КЊИГА ПРЕДМЕТА i, ii И iii НИВОА СТУДИЈА · 2. Будимир...

КЊИГА ПРЕДМЕТА I, II И III НИВОА СТУДИЈА

КЊИГА ПРЕДМЕТА НА ОСНОВНИМ СТУДИЈАМА

1

ТАБЕЛА 5.2. СПЕЦИФИКАЦИЈА ПРЕДМЕТА Студијски програм: Основне академске студије - Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: СОЦИОЛОГИЈА – НБ. 1.1. Наставник: Др Владимир Н. Цветковић, редовни професор Статус предмета: Обавезан предмет / академско-образовни (АО) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Увођење у научно заснована знања о разноликим историјским посредовањима индивидуалног и друштвеног живота. Овладавањем основним социолошким појмовним апаратом студенти стичу теоријска, али и практична (са)знања која су у директној функцији њиховог будућег позива. Исход предмета: Свест о целини људске заједнице, знања о тенденцијама или законитостима развитка унутар друштва, као и о начинима артикулације кључних друштвених институција кроз историју. Садржај предмета: Теоријска настава Упознавање са теоријским контекстом разликовања метафизичких и специјалистичких знања, настанком науке и расколом у науци, као и основним карактеристикама друштвених наука; упознавање са предметом истраживања социологије и дометима социолошког знања; историјски преглед настанка модерног доба и идеја о друштву; проблеми социолошког метода (приступи изучавања друштва); социолошке теорије; интеракције индивидуума и друштва (друштвене групе, установе, политика и њихов контекст). Практична настава У практичном делу наставе студенти имају прилику да стечена теоријска знања продубљују у правцу истраживања односа у савременом друштву и преиспитивања адекватности одређених правила друштвеног понашања. Литература: 1. Владимир Н. Цветковић, Социологија, основни проблеми, појмови и приступи, Факултет безбедности, Београд, 2009.

2. Ентони Гиденс, Социологија, Економски факултет, Београд, 2007. Број часова активне наставе: 4/60

Теоријска настава: 3/45 Практична настава: 1/15

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, презентације, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена

Активност у току предавања 10 писмени испит Практична настава 10 усмени испит 30 Колоквијуми 2x25 Семинари Укупно: 70 30

100

2

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив предмета и шифра предмета: ОСНОВИ БЕЗБЕДНОСТИ - НБ.1.2 Наставник : др Светлана С. Станаревић, доцент Др Љубомир Стајић, редови професор Статус предмета: обавезан предмет/теоријско методолошки (ТМ) Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Нема посебних услова Циљ предмета Стицање основних знања и способности за самосталан критички приступ проблемима безбедности угрожавања појединаца, државе и међународне заједнице. Исход предмета Исход проучавања предмета Основи безбедности претпоставља познавање чињеница (описивање, дефинисање, разумевање и критичку анализу општих појмова) из области безбедности. Такође, као исход учења, очекује се примена стечених знања у свакодневној пракси суочавања са безбедносним изазовима, ризицима и претњама, вредновање активности и понашања различитих субјеката у сложеним ситуацијама безбедносне праксе и развијена способност синтезе тј. стварања - као могућност повезивања корпуса знања о безбедности кроз различите нивое анализе од појединачног до глобалног. Коначно, студенти ће бити оспособљени да процењују мере и активности државе и појединаца на отклањању облика настајања угрожавајућих појава. Садржај предмета Теоријска настава Безбедност као наставно научна дисциплина; безбедност као функција државе, теорија система безбедности, активности, мере, снаге, функција; угрожавање безбедности, извори, облици, носиоци; положај и проблеми безбедности наше земље у савременом свету; институције међународне сарадње на пољу безбедности: ОУН, Интерпол, Еуропол, НАТО, Партнерство за мир; савремени безбедносни ризици и претње; организовани криминал, промет дрога и оружја и компјутерски криминал; оружана агресија као облик угрожавања безбедности; обавештајне службе; тероризам као савремена друштвена појава; систем безбедности Републике Србије - теорија, структура, безбедносне мере; службе безбедности Р.Србије; безбедносна култура у систему безбедности. Практична настава Продубљивање стечених знања и практичан рад по појединим питањима са којима ће се студенти сусрести и имати непосредан додир у пракси. У процесу преношења знања, вештина и развијања способности код студената, током извођења вежби, примењиваће се активно, партиципативно и кооперативно подучавање које ће пратити и примена аудитивних, визуелних и манипулативних средстава. Литература ОБАВЕЗНА ЛИТЕРАТУРА:

1. Стајић, Љубомир, Основи система безбедности-са основама истраживања безбедносних појава, четврто измењено и допуњено издање, Нови Сад, 2011.

ДОПУНСКА ЛИТЕРАТУРА: 2. Стајић, Љубомир, Мијалковић, Саша, Станаревић, Светлана, Безбедносна култура, Драганић, Београд, 2005.

Број часова активне наставе 60 Предавања:

3/45 Вежбе:

1/15 Други облици наставе: Студијски истраживачки рад:

Остали часови

Методе извођења наставе: Предавања са дискусијом, вежбе са практичном наставом радионичарског типа, групни рад, презентација домаћих задатака, израда колоквијума и консултације

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања писмени испит практична настава 10 усмени испт 70 колоквијум-и 20 .......... семинар-и Укупно: 30 70

100

3

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ПРАВНЕ ОСНОВЕ БЕЗБЕДНОСТИ – НБ.1.3. Наставник: др МладенМ.Милошевић, доцент Статус предмета: Обавезан предмет/ академско-образовни (АО) Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Циљ предмета: Циљ изучавања наставних садржаја из овог предмета јесте да се студентима омогући задобијање уводних знања о држави и праву, неопходних за даље студирање и опште академско образовање. Исход предмета: Овладавање категоријалним правним апаратом као условом за разумевање других правних и друштвених предмета. Садржај предмета: Теоријска настава Обухвата следеће тематске области: држава и право као друштвене појаве; држава као заједница: појам, својства (територија, народ – држављани – држављанство, национална држава); државна власт (сувереност и легитимност); држава као организација; државни органи: појам и врсте; облици државе: облици владавине (монархија и република), облици политичког режима (демократија и аутократија), облици државног уређења (проста, сложена и регионална држава) и облици државне власти (председнички, парламентарни и скупштински систем); правна држава и владавина права; право: појам и врсте друштвених норми (морал, обичај, право); правни поредак: правна норма (општа – устав, закон, подзаконски акт, акт аутономних субјеката), судска пракса, правна наука, правна празнина, појединачни правни акт (потпуни и непотпуни: правни посао, управни акт и судски акт), правни однос (овлашћење – субјективно право и посебно, људско право и надлежност); субјекти права (физичка и правна лица), законитост (и уставност, конституционализам); правни систем: појам, елементи и врсте. Практична настава Продубљивање знања из правне области, упознавање са најважнијим правним актима државе, њихова анализа, обнављање пређеног градива и провера знања кроз колоквијуме. Литература:

1. Душан Врањанац, Горан Дајовић, Основи праавног система са методологијом права, Службени гласник, Београд, 2006.

2. Будимир Кошутић, Радомир Лукић, Увод у право, Правни факултет, Београд, 2005. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације, посете институцијама законодавне власти.




100

4

Студијски програм :Основне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ОСНОВИ ЕКОЛОГИЈЕ – НБ.1.4. Наставник: др Ивица Т. Радовић, редовни професор Статус предмета: Обавезан предмет / академско-образовни (АО) Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Циљ предмета: Стицање знања о основним принципима екологије кроз разумевање еколошке парадигме о протицању енергије и кружењу материје на Земљи као основног постулата реализације живота. Стицање знања о међусобној повезаности и хијерархијској организацији живота, свим типовима интеракција између организама и њиховог окружења (светлост, температура, влажност, витални нутријенти, јединке исте и јединке других врста). Исход предмета: Познавање садржаја екологије као науке, њеног односа са другим природним и друштвеним научним дисциплинама. Усвајање и разумевање основних еколошких појмова (станиште, животна средина, еколошки фактори, еколошка валенца, еколошка ниша, животна форма). Садржај предмета: Теоријска настава Дефиниције и основни појмови екологије; појам станишта и животне средине; еколошки фактори; хијерархијска организација живог света; демекологија; екологија животних заједница; карактеристике екосистема; животне области на Земљи (преглед основних копнених биома, област копнених вода, област мора и океана); карактеристике биосфере; историјски и актуелни однос човека и природе; човек и ресурси, капацитет средине, границе раста, одрживи развој. Практична настава Факторијална екологија: анализа деловања императивних абиотичких климатских фактора (светлост, температура, влажност, падавине, ваздушна струјања). Израда графикона који приказују резултате мерења климатских фактора. Завршна синтетска вежба. Израда климадиаграма за Београд. Посета Ботаничкој башти “Јевремовац” у Београду. Посета Градском заводу за заштиту здравља. Литература:

1) Радовић, И. Основи екологије (хрестоматија текстова), ФЦО, 2001, Београд. 2) Савић, И. Екологија човека и човек и животна средина (хрестоматија текстова),

Биолошки факултет, Београд 1998. Број часова активне наставе 4/60


Методе извођења наставе:Теоријска настава, лабораторијски рад: израда 11 графикона резултата мерења и обраде климатских фактора, теренска настава, посета двема релевантним институцијама у функцији упознавања са заштитом природе и мониторингом еколошких фактора на простору Београда.



Активност у току предавања 7 писмени испит (тест) и Практична настава 33 усмени испит (завршни) 30 Колоквијуми 30 Семинари Укупно: 70 30

100

5

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ПСИХОЛОГИЈА – НБ.1.5. Наставник: Др Борис Ј. Кордић, ванредни професор Статус предмета: Обавезан предмет /академско-образовни (АО) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Омогућавање да студенти стекну основна знања из психологије, као и знања која су од значаја за науке безбедности, а ту спадају пре свега она која су везана за теме психолошког рата и психосоцијалне угрожености личности (стрес, кризе и траума). Исход предмета: Усвајање основних психолошки појмова, разумевање значаја психолошког угла гледања на проблеме у области јавног мњења, друштвених збивања, унутар организација, у ванредним ситуацијама, и начина на које се може прићи превенцији психичких криза. Садржај предмета: Теоријска настава Предмет чине осам модула: 1. модул – Психологија као наука 2. модул – Чиниоци развоја психичког живота 3. модул – Психички процеси 4. модул – Психологија личности 5. модул – Основи социјалне психологије 6. модул – Психолошки рат и пропаганда 7. модул – Психосоцијални развој личности 8. модул – Психосоцијална угроженост личности Практична настава Обнављање пређењног градива и припрема за колоквијуме, као и учешће у радионицама које имају за циљ разматрање појединих студија случаја. Литература: 1. Б. Кордић, Псигологија - Методе и технике у психологији и теоријски модели психосоцијалне угрожености појединца, Центар за примењену психологију, Београд, 2005.

2. Б. Кордић, Д. Пајевић, Општа психологија са социјалном психологијом, Центар за примењену психологију, Београд, 2007. Број часова активне наставе: 4/60

Теоријска настава: 3/45

Практична настава: 1/15

Методе извођења наставе: Активно учествовање на предавањима и вежбама, 4 колоквијума, завршни усмени испит



Активност у току предавања 5 писмени испит 15 Практична настава 5 усмени испит 15 Колоквијуми 60 . Семинари Укупно: 70 30

100

6

Студијски програм : Основне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ТЕОРИЈЕ КОНФЛИКАТА – НБ.1.6. Наставник: др Радомир М. Милашиновић, редовни професор, Др Ненад Р. Путник, доцент Статус предмета: Обавезан предмет / ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ (ТМ) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Продубљивање достигнутих и стицање нових знања о друштвеној суштини, врстама, фазама, функцијама, регулисању, разрешавању и решавању сукоба у националним и међународним односима; о суштини и развоју различитих теоријских схватања конфликата; о општем стању друштвене мисли о конфликтима; о корелацији унутрашњих сукоба са међународним кризама и ратом као најекстремнијим видом друштвеног конфликта; о савременим чиниоцима сукоба у међународним односима и узроцима сукоба у постсоцијалистичким друштвима; о ставовима Србије о моћи, сили и војној сили; о трагању за миром. Исход предмета: Поседовање знања о различитим дисциплинарним приступима у изучавању феномена друштвених сукоба. Разумевање комплексности феномена конфликта у контексту савремених односа у међународној заједници. Садржај предмета: Теоријска настава Предмет Теорија конфликата претпоставља упознавање са појмом и природом конфликата, узроцима њиховог настанка, као и елементима, фазама, динамиком и исходима друштвених конфликата. Обрађују се и основни методи разрешавања унутардржавних и међудржавних конфликата. Практична настава У практичном делу наставе студенти имају прилику да стечена теоријска знања продубљују у правцу истраживања актуелних сукоба у савременом друштву и постконфликтних ситуација у нашем региону. Литература: 1. Радомир Милашиновић, Срђан Милашиновић, Ненад Путник, Теорије конфликата, ФБ, Београд, 2012. 2. Радомир Милашиновић, Срђан Милашиновић, Основи теорије конфликата, ФБ, Београд, 2007. 3. Радомир Милашиновић, Срђан Милашиновић, Увод у теорије конфликата, Факултет цивилне

одбране, Београд, 2004. Број часова активне наставе 4/60



Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, семинари, презентације, консултације.




100

7

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: УВОД У МЕНАЏМЕНТ – НБ.1.7. Наставник: Др Петар Станојевић, редовни професор Статус предмета: Обавезан предмет / ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ (ТМ) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Појмовно артикулисање и операционализација знања из основних области науке менаџмента. Нагласак је стављен на упознавање са применљивошћу менаџмент-принципа у различитим облицима пословних организација. Исход предмета: Способност јасног, аналитичког сагледавања друштвених основа и својстава савременог менаџмент-приступа организацији и управљању људима, пословима и пословним системима. Садржај предмета: Теоријска настава У овом делу наставе студенти се упознају са теоријско-методолошким основама и својствима менаџмента као научне области која се бави феноменима постигнућа организоване људске делатности. Посебно се изучавају менаџмент функције планирања, руковођења, контроле и управљања променама. Поред тога нагласак је и на разматрању различитих улога менаџера као и карактеристике и значај тимског рада за успешну примену теоријских начела менаџмента. Практична настава У практичном делу наставе студенти усвојена теоријска знања практично примењују у анализи различитих облика организација и установа. Литература: 1. П. Јовановић, Менаџмент: Теорија и пракса, Графослог, Београд, 2004. 2. В. Милићевић, Стратегијско пословно планирање: менаџмент приступ, ФОН, Београд,

2002. Број часова активне наставе: 3/45


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, семинари, презентације, консултације




100

8

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: УВОД У СТУДИЈЕ БЕЗБЕДНОСТИ – НБ.1.8. Наставник: др Ивица Ђорђевић, доцент, др Светлана Станаревић, доцент Статус предмета:Обавезан – теоријско-методолошки (ТМ) Број ЕСПБ:6.0. Услов: / Циљ предмета Циљ предмета је увођење студената у студије безбедности као научне дисциплине, кроз анализу кључних промена у промишљању безбедности (личне, националне, регионалне, глобалне). У склопу увођења у дисциплину студенти ће стећи основна знања о настанку и развоју студија безбедности, различитим тематским областима и диференцираним нивоима истраживања, основним теоријским приступима и безбедносним праксама. Исход предмета Усвајање и овладавање комплексним теоријским оквиром студија безбедности, поређење и разликовање посебних теоријских приступа, усвајање кључних безбедносних појмова и њихово операционализовање, развијање критичког односа и утврђивање недостатака конкретних теоријских приступа у студијама безбедности. Садржај предмета Интелектуалне претходнице и настанак студија безбедности. Концептуална анализа безбедности. Класични теоријски приступи у студијама безбедности. Проширивање и продубљивање концепта безбедности. Савремени теоријски приступи. Обавезе студената Читање литературе; активно учешће у дискусији; решавање практичних проблема; израда и одбрана есеја/семинарских радова; развијање вештина презентовања рада; полагање колоквијума. Литература Основна: Вилијамс, П. (Ур.) (2011). Увод у студије безбедности. Београд: Факултет безбедности (изабрана поглавља). Collins, A. (ur.) (2010). Suvremene sigurnosne studije. Zagreb: Politička kultura. Цветковић, В. (Ур.) (2010). Ризик, моћ, заштита (Увођење у науке безбедности). Београд: Факултет безбедности. (изабрана поглавља) Ђорђевић, И. (2014- у припреми). Економска димензија безбедности. Београд: Факултет безбедности. Допунска: Ђорђевић, И. и Кековић, З. (2011). Концепт људске безбедности – алтернативе или нужност. Безбедност 53(2), 90-114. Ђорђевић, И. и Мијалковиски, М. (2011). Национална моћ у условима глобализације. Национални интерес 7(1), 319-346. Број часова активне наставе: 60 Теоријска настава: 45 Практична настава: 15 Методе извођења наставе: предавања са дискусијом, вежбе и практичан рад, колоквијум (припрема, спровођење и оцењивање), семинарски рад, индивидуално читање литературе. Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит - Практична настава - Усмени испит 60 Колоквијум 20

Укупно: 40 60

9

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив предмета: ЕТИКА – НБ.1.9 Наставник: др БранкоЉ.Ромчевић, доцент Статус предмета: Обавезни предмет /академско-образовни (АО) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Студенти треба да се упознају са филозофском рефлексијом моралног феномена, да схвате природу и значење етичког знања како би могли да идентификују морална и етичка питања, разрешавају етичке дилеме, схвате улогу вредности у сложеном и разноликом свету, разумеју шта одређује исправност или неисправност како наших поступака тако и јавних политика, схвате однос између личне одговорности и заједнице. Циљ је да се развију и критички анализирају разлози који се наводе у одбрани моралних позиција. Исход предмета: Разумевање централних вредности и моралних појмова у контексту водећих етичких теорија и њиховог утицаја на формирање савремене друштвене и политичке праксе, што укључује и систематизаовање појмова доброг и исправног понашања, њихово оправдавање и промовисање, као и одређивање рђавог и неисправног понашања. Садржај предмета: Теоријска настава Одређење етике; основни етички појмови и етички принципи; анализа моралних термина, техника и етичког расуђивања; порекло и природа људских вредности; оправдање моралних судова; универзални аспект етике; нормативна етика и метаетика; етичке теорије; примењена етика и њене топике; дисциплине примењене етике. Практична настава Дискусије о етичким дилемама из свакодневног живота. Литература: 1. Д.Дулић., Б.Ромчевић, Етика/Хрестоматија, Факултет цивилне одбране, Београд, 2002. 2. Аластер Макинтајер, Кратка историја етике, Плато, Београд, 2000. Број часова активне наставе: 4/60

Теоријска настава:3/45

Практична настава:1/15

Методе извођења наставе: предавања, вежбе, консултације. Оцена знања (максимални број поена 100)


Активност у току предавања 10 писмени испит 20 Практична настава 10 усмени испит 20 Колоквијуми 2×20 Семинари Укупно: 60 40

100

10

Студијски програм : Основне академске студије – Студија наука безбедности Назив и шифра предмета: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК 1 – НБ.1.10. Наставник: Јелена П. Ђорђевић, наставник страног језика, Јелена Ј. Бошњак, наставник страног језика Статус предмета: Обавезан предмет /стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Систаматизовање постојећег активног и пасивног знања језика. Оспособљавање студената за коришћење стручне и научне литературе на енглеском језику и Интернета. Исход предмета: Боље разумевање и примењивање основних морфолошких и граматичких структура. Проширивање постојећег фонда речи најфреквентнијим речима из научних области које су предмет проучавања у оквиру основних студија. Садржај предмета: Теоријска настава: Предмет чине два модула који се изучавају током два семестра. 1. модул – морфологија – граматичке врсте речи и њихови облици. 2. модул – синтакса – синтаксичке конструкције – фразе, независне и зависне клаузе, као и комуникативна функција клауза. У оба модула укључена је фонетика и усвајање нове лексике. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе Практично оспособљавање студената за активну употребу знања стечених у току теоријске наставе. Литература: 1. Ирена Павловић, Драгослава Мићовић: Енглески језик: Општи део, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2012. 2. Ирена Павловић, Граматика енглеског језика са вежбањима, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2001. 3. J. Thomson, A. V. Martinet, A Practical English Grammar, OUP Oxford, 2003. Број часова активне наставе: 6/90

Теоријска настава: 4/60 Практична настава:2/30

Методе извођења наставе: Интерактивна настава уз примену савремених техничких средстава. Предавања, вежбања, консултације, колоквијум, самостални рад студената.



Активност у току предавања 5 писмени испит 60 Практична настава 5 усмени испит Колоквијуми 30 Семинари Укупно: 40 60

100

11

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ПОЛИТИЧКИ СИСТЕМ – НБ.2.11. Наставник: Др Мирослав Б. Младеновић, ванредни професор Статус предмета: Обавезан предмет /научно-стручни (НС) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Омогућавање да студенти стекну базична знања везана за теорију политике и политичког система, савремене политичке системе и политички систем Србије. Исход предмета: Спознаја релевантности саме политике у сврху оспособљавања за партиципацију у изградњи демократских институција, као и стицање свести о значају успостављања и очувања њихове безбедности. Садржај предмета: Теоријска настава Предмет чине три модула: 1. модул – Теорија политике и политичког система 2. модул – Савремени политички системи 3. модул – Политички систем Србије Практична настава Детаљнија разрада појединих тематских јединица, као и стручна посета појединим институција политичке власти (Скупштина Србије, поједина министарства и сл.) Литература: Основна: 1. М. Младеновић, Ж. Иваниш, В. Роквић: Развој институција и изградња политичког система Србије, Универзитет у Београду-Факултет безбедности, Београд, 2011. 2. Ж. Иваниш, М. Младеновић, З. Драгишић: Политички систем, Факултет цивилне одбране, Београд, 2005. 3. Ендру Хејвуд: Политика, Клио, Београд, 2004. 4. Вучина Васовић: Савремене демократије , Службени гласник, Београд, 2006. 5. Устав Републике Србије из 2006. године

Број часова активне наставе: 4/60

Теоријска настава:3/45 Практична настава:1/15

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације, посета Скупштини Републике Србије.



Активност у току предавања писмени испит Практична настава 10 усмени испит 60 Колоквијуми 2x10 Семинари (практикум) 10 Укупно: 40 60

100

12

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: СИСТЕМИ БЕЗБЕДНОСТИ – НБ.2.12. Наставник: др Зоран Ћ. Кековић, редовни професор Статус предмета: Обавезни предмет/НАУЧНО-СТРУЧНИ (НС) Број ЕСПБ:7.0 Услов: Положен испит из предмета Основи безбедности Циљ предмета: Циљ предмета је проширење и продубљење стечених знања из области безбедности са акцентом стављеним на системско мишљење, упознавање са динамиком, структуром и начином функционисања система националне безбедности Републике Србије и других земаља, упознавање са кључним разликама између система националне безбедности тоталитарних/слабих и демократских држава, као и са системима безбедности на наднационалном нивоу. Предмет Системи безбедности треба да оспособи студенте за самостално уочавање кључних карактеристика модерних система националне безбедности и за препознавање промена у њиховој структури, као и интеракција са ближим и даљим окружењем. Такође, кроз развијање способности за примену системско-структуралног приступа у анализи безбедносних потреба и интереса појединаца, колектива, државе и међународне заједнице, студенти се припремају за управљање организационим системима. Исход предмета: Кроз усвајање градива, студенти стичу следећа знања и способности: повезивање појма безбедности са појмовима систем безбедности и национална безбедност; разликовање и описивање изазова, ризика и претњи Републици Србији; описивање институционалне основе система националне безбедности Републике Србије и других држава; разликовање надлежности појединачних подсистема, сегмената и субјеката система националне безбедности (војска, полиција, обавештајно-безбедносни систем, систем заштите и спасавања, недржавни системи безбедности, грађани); упоређивање других система безбедности са системом безбедности Републике Србије и препознавање кључних разлика између њих; анализирање динамике развоја система националне безбедности Републике Србије и других земаља; препознавање и аргументовано образлагање кључних карактеристика система националне безбедности тоталитарних/слабих и демократских држава у савременом свету; препознавање, описивање и разликовање наднационалних система безбедности (ОУН, ЕУ, НАТО). Садржај предмета: Теоријска настава: Организациони системи и системско мишљење; Појмовно одређење безбедности, националне безбедности и система безбедности; Изазови, ризици и претње Републици Србији; Систем националне безбедности Републике Србије (институционална основа, безбедносна политика и стратегија безбедности, структура, конвенционални, неконвенционални и суплементарни субјекти, контрола и реформа сектора безбедности); Системи националне безбедности развијених земаља и земаља у окружењу; Недржавни системи безбедности; Субнационални - „псеудо“ системи безбедности; Системи безбедности тоталитарних/слабих и демократских држава; Наднационални системи безбедности. Практична настава: Примена системско-структуралног (организационо-функционалног) приступа у тумачењу безбедносних феномена (у анализи и решавању безбедносних проблема); Обавезе студената: Читање литературе; активно учешће у дискусији; решавање практичних проблема; израда и одбрана семинарских радова; развијање вештина презентовања радаи полагање колоквијума. Литература:

1. Кековић, З. (2009). Системи безбедности. Београд: Факултет безбедности. 2. Драгишић, З. (2011). Систем националне безбедности Републике Србије. Београд: Факултет

безбедности. 3. Мијалковић, С. (2011). Национална безбедност. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.




Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације, стручна пракса, провере знања Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава Усмени испит 60 Колоквијуми 20 Семинари 10 Укупно: 40 60

100

13

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедностти Назив и шифра предмета: МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ – НБ.2.13. Наставник: Др Жељко М. Иваниш, ванредни професор Статус предмета: Обавезан предмет / научно-стручни (НС) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Стицање знања о субјектима и чиниоцима међународних односа, те о основним карактеристикама и развоју савремене међународне заједнице. Исход предмета: Разумевање збивања у савременој међународној заједници, препознавање националних интереса Републике Србије усклађених с интересима других субјеката међународних односа. Садржај предмета: Теоријска настава Предмет чине три модула: 1. модул – Теорија међународних односа 2. модул – Савремени међународни односи 3. модул – Спољна политика и међународни положај државе Практична настава Дискусије о међиународним односима из даље и ближе прошлости, о актуелним међународним односима и њиховој рефлаксији на наше друштво и државу. Стручна посета Министарству спољних послова. Уџбеник

1. В.Димитријевић, Р. Стојановић: Међународни односи, четврто издање, Службени лист СРЈ, Београд, 1996

2. Чарлс В. Кегли Јр., Јуџин Р. Виткоф: Светска политика – тренд и трансформација, Центар за студије Југоисточне Европе/ Факултет политичких наука/ Дипломатска академија, Београд, 2004

3. Ж. Иваниш, И. Ђорђевић: Међународни односи – практикум, ФЦО, Београд, 2002 Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Предавања, вежбаме, консултација, семинарски рад по избору.



