УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ...

Kомпаративна економска анализа различитих сорти јабуке у интегралној производњи

Мастер рад

Кандидат: Ментор:

Милена Игњатић Душан Милић

Нови Сад, 2014

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за економику пољопривреде и социологију села


Мастер рад

Комисија за оцену и одбрану Мастер рада:

Др Душан Милић, редовни професор, ментор

___________________________________

У.н.о. Менаџмент и организација у пољопривреди,

Пољопривредни факултет, Нови Сад

Др Бранислава Голошин, редовни професор

_________________________________

У.н.о. Воћарство,


Др Бранислав Влаховић, редовни професор

_________________________________

У.н.о. Тржиште и маркетинг пољопривредних производа,



Мастер рад

САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ SUMMARY I УВОД....................................................................................................................... 6 1.1. Карактеристике јабуке............................................................................. 7 II ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА........................................................... 9 III ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОД РАДА....................................................... 10 IV РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА.................................................................... 11 4.1. Стање јабуке у свету....................................................................................... 11 4.1.1. Јабука у свету – производња и тржишне прилике...................................... 11 4.1.2. Производни капацитети јабуке у Свету....................................................... 13 4.1.2.1. Највећи произвођачи јабуке у свету.......................................................... 15 4.1.2.2. Највећи произвођачи јабуке у ЕУ (28)...................................................... 15 4.1.2.3. Заступљеност појединих сорти јабуке у ЕУ (28)..................................... 16 4.1.3. Промет јабуке у свету.................................................................................... 18 4.1.4. Стање јабуке у Републици Србији................................................................ 21 4.1.4.1. Производња јабуке у Републици Србији.................................................. 21 4.1.4.2. Приноси јабуке у Републици Србији........................................................ 23 4.2. Интегрална производња................................................................................ 24 4.2.1. Интегрални прииступ у пољопривредној производњи.............................. 26 4.2.1.1. Заштита биља у интегралној производњи................................................ 27 4.2.2. Интегрални приступ у воћарству.................................................................. 27 4.2.2.1. Интегрални приступ у производњи јабуке............................................... 29 4.2.2.2. Оплемењивање јабуке – основни циљеви................................................. 29 4.2.2.3. Интегрална заштита јабуке........................................................................ 30 4.3. Сортимент јабуке............................................................................................ 32 4.3.1. Старе отпорне сорте јабуке........................................................................... 32 4.3.1.1. Карактеристике појединих старих сорти јабука...................................... 33 4.3.2. Нове сорте јабуке........................................................................................... 34 4.3.2.1. Карактеристике појединих нових сорти јабуке........................................ 35 4.4. Приноси............................................................................................................. 37 4.4.1. Приноси по сортама....................................................................................... 37 4.5. Економски ефекти појединих сорти јабуке................................................ 38 4.5.1. Трошкови производње................................................................................... 39 4.5.1.1. Укупни трошкови производње појединих сорти јабуке.......................... 40 4.6. Вредност производње..................................................................................... 47 4.7. Цене.................................................................................................................... 49 4.8. Финансијски резултат.................................................................................... 50 4.9. Економичност производње............................................................................ 51 V ЗАКЉУЧАК..................................................................................................... 53 VI ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................. 56 VII ПРИЛОЗИ.......................................................................................................... 59


Мастер рад

Јабука је вишегодишња биљка и најзначајнији представник листопадног воћа на свету. Производни век је изразито дуг 20 до 30 година и готово да нема земље у свету где није могућа производња јабуке. У односу на друге воћне врсте, одликује се низом предности: има дугу сезону потрошње уз одговарајућу примењену технологију чувања, има релати-вно приступачну цену и врста је воћа за чију потрошњу постоје навике, те је разумно и очекивати да ће се производња јабуке у наредном периоду повећати.

Посматрајући економскe аспектe на макро и микро нивоу, постоји уска повезаност еконо-мије једне земље и економских кретања на међународном тржишту. Производња јабуке у свету у протеклој деценији бележи благи пораст. Према подацима www.fao.stat.org. у 2012. години је забележена највећа производња, када је премашила 76 милиона тона. Преко 47 % светске производње јабуке има Азија. Највећи произвођачи јабуке у свету су Кина, Турска, Пољска, Индија, Италија koje и чине преко 60% укупне светске производње јабу-ке. Од земаља ЕУ, највећу производнју има: Пољска, Италија, Француска и Немачка и чи-не скоро 10% светске производње јабуке. Према подацима Републичког завода за стати-стику у Србији је највише забележена производња у 2009. години (282 хиљаде тона). Све-тски извоз јабуке у последњих десет година има тенденцију благог раста и износи преко 7 милиона тона. Највећи извозник јабуке у свету је Европа, са око 47%. Уједно, Европа је највећи светски увозник јабуке са више од 60% светског увоза. Највеће земље увознице су: Руска Федерација, Немачка, Велика Британија и Холандија и чине приближно 35% светског увоза јабуке.

Данас је неоспорна чињеница да сортимент јабуке треба мењати као и технологију произ-водње, у сврху производње атрактивног и квалилитетног производа према захтевима тр-жишта и потрошача. Концепт интегралне производње (ИП) подразумева пре свега произ-водњу здравствено безбедне хране, очување животне средине и остварење економско –прихватљивих резултата производње као основног циља произвођача.

