРЕИРАЊЕ И ИГРАЊЕ НА СЦЕНА И ФИЛМ.

АНГЕЛА ДИМИТРОВА

АКТЕРКАТА КОЈА СЕ ВИВНУВА КОН ЅВЕЗДИТЕ


ТЕМНИНАТА НИ Е ПОТРЕБНА ЗА ДА ЈА ПРЕПОЗНАЕМЕ И ПРИСТИГНЕМЕ

ДО СВЕТЛИНАТА.

Mnogumina moàt da se nare~at akteri, no malkumina se

yvezdi. Mladata akterka Angela Dimitrova poleka, no sigurno, ~ekori kon vtorite, bidej}i poseduva s# {to e potrebno za da se zapi{e na yvezdenoto nebo. Akterski talent zape~aten so diploma, muzikalnost, nesekojdnevna ubavina, disciplina, profesionalnost, no pred s# prizemjenost i narodnost – odliki na najgolemite imiwa. [irokite masi ja zapoznaa preku psiholo{kata TV serija „Na terapija“ vo koja go tolkuva{e kompleksniot lik Ivana i toa ramo do ramo so Nikola Ristanovski i Jelena Jovanova. Qubitelite na teatarot ja poznavaat od poodamna, i tamu, na teatarskata scena, Angela ne izostanuva od golemite proekti. [to & nosi idninata, ostanuva da vidime, a za sega{nosta so zadovolstvo prifati da ni kaè zbordva.

Posle prinudnata pauza, kade zastanavte na profesionalen plan? Dali se golemi i nepopravlivi {tetite za makedonskiot teatar i film ili, naprotiv, izolacijata donese pogolema produktivnost i kreativnost? [to ni podgotvuvate vo momentov? Ovaa pauza koja voop{to ne ja o~ekuvavme se slu~i to~no pred edna nedela od premierata na mladinskata pretstava „[to e silexija?” vo Teatarot za deca i mladinci vo reìja na Hana Milenkovska. Mnogu mi e àl {to za samo 7 dena ne uspeavme da ja izvedeme premierata. Na teatarot i filmot im se slu~i taa, bukvalno, prinudna pauza, poradi koja negativnite posledi

ci, no i pozitivnite, doprva }e se odrazuvaat i vlijaat na ponatamo{nata rabota. Nekoga{ pauzata e i dobra za da vidime do kade sme , {to sme napravile, {to moème da promenime i da go podobrime ne{toto {to go sozdavame. Izolacijata n# dovede do novi soznanija i n# nau~i deka treba da se prilagoduvame na uslovite kolku {to moème za da ne se izgubime vo nekreativnosta. Nie, teatarxiite, ne moème bez publikata koja e neophoden del od teatarot, i najgolemata zaguba vo momentov e {to ne moème da igrame pred nea. Teatrite poleka se otvoraat i prvo ne{to {to planirame da go napravime, e da ja zavr{ime ve}e zapo~natata pretstava i da prodolìme so sozdavawe na novi. A kako }e se odviva ponataka teatarot i filmot, kolku ova promena }e vlijae, ostanuva da vidime.Akterite koi imale i teatarsko i filmsko iskustvo zad sebe, sepak, pove}e prednost i qubov mu davaat na teatarot. Dali i vie spa|ate vo taa grupa? Nesomneno, publikata na filmot e pobrojna, a epidemijata ni pokaà deka ni nedostasuvaat makedonski filmovi, osobeno serii. Zo{to toga{ ne se forsiraat vakvite TV proekti? I zo{to ne se

snimaat onakvi serii ili filmovi od sekojdnevieto, onie {to se razbiraat na prvo gledawe, tuku sekoga{ se pribegnuva kon nekoi kompleksni temi ili voeni dejstvija?Qubovta kon teatarot i filmot mi e podednakva i ne bi sakala da gi delam, zatoa {to i dvete si imaat svoja ubavina i specifi~nost koja na razli~en na~in me ispolnuva. Smetam deka treba pove}e da se produciraat makedonski serii bidej}i taka najlesno i najbrzo se stasuva do publikata koja ne doa|a vo teatar. Po{irokata publika gleda toa {to & se servira, dokolku pove}e bi se snimale i emituvale makedonski serii, toga{ taa bi gi gledala. Prethodnite godini ima{e mnogu dobar bran od makedonski serii, koj se nadevam deka nema da bide samo eden bran i deka }e prodolì da se praktikuva i vo narednite godini. Jas li~no, pove}e sakam seriibi dej}i vo niv postoi podolg vremenski period vo koj moè da se opfatat pove}e temi, problemi i prikazni. Zaboravame deka lu|eto ne sekoga{ sakaat da slu{nat prikazni od minatoto, tie sakaat da vidat i sekojdnevni raboti koi im se slu~uvaat na niv, na primer, kako da se soo~ime so problemite denes, {to se slu~uva tuka, vo okolinata, vo

svetot, {to da o~ekuvame vo idnina itn. Ednostavnite raboti se sekoga{ najte{ki za pravewe i za doìvuvawe, no preku niv sekoga{ se dopira do publikata.Onoj {to odi na teatar, to~no znae kakvi talentirani akteri imame, no dali kako op{testvo sme svesni za ova i dali dovolno gi cenime umetnicite? Kako vie li~no se ~uvstvuvate po ova pra{awe?Gledaj}i ja dene{nata stuacija, nie periodov bevme prvite koi bevme zatvoreni i posledni koi prodolùvame so rabota, odnosno so vra}awe vo novata normala. Mislam deka nedovolno se ceni trudot koj go vnesuvame i pos vetenosta so koja raboti me za sekoja nova pretstava. Pomal broj na lu|e se svesni niz kakov proces pominuvame za da stigneme do krajniot re zultat i ne sekoga{ toj rezultat e prepoznaen. No, na krajot na denot postojat lu|e koi sekoga{ se tuka da n# poddràt i ja cenat na{ata rabota, a toa e vernata publikata.Ste glumele ramo do ramo so vrvni akterski imiwa kako Nikola Ristanoski, Jelena Jovanova, Tawa Ko~ovska,Biqana Dragi}evi} Projkovska, dali mudro go koristite vremeto pominato so niv da vpiete {to pove}e prakti~no {kolo? Dali na{ite iskusni akteri se raspoloèni da gi naso~uvaat mladite kolegi?Postoi li iskreno druèwe me|u akterite?Pove}eto od na{ite poiskusni akteri se mnogu raspoloèni kon naso~uvawe i sovetuvawe za na{ata profesija, kako da se spravime so predizvicite koi taa gi nosi i

СЕКОГАШ КОГА ИГРАМ СО НЕКОЈ ОД МОИТЕ ПОВОЗРАСНИ КОЛЕГИ,

ГЛЕДАМ ШТО ПОВЕЌЕ ДА НАУЧАМ И СЕ ИНСПИРИРАМ ОД НИВНАТА НЕИСЦРПНА ЖЕЛБА ЗА РАБОТА И ЗА СОЗДАВАЊЕ.

ИНТЕРВЈУ


kako da u~ime od sekoe iskustvo bez razlika dali bilo dobro ili lo{o. Sekoga{ koga igram so nekoj od moite povozrasni kolegi, gledam {to pove}e da nau~am i se inspiriram od nivnata neiscrpna èlba za rabota i za sozdavawe. Jas po priroda sum dosta komunikativna i sekoga{ raspoloèna za dru`ba, taka {to koga sum del od eden proces, skoro sekoga{ se zbliùvam so kolegite i moàm da kaàm deka postoi iskrena dru`ba, ne sekoga{, no postoi.Poseduvate nesekojdnevna ubavina, vie ne se pretopuvate vo tolpata makedonski devojki. Dali toa e prednost ili nedostig pri audiciite i op{to vo ìvotot?Vi blagodaraam za kompliment- ot. Smetam deka toa e prednost, bidej}i razli~nosta n# pravi toa {to sme, onakvi kakvi {to sme. Site sme razli~ni i vo toa e golemata ubavina. Ako sme site isti toga{ nema da bide interesno.Imate li nekoja profesionalna neostvarena èlba — film, pretstava, akter ili akterka vo koj/so koj sakate da glumite? [to e so va{ite idoli, ima li takvi od koi crpite inspiracija?Uf... listata e mnogu dolga, osobeno za akteri i akterki so koi bi sakala da glumam i normalno da u~am od niv. Sakam da eksperimentiram, taka {to bi se probala vo sekakov ànr na film, serija i tip pretstava. Inspiracija crpam sekojdnevno od kolegite, prijatelite, seriite, filmovite, knigite i mu zikata.Kako izgleda{e eden den na edna mlada akterka, a kako izgleda denes? [to najmnogu vi nedostasuva od ̀ ivotot prethodno? Ima li nekoj pozitiven aspekt, pouka ili navika {to ja steknavte poslednive nekolku meseci?Od eden mnogu ispolnet den so utrinski probi i ve~erni pretstavi, do momentalno den pominat vo krevet so dobra serija na Netfliks i topol ~aj. Ne{to {to nau~iv, e deka ne moàm da ìveam bez igrawe na scena, deka imam mnogu energija i kreativnost koja ne znam kako bi ja kanalizirala osven so kreirawe i igrawe na scena i film. I poradi taa moja

energija, periodov ja naso~iv i si posvetiv dosta vreme na sebesi i reflektirawe na ne{tata koi se slu~uvaat, {to koga sme preokupirani so rabota zaboravame na toa. Rabotata na sebesi e edna od najva`nite raboti vo ìvotot i ne smeeme da ja zaboravime i da se izgubime vo brzinata na dene{noto vreme.