Активност у току предавања 10 писмени испит Практична настава 10 усмени испит 30 Колоквијуми 2×15 Семинари 20 Укупно: 70 30

100

14

Студијски програм: Основне академске студије – Стидије наука безбедности Назив и шифра предмета: СИСТЕМИ ОДБРАНЕ – НБ.2.14. Наставник: др Слободан Д. Мишовић, редовни професор, др Вања Љ.Роквић, доцент Статус предмета: Обавезан предмет /ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ (ТМ) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Схватање основних појмова о одбрани Циљ предмета: Овладавање основним појмовним одређењима моћи, силе, рата, савремених система одбране у свету и система одбране Србије. Исход предмета: Познавање система одбране Србије и савремених одбрамбених система у свету. Садржај предмета: Теоријска настава: упознавање са теоријским одређењем моћи, рата и савременог рата, развојем система одбране, чиниоцима система одбране; савременим системима одбране у свету и припремом и значајем система одбране Србије данас. Практична настава: упућивање у подсистеме, елементе и субјекте система одбране Србије. Литература: 1. Мишовић, С.; Системи одбране, ФБ, Београд, 2013 2. Група аутора.; Теорија о рату, ВИЗ, Београд,, 1981 Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације, писмена провера Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања Писмени испит Практична настава 20 Усмени испит 40 Колоквијуми 40 Семинари Укупно: 60 40

100

15

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ОСНОВИ ГЕОПОЛИТИКЕ – НБ.2.15. Наставник: др Зоран Ж. Килибарда, ванредни професор Статус предмета: Обавезни предмет /научно-стручни(НС) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Стицање знања о настанку и развоју геополитичке теорије и праксе, суштини и манифестацијама геополитичких појава и њиховом утицају на конципирање и функционисање система одбране Исход предмета: Критички однос према различитим геополитичким теоријама и изграђеност критеријума за објективно сагледавање циљева и последица геополитичког понашања кључних актера међународних односа. Садржај предмета: Теоријска настава: Појмовно одређење геополитике; корени и генеза геополитичке мисли; територија и суверенитет у геополитичкој теорији и пракси; постхладноратовски геополитички поредак и трендови промена; Европа и Балкан у савременим геополитичким процесима; геополитичка полазишта концепта одбране. Практична настaва: Процена појединих елемената геополитичког положаја земље и анализа различитих сценарија геополитичког понашања. Литература: 1. Килибарда, З., Основе геополитике, Факултет безбедности, Београд, 2007. 2. Килибарда, З.,Мијалковски М., Геополитика и тероризам, Научна књига, Београд, 2006. Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе: предавања, вежбе, колоквијум, израда семинарског рада Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава Усмени испит 60 Колоквијум 30 Семинари Укупно: 40 60

100

16

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: СИСТЕМ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА – НБ.2.16. Наставник: др Владимир Р. Јаковљевић, редовни професор Статус предмета: Обавезан предмет /ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ (ТМ) Број ЕСПБ: 6.0. Услов: Циљ предмета: Циљ изучавања наставних садржаја из предмета Систем заштите и спасавања огледа се у усвајању знања о актуелним и могућим моделима заштитног организовања органа државне управе, органи аутономне покрајине и органа јединица локалне самоуправе, привредних друштва, других правних лица и предузетника, грађана, група грађана, удружења, професионалних и других организација у циљу заштите и спасавања становништва, материјалних добара и животне средине у условима ванредних ситуација у миру и рату. Исход предмета: Усвајање општих и стручних знања о програмирању, планирању, организовању, обучавању и оспособљавању, спровођењу, надзору и финансирању мера и активности за заштиту и спасавање становништва, материјалних добара и животне средине од природних, техничко-технолошких и других несрећа, с циљем спречавања опасности, смањења броја несрећа и жртава, те отклањања и ублажавања штетних деловања и последица насталих од природних и других несрећа укључујући и ратне опасности. Садржај предмета: Теоријска настава Етиологија угрожавања - природни хазарди и ризици, техничко-технолошки хазарди и ризици, ратне опасности и савремени безбедносни изазови, ризици и претње; ванредне ситуације и њихове последице; систем заштите и спасавања - појмовно одређење; мисија, циљеви, задаци савремених система заштите и спасавања; међународни оквири сарадње у области цивилног планирања за ванредне ситуације; организација и структура система заштите и спасавања у Р.Србији; правни основ ситема заштите и спасавања; субјекти система заштите и спасвања- владин сектор, невладин сектор и привредни и други правни субјекти; управљање, планирање и припремање система заштите и спасавања; цивилно-војна кооперација; обучавање и оспособљавање у систему заштите и спасавања и правци даљег развоја система заштите и спасавања код нас и у свету. Практична настава Анализа конкретних организационих решења савремених система заштите и спасавања у појединим земљама савременог света; израда и презентација семинарских радова; припрема за прву и другу проверу знања – колоквијуме. Литература:

1. Ш.Ђармати, Ђ.Алексић; Разорне силе, Радничка штампа, Београд, 2004. 2. Франсоа Валтер; Катастрофа – једна културна историја од XVI до XXI века, Академска књига, Нови

Сад, 2012. 3. В.Јаковљевић; Цивилна заштита у Републици Србији, Факултет безбедности, Београд,2011. 4. В.Јковљевић; Ванредне ситуације и заштита, ауторизована предавања, 2010. 5. Стратегија заштите и спасавања у ванрендим ситуацијама и Закон о ванредним ситуацијама.



Методе извођења наставе:Предавања, вежбе, консултације, стручне посете и пракса. Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

Поена

Завршни испит Поена


100

17

Студијски програм: Основне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА НБ.2.17. Наставник: др Слободан Д. Мишовић, редовни професор Статус предмета: Обавезан предмет/ Научно-стручни (НС) Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Познавање основних елемената географског простора Циљ предмета: Стицање знања студената о математичко-географским, физичко-географским и друштвено-географским чиниоцима географског простора Србије Исход предмета: Познавање географског простора Србије. Садржај предмета: Теоријска настава: географски чиниоци простора Србије (величина, облик границе, простор Србије, геостратешки положај Србије) физичко-географски чиниоци простора Србије (рељеф, климатски и метеоролошки услови, воде, педолошки и геолошки састав и вегетација Србије) и друштвено-географски чиниоци простора Србије (становништво, привреда и саобраћај). Практична наства: Познавање и руковање бусолом, оријентација и познавање карте. Литература: 1. Мишовић, С.; Регионална географија, Факултет безбедности, Београд, 2011 2. Мишовић, С.; Регионална географија-практикум, Факултет безбедности, Београд, 2011 Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације, практични рад и писмена провера знања.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања / Писмени испит 40 Практична настава 20 Усмени испит Колоквијуми 40 Практикум Семинари Укупно: 60 40

100

18

Студијски програм/студијски програми : Студије наука безбедности Врста и ниво студија: Основне академске студије Назив и шифра предмета: ТЕОРИЈА И ОРГАНИЗАЦИЈА ОБРАЗОВАЊА - НБ. 2.18 Наставник: др Жељко А. Бралић, доцент Статус предмета: Обавезан предмет/научно-стручни(НС) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета Образовни циљ изучавања предмета јесте темељно упознавање појмова, садржаја и законитости целоживотног васпитања, образовања, наставе и учења, разумевање концепције доживотног образовања на којој почива васпитно-образовна теорија и пракса у савременом друштвеном окружењу, уз упоредно оспособљавање за реализацију процеса планирања, програмирања, организовања, извођења и евалуације образовних активности које ће се бавити садржајима струке за коју се студенти припремају. Васпитни циљ обухвата усвајање концепције доживотног учења и образовања, што подразумева свест о нужности континуираног учења током целокупног професионалног и личног живота, изградњу позитивних ставова, вештина и склоности везаних за учење и образовање, као и развијање способности и навика сталног усавршавања и редовног допуњавања стечених теоријских и практичних знања о васпитању, образовању и учењу; један од задатака изучавања предмета је и оспособљавање студената за перманентну, флексибилну, критичку и стваралачку примену стечених знања и умећа у оквиру будуће професије и изван ње. Исход предмета Након савладаног студијског курса очекује се да студенти могу да покажу ваљано разумевање појава и законитости васпитања, образовања, наставе и доживотног учења, да покажу задовољавајуће знање о појмовима и садржајима скупа дисциплина које обухвата студијски курс (увод у науку о васпитању, основе педагогије и андрагогије, увод у дидактику, методику образовања), као и да потврде да поседују способности, компетенције и умећа планирања, програмирања, организовања, извођења и евалуације различитих образовних акција, као и пројеката самосталног учења. Садржај предмета Теоријска настава Курс обухвата предавања која се баве садржајима већег броја научних дисциплина из круга наука о васпитању и образовању: увод у науку о васпитању, основе педагогије , основе андрагогије , увод у дидактику, организацију образовања, методику образовања. Практична настава: Вежбе Вежбе се, осим на самом Факултету, по могућности организују и у различитим установама и организацијама које се баве образовањем које је везано за будућу професију студената. Литература 1. ТРНАВАЦ, Н. / ЂОРЂЕВИЋ, Ј. (2002), Педагогија; Београд, Научна књига / Инфoхoмe. 2. АЛИБАБИЋ, Ш. (2002), Теорија ораганизације образовања одраслих; Београд, Институт за педагогију и андрагогију. 3. КУЛИЋ, Р. / ДEСПOТOВИЋ, M. (2005), Увoд у aндрaгoгиjу; Бeoгрaд, Свeт књигe. 4. БРAЛИЋ, Ж. (2003), „Кoнститутивни прoблeми aндрaгoгиje“, Збoрник рaдoвa, Бeoгрaд, Фaкултeт цивилнe oдбрaнe. 5. БРAЛИЋ, Ж. (2006), Aнтичкa Aтинa кao друштвo учeњa; Бeoгрaд, Унивeрзитeт у Бeoгрaду – Фaкултeт бeзбeднoсти. Број часова активне наставе 3/45 Предавања: 2 (30) Вежбе: 1 (15)

Методе извођења наставе / Опште методичке напомене Настава се изводи различитим и флексибилним наставним видовима и облицима, уз коришћење скупа различитих наставних метода: усмено излагање (предавање, објашњавање, описивање, и др.), разговор, демонстрације , рад са текстом, практичан рад (самосталан и/или уз надзор наставника и сарадника, на Факултету и изван њега). Нагласак је на индивидуализованим, интер/активним и еластичним наставним методама, облицима и поступцима који оптимално подстичу развој самосталности, оригиналности, иницијативности, (само)критичности, општих и посебних способности за стваралачко учење и усавршавање.

Оцена знања Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 30 усмени испит 30 до 3 усмена колоквијума 30 укупно 70 30 100

19

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ИНФОРМАТИКА – НБ.2.19. Наставник: др Ана В. Ковачевић, доцент Статус предмета: обавезни предмет /научно-стручни (НС) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Студенти се упознају са основним појмовима у информационо комуникационим технологијама, и стичу знања о могућностима њихове примене. Поред тога, студенти се упознају са основним елементима заштите рачунарских система. Исход предмета: Студенти се упознају са могућностима коришћења рачунара за потребе наставе и научно-истраживачког рада, и имају основна знања о примени савремених информационо комуникационих технологија. Садржај предмета: Теоријска настава

• Увод • Историјат развоја рачунарских система • Подаци, информације и знање • Математичке основе рачунара • Рачунарски системи • Хардвер • Софтвер • Информациони системи • Приступ базама знања • Рачунарске мреже • Комуникациони системи • Заштита рачунарских система

Практична настава: Представљање софтверских алата који студентима могу да помогну у наставном и научно-истраживачком раду. Литература

• Ана Ковачевић, Информатика, Факултете безбедности, 2013 (Ауторизоване предавања) • Дејан Симић, Основе информационо-комуникационих технологија, ФОН 2011.


Теоријска настава:2/30 Практична настава:1/ 15

Методе извођења наставе: Теоријска настава Практична настава на рачунарима

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена

Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 писмени испит 60 Практична настава 10 усмени испит Колоквијуми 2×10 Семинари Укупно: 40 60

100

20

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК II – СБ.2.20. Наставник: мр Данијела Нејковић, наставник, Зоран Павловић, наставник Статус предмета: Обавезан предмет / стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Положен Енглески I Циљ предмета: Реализација планом предвиђеног програма с циљем даљег развијања, проширивања и усавршавања рецептивног и продуктивног знања страног (енглеског) језика и оспособљавање студената за самосталну примену страног језика на вишем нивоу и у сложенијим ситуацијама; Исход предмета: Самостална употреба енглеског језика у домену праћења стране литературе и писања стручних прилога уз употребу речника, као и могућност усмене комуникације у одговарајућим ситуацијама. Садржај предмета: Теоријска настава Наставним програмом обухваћени су садржаји који покривају (обнављају и додатно проширују) основне елементе граматике енглеског језика (све врсте речи и њихове карактеристике, одређене конструкције као и извесне синтаксичке специфичности) паралелно са савладавањем и проширивањем речника енглеског језика (кроз бројне лекције стручног садржаја). Практична настава Увежбавање претходно изложеног лексичког и граматичког садржаја кроз бројна вежбања. Литература: 1. Данијела Нејковић., An English Reader, ФБ, Београд, 2008. 2. A.J. Thomson and A.V. Martinet, A Practical English Grammar 3. A.J. Thomson and A.V. Martinet Exercises 2, Oxford University Press, 2003. Број часова активне наставе: 6/90


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, тестови, колоквијуми, консултације;



Активност у току предавања 10 писмени испит 30 Практична настава 10 усмени испит 20 Колоквијуми 30 Семинари 0 Укупно: 50 50

100

21

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ И СОЦИЈАЛНИХ РЕСУРСА СБ.3.21. Наставник: Др Миленко Бодин, доцент Статус предмета: Обавезни предмет / теоријско-методолошки(ТМ) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Положен предмет Увод у менаџмент Циљ предмета: Појмовно артикулисање и операционализација менаџмент-приступа људским и социјалним ресурсима као кључној менаџмент области за развој и унапређење функционисања савремених организација и установа. Исход предмета: Способност јасног, аналитичког сагледавања улоге и својстава менаџмента људских и социјалних ресурса у процесу управљања променама, квалитетом и уопште конкурентношћу установа и организација. Садржај предмета Теоријска настава У оквиру теоријске наставе изучава се теоријско порекло и заснивање уже области менаџмента као концепције која се ослања на људске и друштвене потенцијале у креирању организационе климе, мотивације за рад, вредновању радног учинка, као и повезивању организација са друштвеним окружењем. Нагласак је на изучавању трансфера културе друштва на организациону и управљачку културу која се онда може операционализовати у поступке унапређења како услова рада, тако и резултата рада. Практична настава У практичном делу наставе студенти се упознају са методама анализе посла, поступцима прибављања нових и унапређења постојећих људских ресурса, одликама тимског рада у праћењу квалитета пословања и управљању променама у организацији и њеном окружењу. Литература 1. Фикрета Бахтијаревић Шибер, Менаџмент људски потенцијала, Golden Marketing, Загреб,

1999. 2. М. Максимовић, Управљање људским ресурсима у међународном пословању: стратешки приступ, Институт за економију, Београд, 2004.

2. D. Torрington, L. Hall, S. Taylor, Менаџмент људских ресурса, Дата статус, 2004. Број часова активне наставе: 4/60






100

22

Студијски програм : Основне академске студијеСтудије наука безбедности Назив и шифра предмета: КРИВИЧНО ПРАВО – НБ.3.22. Наставник: др Младен М. Милошевић, додцент Статус предмета: Обавезни предмет / научно стручни (НС) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Положен испит из наставног предмета Правни основи безбедности Циљ предмета: Циљ наставе из предмета Кривично право је упознавање студената са основним појмовима из општег и посебног дела науке кривичног права као и са кривичним законодавством Републике Србије. Исход предмета: Способност за практичну примену одредаба Кривичног закона на конкретне криминалне догађаје. Садржај предмета: Теоријска настава У оквиру општег дела Кривичног права основне тематске области су појам, предмет и извори (унутрашњи и међународни акти и њихов правни однос), општи појам кривичног дела, (конкретизација начела законитости, iter criminis, саучесништво, стицај), општи појам кривице, конститутивни елементи (урачунљивост, виност, облици виност и умишљај и нехат) заблуда, и кривичне санкције (појам, врсте, систем казни, упоредноправна компарабилност). Посебни део учи о систему појединачних кривичних дела и њиховом груписању. Анализирају се најважнија кривична дела из изабраних поглавља (против живота и тела, човечности и међународног права, имовине,против државног уређења итд.). Практична настава Предмет је теоријског типа, па се практична настава односи на вежбе типа анализе кривично правних норми, међународних аката и њихово поређење, анализе случајева из судске праксе, изабраних проблема за разумевање термина и појмова и анализе бића кривичних дела. Литература:

1. Зоран Стојановић, Кривично право: општи део, Правна књига, Београд, 2011. 2. Зоран Стојановић, Посебни део, Правна књига, 2011 3. Ивана Симовић-Хибер, Систем расправа о идеји владавине права, основама кривичног закона,

појму злочиначке групе и интернационализацији кривичног права, Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2007

Број часова активне наставе: 4/60 Теоријска настава: 3/45 Практична настава: 1/15

Методе извођења наставе: На предавањима се обрађују основни институти кривичноправне теорије и поједине инкриминације.Користе се методи доктринарног објашњења, тумачења правних норми и упоредноправни. На вежбама се анализирају судске одлуке, изабрани примери инкриминација, изабрана теоријска објашњења и методолошки приступи.



Активност у току предавања 5 писмени испит Практична настава 5 усмени испит 60 Колоквијуми 1x25 Семинари 5 Укупно: 40 60

100

23

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: СИСТЕМ ЦИВИЛНЕ ОДБРАНЕ – НБ.2.23. Наставник: др Владимир Р. Јаковљевић, редовни професор Статус предмета: Обавезан предмет /НАУЧНО СТРУЧНИ (НС) Број ЕСПБ: 6.0. Услов: Циљ изучавања наставних садржаја из предмета Систем цивилне одбране огледа се у усвајању знања о актуелним и могућим моделима одбрамбеног организовања цивилних структура државе и друштва у циљу успешног функционисања државних органа, органа аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, привредних друштава и других правних лица, заштите и спасавања и обезбеђења услова за живот и рад грађана и задовољења потреба снага одбране у ванредном и ратном стању. Исход предмета: Изучавањем наставних садржаја овог предмета, студенти стичу општа и стручна знања о функционалном и институционалном начину организовња Система цивилне одбране Републике Србије, његовој структури и методологији управљања истим у миру и ванредном стању укључујући и сам рат. Садржај предмета: Теоријска настава Цивилна одбрана - појмовно одређење; развој, мисија, циљеви, задаци, структура, организација, управљање и систематизација савремених система цивилне одбране; систем цивилне одбране Србије; појам, циљеви, функције, задаци, организација и структура система цивилне одбране у Р.Србији; методологија управљања, планирања и припремања система цивилне одбране; обучавање и оспособљавање у систему цивилне одбране и правци даљег развоја система цивилне одбране код нас и у свету. Практична настава Анализа конкретних организационих решења савремених система цивилне одбране у појединим земљама савременог света; увежбавање израде појединих планских докумената који чине план одбране земље. Литература:

6. Владимир Јаковљевић, Систем цивилне одбране, ФЦО, Београд 2006. 7. В.Јаковљевић, Цивилна заштита у Републици Србији, Факултет Безбедности, Београд 2011. 8. Ј. Гачић, Цивилно планирање за ванредне ситуације, Службени гласник Р.Србије, Београд

2008. Број часова активне наставе: 3/60




Активност у току предавања 5 писмени испит Практична настава 10 усмени испит 45 Колоквијуми 2×20 Семинари Укупно: 55 45

100

24

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: КРИМИНОЛОГИЈА – НБ.3.24. Наставник: др Ивана В. Симовић, редовни професор Статус предмета: Обавезни предмет / научно-стручни (НС) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Циљ студијског курса је упознавање студената са суштином криминалитета. Објашњење криминалитета као правне и социолошке категорије треба да омогући разумевање феномена и узрока криминалитета, и одреди модалитете формалне друштвене реакције у редукцији ове патолошке друштвене појаве, како на индивидуалном, тако и на нивоу масовне појаве. Исход предмета: Способност да се у држави и друштву идентификују оне појаве које имају својство криминалних радњи, као и способност за благовремену ракцију у превентивном и оперативном смислу. Садржај предмета: Теоријска настава : Садржај овог курса обухвата проучавање криминалитета и сродних делинквентних и девијантних понашања. Обухвата историју и развој теоријске криминолошке мисли, са посебним нагласком на стање савремених објашњења. Указује на методе изучавања криминалитета на нивоу појединачне и масовне појаве. Објашњава криминалитет на феноменолошком и етиолошком нивоу и предлаже адекватне мере формалне социјалне контроле. Практична настава Детаљнија анализа појединих тематских целина као и анализа појединих примера из праксе. Припрема студената за колоквијуме и елаборација и одбрана семинарских радова. Литература: 1. Игњатовић Ђ, Криминологија, Досије, Београд, 2011. 2. Игњатовић Ђ, Теорије у криминологији, Правни факултет, Београд, 2009. 3.Симовић-Хибер И.,Оквири виктимологије, Факултет безбедности, Београд,2009. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Teoријска настава, вежбе, семинари, колоквијуми, консултације




25

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ЦИВИЛНА ЗАШТИТА НБ. 3.25. Наставник: др Јасмина Гачић, доцент Статус предмета: Обавезан предмет / стручно-апликативн (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: / положен испит Систем заштите и спасавања Циљ предмета: Циљ изучавања наставних садржаја из овог предмета огледа се у стицању и усвајању општих и стручних знања о начину организовања, функционисања и управљања савременим системима цивилне заштите са тежиштем на систем цивилне заштите Републике Србије. Исход предмета: Оспособљеност студената да организују, планирају и спроводе мере заштите и спасавања становништва, материјалних и културних добара и животне средине у условима мирнодопских ванредних ситуација и условима рата. Садржај предмета: Теоријска настава Увод у предмет: мисија, циљеви, функције, и задаци цивилне заштите; настанак и развој цивилне заштите у свету и нашој земљи; међународни оквири сарадње и јачања система цивилне заштите; цивилна заштита Републике Србије; циљеви, функције, задаци, принципи и начела цивилне заштите; лучна и узајамна заштита; мере заштите и спасавања; јединице цивилне заштите; управљање и руковођење у систему цивилне заштите; планирање употребе цивилне заштите; цивилна заштита у заштити и спасавању од елементарних и других већих непогода; мере за спречавање и отклањање последица техничко-технолошких несрећа; мере за очување и заштиту културних добара од уништења и отуђења; обучавање и оспособљавање у систему цивилне заштите; правци даљег развоја система цивилне заштите код нас и у свету. Практична настава Увежбаавање за израду процене угрожености и појединих планских докумената из цивилне заштите. Обилазак предузећа, организација и служби од посебног интереса за заштиту и спасавање. Литература : 1. В. Јаковљевић, Цивилна заштита у Републици Србији, Факултет безбедности, Београд, 2011. 2. Р.Прентовић, Теорија и методика едукације у цивилној заштити, Висока техничка школа струковних студија, Нови Сад, 2011. 3. Ј. Гачић, Цивилно планирање за ванредне ситуације, Службени гласник Р.Србије, Београд 2008. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, косултације, практичан рад.




100

26

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: САВРЕМЕНА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ – НБ.3.26. Наставник: др Момчило Павловић, редовни професор Статус предмета: обавезни предмет/теоријско-методолошки (ТМ) Број ЕСПБ: 4.0 Услов: Циљ предмета: Упознавање студената са значајним догађајима из опште и националне историје модерне српске државе и оспособљавање да разумеју повезаност националне са регионалном и светском историјом. Разумевање контекста догађаја и процеса у прошлости и њихов утицај на садашње процесе и догађаје. Упознавање студената са простором на коме су се дешавали конфликти, процеси, догађаји и промене у прошлости и оспособљавање да разумеју корене данашњих конфликата. Упознавање студената са постојањем различитих интерпретација историјских појава и развијање способности да критички процењују различите интерпретације и ставове са посебним нагласком на препознавање ненаучних и пропагандних садржаја. Исход предмета: Способност уочавања повезаности садашњих појава са прошлошћу, схватање места и улоге појединачног догађаја у ширем контексту, схватање промене и континуитета. Овладавање основним истраживачким методама; оспособљеност за примену најједноставније истраживачке методе у педагошком и другом раду. Знање а о мултиперспективности и различитим тумачењима истих историјских појава. Свест о постојању предрасуда и пристрасности у историјским тумачењима. Оспособљеност за уочавање и проналажење узрока у прошлости за конфликте у садашњости.

Садржај предмета Стварање нације и независне државе; Србија од Велике Источне кризе до Берлинског конгреса 1875-1878; друштво у Србији 19. века; Србија у Првом светском рату; стварање заједничке државе 1918.; Краљевина СХС 1918–1941.; Југославија 1941, Срби у Другом светском рату; геноцид у Независној Држави Хрватској; Нова Југославија; сукоб са Стаљином 1948.; Тито; друштво Југославије 1945-1990.; разбијање Југославије; српско питање. Литература:

1. Чалић, Мари-Жанин, Социјална историја Србије 1815-1941., Београд 2004. 2. Павловић Момчило, Српско село 1945-1952, Београд, 1997 3. Модерна српска држава 1804-2004. Хронологија, Београд, 2004.


Методе извођења наставе: предавања, вежбе, консултације, практични рад, рад са историјским изворима у музејима и архивима и анализа семинарских радова.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 15 Усмени испит 30 Колоквијуми 30 Семинари 15 Укупно: 70 30

100

27

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: СОЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА НБ.3.27/1 Наставник: др Слађана С. Ђурић, редовни професор Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: нема посебних услова Циљ предмета Циљ предмета је да студенти усвоје основна знања из области социјалнопатолошких појава, као и обавештења о основним принципима социјалне контроле и превенције у овој области. Студенти се упознају са феноменолошким карактеристикама, учесталошћу појава и друштвеним интервенцијама према социопатолошким понашањима, са нарочитим нагласком на етиологију и појавне облике криминалитета на штету деце и малолетника. Исход предмета Темељно разумевање природе социјалнопатолошких феномена у савременом друштву. Разумевање односа између одређених социјалних фактора (социодемографских и других) и најраширенијих поремећаја понашања. Развијање критичког односа и способности за сагледавање социопатолошких појава са аспекта професије менаџера безбедности, усвајање знања и вештина неопходних за препознавање и рад са особама које испољавају девијантно понашање. Садржај предмета Теоријска настава Предмет Социјална патологија обухвата упознавање са предметом ове дисциплине, појмовима друштвене девијације, друштвене дезорганизације и социјалне контроле, као и основним карактеристикама манифестовања социјалнопатолошких појава (проституција, коцкање, самоубиство и покушај самоубиства, алкохолизам, наркоманија). Практична настава У практичном делу наставе студенти имају прилику да стечена теоријска знања продубљују у правцу истраживања конкретних облика социјалнопатолошких појава у савременом друштву. Литература

1. Шпадијер-Џинић Ј. (1988). Социјална патологија, Београд: ЗУНС. 2. Поповић-Ћитић, Б., Ђурић, С. (2010). Интегративни развојни теоријски модели у етиологији

делинквентног понашања. Социолошки преглед, 44(1), 99-117. 3. Ђурић С, Поповић-Ћитић, Б. (2013). Страх од криминала у главним градовима бивших

југословенских република, Социологија, 55(1), 91-114. Број часова активне наставе Предавања: 3 часа

Вежбе: 1 час

Други облици наставе: Студијски истраживачки рад:


Методе извођења наставе Предавања са дискусијом, вежбе, презентације, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 + 10 писмени испит 20 колоквијум-и 10 + 20 усмени испт 30 Укупно: 50 50

28

Студијски програм : Основне академске студије Студије наука безбедности Називи шифра предмета: СТРАТЕШКИ МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ И СОЦИЈАЛНИХ РЕСУРСА НБ.3.27/2. Наставник: др Миленко М.Бодин, доцент Статус предмета: Изборни предмет /стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Развијање способности за стратешко промишљање организације, као и пружање увида о томе како се може доћи до одрживе компоненте организације ослањајући се на пословну стратегију. Исход предмета: Знање о процесима формулисања, вредновања и имплементације стратегије. Садржај предмета: Теоријска настава Основни концепти стратешког менаџмента (планирање, организовање, контрола, предвиђање, одлучивање, вођење, логика стратешког менаџмента); Формулисање стратегије, Вредновање стратегије, Употреба стратегијских ресурса, Главне компоненте процеса стратешког планирања и управљања од значаја за формулисање стратегије; Водеће стратегије ЉР; Типови стратегија МЉР и употребе у људским ресурсима по типовима стратегија. Изградња компетитивне стратегије; Импликације различитих стратегија МЉР на функције људских ресурса(стратегија унутрашњег раста, стратегија спољашњег раста, стратегија смањења); Вредновање и аудитација стратегије МЉР (одабир стратегије вредновања, карактер вредновања,предмет и подручје вредновања, учесници вредновања); Методе вредновања стратегије МЉР; Радна ефикасност; Развој и стратешки аспекти развоја; Однос према запосленима; Управљање стратешком перформансом; Управљање људским капиталом; Улога људских ресурса у обезбеђивању стратешке компетитивне предности. Практична настава Детаљнија разрада појединих тематских целина и обрада неколико модела СМЉР и сагледавање њиховог утицаја на праксу. Литература: 1. С.Ћамиловић, В.Вујић, Основе менаџмента људских ресурса, Текон, 2007.Београд 3 В. Милићевић, Стратегијско пословно планирање-менаџмент приступ, пето издање, ФОН, Београд, 2002. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консулстације, радионице посвећене појединим тематским целинама и увежбавње студената за тимски рад.




