ВЕРБАЛНИ СИМБОЛСКИ СИСТЕМИ 6. tema.pdf · СЕМИОТИЧКИСИСТЕМ...

ВЕРБАЛНИВЕРБАЛНИСИМБОЛСКИСИМБОЛСКИСИСТЕМИСИСТЕМИ

КОМУНИКОЛОГИЈАКОМУНИКОЛОГИЈА6. 6. ТЕМАТЕМА

САДРЖАЈСАДРЖАЈ ПРЕДАВАЊАПРЕДАВАЊА

•• ДефиницијаДефиниција ии врстеврсте симболскихсимболскихсистемасистема; ; појмовнапојмовна разграничењаразграничења

•• ВербалниВербални//лингвистичкилингвистички симболскисимболскисистемисистеми

•• ЈезикЈезик ии говорговор•• УсмениУсмени језикјезик//говорговор•• ПисаниПисани језикјезик//говорговор

ДЕФИНИЦИЈАДЕФИНИЦИЈА СИМБОЛСКОГСИМБОЛСКОГСИСТЕМАСИСТЕМА

•• СИМБОЛСКИСИМБОЛСКИ СИСТЕМСИСТЕМ јеје ограничениограничени илиилинеограниченинеограничени скупскуп знаковазнакова, , међусобномеђусобно повезанихповезаниходређенимодређеним кодомкодом илиили кодовимакодовима..

•• СвиСви симболскисимболски системисистеми деледеле сесе уу дведве великевелике групегрупе::1.1. вербалневербалне илиили лингвистичелингвистиче ии2.2. невербалненевербалне илиили нелингивистичкенелингивистичке симболскесимболскесисетемесисетеме..

•• УУ првупрву групугрупу спадајуспадају усмениусмени ии писаниписани језицијезици, , односноодносно говориговори..

•• ДругуДругу групугрупу конституишуконституишу паралингвистичкипаралингвистички ииекстралингвистичкиекстралингвистички симболскисимболски системисистеми..

СЕМИОТИЧКИСЕМИОТИЧКИ СИСТЕМСИСТЕМ

•• СЕМИОТИЧКИСЕМИОТИЧКИ СИСТЕМСИСТЕМ јеје ширишири појампојам одод симболскогсимболскогсистемасистема јерјер, , осимосим лингвистичкихлингвистичких ии нелингвистичкихнелингвистичкихсимболскихсимболских системасистема, , свакисваки можеможе дада укључујеукључује ии неограниченинеограниченибројброј експресивнихекспресивних могућностимогућности човекачовека. .

•• КаоКао ии симболскисимболски системсистем, , семиотичкисемиотички системсистем заснованзаснован јеје нана, , најчешћенајчешће, , неограниченомнеограниченом мноштвумноштву различитихразличитих знаковазнакова ииспецифичнимспецифичним кодовимакодовима којикоји ихих обједињујуобједињују. . МеђутимМеђутим, , знаковизнакови којикоји конституишуконституишу одређениодређени семиотичкисемиотички системсистем ненемогумогу сесе класификоватикласификовати уу искључивоискључиво лингвистичкелингвистичке илиилиискључивоискључиво нелингвистичкенелингвистичке, , негонего сусу, , готовоготово попо правилправилуу, , сложенесложене, , полисемичнеполисемичне, , вербалневербалне ии//илиили невербалненевербалнејединицејединице –– семесеме. .

•• ПримериПримери врловрло специфичнихспецифичних семиотичкихсемиотичких системасистема јесујесупротоколипротоколи, , ритуалиритуали, , игреигре, , мантикемантике, , модамода, , музикамузика, , ’’језицијезицимедијамедија’’, , итдитд. .

ВЕРБАЛНИВЕРБАЛНИ//ЛИНГВИСТИЧКИЛИНГВИСТИЧКИСИМБОЛСКИСИМБОЛСКИ СИСТЕМИСИСТЕМИ

•• УсмениУсмени ии писаниписани језицијезици//говориговори•• ПОЈМОВНОПОЈМОВНО РАЗГРАНИЧЕЊЕРАЗГРАНИЧЕЊЕЈЕЗИКАЈЕЗИКА ИИ ГОВОРАГОВОРА, , којикоји сесе уусвакодневномсвакодневном комуницирањукомуницирању честочестопоистовећујупоистовећују ии упутребљавајуупутребљавају каокаорелативнирелативни синонимисиноними..

•• ФердинандФердинанд деде СосирСосир: : ””ЗаЗа наснас језикјезик нијенијеистоисто штошто ии говорговор уопштеуопште: : језикјезик јеје самосамоодређениодређени, , истинаистина битнибитни, , деодео говораговора..””

ЈЕЗИКЈЕЗИК

•• ЈЕЗИКЈЕЗИК јеје доминантнидоминантни ии неизбежнинеизбежни вербалнивербалнисимболскисимболски системсистем уу комуницирањукомуницирању. .

•• МожеМоже сесе појмитипојмити уу: : 1.1. општемопштем смислусмислу каокао ((општеопште))људскаљудска потенцијапотенција, , односноодносноскупскуп различиторазличито кодиранихкодираних симболскихсимболских системасистема, , значизначисвихсвих живихживих природниприродни језикајезика нана планетипланети, , ии

2.2. каокао конкретанконкретан појединачнипојединачни природниприродни језикјезик, , којикојикористикористи одређенаодређена друштвенадруштвена групагрупа илиили групегрупе нанамакросоцијалноммакросоцијалном нивоунивоу организовањаорганизовања људиљуди. .