So {to si ja hranite du{ata vo slobodno vreme, kakva muzika miluvate da slu{ate i vo kakva relacija ste so sportot i ishranata? Vodite li smetka za zdraviot na~in na ìvot ili s# e prepu{teno na spontanosta {to ja nametnuva va{ata mladost?Du{ata bukvalno si ja hranam so sekakva muzika, zavisi od denot, i so mnogu tancuvawe po doma. Se trudam da ve`bam tri pati nedelno, a vo odnos na ishranata gledam da vnimavam {to jadam, kolku {to moàm, bidej}i sum strasten qubitel na blago i toa malku mi gi poremetuva planovite. Osobeno ako sme zafateni so probi i so snimawe toga{ mi e najte{ko da vnimavam na ishranata.Ste bile del od {koli nadvor od zemjava, kolku bea pou~ni i kolku pu{tija „crv“ vo va{ata glava da ja turkate karierata nadvor od granicite? Kako ja zamisluvate svojata idnina, na profesionalen i na privaten plan? Rabotilnicite i seminarite koi sum gi posetila nadvor gi pottiknaa i gi razvija neotkrienite potencijali koi sum gi poseduvala, a ne sum bila svesna za niv. Smetam deka sekoj akter, osobeno mlad akter, treba {to pove}e da posetuva i da sobira sekakvo iskustvo od razli~ni rabotilnici. Jas sum bila na razli~ni vidovi rabotilnici od govor na telo, tanc, razli~ni izrazi na akterska igra, do kreativno izrazuvawe preku performansi i art instalacii. Koga }e stivne situacijava, planiram da prodolàm so posetuvawe na rabotilnici i seminari i bi bila sre}na ako imam mo`nost da zaigram i nekade nadvor od zemjava. Za kraj, koj sovet bi im go upatile na ~itatelite vo ova krizno vreme? Kako da uspeat da ostanat na svetlata strana?S# }e pomine i situacijava }e pomine i se nadevam deka }e donese podobra svesnost kaj lu|eto za sebesi i za drugite. Jas sekoga{ ja baram i gledam na svetlata strana na rabotite, bidej}i ako ne postoi temninata nikoga{ nema da ja cenime svetlinata. Temninata ni e potrebna za da ja prepoznaeme i pristigneme do svetlinata.

ИНТЕРВЈУ


за МИРЕНсон

и АКТИВЕНден

Magnetrans® duo-aktiv 400 mg, гранули за директна примена со моментално и постепено ослободување на магнезиум

НОВО


ДЕБАРАР - ФАРМ 046/833-077ВЕ - ФАРМ 046/831-890ДО - ФАРМ 046/834-938

ДЕЛЧЕВОВАЛЕРИЈАНА 033/413-824

Д.ХИСАРОЛИМПИЈА 047/267-809

ДОБРИШТЕПАКОМ-ФАРМ 070/629-371

ЖИТОШЕРОСА ВИТА 048/474-500

ИЊЕВОБИОФАРМ 3 032/630-000

КАМЕЊАНЕФАРМА-МЕДИКА 071/831-086

КАВАДАРЦИБЕЛА ФАРМ 1 043/525-570ГЛОРИЈА 043/413-088ДИАНА 043/400-330ФАРМА-МЕДИКА 043/550-930ХИГИЈА 043/400-445

КИЧЕВОАЛТЕА ФАРМАЦИЈА 045/228-663АРТЕИНА 045/222-649Б-1 045/223-834Б-3 045/224-340БЕЛ ЛЕК 045/225-450НИНЕКС 045/222-437ФАРМАЦИЈА ЕРА 1 045/222-025ФАРМАЦИЈА ЕРА 2 045/225-125ФАРМАЦИЈА ЕРА 3 045/223-318ФАРМАЦО 077/913-553

КУМАНОВОАРДИ ФАРМ ЛЕА 031/419-616АХИЛЕА 031/424-648ВАВИЛОН 031/425-027КАРПОШ 031/445-165МАРК ФАРМ 031/430-760ПРО ВИТАЛИС 031/415-303ШИК-ЗДРАВЈЕ 031/414-523

ЛАБУНИШТАРЕМЕДИУМ 046/550-501

М.КАМЕНИЦАВИВА 033/431-779БИОЛА 033/431-245

МАТЕЈЧЕПАНАКС 031/511-899

МОГИЛАРОСА ВИТА 4 071/235-233

НЕГОТИНОБЕЛА ФАРМ 043/553-570

НЕРАШТЕБЛЕ-МЕДИКА 4 044/345-309

ОХРИДВИТЕЗДА 046/254-233МАЈА ФАРМ 046/257-447Св.ВРАЧИ КУЗМАН И ДАМЈАН

046/260-500

Св. ПАНТЕЛЕЈМОН 046/263-600ТЕАДРА 070/391-510ФЛОС 046/268-693

ОРИЗАРИАЛПИ ФАРМ 14 033/511-711

ПЕХЧЕВОБЕНИ-ФАРМ 033/442-955

ПРИЛЕПАЛЕК - ФАРМ 048/421-600БИЛКА ФАРМАЦИЈА 078/423-767ВЕНЕНА 048/421-372ДЕМЕТРА ФАРМ 048/429-786ЕУКАЛИПТУС 075/489-142ИСКРА НАДЕЖ 048/551-257МИА ФАРМ 075/440-414ОЛИМПИЈА 048/424-120РЕМЕДИЈА 048/423-455ФАРМЕД 048 415-444ХЕРА 048/420-421ХЕРБА 048/420-520

АПТЕКА ТЕЛЕФОН

БАНСКО СНЕЖАНА 3 034/511-119

БАТИНЦИАВИЦЕНА 02/2722-264ТИНА ФАРМ 02/2722-428

БИТОЛАВИС МЕДИКУС 047/612-485КОРОНА ФАРМ 047/240-330ПРИМА ЛЕК 047/235-102РОСА-ВИТА 047/236-468ФЕНИКС 047/242-575

БОГДАНЦИБИОМЕНТ 034/221-321

БОГОВИЊЕНАТРЕН ПЛУС 044/398-900

БРВЕНИЦАДАНИ ФАРМ 044/455-488

ВЕЛЕСДУО ФАРМ 043/222-228ЕУРО МЕГА ФАРМ 2 043/222-420ЕУРО МЕГА ФАРМ 3 043/228-222ЦИТО ФАРМ 2 043/228-222

ВИНИЦААЛПИ ФАРМ 11 033/611-680

ВРАПЧИШТЕШИФА 070/910-133

ГЕВГЕЛИЈАБИОФАРМ 034/211-946БИОФАРМ 2 034/212-110БИОФАРМ 3 034/211-049ФАРМАЦИЈА ПЛУС 034/550-201ПРИМА ФАРМ 034/218-522ПУНИКА 034/216-998НОВАФАРМ ММ 070/370-100НОВАФАРМ ММ2 034/213-905

