проф. др Милош Живковић

уторак 26.11, четвртак 28.11., понедељак 2.12, и уторак 3.12.2018.

ПОЈАМ И ОПШТЕ ОСОБИНЕ Вишезначност термина: својина као правни

институт – својина као субјективно право и својина као предмет својине;

О својини као правном институту већ је било речи у уводу у стварно право (институциона заштита својине), зато сад скраћено;

Колективна и индивидуална концепција института својине и њихово смењивање кроз историју;

Данас победа индивидуалне концепције уз ограничења која су уступак заједници, колективитету.

СВОЈИНА КАО СУБЈЕКТИВНО ПРАВО Plena in re potestas као садржина (чл. 544 CC),

овлашћења: ius possidendi, ius utendi, ius non utendi, iusfruendi, ius abutendi, ius excludendi tertii;

Значај начина одређења није само технички, већ је идеолошки – овлашћења се набрајају само примера ради;

Апсолутност у двоструком смислу – дејство erga omnes(следовање) али и “Кажеш ли о каквој ствари ‘моја је’, то је највише што казати можеш” – нема приватноправног овлашћења које није садржано у својини;

Последице: следовање, недељивост (јединственост) и рекадентност; питање једноврсности.

ОГРАНИЧЕЊА СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВАСВОЈИНЕ

Најшире, у границама закона, право присвајања ствари; које су то границе?

Две врсте ограничења: у општем интересу (експропријација, национализација; својина као социјална функција) и ограничење правима трећих;

Ограничења могу да се поделе и на ограничења по објекту (резервисани домен), по субјекту (права странаца), по садржини (ужа стварна права, суседска права, забрана злоупотребе права)

ОГРАНИЧЕЊА СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВАСВОЈИНЕ

Према објекту: прво, има објеката који се изузимају из приватноправног режима, друго, има објеката који су скопчани с дужношћу власника да врши своје право (да користи или да одржава ствар - пољопривредно земљиште, културно добро);

Према субјекту: права странаца: системи и позитивноправна решења;

Према садржини: ужа стварна права и питање могућности имобилизације својине; права пречег стицања; суседска права: употреба туђе суседне непокретности или захтев њеном свакодобном власнику да нешто учини или се уздржи од чињења, заснована на закону ради неопходне потребе у суседском односу.

ОГРАНИЧЕЊА СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВАСВОЈИНЕ

Примери суседских права: међе и ствари на међи; нужни пролаз и друга нужна права (код нас су то судске стварне службености); приступ суседној непокретности; отклањање опасности од рушења или поткопавања; шкодљиви утицаји (имисије), све детаљније касније.

Према одредбама ЗОСПО и “правних правила”

УВОД Појам основа или начина стицања својине: скуп

правних чињеница за које закон везује настанак нечије својине;

Апсолутно стицање на ничијој ствари, релативно стицање кад је неко ствар већ имао у својини, тад истовремено значи и престанак својине претходника и може бити вољно и невољно;

Непотпуност ЗОСПО, који уређује стицање на основу правног посла, стицање наслеђивањем, као и начине стицања на основу сâмог закона: стварање нове ствари, спајање, мешање, грађење на туђем земљишту, одвајање плодова, одржај, стицање од неовлашћеног и окупацију (листа није лимитативна); познаје и стицање одлуком државног органа али не уређује; остало по СГЗ;

УВОД Стицање по СГЗ: сејање и сађење на туђем

земљишту (§ 281); лагани нанос (напловина, § 265), нанос отргнутог комада земљишта (§ 266), одрон земље (§ 268), ново речно острво (§§ 262 и 263), напуштено речно корито (§ 264), ројење пчела (§240), налаз изгубљене ствари (§§ 242-247), налаз скривеног блага (§§ 250-253), стицање ловом и риболовом (§§ 235-237);

Нека од ових правила дерогирана су (лов и риболов, налаз изгубљених ствари) али већина примењива као “правно правило”.

СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ НА ОСНОВУ УГОВОРАС ПРЕТХОДНИМ ВЛАСНИКОМ

Најзначајнији основ стицања; различити системи;

Француски систем транслативног дејства уговора;

Аустријски систем iustus titulus + modus acquirendi, наслеђен још из Рима;

Немачки систем начела раздвајања и апстракције;

У Србији прихваћено решење као у § 380 ABGB; отуд су значајнији стицање од неовлашћеног и одржај;

СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ НА ОСНОВУ УГОВОРАС ПРЕТХОДНИМ ВЛАСНИКОМ

3 услова: да је претходник власник, односно овлашћен да пренесе својину, да постоји пуноважан уговор усмерен на пренос права својине (iustustitulus) и да покретна ствар буде предата, а право на непокретној уписано у јавном регистру;

Како се утврђује да је претходник власник: претпоставка права из државине, извод из регистра као јавна исправа (претпоставке обориве);

Питање пуноважности уговора је питање из општег дела: може рушљив док се не поништи;

СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ НА ОСНОВУ УГОВОРАС ПРЕТХОДНИМ ВЛАСНИКОМ

Предаја као modus acquirendi: 3 услова – да је акт воље преносиоца, да је учињена у извршењу уговора усмереног на пренос права својине и да је и сама усмерена на пренос својине (што се претпоставља);

Правна природа предаје – у модерно време упоредноправно сматра се правним послом и тамо где раније није сматрана (Аустрија), код нас још увек “фактичка радња”;

Врсте предаје: физичка, симболичка, фиктивна: constitutum possessorium, traditio brevi manu, cessio vindicationis.

СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ НА ОСНОВУ УГОВОРАС ПРЕТХОДНИМ ВЛАСНИКОМ

Проблем закључења више уговора – ко стиче т.ј. да ли онај којем је ствар прво предата треба да буде савестан;

Упис у јавне регистре као modus acquirendi: потребна укњижба, clausula intabulandi као обавеза преносиоца;

Посебан проблем вишеструко отуђење; заједнички став из маја 1986. године: савесност, укњижба, предаја, хронологија – трик у томе како се цени савесност;

Pactum reservati dominii.

СТИЦАЊЕ ОД НЕОВЛАШЋЕНОГ Код нас знатно битније због тога што стицање на

основу уговора није наклоњено промету (каузалност предаје изазива ‘домино ефекат’);

Циљ јесте да се отклони недостатак услед којег није дошло до стицања на основу уговора, а то је да претодник није био власник, односно овлашћен;

5 услова, 4 општа, пети у три алтернације:1. ствар покретна;2. стицалац савестан;3. уговор пуноважан, теретан, усмерен на пренос својине;4. ствар предата;

СТИЦАЊЕ ОД НЕОВЛАШЋЕНОГ5. а. од власниковог повереника;

б. од лица које се бави стављањем у промет истоврсних ствари;

в. на јавној продаји (тад не мора ни савесност).

Измена у односу на СГЗ је једино право принудног откупа, по тржишној (прометној) цени, ако је ствар за бившег власника имала афекциону вредност.

ОДРЖАЈ Ради се о стицању својине протеком времена у коме се

има државина одређених квалитета;

По правилу, одржај се надовезује на уговорно стицање и стицање од неовлашћеног, јер у највећем броју случајева његов је смисао да отклони неки недостатак услед којег није дошло до уговорног стицања;

Увек треба имати на уму да узукапиони држалац, заправо, не зна да је узукапиони држалац већ, по правилу, мисли да је својину стекао на основу уговора;

Две су врсте одржаја у нашем важећем праву: редовни и ванредни.

ОДРЖАЈ Редован одржај: потребна ‘потпуно квалификована’

државина – својинска, савесна (друкчије се цени при предаји и после предаје), законита (‘законитост’се наслеђује) и права;

Рок је 3 године за покретне и 10 година за непокретне ствари;

Посебан случај трогодишњег рока за зељишнокњижни одржај;

Ванредни одржај: савесна државина (‘законитост улази у савесност’), рок 10 и 20 година; он може да отклони и недостатак постојања titulusa, а не само чињеницу да претходник није власник; могућ и као самосталан вид стицања, невезан за уговорно (савесно захватање дела суседне парцеле).