100

29

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: Управљање ризицима у ванредним ситуацијама/ НБ 3.27/3 Наставник: др Владимир Р. Јаковљевић, редовни професор Статус предмета: Изборни предмет /СТРУЧНО-АПЛИКАТИВНИ (СА) Број ЕСПБ: 6.0. Услов: Циљ изучавања наставних садржаја из предмета Управљање ванредним ситуацијама огледа се у усвајању знања о процесу и систему управљања ванредним ситуацијама као и да стручно и квалификовано врше процену угрожености и повредљивости и израду планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Исход предмета: Изучавањем наставних садржаја овог предмета, студенти стичу професионалне компетенције за: процену природних и техногених(антропогених) ризика; управљање ванредним ситуацијама у свим фазама њиховог испољавања; управљање неопходним ресурсима за ванредне ситуације и израду планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Садржај предмета: Теоријска настава Појам, процес и систем управљања ванредним ситуацијама; Основне карактеристике система управљања ванредним ситуацијама.; методологија управљања ризицима по фазама одвијања ванредне ситуације: фаза пре настанка ванредне ситуације, фаза за време манифестовања ванредене ситуације и фаза после ванредне ситуације. Модуларни систем управљања ванредним ситуацијама; методологија изараде процене угрожености; израда и садржај планова заштите и спсавања за ванредне ситуације; Формално и неформално образовање у функцији управљања ванредним ситуацијама. Практична настава Разрада методологије процедне угрожености – процене и анализе ризика и практична израда појединих планских докумената плана заштите и спсавања у ванредним ситуацијама. Литература:

9. В.Јаковљевић, Цивилна заштита у Републици Србији, Факултет Безбедности, Београд 2011. 10. В. Јаковљевић, Ванредне ситуације и заштита, (радни материјал), Факултет безбедности,

Београд 2010. 11. З.Кековић. С.Савић, Н.Комазец, М.Милошевић, Д.Јовановић; Процена ризика у заштити

лица, имовине и пословања, Центар за анализу ризика и управљање кризама, Београд, 2011. 12. Зборник рдова; Ванредне ситуације, ВИЗ, Београд, 2009. 13. Упутство о методологији и изради процене угрожености и планова заштите и спасавања у

ванредним ситуацијама ("Сл. Гласник РС." бр. 96/2012.). Број часова активне наставе: 3/60





100

30

Студијски програм: Основне академске студије Стдије наука безбедности Назив и шифра предмета:ОБАВЕШТАЈНИ И БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМИ СБ.3.27/4.И.СА Наставник: др Зоран О. Драгишић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Да студенти усвоје основна знања о обавештајно безбедносном систему државе, а посебно о обавештајно безбедносној компоненти одбране државе, о њеном утицају на планирање, организовање и остваривање одбране државе од оружаних облика угрожавања. Исход предмета: Знање о генези, структури, улози и сврхама обавештајног и безбедносног рада, као и обавештајно безбедносног система државе. Садржај предмета: Теоријска настава: Појам и суштина обавештајне и безбедносне службе, намена, структура и функционисање обавештајнобезбедносног система државе, утицај обавештајних информација на конципирање, организовање и остваривање одбране државе од носилаца оружаног угрожавања безбеднопсти државе, могући утицај необавештајних делатности државе на оснаживању властитих одбрамбених могућности. Практична настaва: Решавањем хипотетичких задатака студенти се оспособљавају да реално и критички сагледавају међузависност одбране државе и њене обавештајне компоненте. Литература:

1. Милан Мијалковски, Обавештајне и безбедносне службе, Факултет безбедности, Београд, 2009.

2. Роман Ронин, Обавештајни рад, Факултет безбедности и Службени гласник, Београд, 2009.




Методе извођења наставе: Предавања, семинари, вежбе, консултације. Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 10 Усмени испит 60 Колоквијуми 1×20 Семинари Укупно: 40 60

100

31

Студијски програм: Основне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ТЕРОРИЗАМ И ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ НБ.3.28/1. Наставник: др Зоран О. Драгишић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет /стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Нема посебних услова Циљ предмета: Основни циљ предмета је да студенти усвоје знања о тероризму као асиметричном облику ратовања и као стратегији коју кроз целокупну историју људског друштва примењују различити политички и други покрети. Посебан циљ изучавања овог предмета огледа се у потреби да студенти стекну неопходна знања о појму организованог криминала и вези која постоји између организованог криминала и тероризма. Поред тога, неопходно је да студенти уоче основне облике савременог организованог криминала и да разумеју његову безбедносну димензију. Будући да савремени организовани криминал представља и својеврсну политичку стратегију, то му поред криминолошке даје и безбедносну димензију. Исход предмета: Изграђена знања и ставови по питању тероризма и организованог криминала. Оспособљеност за самосталну израду безбедносне процене терористичке претње и безбедносне претње коју представља организовани криминал. Садржај предмета: Теоријска настава Различита схватања појма тероризам; узроци савременог тероризма; савремене терористичке организације; подела савремених терористичких организација; верски мотивисан тероризам; инсурекцијски тероризам; сепаратистички тероризам, идеолошки тероризам; терористички акт, врсте и начини извршења; појам организованог криминала; савремене криминалне групе; тероризам и организовани криминал. Практична настaва Модус операнди савремених терористичких група; израда безбедносне процене терористичке претње; израда оперативних планова за заштиту од тероризма. Литература: 1. Мијалковски, М., Одговор тероризму, ФЦО, Београд, 2005. 2. Сејџмен, М., Терористичке мреже, Алтера, Београд, 2007. Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе: Предавања, семинари, вежбе, консултације. Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава 10 Усмени испит 30 Колоквијуми 2×15 Семинари 20 Укупно: 70 30

100

32

Студијски програм : Основне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: СОЦИЈАЛНА ПСИХОЛОГИЈА НБ.3.28/2 Наставник: др Борис Ј. Кордић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Стицање основних знања из области социјалне психологије, социјализације, социјалне интеракције и психологије група. Исход предмета: Разумевање човека као јединке нераздвојиве од социјалне средине у којој живи и социјалних интеракција у којима учествује. Разумевање групе као засебног ентитета и посебно законитости у области утицаја групе на појединца и утицаја појединца на групу. Садржај предмета: Теоријска настава Предмет чине три модула: 1. модул – Социјална психологија као наука 2. модул – Методологија социопсихолошких истраживања 3. модул – Социјална когниција 4. модул – Атрибуциони приступ 5. модул – Ставови 6. модул – Социјализација појединца 7. модул – Социјална интеракција и групе 8. модул – Психологија групе 9. модул – Социјални утицај Практична настава Истраживање Литература: 1. Б. Кордић: Псигологија Методе и технике у психологији и теоријски модели психосоцијалне угрожености појединца, Центар за примењену психологију, Београд, 2005.

2. Б. Кордић & Д. Пајевић: Општа психологија са социјалном психологијом, Центар за примењену психологију, Београд, 2007. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Активно учествовање на предавањима и вежбама, семинарски рад по избору, два колоквијума, истраживање, завршни усмени испит.



Активност у току предавања 10 писмени испит Практична настава 30 усмени испит 30 Колоквијуми 15 Семинари 15 Укупно: 70 30

100

33

Студијски програм : Основне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ И ЗАШТИТА НБ.3.28/3 Наставник: др Ивица Т. Радовић, редовни професор Статус предмета: Изборни предмет –стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета Сагледавање просторног планирања као скупа акција усмерених ка рационалној расподели и коришћењу простора, уз истовремено сагледавање свих аспеката заштите и очувања животне средине. Исход предмета Разумевање принципа неопходности интегралног приступа у просторном планирању, разумевање активне корелације и међузависности између три кључне димензије просторног планирања, односно просторног развоја: економске, социјалне и животно срединске (еколошке). Садржај предмета Теоријска настава О планирању уопште; врсте планирања; просторно планирање; простор као предмет анализе и синтезе. еколошка димензија простора. Методе просторног планирања; врсте планова просторног уређења; делови просторног плана; анализа физичких услова (природних карактеристика простора); модели картографске обраде појединих компоненти природних екосистема: геолошка основа, геохидролошка и хидролошка својства, геоморфолошки феномени, рељеф и орографија, клима, педологија, вегетацијски покривач, флора и фауна, предео; анализа (од стране човека) трансформисаних структура простора; анализа демографске структуре, анализа социјалне структуре и социјалних услова; економска анализа; Просторни план Републике Србије; просторно планирање и искуства развијених земаља; циљеви у просторном планирању. Инструменти за спровођење плана: правни, финансијски, економски, организациони и технички; учешће јавности у припреми и доношењу просторног плана; просторно планирање и информациони системи. Технологије географских информационих система (ГИС). Примена ГИСа у екологији и заштити животне средине. Даљинска истраживања (аерофото и сателитски снимци) и ГИС. Практична настава: Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад 1. Упознавање са областима/секторима у оквиру Просторног плана Републике Србије; 2. Упознавање са областима/секторима у оквиру Регионалног просторног плана административногподручја града Београда; 3. Упознавање са генералним урбанистичким планом Београда; 4. Упознавање са картом Заштићена природна добра у Србији; 5. Имплементација ГИСа у просторном планирању и заштити. Литература Основна литература:

1. Просторно планирање. Анте Маринковић-Узелац. 2001. Дом и Свијет.548 стр. Загреб. (одабрана поглавља за студете Факултета безбедности, приредио Ивица Радовић, 98 стр.).

2. Просторни план Републике Србије 2010-2014-2020. Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, Републичка агенција за просторно планирање. Службени Гласник, 284 стр. Београд.

3. Стратегија просторног развоја Републике Србије 2009-2013-2020. Република Србија: Министарство животне средине и просторног планирања, Републичка агенција за просторно планирање, 247 стр. Београд.

4. Регионални просторни план административног подручја Београда. Јавно урбанистичко предузеће Урбанистички завод Београда, (2004), 162 стр. Београд.

5. Закон о просторном планирању и изградњи (2009,2010). 6. Power Point презентације (предавања по наставним јединицама)

Број часова активне наставе 4/60 Предавања: 3/45

Вежбе: 1/15



Методе извођења наставе Предавања, вежбе и семинарски рад

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 30 колоквијум-и 30 .......... семинар-и 20

34

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ЛОГИСТИКА У СИСТЕМУ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ НБ.3.28/4 Наставник: др Петар Станојевић, редовни професор Статус предмета: Изборни предмет стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Стицање знања о улози, садржајима и начину остваривања логистичке подршке у појединим сегментима система националне безбедности Исход предмета: Критички однос према различитим приступима планирања, организовања и реализације логистичке подршке у систему националне безбедности. Садржај предмета: Теоријска настава: Настанак и развој логистике; Врсте логистике; Национална логистика и логистика у систему националне безбедности; Основни садржаји, функције и принципи логистичке подршке у систему националне безбедности; Различити модели организације логистичке подршке; Специфичности остваривања логистичке подршке у појединим сегментима система националне безбедности Практична настaва: Процена безбедносне ситуације са становишта захтева логистичке подршке; решавање задатака из домена планирања средстава за остваривање појединих садржаја логистичке подршке Литература: 1. др Драгутин Јовановић, Логистика, Београд, ФЦО, 2005. Број часова активне наставе: 3/45



Методе извођења наставе: предавања, вежбе, колоквијум Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит Практична настава Усмени испит 60 Колоквијуми 30 Семинари Укупно: 40 60

100

35

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: Системи обезбеђења и заштите НБ.3.29/1 Наставник: Горан Ј. Мандић, доцент Статус предмета:Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета Циљ изучавања наставних садржаја који су обухваћени овим предметом је да се студенти теоријски и практично оспособе за процену, пројектовање и заштиту основних вредности (лица, имовине и пословања) правних лица од свих извора и облика угрожавања, односно за обављање послова менаџера безбедности. Исход предмета Овладавање неопходним знањима од значаја за организовање, функционисање и спровођење система обезбеђење лица, имовине и пословања правних лица. Садржај предмета Теоријска настава У оквиру теоријске наставе студенти изучавају следеће садржаје: појам и значај система обезбеђења правних лица, изворе и облике угрожавања лица, имовине и пословања правног лица, основе система обезбеђења, физичку компонента система обезбеђења, техничку компонента система обезбеђења, безбедносни менаџмент система обезбеђења, процес пројектовања система обезбеђења лица, имовине и пословања и специјализовани систем обезбеђења малопродаја. Практична настава: Практичан рад на процени извора и облика угрожавања и пројектовању система обезбеђења лица, имовине и пословања правних лица на конкретним примерима и презентација и припрема за стручну праксу из ове области. Литература 1. Горан Ј. Мандић, Основи система обезбеђења правних лица, Универзитет у Београду – Факултет

безбедности, Београд, 2012. Број часова активне наставе Предавања: 45

Вежбе: 15

Други облици наставе:

Студијски истраживачки рад:

Остали часови 20

Методе извођења наставе Предавање, вежбе, консултације, стручна пракса, семинари.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршнииспит поена активност у току предавања 10 Усмени испит 70 практична настава 10 колоквијум 1 X 5 предлог пројекта 5

36

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: КОРПОРАТИВНА БЕЗБЕДНОСТ НБ. 3.29/2 Наставник: др Зоран Ч. Кековић, редовни професор Статус предмета: Изборни стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0) Услов: - Циљ предмета Циљ предмета је стицање знања о улози, функцијама и садржају корпоративне безбедности као једног од чинилаца националне безбедности, као и примена стечених знања из области системско-структуралне анализе безбедносних појава у анализи безбедносних потреба и интереса корпоративних организација, групних и појединачних потреба и интереса у остваривању циљева корпоративне безбедности као пословне функције организације. Предмет Корпоративна безбедност треба да оспособи студенте за самостално и тимско уочавање и решавање безбедносних проблема у остваривању пословне функције корпоративне безбедности, као претпоставке успешног функционисања привредних субјеката и националне привреде као целине. Такође, кроз развијање способности за примену међународних, европских и националних стандарда и законске регулативе у области управљања ризицима, студенти се припремају за управљање интегрисаним функцијама система безбедности и заштите корпорација. Исход предмета Кроз усвајање градива, студенти стичу следећа знања и способности: упознавање са институционалним и законским основама корпоративне безбедности; повезивање појма, циљева и функција корпоративне безбедности са надлежностима појединачних подсистема, сегмената и субјеката система националне безбедности; повећање способности за уочавање и превенцију корпорацијског криминала и јачање мреже сарадње између унутрашњих механизама корпоративне безбедности и субјеката институционалне контроле; развој аналитичких способности за процену и анализу безбедносних ризика и за успостављање, надзор и контролу интегрисаних система безбедности и заштите корпорација у складу са савременим стандардима; анализирање транснационалних аспеката корпоративне безбедности и њиховог утицаја на национални систем безбедности Републике Србије; препознавање, описивање и разликовање националних аспекта корпоративне безбедности других држава; Аналитичко праћење усаглашености примене прописа и стандарда из области корпоративне безбедности; Разумевање корпоративне безбедности у контексту регионалне безбедности и у кризним и ванредним ситуацијама. Садржај предмета Појмовно одређење корпоративне безбедности као дела националног система безбедности и привреде као целине; Примена системско-структуралног (организационо-функционалног) приступа у анализи и решавању безбедносних проблема корпорација; Разумевање безбедности корпорација у глобализованом окружењу; Угрожавање безбедности корпорација; Процена ризика као почетни корак у успостављању функције корпоративне безбедности; Функције и структура корпоративне безбедности; Пословно-обавештајно деловање; Корпоративна безбедност и заштита тајности података; Управљање континуитетом пословања у ванредним ситуацијама; Јавно-приватно партнерство као чинилац корпоративне безбедности; Корпоративна безбедност као део националних система безбедности развијених земаља и земаља у окружењу. Обавезе студената Читање литературе; активно учешће у дискусији; студије случаја и решавање практичних проблема; израда и одбрана есеја/семинарских радова; развијање вештина презентовања рада; полагање колоквијума. Литература (основна и допунска) Кековић, З., Комазец, Н., Милошевић, М, Јовановић, Д. (2010). Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања,. Београд: Центар за анализу ризика и управљање кризама. Триван, Д. (2012). Корпоративна безбедност,. Београд: Досије студио. Број часова активне наставе: 60 Теоријска настава: 40 Практична настава: 20 Методе извођења наставе: предавања са дискусијом, вежбе и практичан рад, колоквијум (припрема, спровођење и оцењивање), семинарски рад, индивидуално читање литературе. Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 Писмени испит - Практична настава - Усмени испит 60 Колоквијум 20 Семинари 10

37

Студијски програм : Основне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ЗДРАВСТВЕНА И СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА НБ.3.29/3. Наставник: др Слађана Јовић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Циљ предмета је да студентима пружи основна знања о теоријским концептима здравствене и социјалне заштите, као и практична знања о организацији наведених система заштите. Такође, студенти ће добити основна знања о факторима који утичу на здравље и мерема и нивоима превенције болести, као и о организацији здравствене и социјалне заштите у ванредним ситуацијама. Исход предмета: Знање о принципима организације здравствене и социјалне заштите у редовним и ванредним приликама, као и о основним детерминантама здравља и факторима ризика за настанак појединих заразних и незаразних болести. Могућност да се усвојена знања примењују у пракси у смислу повезивања и сарадње са свим релевантним партнерима у заједници, односно институцијама у систему здравствене и социјалне заштите које имају кључну улогу у остваривању безбедности грађана и унапређењу и очувању њиховог живота и здравља. Садржај предмета: Теоријска настава Јавно здравствене науке и социомедицински модел здравља и болести; детерминанте здравља и фактори ризика; процена здравственог стања популације – извори података и здравствени показатељи; концепт здравствене заштите – нивои и мере; организација и институције здравствене заштите; епидемиологија – основни епидемиолошки појмови и модели и основи организације епидемиолошке службе; основни појмови хигијене и медицинске екологије и организација инспекцијских органа; стратегија и систем социјалне заштите; здравствени ризици, здравствене потребе и организација здравствене заштите у ванредним ситуацијама; епидемиологија заразних болести – основне групе заразних болести и противепидемијске мере; епидемиологија повреда, поремећаја исхране и психичких поремећаја у ванредним ситуацијама; социјални ризици у ванредним приликама и организација социјалне заштите; организација и управљање здравственом хуманитарном помоћи. Литература: 1. Цуцић, В (ур.) Социјална медицина, Београд, Савремена администрација, 2000. 2. Влајинац Х., Јаребински М. Епидемиологија, Београд. Медицински факултет, 2006. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Интерактивна настава, семинарски радови, рад у малој групи, консултације.



Активност у току предавања 10 писмени испит 20 Практична настава 10 усмени испит 40 Колоквијуми 10 Семинари 10 Укупно: 40 60

100

38

Студијски програм : Основне академске студије –Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: СОЦИОЛОГИЈА ПОЛИТИКЕ – НБ.3.29/4. Наставник: Др Владимир Н. Цветковић, редовни професор Статус предмета: Изборни предмет /стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Положен испит из Социологије Циљ предмета: Појмовно артикулисање и операционализација знања из области друштвеног деловања, при чему се нагласак поставља на анализу политичких вредности и институција, различитих димензија јавног мњења и начина функционисања политичких странака. Исход предмета: Способност јасног, аналитичког сагледавања савременог политичког окружења из социолошког аспекта. Садржај предмета: Теоријска настава Преглед историјског уобличавања политичких идеала и вредности (правда, слобода, једнакост итд), односно савремених политичких идеологија (либерализам, социјализам, конзервативизам, фашизам/нацизам), као и премодерних и модерних политичких институција; анализа савремених процеса друштвеног раслојавања и пратећих политичких сукоба; могући модели интеграција и политичких удруживања у савременом свету глобализма. Поред тога, предмет обухвата и начелну поделу традиционалних и савремених државних облика и њихових начела легитимитета, генезу јавног мњења и модерних странака, као и њихов однос спрам суверене државе и грађанског друштва. Посебан акценат ставља се на домаће околности, тј. на настанак и развој српске државе и њених политичких установа, а нарочито вредносних образаца који су том приликом настајали. Практична настава У практичном делу наставе студенти усвојена теоријска знања практично примењују у анализи савремених политичких трендова у земљи, региону и свету. Литература: 1. Ендру Хејвуд, Политичке идеологије, Clio, Београд, 2006 2. Љубомир Тадић, Наука о политици, БИГЗ, београд, 2001. 2. Владимир Н. Цветковић, Страх и понижење, Институт за европске студије, Београд, 1998. Број часова активне наставе: 4/60






100

39

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: КРИМИНАЛИСТИКА – НБ.3.30/1. Наставник: др Божидар Бановић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет /стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0. Услов: Циљ предмета: Циљ наставе из предмета Криминалистика је упознавање студената са основним криминалистичким појмовима, као и њихово оспособљавање за практичну примену криминалистичких метода у циљу спречавања, откривања, разјашњавања и доказивања кривичних дела, са посебним освртом на примену савремених метода заснованих на научним и техничким достигнућима. Исход предмета: Способност за адекватну примену основних криминалистичких метода и средстава у циљу превенције и сузбијања кривичних дела. Садржај предмета: Теоријска настава Начела криминалистике, индиције, верзије, криминалистичке мере и радње, криминалистичка контрола и обрада, радње доказивања, методика откривања, разјашњавања и доказивања појединих кривичних дела, примена метода природних и техничких наука у спречавању и сузбијању криминалитета. Практична настава Анализа завршених криминалистичких обрада и симулација криминалистичкотактичких ситуација по кривичним делима општег и привредног криминалитета. Литература:

1. Божидар Бановић, Обезбеђење доказа у криминалистичкој обради кривичних дела привредног криминалитета, 1. издање, Београд, 2005.

2. М.Бошковић, Б.Бановић, Криминалистичка методика, 2. издање, Београд, 2001. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе Предавања, вежбе, симулације, студије случаја.



Активност у току предавања 10 писмени испит Практична настава 10 усмени испит 40 Колоквијуми 2X20 Семинари Укупно: 60 40

100

40

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ПЛАНИРАЊЕ У МЕНАЏМЕНТУ НБ.3.30/2. Наставник: др Ана В.Ковачевић Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Стицање знања о улози пројектовања и планирања у менаџменту, методама планирања и дизајнирања пројеката. Исход предмета: Способност операционализације метода и техника планирања у менаџменту као и имплементације знања о пројектовању у процесу управљања пројектним задацима. Садржај предмета: Теоријска настава

1. Управљање пословним системима. појам и врсте пројеката. 2. Дефинисање пројекта. концепт управљања пројектом. 3. Развој и дефинисање концепта урпављања пројектом, нове тенденције у развоју

управљања пројектом. 4. Организација за управљање пројектима. 5. Управљање људским ресурсима. 6. Процес уговарања пројеката и врсте уговора. 7. Управљање квалитетом пројеката. Функције и процес управљања квалитетом

пројеката. 8. Управљање ризиком пројекта. 9. Управљање комуникацијом у пројекту. 10. Управљање променама у пројекту. 11. Планирање реализације пројекта. 12. Праћење и контрола реализације пројекта. 13. Стандардни рачунарски програми за управљање пројектом 14. Методе и технике за управљање пројектом

Практична настава Рад са савременим софтверским пакетом за управљање пројектом. Литература: 1. П. Јовановић, Управљање пројектом,Висока школа за пројектни менаџмент, Београд2010. 2. В. Милићевић, Стратегијско пословно планирање: менаџмент приступ, ФОН, Београд, 2002. Број часова активне наставе: 4/60





Активност у току предавања 10 писмени испит 70 Практична настава 20 усмени испит Колоквијуми Семинари Укупно: 30 70

100

41

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: МОНИТОРИНГ У ЗАШТИТИ НБ. 30.3./3 Наставник: др Дејана Н. Јовановић Поповић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет –стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета Циљ овог студијског курса јесте разумевање појма мониторинга и његовог значаја у цивилној заштити и заштити животне средине. У оквиру предмета предвиђено је да се студенти упознају са свим аспектима праћења, контроле квалитета ваздуха, воде и земљипта, као и штетног дејства загађујућих материја на здравље људи и животну средину. Исход предмета Стицање способности за разумевање теоријских концепција и практичну примену знања из области мониторинг у заштити. Садржај предмета Теоријска настава Увод у мониторинг заштите, организација мониторинг система у заштити, мониторинг животне средине, параметри који се користе за праћење, мониторинг у систему цивилне заштите као и мониторинг опасности које могу имати карактеристике вандредних ситуација. Практична настава: Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад Анализа мониторинга попутаната воде, ваздуха, земљишта; обнављање градива са предавања; презентације студентских семинарских радова. и полагање колоквијума; врста и обим података које треба прикупљати; поступци прикупљања података; израда катастра извора загађења; примери утицаја акцидентних загађења на екосистеме и људско здравље Литература Основна литература: Burden R. F. (2002) Environmental Monitoring Handbook. McGraw-Hill, New York Gwendolyn, B., Singh, B. R. Theodore, L. (2005) Handbook of Environmental Management and Technology. John Wiley&Sons, New Jersey Ђуковић, J., Бојанић, В. (2000) Аерозагађење. Бања Лука Ђуковић, Ј., Ђукић, Б., Лазић, Д., Марсенић М. (2000) Технологија воде. Београд Милорадов М., Марјановић П., Богдановић С. (1995) Методологија за израду интегралног катастра загађивача животне средине, Агора, Београд Република Србија (2005) Закон о заштити животне средине” Службени гласник републике Србије, члан који се односи на ваздух и зрачење Службени гласник републике Србије, члан који се односи на земљиште и воде. Антоновић М. Г. (1982): Класификација оштећених земљишта , Земљиште и биљка, вол 31, бр. 2, Београд Љешевић М. (2003) Географија земљишта, Универзитет Црне Горе, Филозофски факултет, Никшић Гавриловић Љ., Дукић Д. (2002) Реке Србије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд Гајић Б., Дугалић Г. (2005) Педологија-практикум , Агрономски факултет, Чачак Број часова активне наставе 4/60 Предавања: 3/45

Вежбе: 1/15

Други облици наставе: теренски рад у трајању од три дана



Методе извођења наставе Предавања, вежбе, консултације, студијске посете.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 писмени испит 60 практична настава усмени испт колоквијум-и 20 .......... семинар-и 10

42

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедностти Назив и шифра предмета: ДИПЛОМАРИЈА И ОДБРАНА – НБ.30.3./4 Наставник: Др Жељко М. Иваниш, ванредни професор Статус предмета: изборни предмет /стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Стицање знања о предмету, развоју и врстама дипломатије као спољнополитичком средству од посебног утицаја на одбрану државе. Исход предмета: Разумевање потребе развијања преговарачких капацитета малих држава како би дипломатским средствима могле да јачају своју безбедност и одбрану. Садржај предмета: Теоријска настава Предмет чине три модула: 1. модул – Теорија дипломатије и одбране 2. модул – Дипломатија и одбрана у међународној заједници 3. модул – Дипломатија и одбрана Србије Практична настава Дискусије о ангажовању одлучилаца на плану јачања одбране Републике Србије дипломатским средствима. Стручна посета Министарству спољних послова. Уџбеник

4. Ж.Иваниш, Д.Субошић: Безбедносно преговарање – стратегијски и тактички аспекти, ФЦО, Београд, 2006

Шира литература 5. Ж.Ковачевић: Међународно преговарање, Албатрос Плус, Београд, 2010 6. Х.Кисинџер: Дипломатија, Београд, 1999



Методе извођења наставе: Предавања, вежбаме, консултација, семинарски рад




100

43

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: МЕЂУНАРОДНО ЈАВНО ПРАВО – НБ.4.31. Наставник: др Зоран М. Вучинић, ванредни професор Статус предмета: обавезан предмет /научно-стручни (НС) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Упознавање студената са основним правилима и принципима који чине савремени међународноправни систем. Исход предмета: Знање о основним правилима и принципима којима су уређени савремени међународни односи. Садржај предмета: Теоријска настава Обухвата објашњење основних чињеница о међународном праву (појам, предмет, кодификација, извори); међународноправног положаја држава, међународних организација и човека; правила о статусу територије (речна, ваздушна, поморска област), правила о регулисању дипломатских односа, правила о решавању мњђународних спорова и примени силе, као и основних правила међународног ратног и хуманитарног права. Практична настава Утврђивање градива излаганог у оквиру теоријске наставе. Литература: Зоран Вучинић, Међународно јавно право, Факултет безбедности, Београд, 2013 Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе: Предавања, консултације, вежбе, колоквијуми




100

44

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ЦИВИЛНО-ВОЈНИ ОДНОСИ – НБ.4.32. Наставник:Зоран С. Јефтић, доцент Статус предмета: обавезни предмет –Научно-стручни (НС) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Трећи обавезни предмет из Изборне групе 4Студије одбране за оне студенте који се определе да поред стручног назива Менаџер безбедност, добију и ближе одређење са назнаком звања из области Наука безбедности –Студије одбране Циљ предметаОсновни циљ предмета је да се студенти упознају са местом и улогом војске у политичком систему и односима у које војска ступа са цивилним институцијама државе и друштва. Поред тога, посебан циљ предмета је да се студенти упознају са моделима који се у савременим демократијама примењују ради цивилне и демократске контроле оружаних снага Исход предмета: Трајно усвајање знања и формирани ставови о месту и улози војске у демократском друштву, потреби успостављања уређених цивилно војних однос и моделима цивилне демократске контроле војске. Садржај предмета Теоријска настава: Појам цивилновојних односа; настанак и порекло цивилно војних односа; теорије о улози војске у друштву; појам цивилне и демократске контроле војске; парламентарна контрола војске; буџетска контрола војске; управна контрола војске; судска контрола војске; војска и медији; цивилно друштво и војска Практична настaва: Посета Народној скупштини републике Србије; посета Министарству одбране и Генералштабу; симулација седнице Одбора за одбрану и безбедност Народне Скупштине; симулација предлагања војног буџета. Литература

1. Јефтић, Роквић, Младеновић, Основе цивилно војних односа, Факултет безбедности ( у штампи ) 2. Хантингтон, С.; Војник и држава, ИМПП, Београд, 2004. 3. Тодорић, С.; Цивилновојни односи, ВИЗ, Београд, 2005. 4. Мирослав Хаџић и аутори, Смисао реформе сектора безбедности, Центара за цивилно војне односе,

Београд 2004 Број часова активне наставе Предавања: 4

Вежбе: 1

Други облици наставе: студијске посете, симулације догађаја



Методе извођења наставе: предавања, вежбе, два колоквијума, израда семинарског рада, радионице Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 5 усмени испт 60 колоквијум-и 10+10 .......... семинар-и 10

45

Студијски програм : Основне академске студије -Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ – НБ.4.33. Наставник: др Зоран В. Чворовић, доцент Статус предмета: Обавезан предмет/научно-стручни (НС) Број ЕСПБ: 6.0. Услов: Положен испит из Основи екологије Циљ предмета: Циљ предмета је стицање нових знања, вештина и способности, неопходних за решавање комплексне проблематике заштите животне средине. Усвајају се знања и научне спознаје о изворима, врстама и облицима угрожавања животне средине, и о потребама и могућностима акционог превентивног, реактивног и санационог деловања у разрешавању еколошких проблема. Исход предмета: Развијена самосталност, критичност и систематичност у анализи различитих аспеката и проблема савременог друштва, а посебно у интердисциплинарном сагледавању генезе безбедности и заштите животне средине. Садржај предмета: Теоријска настава Студијски курс обухвата упознавање са односом развоја и животне средине; квалитетом основних елемената животне средине (ваздух, земљиште, вода и др.); облицима, изворима, узроцима угрожавања животне средине; утицајем деградационих процеса и последице загађивања; ризицима, акцидентима у животној средини и методологијама управљања; еколошким деликтима и заштити животне средине кроз функцију система безбедности; управљању у систему заштите животне средине; имплементацији стратегије одрживог–усклађеног развоја и заштите животне средине у заједници. Практична настава У оквиру вежби вршиће се продубљивање стечених теоријских знања и оспособљавање за решавање конкретних проблема у заштити животне средине.

