ДЕЦЕНИЈА ДРОНОВА

ПУШКА ПРОТИВ ТЕНКА

В И Ш Е Н А М Е Н С К О О К Л О П Н О В О З И Л О„ PA L A N C A N E G R A”

ЦРНА ДИВОКОЗА

СОВЈЕТСКЕ ПРОТИВТЕНКОВСКЕ ПУШКЕУ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ АРМИЈИ

ЗУЈАЛИЦЕС НЕБА

15. септембар 2014.

SADR@AJ

ЦРНА ДИВОКНајновија понуда домаћих конструктора наменскеиндустрије у аранжману приватних радних организацијаJOMIL DOO и AZIMUTH-DPS јесте функционални моделбазног возила – Прототип лаког оклопног возила „црнадивокоза” (португалски, „Palanca Negrа”) за кретање по тешким теренима. Урађен је функционални моделосновне варијанте тог возила М1А1 4×4, кога представљамо овом приликом.

В И Ш Е Н А М Е Н С К О О К Л О П Н ОВ О З И Л О „ PA L A N C A N E G R A”ЦРНА ДИВОКОЗА 2

СУДБИНА ТЕНКА М-1 „АБРАМС”У ИРАКУ

КРИТИКЕ ПОСЛЕПОХВАЛА 8

САВРЕМЕНА ТОРПЕДА И СИСТЕМИ РАКЕТА-ТОРПЕДО (3)

ИСТОЧНИИ ДАЛЕКОИСТОЧНИПРОЈЕКТИ 12

ДЕЦЕНИЈА ДРОНОВАЗУЈАЛИЦЕ С НЕБА 18

УЗ СТО ГОДИНА ЛОВАЧКЕ АВИЈАЦИЈЕНАСТАЈАЛА ЈЕ СПОНТАНО 24СОВЈЕТСКЕ ПРОТИВТЕНКОВСКЕПУШКЕ У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ АРМИЈИПУШКА ПРОТИВ ТЕНКА 28

Уреднок прилога

2013. године у Луанди, потписаотадашњи министар одбранеАлександар Вучић. За извођењенаведених радова приватно предузећеJOMIL DOO из Београда има дозволунадлежног министарства Владе Србијеза промет НВО и роба двојне намене, aAZIMUTH-DPS из Баћевца, пореддозволе за промет, поседује и дозволуМинистарства одбране за производњунаоружања и војне опреме (у одређеномсегменту делатности).

На основу проучавања тенденцијау развоју и примени лаких оклопљенихтеренских возила формуле погона 4×4,аутори решења „Palanka Negra”(руководилац пројекта АнастасПалигорић) определили су се за возиломале масе (око 5,3 тоне), које служи каотранспортер борбене групе војника илиполицајаца (поред возача и командира,који су у предњем делу возила, а уоклопљеном телу има места до осамчланова посаде), намењене заизвршавање задатака за брзеинтервенције (у саставу мировнихмисија, за борбу против терориста,побуњеничких група или рушилачкихдемонстраната).

Управо завршен развојфункционалног модела базневаријанте возила М1А1 приказан једелегацији копнене војске Анголе, којаје у организацији компаније JOMILборавила у Србији од 19. до 24. августа2014. године. Делегација, коју јепредводио генерал-пуковник LucioGoncalves Amaral, командант копненевојске, посетила је AZIMUTH-DPS и

Најновија понуда домаћихконструктора наменскеиндустрије у аранжмануприватних раднихорганизација JOMIL DOO

и AZIMUTH-DPS обелодањена је 12.августа 2014. у „Политици” (В. Ломовић:„Црна дивокоза за Војску Анголе”). Речје о моделу базног возила – Прототиплаког оклопног возила „црна дивокоза”(португалски, „Palanca Negra”), које је

функционални моделосновне варијантевишенаменског оклопногвозила М1А1 4×4, закретање по тешкимтеренима.

Сарадња компанијеJOMIL DOO са оружанимснагама Анголе реализујесе на основу Протокола,кога је, у име Владе Србије

ОЗАЦртеж унутрашњег пресека возила

9933

још нека предузећа наменскеиндустрије Србије, како би сеинформисала о стању и реализацијипрограма сарадње по уговорима којису закључени и уговорима чије сезакључење очекује. Том приликом,делегацију је примио начелник Упрва-ве за одбрамбене технологијегенерал-мајор др Бојан Зрнић.

Иако је највеће занимање за товозило до сада испољила Ангола,заинтересоване су и још неке афричкеземље.

ОдликеОклопно тело „црне дивокозе”

пројектовано је и израђено тако дапружа балистичку заштиту посади, постандарду STANAG 4569, заштитниниво I до ниво II. Са доње стране теловозила обезбеђује заштиту одексплозија мина до шест килограмаТНТ (ниво II+ истога стандарда).Панцирне плоче возила производе сеу словачкој компанији ACRONI, априпадају класи PROTAC 500.

Оклопно теловозила подељено је натри одељења: моторнонапред, управно усредини и посадно илиборбено позади.Компактна конструкцијаоклопног тела омогућујесмештај до осамопремљених војника, назасебним седиштима, уположају „лицем у лице”(функционални моделреализован је са шестседишта). Запреминапосадног просторанешто је већа од четири кубнаметра,што подразумева око 0,7 кубних метарапростора на једног војника, а то је вишенего што је уобичајено за ту класувозила. Основна маса возила је око4.100 kg, а борбена маса око 5.300.Капацитет носивости терета омогућаватранспорт осам опремљених војника,муницијског комплета и индивидуалногкомплета возила (алата и прибора) или

одговарајући терет материјала до 1.200килограма.

Оклоп је профилисан саизраженијим косинама напред, а мањимна бочним странама и позади. Кабинаима двоја бочна врата (лево и десно) саправоуглим осматрачким прозорима одпанцирног стакла, отпорних настрељачку ватру, као и основни оклоп.Врата се лако отварају помоћним уре-ђајем. Посадни простор има двoja бочнаи једно задње прозорско окно. Свапрозорска стакла супанцирна и она, такође,пружају балистичкузаштиту као и основниоклоп. Позади суједнокрилна врата заулазак-излазак посаде. Накрову је уграђена турелаМ86 са кружним постољемза митраљез 7,62×54 mmМ86, којим рукује један одстрелаца, стојећи исподмитраљеза.

Погонски агрегат једизел мотор снаге 92 kW

при 3.600 оb/min и обртним моментомод 285 Nm/1.800 ob/min, што нудивучну снагу око 17 kW/t, чиме сеомогућује постизање путне брзине до110 km/h, са просечном теренскомбрзином од око 45 km/h. Опционо, назахтев купца, снага мотора може дабуде повећана до 140 kW. Аутономијавозила на путу је око 550–600километара. Трансмисија је механичка

са петостепеним мењачем предњег идва степена задњег хода. Поседује идвостепени редуктор. У овој фазиразвоја ходни део има круте осовине, аако буде захтев корисника, планира сеувођење независног система вешања.

Укупна маса возила захтевала јеточкове са пнеуматицима широкогпрофила (285/75R16), с варијантом run-flat, уграђеним улошцима радиотпорности на пенетрацију пројектиластрељачког наоружања. С таквим

15. септембар 2014.4

Поглед одоздо позади

погонским и ходним системомомогућено је ефикасно кретање понеравном, каменитом, песковитом илирасквашеном земљишту и могућностсавлађивања препрека: вертикални зиддо 0,5 m, ров ширине до 0,6 m, успон до45 %, бочни нагиб до 30 % и радијусзаокрета до девет метара. Возилорасполаже са предњим електричнимвитлом за извлачење других возила илиза самоизвлачење (сајла дужине око 15метара), а позади је кука за вучу. Набочним странама возила, унутар оклопа,налазе се по један сандук за алат ирезервне делове.

Опрема Опрема основне варијанте

богатија је од стандардне за ту класувозила, јер је на функционални моделвећ уграђено следеће: ефикасан клима-уређај, који одговара географским иклиматским условима потенцијалних

корисника; напредна GPS навигација,подржана робусним рачунаром имонитором од седам инча на Windousплатформи, са прикључцима за радио-комуникацију са сервером (односновишом командом); две колор камере саширокоугаоном оптиком (око 180 сте-пени) постављене на крову возиланапред и позади, које возачуомогућавају вожњу за случај да су

панцирна стакла оштећена, илипокривена панцирним заштитнимплочама.

Са уграђеним системима камера инавигације обезбеђује се добрапрегледност из возила у кружномсектору, а са опционо уграђеномтермалном камером и у ноћнимусловима, што је нарочито важно заваријанту извиђачко-осматрачког икомандног возила.

Kомпанија JOMIL (која финансирапројекат развоја возила) планирапродају возила заинтересованимземљама Африке. Очекује се да у 2015.години буде формализована сарадња спрвим купцима, те се развој настављаизрадом пробне партије возила. Ипак, ибез тог аранжмана за познатог страногкупца, таква врста возила, врлоактуелна у многим армијама у свету,могла би да буде занимљива и за Војскуи МУП Србије (који иначе касне самодернизацијом опреме и борбених

5

9933

Посада..................................................2+(6 до 8) војникаДимензије:– дужина............................................................4.950 mm– ширина............................................................2.060 mm– висина............................................................. 2.020 mm– клиренс...............................................................260 mm– међуосовински размак..................................2.760 mmМаса возила........................основна 4,1 t, борбена 5,3 tКапацитет носивости.................................................1,2tПерформансе:– максимална брзина........................................110 km/h– просечна теренска брзина..............................45 km/h– аутономија................................................550 – 600 kmСавлађује препреке:– успон........................................................................45%– нагиб........................................................................30%– ров........................................................................0,55 m– вертикални зид......................................................0,5 m– радијус заокрета......................................................9 mМотор...................................Diesel 92 kW/3.600 ob/min Мењач...................................... 5+2 stepena (механички)Редуктор........................................................ двостепениДимензије точкова.......................285/75R16 (run – flat)Формула погона......... 2×4 и 4×4 (зависно од потребе)

ТАКТИЧКО-ТЕХНИЧКИ ПОДАЦИ

Основни модел возила подознаком M1A1 има три верзије:возило за транспорт трупа, командновозило и санитетско возило.Митраљез 7,62 mm × 54R M86постављен је на турелу изнад срединекрова, која је већ примењена наполицијском возилу BOV M86.Покретање туреле је мануелно, аокидање митраљеза електрично. Задејство дању нишанџија има оптичкиколиматор, а за дејство ноћу, поредстандардног фара, може да се уградии специјални фар са разним опцијамарешења. Уместо митраљеза 7,62 mm×54Rпо захтеву, може да се угради тешкимитраљез 12,7×108 mm M87, који јепримењен и на више типова оклопнихборбених возила Војске Србије.

Базно возило „Palanca Negra”M1A1 у класи је лаких ОБВ инамењено је за више оперативнихмисија – учешће у мировним снагамаУН и ОАЈ, обезбеђење војник колонаод заседа, терористичких илипобуњеничких група, али иполицијске мисије у сузбијању

ВЕРЗИЈЕ

масовних нереда и рушилачкихдемонстрација опасних по безбедностграђана. Базна конструкција омогућавауградњу више врста наоружања, такода то возило може да будеперспективно: као возило занепосредну ватрену подршку, за ПОБ,као специјална осматрачка станица иливозило за електронско извиђање навећем простору, и за друге задатке.

Возило за непосредну ватренуподршку – M1A2 наоружано јеаутоматским бацачем граната М93калибра 30 mm, намењеног занеутралисање живе силе непријатељана отвореном простору и у заклонима,на даљинама до 1.700 m, као и дејствопо лако оклопљеним борбенимвозилима на даљинама до 1.000 метара.

Противоклопно возило – M1A3биће наоружано са два шинскаусмерача за ПОВР типa „маљутка-2T”9M14M/P (побољшане „маљутке”пробијају 800 mm RHA оклопа иза ЕРО).Лансирање ракета је на даљинама од500 до 3.000 m, са брзином лета од 120m/s. Вођење је класично за ту врсту

пројектила (базно, помоћу „тритачке” или полуаутоматски системвођења, помоћу „две тачке”). Уместо„маљутки” може да се примени и некидруги савременији ракетни систем.

Извиђачко патролно возило –M1A4 предвиђено је да обављафункције осматрања и извиђања уграничном појасу, а опремљено јепанорамским телескопским постољемна коме се налазе: гониометар саласерским даљиномером (домет 20 ки-лометара), CCD камера, термалнакамера, радар за земаљскоосматрање (10–20 километарадаљине) и интегрисани командно-информациони систем КИС (BMS) увозилу.

Полицијско возило – M1A5примарно је намењено за специјалнејединице полиције и жандармерије,или специјалне јединице војске, аопремљено је лансерима БДК илидимним бомбама са сузавцем. Удаљем процесу развоја могао би и дасе угради и водени топ (шмрка).