•• СвиСви људиљуди користекористе некинеки језикјезик, , штошто јеје њиховањихова заједничказаједничкаодликаодлика, , алиали свисви људиљуди нене користекористе истиисти језикјезик, , негонего сесебашбаш попо језикујезику разликујуразликују ии уу општемопштем ии уу индивидуалноминдивидуалномсмислусмислу. .


•• МеђутимМеђутим, , ии унутарунутар једногједног посебногпосебног језикајезика ононсесе можеможе изражаватиизражавати каокао општаопшта могућностмогућност иикаокао појединачнопојединачно остварењеостварење, , односноодносно каокаоlanguelangue ии paroleparole ((деде СосирСосир). ).

•• СвакиСваки посебнипосебни језикјезик //languelangue представљапредстављацелинуцелину његовихњегових изражајнихизражајних могућностимогућности каокаосимболскогсимболског системасистема, , аа paroleparole јеје појединачнапојединачна, , индивидуалнаиндивидуална, , временскивременски ии просторнопросторносасвимсасвим конкретноконкретно одређенаодређена реализацијареализацијапосебногпосебног језикајезика. .


•• НоамНоам ЧомскиЧомски јеје овоово првопрво, , тјтј. . владањевладањепосебнимпосебним језикомјезиком//језицимајезицима, , назваоназваојезичкомјезичком способношћуспособношћу илиили компетенцијомкомпетенцијом, , аадругодруго говорномговорном делатношћуделатношћу илиилиперформансомперформансом. .

•• ЗатоЗато људиљуди којикоји унутарунутар једнеједне друштвенедруштвенегрупегрупе користекористе истиисти језикјезик ии третирајутретирају истиистипроблемпроблем имајуимају нужнонужно различитеразличите исказеисказе. .


•• ОвладавањеОвладавање језикомјезиком каокао општомопштоммогућношћумогућношћу омогућаваомогућаваСОЦИЈАЛИЗАЦИЈУСОЦИЈАЛИЗАЦИЈУ појединцапојединца..

•• ПојединачноПојединачно остварењеостварење језикајезикапретпостовкапретпостовка јејеИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕИНДИВИДУАЛИЗАЦИЈЕпојдинцапојдинца уу друштвудруштву..


•• ЈезикЈезик, , схваћенсхваћен уу општемопштем илиили посебномпосебном смислусмислу, , каокаоиманентноиманентно људскољудско својствосвојство илиили појединачнапојединачнамогућностмогућност, , представљапредставља апстрактанапстрактан симболскисимболскисистемсистем којикоји сесе јединоједино можеможе изразитиизразити усменимусменим илиилиписанимписаним говоромговором. .

•• ЗатоЗато сусу језикјезик ии говорговор наглашенонаглашено међузависнимеђузависни, , представљајупредстављају двадва лицалица једногједног тете истогистог феноменафеномена, , папасесе уу свакодневицисвакодневици ии колоквијалноколоквијално употребљавајуупотребљавајукаокао синонимисиноними, , мадамада тото, , семантичкисемантички, , нене могумогу дада будубуду. . АлиАли, , неманема језикајезика којикоји сесе можеможе изразитиизразити другачиједругачије додоговоромговором, , нитинити имаима говораговора којикоји нене артикулишеартикулишеодређениодређени језикјезик. .

ГОВОРГОВОР

•• ГОВОРГОВОР јеје усменаусмена илиили писанаписана реализацијареализација језикајезика, , схваћеногсхваћеног каокао апстрактногапстрактног симболскогсимболског системасистема. .

•• СвакиСваки посебнипосебни језикјезик представљапредставља системсистемвербалнихвербалних симболасимбола, , тјтј. . кодиранихкодираних знаковазнакова, , којикојисесе испољаваиспољава каокао усмениусмени илиили писаниписани говорговор, , будућибудући дада јеје ””говорговор језикјезик уу акцијиакцији”” ((РанкоРанкоБугарскиБугарски), ), аудитивноаудитивно илиили визуелновизуелно остварењеостварењејезикајезика. .

•• ЈезикЈезик јеје изванизван усменогусменог илиили писаногписаног говораговоранемогућнемогућ, , папа сесе говорговор можеможе сматратисматрати његовимњеговимнезаобилазнимнезаобилазним условомусловом ии емпиријскимемпиријскимдруштвенимдруштвеним оваплоћењемоваплоћењем. .

ГОВОРГОВОР

•• ГоворГовор јеје ии примарнипримарни медијмедиј комуницирањакомуницирања, , којикоји омогућаваомогућавачовекучовеку дада садржајесадржаје свестисвести ии емоцијеемоције ((каокао деодео његовогњеговогметалнометално--психичкогпсихичког устројстваустројства) ) саопштавасаопштава другимдругим људимаљудима ииуу вербалнојвербалној, , усменојусменој илиили писанојписаној формиформи. .