Литература: 1. Енциклопедија Животна средина и одрживи развој – Књига тачних одговора, Ecolibri,

Београд, 2003. 2. Чворовић З., Одговор на хемијски акцидент, Задужбина Андрејевић, Београд, 1999.




Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, семинарски рад, консултације и дискусије.



Активност у току предавања 10 Писмени испит

Практична настава 10 усмени испит 45 Колоквијум 20 Семинарски рад 15 Укупно: 55 45

100

46

Студијски програм : Основне академске студије-Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ – НБ.4.34. Наставник: др Зоран Драгишић, ванредни професор Статус предмета: Обавезан предмет /научно-стручни (НС) Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Положени предмети Увод у менаџмент, Системи безбедности, Основи безбедности Циљ предмета: Упознавање студената са основним принципима безбедносног менаџмента, оспособљавање студената за планирање безбедносних мера, поступака и процедура, организовање, координацију и контролу система безбедности. Посебни циљеви овог студијског програма огледају се у оспособљавању студената за управљање различитим системима безбедности, у приватном и у јавном безбедносном сектору. Исход предмета: Основни исход овог студијског програма је способност студената да планирају, организују, координирају, воде и контролишу системе безбедности. Посебан исход овог предмета огледа се у способности студената да сагледају место безбедносног менаџмента у систему наука безбедности и да знања стечена изучавањем других студијских програма успешно примене у практичном управљању системима и пословима безбедности. Садржај предмета: Теоријска настава Место безбедносног менаџмента у систему наука безбедности; задаци безбедносног менаџмента у организацији; историјски развој безбедносног менаџмента; теоријске основе безбедноног менаџмента; планирање у безбедносном менаџменту; организовање као фаза менаџмент процеса у безбедносном менаџменту; координација у системима безбедности; вођење у безбедносном менаџменту; контрола система безбедности. Практична настава Израда безбедносне процене; анализа ризика; израда оперативних планова безбедности; креирање безбедноних процедура; координирање безбедносних послова. Литература:

1. Зоран Драгишић, Безбедносни менаџмент, Факултет безбедности и Службени гласник, Београд 2007.

2. Обрад Стевановић, Руковођење у полицији, Полицијска академија, Београд 2002. Број часова активне наставе: 4/60

Теоријска настава:3/ 45 Практична настава:1/15

Методе извођења наставе: Предавања; радионице; презентације и дискусије.




100

47

Студијски програм : Основне академске студије-Студије наука безбедности Назив предмета: МЕТОДОЛОГИЈА НАУЧНОГ ИСТРАЖИВАЊА НБ.4.35. Наставник : др Слађана С. Ђурић, редовни професор Статус предмета: Обавезан предмет /теоријско-методолошки (ТМ) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Нема посебних услова Циљ предмета Циљ предмета је стицање основних знања о методологији и разумевање елементарних принципа истраживачког процеса. Суштинска сврха изучавања методологије у оквиру овог студијског програма је да студенте снабде научним алаткама за квалитетан истраживачки рад у свим областима студирања, као и у оквиру послова којима ће се професионално бавити по завршетку студија. Исход предмета Код студената се развија темељно разумевање теоријско-методолошких принципа истраживања у области безбедности. Студенти ће бити у стању да осмисле једноставна емпиријска истраживања, развију способност адекватног избора извора података и техника за њихово прикупљање и анализу. Садржај предмета Теоријска настава Основни курс из методологије обухвата упознавање са појмом, предметом и природом ове дисциплине; усвајање основних методолошких знања о путевима, правилима, поступцима, изворима и средствима научног истраживања. Практична настава: На практичној настави студенти имају прилику да усвојена теоријска знања практично примењују креирајући нацрте истраживања у области својих интересовања. Такође, на часовима вежби ће се обнављати градиво са предавања, полагаће се колоквијуми и писати есеји. Литература Милић, В. (1978). Социолошки метод. Београд: Нолит. стр: 15 – 38; стр. 431 – 475; стр. 477 – 529; стр. 571 – 597

Хавелка, Н. и др. (1998). Методе и технике социјалнопсихолошких истраживања. Београд: Центар за примењену психологију Друштва психолога Србије. стр. 38 – 81; стр. 82 – 142; стр. 240 – 251; стр. 79 - 81

Шушњић, Ђ. (1973). Критика социолошке методе. Ниш: Градина. стр. 207 – 214; стр. 215 – 227; стр. 229 – 237; стр. 247 – 259; стр. 307 – 318

Фајгељ, С. (2005). Методе истраживања понашања. Београд: Центар за примењену прихологију. стр. 311 – 323; стр. 347 – 359; стр. 339 – 347; стр. 546 – 599; стр. 600 – 644

Ђурић, С. (2007). Фокус групни интервју. Београд: Службени гласник.

Број часова активне наставе недељно Предавања: 3 часа

Вежбе: 1 час



Методе извођења наставе: Предавања са дискусијом, вежбе, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 10 + 10 писмени испит 20 колоквијум-и 10 + 20 усмени испт 30

48

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: КРИЗНИ МЕНАЏМЕНТ – НБ.4.36. Наставник: др Желимир М. Кешетовић, редовни професор Статус предмета: Обавезни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0. Услов: Циљ предмета: Циљ курса је да студенти стекну основна знања из области кризног менаџмента и разумеју целину процеса управљања кризама, као и да стекну способности за предвиђање и анализу потенцијалних опасности и планирање и примену основних алата кризног менаџмента у државним институцијама, привредним организацијама и непрофитним институцијама. Исход предмета: Након успешно савладаног градива и положеног испита студенти ће стећи основна знања о кризном менаџменту и бити у стању да користе основне алате кризног менаџмента. Садржај предмета Теоријска настава Студенти се упознају са концептом кризе, основним карактеристикама и врстама кризних ситуација, базичним алатима и процедурама кризног менаџмента, кризним комуницирањем, организацијом система за управљање кризама на националном и наднационалном нивоу, као и искуствима појединих земаља у управљању кризама и најзначајнијим кризама у савременој међународној заједници и начинима и механизмима за њихово решавање. Практична настава Студије случајева конкретних кризних ситуација, кризне симулације. Литература Обавезна 1. Кешетовић, Ж., Кризни менаџмент, Факултет безбедности/Службени гласник, Београд, 2008 2. Милашиновић, С., Кешетовић, Ж., Кризни менаџмент у историјској перспективи, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2011 Додатна 1. Арјен Боин и др. Политика управљања кризама - јавно руковођење под притиском, Факултет безбедности/Службени гласник, Београд, 2010 2. Кешетовић, Ж., Тотх, И. Проблеми кризног менаџмента,ВелеучилиштеВелика Горица/Висока школа за сигурност са правом јавности/Центар за међународне и сигурносне студије Факултета политичких наука у Загребу, Велика Горица, 2012 Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе: предавања ,вежбе,радионице, студијске посете Оцена знања (максимални број поена 100)


активност у току предавања 10 писмени испит 30 практична настава 5 усмени испит 30 колоквијум-и 15 .......... семинар-и 10 Укупно: 40 60

100

49

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ПРОЈЕКТОВАЊЕ СИСТЕМА ЗАШТИТЕ ПОДАТАКА НБ. 4.37/1 Наставник: Др Ненад Р. Путник, доцент Др Младен М. Милошевић, доцент Статус предмета: Изборни предмет / стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета Циљ предмета је стицање основних теоријских и практичних знања из области пројектовања система заштите различитих врста података (тајних података, пословних и професионалних тајни, података о личности, информација од јавног значаја). Исход предмета Овладавање знањима и вештинама потребним за стручно руковање заштићеним подацима и организацију, пројектовање и ревизију система њихове заштите. Садржај предмета Теоријска настава У оквиру теоријске наставе студенти изучавају следеће садржаје: врсте заштићених података (тајни подаци, пословне и професионалне тајне, подаци о личности, информације од јавног значаја); механизми и процедуре заштите података; управљање заштићеним подацима; пројектовање система заштите података; елементи система заштите података; технички елементи заштите података; организациони елементи (менаџмент заштите података); логички елементи; нормативни елементи заштите података (законска регулатива, аутномно право, међународни и национални стандарди); методологија пројектовања система заштите података; пројектовање система заштите података у великим привредним друштвима и јавним предузећима; пројектовање система заштите података у малим и средњим предузећима. Практична настава: У практичном делу наставе кроз вежбе и студијски истраживачки рад студенти имају прилику да стечена теоријска знања имплементирају кроз решавање практичних задатака, симулацију реалних пословних ситуација и упознавање са професионалним искуствима и добром праксом у овој области. Литература

1. Путник, Н., Сајбер простор и безбедносни изазови, Универзитет у Београду - Факултет безбедности, Београд, 2009, ISBN 978-86-84069-44-5, UDK 343.533::004.

2. Putnik, N., Milošević, M,, Countering cyber crime in Serbia – legal framework and practical experiences, The 8th Biennial International Conference Policing in Central and Eastern Europe - Social Control of Unconventional Deviance, September 22-24, 2010, University of Maribor, Faculty of Criminal Justice and Security, Ljubljana, 2010, str. 92-94, ISBN 978-961-6821-04-9

3. Путник, Н., Национална безбедност и безбедност информација, у: Цветковић, В. Н. (уредник), Ризик, моћ, заштита, ЈП Службени гласник и Универзитет у Београду – Факултет безбедности, Београд, 2010, стр. 200-224, ISBN 978-86-519-0728-2; COBISS. SR-ID 179705868

4. Путник, Н., Милошевић, М., Цветковић, В., Проблем заштите образовно-васпитних установа од високотехнолошког криминала и електронског насиља, Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 1, стр. 75– 92)

5. Кековић, З., Савић, С., Комазец, Н., Милошевић, М., Јовановић, Д., Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања, Центар за анализу ризика и управљање кризама (204 стр.), Београд, 2011, ISBN 978-86-84069-59-9, UDK 5334

Број часова активне наставе 4/60 Предавања:

3 Вежбе:

1 Други облици наставе: Студијски истраживачки рад:


Методе извођења наставе Предавања, вежбе, семинари, презентације, консултације.

Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 15 усмени испт 50 колоквијум-и 1х30 .......... семинар-и

50

Студијски програм : Основне академске студије –Стидије наука безбедности Назив и шифра предмета: МЕДИЈИ И КОМУНИКАЦИЈЕ – НБ.4.37/2. Наставник: др ЖелимирМ. Кешетовић, редовни професор Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Циљ курса је да студенти стекну знања о основним токовима савремених теорија комуникације, са посебним освртом на масовне медије и развију критичко разумевање функционисања медија у демократским друштвима, као и социјалне димензије глобализације медија и сектора комуникације. Усвајају се и кључни појмови популарне културе и разумева се улога медија у обликовању и стварању друштвено значајних питања и њиховом производњом, регулацијом, представљањем, потрошњом и одговорношћу. Исход предмета: Студенти имају основна знања о комуникацији и масовним медијима, њиховом месту, улози и функцијама у социјалној конструкцији реалности, као и базична знања о масовној култури. Садржај предмета: Теоријска настава Студенти се упознају са основним појмовима медија, комуникације и културе, начинима комуникације, социјалном историјом медија, изградњом јавног мњења, компаративним медијским системима, глобалним комуникацијама и регулацијом и праксом медија у Србији. Практична настава Посета редакцији електронског и/или штампаног медија. Литература: Обавезна

1. М. Радојковић, М.Милетић, Комуницирање, медији, друштво, Београд:Стилос,2005 Додатна

1. Брајан Адам Увод у студије медија, Клио, Београд, 2005 2. Меквејл Денис, Увод у социологију масовних комуникација, Глас1976 3. Љубојев Р, Масовне комуникције: штампа, филм, радио, телевизија, Позорница драмских уметности-

Драмски центар, Нови Сад, 1996 4. Тодоровић Александар, Теорије о масовним комуникацијама, Зенит, Београд, 5. Радојковић Мирослав, Социологија масовних комуникација, Агена-стручна књига 1995 6. Јовановић Бојан, Цивилизација у транзицији - од Маклуана до Била Гејтса, Дигнитас, Цетиње 2004 7. Меквејл Денис, Стари континент- нови медији, Нова, Београд, 1994 8. Актуелне европске одлуке и препоруке о медијима, Европски институт за медије, Диселдорф, 2000 9. Бехам Мира, ратни добоши - медији, рат, политика, Миона, Београд, 1997 10. Томпсон Марк, Производња рата и медији у Србији, Медија Вентар Радио Б 92, Београд , 1995 11. Беговић Борис, Етика јавне речи у медијима, Центар за либерално демократске студије, Бепград, 2004 12. Деј Луис Алвин, Етика медија - примери и контроверзе, Медија центар 2004

2.

Број часова активне наставе:4/60



Методе извођења наставе: • предавања • вежбе


Завршни испит Поена Активност у току предавања 5 писмени испит Практична настава 5 усмени испит 60 Колоквијуми 2×10 Семинари 10 Укупно: 40 60

100

51

Студијски програм : Основне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ИНДУСТРИЈСКА БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА НБ.4.37/3. Наставник: др Милица С. Бошковић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет /стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Циљ предмета је да студенти стекну основна знања о појму и карактеристикама индустријске безбедности као дела интегралне безбедности, као и да се оспособе за планирање, организовање и усмеравање у обављању послова у индустријској безбедности и заштити лица, имовине и пословања. Исход предмета: Знања из области индустријске безбедности и оспособљеност за обављење основних послова везаних за планирање, организовање и усмеравање у вршење послова у индустријској безбедности и заштити лица, имовине и пословања. Садржај предмета: Теоријска настава Студенти се упознају са историјатом и развојем индустријске безбедности, њеним различитим подручјима и институционализацијом, економском исплативошћу, основним вредностима и стандардима, доминантним облицима угрожавања, организацијом и приступима у њеном остваривању, глобалним токовима и односима индустријске и осталих подручја безбедности. Идентификација и процена ризика на радном месту и радној околини; превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду. Организација заштите од експлозија, руковања, транспортовања и употребе експлозивних материја, запаљивих течности и гасова. Мере заштите од пожара. Улога менаџмента предузећа у спровођењу мера безбедности и заштите. Међународни стандарди и сарадња у погледу спровођења индустријске безбедности и заштите. Практична настава Детаљнија разрада, појединих тематских целина и студијске посете појединим индустријским постројењима и њиховим службама задуженим за безбедност и заштиту. Литература: 1. Бошковић, М. Изазови индустријског друштва:нове технологије и еколошка безбедност, Факултет безбедности, Београд, 2009. Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе: предавање, вежбе, студијске посете. Оцена знања (максимални број поена 100)


Активност у току предавања 10 писмени испит 30

Практична настава 10 усмени испит 30 Колоквијуми 20 Семинари Укупно: 40 60

100

52

Студијски програм : Осноовне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета:ПРАВО ОДБРАНЕ – СБ.4.37/4 Наставник: др Зоран Вучинић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет /стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Упознавање студената са правним прописима којима је уређен систем одбране земље. Исход предмета: Стицање знања о правној регулативи којом се уређују друштвени односи у области одбране земље. Садржај предмета: Теоријска настава Обухвата објашњење: појма, предмета, друштвеног циља и материјалних и формалних извора права одбране; правила која уређују структуру система одбране и његових подсистемских елемената; правила која дефинишу надлежност у овој материји, односно која прописују права, обавезе и одговорност субјеката система одбране. Практична настава Утврђивање градива излаганог у оквиру теоријске наставе. Литература: 1. Зоран Вучинић, Право одбране, ЈП Службени гласникк, Београд, 2009. 2. Зоран Вучинић, Основи система одбране – правни аспекти, Факултет безбедности, Београд, 2010. Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе Предавања, консултације, вежбе.




100

53

Студијски програм: Основне академске студије Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: БЕЗБЕДНОСТ ИНФОРМАЦИЈА – НБ.4.38/1 Наставник: др Ана В.Ковачевић, доцент Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Информатика Циљ предмета: Упознавање студената са разним аспектима безбедности и заштите информација, као и важећом законском регулативном и стандардима у овој области. Исход предмета: Усвајање основних безбедносних механизама и сервиса заштите информација, као и важеће законске регулативе и стандарда. Садржај предмета: Теоријска настава 1. Сигурност и заштита у информатици 2. Правни аспекти заштите информација 3. Значај етике у отклањању интерне опасности 4. Стандарди сигурности информација 5. Системи за управљање сигурношћу информација 6. Заштита тајне Практична настава Софтверски алати за заштиту информационих система. Пројектовање система за заштиту информација. Литература:

• Милан Кукрика, Управљање сигурношћу информација, ИНФОхоме, Београд, 2002. • Драган Плескоњић, Немања Мачек, Борислав Ђорђевић и Марко Царић, Сигурност рачунарских

система и мрежа, Микрокњига 2007 • SRPS ISO/IEC 27001:2011 • SRPS ISO/IEC 27002:2010



Методе извођења наставе: Теоријска настава Практична настава на рачунарима



Активност у току предавања 15 писмени испит 70 Практична настава 15 усмени испит Колоквијуми Семинари Укупно: 30 70

100

54

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ХУМАНА БЕЗБЕДНОСТ – НБ.4.38/2. Наставник: Др Ивица Љ. Ђорђевић, доцент Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Циљ изучавања предмета је упознавање студената са новим приступом безбедности у коме се акценат премешта са територије и институција на грађане, као и истраживање развојних стратегија људске безбедности у савременом свету. Исход предмета: Способност јасног и целовитог сагледавања савременог друштвеног и политичког окружења из перспективе проблематизовања индивидуалне безбедности. Садржај предмета: Теоријска настава Садржај предмета промовише мултидисциплинарни приступ безбедности, и истиче бројне битне компоненте за безбедност људи. Кроз приказ разних теоријских праваца и истраживања указује се на вишедимензионалност области безбедности. Курс обухвата упознавање студената са дефиницијама појма људске безбедности, његовим различитим концептуализацијама и операционализацијама, његовим историјатом и бројним димензијама, укључујући у првом реду парадигме људских права и одрживог развоја. Практична настава У практичном делу наставе студенти имају прилику да стечена теоријска знања продубљују решавањем хипотетичких задатака за превазилажење ситуација које угрожавају људску безбедност. Литература : Основна: 1. Ивица Љ. Ђорђевић: Ljudska bezbednost – globalni kontekst i primena u Srbiji, Institut za uporedno pravo - Dosije, Beograd, 2013. 2. Људска безбедност I и II, хрестоматија, приређивач Драгана Дулић, Београд, 2006.






Активност у току предавања 10 писмени испит Практична настава усмени испит 45 Кколоквијуми 2x15 Семинари 15 Укупно: 55 45

100

55

Студијски програм : Основне академске студије – Студија наука безбедности Назив и шифра предмета: ЕКОЛОШКА БЕЗБЕДНОСТ – НБ.4.38/3. Наставник:. др Дејана Н. Јовановић Поповић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Кроз овај предмет студенти ће се упознати са концептом, трендовима, дефиницијама безбедности животне средине и еколошке безбедности, глобалним загревањем као претњи безбедности животне средине, еколошким избеглицама, облицима еколошког тероризма, безбедности хране, водних као и енергетских ресурса. Циљ овог студијског курса је и стицање нових знања о улози нанотехнологија у ХХI веку. Исход предмета: Способност разумевања и идентификације свих извора угрожавања животне средине. Садржај предмета: Теоријска настава Теоријска настава представља избор најактуелнијих тема о вези животне средине и безбедности људи и природе. Практична настава Анализа појединих еколошких деликата као и примера у којима је евидентно присутан еколоошки тероризам, као и детаљнија разрада појединих нормативних аката којима се уређује еколошка безбедност. Литература: Димитријевић, Д. (2010) Трендови еколошке безбедности у XXI веку. Факултет безбедности Gorazd Meško (Editor), Dejana Dimitrijević (Editor), Charles B. Fields (Editor) Understanding and Managing Threats to the Environment in South Eastern Europe (2011) (NATO Science for Peace and Security Series C: Environmental Security), Hardcover: 495 pages, Publisher: Springer. Ејдус, Ф. (2012) Међународна безбедност: теорије, сектори и нивои’ Београдски центар за безбедносну политику Dimitrijević, D., Đorđević, T. (2011) Ekološka perspektiva: uloga nanotehnologija u tretmanu vode U: Koridor 10 u funkciji društvenog razvoja Republike Srbije, Ed. Slobodan Nešković (Centar za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti – CESNA B, Beograd, pp. 149-156. Dimitrijević, D., Makarov, S., Stanković, S., Milinčić, M. (2011) Fresh water resources and sustainable development. Treći kongres Srpskih geografa sa međunarodnim učešćem, Banja Luka, 12-13. oktobar 2011. godine Dimitrijević, D. (2011) Nanotechnology: The Need for the Implementation of the Precautionary Approach beyond the EU. In: Understanding and Managing Threats to the Environment in South Eastern Europe (NATO Science for Peace and Security Series C: Environmental Security), Gorazd Meško (Editor), Dejana Dimitrijević (Editor), Charles B. Fields (Editor), pp. 205-224. Publisher: Springer Dimitrijevic, D. (2009) Nanoregulation - Responses from the EU and USA to Nanotechnology Risk. Proceedings of the 1st International conference on Ecological Safety in Post-modern Environment, 26-27 June 2009, Banja Luka, RS, BiH, pp.79-85 ISBN 978-99955-49-06-0 Jovanović Popović, D. (2013) Environment and security: The concept of ecological and environmental security. Zbornik Matice Srpske za Drustvene Nauke. Volume: 2013 Issue: 142 Pages: 103-118 Jovanović Popović, D. (2013) Osvrt na bezbednost vode u XXI veku. Globus, br. 37-38, str. 83-98 Број часова активне: наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Теоријска настава, практична настава. Оцена знања (максимални број поена 100)


Активност у току предавања 10 писмени испит 60 Практична настава усмени испит Колоквијуми Семинари 30 Укупно: 40 60

100

56

Студијски програм : Основне академске студије – Студија наука безбедности Назив предмета: МИРОВНЕ МИСИЈЕ И РЕШАВАЊЕ КОНФЛИКАТА- НБ.4.38/4 Наставник: др Вања И. Роквић, доцент Статус предмета: Изборни- стручно-апликативи (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Циљ предмета Стицање знања о значају и потреби мировних мисија у циљу успостављања и одржавања мира и спречавања конфликата, као и условима који су довели до трансформације мировних мисија у пост-хладноратовском периоду. Исход предмета Разумевање комплексности збивања у савременој међународној заједници и потреби успостављања мировних мисија. Познавање савремених аспеката мировних мисија, као и интереса Републике Србије да актиивно учествује у доприносу изградње и одржвања мира у свету. Садржај предмета Теоријска настава: упознавање са теоријским одређењем мировних мисија, трансформацијом мировних мисија у периоду након Хладног рата, анализом постојећих мисија УН, успесима и неуспесима мировних мисија, ангажовањем ВС и других снага одбране у мировним мисијама. Практична настава: вежбе, семинарски радови / есеји, SWOT анализе – студије случаја. Стручна посета Центру за мировне операције. Литература Основна: Дулић, Д. (2008). Мировне и хуманитарне операције. Универзитет у Беграду, Факултет безбедности, ЈП „Службени гласник“. Милисављевић, Б. (2007). Нове мировне мисије Организације уједињених нација. Универзитет у Београду, Правни факултет, ЈП „Службени гласник Rokvic, V. at all. “Civil-Military Relations and Democratic Control over the Serbian Armed Forces”. Armed Forces & Society, Armed Forces&Society (2013), vol. 39, br. 4, str. 675 – 694. Допунска: Bellamy, A. at al. (2010). Understanding peacekeeping. Cambridge: Polity; 2 edition Bellamy, A. at al. (2013). Providing Peacekeepers. The Politics, Challenges, and Future of UN Peacekeeping Contributions. Oxford University Pres. Број часова активне наставе: 60 Теоријска настава: 45 Практична настава: 15

Методе извођења наставе: предавања са дискусијом, вежбе и практичан рад, колоквијум (припрема, спровођење и оцењивање), семинарски рад, индивидуално читање литературе. Оцена знања (максимални број поена 100) Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 20 Писмени испит - Практична настава - Усмени испит 60 Колоквијум 20

Укупно: 40 60

57

Студијски програм:Основне академске студије -Студије наука безбедности Називи шифра предмета:КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО НБ.4.39/1. Наставник: др Божидар М. Бановић, ванредни професор Статус предмета: Изборни предмет/ стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Циљ наставе из предмета Кривично процесно право је упознавање студената са основним појмовима кривичног процесног права као и са кривичнопроцесним законодавством Републике Србије. Исход предмета: Способност за практичну примену кривичнопроцесних института, посебно у фази преткривичног и претходног кривичног поступка. Садржај предмета: Теоријска настава Појам, предмет и задатак кривичног процесног права; извори кривичног процесног права Србије; основна начела кривичног поступка; кривичнопроцесни субјекти; процесне радње; ток кривичног поступка; редовни и ванредни правни лекови; посебни поступци. Практична настава Обрада искустава из праксе и детаљнија анализа појединих тематских јединица. Литература:

1. Божидар Бановић, Кривично процесно право, Факултет безбедности и Службени гласник, Београд, 2008.

2. Станко Бејатовић и Божидар Бановић, Кривично процесно законодавство Србије, Глосаријум, Београд, 2005. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, студије случаја.