15. септембар 2014.

7

9933возила точкаша), па и за државе спростора некадашње СФРЈ.

Предстоји интерно испитивањефункционалног модела основне верзијевозила, како би се провериле полазнетактичко-техничке карактеристике.

Када возило крене у серијскупроизводњу, могућа су даљаунапређења и не треба их одбацити,

КАМЕРЕ, СОФТВЕРИ И РАЧУНАРИ

Комплекс камера, софтвера ирачунара садржи најпре две CCDкамере, напред и позади, са сочивимакоја покривају по 180 степени видногпоља, а температурни опсег рада је од–30 до +60ºC. Камере су водоотпорне,стандард IP65, а имају и стандард DINEN 50155, за уградњу у возила. Укућишту камере смештена јемеморијска картица 4 Gb у коју сеснима видео са обе камере. Видео семоже преузети на рачунару, који јемонтиран у возилу, а на њему може дасе прегледа и видео-слика. Камереимају и додатни део (POE), који путеммрежног кабла напаја камере електронапоном из возила.

Рачунар монтиран у возило саекраном од седам инча, активан надодир, има процесор intel atom, раднитакт 1,1 Gigaherca. У себи има модем запримање GPS сигнала, 3G мреже, Wifiinternet, Blutut modem. Рачунар јенамењен за употребу у возилима.

Апликација инсталирана нарачунару олакшава употребу камера иGPS програма за навигацију. Корисник,после покретања рачунара, мора дапокрене „azimuth” апликацију, кoja сеактивира додиром на иконицу на екранурачунара. Притиском на функцијскитастер F1 омогућен је поглед на камерукоја је постављена на предњој странивозила. Тастер F2 омогућава поглед на

камеру која је постављена на задњојстрани возила, а F3 тастер активираGPS софтвер за навигацију возила.Тастер F6 прекида рад свих претходнихакција и искључује „azimuth”апликацију. За поновно активирањепотребно је поновити цео процес.

иако она, неретко, повећавају цену. Например, неколико пушкарница саприборима за одвод барутних гасова иприхват чаура личног наоружања,доградња оклопне заштите (пасивне)применом нових материјала илимонтажом решеткастог (оградног)оклопа, модификације степеника(газишта), блатобрана и другихдетаља.

Све што је у досадашњем развојуостварено на возилу „црна дивокоза”представља озбиљан помак напред. ƒ

Милосав Ц. ЂОРЂЕВИЋ

Прича o настанку тенка„абрамс” почиње паникомкоју су на Западу изазвалисовјетски тенкови, првен-ствено Т-62 и Т-64, да би

достигла врхунац појавом Т-72, који јепо мишљењу америчких и западнихстручњака био краљ бојног поља. Поја-ва топа са глатком цеви калибра 125 mmи поткалибарним пројектилом на Т-62,потом технолошки скок и појава ауто-матског пуњача на Т-64, што је водилосмањењу посаде на три члана, и на кра-

15. септембар 2014.8

Показало се да „абрамс” и даље има завиднуелектронику, веома добру опрему, али је дошло времеда трпи ударце своје раније сасвим незаслужене славе.Што је важније, „абрамс” се никада није срео на бојномпољу са својим савременим такмацима – од рускогТ-90СЕ, преко кинеског Тајп-99, па чак ни са Т-72, осим1990. године са бледом ирачком копијом Т-72. Данассу од 140 тенкова, које су Ирачани купилиод Американаца, према подацима „Џејнса”, милитантнипобуњеници ISIS-а оштетили или уништили28 ирачких „абрамса”.

КРИТИКЕ ПОСЛЕПОХВАЛА

9933ју стандардно робусни тенк Т-72 са на-предним системима и великим могућно-стима за унапређења (садашњи Т-90 на-следник је Т-72), ставили су до знања дасу тенкови са олученом цеви 105 mm и(углавном) са бензинским моторима, да-лека прошлост, те да Запад нема ни при-ближно сличан тенк.

Совјетска предност у тенковскомтопу и механизмима огледала се у немо-ћи Запада да пружи јединствени одго-вор. Неславно је пропао пројекат којито покушао – МВТ-70, због невероватновисоке цене и комплексности. Америч-ки и немачки стручњаци направили сузаиста вредну комбинацију, али која јед-ноставно није била за реалну употребу.Тада су се разишли – Немци су одлучи-ли да стечена искуства реализују у но-вом тенку „леопард-2” и позвали Амери-канце да им се прикључе, али су ови тоодбили, сигурни у своју технолошку над-моћ. За разлику од Немаца, Американ-ци су желели да имају сасвим ново вози-ло са решењима која ће совјетски исветски конструктори моћи да надмашетек после неколико деценија.

Нов оклопФилозофија новог тенка, који је до-

био ознаку М-1 „абрамс”, била је да сествори изразито отпорно возило са до-брим топом и изузетним оклопом, којеће моћи да преживи совјетске поткали-барне пројектиле 125 mm у масовнимтенковским борбама (које су предвиђа-ли генерали у Пентагону).

У то време у САД главни борбенитенк био је М-60, и његове верзије. Са-свим солидан оклопњак који је имао до-бар топ 105 mm и оклоп, а и савременуелектронску опрему. Американци су же-лели нешто ново, што ће својом појавомпрестати да прати диктат совјетскихтенкова. Основна идеја био је новоклоп. И заиста, изабрана је комбина-ција савременог оклопа на бази британ-ског „Чобхам” вишеслојног оклопа. Онје изразито отпоран на поткалибарнепројектиле, који су у милионима приме-рака били израђени за совјетске тенко-ве Т серије. Састоји се од више слојевачелика, керамике, пластичних материја

и кевлара, захваљујући којима апсорбу-је удар пројектила и смањује њиховупробојност. Помоћу нагнутог оклопачак и одбија противников пројектил.

Верзија М-1А1 добила је и уметкеод осиромашеног уранијума на челу ку-поле и чеоном делу тела тенка. Чеонидео тенка изузетно је добро обликован.Практично не постоји чеона плоча јер јестављена под великим углом. По томе сеовај тенк разликује од класичне концеп-ције градње тела тенка. Следећа одликаје изразито велика купола, која заузимачак око 50 одсто силуете тенка. Рачуна-ло се да је најсигурније да прими ударацу куполу, која је ојачана и може да га из-држи.

Друга особина је повећање прежи-вљавања тенка на бојишту. Највећа опа-сност по тенк прети од експлозије вла-ститог бојевог комплета. Небројено ве-лике количине ручних и лаких преноснихсредстава противоклопне борбе, од сва-ког тенка чине циљ. Не морају да га сво-јим дејством униште, али могу да изазо-ву пожар и запале муницију унутар тен-ка – што значи сигурно уништење. Аме-риканци су направили аутоматски си-стем за гашење пожара, али и увели јошједну новину – муницију су изместили изтела тенка у задњи део куполе, у посеб-не нише, одакле их пунилац вади и ста-вља у топ. На крову куполе, изнад тих ни-ша, налазе се врата која примарно слу-же за пуњење тенка муницијом. У случа-ју удара кумулативног пројектила илиако ватра захвати муницију и дође доексплозије, та врата одмах лете у ваздух,пуштајући ударни талас експлозије да

изађе ван возила и тако да шансу посадиза преживљавање.

У „абрамс” је уграђен нов системпогона. Наиме, тенк са свим системи-ма тежи више од 62 тоне, што је пре-више за савременог оклопњака. Затосу Американци одлучили да му подарепокретљивост гасном турбином, снагеод (за оно време) чак 1.500 КС или1.120 киловата.

Прва верзија имала је топ 105 mm,што је било далеко слабије од совјет-ских тенкова серије Т. Тај топ се задр-жао дуги у употреби, иако је био Ахи-лова пета тенка, све до верзије М-1А1.Тек 1985. године добија изузетно до-бар глаткоцевни топ калибра 120 ми-лиметара.

Изразиту премоћ „абрамсу” давалису савремени системи за нишањење исистеми термовизије. Те новине уследи-ле су након искустава из Вијетнама.Американци су зато израдили системуправљања ПА митраљезом из унутра-шњости тенка, тако да командир и за-меник командира преко ТВ камера видеоколину тенка и из унутрашњости кон-тролишу 360 степени око возила са сво-јим поузданим 12,7 mm М2 Браунинг MaDuse митраљезом.

Од када је почео да се производи(1979.), „абрамс” није имао прилику дана бојном пољу покаже своје моћне ка-рактеристике. Сем тога, био је веомаскуп, а Американци невољни да га ухладном рату продају неком ко би гапрепродао Совјетима. Поред тога, биоје прилично компликован за производ-њу и за одржавање, посебно његова га-сна турбина.

Модел М1А1

Ратна применаКада је 1990. године избио Први

заливски рат, коалиционе трупе подвођством САД истискују Ирак из окупи-раног Кувајта и тенк М-1, и нова верзи-ја М1А1, сукобљава се са тенковима со-вјетске производње. Они старије гене-рације, попут Т-55 и Т-62, изузетно сулако савладани, а онда је на рад дошаои главни циљ – Т-72 – разлог настанкакомплексног и скупог М1 „абрамс”.

Ирачани су имали нешто оригинал-них тенкова и одређен број сопственеверзије Т-72. На бојном пољу претрпе-ли су жестоке губитке. Насловне стра-не свих светских новина биле су пре-кривене олупинама Т-72, као трофејногдоказа супериорности америчког оруж-ја над совјетским. Новински и телеви-зијски чланци говорили су о минимал-ним губицима америчких оружаних сна-га и брдима олупина ирачких тенковасовјетске производње.

Убрзо, нестао је и главни неприја-тељ – СССР. Потом су уследили разнилокални ратови, посебно Први рат у Че-ченији, који је показао наново олупинесовјетске/руске војне технике. Ондадолази до Другог заливског рата и брзепобеде САД над Ираком, па до дугого-дишње окупације Ирака. Овог пута,звезда бојног поља била је нова верзија„абрамса” – М-1А2 – са савременијимелектронским системима, усавршенимнишанима и бољим уранијумским окло-пом.

Међутим, од 2003. године, када сепојавио интернет, уследио је слободан

проток информација преко целе земаљ-ске кугле и почела су да се постављајупитања о квалитету тог америчког тен-ка. Први пут су виђене слике запаљених„абрамса” – неки су горели, други ималивидљиве рупе на боковима, телу и купо-ли. Интернетом су кружиле и слике сапогоцима у мотор тенка са задње стра-не возила.

Објашњавано је да је реч „углав-ном о лакшим оштећењима тенка, којису након успешне евакуације посаде,уништени пријатељском ватром другихтенкова, како не би пали у руке неприја-тељу”. Како је рат трајао, почели су дасе појављују и подаци и прве потврде отоме да су „абрамсе” онеспособљавалиРПГ-7 бацачи – директним погоцима умотор, али не и у оклоп.

Детаљне анализеУскоро почињу и прве реалне ана-

лизе „абрамса”. Узевши само техничкеподатке, који су неоспорни, дошло се добројних, нимало ласкавих резултата.Маса тенка је са сваком новом верзијомповећавала – од почетних 60 t до сада-

шње верзије М-1А2, која има око 70 то-на. То је превише за стандардни тран-спорт у источној Европи, јер ниједанмост на мањој реци не може да издржи70 тона.

Неславно је прошла и аустралијсканаруџбина, када су схватили да за тран-спорт својих „абрамса” не само да не-мају вагоне него ни пруге и мостове, ко-ји могу да издрже композицију натова-рену тим тенковима. Уз то, онеспосо-бљени „абрамс” је због његове нечуве-не тежине немогуће померити, осимспецијалном дизалицом. Због доброгоклопа изгубио је на проходности и ма-неварбилности – изван асфалтног путатоне у земљу, а тешко се или готово ни-како креће по блату.

С временом му се смањивала и ау-тономије кретања – са почетних 500 kmдо невероватно малих 390 km на верзи-ји А2. Руски такмац Т-90 има аутономи-ју од 500 до 700 километара.

Очит је и недостатак експлозивнемуниције на топу 120 милиметара.„Абрамс” је искључиво пројектован дасе сукобљава са тенковима Т-72, а за то

му није била по-требна тренутно-фугасна муниција.Показало се да јеготово немоћан уурбаним борбамасамо са поткалибар-ним пројектилом.Године 2003. кори-шћени су картечнипројектили по не-пријатељској живојсили, али још немастандардне фугаснегранате. „Абрамс”може да користи са-мо 40 пројектила,што поткалибарних,што кумулативних,а савремени тенко-ви, посебно руски,имају и противо-клопне ласерски во-ђене ракете, којеиспаљују из цевитенка. Домет им је

15. септембар 2014.10

Слике које круже Интернетом(на фотографијама десно) показују дасу ирачки „абрамси” имали онеспосо-бљавајуће поготке чак и у чеоном де-лу куполе – тамо где заиста не сме даих буде. Искрено, мало тих погодакаје потпуно уништило тенк, али су сва-како пробили оклоп и оштетили вози-ло, па их је посада напустила. Све на-пуштене и онеспособљене тенковезапленили су побуњеници ISIS-а.