•• НаНа разумевањеразумевање говораговора каокао примарногпримарног медијамедија комуницирањакомуницирањаупућујеупућује ии РоманРоман ЈакобсонЈакобсон кадакада препознајепрепознаје шестшест функцијафункцијајезикајезика//говораговора: :

1.1. експресивнуекспресивну ((изражавањеизражавање), ), 2.2. конативнуконативну ((делањеделање), ), 3.3. поетскупоетску ((стварањестварање), ), 4.4. референцијалнуреференцијалну ((указивањеуказивање нана одсутниодсутни објектобјект), ), 5.5. фатичкуфатичку ((подстицањеподстицање нана говорењеговорење//комуницирањекомуницирање) ) ии6.6. метајезичкуметајезичку ((говорењеговорење оо језикујезику).).

МОГУЋЕМОГУЋЕ КЛАСИФИКАЦИЈЕКЛАСИФИКАЦИЈЕЈЕЗИКАЈЕЗИКА//ГОВОРАГОВОРА

•• ПоПо трајноститрајности::1.1. ИЗУМРЛИИЗУМРЛИ2.2. ЖИВИЖИВИ•• ПоПо начинуначину настанканастанка1.1. ПРИРОДНИПРИРОДНИ2.2. ВЕШТАЧКИВЕШТАЧКИ•• ПоПо симболскојсимболској експресијиекспресији1.1. УСМЕНИУСМЕНИ2.2. ПИСАНИПИСАНИ

ЖИВИЖИВИ ЈЕЗИЦИЈЕЗИЦИ//ГОВОРИГОВОРИ

•• ПроценеПроцене бројаброја живихживих језикајезика уу светусветуданасданас веомавеома многомного зависезависе одод тогатога гдегде јејеповученаповучена линијалинија разликеразлике измеђуизмеђу језикајезика иидијалекатадијалеката, , тјтј. . варијацијеваријације језикајезика којукојуговориговори одређенаодређена подгрупаподгрупа већевећедруштвенедруштвене групегрупе нана одређеномодређеномгеографскомгеографском просторупростору. .

•• ПримериПримери: : кинескикинески, , СХБСХБ..


•• АкоАко јеје међусобнамеђусобна разумљивостразумљивост((владањевладање једнимједним општимопштим кодомкодом, , којикоји можеможе иматиимати бројнебројне варијацијеваријације --поткодовепоткодове) ) основниосновни критеријумкритеријум, , уупроценамапроценама којекоје сесе крећукрећу одод 3 3 додо 10 10 хиљадахиљада највероватнијанајвероватнија сесе чиничини дада јејекрајемкрајем ХХХХ векавека уу светусвету билобило окооко5000 5000 живихживих језикајезика..


•• УУ овојовој ВавилонскојВавилонској куликули самосамо окооко 300 300 језикајезика имаима вишевише одод милионмилион говорникаговорника, , двадесетдвадесет језикајезика говориговори окооко 50 50 милионамилиона, , аа10 10 језикајезика говориговори вишевише одод 100 100 милионамилионаљудиљуди..

•• НајвишеНајвише живихживих језикајезика јеје уу АзијиАзији ииАфрициАфрици –– попо 30%, 30%, затимзатим пацифичкомпацифичкомбасенубасену –– 25 %, 25 %, обеобе АмерикеАмерике –– 13%, 13%, СредњемСредњем истокуистоку -- 1,5 % 1,5 % ии ЕвропиЕвропи, , такођетакође 1,5%, 1,5%, односноодносно 70 70 живихживих језикајезика. .


•• ПоредПоред поделеподеле језикајезика нана изумрлеизумрле ии живеживе језикејезике, , каокао ии њиховењиховекласификацијекласификације попо бројуброју говорникаговорника ии географскомгеографском просторупростору, , лингвистилингвисти деледеле језикејезике користећикористећи јошјош двадва главнаглавна критеријумакритеријумакласификацијекласификације: :

1.1. типолошкитиполошки ии2.2. генетскигенетски. . •• ТиполошкиТиполошки критеријумкритеријум заснивазаснива сесе нана сличностимасличностима ии разликамаразликама ууњиховојњиховој структуриструктури. . ЈезициЈезици којикоји имајуимају истуисту структуруструктуру јесујесу истииститиптип, , насупротнасупрот језицимајезицима саса различитимразличитим структурамаструктурама. . НаНа примерпример, , упркосупркос другимдругим великимвеликим разликамаразликама, , мандаринскимандарински ии енглескиенглескиприпадајуприпадају истомистом типутипу јерјер имајуимају истиисти основниосновни редоследредослед речиречи ууреченициреченици: : субјектсубјект--глаголглагол--објектобјект..

•• ГенетскаГенетска класификацијакласификација језикајезика делидели ихих уу фамилијефамилије//породицепородице нанаосновуоснову њиховогњиховог настанканастанка ии историјскогисторијског разразвојаразразвоја: : групагрупа језикајезикакојакоја потичепотиче одод заједничкогзаједничког преткапретка обликујеобликује језичкујезичку фамилијуфамилију. .


•• СвиСви живиживи језицијезици припадајуприпадају некојнекој одод 17 17 великихвеликихфамилијафамилија..

•• ИзолатиИзолати•• ЖивиЖиви језицијезици уу ЕвропиЕвропи припадајуприпадају двемадвемафамилијамафамилијама: : индоевропскојиндоевропској ии уралскојуралској. . ИндоевропскуИндоевропску фамилијуфамилију, , чијимчијим језицимајезицима уу светусветуговориговори 1,6 1,6 милијардимилијарди људиљуди. .