Активност у току предавања 10 писмени испит Практична настава 10 усмени испит 40 Колоквијуми 2х20 Семинари Укупно: 60 40

100

58

Студијски програм : Oсновне академске студије- Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: МЕНАЏМЕНТ ОБРАЗОВАЊА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ – НБ.4.39/2. Наставник: др Жељко Бралић, доцент Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Појмовно артикулисање природе и начина функционисања институција јавног сектора и операционализација знања из области менаџмента у јавном сектору. Исход предмета: Способност примене менаџментприступа у анализи послова институција јавног сектора, развијање критичке процене према њиховом функционисању и одговорности спрам њих. Садржај предмета: Теоријска настава У овом делу наставе студенти се упознају са теоријским одликама јавног сектора друштва, институцијама јавне управе, локалне самоуправе и предузећима и установама од јавног значаја. Пошто се ради о организацијама од виталног значаја за свако друштво њихово функционисање се изучава и у контексту државне управе и профилисања интереса националне безбедности у њиховом раду. Нагласак се ставља на значај и улогу менаџментприступа у унапређењу или увођења промена у раду организација и установа јавног сектора. Практична настава У практичном делу наставе студенти усвојена теоријска знања практично примењују у анализи рада репрезентативних примера организација из јавног сектора. Литература: 1. Приручник за попуњавање извршилачког радног места у органима државне управе и службама Владе Републике Србије,DIAL, Београд, 2007.

2. Славко Дуканац, Темељи менаџмента, Глосаријум, Београд, 2002. Број часова активне наставе: 4/60





Активност у току предавања 10 писмени испит Практична настава усмени испит 30 Колоквијуми 2x30 Семинари Укупно: 70 30

100

59

Студијски програм :Основне академске студије- Студеије наука безбедности Назив и шифра предмета: УПРАВЉАЊЕ У СИСТЕМИМА ЗАШТИТЕ–НБ.4.39/3. Наставник: др Зоран В. Чворовић, доцент Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Циљ студијског курса је да студенти стекну општа теоријска знања о управљању системима заштите. Истовремено, циљ је да се студенти оспособе да успешно остварују и унапређују функције и технике менаџмента у заштити људи, имовине и животне средине у миру и ванредним ситуацијама. Исход предмета: Способност за решавање различитих проблема савременог друштва у домену заштите, а посебно у процесу доношења одлука и одлучивања у условима ризика. Садржај предмета: Теоријска настава Кроз курс студенти ће се упознати са основним карактеристикама и развојем заштитног менаџмента код нас и у свету, функцијама менаџмента у заштити (праћење стања, планирање, координација, контрола и надзор и др), функционалноорганизационим аспектима, структурама и надлежностима органа појединих система заштите, инструментима и техникама управљања, системом еколошког менаџмента, процесом управљања ризицима и правилима одлучивања у условима различитих конкретних догађаја, процеса који угрожавају животе, здравље људи и животну средину, као и менаџментом у заштити на нивоу локалне заједнице. Студенти ће се у оквиру курса оспособити за уочавање, дефинисање проблема и циљева, као и за израду и примену различитих техника управљања (планова, анализа, процена, програма, пројеката и др.) од значаја за заштиту људи, имовине и животне средине. Практична настава У оквиру практичне наставе вршиће се продубљивање стечених теоријских знања и оспособљавање за примену инструмената и техника управљања у заштити људи, имовине и животне средине. Поред тога ће се код студената развијати склоност ка тимском раду (одлучивању у групи). Литература:

1. Група аутора, Водич за добро управљање у животној средини, UNDP, Београд, 2. Чворовић З., Управљање ризицима у животној средини, Задужбина Андрејевић, Београд, 2005.


Теоријска настава: 3/ 45

Практична настава:1/ 15

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, семинарски рад, радионице, консултације и дискусија.


Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 писмени испит 30 Практична настава 10 усмени испит 20 Пројектни задатак 15 Семинарски рад 15 Укупно: 50 50

100

60

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: МЕНАЏМЕНТ У СИСТЕМУ ОДБРАНЕ – НБ.4.39/4. Наставник: др Зоран С. Јефтић, доцент Статус предмета: Изборни предмет /стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Упознавање са основама стратешког управљања ресурсима одбране, одлучивања и моделовања у систему одбране, и са специфичностима менаџмента у систему одбране. Посебан акценат се ставља на управљање пројектима у систему одбране и на менаџмент по питањима одбране на свим државним нивоима Републике Србије. Исход предмета: Овладавање знањима о проблематици менаџмента у систему одбране Републике Србије. Садржај предмета: Теоријска настава: Стратешко управљање ресурсима одбране, основе одлучивања и моделовања у систему одбране, специфичности менаџмента у систему одбране, управљање пројектима одбране, менаџмент у државним институцијама и у Војсци Србије. Практична настaва: Решавање практичних задатака по специфичним активностима менаџмента у систему одбране Србије. Литература: Практикум: Т. Станковић, Руковођење, ФЦО, Београд, 2004; Устав Р Србије; Закон о одбрани; Закон о војсци; Стратегија националне безбедности; Стратегија одбране; Стратегијски преглед одбране Републике Србије и материјали са предавања Шира: H. Bucur-Marcu, Filip Fluri, T. Tagarev (Eds.), Defence Management an introduction, Geneva, 2009; York Број часова активне наставе: 4/60 Теоријска настава:

3/45 Практична настава: 1/15

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације, писмена провера. Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 5 Писмени испит Практична настава 5 Усмени испит 60 Колоквијуми 10+10 Семинари 10 Укупно: 40 60

100

61

Студијски програм :Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ВИКТИМОЛОГИЈА И ПЕНОЛОГИЈА – НБ.4.40/1. Наставник:. др Ивана В. Симовић, редовни професор Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Циљ студијског курса је упознавање студената са елементима формалне социјалне контроле криминалитета. Основни актери криминалитета, учинилац и жртва, се у оквирима овог курса изучавају са циљем објашњавања узрока који утичу на формирање феномена криминалитета. Исход предмета: Детаљније упознавање са феноменом криминалитета, правним последицама деликвентних и девијантних понашања и начинима спречавања виктимизација у савременим условима. Садржај предмета: Теоријска настава Садржај овог курса у делу који се назива пенологија садржи изучавање правних последица делинквентних и девијантних понашања. Обухвата историју и развој теоријске пенолошке мисли. Приказује систем извршења кривичних санкција и мера алтернативног кажњавања. Виктимолошки део студијског курса проучава улогу жртве и даје знања о виктимизацији и о спречавању виктимизације у савременим условима. Практична настава Детањнија обрада појединих тематских целина путем семинара и студијских посета. Литература: 1. Игњатовић Ђ. Виктимологија и пенологија, Криминологија, Београд, 2011 2. Симовић-Хибер И. Оквири виктимологије, Факултет безбедности, Београд, 2009 3. Игњатовић Ђ.Право извршења кривичних санкција, Правни факултет,Београд, 2011 4.Звекић У., Жртве криминала у земљама у транзицији,Београд, Прометеј, 2001. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Предавања и вежбе, студијске посете.



Активност у току предавања 10 писмени испит Ппрактична настава 5 усмени испит 35 Колоквијуми 15х2 Семинари 20 Укупно: 65 35

100

62

Студијски програм: Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ПРИМЕЊЕНА ЕТИКА – НБ.4.40/2. Наставник: др Бранко Ромчевић, доцент Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Положена етика Циљ предмета: Циљ предмета је да оспособи студенте да идентификују и анализирају моралне проблеме у различитим друштвеним и професионалним контекстима; да буду у стању да презентирају разложну аргументацију у вези професионалних расправа о моралним питањима; да структуришу и вреднују ове расправе; формулишу препоруку на основу понуђених теорија и дају оцену у погледу моралних питања у специфичним праксама (здравствена заштита, пословање, медији, компјутерска технологија, правосуђе, итд.). Исход предмета: Познавање особености моралне праксе и способност за исправну моралну процену у светлу контроверзних моралних питања и дилема. Познавање супротстављених становишта која се појављују у расправама о савременим моралним проблемима као што су еутаназија, смртна казна, родна равноправност, светско сиромаштво, права животиња, итд. као и могућим решењима за моралне недоумице из домена професионалне праксе, као и оспособљеност за аргументовано критичко просуђивање о овим питањима. Садржај предмета: Теоријска настава Појам и предмет примењене етике; етичка теорија и етичка пракса; главне традиционалне и савремене теорије као и структурни концепти који су постали део етичког језика свакодневице; улога аргументације у етици; етичке дилеме; етички кодекси; професионална етика; етика јавних служби; корпоративна друштвена одговорност; етика медија; етика у образовању и истраживању; биоетика; етички аспект хендикепираности. Практична настава Дискусије о етичким проблемима из свакодневног живота. Литература: 1. Питер Сингер, Увод у етику, Књижевна заједница З.Стојановића, Нови Сад, 2004. 2. Питер Сингер, Практична етика, Сигнатуре, Београд, 2000. Број часова активне наставе:4/60



Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, презентације, дискусије и консултације.



Активност у току предавања 10 Писмени испит 20 Практична настава 10 усмени испит 20 Колоквијуми 2×20 Семинари Укупно: 60 40

100

63

Студијски програм : Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ- НБ.4.40/3 Наставник: др Слађана Јовић, ванаредни професор Статус предмета: Изборни предмет / стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Основни циљ наставног предмета безбедност и здравље на раду је усвајање научних и стручних знања из области заштите на раду у циљу спречавања, елиминисања и смањења ризика од повреда на раду у оквиру радног места и радној околини. Исход предмета: Стицање компетенције за управљање, организацију, и надзор у области безбедности и заштите на раду, као и развој процедура и метода у овој облсти. Садржај предмета: Теоријска настава Појам и улога, историјат и дефинисање предмета. Дистрибуција и ниво професиоанлних штетности и опасности, идентификација приоритетних проблема (радна места са високим ризиком).Редукција или елеминација приоритетних штетности и опасности, утврђивање (здравстевних) критријума при изградњи и увођењу нових технологија, нових радних места и сл.. Иновација и хармонизација законодавстава и стандарда из облсти БЗЗР. Дефинисање и јачање улоге компетентних државних служби и институција и развој служби безбедности и заштите здравља на раду на националном и локалном нивоу. Дефинисање одговорности послодаваца и предузетника за безбедност и заштиту здравља на раду. Методологија процене ризика и израда акта о процени ризика безбедности и здравља на раду. Практична настава Процена ризика и израда акта о процени ризика. Литература: 1. Н. Јоцић., Безбедност и здравље на раду -Водич за процену и управљање ризиком, Футура. д.о.о. Нови Сад, 2008. 2. Ј. Пауновић., Послодавац и безбедност и здравље на раду, Техпро, Београд, 2010. 3. Б.Радоњић, М.Јелић, С.Радојевић, Р.Рајковић, Љ.Ковачевић., Безбедност и здравље на раду – Приручник за припрему стручног испита, Техпро, Београд , 2008. 4. Стратегија безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2013 до 2017. године . Службени гласник Р.Србије, 100/13. 5. Закон о безбедности и здравља на раду, Сл. Гласаник, Р.Србије, 101/05. Број часова активне наставе: 4/60


Методе извођења наставе: Предавање, вежбе, консултације, радионице




100

64

Студијски програм:Основне академске студије – Студије наука безбедности Назив и шифра предмета: ЕТИКА РАТА – НБ.4.40/4. Наставник: др Бранко Ромчевић, доцент Статус предмета: Изборни предмет/стручно-апликативни (СА) Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Положена Етика Циљ предмета: Циљ изучавања предмета је упознавање студената са централним етичким расправама које се воде око употребе силе у међународним односима, као и њихово стицање знања и вештина потребних за критичко испитивање моралних аргумента и категорија које се користе у овим расправама. Исход предмета: Знање о етичким принципима који треба да утемељују сваку националну политику безбедности, као и знање о разлозима за тврђење да постоје моралне границе за допустиву употребу насиља у рату. Садржај предмета: Теоријска настава Kонсеквенцијалистички и деонтолошки приступи етици рата као и три традиције мишљења о етици рата и мира: реализам, пацифизам и теорија праведног рата; теорија праведног рата и хуманитарновојне интервенције. Различите школе о интервенцијама као одговора међународне заједнице на савремене насилне сукобе и драстична кршења људских права; потреба за ревизијом нормативне, етичкоморалне основе међународне политике и западњачке универзалистичке концепције; студије мира; принципи и методи ненасилног решавања сукоба и значај преговарања и посредовања у напорима за успостављање мира; анализа нових ратова; «CNN фактор» и медијска страна модерног рата; етички аспект развоја нових технологија и «тотални рат». Практична настава Расправе о тумачењима "нових ратова" и њихове етичке импликације. Литература

1. Мери Калдор, Нови и стари ратови, Београдски круг, Беогад, 2005. 2. Јован Бабић, Морал и наше време, Службени гласник, Београд, 1998.

Број часова активне наставе: 4/ 60



Методе извођења наставе: предавања, вежбе, тестови. Оцена знања (максимални број поена 100)


Активност у току предавања 10 писмени испит 40 Практична настава 10 усмени испит 20 Колоквијуми 2×10 Семинари Укупно: 40 60

100

КЊИГА ПРЕДМЕТА НА МАСТЕР СТУДИЈАМА

1

Табела 5.2 Спецификација предмета мастер

ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ– Мастер

Студијски програм: Дипломске академске студије - Master – Студије наука безбедности Назив предмета: САВРЕМЕНЕ ТЕОРИЈЕ ДРЖАВЕ И БЕЗБЕДНОСТИ Наставник: Др Владимир Н. Цветковић, редовни професор Марко Ракић, сарадник у настави Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 8.0 Услов: Циљ предмета: Стицање основних теоријских знања из области социологије политике, односно ужих припадајућих области: теорија државе и теорија безбедности. Утолико је у теоријама безбедности посебан нагласак на оним које имају у фокусу безбедност државе. Исход предмета: Студенти стичу шира и потпунијa знања о токовима и последицама социјалних кретања и организовања која се односе на моделе државног устројства и њихова тумачења с једне, односно теоријске артикулације безбедности с друге стране. Садржај предмета: У оквиру предавања и вежби студенти изучавају следеће садржаје: генеза државних облика и њихова теоријска рефлексија; политичке форме државног организовања до средњег века; успон државе (од XIV до XVIII века); модерна (национална) држава и њене главне одлике; развој државе у XIX и XX веку; потенцијали и ограничења савремене државе; теорије о држави; апсолутистичка и конституционална теорија државе; етичка и класна теорија државе; плуралистичка теорија државе; безбедност државе – реалистички и либералистички приступ; конструктивизам и критичка теорија; главни концепти и тематске области студија безбедности; бућност државе и њене безбедности. Литература: Обавезна:

1. Мартин Ван Кревелд: Успон и пропадање државе, Факултет безбедности – Албатрос плус, Београд 2012. 2. Пол Д. Вијамс (ур): Увод у студије безбедности (Први део - Теоријски приступи, стр. 55-194). Факултет

безбедности – Службени гласник, Београд 2012. 3. Ендрју Винсент: Теорије државе, Службени гласник, Београд 2009. 4. Френсис Фукујама: Грађење државе, Филип Вишњић, Београд 2007.

Допунска: 1. Alan Collins: Contemporary Security Studies, Oxford Univeristy Press, 2007. 2. Роберт Нозик: Анархија, држава и утопија, ЦИД, Подгорица, 2010. 3. Шелдон С. Волин: Политика и визија, Ф. Вишњић и Службени гласник, Београд 2007. 4. Херфид Минклер: Империје, Албатрос плус и Службени гласник, Београд 2009. 5. Владимир Н. Цветковић: "Институције, држава, идентитет", у: Зборник (Ре)конструкција институција,

ИФДТ, Београд, 2002, стр. 27-42. 6. Владимир Н. Цгветковић: "Самопоимање и политичко пројектовање (Европски и национални идентитети -

српска перспектива)", Зборник “Србија и Европа”, Дом културе студентски град, Београд 1996, стр. 67-80. Број часова активне наставе: 6/90 Теоријска настава: 4/60 Практична настава: 2/30

Методе извођења наставе: предавања, вежбе, консултације, семинари, радионице, панел дискусије. Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена

активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испит 60 колоквијум-и .......... семинар-и 20

2

Студијски програм: Дипломске академске студије - Master – Студије наука безбедности Назив предмета: САВРЕМЕНИ БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМИ И ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ Наставник: др Радомир M. Милашиновић, редовни професор, др Зоран Ж. Килибарда, ванредни професор, др Жељко Иваниш, ванредни професор др Вања Роквић, доцент др Ивица Ђорђевић, доцент др Мирослав Младеновић, доцент Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 8.0 Услов: Циљ предмета: Циљ изучавања овог предмета је да студенте упозна са битним карактеристикама различитих савремених система безбедности и система интегрисане заштите са аспеката националне и људске безбедности. Проширивање и систематизовање знања о савременом геополитичком поретку, актуелним геополитичким трендовима и њиховим имликацијама релевантним за безбедност и одбрану земље. Исход предмета: Способност студената да критички промишљају различита доктринарна и системска решења у области националне и људске безбедности и савремених система интегрисане заштите, као и способност за теоријско проучавање безбедносних и заштитних стратегија. Оспособљеност студената да критички и објективно сагледавају глобални и регионални геополитички амбијент као чиниоца безбедносног и одбрамбеног организовања земље. Садржај предмета: Теоријска настава Суштинска обележја система безбедности савремених држава у контексту функционално-структурних елемената тих држава; опредељујуће основе система безбедности; субјекти система безбедности; људска безбедност - концепт и операционализација; расправе о људској безбедности; нове димензије људске безбедности; људска безбедност и постконфликтне стратегије; обележја и изазови постхладноратовског геополитичког поредака; актуелни геополитички трендови и њихове безбедносне импликације; изазови униполарног поретка; глобализација, глобални дебаланси и глобална стабилност; демографски чинилац у савременим геополитичким процесима; могуће варијанте прерасподеле глобалне моћи. Практична настава се одвија кроз вежбе, радионице, панел дискусије и анализе конкретних доктрина и система безбедности и система интегрисане заштите. Разрада појединих сценарија геополитичке праксе у глобалним и регионалним оквирима. Литература: 1. Моћ, ризик, заштита (Увођење у науке безбедности), ФБ и Службени гласник, Београд 2009. 2. Д. Симић, Наука о безбедности, Службени лист СРЈ, Београд, 2002. 3. Бранковић, С., (2009) Методи искуственог истраживања друштвених појава, монографија, Београд. 4. Богдановић, М.; Методолошке студије (1993), Институт за политичке студије, Београд, 1993., стр. 81-179 5. Tatalović, С., Nacionalna i međunarodna sigurnost, Politička kultura, Zagreb 2006. 6. Нај, Џ., Како разумети међународне сукобе, Стубови културе, Београд, 2006. 7. Кегли, Ч. и Виткоф, Ј., Светска политика, Центар за студије ЈИЕ, ФПН и ДА, Београд, 2005. 8. Купер, Роберт, Распад нација, Филип Вишњић, Београд, 2007. 9. Klare, Michael, The Race for what s Let, Metropoliten Booksd, Henry Holt and Company, New York, 2012. 10. Kaplan, Robert, The Revenge of Geography, Random House, New York, 2012 Број часова активне наставе: 6/90 Теоријска настава: 4/60 Практична настава: 2/30

Методе извођења наставе: предавања, вежбе, консултације, семинари, радионице, панел дискусије. Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена

активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 60 колоквијум-и .......... семинар-и 20

3

Студијски програм: Дипломске академске студије - Master – Студије наука безбедности Назив предмета: МЕТОДЕ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА Наставник: др Слађана С. Ђурић, редовни професор др Бранко Ромчевић, доцент др Желимир Кешетовић, редовни професор Статус предмета: обавезни Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Циљ предмета: Добијање целовитог увида у све фазе научног истраживања и оспособљавање за самостално планирање и спровођење научно-истраживачких пројеката. Суштинска сврха изучавања методологије у оквиру овог студијског програма је да студенте снабде научним алаткама за квалитетно конципирање сопственог истраживачког пројекта. У оквиру програма студентима ће бити понуђени целовити прегледи метода које се примењују у друштвеним наукама, и то почев од општих теоријских метода, преко посебних метода друштвених наука, до метода искуствених истраживања које се могу применити у областима безбедности. Уз теоријска знања о сваком изложеном методу биће вежбани примери њихове практичне примене, како би студенти што боље разумели њихову суштину и били у прилици да их и сами практично примене Исход предмета: Способност осмишљавања и дизајнирања нацрта сопственог истраживање у области безбедности, одбране и заштите, као и способности избора адекватног метода, налажења извора података, њихове обраде и интерпретације. Садржај предмета: Теоријска настава: Концепт теоријске наставе претпоставља упознавање са појмом, карактеристикама и дометима појединих метода научно-истраживачког рада. Кључне теме се тичу концептуализације и операционализације истраживања, валоризације и евалуације других емпиријских истраживања: главне фазе истраживачког процеса (одређење проблема, пројектовање истраживања, извођење истраживања, обрада и анализа података) и истраживачке методе (упитник и интервју, технике скалирања и процењивања, испитивање и мерење ставова, анализа садржаја). Практична настaва: На часовима практичне наставе студенти вежбају примену усвојених теоријских знања кроз креирање сопственог нацрта истраживања, избор адекватних метода, израду и примену инструмената, обраду и интерпретацију добијених налаза. 1. Србобран Бранковић, (2009) Методи искуственог истраживања друштвених појава, монографија,

Београд. 2. Хавелка, Кузмановић, Попадић (1998), Методе и технике социјално-психолошких истраживања,

Београд, стр. 3-83 3. Богдановић, М.; Методолошке студије (1993), Институт за политичке студије, Београд, 1993., стр. 81-

179 4. Ranjit Kumar (2005), Research methodology : a step-by-step guide for beginners, Sage Publications 5. De Walt, K. M. & De Walt, B. R. (2002). Participant observation: a guide for fieldworkers. Walnut Creek,

CA: AltaMira Press. 6. Ђурић, С., „Методологија фокус-групног истраживања“, Социологија, Београд, 1/2005, стр. 1-26 7. Ђурић, С., „Модел истраживања безбедности у локалној заједници“, Зборник радова Факултета

цивилне одбране, Београд, 2005., стр. 231-257 8. Đurić, Slađana (2013). Istraživanje bezbednosti - kvalitativni pristup. Beograd: Fakultet bezbednosti Број часова активне наставе: 6/90 Теоријска настава: 4/60 Практична настава: 2/30

Методе извођења наставе: Предавања, семинари, презентације, консултације. Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена

Завршни испит поена

активност у току предавања 10 писмени испит 20 практична настава 10 усмени испт 30 колоквијум-и 30 (3x 10) .......... семинар-и

4

Студијски програм: Дипломске академске студије - Master – Студије наука безбедности Назив предмета: ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Наставник: др Ивица Радовић, редовни професор, др Зоран В. Чворовић, доцент, др Дејана Поповић, ванредни професор Јелена Раковић, сарадник Статус предмета: Обавезни Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Циљ предмета: Стицање релевантних знања о међусобној условљености глобалних људских активности и промена до којих оне доводе у животној средини. Осим тога циљ је да студенти стекну знања о међузависности субјеката међународних односа, економским, политичким и социолошким аспектима заштите животне средине. Исход предмета: Разумевање карактера еколошких проблема и разлога због којих је неопходан глобални приступ у њиховом проучавању, истраживању и решавању. Садржај предмета: Теоријска настава Кроз садржаје предмета студенти ће се упознати са основним процесима у животној средини, теоријама развоја и животне средине, основним елементима и применом концепта усклађеног (одрживог) развоја, природом и формом глобализације и утицаја на животну средину. У оквиру предмета значајна пажња се посвећује релевантним знањима о стратешким правцима развоја система заштите животне средине, економским аспектима усклађеног (одрживог) развоја, јавној политици и правној регулативи заштите животне средине, као и социолошким аспектима глобализације и заштите животне средине. Практична настава: Детаљна разрада појединих опасности које имају глобални карактер и упознавање са међународном и националном правном регулативом у овој области. Литература:

1. Steger М. B., Globalisation, Oxford University Press Inc., New York, 2003. 2. Мандер Џ., Голдсмит Е., Глобализација-аргументи против, Clio, Београд, 2003. 3. Видојевић З. Куда води глобализација, ИП Филип Вишњић, Институт друштвених наука, Београд,

2005. 4. Група аутора Водич за добро управљање у области заштите животне средине, UNDP, Београд,

2003. 5. Тодић Д. «Еколошки менаџмент у условима глобализације», Београд, Мегатренд – Универзитет

примењених наука, 2003. (II издање – 2008) 6. Група аутора: Енциклопедија – животна средина и одрживи развој”, Еcолибри, Београд, 2003. 7. Чворовић З. Управљање ризицима у животној средини, Задужбина Андрејевић, Београд, 2005. 8. Тодић Д., Вукасовић В., Међународне организације и међународна сарадња у области заштите

животне средине,“ Прометеј, Нови Сад, 1994 9. Димитријевић, Д.,Трендови еколошке безбедности у XXI веку, Understanding and Managing

Threats to the Environment in South Eastern Europe (2011) Springer, 2010. Број часова активне наставе: 6/90 Теоријска настава: 4/60 Практична настава: 2/30

Методе извођења наставе: предавања, вежбе, радионице-обрада и одбрана тематских семинарских радова Оцена знања (максимални број поена 100)




5

Студијски програм: Дипломске академске студије - Master – Студије наука безбедности Назив предмета: БЕЗБЕДНОСНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ Наставник: др Зоран О. Драгишић, ванредни професор др Зоран Јефтић, доцент др Светлана Станаревић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Циљ изучавања овог предмета је да се студенти упознају са свим суштинским карактеристикама безбедносног система Србије, као и најважнијим безбедносним ризицима и изазовима у домаћем и међународном окружењу. Поред тога, студенти треба да се упознају са елементима структуре система националне безбедности Србије и правним прописима и стратегијско-доктринарним документима којима је овај систем конституисан. Исход предмета: Детаљно познавање свих елемената система националне безбедности Србије и способност да се критички промишљају решења која су примењена. Садржај предмета: Теоријска настава Појам и порекло система националне безбедности, структура система националне безбедности, детерминанте система националне безбедности, улога војске у систему националне безбедности Србије, улога полиције у систему националне безбедности, обавештајно-безбедносни сектор, службе за реаговање у ванредним ситуацијама и кроз студијске посете државним органима из области националне безбедности. Практична настава: Практична настава се одвија кроз анализу позитивних правних прописа којима се конституише систем националне безбедности Србије и кроз студијске посте појединим секторима безбедности на нивоу Републике и Града Београда. Литература: 1. Драгишић, З., Систем националне безбедности Србије, Факултет безбедности, 2011. 2. Кековић, З., Системи безбедности, Факултет безбедности, Београд 2009. 3. Стевановић, О, Руковођење у полицији, Полицијска академија, Београд 2002. 4. Čehulić, Л., Europska obrana, Politička kultura, Zagreb 2006. 5. Стратегија одбране Србије, Београд, 2004.;Стратегијски преглед одбране Србије, Београд, 2006.;

Република Србија, Партнерство за мир - презентациони документ, Београд, 2007; Стратегија националне безебдности и Стратегија националне одбране, Београд, 2009


Методе извођења наставе: предавање, вежбе, консултације Оцена знања (максимални број поена 100)



активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 40 колоквијум-и (2x20)= 40 .......... семинар-и

6

Студијски програм: Дипломске академске студије - Master – Студије наука безбедности Назив предмета: МЕНАЏМЕНТ НАЦИОНАЛНЕ И ЉУДСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ Наставник: др Миленко М. Бодин, доцент др Мирослав Младеновић, доцент др Зоран Јефтић, доцент др Ивица Ђорђевић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Појмовно артикулисање и операционализација знања из области националне безбедности, људске безбедности и менаџмента. Нагласак је на овладавању знањем имплементације менаџмент-приступа у изучавању безбедносних феномена. Исход предмета: Способност аналитичког сагледавања савременог менаџмент-приступа питањима безбедности, и то са националног и општељудског аспекта. Садржај предмета: Теоријска настава У овом делу наставе студенти се упознају са теоријско-методолошким својствима менаџмент-приступа националној и људској безбедности. То обухвата изучавање теоријске конвергенције менаџмента и концепцијских основа безбедности као и модела примене теоријских знања у пракси. Модел менаџмента националне безбедности обухвата пре свега упознавање са институционалним, људским и социјалним ресурсима унапређења националне безбедности. Поред тога изучава се и имплементација концепта људске безбедности у светлу рада институција цивилног сектора друштва, институција јавне управе и локалне самоуправе. Практична настава У практичном делу наставе студенти усвојена теоријска знања практично примењују у анализи институционалне реформе друштва, а нарочито у области националне безбедности. Литература:

1. М. Бодин: Национална безбедност – претпоставке научног приступа, Факултет безбедности и Службени гласник, Београд 2009.