ГОСТИВАРФАРМЕД М 042/214-266ФАРМЕД М2 042/211-383САРАЧ ФАРМ 071/500-651П.Р. ФАРМ 042/222-133П.Р. ФАРМ 2 070/326-016

ГРАДСКОЕУРОМЕГА ФАРМ 043/251-520

ДАБИЛЕЕЛИКСИР 4 076/231-493

АПТЕКИ

КРАНИАЛПИФАРМ 13 02/2603-863

КРАТОВОЗДРАВЈЕ 031/482-832

КОЧАНИАЛПИ ФАРМ 6 033/237-060АЛПИ ФАРМ 7 033/275-010ЛЕК-ФАРМ 033/276-650РОСИЦА 033/273-452

КРИВОГАШТАНИИРИС 048/472-050

КРИВА ПАЛАНКАМЕЛИСА 031/374-922МЕЛИСА-ЦЕНТАР 031/372-114

ПРОБИШТИПАЛТЕА 1 032/480-490ХИПОКРАТ 032/481-866


РАДОВИШАМБРОЗИЈА 032/634-050МЕДЕА 032/635-190МЕДИКУС 032/630-808МЕЛИСА 032/635-364

РЕСЕНАЛПИ ФАРМ 12 047/452-550

РОСОМАНФАРМА-МЕДИКА 2 043/522-894ХИГИЈА 2 043/441-575

РОСТУШЕВЕРА 042/222-265

СВЕТИ НИКОЛЕАЛЕКСАНДРА ФАРМ 032/610-440

СКОПЈЕАЛПИ ФАРМ 1 02/2638-315АЛПИ ФАРМ 2 02/2432-462АЛПИ ФАРМ 3 02/2673-944АЛПИ ФАРМ 4 02/3179-457АЛПИ ФАРМ 5 02/3076-097АЛПИ ФАРМ 8 02/3118-088АЛПИ ФАРМ 9 02/2780-040АЛПИ ФАРМ 10 02/2533-050АНА-ЕЛЕНА 078/262-961АЉ-НЕ 02/2638-240АРТЕМИЗИЈА 02/2430-690БАЗИЛИКА 02/3171-313БЕРНА ФАРМ 02/2614-502ВИТА ФАРМ 02/2639-000ДАТЕЛ ФАРМ аеродром 02/5125-554ДОНА ФАРМ 02/3068-919ЕФЕДРА 02/3067-500ЗАНА-ФАРМ 02/3223-126ИВИ-ТА 02/2795-212ЈАГЛИКА 02/2545-545ЈОВАНА-ФАРМ 02/2524-300ЈОВАНА-ФАРМ 2 02/2562-712МАРИЈА ГАЛЕН ФАРМ 02/3212-760МЕДИКО ПОИНТ ФАРМ 02/2036-952ПЕНИЦИЛИН 02/2534-572РЕМЕДИУМ-ЛЕК 02/3071-105САРА ФАРМ 2 02/2778-709СТУДЕНТСКА 02/3113-129СТУДЕНТСКА 2 02/3220-049ТЕРИЈАК 02/6139-832ФАМИЛИ ФАРМАЦИ 070/800-214ХЕДЕРА 02/3162-364

СТРУГАНИТА ФАРМ 1 046/789-383НИТА ФАРМ 2 046/787-602НИТА ФАРМ 3 071/229-534ПЕНТАМЕДИКА 071/390-809ПРИМАВИТА 046/786-139Св. ПЕТКА 046/520-504БЛЕДИ 046/781-007

СТРУМИЦААЛТЕА 034/612-989АДОНИС 034/322-522БЕЛАДОНА 034/329-606ВИОЛА 034/326-927ЕЛИКСИР 034/323-511ЕЛИКСИР 2 034/330-483ЕЛИКСИР 3 034/330-482ЕЛИКСИР 4 070/785-636СНЕЖАНА ФАРМ 034/344-679ЧИФЛИК 034/345-316ЧИФЛИК 2 078/345-316ПРОФАРМА – БИЛКА Н.СЕЛО 034/356-358

ТЕАРЦЕДЕА-ФАРМ 044/381-720

ТЕТОВОАОРТА ФАРМ 070/502-755АГ-ФАРМАЦИЈА 075/355-920АСЛИ ФАРМ 044/338-532БЛЕ-МЕДИКА 044/339-820БЛЕ-МЕДИКА 1 044/613-410БЛЕ-МЕДИКА 2 070/565-037БЛЕ-МЕДИКА 3 044/613-508БЛИНИ 044/331-170ВАША АПТЕКА 044/332-220ЕКАЛЕК 044/521-507М&M ФАРМ 044/336-222МЕКА 044/616-614МЕЛ-ФАРМ 044/338-696МЕРИ 044/332-254P&P ФАРМ 044/343-234

ЧЕГРАНЕМЕНТИ-ФАРМ 042/321 668

ШЕМШЕВОТРЕНД ФАРМ 071/990-182

ШТИПБИОФАРМ 1 032/385-525БИОФАРМ 2 032/389-525ЕСКУЛАП 032/607-652МЕДИКА-ФАРМ 032/389-044МОРФЕЈ 032/393-656РАДО ЛЕК 032/380-190СОФИЈА 032/388-777ХИГИЈА 032/391-031

АПТЕКИ

СЛАТИНОМЕГА ПАКОМ-ФАРМ 070/629-371

EucerinДневна и ноќна крема

KN95

НОЕМВРИ - ДЕКЕМВРИ | 2020


ЧУВСТВИТЕЛЕН НА СТРЕС

Imate problem so egzema ili rozacea? Koàta burno reagira na sostojbi

kako nedostig na son, nezdrava ishrana, stresen

ìvoten stil i promenlivo vreme.

NEGA Formulite za miewe lice koi se baziraat na sulfati, dopolnitelno ja slabeat ko`nata bariera. Odberete formula {to ne se peni i plaknete so ladna voda. Serumskite kiselinski formuli zamenete gi so antioksidansi kombinirani so prirodni sostojki kako kamilica ili neven – imaat antivospalitelni svojstva i ja zabrzuva regeneracijata na tkivoto.

ISHRANA Izbegnuvajte crveno meso, mleko i za~ineta hrana (odgovorni za crveniloto), a zgolemete go vnesot na omega3 masnite kiselini.

ЗРЕЛ

Tenka koà koja pokaùva prvi znaci na stareewe (fini linii, visewe, temni damki).

NEGA Procesot na taloèwe na mrtvite kletki na povr{inata na koàta, kaj onaa so zrel karakter, se odviva bavno. Zatoa, koristete formula za miewe koja istovremeno eksfolira. Hidratacijata re{ete ja so hijaluronska kiselina, a za izmaznuvawe tuka e retinolot – derivat na vitaminot A, esencijalen za meka i polna koà. ISHRANA U{te edna pri~ina da go izbegnuvate {e}erot: vodi do glikacija koja gi zdrvuva kolagenot i elastinot i go zabrzuva stareeweto. Rabotete na oksidativniot stres preku masni kiselini vo oblik na suplementi.

ЧУВСТВИТЕЛЕН НА ХОРМОНИ

Koà na koja ~estopati se zabeleùvaat akni i vi{ok masnotii pod vlijanie na androgenite hormoni.

NEGA Losion na baza na salicilna kiselina – gi odzatnuva porite razloùvaj}i go vi{okot masnotii, a dovolen e samo 1 % vo sostavot. I pokraj vi{okot masnotii, na koàta & treba hidratacija. Pilingot e zadolìtelen za porite da bidat ~isti.

ISHRANA Namalete go vnesot na mleko i slatki – pottiknuvaat vospalenie, a {e}erot ja poka~uva glukozata koja vlijae na androgenite hormoni. Obidete se so cink vo oblik na suplement, bidej}i studiite pokaùvaat deka go namaluva vospalenieto i gi inhibira androgenite hormoni.

Godini nanazad, koàta se klasificira{e spored koli~inata na maslo {to ja producira

(normalna, masna ili suva). No, ko`nite problemi gi ~inat niza faktori kako ishrana, genetika, ìvoten stil, zatoa sovremeniot dermatolo{ki pristap podrazbira definirawe na karakterot na koàta.

ПРИЛАГОДЛИВ

Elasti~na koà koja dobro reagira na novi proizvodi i razli~ni vremenski uslovi. Vizuelno, ovoj tip na koà ima pori so prose~na golemina i minimum miteseri. NEGA Koristete neèn losion za ~istewe lice ili micelarna voda, za da ne gi otstranite pri rodnite za{titni masla {to gi sodrì koàta. Pogriète se da bide hidratirana i meka, kori stej}i krem {to nema da mu teì na liceto. Za pogolema sjajnost, edna{ nedelno pravete piling.

ISHRANA Hranata neka se bazira na zelen~uk i multivitamin na dnevna baza vo koj se vklu~eni vitaminite A, C i E, so cel da go zabavite oksidativniot stres.

СПФ 30 – неопходен чекор

во секој режим за нега на кожа,

без оглед на типот или

карактерот.