НАПУШТЕНИ И ЗАПЛЕЊЕНИ

до 4.000 метара, што је двоструко вишеод домета „абрамсовог” топа.

Гасна турбина показала се компли-кованом, осетљивом и надасве непо-требном, јер је немачки савремени и из-разито успешни тенк „леопард-2” – не-мачко виђење исте концепције, саврше-но успешан са дизел-мотором исте сна-ге, а лакше се одржава и може се натан-ковати горивом на свакој бензинскојстаници. Уз то, директан погодак, чак имањег калибра 20–30 mm у моторнидео, онеспособљава возило. Но, на свето може се и зажмурити ако се узме уобзир оно по чему је „абрамс” чувен –најбоља оклопна заштита на свету.

ИскустваАмериканци су током деценије вој-

ног присуства у Ирака тврдили да је„абрамс” једино осетљив на минско-екс-плозивна средства – експлозив у кани-стерима стављен поред пута у великимколичинама, та да једино масовна екс-плозија 50–100 kg ТНТ може да оштетитај тенк. Било је и тврдњи да је оклоп„абрамса” могуће пробити не само са-временим већ и старијим ПО средстви-ма, али су такве приче одмах одбацилисветски стручњаци. Онда је јуна ове го-дине дошло до праве експлозије – свет-ски реномирана издавачка кућа „Џејнс”(Janes) објавила је чланак који је као ле-дена вода погодио све поборнике тогтенка. Наиме, нагла офанзива ислами-стичког покрета ISIS (Исламске државеИрак и Левант), њихов незадржив походна Ирак, довео је до расула ирачке вој-

ске и до коначног пада маски. Према по-дацима „Џејнса”, милитантни побуње-ници ISIS-а оштетили су или уништили 28ирачких „абрамса”. Први пут је потврђе-но да су уништавани противоклопним ра-кетним системима.

Појавиле су се и слике напуштенихирачких „абрамса” или тих тенкова за-хваћених ватром. Да ситуација буде гора,побуњеници су заробили доста возила.

Најгоре је тек следило – „Џејнс” на-води да су тенкови онеспособљавани несамо противоклопним ракетама већ иручним преносним ПО системима. Чак јеи наведено који су то системи. На првомместу је совјетски систем 9К111 „кор-нет”, старије генерације, са релативнослабијим дометом и једном кумулатив-ном главом, који не може да пробије са-времене реактивне оклопе, али судећипрема подацима „Џејнса”, пробија„абрамсов” оклоп.

Следи преносни систем РПГ-7, закоји се и раније тврдило да може да про-бије бочни оклоп „абрамса”, а иначе јекласични ПО систем широко распро-страњен у свету за који се тврди да неможе да онеспособи руски Т-90 (на тестује показано да Т-90 није онеспособљенни са три поготка).

Затим се наводи М-79 „оса”, југо-словенске производње, калибра 90 mm,којом су управо САД, преко балканскихсавезника, опремиле сиријске анти-Аса-дове побуњенике, а које су дошао доИрака и почео ту да се користе.

Додуше, „Џејнс” наводи да тенкови,које су Ирачани купили од Американаца

(140 комада), немају плоче од осирома-шеног уранијума. Међутим, будимо ис-крени до краја – те плоче се ионако нала-зе само у чеоном оклопу тенка, па нијевелика разлика има ли их или нема.

Показало се да „абрамс” и даљеима завидну електронику, веома добруопрему, али је дошло време да трпиударце своје раније сасвим незаслуже-не славе. Што је важније, „абрамс” сеникада није срео на бојном пољу са сво-јим савременим такмацима – од рускогТ-90СЕ, преко кинеског Тајп-99, па чакни са Т-72, осим 1990. години са ирач-ком копијом Т-72, али са веома слабијомопремом и изразито слабијим оклопом.Наиме, Ирачани никада нису освојилитехнологију ваљаног челика, већ су има-ли стандардни варени панцирни челик,попут тенкова из Другог светског рата.Све то, у комбинацији са лошом обукомтенкиста, донело незаслужену предност„абрамсу”.

Људи кажу да су оружја онаква ка-кви су им имена. Пример за то су тенко-ви „патон”, „шерман”, „леклерк”, „че-ленџер” (изазивач)... Па и ИС-3 „ЈосифСтаљин”, који је ових дана скинут са по-стамента. Креснут му је мотор и послату борбу на страни антикијевских снага –као да није 70 година стајао на киши.„Абрамс” је добио име по познатом ге-нералу из Другог светског рата, који сепосле није прославио као начелник ге-нералштаба у Вијетнамском рату. Нај-пре слава, а онда критике. Баш као штоје било са „абрамсом”. ƒ

Александар КИШ

11

Појавила се вест да су на НАТОвежбама одржаним у Немачкој поса-де румунских тенкова ТР-85 „бизо-нул” (бизон) успеле да, у симулиранимборбама на полигону, „униште” осамод 11 америчких тенкова М-1А2„абрамс”! Румунски тенк (на фотогра-фији) верзија је старог совјетског Т-55,наоружаног топом од 100 mm, коју суРумуни знатно унапредили.

ДУЕЛ НА ПОЛИГОНУ Румунски тенк ТР-85

9933

Основно противподморнич-ко средство које рускеподморнице данас испаљу-ју из торпедних цеви 650милиметара јесте систем

ракета-торпедо РПК-7 „ветер”. Поредтих, руске подморнице имају и стандард-не торпедне цеви од 533 mm, као и дру-ге светске морнарице. Међутим, преманеким анализама, руска торпеда, због

низа погрешних одлука у совјетској ерии недостатка средстава у каснијој фази,знатно заостају за торпедима другихморнарица. „Рак-рана” је развој ефика-сног система жичног навођења, којиобезбеђује комуникацију торпеда са бро-дом, односно довођење торпеда у рејонциља и филтрацију акустичних мамацапротивника. Иако и руска торпеда имајусистем жичног навођења у рејон циља,

он обезбеђује поузда-ну контролу поједи-начног торпеда и тосамо по хоризонтали,уз знатно ограничењеманевара, које под-морница може да из-води при томе. С дру-ге стране, остали си-стеми обезбеђују чи-тав низ модова напа-да, са контролом ви-ше торпеда у истовреме, управљање ипо дубини, употребухидролошких каракте-ристика за прикриве-ни напад, интензивноманеврисање подмор-нице.. . (умбиличнаконтрола).

Торпеда из со-вјетске ере одликова-

ла су се и релативно кратким веком упо-требе, посебно електрична, након чегаје капацитет батерија нагло опадао. Ко-начно, ниво буке електричних торпеданије био на нивоу конкурената. Управосу те потешкоће узроковале знатноослањање руских подморничких снагана средства ракета-торпедо, које тајпроблем заобилазе уградњом мањегпротивподморничког торпеда на раке-ту, чиме се знатно брже постиже већидомет, уз одређене недостатке.

Руска торпедаДанас најбоља торпеда која користе

руске подморнице и површински бродо-ви јесу УСЕТ-80 и УГСТ, оба 533 милиме-тара. УСЕТ-80 је електрични торпедо сасребрно-цинк батеријама, претежнопротивбродске намене. Домет је до 20километара, а брзина 40–50 чворова. Си-стем за навођење је активни-пасивниакустични типа „керамика”, развијен набази оног са торпеда МПТ-1 (копија Мк46), што је ниво технологије из шездесе-тих година. Иако је тај торпедо послед-

15. септембар 2014.12

ИСТОЧНИ И ДАЛЕКОИСТ

Руси имају импресиван арсенал лаких противподморничких торпеда. Међутим, основна специфичност је да се она лансирају превасходно са авиона, хеликоптера или система ракета-торпедо, а не и већине бродова, од којих највећи број користитешка торпеда 533 mm * Примарни торпедо који ће носити новији бродови биће калибра 324 mm, подознаком МПТ-1 „колибри”, те унапређене верзије МПТ-1М и УМ * Кинеска торпеда су углавном базиранана иностраним решењима, с појединим домаћим специфичностима

Руско торпедо УГСТ

њи „изданак” серије електричних торпе-да, било је много проблема са акустич-ним системом за самонавођење, нарочи-то у плитким морима, посебно у Балтич-ком, где постоји низ проблема везанихза простирање и одбијање звука од плит-ког дна.

Вероватно је, као жеља да се решедугорочни проблеми са електричнимторпедима, где треба придодати и висо-ку цену, започео развој универзалногторпеда УГСТ. То је торпедо погоњеноводоник-амонијум перхлоратом, чијипродукти покрећу аксијални клипни пне-уматски мотор с нагнутом плочом, попутамеричких Мк 46 и Мк 48. Није искључе-но да су у њега преточена искуства са ла-ких торпеда МПТ-1 (копија Мк 46). Наво-ђење је жично и акустично активно-па-сивно, с резервним опробаним рускимсистемом праћењем таласа брода. Нај-већи домет је 40 km, а највећа брзина 50чворова, што му даје најбоље перфор-мансе међу руским торпедима. Бојеваглава има масу 200 kg, као и УСЕТ-80.

Руси имају импресиван арсенал ла-ких противподморничких торпеда. Ме-ђутим, основна специфичност је да сеона лансирају превасходно са авиона, хе-ликоптера или система ракета-торпедо,а не и већине бродова, од којих највећиброј користи тешка торпеда 533 мили-метара. У последње време све више по-вршинских бродова користи торпеднецеви за испаљивање система ракета-тор-педо РПК-2 Вьюга. Тек последње класеруских површинских бродова, попутфрегата Класе „Адмирал Горшков” (Про-јекат 22350) и корвета Класе „Стере-гущий” (Пројекат 2038.0 и 20385), следепринцип коришћења лаких торпеда саповршинских бродова, превасходно збогвишеструког смањене масе и задржава-ња борбеног комплета, уз избегавањенарушавања стабилности брода и обез-беђење могућности ношења и другог на-оружања и сензора.

Примарни торпедо који ће носитиновији бродови биће калибра 324 mm,под ознаком МПТ-1 „колибри”, те уна-пређене верзије МПТ-1М и УМ. Прваторпеда, МПТ-1 била су копија америч-ких Мк 46 Mod.0, добијених из Вијетна-ма или Кубе средином седамдесетих го-дина. Погон је обезбеђен аксијалнимклипним пнеуматским мотором са нагну-том плочом, погоњеним продуктима са-горевања водоник-амонијум перхлората.Домет је осам километара, а највећа бр-зина 45 чворова. Касније варијанте имајуунапређене перформансе, пре свега у си-стему навођења и домету који је дости-гао 10,5 километара. Поред бродова,торпеда „колибри” се користе и са хели-коптера и авиона, а варијанта МПТ-1МЕу оквиру система ракета-торпедо 91РЕ2,а МПТ-1УЕ у оквиру РПК-7. Нови бродо-ви носиће још једно оружје, јединственоу свету – противторпедни торпедо систе-ма „пакет-НК”. Суштина је у употреби ла-

ког торпеда, развијеног тако да се мо-же користити из истих лансера као и„колибри”.

Примарно наоружање противпод-морничких авиона, хеликоптера и разли-читих система ракета-торпедо јесте тор-педо УМГТ-1. Калибар је 400 mm, а погонје електрични са бакарно-магнезијум-ском батеријом. Домет од осам киломе-тара, уз брзину од 45 чворова и активно-пасивно акустичко вођење, ставља га уред са неким од водећих лаких торпедана западу.

Поред тога, Руси имају и такозванеподводне ракете, тачније суперкавита-циона торпеда ВА-111 „шквал”. То сред-ство користи продукте сагоревања керо-зина у водоник-пероксиду. Међутим,продукти сагоревања усмеравају се ипрема напред (у страну) и назад. Они пр-ви стварају гасни „мехур” око торпеда,тако да површину торпеда не додирујевода, знатно смањујући отпор кретања,а они усмерени назад покрећу торпедобрзином већом од 200 чворова, до даљи-не од седам километара. Та варијанта,која је уведена 1977. године, није имала

13

ОЧНИ ПРОЈЕКТИ

ТЕШКА ТОРПЕДА

9933

систем за навођење, међу-тим, верзија „шквал 2”, пре-ма неким подацима, има по-већан домет на 11-15 km, каои терминално навођење.Мада, бар за сада, није по-знато који је тип навођењаили самонавођења кори-шћен, с обзиром на то дагас, који напушта тело тор-педа, ствара значајан шуми спречава ефикасну упо-требу акустичног система.