2. М. Ковач, Сратегијска и доктринарна документа националне безбедности – теоријске основе, Свет књиге, Београд, 2003.

3. Људска безбедност I и II (Зборник текстова), Фонд за отворено друштво, Београд, 2006. 4. А. Савић, Национална безбедност, КПА, Земун, 2007 5. М. Бајагић: Савремени обавештајно-безбедносни системи, Book/Marso, Београд 2009. 6. М. Младеновић, Теорија и пракса ''шарених револуција'', Социолошки преглед, Београд, вол. 46 бр. 4,

стр. 513–533, 2012 7. И. Ђорђевић, Људска безбедност – глобални контекст и примена у Србији, Институт за упоредно

право - Досије, Београд, 2013. 8. И. Ђорђевић, М. Мијалковски, Неухватљивост националне моћи, Службени гласник, Београд, 2010.


Методе извођења наставе: предавања, вежбе, семинари, презентације, консултације Оцена знања (максимални број поена 100)



активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 30 колоквијум-и 2x25 .......... семинар-и

7

Студијски програм: Дипломске академске студије - Master – Студије наука безбедности Назив предмета: Савремене стратегије и системи заштите и спасавања Наставник: др Владимир Р. Јаковљевић, редовни професор др Јасмина Гачић, доцент Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ предмета: Циљ изучавања садржаја овог предмета је стицање знања и савремених погледа о изворима и облицима ванредних ситуација и механизмима реаговања међународне заједнице у циљу њихове превенције, одговора и отклањања изазваних последица. Исход предмета: Оспособљеност студената да критички и објективно промишљају различита решења у области система заштите и спасавања, као и да сагледају значај, могућности и начине сарадње међународних чинилаца из области управљања у ванредним ситуацијама. Садржај предмета: Теоријска настава Кроз теоријске садржаје предмета студенти ће се упознати са основама процеса доношења одлука и управљања у ванредним ситуацијама са функционалног, структурног и технолошког аспекта, уз детаљно сагледавање постојећих међународних система заштите и спасвања и организација, њихових циљева и задатака, стандарда, процедура и протокола у пружању помоћи у ванредним ситуацијама. У оквиру теоријског дела значајна пажња се посвећује искуствима- решењима појединих земаља-међународне заједнице у организацији система заштите и спасавања. Практична настава: Разрада појединих модела савремаених саистема подршке за одлучивање и управљање у ванредним ситуацијама. Литература:

1. Бостром, Н., Ћирковић. М., Ризици глобалних катастрофа, Хеликс, Смедерево 2011. 2. Валтер, Ф., Катастрофа – једна културна историја од XVI до XXI века,

Академска књига, Нови Сад, 2012. 3. Гачић, Ј., Цивилно планирање за ванредне ситуације, Службени гласник Р.Србије,

Београд, 2008. 4. Јаковљевић, В., Ванредне ситуације и одговор међународне заједнице, (ауторизована

предавања), Факултет безбедности, Београд, 2013. Број часова активне наставе: 5/75 Теоријска настава: 3/45 Практична настава: 2/30




активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 45 колоквијум-и 20 .......... семинар-и 15

8

Студијски програм/студијски програми : Дипломске академске студије мастер – Студије наука безбедности Врста и ниво студија: Дипломске академске студије мастер Назив предмета: Високотехнолошки криминал и национална безбедност Наставник (Име, средње слово, презиме): Др Ненад Путник, доцент Др Младен Милошевић, доцент Статус предмета: Изборни Услов: Циљ предмета Циљ предмета је стицање ширих теоријских знања из области безбедности информационих технологија и критичне информационе инфраструктуре, као и високотехнолошког криминалитета и његових импликација по систем националне, регионалне и глобалне безбедности. Исход предмета Стицање и продубљивање општих академских знања у предметној области и развијање критичког мишљења и аналитичких вештина потребних за даље научно истраживање проблема заштите и безбедности критичне информационе инфраструктуре и осталих штићених вредности у домену информационих технологија. Садржај предмета Теоријска настава У оквиру теоријске наставе студенти изучавају следеће садржаје: појам информационих технологија; појам критичне инфраструктуре и њен однос према националној безбедности; критична информациона инфраструкута; критична информациона инфраструкута; појмовно одређење високотехнолошког криминала и његов однос са појмовима сродног значења; етиологија и феноменологија високотехнолошког криминала; високотехнолошки криминал у међународном праву; законска регулатива високотехнолошког криминала у Р. Србији; проблем неусаглашености националних законоидавстава са реалним претњама у сајбер простору; феномен сајбер тероризма; сајбер ратовање и његов правни сатус у међународном праву; сајбер напад као вид агресије; право на индивидуалну и колективну самоодбрану од сајбер напада - правне дилеме; међународноправни сататус тзв. сајбер бораца; заштита од високотехнолошког криминала; израда политика и стратегија заштите од високотехнолошког криминала; место претњи у сајбер простору у националној стратегији одбране; процена ризика од високотехнолошког криминала и претњи у сајбер простору; значај међународне сарадње у сузбијању високотехнолошког криминала. Практична настава:Вежбе, Други облици наставе, Студијски истраживачки рад У практичном делу наставе кроз вежбе и студијски истраживачки рад студенти имају прилику да стечена теоријска знања продубе кроз самосталан истраживачки рад и анализу изабраних студија случајева. Литература

1. Ненад Путник, Сајбер простор и безбедносни изазови, Универзитет у Београду-Факултет безбедности, Београд, 2009.

2. Слободан Петровић, Компјутерски криминал, Војноиздавачки завод, Београд, 2004. 3. Љиљана Миланковић Васовић, Високотехнолошки криминал: конвенције, протокол, закони, Intermex,

Београд, 2009. 4. Путник, Н., Национална безбедност и безбедност информација, у: Цветковић, В. Н. (уредник), Ризик,

моћ, заштита, ЈП Службени гласник и Универзитет у Београду – Факултет безбедности, Београд, 2010, стр. 200-224.

5. Путник, Н., Милошевић, М., Цветковић, В., Проблем заштите образовно-васпитних установа од високотехнолошког криминала и електронског насиља, Социолошки преглед, vol. XLVII (2013), no. 1, стр. 75– 92.

6. Metz, S., Armed Conflict In The 21st. Century: The Information revolution And Post-modern Warfare, Strategic Studies Institute, April 2000.

7. Путник, Н., Миљковић, М., Злоупотреба кибер простора као средства масовне комуникације, Војно дело, јесен/2012, стр. 157-183.




испит поена

активност у току предавања 5 писмени испит практична настава 5 усмени испт 60 колоквијум-и 1x30 .......... семинар-и

9

Студијски програм: Дипломске академске студије - Master – Студије наука безбедности Наставни предмет: СТУДИЈСКИ ИСТРАЖИВАЧКИ РАД Наставник: Ангажовање наставника на студијско-истраживачком раду везује се за ужу научну област којој припада наставник и тематика у којој се реализује пројекат студијско-истраживачког рада. Број ЕСПБ: 5.0 Услов: Циљ: Циљ студијско истраживачког рада огледа се у примени основних теоријско-методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних знања и метода на решавању конкретних проблема у оквиру изабраног подручја. Студијски истраживачки рад треба да у потпуности припреми студента за израду завршног дипломског – master рада. Очекивани исходи : Оспособљеност студената да самостално уочавају проблем истраживања, користе литературу и примењују истраживачке методе и технике у циљу изналажења адекватних праваца његовог решавања. На тај начин, студенти проширују знања и развијају способности које им омогућују да идентификују проблем истраживања, спроводе одговарајуће методолошке поступке, правилно врше анализе, исправно закључују о проблематици која је предмет истраживања у оквиру задате тематике. Садржај студијског истраживачког рада: Формира се појединачно у складу са потребама израде конкретног студијско-истраживачког рада, његовом сложеношћу и структуром. Студент проучава литературу, врши анализе у циљу изналажења решења конкретног проблема који је дефинисан тематиком студијско-истраживачког рада. Студијски рад обухвата израду пројекта истраживања, израду инструмената за поједине истраживачке методе, спровођење истраживања, нумеричке симулације и статистичку обраду података, писање и/или саопштавање резултата истраживања. Део наставе на предмету се одвија кроз самостални истраживачки рад. Број часова активне наставе: 6/90 Теоријска настава: 3/45 Практична настава: 3/45

Методе извођења наставе: Наставник (ментор) који је задужен за праћење студијског истраживачког рада усмерава студента на правилан избор и дефинисање проблематике истраживања, исправно постављање пројекта истраживања, спровођење самог истраживања и контролише исправност обраде, презентације резултата истраживања и валидност изведених закључака. У оквиру предмета истраживања, студент по потреби врши и одређена мерења, испитивања, бројања, анкете и друга истраживања, статистичку обраду података, ако је то предвиђено задатком истраживачког пројекта. Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена 60

Завршни испит 40

Поена 100

10

Студијски програм: Дипломске академске студије - Master – Студије наука безбедности Назив предмета: ДИПЛОМСКИ – MASTER РАД Статус предмета: Изборни предмет Број ЕСПБ: 15 Услов: Завршни дипломски – master рад представља обавезну активност студента након што положи све испите и испуни све друге обавезе предвиђене садржајима студијског програма дипломских академских студија. Циљеви завршног рада: Завршни дипломски - master рад има за циљ да студент кроз његову израду и одбрану покаже одговарајући ниво стручности и способности за обављање послова дипломираног менаџера безбедности (у одговарајућој области) и покаже одговарајући ниво способности за самостално бављење научно-истраживачким радом у области наука одбране, безбедности, цивилне заштите и заштите животне средине и менаџмента људских и социјалних ресурса. Очекивани исходи: Доказ да је студент оспособљен за обављање послова дипломираног менаџера безбедности и да влада методологијом научног истраживања у области наука безбедности. Општи садржаји: Завршни дипломски - master рад представља истраживачки рад студента у коме се он упознаје са методологијом истраживања у области наука безбедности. Након обављеног истраживања студент припрема завршни рад у форми која садржи следећа поглавља: увод, теоријски део, експериментални део, резултати и дискусија, закључак, преглед литературе. Методе извођења наставе: Менторски рад који се састоји у вођењу студента од избора и дефинисања теме дипломског рада до његове јавне одбране. Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена 40

Завршни испит 60

Поена 100

Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари итд...... *максимална дужна 1 страница А4 формата

КЊИГА ПРЕДМЕТА НА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИМ СТУДИЈАМА

1

Табела 5.2. СПЕЦИФИКАЦИЈА ПРЕДМЕТА ССС Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: ПРЕВЕНЦИЈА И УПРАВЉАЊЕ КРИЗАМА Наставник: др Зоран Ћ. Кековић, редовни професор др Желимир М. Кешетовић, редовни професор др Владимир Јаковљевић, редовни професор др Борис Кордић, ванредни професор Статус предмета: Обавезни Број ЕСПБ: 10.0 Услов: Циљ предмета: Циљ предмета је да се студенти оспособе за коришћење основних алатки у идентификовању, анализи и процени ризика који су од значаја за процес управљања ризицима, превенцију и управљање кризама у доходовном и непрофитном сектору. Исход предмета: Оспособљеност за превенцију и непосредно управљање и суочавање са кризама коришћењем алата за идентификовање хазарда и процене ризика, утврђивања мера управљања ризицима, превенцију и управљање кризама уз познавање мандата и капацитете релевантних институција укључених у процес управљања кризама, развијање вештина комуникације, преговарања и других метода у решавању кризних ситуација. Садржај предмета: Теоријска настава Садржај предмета обухвата стицање знања о ризицима и кризама профитних и непрофитних организација у контексту савремених политичких, економских, пословних, безбедносних и других ризика, усвајање индивидуалних и тимских компетенција за идентификовање, анализу и процену ризика, одабир и имплементацију адекватних стратегија у процесу одлучивања и интегралног управљања ризицима и кризама у организацијама. Практична настава: У предмету је стављен нагласак на управљање ризицима и кризама на националном нивоу, као и на свим нивоима организовања у државном и приватном сектору, уз конкретно разматрање задатака и активности у кризним ситуацијама (обавештавање, спасилачке активности, координација, сузбијање криминалитета, страха и панике, пружање помоћи, контрола кретања), као и кризног комуницирања током и после кризе. У складу са глобалним токовима, разрађена су страна искуства (САД, Русија, развијене земље, земље у транзицији), као и међународни аспекти управљања кризама (ЕУ, НАТО, ОСЦЕ, НВО). Литература: 1. Кековић, З., Комазец, Н., Милошевић, М, Јовановић, Д.. Процена ризика у заштити лица, имовине и пословања, Центар за анализу ризика и управљање кризама, Београд, 2010 2. Кековић, З., Кешетовић, Ж., Кризни менаџмент I - Превенција кризе, Београд, Факултет безбедости, 2006 3. Кешетовић, Ж., Кризни менаџмент, Факултет безбедости и Службени гласник, Београд 2008 4. Кешетовић,Ж., Toth,I. Проблеми кризног менаџмента, Велеучилиште Велика Горица/Центар за међународне и сигурносне студије Факултета политичких наука, Загреб, 2012 5. Кековић, З., Кешетовић, Ж., Системи кризног менаџмента, Бања Лука, Факултет за безбједност и заштиту, 2008. Број часова активне наставе: 7/105

Теоријска настава: 4/60 Практичнанастава:3/45

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, консултације, менторски рад. Оцена знања (максимални број поена 100)




2

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: ТЕРОРИЗАМ КАО БЕЗБЕДНОСНА ПРЕТЊА И

ПРОТИВТЕРОРИСТИЧКИ БЕЗБЕДНОСНИ МЕНАЏМЕНТ Наставник: др Зоран О. Драгишић, ванредни професор др Милашиновић М. Радомир, редовни професор др Зоран М. Вучинић, ванредни професор др Борис Ј. Кордић, ванредни професор Статус предмета: Обавезни Број ЕСПБ: 10.0 Услов: Циљ предмета: Да студенти стекну адекватна знања о тероризму као специфичном облику угрожавања безбедности држава и међународне заједнице, као и неопходна знања о свим битним аспектима планирања, организовања и остваривања одбране од тероризма. Исход предмета: Способност појмовног одређења узрока тероризма, његових носилаца, посебно њихове организованости, облика испољавања и стратегија и тактика у функцији постизања крајњег циља. Садржај предмета: Теоријска настава Појмовно одређење тероризма и терора и основне карактеристике тероризма; стратегија и тактика терориста; основне класификације тероризма и спрега са организованим криминалом; појам и карактеристике терористичког акта; социолошко-психолошки фактори тероризма; нормативно-теоријске претпоставке одбране од тероризма; структурни елементи система националне безбедбости; функционисање противтерористичког система; значај ангажованости наменских снага за борбу против терориста. Практична настава: У оквиру практичне наставе радиће се студије случаја најзначајнијих терористичких аката, компјутерске симулације, израде безбедосних противтерористичких процена, планирање безбедносних процедура за заштиту микролокација од тероризма. Литература:

1. З. Драгишић, Безбедносни менаџмент, Факултет безбедности и Службени гласник, Београд, 2007. 2. З. Драгишић, Систем националне безбедности Републике Србије, Факултет безбедности, Београд,

2011. 3. Р. Гаћиновић: Тероризам, Book Brige, Београд ,2005. 4. Џ. Р. Вајт: Тероризам, Alexsandrisa Press, Београд 2004. 5. J-F. Gayard, David Senat: Terorizam, Jasenski i Turk, Zagreb 2008. 6. М. Мијалковски, Тероризам и противтерористичка борба, ГШ ВЈ, Београд, 2003. 7. М. Мијалковски, Одговор тероризму, ФЦО, Београд, 2005. 8. Б. Курмон, Д. Рибникар, Асиметрични ратови, тероризам и нове претње, НИЦ „Војска, Београд,

2003. 9. Б. Хофман, Унутрашњи тероризам, Научна књига, Београд, 1997.


Теоријска настава: 4/60 Практичнанастава:3/45

Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, менторски рад. Оцена знања (максимални број поена 100)



активност у току предавања 20 писмени испит практична настава 20 усмени испт 60 колоквијум-и .......... семинар-и

3

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: ПРОЈЕКТОВАЊЕ И РЕАЛИЗАЦИЈА СИСТЕМА ОБЕЗБЕЂЕЊА И ЗАШТИТЕ

ЛИЦА, ИМОВИНЕ И ПОСЛОВАЊА Наставник: др Горан Ј. Мандић, доцент др Младен М. Милошевић, доцент др Ненад Р. Путник, доцент Статус предмета: Обавезни Број ЕСПБ: 10.0 Услов: Циљ предмета: Циљ предмета је да студенте упозна са најновијом методологијом и технологијом пројектовања система обезбеђења и да их оспособи за самостално пројектовање ових система. Исход предмета: Препознавање основних компоненти пројекта система обезбеђења и заштите лица, имовине и пословања у савременим условима. Садржај предмета: Теоријска настава Процена безбедности; процена угрожености; процена ризика и последица; фазе пројектовања система обезбеђења лица, имовине и пословања; организовање и управљање системом обезбеђења лица, имовине и пословања; израда процедура рада (плана рада) система обезбеђења лица, имовине и пословања. Практична настава: Израда пројекта система техничког обезбеђења и заштите. Литература: 1. Мандић, Г.,Основи система обезбеђења правних лица, Факултет безбедности, Београд, 2012. 2. Стајић, Љ., Мандић, Г., Систем заштите имовине и пословања, Правни факултет у Новом Саду, 2008. Број часова активне наставе: 6/90


Методе извођења наставе: предавања, вежбе, практичан рад на изради пројеката Оцена знања (максимални број поена 100)



активност у току предавања 10 писмени испит 30 практична настава 20 усмени испт 40 колоквијум-и .......... семинар-и

4

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: КРИЗНИ МЕНАЏМЕНТ У БЕЗБЕДНОСТИ И ОДБРАНИ Наставник: др Жељко Иваниш, ванредни професор Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 10.0 Услов: Циљ предмета: Циљ предмета је оспособљавање полазника да успешно одговоре савременим изазовима и кризама у области одбране и безбедности у земљи и иностранству. Исход предмета: Поседовање знања и вештина за превенцију војних и невојних криза и ефективно управљање њима на начин који води решењу прихватљивом за све њене актере. Садржај предмета: Теоријска настава Садржајем предмета обухваћене су: међународне околности од утицаја на стање безбедности и одбране Србије, унутрашње прилике које дефинишу однос према безбедности и одбрани Србије и управљање кризом у области безбедности и одбране. Практична настава: У оквиру практичне наставе анализираће се конкретне кризне ситуације у области одбране и безбедности. Посебна пажња биће посвећена кризним симулацијама уз нагласак на преговарању и медијацији током решавања сукоба и улогу медија у процесу управљања кризом. Литература: 1. Коен Р., Михалка М., Сарадња у безбедности – нови хоризонти за међународни поредак, Београд:

Европски центар за студије безбедности Џорџ К.Маршал, 2005. 2. Generic Crisis Management Handbook, NATO/Parthership for Peace, NATO Council Operations and Exercise

Committee, 1999. 3. A. Boin, P. Hart, E. Stern: The Politics of Crisis Menagment (Public Leadership under Pressure), Cambridge

University Press, Cambridge 2006 (српски превод: Факултет безбедности – у току 2009. год) 4. Дарко Рибникар., Асиметрични ратови, Војска, 2003. Број часова активне наставе: 7/105


Методе извођења наставе: предавања, вежбе, радионице, семинарски рад Оцена знања (максимални број поена 100)




5

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: КРИЗНИ МЕНАЏМЕНТ У ИНДУСТРИЈИ И ЕНЕРГЕТИЦИ Наставник: др Милица С. Бошковић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Циљ предмета: Циљ предмета је развијање менаџерских компетенција у индустрији и институцијама или њиховим деловима кључним за обезбеђење енергетских ресурса и енергетских потреба државе у циљу спречавања индустријских акцидената и енергетских криза, како глобалних тако и локалних. Исход предмета: Разумевање структуре и суштинских компоненти управљања ризицима и кризама, стицање компетенција у развоју, имплементацији и евалуацији акционог плана управљања ризицима, обављању функција инспекцијског и интерног надзора у примени прописаних мера и процедура безбедности и заштите, развијање компетенција истраге инцидената, развијање тимских компетенција и менаџерских вештина за примену међународних и националних стандарда управљања ризицима безбедности и заштите. Садржај предмета: Теоријска настава Садржај предмета су формални системи за управљање ризицима, као претпоља управљања кризама у областима индустрије и енергетике, путем свеобухватне процене ризика безбедности, укључујући процене ризика на радном месту, законску регулативу и стандарде, контролу ризика, планирање мониторинга активности и формирања акционог плана, успостављање процеса управљања ризицима у организацији, формирање информационо-комуникационе мреже и процедуралне и методолошке кораке који могу да се конкретно примене у управљању кризама. Практична настава: Операционализација методологије кризног менаџмента и управљања ризицима у индустрији и енергетици. Литература:

1. Бошковић, М., Изазови индустријског друштва: Нове технологије и еколошка безбедност, Факултет безбедности, Београд, 2010.

2. Yacov, Y.X., Risk modeling assessment and management, John Wiley & Sons, Inc., 1998. 3. Dirk Glaesser ., Crisis Management in the Tourism Industry, Second Edition by, , (Paperback - Jun 8, 2006) 4. Sheila Jasanoff, Learning from Disaster: Risk Management After Bhopal (Law in Social Context), Paperback

- Jun 1994) 5. Colin Doeg, Crisis Management in the Food and Drinks Industry: A Practical Approach, Kindle Edition -

May 31, 1994) - Kindle Book 6. Power Systems in Emergencies From Contingency Planning to Crisis Management U. G. Knight Honorary

Research Fellow, Imperial College of Science, Technology and Medicine, London, UK Copyright Q 2001 by John Wiley & Sons Ltd, Baffins Lane, Chichester.



Методе извођења наставе: предавања, вежбе, семинарски рад, менторски рад Оцена знања (максимални број поена 100)



активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испт 60 колоквијум-и .......... семинар-и 20 Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари итд...... *максимална дужна 1 страница А4 формата

6

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: КРИЗНИ МЕНАЏМЕНТ И МЕДИЈИ Наставник : др Желимир М. Кешетовић, редовни професор Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Циљ предмета је да студенти стекну основна знања из области комуницирања, да се упознају са појмом, врстама и специфичностима масовних медија, њиховим местом и улогом у кризним ситуацијама, те основним принципима кризног комуницирања као саставног дела кризног менаџмента. Исход предмета: Студенти правилно разумеју друштвене функције масовних медија и њихову одговорност и улогу у кризним ситуацијама, те их у том смислу прихватају као партнере у одговору на кризне ситуације. Оспособљени су да сачине план кризног комуницирања у случајевима једноставнијих криза и практично примене основне алате као што су писање саопштења за медије, организовање конференција за штампу и интервјуа, припрема веб странице итд. Садржај предмета: Теоријска настава Студенти се упознају са појмом комуникације и основним елементима комуникационог процеса, врстама комуницирања, условима за ефективну комуникацију и најчешћим грешкама до којих долази у комуницирању, појмом и врстама масовних медија и њиховим основним карактеристикама, теоријама масовних медија и њиховом улогом у социјалној конструкцији стварности, основним фазама, принципима и начелима ефективног кризног комуницирања, те конкретним студијама случаја. Практична настава: Студије случаја комуцирања са медијима током кризе, са акцентом на добру праксу, али и на учење из грешака током кризне комуникације. Литература: 1. Kešetović, Ž, Toth,I. Problemi kriznog menadžmenta - znanstvena monografija. Velika Gorica:VeleučilišteVelika

Gorica/Visoka škola za sigurnost sa pravom javnosti/Centar za međunarodne i sigurnosne studije Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, Velika Gorica, 2012

2. Радојковић, М., Милетић, М., Комуницирање, медији, друштво, Београд:Стилос, 2005 3. Regester, М., Larkin, Ј., Risk Issues and Crisis Managementt: A Casebook of best practice, 3rd edition,

London:Kogan Page, 2005 4. Новак, Б. Кризно комуницирање, Загреб: Биноза пресс, 2001 5. Fearn-Banks,С., Crisis Communications: A Casebook Approach, Mahwah, New Jersey, London: Lorens Erlbaum,

2000. 6. Mortensen, M.S., Public Relations in Crisis and Disaster. A Breif Introduction for Practitioners, Oslo:Atlantic

Press, 1997 Број часова активне наставе: 6/90


Методе извођења наставе: Методе извођења наставе: предавање, вежбе, студије случаја, семинарски рад Оцена знања (максимални број поена 100)




7

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: СИСТЕМ ОБЕЗБЕЂЕЊА БАНАКА, ПОШТА И ДРУГИХ ФИНАНСИЈСКИХ

ИНСТИТУЦИЈА Наставник: др Горан Ј. Мандић, доцент др Ненад Путник, доцент др Младен Милошевић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Циљ предмета: Упознавање студената са темама које се тичу најважнијих области примене система обезбеђења банака, пошта и других финансијских институција, укључујући и бројне примере из праксе. Исход предмета : Разумевање пословних активности и процеса у контексту облика угрожавања безбедности пословања. Познавање карактеристика безбедносних претњи пословним активностима. Схватање значаја примене безбедносних стандарда и процедура за успешност пословања. Садржај предмета: Теоријска настава

Теоријске и стручне основе области система обезбеђења банака, пошта и других финансијских институција. Студенти се упознају са основа устројавања и обављања

Послова обезбеђења банака, пошти и других финансијских институција кроз анализу облика и извора угрожавања. Истичу се специфичности и могуће концепције и начини обезбеђења коришћењем како физичке тако и техничке заштите. Указује се на специфичности пословања кроз организационе целине и радна места који могу бити угрожена, као и на проактивне мере које треба спровести у функцији обезбеђења.

Практична настава: Изабране теме и примери из праксе из области система обезбеђења банака, пошта и других финансијских институција. Литература: 1. Мандић, Г., Основи система обезбеђења правних лица, Факултет безбедности, Београд, 2012. 2. Ранђеловић, Р., Безбедност личности и објеката, МДД систем, Београд, 2003. Број часова активне наставе: 7/105


Методе извођења наставе: предавања, вежбе, менторски рад, семинарски рад. Оцена знања (максимални број поена 100)



активност у току предавања 10 писмени испит 20 практична настава 10 усмени испт 40 колоквијум-и .......... семинар-и 20

8

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: СИСТЕМ ОБЕЗБЕЂЕЊА ПРАВНИХ ЛИЦА КОЈА СЕ БАВЕ ПРОИЗВОДЊОМ,

ПРОДАЈОМ И УСЛУЖНИМ ДЕЛАТНОСТИМА Наставник: др Горан Мандић, доцент др Ненад Путник, доцент др Младен Милошевић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Циљ предмета: Упознавање студената са најважнијим областима примене система обезбеђења правних лица која се баве производњом, продајом и услужним делатностима укључујући и бројне примере из праксе. Исход предмета: Познавање карактеристика рационалног понашања правних лица с обзиром на безбедносне претње и ризике у савременим условима пословања. Разумевање значаја примене безбедносних стандарда и процедура за успешност пословања. Садржај предмета: Теоријска настава

Студенти се упознају са узроцима специфичности који усложавају и донекле детерминишу изворе и облике угрожавања предузећа која се баве производњом, продајом и услужним делатностима. Указује се на последице, како на микронивоу према предузећима, тако и на макронивоу, према њиховом ширем окружењу. У даљем раду са студентима се обрађују код трговинских предузећа, малопродаја и велепродаја са акцентом на изворе и облике угрожавања. Код производње се прати цео процес са аспекта проактивних и реактивних мера које се спроводе у свим елементима процеса рада уз функционалну контролу делова процеса производње. Код предузећа која се баве услужним делатностима утврђује се облици кроз изворе угрожавања и мере које се спроводе у функцији умањења и/или елиминације узрока штетног догађаја, као и мере у функцији умањења и/или отклањања настале штете. Практична настава:

Изабране теме и примери из праксе из области система обезбеђења правних лица која се баве производњом, продајом и услужним делатностима. Литература : 1. Мандић, Г., Основи система обезбеђења правних лица, Факултет безбедности, Београд, 2012. 2. Ранђеловић, Р., Безбедност личности и објеката, МДД систем, Београд, 2003. 3. Група аутора, Тешки облици криминала, Институт за криминолошка и социолошка истраживања и Виша

школа унутрашњих послова,, 2004. Број часова активне наставе: 7/105


Методе извођења наставе: предавања, вежбе, менторски рад, семинарски рад Оцена знања (максимални број поена 100)




9

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: СИСТЕМ ОБЕЗБЕЂЕЊА ТРАНСПОРТА НОВЦА, ЗЛАТА, КУЛТУРНИХ

ДОБАРА И ДРУГИХ ВРЕДНОСТИ Наставник: др Горан Мандић, доцент др Ненад Путник, доцент др Младен Милошевић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Упознавање са свим релевантним темама теме које спадају у област система обезбеђења транспорта новца, злата, културних добара и других вредности укључујући и бројне примере из праксе. Исход предмета: Способност јасног, аналитичког сагледавања савременог амбијента у контексту безбедносних изазова и претњи у области транспорта, новца, злата, културних добара и других вредности. Садржај предмета: Теоријска настава

Студенти се упознају са појмом, циљевима и задацима обезбеђења транспорта новца и других вредности, врстама транспорта, основним мерама обезбеђења транспорта пешице, превозним средством, где се указује на карактеристике транспорта возом и бродом, ваздухопловом и возилом. Поред поменутог обрађују се принципи делатности обезбеђења транспорта новца и вредности, носиоци угрожавања транспорта новца и других вредности где се посебно истиче начин извршења кривичног дела (modus operandi). У завршном делу се указује на лица која учествују у припреми, планирању, организацији и реализацији обезбеђења новца и других вредности у транспорту са задацима за менаџера безбедности и непосредних извршиоца транспорта, кроз план обезбеђења транспорта са превентивним поступцима, задацима вође транспорт тима, и задацима возача возила.