•• ВећинаВећина језикајезика уралскеуралске фамилијефамилије припадаприпада граниграниугрофинскихугрофинских језикајезика. . ОваОва гранаграна одод европскихевропских језикајезикаукључујеукључује мађарскимађарски, , финскифински ии естонскиестонски. .

СПЕЦИФИЧНИСПЕЦИФИЧНИ ЖИВИЖИВИЈЕЗИЦИЈЕЗИЦИ//ГОВОРИГОВОРИ

•• ПИЏИНПИЏИН јеје хибриднихибридни језикјезик настаонастао уу комуницирањукомуницирањудруштвенихдруштвених групагрупа којекоје имајуимају различитеразличите матерњематерње језикејезике. . НастајеНастаје ии развијаразвија сесе кадакада сусу људиљуди принуђенипринуђени дада заједнозаједно живеживеии комуницирајукомуницирају, , говорећиговорећи различитеразличите језикејезике, , припри чемучему једанједанодод језикајезика, , историјскиисторијски ии друштвенодруштвено доминантнијидоминантнији, , представљапредставља његовуњегову основуоснову, , каокао нана примерпример енглескоенглеско--кинескикинескипиџинпиџин којимкојим сесе говориговори уу кинескимкинеским квартовимаквартовима градоваградова ууСАДСАД. . СтруктураСтруктура пиџинпиџин језикајезика јеје, , међутиммеђутим, , другачијадругачија ии, , кадакадасесе стабилизујестабилизује, , независнанезависна одод структуреструктуре обаоба језикајезика изиз којихкојихнастајенастаје. .

•• КРЕОЛСКИКРЕОЛСКИ ЈЕЗИЦИЈЕЗИЦИ настајунастају одод пиџинпиџин језикајезика, , кадакада пиџинпиџинпостанепостане матерњиматерњи језикјезик одређенеодређене социјалнесоцијалне ((племенскеплеменске, , етничкеетничке) ) заједницезаједнице. . ТаквиТакви сусу, , нана примерпример, , хаићанскихаићанскифранцускифранцуски креолкреол, , којикоји јеје матерњиматерњи језикјезик прекопреко 4 4 милионамилионаљудиљуди, , илиили јамајканскијамајкански креолкреол нана базибази енглескогенглеског језикајезика сасапрекопреко 2 2 милионамилиона говорникаговорника..

ПОСЕБНЕПОСЕБНЕ ВАРИЈАЦИЈЕВАРИЈАЦИЈЕ УУ ЖИВИМЖИВИМЈЕЗИЦИМАЈЕЗИЦИМА//ГОВОРИМАГОВОРИМА

•• СЛЕНГСЛЕНГ представљапредставља општеприхваћенуопштеприхваћену језичкујезичку варијацијуваријацију уу стандардномстандардномусменомусменом ии писаномписаном говоруговору, , насталунасталу увођењемувођењем посебногпосебног кодакода којимкојим сесемењајумењају семантичкесемантичке вредностивредности одређениходређених речиречи илиили фразафраза. . ОдОд жаргонажаргона ииаргоааргоа разликујеразликује сесе попо шириниширини употребеупотребе, , јерјер речреч којакоја припадаприпада сленгусленгуразумљиваразумљива јеје широкомшироком кругукругу корисникакорисника ии постајепостаје деодео свакодневногсвакодневног, , колоквијалногколоквијалног говораговора, , мадамада можеможе настатинастати каокао деодео жаргонажаргона илиили аргоааргоа. .

•• ЖАРГОНЖАРГОН јеје субкултурнасубкултурна језичкајезичка варијацијаваријација уу стандарномстандарном усменомусменом ииписаномписаном говоруговору, , заснованазаснована нана посебнимпосебним кодовимакодовима којикоји сесе развијајуразвијајуунутарунутар специјализованихспецијализованих, , углавномуглавном професионалнихпрофесионалних, , друштвенихдруштвених групагрупа..

•• АРГОАРГО илиили ’’шатровачкишатровачки језикјезик’’ представљапредставља врстуврсту жаргонажаргона, , субкултурнусубкултурнујезичкујезичку варијацијуваријацију усменогусменог ии писаногписаног говораговора, , којакоја сесе развијаразвија искључивоискључиво ууарканскимарканским друштвенимдруштвеним групамагрупама ((гангстеригангстери, , лоповилопови, , просјаципросјаци, , затвореницизатвореници, , наркоманинаркомани……). ). ПотпунаПотпуна затвореностзатвореност овихових дрштвенихдрштвених групагрупаимплицираимплицира ии потпунупотпуну семантичкусемантичку затвореностзатвореност аргоааргоа каокао посебногпосебногсимболскогсимболског системасистема заза свесве којикоји нене припадајуприпадају поменутимпоменутим друштвенимдруштвенимгрупамагрупама, , којекоје сесе метафоричнометафорично називајуназивају ’’подземљеподземље’’..