Према неким подацима,торпедо у терминалној фазиуспорава, кавитација се пре-кида и стварају се услови заакустичко самонавођење.Бојева глава има масу од 200kg, а у раној фази била је до-ступна и нуклеарна бојеваглава. Данас се таквим типомторпеда баве многе земље,али је, према неким рускимподацима, ефикасност тихсредстава далеко испод оче-киваног и сигурно испод са-времених торпеда. Иран је2006. увео у употребу копију„шквала” под називом Hoot.

Кинеска решењаКинеска торпеда су углавном бази-

рана на иностраним решењима, с поје-диним домаћим специфичностима. Yu-6је први торпедо који прати савременетенденције израде универзалних, уместоспецијализованих торпеда. Према кон-цепцији и већини решења, укључујућиреактивни погон и акустични активни ипасивни систем самонавођења, врло јеблизак америчком Мк48. Није искључе-но да су кинески стручњаци преузели тарешења с лаког торпеда Мк46, али слич-но као код руског УГСТ, прилагодили „ве-ћем паковању”. У неким изворима, наво-ди се да је највећа брзина изнад 65 чво-рова, а максимални домет већи од 45 ки-лометар.

Торпедо Yu-8 је електрични панданYu-6. Још једна специфичност јесте пот-пуно нови тип бојеве главе, за који сетврди да је дело кинеских стручњака.Нова бојева глава садржи натријум-хи-дрид, који реагује са сланом водом, осло-бађајући водоник и велику количину то-плоте, односно температуру од око2.000 степени Целзијуса. Та је темпера-тура довољна да истопи челични трупброда и изазове велика оштећења.

Постоје два типа лаких кинескихторпеда: Yu-7 и ET52. Yu-7 је торпедо ко-је представља копију реактивног аме-ричког Мк46 Мод. 2. Кинески званични-ци су дошли до неколико торпеда Мк46.Мод. 1 у Јужнокинеском мору. Иако супрва тестирања новог торпеда изврше-на крајем осамдесетих година, великапомоћ била је набавка лиценце за Мк46Мод. 2 1985. године. Коначно, крајем де-ведесетих година, започела је серијскапроизводња торпеда Yu-7.

Поред тога, кинески званичницибили су заинтересовани и за лака елек-трична торпеда, те су 1987. из Италијенабавили А244. Тај торпедо, модифико-ван неким решењима са Мк46, добио јеознаку ЕТ52. Иако су им масе исте (235килограма), маса бојеве главе Yu-7 је ве-ћа (44 наспрам 34 kg), а већи су и домет ибрзина. Једини недостатак јесте већа бу-ка реактивног торпеда. ƒ

(Наставак у идућем броју)Др Себастиан БАЛОШ

15. септембар 2014.

ЛАКА ТОРПЕДА

Торпедо ВА - 111 „шквал”

Америка ће у наредној фискалној години (2015) за развојнепрограме ратног ваздухопловства издвојити 109,3 мили-

јарде долара. Планом су предвиђени: развој бомбардера ду-гог долета LRS-B, производња летећег танкера Boeing KC-56APegasus, набавка ловаца пете генерације Lockheed Martin F-35ALightening II (Joint Strike Fighter) и производња авио-мотора но-ве генерације. Усвојеним програмом предвиђена је и заменаизвиђачких авиона U-2 са беспилотним извиђачким авионимаNorthrop Grumman RQ-4 Global Hawk, као и повлачење из опе-ративне употребе јуришних авиона за подршку копнене вој-ске Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II. ƒ

15

НОВИ РАЗВОЈНИ ПРОГРАМИ ПЕНТАГОНА

КРЕЋЕ ПРОИЗВОДЊА ТЕРМИНАТОРА

После успешног договора о формирањузаједничког предузећа између руског

„Уралвагонзавода” и казахстанског„Kazahastan Engeenering”, почиње производ-ња борбеног возила за подршку тенковаБМПТ „рамка-99”, названог „терминатор”.Руски партнер производиће борбене модулеи резервни алат, док ће Казахстанци израђи-вати шасију. Ново возило ће се од почетка иду-ће године склапати у Казахстану. ƒ

ХРВАТСКА КУПУЈЕ НЕМАЧКЕ ХАУБИЦЕ

Хрватска је за набавку новог наоружања ивозила за потребе своје војске планирала

да у наредне две године издвоји 275 милионакуна. Почетком априла ове године, захваљују-ћи америчкој донацији, Хрватска је добила 30возила Navstar Мaxx Рro Dash, а очекује се још200 возила MRAV (Mine Resistanc AmbushProtected) у четири верзије. Највећу пажњувојних стручњака изазвала је одлука хрватскевладе да у наредних неколико година купи 18немачких самоходних хаубица PzH 2000, за 26милиона евра (200 милиона куна). Те хаубицезамениће застареле самоходне и вучне хауби-це 122 mm руског порекла, а хрватска арти-љерија би њиховом набавком постала најмоћ-нија у региону. ƒ

Летећи танкер КС-56А Pegasus

Самоходна хаубица PzH 2000

9933

15. септембар 2014.16

ШКОРПИОН НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

После тачно педесет година од поја-ве аутомата „шкорпион вз. 61”, по-

зната чешка фабрика наоружања „Че-ска збројовка” из Ухерског Брода на тр-жиште је лансирала ново полуаутомат-ско оружје „шкорпион ево 3С1” (кали-бар 9×19 mm, дужина цеви 196 mm, ду-жина са склопљеним/расклопљенимкундаком 410/660 mm, капацитет окви-ра 20/30 метака, маса без оквира 2.450грама). Ново оружје намењено је пр-венствено снагама безбедности. ƒ

СЛОВАЧКА ИЗНАЈМЉУЈЕ ШВЕДСКЕ ГРИПЕНЕ

По угледу на Аустрију и Мађарску, и Словачкаће у периоду 2016–2017. године за потребе

свог ратног ваздухопловства изнајмити шведскеборбене авионе JAS-39 Gripen. Према подацимаМинистарства одбране, реч је о осам авиона којиће бити изнајмљени на период од 15 година. Ониће заменити све постојеће и дотрајале авионеМиГ-29 (осам летелица) и њихове варијантеМиГ-29 АС (6) и МиГ-29 УБС (2). ƒ

ПОЉСКА КУПУЈЕРАКЕТНЕ СИСТЕМЕ

F-35B ПРВИ ПУТ У ЕВРОПИ

После тринаест година од првогјавног појављивања, најскупљи

борбени авион у историји ваздухо-

пловства – амерички F-35B пете ге-нерације, јула ове године први путће бити приказан јавности у Европи

на годишњој смотри RIAT (RoyalInternational Air Tatoo), као и неколикодана касније на ваздухопловној изло-жби у Фарнбороу (Енглеска). ƒ

Ревизијом нацрта модернизацијеоружаних снага (2013–2022), Пољ-

ска ће, због ситуације у Украјини, заловце F-16, борбене хеликоптере ибеспилотне летелице убрзати набав-ку нових ракета ваздух–земља AGM-158 JASSM, домета 300 километара.Такође, купиће додатне количинеобалних противбродских ракетнихсистема Konsberg NSM (Naval StrikeMissile). ƒ

Чешки,мађарскии шведски „грипени”

9933

РУСИЈА ОБНАВЉАВАЗДУШНУ ФЛОТУ

ЕСТОНИЈА КУПУЈЕ БЕСПИЛОТНЕ ЛЕТЕЛИЦЕ

Као одговор на јачање војне моћи Русије, Естонија се прикљу-чила дванаесторици земаља НАТО и у периоду 2015–2016.

године од САД ће купити беспилотне извиђачке летелице РQ-4Global Hawk за шест милиона евра. Реч је о извиђачким авиони-ма за велике висине и дуготрајан лет са уграђеним сензорима заприкупљање обавештајних података, извиђање и осматрање. ƒ

НОВА PIRANHA III+

Швајцарски „Mowag” приказао јенови модел познатог возила

Piranha – Piranha III+(8×8) – који је не-знатно дужи од основног модела, а по-већана му је и маса с 22 на 27 тона. Нововозило добило је модуларни оклоп пред-виђен за уградњу на највећи моделPiranha V (10×10). Возило је опремљеноса Консберговом оружном станицомProtector M151 са митраљезом 50M2HB.Нови погонски агрегат је Катепиларовдизел мотор C13 од 520 КС. Снага мото-ра на точкове преноси се преко аутомат-ског мењача ZF ZHP902S. Максималнабрзина на путу је 110 km/h. Вешање јеконвенционално или хидропнеуматско.Ново возило има већи унутрашњи про-стор и снажнији електрични агрегат. ƒ

IVECO LMV НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Познати италијнски произвођач вози-ла „Iveco” представио је нови модел

лаког вишенаменског возила LMV, пове-ћане носивости за 50 одсто у односу наосновни модел. Маса возила увећана јеса 7,2 на 7,8 тона. Прва возила новог мо-дела купили су Норвежани, који су гаопремили са Консберговим митраљезом

12,7 mm, смештеним у топовској купо-ли. Возило је добило и нову заштитумотора, која га штити од дејства про-јектила већих калибара. За потребеиталијанске армије ново возило носиознаку LMV 1A. ƒ

Вести припремио Станислав АРСИЋ

Уоквиру програма наоружања до2020. године Русија ће у наред-

них пет година практично у потпу-ности да обнови ваздушну флотуавиона и хеликоптера. Прва испо-рука нових летелица предвиђена језа 2016. годину и њоме је обухваће-но 16 ловаца МиГ-29СМТ у вредно-сти од 16 милијарди рубаља (око430 милиона долара). Планом јепредвиђена континуирана испору-ка приближно 600 ловаца, ловацабомбардера Су-34, Су-35, ПАК-ФА(Т-50) и МиГ-35С, те јуришних авио-на Су-25СМ, затим војних тран-спортних авиона Ил-76МД-90А иоко 1.000 хеликоптера Ми-26, Ми-8МВТ, Ми-8АМТС, Ка-52 и Ми-28НМ. ƒ

Последњих десетак годинаактуелна тематика су, из-међу осталог, и „дронови”,односно беспилотне лете-лице, које имају не само

војну, већ и цивилну намену. Наиме, о

беспилотним летелицама, популарно на-званим „зујалице”, највише су објављи-вани садржаји у стручним и специјали-зованим часописима, а исто тако и умејнстрим литератури и дневним нови-нама. Уназад деценију, све чешће се на

светским изложбама авијације, аеро-митинзима и другим сличним манифе-стацијама, појављују бројни модели итипови беспилотних летелица. Тих из-ложби је све више, јер људска инова-тивност непрекидно проналази бројненамене и функционалност, коју имајусамо те врсте летелица.

НовитетиНовитети деценије су бројни – од

микродронова налик лептирима, коли-брима, шиш-мишевима, мољцима иимитације листа канадског јавора, дохибридних летелица. Код хибридне бес-пилотне летелице комбиновани су кла-сичан (хоризонтални) погон и способно-сти мултикоптерских мотора за верти-кално полетање. Ова врста беспилот-них летелица представљена је на изло-жби беспилотних система AUVSI 2014.

15. септембар 2014.18

ЗУЈАЛИЦЕ С НЕБА

У протеклој деценији технологија беспилотнихлетелица постала је део свакодневице – оне су постајале мање, опремљеније софистицираном технологијом, убојитије и вишенаменске * Од стандардних до хибридних дронова делинас подужи период * Новост су даљински контролисанелетелице за електронско ратовање, дронови којисе испаљују из подморнице под водом, модели којимане треба писта, са ваздушним јастуком за слетањена блатњав терен, воду или снег * Будућност доносимоделе за ратовање у 2020. години

Први пут приказано је неколико хи-бридних квадроротора, летелица на ко-јима су примењене технологије класич-них крилатих и новијих вишероторскихлетећих возила. Међу њима је компани-ја „Арктурус” представила хибридниквадрокоптер, назван „скок-15”(Arcturus Jump-15, а Hybrid QuadcopterUAV). За њега је речено да може поне-ти камеру уграђену у доњу страну тру-па. Може да остане у ваздуху до 12 ча-сова, захваљујући класичним крилима.„Скок-15” има уобичајен облик летели-це, код које су на крила учвршћена подва ротора, који остварују вертикалниузгон. Идуће године најављена је новаверзија која ће носити назив „скок-25”.

Таква решења, у ствари, модифи-кација изведена из летелице, додава-њем квадророторских мотора, предста-виле су и друге компаније. На исти на-чин из летелице „Sensintel SilverFox B4”,компаније „Латитуде инжињеринг”, до-бијен је хибридни квадрокоптер (Lati-tude the Hybrid Quadrotor concept). Спо-менута компанија представила је плат-форме HQ20 и HQ50. Њихове летне мо-гућности обезбеђују да НQ20 проведе уваздуху до пет сати са два килограма те-рета, а НQ50 може да лети 24 часа, но-сећи осам килограма терета. VTOL уз-летање омогућују четири ротора верти-кално постављена на површину крила, у„тандем конфигурацији”.