Практична настава: Изабране теме и примери из праксе из области система обезбеђења транспорта новца, злата, културних добара и других вредности. Литература: 1. Мандић, Г., Основи система обезбеђења правних лица, Факултет безбедности, Београд, 2012. 2. Ранђеловић, Р., Безбедност личности и објеката, МДД систем, Београд, 2003. 3. Кричаничић, М., Делишимоновић, Д., Заштита и сигурност финансијских институција, TECTUS, 2006. Број часова активне наставе: 6/90


Методе извођења наставе: предавања, вежбе, менторски рад, семинарски рад. Оцена знања (максимални број поена 100)




10

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: ОДБРАНА ОД ТЕРОРИЗМА – АКЦИЈЕ И ОПЕРАЦИЈЕ Наставник: др Зоран О. Драгишић, ванредни професор др Радомир Милашиновић, редовни професор Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Циљ предмета: Основни циљ предмета је да се студенти упознају са начинима за планирање и извођење противтерористичких акција и операција. Посебни циљеви овог предмета су упознавање студената са различитим врстама и нивоима противтерористичких акција и операција и значајем усклађености акција и операција које се предузимају од стране различитих субјеката државе и друштва, као и о значају усклађивања противтерористичких активности на међународном нивоу. Исход предмета: Представљају знања и вештине које студенти стичу о различитим врстама противтерористичких акција и операција и вештине које се односе на планирање и извођење различитих врста противтерористичких акција и операција. Садржај предмета: Теоријска настава Појам, циљ, садржај и врсте противтерористичких акција и операција, оружане противтерористичке акције и операције, полицијске противтерористичке акције, ангажовање војних снага у противтерористичкој операцији, неоружане противтерористичке акције и операције, психолошко-пропагандне и медијске противтерористичке акције и операције, планирање и извођење операција и акција, значај усклађивања националних и међународних противтерористичких акција и операција. Практична настава: Практична настава одвија се кроз вежбе, радионице, симулације и практичну израду планова противтерористичких акција и операција Литература:

1. Сејџмен. М., Терористичке мреже, Алтера, Београд 2007. 2. Колман, Е., Џихад Ал Каиде у Европи, Алтера,Београд 2007. 3. NATO Handbook, NATO Public Department, Bruxelles, 2006. 4. Бодански, Б., Офанзиве на Балкану, ДОБ, Београд 1998. 5. Срдановић, Р., Б., Међународни тероризам, Сл. лист СРЈ, Београд 2002. 6. M. Левков: Израелска тајна служба, Филип Вишњић, Београд 2002. 7. Мијалковски, М., „Терористичка и противтерористичка доктрина“, Војно дело, Београд, 2005, 3. 8. Мијалковски, М., „Анализа и процена терористичке претње“, Безбедност, Београд, 2004, 4.



Методе извођења наставе: предавање, вежбе, радионице Оцена знања (максимални број поена 100)




11

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: РЕЛИГИЈА И ТЕРОРИЗАМ Наставник: др Зоран Драгишић, ванредни професор др Радомир Милашиновић, редовни професор Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 7.0 Услов: Циљ предмета: Основни циљ предмета је да се студенти упознају са улогом коју религија има у савременом тероризму, на који начин делују религијски мотивисане терористичке организације, који су крајњи циљеви ових организација и на који начин се религијска осећања злоупотребљавају у политичке сврхе. Исход предмета : Разумевање верског екстремизма и спосбност студената да препознају начин деловања верских терористичких организација и да у складу са тим предузимају адекватне мере за спречавање настанка и деловања ове врсте терористичких организација представља основни исход овог предмета. Садржај предмета: Теоријска настава Појам, генеза и суштина верског екстремизма, могућност прерастања верског екстремизма у тероризам и предуслови успешне одбране државних вредности и вредности међународне заједнице од религијског тероризма. Практична настава: Дискутовање о претпоставкама успешне одбране од верског екстремизма, савременим верским терористичким организацијама и њиховом modus operandi-ју, моделима злоупотребе религије ради регрутовања терориста. Литература:

1. Вукомановић, М., Homo viator (Религија и ново доба), Чигоја, Београд 2008. 2. Кинцлер, К., Верски фундаментализам, Клио, Београд, 2002. 3. Цветковић, В., "Global guerrilla - religious partisans", Guerrilla in the Balkans, University Meiji,Tokyo-

Belgrade, 2007. 4. Еспозито, Џ. Л.., Исламска претња, мит или стварност?, Просвета, Београд, 1994. 5. Потежица, П.,Вехабије између истине и предрасуде, Филип Вишњић, Београд 2007. 6. T. Coady, M. O'Keefe (prir.): Тероризам и праведност, Kruzak, Zagreb 2004.



Методе извођења наставе: предавање, вежбе, радионице, консултације Оцена знања (максимални број поена 100)




12

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: ТЕРОРИЗАМ И ИНФОРМАТИКА Наставник: др Ненад Путник, доцент др Ана Ковачевић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 6.0 Услов: Циљ предмета: Да студенти стекну адекватна знања из домена злоупотребе информатичких технологија и Интернета од стране терориста и криминалних група, као и могућности ефикасне борбе против терориста коришћењем информатичких технологија. Исход предмета: Уочавање веза између развоја информатичке технологије и могућности за реализацију терористичких активности и противактивности применом ових технолигија. Садржај предмета: Теоријска настава Рачунарске мреже и Интернет - Приказ основних принципа реализације глобалних рачунарских мрежа и Интернета, са посебним акцентом на безбедносне аспекте ових технологија; Компјутерски криминал – Појам, облици и карактеристике компјутерског криминала и могућности заштите од компјутерског криминала; Информатичко-технички тероризам - Појам, облици и карактеристике информатичко-техничког тероризма са примерима коришћења Интернета од стране терориста; Мониторинг и заштита од компјутерског тероризма – Средства и методе заштите од компјутерског тероризма, са посебним приказом принципа мониторинга терористичких активности на Интернету; Информационе технологије у борби против тероризма – Приказ примене средстава информатичке технологије и других техничких средстава у борби против других облика тероризма. Практична настава: Примери коришћења информатичке технологије у области тероризма Литература:

1. Петровић С: Компјутерски криминал, Војноиздавачки завод, Београд, 2004. 2. Џигурски О: Информационе технологије у борби против тероризма, Зборник Факултета цивилне

одбране, Београд, 2005. 3. Last M, Kandel A: Fighting Terror in Cyberspace, World Scientific Publ, 2005. 4. Weirmann G: Terror on the Internet, US Institute of Peace, 2006. 5. Путник, Н., Syber простор и безбедносни изазови, Факултет безбедности/Службени гласник, Београд

2009. 6. Путник, П, Национална безбедност и безбедност информација, Факултет безбедности/Службени

гласник, Београд 2009. 7. Ковачевић, А, Безбедност информација, Факултет безбедности, 2014 (ауторизоване скрипте)



Методе извођења наставе: предавање, вежбе, практичан рад са информатичким технологијама Оцена знања (максимални број поена 100)




13

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА Наставник: др Зоран Кековић, редовни професор др Дејана Поповић, ванредни професор др Јасмина Гачић Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 Услов: Циљ предмета: Да студенти специјалистичких студија стекну релевантна знања о ризицима природног и антропогеног порекла који могу угрозити људе, имовину и животну средину. Истовремено циљ је да се студенти оспособе за компетентно управљање природним и антропогеним ризицима, као и самостално реализовање програма и планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Исход предмета: Стицање професионалне компетенције за :

• процену природних и антропогених ризика, • управљање ризицима у свим фазама ванредне ситуације, • израду и ажурирање оперативних и тактичких планова за заштиту и спасавање, • оптимизацију и управљање расположивим ресурсима за ванредне ситуације, • обучавање и развој вештина за интервенције у области ванредних ситуација.

Садржај предмета: Теоријска настава: Појмовно одређење природних и антропогених ризика, класификација ризика, методе процене ризика, процена вероватноће ризика, методологија анализе ризика, скале ризика, процена ризика критичних националних инфраструктура, методологија управљања ризицима по фазама одвијања ванредне ситуације, управљање ванредним ситуацијама у организацијама од стратешког значаја, управљање природним ризицима, управљање техничко-технолошким ризицима, управљање здравственим и социјалним ризицима, управљање природним резурсима, заштићеним природним и културним добрима, управљање ризицима у локалној заједници. Практична настава: Упознавање са матодологијом израде и ажурирања оперативних и тактичких планова за ванредне ситуације и развој вештина за интервенције у области ванредних ситуација. Литература: 1. Кековић, З., Комазец, Н., Милошевић, М, Јовановић, Д.. Процена ризика у заштити лица, имовине и

пословања, Центар за анализу ризика и управљање кризама, Београд, 2010 2. Чворовић, З., Управљање ризицима у животној средини, Задужбина Андрејевић, Београд, 2005. 3. Гачић, Ј., Цивилно планирање за ванредне ситуације, Факултет безбедности и Службени гласник РС,

Београд, 2008. Број часова активне наставе: 7/105


Методе извођења наставе: предавање, вежбе, менторски рад, семинарски рад Оцена знања (максимални број поена 100)




14

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: ЦИВИЛНА ЗАШТИТА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА Наставник: др Владимир Јаковљевић, редовни професор др Зоран Јевтић, доцент др Јасмина Гачић, асистент Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 Услов: Циљ предмета: Циљ изучавања наставних садржаја из овог предмета огледа се у стицању и усвајању општих и стручних знања о начинима организовања, функционисања и управљања савременим системима цивилне заштите са тежиштем на систем цивилне заштите Републике Србије. Исход предмета: Стицање професионалних компетенција за организацију, планирање и спровођење мера заштите и спасавања становништва, материјалних и културних добара у условима мирнодопских ванредних ситуација и условима рата. Садржај предмета Теоријска настава Упознавање са функцијама, циљевима и задацима цивилне заштите; међународни оквири сарадње и јачања система цивилне заштите; организација система цивилне заштите Републике Србије; циљеви, функције, задаци, принципи, начела цивилне заштите; лична и узајамна заштита; мере заштите и спасавања; јединице цивилне заштите; управљање и руковођење ванредним ситуацијама и цивилном заштитом; планске припреме система цивилне заштите; цивилна заштита у условима елементарних непогода и техничко-технолошких опасности; обучавање и оспособљавање у систему цивилне заштите. Практична настава Увежбавање за стручну израду процене угрожености од природних, техничких и ратних изазова и ризика, и за изараду појединих планских докумената из цивилне заштите. Литература:

1. Јаковљевић,В., Цивилна одбрана, Факултет безбедности, Београд, 2006. 2. Јаковљевић. В., Цивилна заштита у Репзублици Србији , Факултет безбедности, Београд, 2011. 3. Гачић, Ј., Цивилно планирање за ванредне ситуације, Факултет безбедности и Службени гласник РС,

Београд, 2008. 4. Јаковевић, В., Карабасил,Д., Еколишке интервенције, Висока техничка школа струковних студија,

Нови Сад, 2008. Број часова активне наставе: 7/105


Методе извођења наставе: Предавање, вежбе, радионице, консултације, семинари Оцена знања (максимални број поена 100)




15

Студијски програм: Специјалистичке струковне студије – Студије безбедносног менаџмента Назив предмета: ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА Наставник: др Зоран Чворовић, доцент др Владимир Јаковљевић, редовни професор др Милица Бошковић, ванредни професор др Зоран Јефтић, доцент др Јасмина Гачић, доцент Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 6 Услов: Циљ предмета: Циљ изучавања садржаја овог предмета је да студенти стекну општа и практична знања из области интегрисаних система заштите и спасавања и интегрисаног управљања ванредним ситуацијама. Исход предмета: Стицање професионалних компетенција за:

• израду стратегије интегрисаног управљања ванредним ситуацијама • развој метода и методологије за интегрисано управљање ванредним ситуацијама • интегрисано управљање субјектима система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама

Садржај предмета Теоријска настава Дефинисање процеса интегрисаног управљања ванредним ситуацијама; функционално и институционално одређење интегрисаног система заштите и спасавања; Модели интегрисаног управљања у ванредним ситуацијама (модел функционалне интеграције, модел структурне интеграције, модел институционалне интеграције); субјекти система заштите и спасавања; други учесници система заштите и спасавања; функционални и организациони аспекти појединих елемената система интегрисане заштите. Практична настава Студија случаја интегрисаног управљања субјектима заштите и спасавања у условима ванредних ситуација. Литература :

1. Јаковљевић, В., Ванредне ситуације и заштита (радни материјал) Факултет безбедности, Београд, 2010.

2. Гачић, Ј., Цивилно планирање за ванредне ситуације, Факултет безбедности, Београд, 2008. 3. Чворовић, З., Управљање ризицима у животној средини, задужбина Андрејевић, Београд, 2005. 4. Павличић,Д., Теорија одлучивања, Економски факултет, Београд,2005. 5. Ауторизована предавања.



Методе извођења наставе: предавање, вежбе, менторски рад Оцена знања (максимални број поена 100)




КЊИГА ПРЕДМЕТА НА ДОКТОРСКИМ СТУДИЈАМА

2

Стандард 5. Курикулум Табела 5.1 Спецификација предмета на студијском програму докторских студија Назив предмета: СТУДИЈЕ МОДЕРНОСТИ – БЕЗБЕДНОСНИ АСПЕКТИ Назив предмета на енглеском језику: Studies of the Contemporary – Security Aspects Наставник: др Владимир Н. Цветковић, редовни професор Статус предмета: Обавезан Број ЕСПБ: 5.0 Циљ предмета: Основни циљ предмета јесте сагледавање генезе и значења модерног доба као битно другачијег начина организације и поимања света у односу на све претходне историјске епохе и социјалне системе. Студије модерности треба да укажу на кључне елементе модерног устројства друштва и “погледа на свет”: од политике и економије, преко свакодневнице, до филозофије, науке, технике, уметности. Исход предмета: Посебан нагласак ставља се на модерност као изрaз иманентнe кризe свих традиционалних видова личног и друштвеног живота. Из анализе облика и врста криза унутар модерности (друштена, политичка, економска, еколошка, криза смислa итд) развијају се индикатори зa изучавањe безбедносних аспекaтa модерности. Садржај предмета: Студенти ће се упознати са специфичностима модерног доба углавном преко појмова који потичу из домена политичке филозофије и социологије. Поред повлачења разлике између традиционалних заједница и модерног друштва, посебна пажња биће посвећена развоју модерности, као и кључним идеолошким матрицама помоћу којих се легитимишу различити модели модерних држава и политичких заједница и објашњавају сукоби унутар њих. Препоручена литература:

1. Владимир Н. Цветковић: Воља за ново (О геналогији модерности), Дерета, Београд 2007. 2. Жан Делимо: Цивилизација ренесансе, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад 1989. 3. Александар Коаре: Научна револуција, Нолит, Београд 1981. 4. Талкот Парсонс: Модерна друштва, Градина, Ниш 1992. 5. Ентони Гиденс: Последице модeрности, Филип Вишњић, Београд 1998. 6. Макс Вебер: Протестантски дух и етика капитализма, Свјетлост, Сарајево 1989. 7. Хаген Шулце: Држава и нација у европској историји, Филип Вишњић, Београд 2002. 8. ФРЕНСИС ФУКУЈАМА: СУДАР КУЛТУРА, ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА, БЕОГРАД 9. Семјуел Хантингтон: Сукоб цивилизација, ЦИД, Подгорица 1998. 10. Карел Турза: Модерност на бициклу, Академиа Нова, Београд 1966. (поглавље: «Модерност»)

Број часова активне наставе: 3/45 Предавања: 45 Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе: Настава ће бити реализована кроз предавања, панел дискусије, расправе, консултације, есеје и семинарски рад. Тежиште наставе је на самосталном истраживачком раду студената.

Оцена знања (максимални број поена 100) Знање ће се проверавати кроз перманентно праћење рада студената и вредновање њиховог доприноса у дискусијама, кроз оцену есеја и семинарског рада и кроз оцену на усменом испиту. Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 10 усмени испит 60 колоквијуми семинари 20 Укупно: 40 60

100

3

Назив предмета:САВРЕМЕНО ИЗУЧАВАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ СА ТЕОРИЈОМ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ Назив предмета на енглеском језику: Contemporary Security Studies with the Security Systems Theory Наставник: др Зоран Ћ. Кековић, редовни професор др Радомир М. Милашиновић, редовни професор Статус предмета: Обавезан Број ЕСПБ: 4.0 Циљ предмета: Циљ изучавања предмета је стицање свеобухватних знања о теоријско-методолошким, политичким и нормативним постулатима на којима почивају системи безбедности, уз разумевање нарастајуће теоријске и научне дебате о безбедносним појавама. Специфични циљеви огледају се у разумевању и тумачењу различитих теоријских приступа у изучавању фрагментарних подручја безбедности и њихових импликација на безбедносну политику и праксу. Исход предмета: Стицањем знања и способности за истраживање и анализу разних теоријско-методолошких перспектива изучавања безбедности, студенти ће моћи да процењују предности и ограничења сваког појединачног приступа у односу на безбедносне творевине и процесе материјализоване у функцијама и институцијима система безбедности. Стечена знања ће представљати основ за развијање компетенција за прогностичке анализе на научно-стручној и оперативно-искуственој равни, од значаја за креирање безбедносне праксе путем политике и стратегије безбедности. Садржај предмета: Главне теме: референтна подручја безбедности као легитимно истраживачко поље студија безбедности (појединачна безбедност, национална безбедност, међународна безбедност, регионална безбедност, глобална безбедност, социјетална безбедност, економска безбедност, еколошка безбедност); позитивистички приступи безбедности (реализам/неореализам, неолиберализам, студије мира, студије политике безбедности); пост-позитивистички приступи безбедности (пост-модернизам, критичка теорија, конструктивизам, нормативна теорија); системи безбедности као „структуре у покрету“; системске променљиве у обликовању филозофског, политичког и безбедносног дискурса савремених међународних односа и односа унутар држава; примена теорије организације и теорије система на анализу националних система безбедности као организационих система; референтни теоријско-методолошки оквири за упоредну анализу система безбедности; принципи системског мишљења у обликовању стратешког мишљења доносилаца одлука. Препоручена литература: 1. Rosenau J., Turbulence in World Politics: A Theory of Change and Continuity, Princeton University Press, 1990. 2. Buzan B., Societal security, the State and Internationalization, London:Pinter, 1993. 3. Кисинџер, Х.; Дипломатија I и II, Верзалпрес, Београд, 1999. 4. Милашиновић, Р., Милашиновић, С., Путник, Н., Теорије конфликата, Факултет безбедности, Београд, 2012. 5. Кековић, З., Теорија систем безбедности, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука, 2009. 6. Кековић, З., Системи безбедности, Факултет безбедности, Београд, 2011. 7. Nye, J., Understanding International Conflicts, Longman, 2000. 8. Terriff T., Croft S., James L., Morgan P., Security Studies Today, Cambridge, 2001. 9. Хантингтон С, Сукоб цивилизација, ЦИД Подгорица, 2000. 10. Jackson R, Sørensen G, International Relations, Theories & approaches, Oxford University Press, 2003 11. Вукадиновић Р, Теорије међународних односа, Политичка култура, Загреб, 2005

Kegley W. C, Wittkoph E, Worlds Politics, Trends and Transformation, Thomson Wadsworth, Belmont, USA, 2006 Број часова активне наставе: 3/45

Предавања: 45


Методе извођења наставе: Настава ће бити реализована кроз предавања, панел дискусије, расправе, консултације, есеје и семинарски рад.


Знање ће се проверавати кроз перманентно праћење рада студената и вредновање њиховог доприноса у дискусијама, кроз оцену есеја и семинарског рада и кроз оцену на усменом испиту. Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена

активност у току предавања 10 писмени испит

практична настава 20 усмени испит 45

Колоквијуми

Семинари 25

Укупно: 55 45

100

4

Назив предмета: СПЕЦИЈАЛНИ ИЗБОРНИ КУРС Назив предмета на енглеском језику: Наставник: др Миленко Бодин, водитељ курса за тематску област Људски и социјални ресурси др Радомир М. Милашиновић, водитељ курса за тематску област Безбедност др Владимир Р. Јаковљевић, водитељ курса за тематску област Цивилна заштита и заштита животне средине др Слободан Д. Мишовић, водитељ курса за тематску област Одбрана Статус предмета: Обавезни Број ЕСПБ: 6.0 Циљ предмета: Специјални изборни курс је осмишљен са циљем да се докторанди оспособе да приступе изради завршног рада. Исход предмета: Балансираном структуром различитих типова активне наставе (предавања, консултације и часови студијског истраживачког рада), овај курс треба да обезбеди стицање продубљеног фонда теоријских знања и оспособљавање за истраживачки рад у области којој докторска дисертација докторанда тематски припада. Садржај предмета: Специјални изборни курс је модулиран и индивидуалан, прилагођен теми докторске дисертације, одабран у сагласности са ментором. У оквиру специјалног изборног курса предвиђена је активна настава из уже области из које докторанд бира тему своје докторске дисертације: адекватан фонд часова предавања и часова предвиђених за студијски истраживачки рад. Саставни део овог курса јесте израда и одбрана семинарског рада из предметне области. Препоручена литература: Литература се одређује према тематској усмерености докторске дисертације кандидата. Број часова активне наставе:4/60

Предавања: 60 Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе: Настава се реализује кроз предавања, консултације, израду и одбрану семинарског рада и студентски истраживачки рад.


Провера знања реализује се кроз писмени и усмени део испита. Услов за излазак на испит је одбрањен семинарски рад. Показано знање се вреднује бројчаном оценом. Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена

активност у току предавања 10 писмени испит


колоквијуми

семинари 30

Укупно: 70 30

100

5

Назив предмета: МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА ПОЈАВА БЕЗБЕДНОСТИ Назив предмета на енглеском језику: Methodology of Security Concept Research Наставник: др Слађана С. Ђурић, редовни професор Статус предмета: обавезан Број ЕСПБ: 6.0 Циљ предмета: Упознавање са методолошко-епистемолошким принципима и практично-техничким процедурама истраживања у области друштвених појава и, посебно, процеса и појава у области безбедности. Исход предмета: Повезивање теоријских домета научног знања са конкретним истраживачким приступима и аналитичким поступцима. Садржај предмета: Курс најпре подразумева продубљени преглед основних епистемолошких принципа науке, као и њихово разумевање у контексту друштвених истраживања. Биће изложени циљеви научног истраживања, одређења и класификација метода теоријског истраживања, главних методолошких праваца у социологији и метода емпиријског истраживања. Посебно ће се тематизовати главни истраживачки приступи у области истраживања појава безбедности, разноврсни облици прикупљања и анализе података, етички принципи истраживања у овој области, начин извештавања из истраживања безбедносних феномена. Пажња ће бити усмерена на развијање компетенција за интердисциплинарна и компаративна проучавања. На часовима практичне наставе студенти ће припремати различите инструменте за прикупљање квантитативних и квалитативних података и применити аналитичке поступке са којима су се упознали на часовима теоријске наставе. Препоручена литература: 1. Alan Bryman (2004), Social research methods, Oxford University Press 2. Denzin, N. K. & Lincoln, Y. S. (Eds.), (2000), Handbook of Qualitative Research, Thousand Oaks, CA: Sage 3. Catherine Hakim, Research design, (1987), Strategies and Choices in the Design of Social Research, London, Allen &

Unwin, Boston, Sydney 4. William Foote Whyte, Learning from the field, (1984), A Guide from Experience, Sage Publications, Beverl Hills London

New Delhi 5. Богдановић Марија, (1993), Методолошке студије, Институт за политичке студије, Београд 6. Ђурић Слађана, (2007) Фокус-групни интервју, Службени гласник, Београд, 2007. 7. Đurić, Slađana (2013). Istraživanje bezbednosti - kvalitativni pristup. Beograd: Fakultet bezbednosti. Остала методолошка литература ће бити прилагођена посебним захтевима планиране теме докторске дисертације сваког кандидата. Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе: Предавања, семинарска интерактивна настава, анализа прочитане литературе, симулација формулисања истраживачког плана.


Предиспитне обавезве Поена Завршни испит Поена

активност у току предавања 10 писмени испит 20


Колоквијуми 4×10

Семинари

Укупно: 60 40

100

6

Назив предмета: ИЗРАДА И ОДБРАНА ПРОЈЕКТА ДОКТОРСКЕ ТЕМЕ Наставник: Ментор/Комисија Статус предмета: Обавезан Број ЕСПБ: 24 Циљ предмета: Циљ израде и одбране пројекта докторске теме јесте директна припрема студената за дизајнирање предлога пројекта који ће поднети Наставно-научном већу факултета након извршених обавеза студијског програма докторских студија. Исход предмета: Студенти су оспособљени за пројектовање сопственог истраживачког рада, јасно теоријско конципирање изабраног предмета истраживања, адекватан избор истраживачког приступа. Садржај предмета: Докторанд припрема и брани пројект у коме је детаљно теоријско-методолошки образложена тема докторске дисертације. Комисија пред којом се брани пројект састављена је од 3-5 чланова из редова наставника који предају на докторским студијама. Ментор не улази у састав комисије, али треба да буде присутан током одбране пројекта теме и има право да учествује у раду комисије. Препоручена литература: Студент, у договору са предметним наставником, бира одговарајућу теоријску и методолошку литературу која ће му помоћи у креирању адекватног теоријског полазишта и методолошког оквира изабране теме. Број часова активне наставе: 20/300

Предавања: Студијски истраживачки рад: 20/300

Методе извођења наставе: Консултације, студијски истраживачки рад, презентација


Оцењује се писана форма предлога пројекта и усмена одбрана пред комисијом.