У погледу приноса четири сорте јабуке: Гала, Бребурн, Грени Смит и Златни Делишес, на-јбоље резултате има сорта Бребурн (преко 54 кг/ха) и Гала (преко 49 кг/ха). Трошкови производње су највећи код златног делишеса (преко 1.057 хиљада дин/ха), а најнижи код Гале (око 1.010 хиљада дин/ха). Вредност производње по хектару је највиша, такође код Златног Делишеса (1.107 хиљада дин/ха), а најнижа за сорту Гала (1.009 хиљада дин/ха). Цена коштања по годинама и сортама опада, а највиша просечна цена у посматраном пе-риоду (2008-2013. године) је код Златног Делишеса (преко 27 дин/кг). Економичност про-изводње као релативни економски показатељ је у границама за сорте Бребурн и Грени См-ит, док је за Галу и Златни Делишес испод границе економичности.

Кључне речи: јабука, сортимент, интегрална производња, трошкови, економичност произ-водње

РЕЗИМЕ


Мастер рад

SUMMARY

Apple is a perennial plant and the most representative of deciduous fruits in the world. Pro-ductive life span is extremely long about 20 to 30 years and almost there is no country in the wo-rld where it is not possible production of apples. Compared to other fruit species, it has characte-rized by a number of advantages: It has a long season of consumption with the corresponding applied technology of storage and has a relatively affordable price and it is a type of the fruit whose spending habits are huge and thus it is reasonable to expect that apple production will in-crease in the coming period. Looking at the economic aspects of the macro and micro level there is a close connection be-tween economy of the country and economic trends in the international market. The production of apples is slightly increased in the past decade. According to the www.fao.stat.org the largest production of apples was in 2012. when it surpassed 76 million tons. Asia has over 47% of world production of apples. The largest producer of apples in the world are China, Turkey, Poland, In-dia, Italy, they make over 60% of world production. Among EU countries, the highest production has Poland, Italy, France and Germany and it is almost 10% of world production of apples. According to the data of the Government and Statistics in Serbia the highest recorded production was in 2009. (around 282. thousand tons). The world’s export of apples has a tendency of slow growth in the last ten years and it is over 7 million tons. Europe is the largest exporter of apples in the world, with around 47%. At the same time, Europe is the world's largest importer of apples with more than 60% of world imports. The biggest countries importers are Russian Federation, Germany, the United Kingdom and the Ne-therlands and they make approximately 35% of world imports of apples. It is an indisputable fact that the assortment of apples should be changed as well as technology of production in order to produce attractive and quality products according to the market and consu-mer requirements. The concept of integrated production (IP) involves primarily food safety, en-vironmental protection and realization of Economic acceptable results of production as the main objective of manufacturers. In terms of the yield of four varieties of apples: Gala, Braeburn, Granny Smith and Golden Deli-cious, the best results have sort Braeburn (over 54 kg / ha) and Gala (over 49 kg / ha). The costs of production were highest in Golden Delicious (over 1,057 thousand dinars / ha), and the lowest in Galа (about 1,010 thousand dinars / ha). The value of Golden Delicious production per hectare is the highest and it is (1,107 thousand dinars / ha) and the lowest for the variety of Gala (1,009 thousand dinars / ha). The price of apples according to the age and sort is declining. In the observed period (2008-2013) the highest average price has Golden Delicious (over 27dinars/kg). The Cost-effectiveness of production as a relative economic indicator is in the range for varieties of Braeburn and Gra-nny Smith, while for the Gala and Golden Delicious is below the economy limit. Keywords: apple, assortment, integrated production, costs, cost production.


Мастер рад

I. УВОД

„ Највећа радост човјеку који размишља јест истраживање и тихо поштовање према

неистраженоме.“

Johann Wolfgang Goethe

Воћарство као грана пољопривредне производње има веома значајну улогу у погледу ин-тензивности и продуктивности производње. Кесеровић и сар, (2008), износe да: „ни једна пољопривредна грана не може да донесе толику зараду као воћарство. Производњом воћа остварује се 10-20 пута већа вредност производње по хектару него при производњи пше-нице и кукуруза. Воћарска производња запошљава по јединици површине око 20 пута ви-ше радне снаге него при производњи пшенице“. Обзиром на велику потребу живог рада, како у основној, тако и делатностима које су повезане са производњом воћа, представља могућност за опстанак становништва у регијама где је воћарство развијено или постоје по-вољни услови за развој.

Проучавањем је утврђено да постоји низ компаративних предности воћарства у односу на остале гране пољопривреде. Према Милићу и сар. (2011): “предност нашег воћарства је у просторној и биолошкој разноврсности, повољној клими и традицији у производњи воћа. Постоји значајна заинтересованост пољопривредника за воћарство, које уз државне подс-тицајне мере и оснивање задруга (асоцијација) могу остварити добре резултате“.

Обзиром да су воћарске културе дугогодишње биљке, треба посебну пажњу посветити по-дизању засада. Шошкић, (2008) објашњава, да: „воћарство има задатак да проучава биоло-шке и морфолошке особине питомих воћака, еколиошке чиниоце, начине размножавања и неговања. Као такво, воћарство је огранак аборикултуре, које се бави проучавањем услова и начина гајења свих дрвенастих биљака (украсног шибља, шумског дрвећа и тд.)“.