ВЕШТАЧКИВЕШТАЧКИЈЕЗИЦИЈЕЗИЦИ//ГОВОРИГОВОРИ

•• ВЕШТАЧКИВЕШТАЧКИ ЈЕЗИЦИЈЕЗИЦИ јесујесу резултатрезултат покушајапокушаја дада сесепревазиђупревазиђу језичкејезичке баријеребаријере уу комуницирањукомуницирању, , изазванеизазванепостојањемпостојањем неколиконеколико хиљадахиљада посебнихпосебних живихживих језикајезика, , стварањемстварањем универзалногуниверзалног симболскогсимболског системасистема, , заснованомзаснованом нанаопштеважећемопштеважећем ии општеприхваћеномопштеприхваћеном кодукоду. . ЗабележеноЗабележено јеје 11 11 покушајапокушаја стварањастварања вештачкихвештачких међународнихмеђународних језикајезика. . ПрвиПрвитакавтакав језикјезик створиостворио јеје 1880. 1880. годинегодине ЈоханЈохан МартинМартин ШлајерШлајер иизваозвао сесе –– волпикволпик ((светскисветски језикјезик). ).

•• НајпознатијиНајпознатији вештачкивештачки језикјезик кодираокодирао јеје 1887. 1887. годинегодине, , пољскипољски лекарлекар ЛудвигЛудвиг ЛазарусЛазарус ЗаменхофЗаменхоф, , попо чијемчијем јејепсеудонимупсеудониму ((dr Esperantodr Esperanto: : онајонај којикоји сесе наданада) ) ии добиодобио имеиме --есперантоесперанто..

•• ПроцењујеПроцењује сесе дада есперантомесперантом владавлада вишевише десетинадесетина милионамилионаљудиљуди..

УСМЕНИУСМЕНИ ЈЕЗИКЈЕЗИК//ГОВОРГОВОР

•• УсмениУсмени језикјезик//говорговор саздансаздан јеје нана природнојприродној предиспозцијипредиспозцијичовекачовека дада свесносвесно, , посредствомпосредством физиолошкофизиолошко--чулногчулногапаратаапарата, , емитујеемитује ии примаприма мноштвомноштво различитихразличитих гласовагласова ––фонемафонема..

•• КомбиновањемКомбиновањем фонемафонема//моносемичнихмоносемичних аудитивнихаудитивнихзнаковазнакова добијајудобијају сесе речиречи ии вишивиши симболичкисимболички склоповисклопови–– синтагмесинтагме//фразефразе ии реченицереченице, , аа њиховимњиховим умножавањемумножавањем–– дискурсидискурси, , чијачија рецепцијарецепција почињепочиње слуховномслуховном ((врловрлореткоретко визуелномвизуелном –– ’’читањечитање саса усанаусана’’) ) перцепцијомперцепцијом. .

•• УсмениУсмени говорговор такотако постајепостаје ””чудесначудесна мешавинамешавина двадвасистемасистема образацаобразаца, , симболичкогсимболичког ии изражајногизражајног, , одод којихкојихсесе ниједанниједан нијеније могаомогао развитиразвити додо свогсвог садашњегсадашњегсавршенствасавршенства безбез мешањамешања оногоног другогдругог”” ((ЕдвардЕдвард СапирСапир). ).

УСМЕНИУСМЕНИ ЈЕЗИКЈЕЗИК//ГОВОРГОВОР

•• НастајањеНастајање усменогусменог језикајезика//говораговора ии данасданас јеје предметпредмет, , првенственопрвенствено антрополошкихантрополошких, , расправарасправа. .

•• ПетПет хипотезахипотеза: : 1.1. опонашањемопонашањем звуковазвукова изиз природеприроде ((такозванатакозвана баубау--ваувау илиилиономатопејскаономатопејска теоријатеорија), ),

2.2. одговарајућиодговарајући нана њихњих ((дингдинг--донгдонг илиили нативистичканативистичка теоријатеорија), ), 3.3. инстиктивниминстиктивним вриштањемвриштањем изазванимизазваним боломболом, , љутњомљутњомилиили радошћурадошћу ((пухпух--пухпух илиили интерјекционалнаинтерјекционална теоријатеорија), ),

4.4. ритмичноритмично производећипроизводећи звуковезвукове уу заједничкомзаједничком радураду ((хохо--рукрук теоријатеорија) ) илиили

5.5. спонтаномспонтаном артикулишућиартикулишући гласовегласове којикоји сусу повезаниповезани сасаигромигром, , мелодијоммелодијом ии љубављуљубављу ((лала--лала теоријатеорија))..

ПИСАНИПИСАНИ ЈЕЗИКЈЕЗИК//ГОВОРГОВОР

•• МадаМада ии данасданас доминантандоминантан уу индивидуалноминдивидуалном ии друштвеномдруштвеномживотуживоту људиљуди, , усмениусмени говорговор имаима знатназнатна ограничењаограничења. . ОдОдпочеткапочетка епохеепохе масовногмасовног комуницирањакомуницирања, , посебнопосебно одод проналскапроналскарадијарадија почеткомпочетком ХХХХ векавека, , онаона сусу многомного мањемање комуникцијскакомуникцијска, , јерјер јеје усмениусмени говорговор тадатада савладаосавладао ии просторпростор ии времевреме, , аа многомноговишевише цивилизацијскацивилизацијска, , будићибудићи дада јеје нана писмуписму ии записаномзаписаномјезикујезику//писаномписаном говоруговору почивалапочивала ии јошјош увекувек почивапочива свеколикасвеколикакултуракултура људскељудске врстеврсте, , њеноњено колективноколективно памћењепамћење. .