Са техничког аспекта хибриднебеспилотне летелице НQ имају могућ-ност вертикалног полетања и слетањадок главни мотори раде, чиме се смању-је сложена фаза, која би настала збоготпора ваздуха. Тај проблем се јављазбог отпора површине крила када се хи-бридна летелица диже и спушта верти-кално под углом од 90 степени.

У летелице је уграђен систем заГПС, који омогућава прецизно слетањена означено место, а могу понети и мно-гобројну другу опрему и инструменте.

Као основни погон таквих беспи-лотних летелица могу се користити бен-зински или електрични мотори, док суквадроротори уобичајено погоњениелектричним моторима. Компанија„Дронетеч беспилотне летелице”

(Dronetech UAV) из Тексаса приказалаје комбиновани бензински и електрич-ни погон. Летелица има масу 25килограма, од чега је 15 корисни терет.Има шест мотора. Главни мотор је сна-ге 2,5–3 КС, а ту је и помоћни електрич-ни за случај да главни мотор откаже, докће четири електромотора бити у ква-дрокоптерској конфигурацији.

Новитети указују на то да су хи-бридни квадроротори иновативна тех-ника, која примењује особине квадроро-тора да прецизно вертикално подигнулетелицу у ваздух и крилате површине,које омогућавају већу ефикасност лета,брзину и долет. Крилате површинеобезбеђују и лебдење у ваздушнимструјама, што смањује потрошњу гори-ва. Концепт омогућава развојним тимо-вима да пројектују беспилотну летелицукојој неће бити потребна писта за поле-тање и слетање, а моћи ће да се кори-сти у акцијама које захтевају већи долет,односно, како се стручно каже, имају„већу издржљивост у ваздуху”.

Стручњаци из те области сматрајуда хибридни квадрокоптери, комбинују-

19

Ова врста летелица никад нијебила бројнија, никад је није произво-дило толико земаља у свету, чак вишенего што је произвођача авиона одПрвог светског рата до данас. Пооцени аутора текста, прва деценија21. века остаће запамћена по наглојекспанзији тих летелица. Експанзијије највише допринела чињеница да судронови превазишли бројна технич-ка и технолошка ограничења, која суимале све претходне врсте извиђач-ких и обавештајних летелица у прет-ходном времену. Због тога се најче-шће примењују у војним структурама,али и у службама које непрекиднообављају мониторинг површине – одполицијских пограничних, саобраћај-них и ватрогасних служби, до струк-тура које се ангажују у откривању испасавању настрадалих у природнимили другим катастрофама.

ЕКСПАНЗИЈАНова генерација микробеспилотних летелица

Концепт наоружане беспилотне летелице будућности

Хибридни квадроротор HQ Sensitel

Могућа беспилотна летелица будућности

Летећи бициклMalloy

9933

ћи особине вишероторских и класичнихбеспилотних летелица, имају предностиу коришћењу и да ће будуће време, уна-пређена и нанотехнологија, донети јошнека новија решења, нову генерацијуквалитетних и вишанаменских летели-ца. Развој може да се настави у правцустварања борбених хибридних беспи-лотних летелица, које би имале предно-сти у односу на садашње. Можда бинајзначајнија била могућност да заста-ну у лету и из лебдења прецизније на-циљају мету, што би за последицу има-ло смањење колатералне штете.

Лансирање из подморницеАко би тражили посебне и необич-

не беспилотне летелице деценије, ондана прво место долази она која се можелансирати са подморнице, испод воде.Наравно, за познаваоце те врсте про-блематике, то и није нека новост, с об-зиром на то да планови америчког Пен-тагона, односно Агенције за одбрамбе-

не унапређене пројекте и истраживањаDARPA, предвиђају да се у наредној де-ценији развије више подморница безљудске посаде. Свака од њих имаће барједну беспилотну летелицу са вертикал-ним узлетањем, за прикупљање обаве-штајних података, извиђање, навођењепројектила на циљеве и осматрање.

Као историјски датум остаће забе-лежен и 5. децембар 2013, када је првидрон лансиран из јуришне подморницена нуклеарни погон, класе „провиђење”(USS Providence SSN 719), у саставу Цен-тра поморске дивизије за подводно ра-товање – Nevport (NUVC-NPT), која јеплутала под водом. Наиме, америчкаМорнаричка истраживачка лаборатори-ја – NRL експериментисала је са „беспи-лотним системом на електрични погон”XFC (eXperimental Fuel Cell UnmannedAerial System). Резултат експериментабио је веома повољан, с обзиром на тода је дрон, испаљен без модификацијепловила, изашао на површину и одатлесе винуо у ваздух. У таквом случају бес-пилотна летелица коришћена је како бисе осмотрила околина подморнице,установио степен опасности од нападаи добили подаци за процену борбенеситуације. Тестирање и примену реали-зује Центар за командне поморске мор-наричке системе у Атлантику, на Баха-мима у бази Андрос AUTEC.

Та врста беспилотне летелице раз-вијена је за мање од шест година и имасве карактеристике савремених стелтлетелица. Прва новина код тог пројектаје што летелицу погони електрични мо-

тор с горивним ћелијама. То омогућавааутономни лет више од шест сати. Та-кав дрон релативно је јефтин, лети намалој висини, те је, због стелт кон-струкције, неприметан за радаре и дру-ге осматрачке системе. У себи носи уре-ђаје за обавештајно праћење и прислу-шкивање (ИСР), а може се и искористи-ти као систем за навођење торпеда илиракета на пловеће противничке објек-те, или за њихово озрачавање ласер-ским нишанским снопом. У развоју је ибеспилотна летелица која би имала иексплозивну бојну главу.

Контејнер са беспилотном летели-цом XFC избацује се из подморнице,кроз торпедну цев. Користи се „MoreRobin” систем за избацивање – празанканистер за лансирања крстареће раке-те „томахавк”. У тај канистер ставља себеспилотна летелица. Он има способ-ност да стабилизује крстарећу ракету уводи. Такође, омогућава заузимање по-ложаја погодног за вертикално испаљи-вање. Кад је беспилотна летелица изнадповршине и постигне оперативну брзи-ну и висину, развија своја крила за хо-ризонтални лет. Иначе, крила те беспи-лотне летелице склапају се док је утранспортном положају, односно у кон-тејнеру из ког се лансира.

Посебан тим радио је на преуређи-вању контејнера за избацивање крста-реће ракете (Sea Robin, OceaneeringInternational Inc, Hanover), горивне ће-лија развила је корпорација „ProtonexTechnology Corp.”, из Саутбороа, а Оде-љење за одбрамбене аутономне систе-

15. септембар 2014.20

Понекад дронове називају и„трутови”, посебно оне наоружанеракетама, које користи CIA за ликви-дацију милитантних терористичкихчелника, од Ал Каиде, преко Хаканимреже до других у Авганистану, Ира-ку, Пакистану, Египту , Судану и дру-гим земљама.

ТРУТОВИ

Руски reтранслатор „тајфун-5” Макета руског дрона „чирок”Нова генерација беспилотних летелица MQ-X

ме (TEMPALТ) и морнаричка структураза подршку тестирања и демонстрацијубила је NUVC-NPТ.

У будућности, амерички војни стра-тези предвиђају флоту од више подвод-них возила без посаде (UUVs) у којимаможе да се распореди више мањих бес-пилотних летелица за глобално извиђа-ње и повећање нападних способностиратне морнарице САД. ДемонстрацијеUAV-XFC и лансирање са подморницеједан је од првих корака ка том циљу.

Руски беспилотни адутиЗа родоначелнике беспилотних ле-

телица, сматрамо најчешће, израелскеи западне пројектантске бирое. Томе једопринело обиље стручних и пропа-гандних материјала, који су годинама исистематски објављивани у западној ли-тератури. Ово је само делимично тачно.Бивши СССР је прве кораке у изради да-љински управљивих платформи начиниојош у годинама пре Другог светског ра-та. Иако ти и други пројекти никад нисудоживели претерану славу, далеко субили од категорије неуспешних. Већшездесетих година први модели совјет-ских беспилотних летелица извршавалису озбиљне извиђачке задатке, због че-га су се дуго крили подаци о њима. Да-нашња руска ваздухопловна индустријанаставља традицију производње беспи-лотних летелица.

Не идући далеко, треба напомену-ти да руска авио-индустрија и истражи-вачки центри развијају и производе ве-

ома успешне моделе беспилотних лете-лица. Од сложених беспилотних систе-ма ваља истакнути да су руски истражи-вачи и инжењери на сајму Интерполи-теx 2012 у Омску представили ретран-слатор за везу у руској војсци „тајфун-5” (Taуfun-5), развијен на основу мулти-роторске платформе.

Чини се, ипак, да су најпоузданијимодели, као на пример „зала 421” и„Gorizont air S-100”, са системима заосматрање и детекцију, који су кори-шћени у Сочију, током одржавања Зим-ских олимпијских и параолимпијскихигара. Министарство унутрашњих по-слова Русије је непрекидно имало у ва-здуху неколико летелица, ради надзоратериторије и збивања у ужем и ширемрејону Сочија. ФСБ безбедносне снагеимале су на располагању аустријско-ру-ски дрон, назван „Gorizont air S-100”.

„Зала аеро” је микро беспилотналетелица развијена и произведена укомпанији „Зала аеро Ижевск”. Иако ма-ла, то је поуздана беспилотна платфор-ма за више врсти камера и сензора. „За-ла 421-12” је летелица која је намењеназа извиђање на предњим линијама бор-беног поретка, надземних инсталација инадзор у области границе. Кориштенаје за даљинско праћење земљишта нанадморској висини 100–700 m, а крајњидомет је 40 километара. Веома је погод-на за то да се видео или фотографскиснимак синхронизује са дигиталном кар-том, тако да се сваки уочени објекат од-мах лоцира по координатама ГПС и при-каже у контролном центру на мапи.

На изложби „Иннопром 2014”представљен је и руски дрон „чирок”(назван и „тил”, што је назив за једну вр-сту патке), који нема своју аналогну ко-пију у свету. Та беспилотна летелица је-динствена је по томе што за лансирањеи спуштање не захтева писту. У војниммодификацијама „тил” је развијен каоизвиђачка и осматрачка летелица и но-сач борбених оружја, односно може даноси прецизне бомбе и ракете унутарсвог тела. Такво решење смањује ви-дљивост и побољшава аеродинамичкасвојства летелице. Носивост је до 300килограма.

21

Војни и цивилни стручњаци замале беспилотне летелице су стрпљи-во очекивали тренутак када ће савре-мена технологија материјала омогући-ти квадрокоптерима да превазиђуграницу и подигну више од сопственетежине. Након што су бројни моделибили у могућности да носе терет 2–3килограма, одмах су на њих стављенекамере и бројни минијатурни сензо-ри. Кориштени су у разне сврхе, алије време летења било ограничено ка-пацитетом пуњивих батерија на два-десетак минута. Крај 2013. године до-нео је мултикоптере (E-Volo са осамелиса) који могу да подигну у ваздухчак и човека тешког до 80 килограма.

ПРЕВАЗИЂЕНЕ МОГУЋНОСТИ

X-47A Pegasus Хибриди квадроротор HQ-20

9933

Распон крила беспилотне летели-це „тил” је 10 метара, а максимална те-жина при полетању не прелази 700 ки-лограма. Тело летелице израђено је одугљеничних композитних материјала.Има ваздушни јастук, односно мембра-ну од ултралаког материјала, коју суразвили руски стручњаци. Може носи-ти више врста оптичко-електронскихуређаја за разне врсте мониторинга.Висина лета је од 6.000 метара, а дометдо 2.500 километара.

Систем за електронскоратовање NERO Јуна 2014. године на планинском те-

рену пустиње Солт Лејк на полигону Ју-та, америчка копнена војска испитивалаје могућности коришћења беспилотнихлетелица за ношење система за елек-тронско ратовања типа NERO (Net-worked Electronic Warfare RemotelyOperated). То је значајна новост из нај-мање два разлога. Најпре, то је први по-кушај да се на беспилотну летелицу по-стави електронски уређај који се кори-сти у склопу умреженог електронскогратовања. Уједно, то је означило поче-так практичне реализације пројекта

система за интегрисано електронскоратовање.

Пројекат NERO развија се у послед-ње две године. Након техничких проверау лабораторијским условима, систем јетестиран од 2. до 19. јуна, како би се са-гледало колико су успешно обједињенетехничке и тактичке особине тог уређајаса беспилотном летелицом и припремље-не за коришћење у сложеним борбенимоколностима.