Када су у питању природни услови у Републици Србији не постоје ограничења за развој воћарске производње, а самим тим и производње јабуке. „Природни услови наше земље, поготово поједини рејони веома су повољни за гајење воћа. У брдско-планинским рејони-ма производња воћа вишеструко надмашује рентабилност других култура управо због на-клоњености природних услова овој производњи (Кесеровић, 2004) “.

На основу физичко - хемијских особина земљишта се утврђује и његова пољопривредна вредност. У зависности од особина земљишта врши се избор узгојног облика, сортимента, подлоге са циљем што успешније производње.


Мастер рад

У погледу особина земљишта, треба водити рачуна каква је дубина и пропустљивост здра-вице, структура, механичке и хемијске особине земљишта. На тај начин би се избегле есе-нцијалне грешке и негативне последице у будућности. Погодна земљишта за узгој јабуке су черноземи, гајњаче, лакше смонице, алувијална и полутресетна земљишта. Иловачаста земљишта имају добар водни, ваздушни и топлотни режим, садржај хранљивих материја и лако се обрађују. Оптимално би било да се јабука гаји на земљишту које: „има структуру између песковите иловаче и иловачасте пескуше или да је алувијално - делувијалног поре-кла“, (Кесеровић и сар, 2013).

Обзиром на специфичности и дугогодишњи век експлоатације у воћарству, грешке на по-четку доводе до ненадокнадивих последица које временом долазе до изражаја. Дугорочно посматрано, тешко или релативно мало је могуће грешке исправити и побољшати стање засада.

1.1. Карактеристике јабуке

Јабуку одликује дуг период потрошње у свежем стању, навике у потршњи и релативно по-вољна цена. Употреба воћа у људској исхрани је незаменљива. На основу нутритивног са-става плода јабуке уочава се да јабука нема велику енергетску вредност, па је самим тим погодна за дијетеску исхрану. Јабука садржи (у навећем проценту) воду, угљене хидрате, органске киселине, минерале, витамине, масноће, антиоксиданасе и др. што имплицира да се ради о воћу лековитог својства.

Нутритивни састав јабуке ( у 100гр): калорија (52), укупно масти (0,2 гр), засићене масти (0,1 гр), натријум (1 мг), угљeикохидрати (13,8 гр), дијетна влакна (2,4 г), шећери (10, 4 гр), протеини (0,3 гр), калцијум (6 мг), калијум (107 мг). Остали састојци: беланчевине (у мањем обиму), биљна влакна, биљне масти, витамин А,Б, Ц, гвожђе, етерична уља, каро-тин, магнезијум, минерали, натријум, олиго елементе, органске киселине, пектин, протеи-не, сумпор, флуор, флавоноиде, фосфор, хлор, целулозу, шећер (глукозу и фруктозу) (http://www.ishrana.org/jabuka.html).

Историјски посматрано, јабука као домаћа воћна врста гаји се више од 4.000 година. У пе-риоду између 4.000 и 2.000 године пре наше ере јабуку су узгајали Персијци, Јермени, за-тим народи средње Азије, што говори о пореклу јабуке у свету. Гајење јабуке у Европи је везано за четврти век пре наше ере на подручју Старе Грчке, а потом и Римске Империје, одакле је пренета и на наше просторе. Јабука представља најзначајнију континенталну вр-сту воћа.

Улога сортимента је незаобилазна ставка за интензивну производњу јабуке. Од свог поста-нка до данас еволуција и гајење јабуке у погледу сортимента бележи динамичан развојни пут. Историјски посматрано, прва сазнања се везују за дивљу јабуку и њену употребу, а временом се развила лепеза сорти јабуке са већом или мањом тржишном атрактитвношћу.


Мастер рад

Према Максимовић (2008): „људска заједница користи јабуку дуже од 5.000 година. Човек је најпре упознао и користио дивљу јабуку, потом постепено припитомљавао и мењао њи-хову наследну природу, порилагођавајући је својим потребама. Прво су се јавиле полупи-томе јабуке, а затим побољшањем агроеколошких услова, селекцијом, применом калемље-ња створене су многе питоме сорте јабуке. Све указује на то да је питома јабука донета из Грчке, најпре у јужне крајеве наше земље почетком наше ере, а затим се постепено шири-ла према северу. Питома јабука се најпре развила у Македонији, где су је затекли преци данашњих Македонаца у VII веку. У Србији је у средњем веку и касније јабука гајена у долинама реке Мораве, Ибра, Расине, Топлице и Лима, посебно на властелинским и мана-стирским поседима“. У свету се све интензивније ради на оплемењивању јабуке него било које друге воћке. Преко 10.000 сорти племените јабуке, резултат је спонтане и планске хи-бридизације. Сорте отпорне према различитим патогенима, знатно олакшавају примену концепта интегралне производње јабуке.