•• ОбјашњавајућиОбјашњавајући разлогеразлоге доминантногдоминантног положајаположаја писмаписма уу људскојљудскојкултурикултури, , ФердинандФердинанд деде СосирСосир указујеуказује: :

1.1. дада јеје графичкаграфичка сликаслика многомного постојанијапостојанија уу временувремену одод звуказвука, , 2.2. дада сусу визуелнивизуелни утисциутисци кодкод већинивећини људиљуди јаснијијаснији ии трајнијитрајнији ододакустичкихакустичких ии

3.3. дада развојразвој књижевногкњижевног језикајезика ((крозкроз институционализованоинституционализовано учењеучењенене самосамо језикајезика) ) увећаваувећава значајзначај писмаписма. .


•• МодерниМодерни језикјезик//говорговор нене можеможе сесе нини замислитизамислити безбез писмаписма, , односноодносно усмениусмени говорговор безбез његовењегове писанеписане артикуалцијеартикуалције ––писаногписаног говораговора, , јерјер одавноодавно јеје примећенопримећено: : Verba volant, scripta Verba volant, scripta manentmanent ((””РечиРечи летелете, , записанозаписано остајеостаје””))..

•• ПисаниПисани језукјезук//говорговор настаонастао јеје, , највероватнијенајвероватније, , препре петпет миленијумамиленијума, , кадакада јеје човекчовек измислиоизмислио писмописмо, , тјтј. . записаозаписао ((нацртаонацртао) ) првепрвевизулневизулне знакезнаке каокао арбитрарнуарбитрарну ии, , уу мањојмањој илиили већојвећој меримери, , еквивалентнуеквивалентну артикулацијуартикулацију усменогусменог говораговора, , чимечиме јеје повученаповученалинијалинија измеђуизмеђу предисторијепредисторије ии историјеисторије људскељудске врстеврсте нанапланетипланети. .

•• СамоСамо ониони посебнипосебни усмениусмени језицијезици//говориговори којикоји сусу развилиразвилиписмописмо каокао медијмедиј транспоновањатранспоновања мишљеногмишљеног ии изговореногизговореног уузаписанозаписано, , имаима ихих окооко хиљадухиљаду, , моглимогли сусу постатипостати писаниписани говориговори. . МногиМноги одод њихњих тото нисунису успелиуспели, , збогзбог чегачега сусу, , вероватновероватно, , иинестајалинестајали уу прошлостипрошлости, , аа сличнаслична опасностопасност претипрети ии свимсвим живимживимјезицимајезицима, , којимакојима говориговори малимали бројброј људиљуди безбез писмаписма, , тјтј. . могућностимогућности артикулисањаартикулисања усменогусменог каокао писаногписаног говораговора..


•• ПИСМОПИСМО јеје кодираникодирани системсистем одређеногодређеногбројаброја визуелнихвизуелних знаковазнакова, , којикоји представљапредстављанезаобилазнунезаобилазну претпоставкупретпоставку постојањапостојањаписаногписаног језикајезика//говораговора..

•• ПисмоПисмо јеје зачетозачето нана прелазупрелазу измеђуизмеђуродовскеродовске заједницезаједнице ии робовласничкогробовласничкогдруштвадруштва, , паралелнопаралелно саса појавомпојавом приватнеприватнесвојинесвојине ии изградњомизградњом првихпрвих већихвећих насељанасеља, , уу намеринамери дада сесе обележиобележи онооно штошто јејеприватноприватно ии нене припадаприпада заједницизаједници. .


•• ПиктографскоПиктографско илиили сликовносликовно писмописмо јеје састављеносастављено одод пиктографапиктографа, , вишевишеилиили мањемање стилизованихстилизованих сликаслика којекоје готовоготово дословнодословно денотирајуденотирају објекатобјекатнана којикоји указујууказују. .

•• ЗамењеноЗамењено јеје идеографскимидеографским илиили појмовнимпојмовним писмомписмом. . КодираниКодираниидеограмиидеограми којикоји гага чинечине представљајупредстављају вишивиши степенстепен симболизацијесимболизацијеобјекатаобјеката, , гдегде јеје везавеза измеђуизмеђу ознакеознаке ии означеногозначеног арбитрарнијаарбитрарнија негонего уусликовномсликовном писмуписму. .

•• КоракКорак даљедаље уу развојуразвоју писмаписма јесујесу логографскилогографски системисистеми писањаписања сасалогограмималогограмима каокао основнимосновним јединицамајединицама писањаписања. . ЗаЗа разликуразлику одод идеограмаидеограма, , којикоји отеловљујуотеловљују одређениодређени појампојам илиили идејуидеју, , логограмилогограми означавајуозначавају сасвимсасвимодређенеодређене речиречи, , тјтј. . свакисваки знакзнак уу овомовом писмуписму представљапредставља одређенуодређену речреч. .

•• УУ силабичкимсилабичким илиили слоговнимслоговним писмимаписмима сусу основнеосновне јединицејединице значењазначења ––силабријисилабрији илиили силабограмисилабограми, , ознакеознаке заза слоговеслогове уу удређенојудређеној речиречи. . СаСањимањима јеје отпочеоотпочео процеспроцес фонетизацијефонетизације писмаписма чијичији јеје највишинајвиши изразизразфонетскофонетско, , гласовногласовно илиили алфабетскоалфабетско писмописмо..