ОДРЖАЈ Рачунање времена: губитак и повраћај државине;

прирачунавање (класично и пропорционално); прекид (кад призна, сазна да није власник, кад трећи постане власник, кад се трајно изгуби државина, кад стигне тужба од власника, кад ствар буде изузета из државине...); застој (као застарелост);

Дејство је стицање; обим (колико држиш толико стичеш); ретроактивност дејства; судбина права трећих;

Спор у погледу сукоба узукапијента и савесног стицаоца који се уписао (решење § 1500 ABGB у корист потоњег).

ПРИРАШТАЈ Настанак нове ствари од вредности које припадају

различитим лицима између којих не постоји уговор; начелно реституција, али шта кад није могућа?

Прерада (чл. 22. ЗОСПО): израда ствари од туђег материјала; битна савесност и вредност рада и материјала (несавестан израдилац: припада власнику; савестан израдилац: зависи од вредности, може и сусвојина);

Спајање и смеша (чл. 23. ЗОСПО): по правилу сусвојина, али ако је неко од умешаних несавестан, онда други има право избора (да тражи или препусти искључиву својину); код незнатне вредности исплата;

Одвајање плодова (чл. 27. ЗОСПО): плодоуживалац, закупац и савестан држалац; иначе док се не одвоји власниково.

ГРАЂЕЊЕ НА ТУЂЕМ ЗЕМЉИШТУ Случај вештачког прираштаја непокретности; Традиционално superficies cedit solo, сад зависи од

савесности (чл. 24. – 26. ЗОСПО) ; Градитељ савестан, власник несавестан – све градитељу

који накнађује вредност земљишта (рок 3, односно 10 г); Градитељ несавестан, власник савестан, опција на

власнику (3 могућности, 3 године, после само исплата цене земљишта) + накнада штете;

Оба савесна: зависи од вредности, ако су приближно једнаке одлучује суд водећи рачуна о свим околностима а посебно стамбеним потребама;

Оба несавесна: власник има само две опције (није у ЗОСПО).

ОКУПАЦИЈА И НАЧИНИ СТИЦАЊА ПО

СГЗ Окупација (чл. 32. ЗОСПО) – заснивање државине на

покретној ствари с намером заснивања својине;

Сејање и сађење на туђем земљишту (§ 281) – superficies ceditsolo а савесни има право на накнаду; реституција према несавесном;

Нанос (§§ 265, 266) – alluvio припада приобалном земљишту а avulsio не мења својину и може се тражити назад али се губи невршењем својине у року од 1 г;

Одрон (§ 268) – нелогично правило да ако се одроњено може препознати власник одрона стиче својину и земљишта на који је пао, уз плаћање накнаде;

Правила СГЗ о новом речном острву и напуштеном речном кориту (§§ 262-264) су примењива (став из књиге да све то постаје друштвена својина није позитивноправно утемељен).

ОКУПАЦИЈА И НАЧИНИ СТИЦАЊА ПО

СГЗ Налаз изгубљене ствари: правила СГЗ дерогирана

уредбом о поступању с изгубљеним стварима из 1949. године (постаје државна уз 15% награде);

Сокровиште (§ 251): СГЗ на три једнака дела, држави, налазачу и власнику непокретности;

Лов и риболов: данас у административном режиму, раније биле ничије ствари па окупација, сад само у оквиру дозволе.

ПРЕСТАНАК СВОЈИНЕ: апсолутни (уништење или губитак индивидуалности ствари, дереликција) и релативни (пренос, по вољи или противно њој).