Од изабраног сортимента значајно зависи производна, употребна и тржишна вредност во-ћа. Улога производне цене као и трошкова производње осцилира по годинама и сортама, а самим тим утиче на економске показатеље производње. Другим речима, остварени про-фит, намена производа и реализација на тржишту, (како домаћем, тако и међународном) бележи промене из године у годину са тенденцијом пораста у зависности од појавног сор-тног облика јабуке. Према Гвозденовићу (1998): „у нашој земљи дошло је до значајног по-мерања у правцу гајења висококвалитетних сорти. Како сортиментом, тако и обликом кру-не и системом гајења, може се доћи до великог повећања приноса и мањим потребама у људском раду. Принос јабуке у зависности од система гајења и облика круне може да до-стигне 80-200 т/ха“.

Захтеви потрошача приликом избора, како воћних врста, тако и сорте у оквиру одређене воћне врсте немају карактер константности. У складу са преференцијама и могућностима потрошача, мењају се навике, а самим тим и потражња и потрошња јабуке. У развијеним земљама света брига за здравствено безбедном храном, ставља на прво место квалитет пр-оизвода и увођење стандарда. Такав став, постаје актуелан и на нашим просторима. Про-извођаче треба усмерити на промену начина размишљања и делања, како би одржали ко-нтинуитет у производњи и реализацији производа на дужи рок. То подразумева, (неопхо-дну) промену технологије производње, да би на тај начин произвођач повећао шансу за опстанак на веома ригорозном и захтевном тржишту и остао конкурентан.

Узимајући у обзир најновије трендове у заштити животне средине, све чешће се јављају захтеви и потреба за производњом здравствено - безбедне хране. Тај облик производње подразумева употребу синтетичко - хемијских препарата у најмањој могућој мери. Кори-сте се заштитна средства са зелене и жуте листе и примењују нови начини у борби против штеточина. Квалитет и здравствена безбедност воћа је у фокусу интересовања потрошача и произвођача. При томe треба да се води рачуна о заштити природе и животне средине као такве.


Мастер рад

Интегрални концепт производње је у развијеним земљама већ дужи низ година применљ -ив у великој мери (Јужни Тирол, Италија, преко 91% производње јабуке), а добија све ве-ћи значај и код нас. „Концепт се заснива на примени комбинације генетских, агрономских, биотехничких и хемијских метода у економско прихватљивом систему производње, који обезбеђује биолошки квалитетније плодове и очување животне средине“ (Милић и сар., 2012).

II. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Најзначајнији чинилац рентабилне производње јабуке је избор сортимента. Приликом по-дизања засада, основни проблем са којим се среће сваки произвођач је правилан избор со-рти.

Велики број сорти различитих привредно - технолошких карактеристика, још значајније истичу проблем правилног избора сортимента у воћарству. Могућност пласмана одређе-ног производа, на домаћем и страном тржишту у великој мери зависиће од сортимента ко-ји је заступљен.

Обзиром да од избора сорте значајно зависи обим и квалитет производње, у раду је извр-шена компаративна анализа приноса, трошкова производње и цене коштања за четири со-рте јабуке (Гала, Бребурн, Златни Делишес, Грени Смит) у интегралној производњи, за пе-риод 2008-2013. године. Истовремено ће бити сагледана и важнија економска обележја ан-ализираних сорти јабуке.

На испитиваној плантажи заступљене су најквалитетније сорте јабуке: Гала, Бребурн (Bra-eburn), Златни Делишес (Gold delicious), Грени Смит (Granny Smith), и органска јабука Го-лдраш (Goldrush). Воћњак је заснован према најсавременијим технолошким захтевима. Целокупна површина засада покривена је мрежом за противградну заштиту и системом за заштиту од мраза. Метеролошка станица у воћњаку прати временске прилкике и лет ми-кро - спора фитпатогена, што је врло битно за оптималну заштиту јабуке. Наводњавање и прихрањивање воћњака обављају се системом „кап по кап“.

Засад је покривен GPRS системом, а контрола параметара и управљање обављају компију-терски. У испитиваном предузећу се у наредном периоду планира и заокруживање засада јабуке на 600 ха. Поред тога, изграђена је и УЛО хладњача капацитета 6000 тона за чува-ње јабуке.

Предмет истраживања у овом раду је интегрална производња јабуке и предности примене интегралног концепта производње.


Мастер рад

Промене у технологији производње као и избор нових сорти представља развојну шансу и инператив за излазак на домаће и инострано тржиште.

Практичан пример резултата производње за четири водеће сорте јабуке за временски пе-риод од пет година показује стање прихода, расхода и економских резултата производње по годинама за сваку сорту посебно. Анализирани су остварени приноси и трошкови про-изводње: материјал (ђубриво, заштитна средства и остали материјал), трошкови маши-нског парка, зараде радника (сталних, сезонских и радника обезбеђења), амортизација и општи трошкови. На основу анализе остварених приноса и трошкова јабуке по годинама, израчауната је цена коштања јабуке по килограму за сваку сорту појединачно. На тај начи-н је извршено поређење која сорта има највећу цену коштања.

III. ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОД РАДА

Приликом израде овог дипломског-мастер рада, као основни извор података коришћене су обрачунске калкулације, технолошке карте, интерна евиденција и бизнис план успешног дугогодишњег узгаивача јабуке са подручја Војводине. Коришћена је савремена домаћа и страна стручна литература, као и интерент web сајтови, доступни статистички подаци о производњи јабуке у ЕУ (www.wapa-asociation.org), као и публикације са научних и стру-чних саветовања које имају додирне тачке са темом.