Реч је о америчком систему за осма-трање и извиђање електронских комуни-кације у борбеним условима, а и за елек-тронске противмере. Развијен је из ком-плета за електронска обавештајна деј-ства „цезар” који носи авион C-12 „хју-рон” (Huron). Једина разлика између тадва система је та што је NERO контејнерпостављен на беспилотну летелицуMQ-1 „сиви соко” (Gray Eagle). У ту лете-лицу уграђена је одговарајућа опрема запријем и обраду сигнала, те њихово пре-ношење до оперативне станице. Из ко-мандног центра у оперативној станициуправља се летом „дрона” и прати про-тивничка комуникација, односно преду-зимају активности на ометању против-ничких веза и блокирању рада електрон-ских уређаја.

Пројекат финансира „Здружена ор-ганизација за неутралисање импровизо-ваних експлозивних направа” JIEDDO(Joint Improvised Explosive Device DefeatOrganization), у сарадњи са Поморскимцентром за површинске пројекте и бес-пилотне системе у месту Кране, државаИндијана, те компанијама „Рајтеон” и„Џенерал атомикс”. У тим компанијамапројектоване су оптоелектронска осма-трачка и извиђачка опрема, те системиза комуникацију, који су уграђени у бес-пилотну летелицу. Компонента за актив-на електронска дејства постављена је напоткрилни носач летелице. Уређај заелектронска дејства пројектован је такода контролише и анализира целокупниелектромагнетни спектар. Процењује седа ће таква примена знатно утицати надетаљно упознавање електромагнетскогзрачења у конкретном борбеном просто-ру, у оквиру тактичких јединица.

15. септембар 2014.22

И поред велике продуктивностиу области беспилотних летелица, иколико год се оне масовно користиле,преостају озбиљна истраживања обезбедносним аспектима примене тетехнологије. Не само кад је реч о за-штити од преузимања података, некеврсте ваздушног пиратства, већ и одоступности те технологије аматери-ма и љубитељима аеро-моделарства.Данашња генерација може да путеминтернета наручи све – од комплетаделова за „папагаја” (квадрокоптерParrot), преко потребних електрон-ско-компјутерских компоненти, дотога да бесплатно скине потребанпрограм са интернета. Маштовитостомогућује добру забаву, али и некон-тролисане последице.

БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ

Контејнер за електронско ратовање на„дрону” MQ-1C

Суперсонични „дрон” Gojett-3 – пројекат за будућност

Нова генерација беспилотних бомбардера

Платформе следеће генерацијеНа питање шта нас очекује у наред-

ним годинама, одговор су покушали дадају многи. Један од прогностичара,Мајкл Блејдс, аналитичар из консултант-ске компаније „Фрост и Саливен”, рекаоје на годишњој конференцији Међуна-родног удружења за беспилотне систе-ме и возила AUVSI 2014 (Association forUnmanned Vehicle Systems International)следеће: „Не знам да ли ће будуће лете-лице имати стелт форму или ће носитисистеме за противмере, али шта год минаправити за будуће платформе, оне ћеморати да имају неку врсту способностида лете у ваздушном простору. Биће нео-пходно заштитити те платформе пасив-ним сензорима и активним уређајима.Поред тога биће наоружани”.

У дискусији пуковник Кенет Кала-хан, из америчког ратног ваздухоплов-ства, стручњак за даљинско управљањелетелицама, напоменуо је да очекује ка-ко ће будућа беспилотна возила бити мо-дуларна. Разлог је тај што у предвиђеномпериоду нису планирана додатна сред-ства за посебне и специјалне програме,односно за развијање летелица са специ-јалним способностима. Због тога ће бу-дуће време донети вишенаменске беспи-лотне летелице, способне да носе разли-чите врсте терета – од наоружања, пре-ко осматрачке и извиђачке опреме, доконтејнера за електронске контрамере.И други дискутанти су указали на потре-бу да летелице без пилота буду све мањеу будућности, али исто тако борбеноефикасне као и велике механичке птице.

До 2020. године највероватније ћеплатформе следеће генерације бити уна-пређене, јер стручњаци предвиђају вели-ке скокове у развоју технологије, а то ћедонети нове приступе кориштењу бес-пилотних система. Беспилотне летелицеће моћи много више да изводе активно-сти у борби него што то могу авиони спилотима, више и од подморница иликопнених возила.

И, како то сматрају стручњаци, онине праве разлику међу возилима која секрећу ваздухом, копном, морем или подводом. Свако пилотирано (управљано) во-зило имаће у будућности заштиту од не-

колико беспилотних возила која ће при-купљати податке о окружењу у коме товозило дејствује, штитиће га од напада иомогућавати да буде безбедније.

Кад је у питању величина, мала во-зила су, кажу стручњаци, инхерентно не-чујна и већина борбених беспилотних ле-телица треба да буде пројектована наоснову тог концепта. Поред тога, требада поседују издржљивост и упорност,што значи и способност да у лету напунепогонско гориво или муницију за дејство.За даљински управљано пуњење енерги-јом било би неопходно, бар за електрич-ни погоњене летелице, да има систем задаљински пренос енергије. Какви ће сесве развијати сервиси за подршку беспи-лотних летелица, за сада нико не прогно-зира, бар не на споменутој AUVSI конфе-ренцији.

Идеја има много – од заједничкогадаптера, који захтева унификацију но-сећих компоненти за све системе којимогу да се поставе на беспилотну лете-лицу, до заједничког интерфејса, који ћеомогућити континуитет контроле без ме-њања система за даљинско управљање.Кад се то постигне, баспилотна летелицабиће мултипликатор оружане снаге, сву-да где се користи – у ваздуху, на копнуили под водом. ƒ

Никола ОСТОЈИЋ

23

9933

Беспилотне летелице често сеспомињу у вестима са контроверзнимдогађајима, као што је њихово кори-шћење против међународног терори-зма, односно за уништавање терори-стичких инфраструктура у Авганиста-ну, Ираку, Северном Пакистану, Су-дану, Египту и другде. Контроверзанје и програм ликвидирања челника АлКаиде и других милитантних терори-стичких организација. Међутим, телетелице користе се и за надзор љу-ди у јавном и друштвеном животу.Све више њих опремљено је тако дапрати проток садржаја у светскојмрежи, преко свеприсутне вај-фај(Wi-Fi) технологије.

КОНТРОВЕРЗНА ПРИМЕНА

Лвачка авијација рођена је наиницијативу обичних лета-ча, а не на иницијативу ви-шег командног састава...Оно брзо осваја свој статус

– као нешто без чега нема ратног вазду-хопловства. Високи командни кругови

то у потпуности прихватају. Наравно,она има свој посебан статус за вођењеваздушних борби током којих се вршиобарање великог броја непријатељскихавиона. Такође, с појавом ловачке авија-ције долази се до појма освајања пре-власти у ваздушном простору, што је

битно за много сигурније планирањеоперација на земљи”, каже се у предго-вору књиге „Ловачка авијација1914–1945.” генерала у пензији ЗлаткаРендулића, која је недавно изашла изштампе. У неколико наредних бројевадоносимо одломке из те књиге.

Рађање ловачке авијације„Француска је у Први светски рат

ушла са 30 ескадрила, које су имале по-знате авионе Blériot ХI, Caudron и друге.То су биле прве ваздухопловне снагепроверене на маневрима 1912, са сво-јом техничком службом, покретним ра-дионицама за мање поправке авиона нааеродромима базирања.

Немачка војна авијација формалноје основана тек октобра 1912, а у рат јеушла са 246 авиона разних типова. Нај-више је имала једнокрилаца Taube идвокрилаца Albatros Aviatik. И друге зе-мље улазе у рат са различитим типови-ма авиона али – што се мора нагласити– ниједан од свих постојећих авиона ни-је био пројектован за неку специјалнунамену. Наравно, сви ти авиони прво-битно су служили за извиђање, а затимза бацање стрелица и малих бомби.”

„... Као што је споменуто, посадена извиђачким авионима почеле су да

15. септембар 2014.24

ИСТОРИЈА

НАСТАЈАЛА ЈЕ СПОНТАНО

Недавно је из штампе изашла књига „Ловачка авијација1914–1945”, чији је аутор генерала у пензији др Златко Рендулић. Иако у 94. години живота, он је урадиосвеобухватан приказ настанка те врсте авијације, којој јеприпадао, а поводом 100 година од њеног настанка. „Ловачка авијација није рођена на иницијативу вишег командног састава ваздухопловства, него обичних летача”,рекао је аутор.

Моноплан Morane-Saulnier N с митраљезом уграђенимпаралелно са осам трупа

носе карабине, а некад и лаки митра-љез. То стога како би се непријатељскиавион отерао из сопственог ваздушногпростора као некада када је само коњи-ца могла извиђати велике покрете не-пријатељских трупа. Циљ је био да секоњицом нападне коњица која врши из-виђање. Та идеја родила се примарно углавама посада извиђачких авиона и ни-је била у почетку иницирана од вишегкомандног састава, због тога су посто-јале и друге драстичне мере као што јеношење карабина у другом седишту сциљем да се уништи непријатељски ави-он, који извиђа или баца стрелице.

Тако је, на пример, штабни капетанцарског руског ваздухопловства, Несто-ров, летећи на ненаоружаном Morane-Saulnieru, ударио својим авионом ау-стријски двосед у коме је био поручник,барон Розентал. Оба пилота су погину-ла приликом тог судара, изнад Галиције.

Још један чудни напад извео је је-дан други руски пилот, штабни капетан,Казаков, који је на челичном ужету ву-као велико сидро на своме Morane-Saulnieru MS5. Тим сидром закачио јекрило једног Albatrosа двоседа, а затимје тај авион ударио својим стајним тра-пом. Врло чудан начин ваздушне борбе.

Пошто нема јасних докумената одвиших команди о неком оснивању таквеврсте авијације којом би се уништавалинепријатељски авиони како не би улази-ли у властити ваздушни простор, по-стоји много теорија како је свој рад за-почела ловачка авијација. Неки сма-трају да су Французи били први, а дру-ги пак то приписују Немцима. Ипак,како би се избегле заблуде и једно-стране оцене, најбоље је хронолошкинавести све догађаје што се тиче пр-вих обарања авионом”.

Уградња митраљеза у труп„Чињеница је да су Французи за

извиђање користили двоседе како биизвиђач могао јасније да види и забеле-жи то што је био задатак извиђања. Ко-ришћен је авион Morane-Saulnier, дво-сед тип L Parasol висококрилац, а поја-вио се већ 1913. године. Био је одличанза извиђање, а извиђач на задњем седи-

шту је све чешће носио и карабин. Мак-симална брзина од 115 km/h показала сенедовољном за успешно пресретањенепријатељских авиона. Други тип авио-на погодан за извиђање био је Voisin; тоје био двосед, али са потисном елисом,то јест са мотором који је био иза зад-њег седишта. То је омогућавало пилотуи извиђачу пуну видљивост, пошто нисуимали мотор и елису испред себе. Voisinје био спори двокрилац јер је имао ае-родинамички отпор од авиона са вучномелисом, али је био погодан за извиђања.

Пилот сержант Жозеф Франтс(Jozeph Frantz), који је летео са својиммеханичарем на таквом Voisinu дошао јена идеју да угради митраљез Hotchkiss угондолу испред предњег седишта. Биоје то смањени модел митраљеза и сањим се несметано могло гађати уна-пред. Петог октобра 1914. сержентФрантс у лету са својим механичаремнапао је немачки Aviatik двокрилац иоборио га ватром из митраљеза. Aviatikсе у пламену срушио унутар францускихлинија. То је било прво обарање авионау ваздушној борби, а идеја о обарањунепријатељског авиона била је рођена.Она није настала на основу упутства ви-

соких команди, већ су је спровели пило-ти. То се разликовало од евентуалногобарања непријатељског авиона кара-бином из задњег седишта кроз шумуупорница и жица властитог авиона.

Авион Voisin имао је мотор снаге150 КС, али због лошег аеродинамичкогоблика постизао је брзину од само 100 km/h, што је било недовољно зауспешно пресретање непријатељскихавиона. Показало се да и брзинаMorane-Saulnier L Parasolа двоседа од115 km/h није довољна за успешно пре-сретање, због чега у Француској долазена идеју да, ради смањења аеродина-мичког отпора, уграде митраљез у трупавиона и гађају кроз поље елисе. Челич-ни дефлектори у облику конуса штити-ли су елису од удара зрна. Познатифранцуски пилот који се прославио сво-јим летовима још пре Првог светскограта, Ролан Гарос (Roland Garros), био јепрви у свету који је оборио авион митра-љезом уграђеним у труп авиона, а гађаоје кроз поље елисе. То је био Morane L,а Гарос је оборио свој први Aviatik 1.априла 1915.