Витамин Д3 (холекалциферол)

ЛЕСНО ДО СВОЈАТА ДНЕВНА ДОЗА

на Витамин Д

Пумпата за дозирање

овозможувалесно и

прецизно дозирање и

примена

Содржи витамин Д3 кој придонесува за:

· одржување на нормални коски и заби· нормална функција на мускулите· нормална функција на имунолошкиот систем

Пред употреба внимателно да се прочита упатството. За индикациите, ризикот од употреба и несаканите дејства на лекот консултирајте се со вашиот лекар или фармацевт.

www.pharmanova.mk

СИНА СВЕТЛИНА

Istraùvawata pokaùvaat deka dolgoto izloùvawe na svetlinata {to ja emituvaat pametnite telefoni moè da predizvika vospalenie, temni damki i br~ki. Ne vi treba digitalen detoks, tuku kombinacija od SPF i minerali.

ЗАГАДУВАЊЕ

Mikroskopskite ~esti~ki – |ubre, pra{ina, smog, sa|i – se dovolno mali za da prodrat vo porite i da predizvikaat vospalenie. Potrebni vi se vitaminski formuli – C ili B3 koi se borat so slobodnite radikali.

УБАВИНА И СТИЛ

УВА И УВБ ЗРАЦИ

Odgovorni za {tetite predizvikani od slobodnite radikali, plus se primarna pri~ina za stareewe na koàta.

Obvrzete se da nanesuvate SPF sekoj den, bez razlika dal i ima sonce ili vrne ili ste izlegle na 5 min.

ИНФРАЦРВЕНА РАДИЈАЦИЈА

Toplinata {to ja ~uvstvuvate dodeka ste vo sauna ili dodeka ja su{ite kosata so fen – tokmu taa predizvikuva pigmentacija i bezìvoten ten.

No, ne mora da gi izbegnuvate ovie naviki, ednostavno za{titete ja koàta so formula koja sodrì antioksidansi.

Воспалението во служба на кожата

Што имаат заедничко ласерските третмани, хемиските пилинзи и мезотерапијата?

Тие предизвикуваат воспаление, на контролиран начин, за да ја подобрат текстурата на кожата.

Овие третмани креираат акутни, таргетирани микроповреди во кожата, со цел да поттикнат обновување на клетките и продукција на колаген.

Број 1 поттикнувач – надворешната срединаВОСПАЛЕНА КОЖА

Vo sledniot broj: Pro ~itajte za pottiknuva~ broj 2, toa ste VIE samite.


nite ve{tini i vnimanie neophodni za da se griàt za bebeto“, veli Dr Keli Lambert, profesor po bihejvioristi~ka nevronauka na univerzitetot „Ri~mond“.

NAGLASENA EMPATIJAMajkite so~uvstvuvaat so svoeto i so tu|ite deca duri i pri epskite tantrumi, izlivi na bes i razgalenost, bidej}i kaj niv se zgolemuva delot od mozokot koj gi registrira tu|ite emocii.

OSTRA MEMORIJA Promenite vo hipokampusot ja podobruvaat memorijata, no ova vaì samo za informaciite (duri i neva`ni) povrzani so decata.

ÂDOR PROTIV STRESMozo~nite promeni gi pravat majkite posmireni – preliminarnite studii pokaùvaat deka pomali se {ansite da eksplodiraat pri tenzi~ni situacii, {to ne bilo slu~aj prethodno.

MULTITASKING SPOSOBNOSTIKaj majkite se zabeleùva poka~ena aktivnost kaj prefortalniot korteks, delot od mozokot odgovoren za nosewe odluki. Brzoto razmisluvawe e od golema pomo{ pri òngliraweto so mnogute zada~i na maj~instvoto.

odgovorna i kompletno zaqubena vo male~koto su{testvo koe go diktira nejzinot ìvot.[to e najva`no ènite da si priznaat? Deka sekoja nova majka pokaùva doza ambivalentnost vo odnos na novata uloga. Toa se onie momenti koga ̀ enite go posakuvaat stariot ìvot ili momentite na kriza koga se kaat {to odlu~ile da rodat dete. Ne pla{ete se da gi priznaete vakvite misli, s# e vo red so vas! Mnogu e va`no da se zboruva za ovie normalni emocii bez koi ne pominuva maj~instvoto.[to treba da storat ènite za odnovo da se pronajdat sebesi?Na list hartija, zapi{ete s# {to vi pri~inuva{e zadovolstvo pred da stanete majki – ona {to go odrùva{e balansot pome|u va{iot privaten ìvot i obvrskite.Napravete lista od omilenite aktivnosti i zaka~ete ja na vidno mesto vo domot. Taa }e vi bide odli~en potsetnik za toa {to nedostasuva vo va{eto sekojdnevie. Ne forsirajte se, edna po edna.Zo{to sum raseana i zaboravena majka? Otkako nau~nicite gi skenirale mozocite na majkite, konstatirale deka istite imaat pomalku siva masa. No, toa e dobro za majkite! „Stanuva zbor za racionalizacija i reorganizirawe koe im pomaga da gi prisvojat dopolnitel

Re~isi 90 % od ènite vo ì votot }e stanat majki. Navidum voobi~aeniot ~in dra

ma ti~no go menuva ènskoto telo, zdravje i mozok. Ako se zadrìme na mozokot, nesomneno majkite se prepu{teni sami na sebe vo navigacijata so najdlabokite psihi~ki promeni {to moè da gi iskusi edna èna. Re~isi tri ~etvrtini od majkite velat deka op{testvoto nitu gi razbira, nitu gi poddrùva. Edna od mo`nite pri~ini za vakviot ishod? Mitot koj veli deka maj~instvoto e instinkt {to se ra|a prirodno. A, realnosta glasi: seizmi~ka promena na identitetot koja e zastra{uva~ka i gor~liva. Retko se zboruva za ovaa senzacija, sovetite vo prilog se na psihijatarite Aleksandra Saks i Ketrin Birndorf avtori na „What No One Tells You: A Guide to Your Emo-tions from Pregnancy to Mother-hood“.

Na {to se dolì noviot identitet? Periodot koga devoj~eto stanuva ̀ ena se narekuva pubertet i taa promena e legitimna, neli? Po ovaa analogija i stanuvaweto majka e legitimna, na momenti luda, promena propratena so niza hormonski oscilacii. Od ìvot vo koj ènata se fokusirala na sebesi, taa se budi vo ìvot vo koj e

ВАШ ПСИХОЛОГ

ШТО ВО

СЛОБОДНО

ВРЕМЕ?

Новиот идентитет НАРЕЧЕН „МАЈКА“

КОЈА СУМ СЕГА?


ПОГЛЕДНЕТЕ ФИЛМОТ EMMA

Ako ste qubiteli na knigite na Xejn Ostin, sigurno ste qubiteli i na istoimenite filmski adaptacii. Ovoj pat, reìserot Autumn de Wilde i scenaristot Eleanor Catton, inspiracija pobaraa vo novelata na pisatelkata od

1815 godina, koja go nosi istoto ime – Emma. Ova e storija za Ema – bogata, prefineta, mlada dama koja miluva da se me{a vo qubovniot ìvot na nejzinite prijateli. Iako nejzinite nameri se iskreni, nesomneno taa e sebi~na. No, sebi~na za {to? Za qubov ili za ne{to drugo?

APTAMILPronutra®

ADVANCE

СО ОЛИГОСАХАРИД НА МАЈЧИНО МЛЕКО*

ПРИРОДНО СЕ НАОЃА ВОМАЈЧИНОТО МЛЕКО

*Содржи ХМО 3’ГЛ (олигосахарид на мајчино млеко) структурно идентични на оние во мајчиното млеко. 3’ГЛ се добива со нашиот уникатен процес

НОВО

Aptamil млеко за мало дете

ПРОЧИТАЈТЕ „КАКВИ ШТО ТИ СЕ МИСЛИТЕ ТАКОВ ТИ Е ЖИВОТОТ“ ОД ЏЕЈМС АЛЕН

Ovaa inspirativna, sugestivna kniga ima za cel da gi pottikne lu|eto da ja otkrijat i prifatat vistinata deka „tie samite se oblikuvaat sebe“, kako rezultat na mislite koi gi izbiraat i ohrabruvaat. Ako ~ovek istrae vo ~istotata na svoite misli, radosta }e go sledi kako negovata sopstvena senka.

ВРЕМЕ ЗА НАЈМАЛИТЕВНЕСЕТЕ ПОЗИТИВНА АТМОСФЕРА ВО ДОМОТ ПРЕКУ АКТИВНОСТИ ВО КОИ ЌЕ ГИ ВКЛУЧИТЕ ДЕЦАТА.