� Извори који су коришћени при обради ове теме су писани материјали: ♦ везани за дефинисање и класификацију трошкова, ♦ везани за инструменте економске анализе, теорије биланса и трошкова, фи-

нансијског менаџмента, организације и економике пословања, пословних финансија,

♦ зборници научних радова.

� Методи примењени при изради мастер рада су: ♦ калкулативна метода утврђивања пуне цене коштања, ♦ метод анализе у којем су доступни материјали анализирани и из којих су из-

вучене релавантне чињенице за податке и закључке који су инкорпорирани у раду.

У погледу метода који ће бити коришћени за анализу статистичких података могу се издв-ојити:

♦ табеларни прикази, ♦ графички прикази,


Мастер рад

♦ индекси, ♦ тренд и ♦ компаративна анализа.

Примениће се калкулативна метода утврђивања пуне цене коштања, а затим ће бити ура-ђена компаративна анализа израчунатих економских показатеља. Прикупљени и система-тизовани подаци, калкулативни поступци и утврђени економски показатељи, биће прика-зани табеларно.

IV РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

4.1. Стање јабуке у свету

Анализом стања јабуке у свету, обухваћени су производни и тржишни капацитети јабуке. У раду су изнете тенденције и кретање производње у појединим годинама; приказ најве- ћих произвођача јабуке у свету и земљама Европске уније као и водеће сорте у Европи са највишим производним резултатима и промет јабуке у Свету.

4.1.1. Јабука у свету - производња и тршишне прилике

„Плодови јабуке, посебно најплеменитијих сората, представљају изврсно и веома траја-шно стоно воће које се може сачувати и користити готово током целе године. Хемијски састав и органолептичке особине чине плодове ове воћке врло укусном, здравом и хигије-нском храном, која испољава снажно и вишеструко дијететско - терапеутско дејство. Све те особине задржавају и производи од јабука и зато оне служе и као веома погодна сиро-вина у индустрији сокова, мармеладе, пектина и др. Због свега овога за јабуку влада вели-ко интересовање у свету, па су њени плодови, како у свежем, тако и у прерађеном стању, постали предмет готово непрекидне и интензивне међународне размене. Отуда и тежња земаља, које су већ гајиле јабуку, да што више унапреде ову културу, а оних које је нису гајиле и да је уведу, и унапреде (Југословенска помологија, 1963).

Производња јабуке доминира у односу на друге врсте воћа са јабучастим плодовима. „Вр-сте воћа које имају јабучасте плодове су: јабука, крушка, дуња, мушмула и оскоруша. Ве-ћи привредни значај имају јабука, крушка и дуња. Јабучасто воће заузима учешће од 47, 8% у укупним површинама воћњака, односно учешће од 67,7% у укупној светској произ-водњи воћа (Милић и Радојевић, 2003)“. Јабука представља стратешки произвд пољопри-вреде једне земље. Готово да нема земље у свету где се не гаји јабука.

Тржиште агроиндустријских производа у значајној мери разликује се од тржишта инду-стријских производа. Те специфичности произилазе из различитих организационих и дру-штвено - економских фактора који владају у пољопривредно - прехрамбеној индустрији и


Мастер рад

зависности од природних услова. Посебно обележје том тржишту даје специфичност по-трошње пољопривредних и прехрамбених производа, (Влаховић, 2013).

Производња јабуке се одвија у току 3 месеца, а потрошња је присутна током целе године. Генерално посматрано, не постоји само једно тржиште јабуке у свету. На тржишту су при-сутни различити готови као и полу - производи од јабуке. Међутим, јабука се најчешће пл-асира на тржиште у свежем стању.

Светска производња јабуке за десетогодишњи период (2003-2012) у просеку износи 67,58 милиона тона са тенденцијом пораста (http://faostat.fao.org). Највећа производња је у 2012. години са 76,38 милиона тона. Регионално посматрано највећи произвођач је Азија са ви-ше од половине укупне светске производње јабуке. Производња јабуке у Азији у 2012. го-дини је преко 49 милиона тона. Земље са највећом производњом јабуке су: Кина, Турска, Пољска. Производња из године у годину испољава осцилације у производњи. Најчешће је присутан раст производње код највећих произвођача. Само пре неколико година (у 2007-ој години) највећи европски произвођач била је Италија, док је у 2012. години, Пољска по производњи доминантнија (http://faostat.fao.org).

Уколико се посматра промет јабуке у свету у периоду 2002-2011. године извоз јабуке ис-пољава раст. Просечан извоз светске јабуке је преко 7 милиона тона. Европа је на првом месту по извозу јабуке. Само у 2010. години европски извоз је око 40 милиона тона. Вре-дносно за исту годину, европски извоз износио је 2,7 милијарди долара. Знатно већи изво-зници су развијене земље (Кина, Италија, Чиле, Француска, САД), али исто тако су разви-јене земље и највећи увозници.

Светски просек увоза јабуке за последњих десет година је у порасту и износи 6,9 милиона тона. Европа предњачи како у извозу, тако и у увозу. Европа увози у просеку око 4 милио-на тона јабуке, што вредносно износи у просеку преко 3 милијарде долара годишње. Јабу-ку највише увози Руска Федерација, Немачка, Велика Британија, Холандија и чине преко 34% светског увоза, што имплицира и знатно већи просек потрошње јабуке у тим земља-ма.