Французи су увидели да се за пре-сретање мора користити авион једносед

25

9933

Авион Morane-Saulnier N

како би се постигао довољан вишак бр-зине и да мора имати митраљез уграђену труп са могућношћу гађања кроз пољеелисе. Први ловачки авион по тој кон-цепцији био је Morane-Saulnier N, моно-план (једнокрилац) с митраљезом угра-ђеним паралелно са осом трупа...”

„...То је једнокрилац, заправо рав-нокрилац, карактеристичан по томе штонема елероне (крилца), што му је јакосмањивало попречну управљивост. Ае-ропрофил крила је заправо закривљенаплоча, а крило је са много жица везаноза органе стајног трапа, као и за пирами-ду испред пилотског седишта. Капотажмотора и кок елисе показују жељу да сешто више смањи аеродинамички отпоравиона, али то због слабог мотора LeRhône од 80 КС није много значило.Премда су му челични конусни дефлек-тори на елиси, који су га штитили од уда-ра зрна митраљеза, смањивали брзину,постизао је 140 km/h при земљи са брзи-ном пењања од 4,2 метра у секунди.Ушао је у ескадрилу француског вазду-хопловства тек у лето 1915, а већ у јану-ару 1916. поручује га Велика Британија,

а затим и Русија. Био је то прави тип ло-вачког авиона, где пилот гађа циљ саусмеравањем целог авиона на циљ.

Исти смештај митраљез и заштитаелисе челичним конусним дефлекторимаспроведена је пре тога на Morane LParasol (висококрилац) с којим је РоланГарос оборио Aviatik 1. априла 1915, даби убрзо након тога оборио још два не-мачка авиона. Наравно, Немци нису дугоостали без одговора. Ролан Гарос је по-гођен у ваздушној борби и 19. априла1915. принудно се спустио са оштећенимавионом (Morane) на територију коју судржали Немци, те је пао у заробљени-штво. Његов авион пажљиво је испитани немачки инжењер Шнајдер (Shneider),надахнут идејом гађања кроз поље ели-се, развија први прави синхронизатор загађање кроз поље елисе. То је био уређајспојен са мотором који је механички оне-могућавао опаљивање митраљеза кадаје елиса била испред усти цеви митра-љеза. Тај уређај је одмах примењен наFokkeru E, који је постао врло успешаннемачки ловац.

Fokkeru E. I. је у ствари копијаидеје изражене на францускомMorane-Saulnier тип N са усавршеномсинхронизацијом. Француски механи-чари су већ пре Немаца радили на јед-ном примитивном типу синхронизато-ра, али је инжењер Шнајдер оствариомного савршенији синхронизатор опа-љења митраљеза. Производња FokkerE. I почиње 1915. и добија називKampf-Einsitzer (борбени једносед).Убрзо је урађен Fokker E.II/E.III са ја-чим мотором, Oberursel U.I, од 100 КС, који је постизао брзину већуод 140 km/h. У почетку, тај авион нијебио предвиђен за офанзивна дејства,већ за претњу извиђачких авиона, чијасе улога на Западном фронту сталноповећавала. Ипак, када су немачкиекспертни пилоти, Белке (Boelcke),Имелман (Immelmann) и Кастнер(Kastner) почели да лете на њему, од-мах су запазили огромну предностсинхронизације митраљеза и брзо сусхватили да је то одлично офанзивносредство за обарање противничкихавиона. Белке је почео да развија так-тику напада ловачких једноседа кори-стећи предност синхронизованог ми-траљеза, где пилот гађа непријатељаусмеравајући читав авион на циљ.

На тај начин започете су праве ва-здушне борбе, при чему, француски пи-лоти, који су први започели са таквим на-падима једноседа, на то гледају као на ју-начке подвиге појединих пилота, а Нем-ци развијају тактику напада ловачкихавиона за постизање оптималних резул-тата у обарању непријатељских авиона.

У другој половини 1915. године,Fokker E.I наноси знатне губитке францу-ским и британским извиђачким авиони-ма. Први француски извиђачки авионоборен је од Fokkera у јуну 1915. године,а потом два британска BE2 извиђача, не-наоружана двокрилца, оборени су одистог типа авиона. Тада је на целом За-падном и Источном фронту било свега80 Fokkera, а ипак су они до новембра1915. оборили већи број, првенственобританских, извиђачких авиона. То субили црни дани за британску, а донеклеи за француску извиђачку авијацију”.

15. септембар 2014.26

Fokker E. I. са синхронизованиммитраљезом уграђеним у труп

Француски и немачки пилоти асови„Французи, који су имали ловачки

авион из којег је управо и развијен FokkerE.I прикупили су пилоте веште за ловач-ка дејства од којих многи постају асови соборених пет, а потом и много више ави-она. Они успешно обарају све врсте не-мачких авиона, укључујући ту и ловце.Легендарни Гинемер (Guуnemer) обориоје своју прву жртву летећи на авионуMorane-Saulnier N, 19. јула 1915. године.Потом је оборен у ваздушној борби, алије преживео и на свој деветнаести рођен-дан 1915. добио је крст Легије части на-кон што је оборио два непријатељскаавиона. За три месеца он додаје јошшест оборених авиона. Гинемер је типи-чан пример пилота аса, индивидуалистеу ваздушној борби, који је то сматрао не-ком врстом учешћа у витешком турниру.Постоји легенда која каже да би он сва-ком противнику кога је погодио и који јепочео да оставља тек слаб димни траг,прилазио, поздрављао га и уз полупревр-тање остављао га на миру да се принуд-но спусти ако је могао. Он је спадао ме-ђу пилоте који су често бирали најјачег,а не најслабијег противника у ваздушнојборби. У француској ловачкој авијацијибили су на цени пилоти попут Гинемера,а он је погинуо у ваздушној борби након54 ваздушне победе, а да при том уоп-ште није ишао на скупљање победа.

Он је у потпуности стекао право даму на гробу као и у архивским материја-лима пише: Убијен у борби у ваздуху.(Tué en combat aérien). Иначе, он није био

обичан пилот ловац, него се интересоваоза градњу нових авиона и њиховог нао-ружања. Предлагао је увођење топа у ва-здухопловно наоружање, а често је при-суствовао пробним летовима нових ло-вачких авиона, а затим је и сам на њимаи учествовао у оцењивању – да ли су спо-собни да се носе с одређеним новим не-мачким ловцима.

Немци нису ценили такве пилоте јерпо њима пилот ловац је убица и треба дасе устреми управо на најслабијег против-ника и да што пре обори и прати до зе-мље ако би ишао на принудно слетање иту уништи и авион и пилота. Ипак, Нем-ци су били много систематичнији и де-таљнији у разради тактике групне вазду-шне борбе читавих формација ловаца. Сувођењем Fokkera I, II, III, Немци стичу удругој половини 1915. године предност уобарању савезничких авиона коју ће за-држати кратко време, до краја исте го-дине. Тада се јавља њихов ас, пилот МаксИмелман, Белкеов ученик, који је оборио15 савезничких авиона пре него што јепогинуо у борби, 18. јула 1916. године.Имелман је познат и по томе што је првиу свету извео једну фигуру у лету при че-му пилот врши почетак петље да би наврху превео авион ваљком у хоризонта-лан лет. Та фигура се и данас изводи намитинзима, али она није много корисназа ваздушну борбу. Имелманов ментор,Белке, почео је да спроводи своје идеје огрупном нападу ловаца, уз одређене так-тичке поступке. Он је сам командовао та-квим групама и постизао стварне успехеу обарању противничких авиона. Он је,као и Имелман, одликован пруским орде-

ном Pouer le Merite (за посебне заслуге)пре него што је погинуо, 28. октобра1916. године, када је имао 40 оборенихавиона.

Британци су се показали као врлоспори у увођењу синхронизованог ми-траљеза у труп авиона, као што су то из-вршили Французи и Немци. Они су ус-трајали у конструкцији биплана и једновреме су као ловци користили биплан сапредњом гондолом и мотор са потисномелисом. Митраљез је био у предњој гон-доли и могао је да гађа без икаквих пре-прека. Такве конструкције био је AircoD.H.2, са којим је био опремљен и ловач-ки сквадрон који је стигао на Западнифронт фебруара 1916. године.

Airco D.H.2 био је авион задовоља-вајућих маневарских способности, алинедовољне брзине да би био ефикасан.Покретни митраљез на D.H.2 британскипилоти су фиксирали тако да се њиме мо-гло гађати са целим авионом. Airco је биопредвиђен као пратња извиђачких авио-на, али као ловац није био раван францу-ским и немачким ловцима у 1916. годи-ни. Ипак, и са њим су вешти британскипилоти постизали победе.

Показали смо како је дошло до на-станка ловачке авијације. Дете се родилои врло брзо расте и постаје агресивно.Ко је био први у идејама – Французи илиНемци – питање је на које нема јасног од-говора. Иако то није ни толико важно,требало би поћи од историјских чињени-ца како би се то разјаснило”. ƒ

(Наставиће се)Златко РЕНДУЛИЋ

27

9933

Први британски ловац једносед са потисном елисом – Airco D.H.2

Творци противтенковске (ПТ)пушке били су немачки кон-структори, који су у време Пр-вог светског рата морали дапронађу средство погодно за

одбрану пешадије од првих тенкова Ан-танте. Због недостатка времена, крену-

ло се од постојећег решења – од стан-дардне брзометне пушке система Мау-зер настао је њен „велики брат” Т-пушка(Т-gewer) у калибру 13,2 милиметара.

Како развој тенкова између двасветска рата није довео до револуцио-нарног продора у области заштите, ПТ

пушке још су биле од користи. У наору-жање већине армија уведене су пушкекоје су могли да носе један или два чо-века. Одликовале су се прецизним гађа-њем и високом брзином паљбе.

На почетку Другог светског ратаЦрвена армија оскудевала је с ПТ пу-шкама, јер је низ пројеката довео до не-задовољавајућих резултата – пушке субиле или претешке или су имале слабупробојну моћ.

Када су Немци кренули на исток самасом тенкова, Црвена армија је, подпритиском ратне нужде, морала да про-нађе погодно решење за масовно нао-ружавање пешадијских јединица за са-моодбрану од „панцера”. С обзиром нато да су Немци у то доба користилиуглавном тенкове с релативно слабомзаштитом, ПТ пушке су биле солиднорешење за прву помоћ, до масовне про-изводње ПТ оруђа већег калибра.

15. септембар 2014.28

ПУШКА ПРОТИВ ТЕНКА

Противтенковске пушке ПТРД и ПТРС, чији су развој водила два тима реномираних конструктора – ВасилијаАлександровича Дегтјарева и Сергеја ГавриловичаСимонова – биле су део пакета средстава ратне техникеза наоружавање партизанских дивизија, који је договорен на састанку Стаљина и Тита новембра 1944.године у Москви. До почетка педесетих година те пушке су биле неизоставни део одбране пешадије, а потом постепено одлазе у складишта јер је југословенска пешадија пренаоружавана ручнимбацачима америчког и домаћег порекла.

Дело два славна конструктораЛично Јосиф Висарионович Ста-

љин, почетком јула 1941. године, наре-дио је развој ПТ пушке. Два тима којасу водили реномирани конструктори –Василиј Александрович Дегтјарев иСергеј Гаврилович Симонов – понуди-ла су прихватљива решења само два-десет два дана од почет-ка рата. Обе пушке уве-дене су у наоружање Цр-вене армије актом од 29.августа 1941. под озна-ком ПТРС (противтанко-вое самозарядное ружьë

обр. 1941. г. системы Симонова) и ПТРД(противтанковое однозарядное ружьëобр. 1941. г. системы Дегтярë ва).

Пушка конструктора Дегтјарева,познатог по пушкомитраљезима иславном тешком митраљезу ДШК, би-ла је једноставно и ефикасно средствоза јединачну ватру. Робусни клизни за-тварач био је гаранција да пушка нећезатајити у критичном моменту када се

нишанџија нађе пред тенком. Цеви за-тварач били су јединствени елемент, акундак и рукохват били су на колевци,која је на себе преузимала знатан деотрзаја. После изласка метка из цеви,затварач је, у кретању према назад,пролазио поред плочице на боку ко-левке и задржавао се у отвореном по-ложају. Нишанџија је зато могао брзо

да убаци нови метак и на-стави са гађањем. На тајначин обезбеђена је бр-зина паљбе од 8 до 10 ме-така у минути.

Маса празне ПТРДизносила је 17,3 kg и при

гађању повећавала се само за масуметка. Дужина пушке била је 2.000mm, а цеви 1.350 милиметара.