1. Na YouTube, poba raj te nekoe od videata na #thedadlab – interesni se i pou~ni, osobeno eksperimentite so voda. Vklu~ete go deteto vo procesot na izrabotka.

2. Dodeka ste na pro{etka so decata ili vnucite, dajte im zada~a da sobiraat suvi listovi. Pogriète se tie da bidat od nekoja ~ista ledinka ili ednostavno izmijte gi doma. Iskoristete gi listovite za da izrabotite razli~ni ìvotinki kako na fotografijata.

3. Nau~ete gi najmalite deka ra~nite izrabotki imaat ne procenliva vrednost, osobeno koga se izraboteni so prirodni materijali.[i{arkite se odli~en mo tiv za da izrabotite novogodi{ni ukrasi, zarem ne?

Во ноември подаруваме

5 примероци од оваа книга на нашата

fb страница

ШТО ВО

СЛОБОДНО

ВРЕМЕ?


SOS БОЛЕСТ!

СЀ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАЕТЕ ЗА

ХИВ и СИДА• Од 1987

до 2019 се регистрирани 460 случаи на

ХИВ кај нас

• 404 (88 %) се од машки пол, а 56

(12 %) се од женски пол

• 104 лица починале

од причини поврзани

со ХИВ

• 56 % од случаите

се кај мажи кои имале

секс со маж

• 66 % од случаите на ХИВ во 2019 се дијагно-стицирани задоцнето

(10 % повеќе од 2018)

ШТО Е ХИВ?

HIV e virus koj go napa|a imunitetot – {titot na organizmot od bakteriite i virusite so koi e vo postojan kontakt. Poto~no, virusot gi ubiva CD4 kletkite koi se tip na imunolo{ki kletki nare~eni Tkletki. Kako {to HIV virusot napreduva so svojot napad vrz ovie kletki, taka teloto stanuva poranlivo na razli~ni vidovi infekcii i seriozni zaboluvawa kako rak. HIV se prenesuva preku telesnite te~nosti: Krv• Semena te~nost• Vaginalen sekret• Maj~ino mlekoHIV ne se prenesuva preku vozduh ili voda ili preku voobi~aen kontakt. Za ovaa doìvotna sostojba nema lek, iako nau~nicite ne se otkaùvaat od potragata. No, so soodvetna medicinska nega, vklu~uvaj}i go i tretmanot

nare~en antiretrovirusna terapija, vozmo`no e da se kontrolira i da se ìvee so nego.

ШТО Е СИДА?

Bolest koja se razviva kaj lu|eto pozitivni na HIV. Vsu{nost, taa e najnaprednata faza na HIV virusot. No, individuata ne mora da zna~i deka }e zaboli od SIDA samo zatoa {to e HIV pozitivna.Kako {to napomenavme, HIV virusot gi ubiva CD4 kletkite. Zdravite lu|e, generalno imaat od 500 do 1.500 vakvi kletki na kuben milimetar. Na liceto zarazeno so HIV ~ii CD4 kletki padnale pod 200 na kuben milimetar, }e mu bide dijagnosticirana SIDA.SIDA moè da se dijagnosticira i kaj lu|e koi imaat HIV i plus razvile oportunisti~ka infekcija ili rak, koi mnogu retko se sre}avaat kaj lu|e negativni na HIV. Opor

tunisti~kata infekcija, kako pnevmonija, ja koristi delikatnata situacija kako HIV virusot, za da go napadne organizmot. Dokolku ne se tretira, HIV moè da progresira vo SIDA za edna dekada.

Bolnite od SIDA, koi ne se lekuvaat, vo prosek ìveat 3 godini, no vremeto se krati dokolu teloto vo me|uvreme se sudri so seriozna oportunisti~ka bolest. Antiretrovirusnata terapija moè da go spre~i HIV virusot da pottikne SIDA. No, vo slu~aj sepak da se razvie SIDA, toa zna~i deka imunitetot e seriozno kompromitiran. Toj e oslaben do stepen da ne moè da go vozvrati udarot i na najslabite infekcii. Lu|eto sta nuvaat ranlivi na cela edna paleta od bolesti kako pnevmonija, tuberkuloza, rak, meningitis, gabi~ni infekcii vo ustata i grloto i u{te mnogu drugi.


SOS БОЛЕСТ!

Skrateniot ìvoten vek kaj slu~aite so netretirana SIDA ne e direkten rezultat na sindromot sam po sebe, tuku e rezultat na bolestite i komplikaciite koi se javuvaat poradi srozeniot imunitet.

ХИВ И СИДА: КОЈА Е ПОВРЗАНОСТА?

Za da zaboli od SIDA, ~ovekot mora da bide zarazen so HIV. No, HIV pozitivniot ne mora da zna~i deka nekoga{ }e zaboli od SIDA. HIV slu~aite progresiraat vo tri fazi:1: Akutna faza, prvite nekolku nedeli po zarazuvaweto2: Klini~ka latencija ili hroni~na faza3: SIDAKolku brzo eden HIV slu~aj }e progresira vo hroni~na faza varira od ~ovek do ~ovek. Bez tretman, moè da trae do edna dekada pred da premine vo SIDA. So soodvetni lekarstva, moè da trae doìvotno. Iako nema lek za HIV, so virusot moè normalno da se ìvee. Nitu za SIDA nema lek, no tretmanot moè da go zgolemi brojot na CD4 kletkite do nivo koe nalaga deka organizmot nema SIDA (200 ili nad, CD4 kletki na kuben mm). Antiretrovirusnata terapija e dobra zatoa {to pomaga i vo borbata so oportunisti~kite infekcii.

ХИВ ТРАНСМИСИЈА: НАУЧЕТЕ ГИ ФАКТИТЕ!

Sekoj moè da se zarazi so HIV virus preku telesnite te~nosti navedeni pogore. Od ~ovek na ~ovek, se prenesuva preku:• vaginalen ili analen seksualen odnos• spodeluvawe igli i ostanati alatki za injektirawe droga• spodeluvawe oprema za tetovirawe, bez taa da bide sterilizirana me|u dve upotrebi• vo tekot na bremenosta, poroduvaweto, doeweto, majkata moè da go prenese na bebeto• preku xvakawe na hranata na bebeto pred da mu se dade vo ustaVo teorija e vozmo`no, no ekstrem

no retko se slu~uva, HIV da se prenese preku:• oralen seks (no, samo ako HIV pozitivniot krvavi od nepcata)• kasnuvawe od strana na HIV pozitiven (samo ako plunkata e krvava ili ima otvoreni rani vo usnata {uplina)• kontakt so o{tetna koà, rani i krv so HIV pozitivniotHIV ne se prenesuva preku:• dopir • pregratki, drèwe za race, baknuvawe• vozduh ili voda• spodeluvawe hrana i pijaloci• plunka, solzi, pot, izmet• spodeluvawe toalet, krevet ili pe{kir• komarci i drugi insektiVa`no e da se napomene deka HIV pozitivnoto lice koe se lekuva, no konstantno e bez virusno optovaruvawe, prakti~no e nevozmo`no da zarazi drug.

ТЕСТОВИ ЗА ОТКРИВАЊЕ ХИВ

Postojat nekolku opcii, nekoi davaat brzi rezultati, za nekoi treba vreme, no lekarot e onoj {to odlu~uva koj test e soodveten za dadeniot slu~aj. Vo princip testovite se vr{at preku analiza na krvta so cel da se proveri dali ima pojava na antitela ili antigeni. Antiteloto e proteinska komponenta koja teloto samo ja sozdava so cel da se izbori so infekcijata. Antigenot, od druga strana, e sostaven del na virusot koj go aktivira imunitetot.

ШТО Е ТОА ХИВ ПЕРИОД НА ПРОЗОРЕЦ?

Vedna{ posle prviot kontakt so HIV, virusot po~nuva da se mnoì vo teloto. Imunolo{kiot sistem na zarazeniot reagira na antigenite taka {to sozdava antitela. Vremenskiot period pome|u izloùvaweto na virusot s# do momentot koga toj }e stane voo~liv preku analiza na krvta, se narekuva period na prozorec. Pogolemiot broj lu|e razvivaat zabele`livi antitela od 23 do 90 dena posle inficiraweto.Ako liceto se testira vo tekot na periodot prozorec, golema e verojatnosta da dobie negativen rezultat. No, i vo ovoj period toj e zarazen za drugite. Zatoa, testot se povtoruva po odreden period (tajmingot zavisi od testot {to se koristel prethodno). Vo me|uvreme, liceto treba da koristi kondom za da spre~i {irewe na HIV.