Потрошња свих агроиндустријских производа, а самим тим и воћа, условљена је кретањем производње (у зависности од климатских услова), висине дохотка и навика у исхрани по-трошача. Просечна светска потрошња јабуке је приближно 11 килограма по становнику. У зависности од економске развијености земље потрошња је различита. Развијене земље и -мају већу потрошњу јабуке и обрнуто. Европа је водећи потрошач јабуке у свету, са просе-чно 22 килограма по становнику (обрачун аутора на основу података: www.fao.org у пери-оду 2002-2011. године).


Мастер рад

4.1.2. Производни капацитети јабуке у Свету

Обзиром да јабука као воћна врста није превише захтевна у погледу услова гајења, Влахо-вић, (2010) износи да: „за гајење воћака се могу користити земљишта слабијих физичких, хемијских и других особина, као и земљишта која су под нагибом“.

Производња јабуке у свету има тенденцију раста. Висину остварене производње пре свега одређује засађена површина под јабуком и висина приноса која је могућа на тим засадима. У складу са изнетим, Влаховић (2010) напомиње да: „у структури светске производње во-ћа доминира јабука (без цитруса)“.

Уколико се узме у обзир производња у детестогодишњем периоду (2003-2012. године) у свету и по континендима, разлике постоје и значајне су. Удео у светској производњи јабу-ке који има Азија је највиши. Затим следе Европа, Америка, Африка и Океанија. Просечна производња јабуке у Азији за десетогодиши перид износи преко 40 милиона тона (40,24) са тенденцијом раста (графикон 1).

Графикон 1: Кретање производње јабуке у свету и Азији 2003-2012. године

Из графичког приказа можемо констатовати пораст производње јабуке по годинама, како у Свету, тако и у Азији. Производња остварена у Азији је већа од половине светске произ-водње. Уколико се узме у обзир десетогодишњи просек (2003-2012. године), удео произво-дње у Азији је скоро 60% (59,54%) од укупне производње јабуке у свету, са тенденцијом раста. Треба узети у обзир да је производња у прве три године (2003-2005. године), знатно нижа у односу на последнје три године (2010-2012. године) десетогодишњег периода од 2003-2012. године (табела 1 у прилогу рада). На основу анализираних година, добијени ре-зултати, управо потврђују раст производње јабуке у свету и по континентима. Просечна производња јабуке у свету у периоду 2010-2012. године износи 74.364 милиона тона са те-нденцијом пораста.


Мастер рад

Померања која се јављају у анализираном периоду (2010-2012. године) су искључиво у правцу раста производње, што се види на основу графички представљених производних резултата. Највећа производња јабуке у свету је и даље на простору Азије, са више од 47 милиона тона и учешћем у светској производњи јабуке од 63,40%. Европа се налази на другом месту, а производња расте по анализираним годинама. Просечна производња јабу-ке у Европи у посматраном периоду је приближно 15 милиона тона и заузима учешће од 19,85 % у укупној светској производњи јабуке. Регионално посматрано, најмања произво-дња је у Океанији са учешћем од 0,98 % светске производње јабуке (табела 1).

Taбела 1: Производња јабуке у свету и по континентима у периоду 2010-2012. године

Уколико се производња посматра вредносно у доларима, највећу вредност производње о-стварује Азија са 42.5 милијарде долара. Најмању вредност производње има Океанија са свега 706 хиљада долара (табела 2).

Taбела 2: Вредност производње јабуке у (милијардама долара) у свету и по континентима у периоду 2010-2012. године

Регион Просечна вредност

(мил. УСД)

Интервал варијације Структура свет=100 % Mин. Макс.

Свет 57.056 46.742 64.364 100,00 Азија 42.500 31.171 51.461 74.49 Европа 7.591 6.801 8.237 13.30 Америка 4.494 3.856 4.961 7.88 Африка 1.765 1.670 1.836 3.09 Океанија 0.706 0.576 0.832 1.24

Извор: Обрачун на основу FAO

Вредност производње варира по континентима и годинама, али далеко већу вредност у о-дносу на остале има Азија.

Регион Просечна вредност (000 т)

Интервал варијације Структура свет=100 % Mин. Макс.

Свет 74.364 70.581 76.379 100,00 Азија 47.147 44.155 49.040 63,40

Eвропа 14.763 14.129 15.190 19,85 Aмерика 9.426 9.264 9.634 12,68 Африка 2.295 2.203 2.366 3,09 Океанија 732 714 745 0,98

Извор: Обрачун на основу FAO,14. мај 2014. годинe


Мастер рад

4.1.2.1. Највећи произвођачи јабуке у свету

Уколико се узме у обзир чињеница да се у производњи јабуке примењују савремени начин узгоја, који подразумева: повећање броја родних стабала по јединици површине, исхрана воћке и смањење круне, у будућности се може очекивати повећање производње на светс-ком нивоу.

Јабука се гаји у скоро свим земљама света. Највећи светски произвођач јабуке је Кина са просечном производњом преко 35 милиона тона и учешћем од 47, 63% у укупној светској производњи. Кина са производњом Турске, чини више од половине (51,29%) укупне све-тске производње јабуке. Највећи произвођачи јабуке у свету у трогодишњем периоду (2010-2012) приказани су у табели 3.