За разлику од ПТРД са јединачнимватром, Симонов је за свој пројекатПТРС изабрао полуаутоматски систем,што је сасвим разумљиво за конструк-тора који је светску славу стекао са по-луаутоматском пушком СКС (код нас јепозната као „паповка” М56/66). Меха-

низам ПТРС заснивао се на позајмицибарутних гасова. Празна пушка ималаје масу од 20,93 kg, а с оквиром са петметака 22 килограма. Дужина пушкебила је 2.108 mm, а цеви 1.219 милиме-тара. Брзина паљбе била је до 15 мета-ка у минути.

Обе ПТ пушке користе изузетномоћан метак 14,5×114 mm са панцир-

29

Показало се да је у ратној прак-си ПТ пушка, и поред ограниченепробојности, изузетно ефикасна, акосе нађе у правим рукама. Само 11 ни-шанџија, који су заслужили Орден хе-роја Совјетског Савеза је, према зва-ничним подацима о њиховом ратномучинку, уништило 87 тенкова, једанОТ и три авиона.

Чак 15 уништених тенкова при-писује се Фјодору Старцеву, 35-годи-шњем нишанџији из 58. мотостре-љачке бригаде у време борби у Ро-стовској области. Старцев је 18. јану-ара 1943. био на ватреном положајуна једној хумки прекривеној снегомкод сеоцета Дјадин (код Каменска) уРостовској области. Немци су поку-шали да поврате положаје изгубљененеколико дана раније и у борбу су по-слали 20 тенкова са тенковским де-сантом – аутоматичарима право наштаб бригаде Црвене армије. Стар-цев је са свог положаја имао добарпреглед стања и изабрао је водећитенк као први циљ. Тенковски митра-љези и пешадија покушавали су да по-годе нишанџију ПТ пушке, али је онбирао свој тренутак и поново отвараоватру. За хероја је предложен наоснову извештаја да је уништио 11тенкова.

Неколико дана касније, у борба-ма за село Вергунка, Старцев је поку-шао да понови подвиг и погодио јетри тенка. Четврти је гађао са изузет-но мале удаљености и, после поготка,машина је наставила да се креће ипрегазила нишанџију Старцева.

НИШАНЏИЈЕ ХЕРОЈИ

Представљање средстава ватрене подршке на збору официра у БелојЦркви, јуна 1948. године: пушка ПТРС је у првом плану (МЦ „Одбрана”)

Пушка ПТРС

Противтенковска пушка ПТРД

9933

но-запаљивим (ПЗ) зрном Б-32, са ме-талним пробојним језгром и БС-41 сајезгром од волфрам карбида.

Иако су ПТ пушке сада само му-зејски излошци (осим у Донбасу), ме-так их је надживео, и још се користи,додуше као муниција за великокали-барске митраљезе КПВ и КПВТ. Уознаци тих оруђа слово „В” односи сена конструктора Владимирова, који јеод 1944. године водио развој велико-калибарског митраљеза. У наоружањеје 1949. године уведен КПВ, који је ко-ришћен углавном као противавионскидвоцевни и четвороцевни митраљезЗПУ-2, односно ЗПУ-4. Изведена „тен-ковска” варијанта – КПВТ уграђена јена читав низ оклопних транспортера(ОТ) точкаша – БТР-60, БТР-70 и БТР-80, и на извиђачки оклопни аутомобил– БРДМ-2.

15. септембар 2014.30

СЕЋАЊА

Примере примене ПТ пушака на-вео је Милорад Гончин у књизи „У ро-вовима Срема” према сећању партиза-на. На пример 6. децембра 1944. годи-не, у борбама за Товарник, једна чета1. пролетерске бригаде, ојачана водомПТ пушака, добила је задатак да зау-стави продор немачких тенкова изправца Илаче:

„Нишанџија на противтенковскојпушци, омладинац Миодраг Бранко-вић, хладнокрван и обазрив, залегао јеу ров препун ледене воде, снажно при-тегао оружје, нишанио и меркао раз-даљину до челичне силуете која се бо-ље видела када из ње зажишкају ва-трени пламичци митраљеза и пламениз топовске цеви. Бранковићев помоћ-ник се прибојавао да се тенк сувишене приближи и узнемирено опоменуо:– шта чекаш, удри!, – нећу, рано је. –откуд рано, самлеће нас.. Главу у за-клон и ћути. Пустићу ге толико близуда не могу промашити... Тенк је при-шао на педесетак метара. Миодраг јенапрегао вид и бирао најосетљивијеместо у оклопу. Противтенковска пу-шка је грмнула, поскочила, њено зрно

је погодило челичну гусеницу и простоје одбацило од точкова. Тенк се занео,кренуо у јарак, стао, а из његове куполезапламтели су митраљези. Једно зрно јетеже ранило храброг Бранковића и ви-ше није могао нишанити. А друмом је гр-мео следећи тенк, бирајући пролаз по-ред оштећеног да се усмери на пролете-ре. Противтенковску пушку дограбио јеМилан Живановић Глуви и отворио ва-тру. Зрна су окрзнула оклоп тенка и при-морала га да узмиче. Посади оштећеногтенка није преостало ништа друго негода искаче напоље и покуша умаћи. То јенајпре приметио нишанџија тешког ми-траљеза Милорад Стојковић и тенкисти-ма није дозволио да умакну.”

Почетком децембра 1944. године5. војвођанска бригада и батаљон Црве-не армије покушали су да десантом саДунава заузму Вуковар. Противудар Не-маца и Хрвата био је снажан и подржантенковима. Ујутро, 9. децембра, немач-ки тенкови кренули су на ровове, а изалеђа партизана био је залеђени Дунав.

„Нишанџија на противтенковскојпушци, Цвеја Тодоровић Трта, упорно јевребао, бирао осетљивије место на

оклопу, узнемирен због помањкањамуниције, зарицао се у себи да не смепромашити и ватрени колос пропу-стити да гњечи другове у рововима.Противтенковска је поскочила, хитацмуњевито синуо, звекнуо и тенк зау-ставио. Цвеја је отхукнуо и поновоприлегао. А други тенкови су наила-зили, из њих су пламтели рафали игрували топови. Цвејин помоћник јесмртно рањен и издишући додао јепоследње метке...

Тенковима су највише сметалепротивтенковске пушке, па су их тра-жили и покушавали неутралисати.Околину Цвејиног рова засули су гра-натама и никако им није успевало дадиректним поготком отворе пролаз.Цвеја је повукао противтенковку уудубљење да је гелери не оштете. Акада тенкови зашкргућу, цев је исту-рао на грудобран и гађао. Неко му једовикивао да се извуче из рова да до-пуже у заклон иза оближње зграде,знајући да испаљује последњи метак.Нишанџија није одговарао на позиве,прст је држао на обарачу и пуцњемтенку препречио пут”.

Призор са Шумадијског маневра 1949. године: пушке ПТРС и тенк Т-34 (МЦ „Одбрана”)

Уобичајено наоружањеЦрвене армије Током јесени 1941. године ПТРД и

ПТРС постају уобичајено наоружањеЦрвене армије. Према формацији Црве-не армије, у сваком стрељачком пукуформирана су три вода од девет ПТ пу-шака. Прилив великих количина пушакаомогућио је да се 1942. године против-тенковски водови уграде у батаљоне.

У руској историјској литературикао један од првих већих подвига ни-шанџија противтенковских пушака на-води се бој 16. новембра 1941, код селаШирјајево код Москве, у којем су при-падници совјетског 1075. стрељачкогпука са 11 пушака уништили 10 тенковаи неколико других возила. Прегледомтенкова установљено је да су неки има-ли чак од 15 до 18 пробоја зрна 14,5 mmи тек онда су били заустављени.

Према нормама из ратног времена,за уништавање циља била су потребнатри или четири пробоја смештена у кругпречника 22 центиметара. Пробојнамоћ ПТРС на 100 метара износила је50–60 mm, а на 300 m 40 милиметара. С пушком ПТРД постизала се пробој-ност од 40 mm на удаљености од 100 mи до 35 mm на 300 метара.

Правилима је предвиђено да се изПТ пушке гађају тенкови и ОТ на удаље-

ности до 500 m, бункери до 800 m и ави-они до 500 метара.

На ратишту се показало да се при-хватљиви резултати у погледу ватренемоћи и прецизности постижи у гађањуна оклопна возила на удаљеностима од150 до 200 метара. Пробојна моћ зрна14,5 mm била је довољна да се зауставилаки тенк или полугусенични ОТ. Кадаје реч о боље заштићеним тенковима изпушке се гађало на осетљиве тачке – гу-

сенице, перископ и поклопац за улаз иизлаз посаде.

На почетку рата, у време масовнихгубитака Црвене армије, ПТ пушке билесу потребне иако није било илузија окотога да су ограничене ватрене моћи. Ка-ко се нормализовала производња од-брамбене индустрије, Црвена армија јеу све већем обиму противтенковска деј-ства водила са оруђима калибра 45 mmи касније 76 mm, а пред крај рата и са

100 милиметара. Против-тенковске пушке задржа-не су у наоружању, алисве више као средство зауништавање бункера, мо-торних возила, лакихоклопних возила, одно-сно задатке за које се ко-ристе савремени наслед-ници ПТРС и ПТРД – про-тивматеријалне пушке.

Производња ПТРДпрекинута је децембра1944. године. До тада јеизрађено 281.111 кома-да. Пушка ПТРС задржа-ла се у производњи сведо краја рата и израђеноје 190.615 комада.

31

9933

Нишанџије ПТРС у очекивању противничких тенкова на Шумадијском маневру1949. године (МЦ „Одбрана”)

За преношење пушке ПТРС са једног на други ватрени положај биле су потребне снажне руке – и нишанџије и његовог помоћника (МЦ „Одбрана”)

На Сремском фронтуПушке ПТРД и ПТРС биле су део

пакета средстава ратне технике за нао-ружавање партизанских дивизија, којије договорен на састанку Стаљина и Ти-та новембра 1944. године у Москви. Свекатегорије наоружања, од пиштоља дохаубица, преузимане су преко артиље-ријских база, које су даље прослеђивалепотребна средства у јединице. Прве ко-личине технике пристигле су октобра1944. године и хитно су дате у руке пар-

тизанским дивизијама, које су у то времепрви пут од устанка заузеле статичне од-брамбене положаје на Сремском фрон-ту. Како су Немци тенковима крчили путкроз одбрану НОВЈ у противударима, свапротивтенковска оруђа била су добродо-шла у организацији одбране. У војној ар-хиви сачувани су документи о првој по-дели ПТ пушка. На пример, 31. октобра1944. за 3. војвођанску дивизију „требо-вано” је 90 ПТ пушака са 32.400 метака.

У борбама су ПТ пушке биле ефика-сне, јер су Немаци на Сремском фронту

имали углавном тенкове старије генера-ције и самоходна оруђа чије панцирнеплоче нису могле да зауставе зрно 14,5милиметара. Мали број наменских ПТоруђа 45 и 76 mm држан је на најважни-јим одсецима фронта за рачун виших са-става, а батаљони на терену ослањали сусе на водове ПТ пушака.

Коначан зброј свих пошиљки ПТ пу-шака које је Југословенска армија прими-ла од октобра 1944. године до завршет-ка рата био је 1.061 комад ПТРД и 1.436ПТРС са 618.526 метакаПЗ Б-32 и 434.120 метака ПЗ БС-41.

После рата наоружање је и даљепримано углавном из вишкова Црвенеармије, у којој више није постојао већиинтерес за ПТ пушке. До јуна 1947. го-дине, када је потписан уговор о робномкредиту са листом израђеном према зах-тевима ЈА, преузето је још 460 комадаПТРД за попуну јединица и 50 за обуку,те 20 ПТРС за јединице и додатних 50 заобуку. Из кредита ЈА више није тражилаПТ пушке већ су тежиште биле набавкеПТ оруђа 76 mm ЗИС-3.

На вежбама ЈА до почетка педесе-тих година, ПТ пушке, готово увек ПТРС,биле су неизоставни део одбране пеша-дије. Педесетих година оне постепеноодлазе у складишта јер је југословенскапешадија пренаоружана ручним бацачи-ма америчког и домаћег порекла. ƒ

Александар РАДИЋ

15. септембар 2014.32

У оружаним конфликту у Донба-су, у рукама противника украјинскевласти у Славјанску појавио се необи-чан реликт прошлости – противтен-ковска пушка ПТРС (на слици).

И ДАНАС У УПОТРЕБИ Јак трзај пушке ПТРС вероватно не би пријао нишанџији који је одабрао дрво као ослонац,позирајући фотографу на вежби одржаној 1950. године (МЦ „Одбрана”)

Вежба 1950. године на Кордуну и Банијиодржавана је у местима у којимасу пет година иза рата биливидљиви трагови борби, као на кући у позадини (МЦ „Одбрана”)