•• АлфабетАлфабет илиили фонетскофонетско писмописмо чиничини кодираникодирани системсистем графемаграфема одод којихкојихсвакасвака представљапредставља писануписану визуелнувизуелну заменузамену заза одређенуодређену фонемуфонему, , односноодносногласглас, , припри чемучему графемуграфему могумогу дада чинечине моносемичнимоносемични, , алиали ии полисемичниполисемичнизнаковизнакови саса вишевише моносемичнихмоносемичних знаковазнакова//словаслова уу себисеби. .


•• ПиктографскоПиктографско ии идеографскоидеографско писмописмо припадајуприпадају ограниченимограниченим системимасистемимаписањаписања –– семасиографскимсемасиографским писмимаписмима, , насупротнасупрот глотографскимглотографским, , уу којакојаспадајуспадају логографскологографско, , силабичкосилабичко ии алфабетскоалфабетско писмописмо, , којакоја представљајупредстављајупунепуне системесистеме писањаписања. .

•• ОграничениОграничени системисистеми сесе одликујуодликују високимвисоким степеномстепеном вишезначностивишезначности јерјеркоресподентносткоресподентност измеђуизмеђу појединачнихпојединачних знаковазнакова, , кодираногкодираног системасистема ииговорногговорног језикајезика нијеније фиксиранафиксирана. . ИИнтерпретацијантерпретација појединачногпојединачног знаказнака јејерелативнорелативно једноставнаједноставна ии, , кодкод пиктограмапиктограма, , готовоготово дословнадословна, , алиали јеје затозато зазаразумевањеразумевање целинецелине записаногзаписаног неопходнонеопходно познавањепознавање кодакода којикоји настајенастаје ууодређеномодређеном историјскомисторијском ии социјалносоцијално--културномкултурном контекстуконтексту. . БезБез његањега, , пиктогрампиктограм илиили идеограмидеограм могумогу уу процесупроцесу семиозесемиозе истеисте знаковезнаковепреобразитипреобразити уу симболесимболе саса другачијимдругачијим значењимазначењима. .

•• СС другедруге странестране, , пунипуни системисистеми писањаписања одликујуодликују сесе вишевише илиили мањемањефиксираномфиксираном коресподентношћукоресподентношћу измеђуизмеђу знаковазнакова уу писмуписму ии елеменатаелеменатаговорногговорног језикајезика представљенихпредстављених писањемписањем, , тјтј. . речиречи, , слоговаслогова ии фонемафонема, , захваљујућизахваљујући високомвисоком степенустепену апстракцијеапстракције ии арбитрарностиарбитрарности уу кодирањукодирањупојединачнихпојединачних знаковазнакова..

УСМЕНИУСМЕНИ ИИ ПИСАНИПИСАНИЈЕЗИКЈЕЗИК//ГОВОРГОВОР

•• ИакоИако уу великојвеликој меримери међузависнимеђузависни, , субститутивнисубститутивни ии донекледонекле еквивалентниеквивалентни, , усмениусмениии писаниписани језикјезик//говорговор, , комуниколошкикомуниколошки гледаногледано, , знатнознатно сесе разликујуразликују..

1. 1. УсмениУсмени језикјезик//говорговор јеје, , уу погледупогледу перцепцијеперцепције, , незаобилазнонезаобилазно аудитиванаудитиван, , заза разликуразлику одод нужнонужновизуелногвизуелног писаногписаног језикајезика. . ОваОва чињеницачињеницапредстављапредставља једанједан одод најзначајнијихнајзначајнијих факторафакторакомуникационекомуникационе ситуцијеситуције којакоја омогућаваомогућавапрепознавањепрепознавање различитихразличитих обликаобликакомуникационекомуникационе праксепраксе уу тоталитетутоталитету друштвеногдруштвеногкомуницирањакомуницирања..


2. 2. ИакоИако сусу ии једанједан ии другидруги, , каокао условуслов преображајапреображаја информацијеинформације уу порукупоруку, , истовременоистовремено примарнипримарни медијимедији њиховењихове разменеразмене//комуницирањакомуницирања, , писаниписаниговорговор увекувек захтевазахтева ии некинеки секундарнисекундарни медијмедиј –– одод свиткасвитка додо књигекњиге, , ии ненеможеможе сесе реализоватиреализовати мимомимо њихњих. . ТоТо јеје посебнопосебно значајнозначајно уу истраживањуистраживањуинтеракцијеинтеракције усменогусменог илиили писаногписаног говораговора ии медијамедија масовногмасовногкомуницирањакомуницирања, , тјтј. . зависностизависности претпоставкипретпоставки, , садржајасадржаја, , ефекатаефеката иипоследицапоследица деловањаделовања масмедијамасмедија уу друштвудруштву одод симболскогсимболског системасистема којикоји сесекористикористи уу комуницирањукомуницирању. .

3. 3. ДаљеДаље, , усмениусмени говорговор јеје уу комуницирањукомуницирању претежнопретежно синхронсинхрон –– истовременоистовременосесе говориговори ии слушаслуша, , насупротнасупрот писаномписаном језикујезику којикоји јеје претежнопретежно асинхронасинхрон..