Табела3: Земље са највећом производњом јабуке у свету у периоду 2010-2012. године

4.1.2.2. Највећи произвођачи јабуке у ЕУ (28)

Европа се налази на другом месту у свету по производњи јабуке. Обзиром да Европа има веома значајну улогу у међународном промету, као и потрошњи јабуке, поједине европске земље су и велики произвођачи. У табели број 4 је приказано десет земаља са највећом производњом јабуке у ЕУ.

Ред. бр. Земља

Просечна вредност (000 т)

Интервал варијације Структура

свет=100 % Mин. Макс.

1. Кина 35.418 33.265 37.002 47.63 2. Турска 2.723 2.600 2.889 3.66 3. Пољска 2.416 1.878 2.877 3.25 4. Индија 2.290 1.777 2.891 3.08 5. Италија 2.202 1.991 2.411 2.96 6. Иран 1.735 1.662 1.843 2.33 7. Француска 1.676 1.383 1.857 2.25 8. Чиле 1.602 1.558 1.625 2.15 9. Бразил 1.318 1.279 1.339 1.77 10. Руска

федерација 1.175 922 1.403 1.58

Извор: Обрачун на основу FAO,14. мај 2014. годинe


Мастер рад

Табела 4: Земље са највећом производњом јабуке у ЕУ (28) у периоду 2010-2012. године

*напомена: разлика у израчунавању је настала због различитог периода преузимања података

Пољска, Италија, Француска и Немачка чине скоро 10% (9,35) укупне светске и 47,12% европске производње јабуке, те спадају у ред како највећих европских и светских произво-ђача јабуке. Десет највећих произвођача имају учешће од 62,21% укупне европске и са 12.36% укупне светске производње у посматраном периоду (видети табелу 2 у прилогу ра-да).

Висок обим производње у развијеним земљама света и Европе није сам себи циљ. Потро-шња у развијеним земљама је такође велика, а самим тим и захтеви потрошача како у по-гледу квалитета, тако и сортимента.

4.1.2.3. Заступљеност појединих сорти јабуке у ЕУ (28)

Генерално посматрано, тржиште је динамична целина. Међународни промет воћа у Евро-пи и свету се везује за високе критеријуме у погледу квалитета. Углавном су тражени пло-дови екстра и у мањој мери I класе плодова. Важно је узети у обзир и висок стандард у па-ковању. Европска комисија (ЕЦ) је одговарајућим директивама дефинисала квалитет поје-диних воћних врста. У промету јабуке, маркетинг добија све више на значају. Захтеви по-трошача за висококвалитетним сортама и клоновима јабуке све више долазе до изражаја. Углавном су то клонови златног и црвеног делишеса, гале, ајдареда, бребурна и других. У погледу избора сорти, Златни Делишес доминира по производњи у Европи (табела 5).

Ред. бр. Земља



Европа=100 % Mин. Макс.

1. Пољска* 2.417 1.850 2.900 16,37 2. Италија* 2.137 1.939 2.293 14,48 3. Француска* 1.483 1.169 1.701 10,05 4. Немачка 920 835 972 6,23 5. Мађарска 512 301 747 3,47 6. Шпанија 460 386 507 3,12 7. Румунија 395 351 423 2,68 8. Холандија 344 281 418 2,33

9. Белгија 271 220 305 1,84 10. Грчка 267 242 305 1,64



Мастер рад

Табела 5: Сорте са највећом производњом јабуке у ЕУ у периоду 2010-2012. године

Производња сорте Гала иако се по производњи налази на другом месту, има више него ду-пло мању производњу у свим посматраним годинама (видети табелу 3 у прилогу рада).

Обзиром на органолептичке карактеристике златног делишеса, као и могућу дугу сезону чувања (до 12 месеци), као и потражње током целе године, није необична појава велике производње ове сорте. Производња у Европи варира по годинама (хистограм 1).

Хистограм 1: Производња златног делишеса у Европи за период 2010-2012. године


Ред. бр.

СОРТА Просечна вредност (000 т)

Интервал варијације

Mин. Макс.

1. Златни делишес 2.444 2.290 2.628 2. Гала 1.080 989 1.137 3. Ајдаред 765 619 983 4. Црвени делишес 628 542 680 5. Џонаголд 557 475 652 6. Еластар 389 353 453 7. Грени Смит 352 302 413 8. Шампион 336 257 423 9. Бребурн 292 264 324 10. Џонагоред 247 180 367



Мастер рад

Различити критеријуми и захтеви потрошача константно се мењају. У тржишној утакмици опстају само најбољи произвођачи, који су спремни понудити пре свега квалитетан произ-вод, атрактиван и ценовно прихватљив.

4.1.3. Промет јабуке у свету

Према Влаховићу, (2003): „Међународни прометни токови повезују земље велике произ-вођаче, које имају суфицит воћа са земљама у којима постоји тражња за воћем“.

Генерално посматрано, када су у питању прехрамбени производи једне земље који су по квалитету и захтевима тржишта атрактивни, извоз је шанса за развој земље и гране пољо-привреде на који се производња одоси. Воћарство интензификацијом производње, разво-јем прерађивачке индустрије, складиштења и паковања воћа може да постане профитаби-лна делатност.