активност у току предавања писмени испит


колоквијуми

семинари

Укупно: 60 40

100

7

Назив предмета: СТУДИЈЕ ПОЛИТИКЕ БЕЗБЕДНОСТИ И И БЕЗБЕДНОСНЕ СТРАТЕГИЈЕ Назив предмета на енглеском језику: Security Policy and Security Strategy Studies Наставник: др Зоран Ћ. Кековић, редовни професор др Радомир Милашиновић, редовни професор др Зоран Драгишић, ванредни професор др Зоран Килибарда, ванредни професор Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 8.0 Циљ предмета: Циљ изучавања предмета је идентификовање и разумевање битних премиса које условљавају обликовање безбедносне политике и њено спровођење путем система безбедности. Исход предмета: Упознавање са основним постулатима безбедносне политике на разним нивоима (глобални, државни и индивидуални), уз развијање компетенција за прогностичке анализе (на научно-стручној и оперативно-искуственој равни), ће омогућити артикулисање националне политике безбедности у складу са одговарајућим циљевима и принципима (елиминисање и смањење опасности ). Поред тога, веома је важно да студенти уоче друштвене, политичке, безбедносне и економске чиниоце који утичу на обликовање и утврђивање безбедносних стратегија. Очекује се да студенти који успешно заврше овај курс познају главне стратегијске правце у савременој безбедносној теорији и пракси и да познају чиниоце који утичу на креирање безбедносних стратегија. Садржај предмета: Главне теме које ће изучавати: детерминанте политике безбедности - глобални, државни и индивидуално-психолошки ниво анализе; безбедносни процеси и агенси промена у међународној политици безбедности; национална политика безбедности - циљеви и принципи; елементи националне политике безбедности: спољна политика, економска политика, политика одбране, политика унутрашње безбедности, социјална политика, политика у области образовања, науке, културе и других области друштвеног живота; демократска политика безбедности као (део политичке доктрине) еманација плурализма интереса између слободе и сигурности; секуритизација безбедности и њене импликације на приоритете политике безбедности (избор легитимних циљева и метода политике безбедности); политика безбедности као теоријско-методолошки оквир стратегије безбедности; појам и порекло стратегија безбедности; предмет и садржај стратегије безбедности; место стратегије безбедности у хијерахији правних аката; врсте стратегија безбедности; чиниоци стратегија безбедности; глобалне и регионалне безбедносне стратегије; стратегија националне безбедности Србије безбедности. Препоручена литература: 1. Kegley W. C, Wittkoph E, Worlds Politics, Trends and Transformation, Thomson Wadsworth, Belmont, USA, 2006 2. Huysmans J, The Politics of insecurity, Routledge, London & New York, 2006 3. Baylis J, Wirtz J, Gray C, Cohen E, Strategy in the contemporary world, Oxford University Press, 2007 4. Драгишић З., Демократска реконструкција система националне безбедности Србије, ФБ, 2001. 5. Бебелер А., В. Цвртила, С. Таталовић, Сувремени системи националне сигурности, ФПЗ, Загреб, 2003. 6. Таталовић, С., Grizold, А., Cvrtila, В: Suvremene sigurnosne politike (Države i nacionalna sigurnost početkom XXI

stoleća), Golden Marketing-Tehnuička knjiga, Zagreb 2008. 7. Ковач М., Стратегијска доктринарна документа националне безбедности, Свет Књиге, Београд, 2003. 8. Кековић, З., Системи безбедности, Факултет безбедности, Београд, 2011. 9. Вукадиновић, Р., Међународни односи од хладног рата до глобалног поретка, Загреб, 2001. Број часова активне наставе: 4/60



Методе извођења наставе: Настава ће бити реализована кроз предавања, панел дискусије, расправе, консултације, есеје и семинарски рад. Тежиште наставе је на самосталном истраживачком раду студената.

Оцена знања (максимални број поена 100) Знање ће се проверавати кроз перманентно праћење рада студената и вредновање њиховог доприноса у дискусијама, кроз оцену есеја и семинарског рада и кроз оцену на усменом испиту Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 20 писмени испит практична настава 20 усмени испит 30 Семинари 30 Укупно: 70 30

100

8

Назив предмета: КОМУНИКАЦИЈСКИ АСПЕКТИ БЕЗБЕДНОСТИ Назив предмета на енглеском језику: Communication Aspects of Security Наставник: др Желимир М. Кешетовић, редовни професор др Борис Кордић, ванредни професор Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 8.0 Циљ предмета: Циљ предмета је целовито разумевање облика људске комуникације у социјалној конструкцији стварности, те улоге медија у друштву уопште, а нарочито у социјалној контроли савременог друштва и у области безбедности са освртом на њихову амбиваленту потенцијалу улогу како у стварању безбедности, тако и небезбедности Исход предмета: Сагледавање и схватање улоге људске комуникације у социјалној конструкцији стварности уопште и у области безбедности посебно. Захваљујући усвојеним знањима и вештинама они разумеју амбивалетну улогу медија у стварању и изградњи, али и у нарушавању безбедности, како на најопштијем нивоу у смислу промовисања и одржавања друштвеног система вредности тако и у стигматизацији сасвим конкретних појава његовог нарушавања. Такође познају и потенцијалне утицаје медија на поједине субјекте система безбедности. Ова сазнања им користе у критичком приступу и анализи појединих безбедносних феномена, а у стању су и да их преносе у наставно-образовном процесу. Садржај предмета: Улога различитих врста комуникације у социјалној конструкцији стварности; однос између медија, угрожавања безбедности, посебно криминалитета и казненог правосуђа: улога мас медија у социјалној конструкцији реалитета, медијски конструирана слика безбедности, посебно криминала, - усаглашеност са службеним подацима, контекст криминалитета и правде у дневно информативним медијима и забавним медијима, утицај информативних медија на процесуирање актуелних случајева, утицај медија на ниво насиља и криминалитета у друштву, медији и тероризам, утицај медија на стварање и подизање безбедносне културе, медијска презентација полиције, служби безбедности, судова и казнених установа, медији и жртве, улога масовних медија у кризним ситуацијама, рачунарске мреже и безбедност (техничко-технолошки, социјално психолошки и други аспекти) Препоручена литература: 1. Surette Ray, Media, Crime and Criminal Justice – Images Realities and Policies, 3rd edition; Thomson Wodsworth, 2007 2. Ericson, R., Barenek, P., Chan, J.(1991): Representing order: crime, law and justice in the news media. Toronto: Open University Press 3. Желимир Кешетовић. 1996, "Изазови Интернет-а: Путеви и странпутице светске компјутерске мреже",

Безбедност, бр. 6, стр. 743-750 4. Желимир Кешетовић, 2000, Односи полиције са јавношћу, Београд: ВШУП. 5. Kešetović, Ž., Simeunović-Patić, B., Meško, G."On media, crime and policing in Serbia - Recent Developments” in

Gorazd Meško, Tom Cockcroft, Adam Crawford and Andre Lamaitre (eds.) Crime, Media and Fear of Crime, (pp. 119-143). Ljubljana: Tipografija, 2009, pp. 119-144.

6. Милашиновић,С., Кешетовић, Ж., Јевтовић, З., "Медијско друштво, рат и тероризам", у Милошевић, М. и др.(ур.) Спречавање и сузбијање савремених облика криминалитета – IV", Министарство науке и заштите животне средине, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2009, (стр. 209-225).

7. Кешетовић, Ж., Милашиновић,С., Нинковић, В. "Култура и кризно комуницирање", Култура полиса, Vol.VIII, бр. 15, 2011, стр. 354-372.


Предавања: 4 Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе: Настава ће бити реализована кроз предавања, панел дискусије, расправе, консултације, есеје и семинарски рад.

Оцена знања (максимални број поена 100) Знање ће се проверавати кроз перманентно праћење рада студената и вредновање њиховог доприноса у дискусијама, кроз оцену есеја и семинарског рада и кроз оцену на усменом испиту. Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 20 писмени испит практична настава 20 усмени испит 30 Семинари 30 Укупно: 70 30

100

9

Назив предмета: САВРЕМЕНИ СИСТЕМИ КОЛЕКТИВНЕ ОДБРАНЕ Назив предмета на енглеском: Contemporary systems of Collective Defence Наставник: др Слободан Д. Мишовић, редовни професор др Зоран Јефтић, доцент др Вања Роквић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 8.0 Циљ предмета: Студијским приступом сагледати суштину изградње и функционисања савремених система колективне одбране. Исход предмета: Сагледавање корелације колективних система одбране и националних система одбране. Упознавање актуелних и могућих облика оружаног угрожавања безбедности државе са посебним освртом на безбедност Србије. Сагледавање функционисања колективних и националних система одбране. Проучавање односа Система одбране Србије и колективних система. Оспособљавање за истраживачке задатке из области колективне и националне одбране. Садржај предмета:

o Актуелни и могући облици оружаног угрожавања безбедности државе o Основна обележја система колективне одбране o Основна обележја система националне одбране o Глобални и регионални системи одбране o Функционисање националог система одбране у систему колективне одбране o Систем одбране Србије у систему колективне одбране

Препоручена литература: 1. Арон, Р.; Ратови двадесетог века, Књижевне новине, Београд, 1998. 2. Европски дискурс рата, CIRCULUS, Београд, 1995. 3. Карлтон, Е.; Лица деспотизма, КЛИО, Београд, 2001. 4. Кисинџер, Х.; Дипломатија I, Верзалпрес, Београд, 1999. 5. Мијалковски, М.; Доктрине одбране, ФЦО, Београд, 2006. 6. Мишовић, С.; Системи одбране, ФБ, Београд, 2013. 7. Попер, К.; Отворено друштво и његови непријатељи, БИГЗ, Београд, 1993. 8. Симић, М.; Савремени међународни односи и рат, ВИНЦ, Београд, 1988.

Број часова активне наставе: 4/60 Предавања: 4 Студијски истраживачки рад:

Методе извођења наставе: Настава се реализује кроз предавања, дискусије и расправе, консултације, израду семинарског рада. Тежиште у настави је на самосталном истраживачком раду докторанада.

Оцена знања (максимални број поена 100) Провера знања реализује се кроз писмени и усмени испит. Услов за излазак на испит је одбрањен семинарски рад. Показано знање се вреднује бројчаном оценом. Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 писмени испит 20 практична настава 20 усмени испит 20 Колоквијуми Семинари 30

Укупно: 60 40

100

10

Назив предмета: ГЕОПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ НАЦИОНАЛНЕ ОДБРАНЕ Назив предмета на енглеском: Geopolitical Aspects of National Defence Наставник: др Зоран Ж. Килибарда, ванредни професор др Зоран Јефтић, доцент др Вања Роквић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 8.0 Циљ предмета: Продубљивање и проширивање знања о геополитичким аспектима националне одбране. Исход предмета: Упознавање са геополитичким карактеристикама биполарног периода и његовим последицама. Сагледавање основних карактеристика одбране и постхладноратовског геополитичког амбијента. Упознавање са актуелним геополитичким трендовима и њиховим утицајем на систем националне одбране. Сагледавање места одбране Србије у глобалним безбедносним изазовима. Оспособљавање за истраживачке задатке из области геополитике и националне одбране. Садржај предмета:

o Геополитичке карактеристике биполарног светског поретка o Одбрана и постхладноратовска геополитичка транзиција o Актуелни геополитички трендови и национална одбрана o Геополитички аспекти глобалних изазова o Геополитичке перспективе савременог света и одбрана o Геополитички оквири одбране Србије

Препоручена литература: 1. Agnew, J.; Geopolitics: Revisioning World Politics, Routladge, London and New York, 2003. 2. Еш, Г.; Слободан свет, Самиздат Б-92, Београд, 2006. 3. Кегли, Ч., Витков, Ј.; Светска политика, Центар за студије југоисточне Европе, Факултет политичких наука и

Дипломатска академија, Београд, 2005. 4. Klare, M.; Resource Wars: The new Landscape of Global Conflict, OWL Books, New York, 2002. 5. Курмон, Б., Рибникар, Д.; Асиметрични ратови, НИЦ „Војска“, Београд, 2003. 6. Нај, Џ.; Како разумети међународне сукобе, Стубови културе, Београд, 2006. 7. Нај, Џ.; Парадокс америчке моћи, БМГ, Београд, 2004. Број часова активне наставе:4/60



Методе извођења наставе: Настава се реализује кроз предавања, дискусије и расправе, консултације, израду семинарског рада. Тежиште у настави је самосталном истраживачком раду докторанада.

Оцена знања (максимални број поена 100) Провера знања реализује се кроз писмени и усмени испит. Услов за излазак на испит је одбрањен семинарски рад. Показано знање се вреднује бројчаном оценом. Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 писмени испит 15 практична настава 20 усмени испит 30 семинари 25 Укупно: 55 45

100

11

Назив предмета: ОРГАНИЗАЦИОНО ПОНАШАЊЕ У БЕЗБЕДНОСТИ Назив предмета на енглеском језику: Organizational behavior in security studies Наставник: др Борис Кордић, ванредни професор др Светлана Станаревић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 8.0 Циљ предмета: Циљ предмета организационо понашање је да оспособи студенте докторских студија да схвате и разумеју значај познавања психо-социјалних законитости које упрљављају људским понашањем у организацијама у сектору безбедности. На основу датих знања студенти докторских студија ће развити вештине идентификовања проблема у организацији, налажења одговарајућих решења уз коришћење теоријских спознаја за дизајнирање концепта и модела управљања људским ресурсима. Исход предмета: Докторанти ће овладати са свим битним факторима - индивидуалним, интерперсоналним и организационим - који су од значаја за разумевање структуре и динамике организационог понашања. Они ће стећи довољно практичног знања и вештина које ће им омогућити да дефинишу и предвиде понашање људи у ораганизацијама у сектору безбедности, да ефикасно утичу на промене у понашањима људи у организацијама како би се побољшао успех организације и повећало задовољство запослених. Садржај предмета: Организационо понашање у безбедности представља интегрисања савремена знања и теорије у области понашања људи у организацијама чији је циљ да помогне запосленима, а посебно менаџерима људских ресурса, да сагледају и овладају законитостима понашања људи у организацији. Предмет обрађује следеће целине: 1. Социјално опажање; 2. Вредности и ставови; 3. Мотивација; 4. Радне групе, тимови и вођство; 5. Суђење и доношење одлука; 6. Организациона култура и клима; 7. Организациони дизајн.. Препоручена литература: 1. Wagner, J. A. & Hollenbeck, J. R. (2010). Organizational behavior - securing competitive advantage, Routledge, New

York 2. Robbins, S. P. & Judge, T. A. (2010). Essentials of organizational behavior, Pearsons, New York 3. Kinicki, A. & Kreitner, R. (2009). Organizational behavior – Key concepts, Skills & best practices, Mcgrow-Hill, Boston 4. Millward, L. (2005). Understanding occupational and organizational psychology, Sage, London 5. Haslam, S. A. (2004). Psychology in organizations - the social identity approach, Sage, London 6. Robins, S. (2002). Organizaciono ponašanje, Mate, Zagreb 7. Grinberg, Dž. & Baron, R.A. (1998). Ponašanje u organizacijama, Želnid, Beograd

Број часова активне наставе: 4/60 Предавања: 4 Студијски истраживачки рад: Методе извођења наставе: Настава се реализује кроз предавања, семинаре и индивидуални рад са студентима.

Оцена знања (максимални број поена 100) Знање ће се проверавати кроз перманентно праћење рада студената и вредновање њиховог доприноса у дискусијама, кроз оцену есеја и семинарског рада и кроз оцену на усменом испиту. Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 писмени испит Практична настава 20 усмени испит 45 Семинари 25 Укупно: 55 45

100

12

Назив предмета: УПРАВЉАЊЕ ОБРАЗОВАЊЕМ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ Назив предмета на енглеском језику: Education Management in the Field of Security Наставник: др Бралић А. Жељко, доцент др Љубинка Катић, доцент Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 8.0 Циљ предмета: Сагледавање и разумевање перманентног образовања и усавршавања као основе развоја људских и социјалних ресурса; Упознавање и разумевање циљева и стратегија континуираног професионалног образовања и усавршавања запослених у области безбедности; оспособљавање за критичко-аналитички приступ управљању професионалним образовањем, кao изузетно значајним чиниоцем (стратегијом) развоја свих сегмената безбедности. Исход предмета: Исходи – очекује се да студент разуме, развија и промовише концепт перманентног образовања као основу развоја људских и социјалних ресурса; примени различите теоријске приступе и парадигме у управљању професионалним образовањем и усавршавањем у области безбедности; истражује и креира моделе професионалног образовања (развоја) у области безбедности. Садржај предмета: Образовање као део концептуалне основе развоја уопште и развоја свих сегмената безбедности; Образовање – компетенције – људски ресурси – безбедност; Унапређење и валидација формалног, неформалног и информалног образовања у контексту развоја људских ресурса у области безбедности; Етапе образовног циклуса (испитивање образовних потреба, планирање и програмирање образовања, организовање, реализација и евалуација образовних активности) и управљање њиме; Интердисциплинарни приступ у истраживању континуираног професионалног (стручног) образовања – «сусрет« образовних и наука безбедности. Препоручена литература:

1. Belenger,P., Federighi,,P., Transnational Study of Adult Learning Policies, UIE, 2000. 2. Gartenschlaeger, U., Hinzen., (Ed.), Перспективе и тенденције образовања одраслих у Еуропи, Хрватска

заједница пучких отворених училишта, Загреб, 2000. 3. Jarvis, P., Holfors, J., Griffin, C., The Theory and Practice of Learning, London, 2003. 4. Medel-Anonuevo, M., Lifelong Learning Discources in Europe, UIE,Hamburg, 2004. 5. Пастуовић, Н., Едукологија, Знамен, Загреб, 1999. 6. Савићевић, Д., Пут ка друштву учења, ДП «Ђуро Салај» и ЈНИП «Просветни преглед», Београд, 2000. 7. Савићевић, Д., Учење одраслих, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2007. 8. Senge, P., «The Fifth Discipline: The Art and practice of the learning organization», Century Bisiness, Random

House, London, 1990. 9. Titmus, C.J., Lifelong Education for Adults. An International Handbok, Oxford, New York, Beijing, Frankfurt, Sao

Paolo, Sydney, Tokyo, Toronto, 1989. 10. Wilson, A.L., Handbook of Adult and Continuing Education, Jossey-Bass, San Francisco, 2000. 11. Бралић, Ж. „Oд усвajaњa дo ствaрaњa знaњa“; Квaлитeт у oбрaзoвaњу – изaзoви и пeрспeктивe,

Филoзoфски фaкултeт – Институт зa пeдaгoгиjу и aндрaгoгиjу, Бeoгрaд, 2012, стр. 39–55. 12. Бралић, Ж. „Oд интeлeктуaлнoг дo људскoг кaпитaлa“; Гoдишњaк Фaкултeтa бeзбeднoсти, Бeoгрaд,

2010, стр. 233–246. 13. Бралић, Ж. Aнтичкa Aтинa кao друштвo учeњa, Фaкултeт бeзбeднoсти, Бeoгрaд, 2006.


Предавања:4


Методе извођења наставе: Предавања, вежбе, семинарски и истраживачки рад, тимски и индивидуални рад, групне и индивидуалне консултације, менторско вођење. Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена Активност у току предавања 10 писмени испит Практична настава 20 усмени испит 45 Семинари 25 Укупно: 55 45

100

13

Назив предмета: УПРАВЉАЊЕ РИЗИЦИМА И КРИЗАМА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ Назив предмета на енглеском језику: Environmental Risk and Disaster Management Наставник: др Ивица Радовић, редовни професор др Зоран Чворовић, доцент др Милица Бошковић, ванредни професор Статус предмета: изборни Број ЕСПБ: 8.0 Циљ предмета: Упознавање студената са савременим методама и методологијом управљања ризицима и кризама у животној средини. Исход предмета: Оспособљавање за самосталан научни истраживачки рад и примену аналитичких и истраживачких поступака у критичкој анализи решавања уочених проблема угрожавања људи материјалних добара и животне средине. Садржај предмета: У оквиру предмета ће се развијати критичка анализа и продубљено проучавање узрока, чиниоца, искустава, концепата, управљања ванредним ситуацијама. Студенти ће се упознати са методама спречавања, ублажавања и отклањања последица у различитим конкретним догађајима и процесима. Посебна пажња посветиће се анализи система система заштите и спасавања у Републици Србији и појединим земљама, као и примене управљачких инструмената Препоручена литература:

1. UNDP, Human Development Report, Oxford University Press, New York, 1991. 2. Јаковљевић В. Систем цивилне одбране, Факултет цивилне одбране, Београд, 2006. 3. International CEP Handbook, CEP (Civil Emergency Planning) in the NATO/EAPC Countries, SEMA, Stocholm, 2003. 4. UNDRO Natural Disasters and Vulnerebility Analysis, Report of Experts Group Meeting, Geneva, 1980. 5. Чворовић З. Управљање ризицима у животној средини, Задужбина Андрејевић, Београд, 2005. 6. Чворовић З. Одговор на хемијски акцидент, Задужбина Андрејевић, Београд, 1999. 7. Cutter, S.L. (Ed.) Environmental Risks and Hazards, Prentice Hall, New Jersey,1994. 8. Dubi Ј., Disaster Management Guide, International Civil Defence Organization, 1995.




Методе извођења наставе: Настава се реализује кроз предавања, семинаре, дискусије, радионице консултације и израду семинарског рада. Тежиште у настави је на самосталном истраживачком раду студената.

Оцена знања (максимални број поена 100) Провера знања реализује се кроз писмени и усмени испит. Услов за излазак на испит је одбрањен семинарски рад. Показано знање се вреднује бројчаном оценом Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена

активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 20 усмени испит 45 Семинари 25 Укупно: 55 45

100

14

Назив предмета: РАЗВОЈ, КОНФЛИКТИ И ЖИВОТНА СРЕДИНА Назив предмета на енглеском језику: Development, Conflicts and Environment Наставник: др Владимир Јаковљевић, редовни професор др Ивица Радовић, редовни професор др Дејана Поповић, ванредни професор Статус предмета: Изборни Број ЕСПБ: 8.0 Циљ предмета: Развијање способности за самосталан, објективан, критичан и систематичан рад студената у истраживању различитих теоријских и емпиријских проблема развоја савременог друштва и присутних конфликата у животној средини. Исход предмета: Упознавање са савременим достигнућима и правцима проучавања односа између различитих конфликата, појава и процеса. Поред тога циљ је да студенти стекну савремена теоријска и емпиријска знања и схватања о међузависности субјеката међународних односа и усклађивања економских, еколошких, безбедносних и социјалних циљева (концепт одрживог - усклађеног развоја). Садржај предмета: У оквиру предмета разматрају се проблеми животне средине на глобалном, регионалном и локалном нивоу. Утицај еколошких, безбедносних, економских, социјалних фактора на друштвени развој. Природа настанка друштвених конфликата са својим елементима, фазама, динамиком и последицама. Значајна пажња се посвећује критичкој анализи основних елемената и примене концепта усклађеног (одрживог) развоја, као и утицају глобализације на развој, животну средину и сукобе у националним и међународним односима Препоручена литература:

1. Радовић И., Петров Б., Разноврсност живота I. Структура и функција. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.

2. Brennan J.Withgott, Environment, The Science behind the stories. Pearson Benjamin Cummings, San Francisco, 2005. 3. Радовић И., "Развој идеје о значају и потреби заштите биодиверзитета, Биодиверзитет на почетку новог

миленијума", САНУ Одељење хемијских и биолошких наука, Књига CXI:2, Београд, 2005. 4. Sharratt P., Environmental management systems, ICheme, 1995. 5. Stiglitz J., Противречности глобализације, СБМ-х, Београд, 2002. 6. Hayek F.A., Пут у ропство, Global Book, Нови Сад, 1997. 7. Цифрић И. Рурални развој и модернизација, ИДИЗ, Загреб, 2003. 8. Вулетић В., Глобализација – мит или стварност, Завод за издавање уџбеника и наставних средстава, Београд,

2004. 9. Чворовић З. Управљање ризицима у животној средини, Задужбина Андрејевић, Београд, 2005. 10. Тодоровић П., Чворовић З., "Стратегија заштите животне средине у XXI веку", Зборник радова превентивни

инжињеринг и животна средина, Ниш, 2005. Број часова активне наставе: 4/60

Предавања:4


Методе извођења наставе: Настава се реализује кроз предавања, семинаре, дискусије, радионице консултације и израду семинарског рада. Тежиште у настави је на самосталном истраживачком раду студената.

Оцена знања (максимални број поена 100) Провера знања реализује се кроз писмени и усмени испит. Услов за излазак на испит је одбрањен семинарски рад. Показано знање се вреднује бројчаном оценом. Предиспитне обавезе Поена Завршни испит Поена активност у току предавања 10 писмени испит практична настава 20 усмени испит 45 Семинари 25 Укупно: 55 45

100

15

Наставни предмет: СТУДИЈСКИ ИСТРАЖИВАЧКИ РАД Наставник : Ангажовање наставника на студијско истраживачком раду везује се за ужу научну област којој припада наставник и тематика у којој се реализује студијско истраживачки рад.

Први студијски истраживачки рад: 10

Други студијски истраживачки рад: 8 Број ЕСПБ: 33

Трећи студијски истраживачки рад: 16

Циљ: Циљ студијско истраживачког рада огледа се у примени основних теоријско методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних знања и метода на решавању конкретних проблема у оквиру изабраног подручја. Студијски истраживачки рад треба да у потпуности припреми студента за израду и одбрану пројекта докторске дисертације, као и за израду и одбрану саме докторске дисертације. Поред тога, циљ студијско истраживачког рада огледа се и у оспособљавању доктораната да јавно саопштавају резултате истраживања у националним и међународним публикацијама. Очекивани исходи : Оспособљавање студената да самостално уочавају проблем истраживања, користе литературу и примењују истраживачке методе и технике у циљу изналажења адекватних праваца његовог решавања. На тај начин, студенти проширују знања и развијају способности које им омогућују да идентификују проблем истраживања, спроводе одговарајуће методолошке поступке, правилно врше анализе, исправно закључују о проблематици која је предмет истраживања у оквиру задате тематике. Садржај студијског истраживачког рада: Формира се појединачно у складу са потребама израде конкретног студијско истраживачког рада, његовом сложеношћу и структуром. Студент проучава литературу, врши анализе у циљу изналажења решења конкретног проблема који је дефинисан тематиком студијско истраживачког рада. Студијски рад обухвата, израду пројекта истраживања, израду инструмената за поједине истраживачке методе, спровођење истраживања, нумеричке симулације и статистичку обраду података, писање и/или саопштавање резултата истраживања. Део наставе на предмету се одвија криз самостални истраживачки рад.

Први студијски истраживачки рад: 10/150

Други студијски истраживачки рад: 8/120

Број часова активне наставе : 30/450 Трећи студијски истраживачки рад: 12/180

Методе извођења : Наставник (ментор) који је задужен за праћење студијског истраживачког рада, усмерава студента, на правилан избор и дефинисање проблематике истраживања, исправно постављање пројекта истраживања, спровођење самог истраживања и контролише исправност обраде, презентације резултата истраживања и валидност изведених закључака. У оквиру предмета истраживања, студент по потреби врши и одређена мерења, испитивања, бројања, анкете и друга истраживања, статистичку обраду података, ако је то предвиђено задатком истраживачког пројекта.


Предиспитне обавезе : 60 Завршни испит: 40

100

16

Назив предмета: СТУДИЈСКИ ИСТРАЖИВАЧКИ РАД, ИЗРАДА И ОДБРАНА ДОКТОРСКЕ

ДИСЕРТАЦИЈЕ Наставник или наставници: Ментор Статус предмета: обавезан предмет Број ЕСПБ: 60 Услов: Положени сви испити, одбрањен пројекат докторске дисертације и један рад објављен у часопису са листе Министарства за науку . Циљ предмета: Стицање знања о начину, структури и форми писања докторске дисертације након извршених анализа и других активности које су изведене у оквиру студијско истраживачког рада на задату тематику докторске дисертације. Израдом докторске дисертације студенти стичу научно искуство за креативан рад, писање радова у оквиру којих је потребно описати проблематику, спроведене методе, поступке и резултате до којих се дошло, као и да даје нов научни допринос развоју науке и примени својих научних истраживања у пракси. Поред тога, циљ израде и одбране докторске дисертације је развијање способности код студената да резултате самосталног истраживачког рада припреме у погодној форми и јавно презентирају. Исход предмета : Оспособљавање студената за системски приступ у решавању задатих и дефинисаних проблема истраживања, спровођење анализа, примену стечених и прихватању знања из других области у циљу изналажења одговора на задати проблем истраживања. Самостално изучавајући и решавајући задатке из области задате теме, студенти стичу нова знања о комплексности и сложености проблема из области њихове струке. Припремом резултата за јавну одбрану, јавном одбраном, студенти стичу неопходно искуство о начину на који у пракси треба презентовати резултате самосталног или колективног рада. Садржај предмета: Формира се појединачно у складу са потребама и облашћу која је обухваћена задатом темом докторске дисертације. Студент под руководством ментора ради докторску дисертацију и у писаној форми израђује финалну верзију у складу са предвиђеним правилима и стандардима који се односе на радове ове врсте. Препоручена литература : Литература је из области проблематике која се обрађује у оквиру докторске дисертације а обухвата: референце страних и домаћих аутора; нормативно-правну регулативу; међународне и националне часописе; Интернет стране; часописе са листе Kobson. Број часова активне наставе: 40/600

Предавања: Студијски истраживачки рад: 40

Методе извођења наставе: менторски рад, студијски истраживачки рад, анализа доступне литературе, статистичка обрада резултата истраживања.


Предиспитне обавезе : 60 Завршни испит: 40

100

КЊИГА ПРЕДМЕТА i, ii И iii НИВОА СТУДИЈА · 2. Будимир...

Documents