Својински захтеви (тужбе)

ЗАШТИТА СВОЈИНЕ Својинскоправни захтеви настају повредом

својине, нису јој идентични али зависе од њеног постојања, па престанком својине престају и својински захтеви (нпр. кад се ствар уништи нема својинског захтева);

Ради се о захтевима: за предају ствари (не повраћај, како каже ЗОСПО), због узнемиравања, као и за предају, односно због узнемиравања по јачем основу – традиционално се каже ‘својинске тужбе’;

Традиционално то су аctio rei vindicatio, actio publiciana и actio negatoria; постоји и публицијанска негаторија;

ЗАШТИТА СВОЈИНЕ Разуме се, захтеви се могу поставити вансудски,

власник се може служити дефанзивном самопомоћи, а стоји му на располагању и низ посебних тужби у посебним ситуацијама (излучни захтев у извршењу и стечају; брисовни захтев односно тужба у управном спору код повреде погрешним уписом...).

Својински и наследнички захтеви – наследнички само ако је споран статус наследника;

Својински захтев и захтев из стицања без основа: “ко може да виндицира не може да кондицира”, јер се кондикцијом увек тражи туђе а виндикацијом своје;

Својински захтеви и захтев за утврђење својине; први су увек кондемнација; други по правилу иде уз прве, само изузетно самосталан захтев;

ВИНДИКАЦИОНИ ЗАХТЕВ Активно легитимисан депоседовани власник; доказ

својине; Пасивно легитимисан садашњи држалац (одступања

код именовања претходника, предаје по пријему тужбе и лажне тврдње о државини);

Захтев: предаја ствари (главни захтев), споредни захтеви зависе од савесности туженог – предаја плодова и других користи од ствари; савестан враћа неубране плодове и не дугује накнаду за коришћење ствари нити одговара за њено погоршање и пропаст, несавестан враћа све плодове који су код њега и накнађује вредност плодова које је потрошио, отуђио, уништио или пропустио да убере, а накнађује и штету због погоршања или пропасти ствари осим ако докаже да би до штете дошло и да је ствар била код власника;

ВИНДИКАЦИОНИ ЗАХТЕВ

Приговори туженог: перемпторни – негаторни (активна и пасивна легитимација) и укидни (касније стечена својина, продата и предата ствар), дилаторни –постојање стварног или облигационог права које овлашћује туженог на државину (облигационо мора бити према власнику).

Противзахтеви туженог: накнада трошкова у вези са ствари; подела на нужне, корисне и луксузне и несагласност уџбеника и ЗОСПО;

Савестан тужени има право на нужне трошкове, на корисне у мери повећања вредности ствари (и једне и друге у мери у којој нису обухваћени користима које је добио од ствари); на луксузне ако је вредност ствари повећана (!) + ius tollendi; ретенција за нужне и корисне, захтев за трошкове застарева 3 г. од предаје;

ВИНДИКАЦИОНИ ЗАХТЕВ Несавесни тужени има право на нужне само ако

би их имао и власник да је ствар била код њега, на корисне само ако су корисни лично за власника, а на лускузне нема али има ius tollendi, нема ретенције и захтев му застарева за 3 г.

ПУБЛИЦИЈАНСКИ ЗАХТЕВ “Тужба из претпостављене својине”, заправо тужба

узукапионог држаоца; Активно легитимисан: бивши узукапиони држалац

који има државину подобну за редован одржај(разлика уџбеник-ЗОСПО);

Пасивно легитимисан садашњи држалац (као код виндикације);

Основ тужбе није својина, већ јачи основ државине; Захтев и противзахтеви су као код виндикације, а и

приговори туженог; Суштина је у поређењу државина: од утицаја је и

теретност или доброчиност посла који чини државину законитом.

НЕГАТОРНИ ЗАХТЕВ Заштита од узнемиравања, не од одузимања; заштита од

нечег што траје, а не што је било па прошло;

Активна легитимација: држалац којем се смета (својина није спорна па се не тражи доказ, ако постане спорна потребно је доказати);

Пасивна легитимација: онај ко врши сметање, по чијем се налогу врши, или у чију корист се врши а одобри;

Захтев: реституција (ако је засновано стање сметања), обустава сметања (ако се врши периодичним радњама) и забрана будућег сметања на исти или сличан начин под претњом новчане казне;

Приговор туженог је да има право на сметање.