РАНИ СИПТОМИ НА ХИВ Vo tekot na akutnata faza, nekoi lu|e ne projavuvaat nikakvi simptomi ili ednostavno ne gi povrzuvaat so HIV, bidej}i tie potsetuvaat na grip ili na sezonski virus. Simptomite se varijabilni, moè da bidat blagi ili ostri, moè da se pojavat i da gi snema i moè da traat nekolku denovi ili nekolku nedeli.Vo rani simptomi spa|aat:• treska• stud• ote~eni limfni jazli• op{ti bolki• osip na koàta• vospaleno grlo• glavobolka• gadewe• voznemiren stomak

КОИ СЕ СИМПТОМИ НА ХИВ?

Posle 1 do 2 meseci, HIV vleguva vo hroni~na faza koja trae od nekolku godini do nekolku dekadi. Ne koi lu|e nemaat simptomi vo ovaa faza, dodeka drugi imaat minimalni ili netipi~ni

• ТЕСТИРАЊЕТО КАЈ НАС Е БЕСПЛАТНО

И ДОВЕРЛИВО!


КОИ СЕ СИМПТОМИ НА СИДА? SIDA ili sindrom na steknata imunodeficiencija – faza vo koja imunolo{kiot sistem e oslabnat od pri~ina {to HIV virusot ne bil tretiran so godini. HIV pozitivnite }e razvijat SIDA i vo slu~aj na docno otkrivawe na samiot virus ili ako znaat deka imaat HIV, no ne se uporni so terapijata. SIDAta e neizbe`na i kaj HIV slu~aite koi se otporni na antiretrovirusnata terapija.

Simptomite na SIDA se sledni: • za~estena treska• hroni~ni ote~eni limfni `lezdi, osobeno na pazuvite, vratot i preponite• hroni~en zamor• no}no potewe• temni damki na koàta ili vo vnatre{nosta na ustata, nosot ili o~nite kapaci• rani, damki ili lezii na ustata i jazikot, genitaliite ili anusot• ispaknatini, lezii ili osip na koàta• ~esta ili hroni~na dijareja• brzo gubewe na teìnata• nevrolo{ki problemi kako {to se problemi so koncentracijata, gubewe na memorijata i konfuzija• voznemirenost i depresija

ЗАШТИТА И ПРЕВЕНЦИЈА

Ednostavno e, koristete kondom pri vaginalen, analen i oralen seks!

simptomi kako:• glavobolki i drugi bolki• ote~eni limfni jazli• ~esti treski• no}no potewe• zamor• gadewe• povra}awe• dijareja• gubewe na teìnata• osip na koàta• ~esti oralni i gabi~ni vaginalni infekcii• pnevmonijaIsto kako i vo ranata faza, i vo ovaa, HIV e lesno prenosliv bez ogled na simptomite. No, liceto nema da znae deka ima HIV osven ako ne se testira. Preku testot ne gi {titite samo drugite, imajte na um deka so rana detekcija pobrzo }e stasate do lekarstva koi kompletno }e go zabavat virusot. Ako liceto bilo izloèno na HIV, toa istovremeno bilo izloèno i na drugi seksualno prenoslivi bolesti kako gonoreja, klamidija, sifilis, trikomonijaza. Kaj maìte, simptomite na SPB se povoo~livi, bidej}i se vidlivi na samite genitalii za razlika od ̀ enite. No, ènite pobrzo reagiraat i odat na lekar, za razlika od maìte.

SOS БОЛЕСТ!

5 капки

дневно

БиоГаја ПроТектис капки e граничен производ што содржи Lactobacillus reuteri Protectis кој помага во возобновување на природниот баланс во цревата и одржување на истиот.Се користат како безбеден и докажан пробиотик кај деца вклучувајќи ги новороденчињата како и прематурните новородени деца.Капките се користат за:• Одржување на нормалниот цревен микробиот посебно кај

децата родени со Царски рез• Инфантилни колики(грчеви), регургитации, констипација,

функционална абдоминална болка• Го намалува ризикот од појава на некротизирачки ентероколитис

• Дополнителна терапија на антибиотското лекување• Подобрување на имунитетот• Спречување на појава на егзема • Го намалуваат присуството на helicobacter pylori

Пред употреба внимателно да се прочита упатството. За индикациите, ризикот од употреба и несаканите дејства на граничниот производ, консултирајте се со лекар или фармацевт.

Biog

aiaD

rops

Adv

_NM

K_0

5.20

20_0

6

Lactobacillus reuteri ProtectisПробиотски капки


ФИТНЕС

ТРИ ЦЕПС Za da imate vidlivo

definirani muskuli i gorni ekstremi

teti koi so gordost }e gi razgoluvate, potrebno e mnogu pove}e od obi~no krevawe tegovi i fokus na bicepsite. Tricepsite se sostaveni od 3 komponenti koi go ~inat pogolemiot del od gorniot del na rakata, dodeka bicepsot go ~inat samo 2. Cvrstiot triceps ne e ubav samo za oko, toj }e vi donese niza pridobivki – }e bidete stabilni vo izveduvaweto sklekovi i niza drugi ve`bi koi podrazbiraat stoewe na

race. Ve`bata za triceps so teg e individualna, bidej}i ostatokot od teloto e vo miruvawe, {to ja pravi odli~na vo slu~aj da ste povredeni ili sakate da gi odmorite nozete. Kako {to ja izdolùvate rakata nanazad, drète gi laktite blizu torzoto za celosno da go aktivirate tricepsot, vo sprotivno, tovarot povtorno }e padne na bicepsot. Rizikot od povreda na laktot ili zglobot se zgolemuva ako naglo startuvate so preteòk teg, ja po~nete ve`bate bez da

se zagreete ili ako nepravilno ja izveduvate. Zadolìtelno po~nete so pomal teg, bidej}i ve`bata e pote{ka otkolku {to izgleda. So kakvi tegovi da ve`bate? Sekoj ~ovek e razli~en i zatoa sami procenete kolkava teìna moè da podnesete. Ova se op{ti nasoki od koi e dobro da trgnete.1. AKO STE POÊTNICIPo~nete so teg od 1 do 4 kg maksimum i izveduvajte ja ve`bata poleka. Izvedete 10 do 12 povtoruvawa so sekoja raka.

Копнеете за дефинирани раце? Активирајте ги трицепсите!

1. Главата и вратот држете ги во неутрална положба.

2. Рамото свиткајте го назад и надолу, а лактот прибран.

3. Грбот нека биде исправен, а ‘рбетниот столб затегнат.

4. Горниот дел од раката нека биде стабилен, да не виси.

2. AKO SAKATE DEFINICIJA: Izvedete ja od 15 do 20 pati, za sekoja raka. Ako ne ~uvstvuvate zamor do 20, zgolemete ja teìnata. 3. AKO SAKATE MUSKULIIzveduvajte ja ve`bata 4 pati nedelno. Celete na 13 do 14 povtoruvawa. [tom tovarot vi stane lesen, vklu~ete poteòk teg.

IZBEGNUVAJTE JA:

Ako imate kakva bilo povreda na gorniot del od teloto – racete, grbot ili ‘rbetniot stolb.

+ ВЕЖБА Трицепс истегнување

и чучнување

Zastanete so ra{ireni noze, a nad glava, so

dvete race drète teg od 6 kg. Svitkajte gi laktite za da go navalite tegot zad glava. Kako {to gi tegnete racete

nanazad, izvedete ~u~nuvawe so dolniot

del od teloto. Vratete se vo prvobitnata

polo`ba i po~nete odnovo. Izvedete 20

povtoruvawa.