ИзИз тогатога произилазепроизилазе ии њиховењихове следећеследеће карактеристикекарактеристике. . 4. 4. УсмениУсмени говорговор јеје спонтанијиспонтанији одод писаногписаног, , којикоји јеје увекувек резултатрезултат претходнепретходне

намеренамере ии честочесто врловрло брижљивобрижљиво планиранпланиран. . 5. 5. ЗбогЗбог тогатога јеје првипрви контекстуаланконтекстуалан, , завистанзавистан одод осталихосталих факторафактора

комуникационекомуникационе ситуацијеситуације, , детерминисандетерминисан могућношћумогућношћу остваривањаостваривањадиректнедиректне повратнеповратне спрегеспреге, , докдок јеје другидруги доминантандоминантан уу њојњој, , будућибудући дада сесекомуникационикомуникациони партнерипартнери нене видевиде ии нене чујучују..


6.6. УсмениУсмени говорговор јеје емоционалнијиемоционалнији, , афективнијиафективнији ии фрагментарнијифрагментарнији, , насупротнасупротписаномписаном којикоји јеје, , попо правилуправилу, , когнитиванкогнитиван, , логичанлогичан ии линеаранлинеаран. . ””ТеТе сусуразликеразлике многомного већевеће, , негонего штошто сесе обичнообично мислимисли. . НајвећиНајвећи контрастконтраст сесе видивидикадакада сесе писаниписани текстовитекстови упоредеупореде сс неформалнимнеформалним разговоромразговором; ; чакчак ии ууформалнимформалним ситуацијамаситуацијама уу којимакојима сесе користикористи припремљениприпремљени говорговор, , каокао кадакадасесе наставникнаставник обраћаобраћа ученицимаученицима уу разредуразреду, , структураструктура језикајезика којимкојим сесе говориговориимаима врловрло маломало сличностисличности саса структуромструктуром којакоја сесе налазиналази уу писмуписму. . ТоТо јеје нештонештоштошто сесе лаколако можеможе видетивидети кадакада сесе деоницадеоница говораговора снимисними нана тракутраку иитранскрибујетранскрибује””. .

7. 7. УсмениУсмени говорговор јеје отворенотворен заза садејствосадејство другихдругих симболскихсимболских системасистема, , увекувек ууинтеракцијиинтеракцији саса прозодијскимпрозодијским ии екстралингвистичкимекстралингвистичким симболскимсимболскимсистемимасистемима, , докдок јеје писаниписани говорговор иманентноиманентно вербаланвербалан ии, , стогастога, , затворензатворен зазаосталеостале симболскесимболске системесистеме, , изузимајућиизузимајући иконичкеиконичке допунедопуне. .

8. 8. ЗатоЗато јеје, , изиз лексичкоглексичког углаугла, , усмениусмени говорговор сиромашнијисиромашнији, , насупротнасупрот писаномписаном, , којикоји јеје лексичкилексички многомного богатијибогатији ии разноврснијиразноврснији. .

9. 9. ТакођеТакође јеје првипрви граматичкиграматички многомного неконвенционалнијинеконвенционалнији, , заза разликуразлику ододписаногписаног говораговора уу којемкојем сусу граматичкеграматичке норменорме незаобилазаннезаобилазан елементелементструктуреструктуре написаногнаписаног. .


•• НазначенеНазначене разликеразлике измеђуизмеђу дведве артикулацијеартикулације језикајезика, , усменогусменог ииписаногписаног говораговора, , никаконикако нене значезначе дада неканека одод њихњих имаимапредностпредност уу комуницирањукомуницирању, , тимтим препре штошто сусу ии једанједан ии другидругиговорговор примарнипримарни медијимедији комуницирањакомуницирања иманентнииманентни самосамочовекучовеку. .

•• ””БезБез обзираобзира нана њиховењихове односеодносе крозкроз историјуисторију, , остајеостајечињеницачињеница дада уу савременомсавременом друштвудруштву човекучовеку стојестоје нанарасполагањурасполагању двадва врловрло различитаразличита системасистема заза комуникацијукомуникацијукојикоји сусу сесе развилиразвили дада биби одговорилиодговорили одређенимодређенимкомуникационимкомуникационим потребамапотребама ии којикоји садасада, , свакисваки заза себесебе, , нуденудемогућностмогућност изражавањаизражавања којекоје онајонај другидруги нене поседујепоседује””. .

•• ПисаниПисани говорговор нене можеможе уу комуницирањукомуницирању уу потпуностипотпуности дадазаменизамени усмениусмени, , нитинити обрнутообрнуто, , алиали ии једанједан ии другидруги чинечине, , међусобномеђусобно сесе допуњујућидопуњујући ии утичућиутичући нана даљидаљи развојразвој, , основуосновучовековихчовекових експресивнихекспресивних ии, , тиметиме, , комуникационихкомуникационихмогућностимогућности..

ЈЕЗИКЈЕЗИК ИИ КОМУНИЦИРАЊЕКОМУНИЦИРАЊЕ

•• УпотребаУпотреба усменогусменог илиили писаногписаногјезикајезика//говораговора основоснов јеје зазапрепознавањепрепознавање двадва видавида ВЕРБАЛНОГВЕРБАЛНОГКОМУНИЦИРАЊАКОМУНИЦИРАЊА::

1.1. УСМЕНОГУСМЕНОГ ии2.2. ПИСАНОГПИСАНОГ ((одод половинеполовине петнаестогпетнаестог

векавека –– ии ШТАМПАНОГШТАМПАНОГ) ) комуницирањакомуницирања

ПИТАЊАПИТАЊА

?

ВЕРБАЛНИ СИМБОЛСКИ СИСТЕМИ 6. tema.pdf · СЕМИОТИЧКИСИСТЕМ...

Documents