ФИТНЕС

Mnogumina mislat deka tr~aweto i ve`bite so tegovi

ne treba da se kombiniraat, bidej}i tr~aweto (koe spa|a vo kardio ve`ba) }e go sogori te{ko steknatiot muskul.No, praktikata veli deka vakviot sojuz e odli~en za da go podobrite i kardio kapacitetot, no i muskulnata sila i iz dr`livost. Ako se fokusirate samo na tr~awe i pri toa ne gi nadopolnuvate energetskite nivoa preku hrana ili komplementaren trening, sekako deka }e sogorite s# i mastite i muskulite. No, ako vklu~ite tegovi vo tr~aweto, toga{ ishodot e sosem sprotiven. Istra ̀ uvawata pokaùvaat deka aerobnite treninzi, kako

dolgometra`noto tr ~awe, gi pravi po efi kasni tre ninzite so tegovi.Kako? Ve`bite za izdr`livost so nizok intenzitet (kako tr~awe so normalno tempo) pomagaat da se izgradi aerobniot kapacitet na onie muskulni kletki na koi se potpirame za mo} i sila. Isto taka, tie ja pottiknuvaat cirkulacijata koja mu pomaga na teloto da se oporavi od intenzivnite treninzi so tegovi, pa duri i ja namaluvaat muskulnata bolka. Ako ja svrtime pari~kata obratno, zacvrstuvaweto i rasteweto na muskulite, za onie {to miluvaat da tr~aat,

ДАЛИ СО ТРЧАЊЕ СЕ НАМАЛУВААТ МУСКУЛИТЕ?

zna~i: namaluvawe na rizikot od povredi, poradi zategnatite svrzni tkiva i muskuli i zgole

men kapacitet za pobrzo tr~awe blagodarenie na podobrenata nevromuskulna koordinacija i mo}. No, gradeweto na

mus kulite e prakti~no nevozmo`no bez soodvetna pro

teinska ishrana. Pogriète se da gi crpite neophodnite kalorii od sveò prigotveni i balansirani obroci, vo sprotivno samo }e slabeete od kombinacijata tr~awe pa ve`bawe so teìna. Tr~aweto ne smee da se doìvuva kako „lesna opcija“ za stignuvawe do kondicija.

Vsu{nost, mnogu eksperti velat deka uveruvaweto „tr

~am za da bidam fit“, vo praksa glasi: „treba da sum fit za da moàm da tr~am“.


ClipboardPageNumber ВАШ АПТЕКАР • ЈАНУАРИ | ФЕВРУАРИ

Jarecot najsre}en, a Ribite najvqubeni.So tranzitot na planetata na sre}ata Jupiter vo znakot na Jarec (se slu~uva prv pat po 12

godini) se otvora odli~na mo`nost za pridviùvawe na ne{tata kon pozitivnata pateka za site zodija~ki znaci. ОВЕН (21. III – 19. IV)

Napravete plan pred da dejstvuvate, za{to samo so trpelivo i disciplinirano odnesuvawe }e uspeete da gi realizirate potencijalite. Najva`no e {to pogolemiot broj na problemi gi ostavivte zad sebe i {to mnogu pospontano }e moète da im prijdete na novite anga`mani i da postignete napredok.

БИК (20. IV – 20. V)

Pregolemoto vloùvawe na vreme i energija vo kontaktite so drugite ne vi donese harmoni~ni rezultati i perspektivna sorabotka, taka {to e neophodno ne{to da promenite vo taktikata, ako sakate da se izvle~ete od melanholi~niot period i oslobodite od napnatosta.

БЛИЗНАЦИ (21. V – 20. VI)

Imate odli~ni mo`nosti za zacvrstuvawe na polo`bata vo profesionalnata sfera i za vospostavuvawe mnogu poharmoni~na perspektiva vo emotivniot odnos. Pri~inata za zadovolstvoto se nao|a vo pozitivnoto vlijanie na yvezdite i vo potpiraweto na sopstvenite sili.

РАК (21. VI – 22. VII)

Ne treba premnogu nervozno i tvrdoglavo da se odnesuvate, za{to spontanosta i {iro~inata na duhot vi se nu`no potrebni. Vnatre{nata tenzija }e is~ezne ako rabotite na prifa }a weto na samite sebesi, gledate pozitivno na sudbinata i otvorite nova stranica vo ìvotot.

ЛАВ (23. VII – 22. VIII)

Potrebno e dobro da se organizirate i da im dadete prioritet na kontaktite so licata koi pozitivno ve stimuliraat, a da se distancirate od onie koi vi ja kradat pozitivnata energija. Mudro i trpelivo iskoristete gi vrednostite, no vnimavajte i na svoite slabosti.

ДЕВИЦА (23. VIII – 22. IX)

Ne treba da ve zafati stravot od predizvici, iako planetite nema da vi ovozmoàt realizacija i harmoni~na egzistencija. Najva`no e da se ottrgnete od neproduktivnite sostojbi i da ne gi forsirate aktivnostite, {to samo za za mig }e vi se ~inat privle~ni.

д-р Зоран Крстевскиедукатор, мотиватор

и тренер за личен развој

ВАГА (23. IX – 22. X)

Napravete plan pred da se zafatite so rizi~nite aktivnosti, za{to ako nepromisleno dejstvuvate toga{ nu`no }e se soo~ite so rizici i pote{kotii, od koi nema lesno da se oslobodite. Klu~no e da gi prepoznaete opasnostite i da trgnete napred kon ìvotot.

ШКОРПИЈА (23. X – 21. XI)

Bez ogled {to uspeavte da gi nadminete problemite vo odnosot so bliskite, sepak ne treba premnogu da se opu{tate, za{to lesno moè da se slu~i seto ona {to uporno i trpelivo go gradevte, da se sru{i kako kula od karti. Mudroto postapuvawe e osnovata za va{eto napreduvawe.

СТРЕЛЕЦ (22. XI – 21. XII)

Ne veruvajte vo s# {to }e slu{nete ili {to }e vi bide servirano, za{to neretko vi se slu~uvalo maksimalno da im podlegnete na tu|ite sugestii i da prifatite odnosi {to se pokaàle neproduktivni i porazitelni. Analiti~nosta i trpelivosta se klu~ot na uspehot.

ЈАРЕЦ (22. XII – 19. I)

Dovolno ~ekavte rabotite da se pomrdnat od mrtvata to~ka, za{to bez energi~no i hrabro dejstvuvawe, retko moè da se vospostavi promenata i da se trgne kon poharmoni~nata perspektiva. Uspehot }e pristigne samo treba da bidete pore{itelni.

ВОДОЛИЈА (20. I – 18. II)

Ne treba da se nadevate na uspeh, bidej}i odnosot {to go razvivte kon okolnostite na ̀ ivotot ne vetuva realizacija i izlez od krizata. ]e mora ne{to da promenite, odnosno da pokaète pogolema odgovornost, ~uvstvo za drugite i stabilnost vo odnesuvaweto, ako sakate da ja vospostavite psihofizi~kata ramnoteà.

РИБИ (19. II – 20. III)

Problemite {to ve sledat na emotiven plan nema da gi eliminirate ako ne se obidete so pozitiven pristap da vlijaete na licata koi ve opkruùvaat. Vsu{nost, iako za mnogu raboti ja govorite vistinata, neophodno e da sfatite oti vo migovite na kriza, sekoga{ popametniot popu{ta.

НАПРЕДОК ЗА БЛИЗНАЦИТЕ КРИЗА КАЈ ВОДОЛИИТЕ

ХОРОСКОП

Месечен хороскоп ноември – декември 2020


Есприко е производ со германски квалитет,

развиен специјално за деца. Составот му е

специфична комбинација од висококвалитетни омега-3 (EPA и DHA), омега-6 (GLA)

полинезаситени масни киселини, цинк и

магнезиум во оптимална концентрација за детскиот

организам.

• Ја подобрува концентрацијата • Ја намалува хиперактивноста

• Придонесува за нормална функција на имуниот систем на детето• Го подобрува квалитетот на сонот

• Придонесува за нормална функција на мозокот и за одржување нормален вид• Придонесува за нормална функција на кардиоваскуларниот систем

• Има незаменливо учество во регулацијата на воспалителните процеси


ПОСНА ЛАЗАЊА СО ТИКВИЧКИ

Potrebni sostojki:

• 14 lazawa kori• 2 pogolemi tikvi~ki• 3 morkovi• 20 maslinki• 500 ml domaten sos• 100 g ka{kaval• maslinovo maslo• sol, crn piper, suv bosilek

Podgotovka:Sitno ise~kajte gi tikvi~kite i morkovite i prète gi na mas linovo maslo. [tom ja smenat bojata, dodajte gi prethodno ise~kanite maslinki. Prète u{te 23 minuti, pa sipete go domatniot sos i za~inete. [tom sosot zovrie, trgnete go nastrana. Vo zovriena voda, stavete gi lazawa korite da omeknat 5 minuti. Vo mal staklen sad ili tava, stavete dve kori edna do druga i polijte gi so sosot. Povtorete ja postapkata so toa {to na vtoriot i na ~etvrtiot red }e porosite rendan ka{kaval. Zavr{ete so sos i lenti ka{kaval. Pe~ete na 200 stepeni okolu 40 min.

ЧОКОЛАДЕН ТАРТУФ СО ЈАТКИ

Potrebni sostojki:• 80 gr jatki (f’staci, le{nici, orevi)• 125 g kakao puter• 100 g kokosov {e}er• 100 g kakao • prstofat sol• 240 g prethodno svareni kosteni• 1 kafena laìca ekstrakt od vanila• 140 g suvo ovo{je (kajsii, slivi, smokvi), se~kani• rendana kora od ½ portokal

Podgotovka: Zagrejte ja rernata na 180 stepeni. Stavete gi jatkite na hartija za pe~ewe i pe~ete gi 6 do 8 minuti. Ise~kajte gi otkako }e se oladat. Kakao puterot, kakaoto, kokosoviot {e}er i solta, topete gi na parea. Blendirajte gi kostenite zaedno so ekstraktot od vanila, sipete gi vo sad vo koj }e gi dodadete suvoto ovo{je, korata od portokal i jatkite. Vrz niv sipete ja stopenata ~okoladna glazura i me{ajte za sostojkite da se soedinat. Smesata natapkajte ja vo kalap (25 sm) i ostavete ja vo ladilnik 4 ~asa.

РЕЦЕПТИ

КРЦКАВО ТОФУ СО ОРИЗ

Potrebni sostojki:• 200 g cvrsto tofu sirewe, • 120 g kafen oriz• 4 glavici kineska zelkaMarinada:• rendan |umbir (1 podebelo trkalce)• 3 ~e{ni luk, zgme~eni• 1 supena laìca med• 3 supeni laìci soja sos• 1 supena laìca maslo od susam• 1 supena laìca puter• 1 kafena laìca ~ili vo pravPodgotovka: Soedinete gi sostojkite za marinadata vo dlabok sad i stavete go tofuto. Varete go orizot na tivko okolu 45 min. Vo me|uvreme, proprète go tofu sireweto za da stane krckavo, trgnete go nastrana, a vo tavata sipete ja marinadata zaedno so 100 ml voda. [tom vodata zovrie, dodajte ja kineskata zelka i varete ja 23 minuti za da omekne, pa pak vratete go tofuto. Svareniot oriz rasporedete go vo ~inija, a odozgora sipete od smesata vo tavata.


БАНАНА ЛЕБ СО БАДЕМИ

Potrebni sostojki:• 2 banani• 50 g med• 1 supena laìca puter od bademi• 1 supena laìca kokosovo maslo, stopeno• 2 jajca• ½ kafena laìca cimet• 120 g bra{no• ½ kafena laìca soda bikarbona• 50 g bademi, se~kani

Podgotovka:Zagrejte ja rernata na 180 stepeni i obloète kalap za torta (20 sm) so hartija za pe~ewe. Istol~ete gi bananite vo dlabok sad, dodajte gi medot, puterot od bademi, kokosovoto maslo, jajcata i ubavo me{ajte. Postepeno dodavajte gi suvite sostojki, a na kraj bademite i formirajte testo. Rasporedete go testoto vo kalapot i pe~ete go lep~eto 25 minuti.

СМУТИ СО КОСТЕН

Potrebni sostojki:• 2 smrznati banani• 2 supeni laìci puter od kosteni• 2 supeni laìci mleko (orizovo, bademovo)• 4 kocki led• prstofat cimetSostojki ozgora: • ½ banana, se~kana• 100 g zamrznati borovinki• 40 g puter od kosteniPodgotovka: Izblendirajte gi sostojkite za smuti. Sipete ja smesata vo tegla, a odozgora naredete go ovo{jeto. Sosem na kraj, prelijte so puterot od kosteni.


Izobiluvaat so klu~ni vitamini (A i C), minerali (èlezo i kalcium), aminokiselini i proteini, a mnogu malku {e}er, {to gi pravi odli~na uìna i za lu|eto so dijabetes.

Korenot poznat kako maka e poznat peruanski za~in koj im dava suptilen zemjen vkus na jadewata, a denes, vo oblik na prav, mnogumina go dodavaat vo smuti. Ovoj koren e najpoznat po toa {to ima mo} da go pottikne libidoto i da gi re{i seksualnite problemi – kaj ènite vo menopauza i kaj maìte koi se soo~uvaat so erektilna disfunkcija ili neplodnost. Makata }e ve preplavi so energija i }e ve napravi poizdr`livi pri stresni i naporni denovi. Sportistite se potpiraat na nea koga imaat naporni treninzi, a studentite koga imaat za u~ewe, bidej}i ja podobruva memorijata. Kako bogat izvor na flavonoidi, taa pozitivno vlijae na raspoloènieto. Makata gi pottiknuva prirodnite antioksidansi vo teloto, kako glutation i superoksid dismutaza, koi se odli~ni protivnici na slobodnite radikali. Tokmu zatoa, makata vaì za odli~na prevencija od rak, srcevi zaboluvawa, a uspe{no go regulira i krvniot pritisok. Osobeno im se prepora~uva na ènite vo menopauza i na onie koi imaat policisti~ni jaj~nici, bidej}i go balansira nivoto na estrogenot.

МАКА

ГОЏИ БОБИНКИ

КРСТОЗБОР

APTEKARVID KINESKA

BILKA SOCRVENI

PLODOVIVO VIDNA BOBINKI

GRAD VOMAKEDO

NIJA

SLIKIIZRABOTENI VO

MASLENATEHNIKA

KOLOS,TITAN DELANKA

EDINICA ZA

PRITISOK

DEL OD

TELEVIZOR(MN.)

PREFIKSZA DLA

BOKASTAROST

PRVAK,[AMPION

EDENZANAET

ÎJAARPAXIK

DEL ODAVTOMOBIL (MN.)

LIAMNISON

AMERIKANSKI

RE@ISER

RIMSKIFILOZOF

I KNI@EVNIK

GER.FUDBALER,

PATRIKEGIPET.

KRALICA

CRNPRI[T

TONIADAMS

ROBERTREDFORF

NA[ESEIST,

ALI

STAPICA

PLANINAPOME\UFRAN.I

[PANIJA

HR.PEJA^,DINO

TATKOVINATA

NAODISEJ

EKS[VEDSKITENISER,

MATS

SPLITSLIKAROT IVAJAR

REJ

AVSTRIJA

ITALIJAATLAS

PISATEL.ANDRI]GERMAN.FUDBA

LER

SPOKOJSTVO

MODEL NALAMBOR

XINI

EKS[PANSKI

FUDBALER

SELO VOKUMANOV

SKOPETAR ARSOVSKI

AMPERPODMETNUVAWE

TEMPERATURA

EDINICA ZA MEREWEJAÎNA NAEL.STRUJA

MENAXER,DIREK

TOR

IVANKARADAK

GRAD VO[PANIJA

NENSISINATRAMASTILO

(ANG.)

VID [email protected]KANSKABILKA

Ê[KAROK

GRUPAATLETI^.

EVARD

RABOTILNICA ZAPREDME

TI ODKARTON

PETARNEÔV

SKI

SAKATÔVEK

PAMET,

UM

DEL ODPREJDENPAT (MN.)

ROBERTALTMAN

MOZOLKA

VIDPAPAGAL

RADIUS

SLIKAROT

HEJDENMARKA

JAP.AVT.

U.R.PEJA^KATA

WEGOMIR

SOEDINETIAMERIKANSKI

DR@AVIBOJAN ADAMI^

MIRIZLIVA MATE

RIJAVID HEM.SOEDIN.

AMERIKANSKA

AKTERKA,SANDRA

GRAD VOITALIJANELUPEN

ORIZ

AGOSTINA BELI

RABOTNIK VO

LEARNICA

FILM SOF.@OLI

REKA VOGERMANIJA

ANG.FILOZOF,

XON

EDEN KONTINENTPATRIK SVEJZI

ROV,KANAL

UMET.DELO SO

KOE SEIZRAZU

VA POÎT

MOLEKUL

@ITELKANA

SURINAM

PRVATABUKVA


Сојузник на мајките

повеќе од 80години

Заштитен крем за бебиња

Поголемо економично пакување од

практично пакување од

Смирува ● Негува ● ШтитиПосебниот хипоалергенски состав ја штити и смирува

црвената и оштетена кожа, вклучително и пеленската регија и другите места со испукана и надразнета кожа

www.pliva.com www.plivazdravlje.hr

ПЛИВА ДООЕЛ СкопјеНикола Парапунов б.б. Скопјетел./факс +389 2 3062702

MK/SUD/18/0003

АНГЕЛА ДИМИТРОВА · 2020. 11. 20. · na salata dodeka site u`ivaat vo bogata...

Documents