Извоз јабуке у свету има тенденцију раста. Просечан извоз јабуке у пероду 2002-2011. го-дине је преко 7 милиона тона. Највећи извозник јабуке је Европа са скоро половином све-тског извоза (46,77%) и просечно око 3 милиона тона годишње. Америка је на другом ме-сту по производњи (24,10%), док је најмања производња јабуке у Африци (4,27 %) светске производње јабуке (табела 6).

Табела 6: Извоз јабуке по регионима у посматраном периоду (2002-2011*. године)



Структура Свет=100

% Мин. Макс. Европа 3.402 2.880 4.041 46,77 Америка 1.753 1.447 1.950 24,10 Азија 1.495 737 2.113 20,56

Океанија 313 265 368 4,30 Африка 311 259 360 4,27 Свет 7.274 5.668 8.595 100,00

Извор: Обрачун на основу ФАО, 2011. године *напомена: подаци за 2012. годину нису доступни

Вредносно посматрано, годишње се просечно у свету извезе јабуке за 5 милиона долара. У периоду 2002-2011. године, Европа учествује највише, са око 2,3 милијарде долара. Знатно већи извозници су развијене земље (Кина, Италија, Чиле, Француска, Сад, Пољска). Тако-ђе, највећи светски увозници јабуке су развијене земље.

У свету, увоз јабуке варира по годинама уз тенденцију благог раста. Просечан увоз у пери-оду од 2002-2011. године износи 6,9 милиона тона (хистограм 2).


Мастер рад

Хистограм 2: Кретање увоза јабуке (у мил.тона) у свету у периоду 2002-2011*. године

*напомена: подаци за 2012. годину нису доступни

Вредносно изражено у периоду посматрања увоз јабуке у свету износи 5,2 милијарде дола-ра. Посматрано по регионима, као и код извоза јабуке, Европа предњачи у увозу. Просе-чно у Европу се увезе око 4 милиона тона јабуке, што је 60, 33% светског увоза (табела 7).

Табела 7: Увоз јабуке по регионима у периоду 2002-2011*. године




% Мин. Макс. Европа 4.205 3.328 4.491 60,33 Азија 1.607 1.122 2.412 23,06

Америка 861 746 1.002 12,35 Африка 290 163 498 4,16 Океанија 7 5 9 0,10 Свет 6.970 5.392 8.251 100,00

Извор: Обрачун на основу ФАО, 2011. године *напомена: подаци за 2012. годину нису доступни

Земље које највише увозе јабуку у периоду 2002-2011. године како у свету тако и Европи су развијене земље. Највећи светски увозник јабуке је Руска Федерација, затим следе Ве-лика Британија, Холандија, Шпанија (видети табелу 4 у прилогу рада) које заједно чине око 37,7% светског увоза (слика 1).


Мастер рад

Слика 1: Структура увоза по земљама са највећим увозом јабуке у свету у периоду 2002-2011*. године


У десетогодишњем периоду (2002-2011) извоз и увоз испољавају раст али и варирања по појединим годинама. Највише реализован извоз је у 2010. години (8.595 милиона тона), а увоз је био највећи исте, 2010. године (8.251 милиона тона). У 2006 години, извоз (6.99 мил.тона) и увоз (6.96 мил. тона) су били најприближнији (графикон 2).

Графикон 2: Кретање светског извоза и увоза јабуке у периоду 2002-2011*. године



Мастер рад

Уколико се стави у однос увоз и извоз јабуке у свету у посматраном периоду, биланс спо-љнотрговинске размене је позитиван у свим годинама. Односно, извоз је већи у односу на увоз јабуке у свим годинама посматрања (табела 5 у прилогу рада).

4.1.4. Стање јабуке у Републици Србији

Анализом је обухваћена производња и принос јабуке у Републици Србији у укупном изно-су за посматрани период (2003-2012. године), као и стање у Централној Србији и Војводи-ни у посматраном периоду.

4.1.4.1. Производња јабуке у Републици Србији

На основу истраживања, јабука у односу на остале континенталне врсте воћа има највећу производњу. У посматраном периоду од десет година, изражен је благи раст производње у свету, али и код нас са варијацијама у појединим годинама. Повећан обим производње је утицао и на повећан извоз српске јабуке на међународно тржиште. „У последнјих десет година, извоз јабуке је једна од светлијих тачака у спољно - трговинској размени са све-том. Јабука је извозна шанса, а држава одговарајућим мерама аграрне политике треба да стимулише нове концепте производње воћа“, Кесеровић и сар, (2013).

Уколико би се направио осврт на производњу у свету, Србија има веома малу производњу како на светском (0,31%), тако и на европском (1,57%) нивоу. Скоро десет пута (9,58) има мању производњу у односу на Пољску. Чињеница је да Србија има повољан географски положај за производњу јабуке. Терен са надморском висином између 200 и 700 метара, благо таласаст је пожељан и највише одговара. Обзиром на изнето, неопходно је интензи-вирати производњу јабуке. То је несумњиво шанса за развој српског воћарства и пољопри-вреде у целини.

У испитиваном периоду, просечна производња јабуке износила је 231.5 хиљада тона и ва-рира по годинама посматрања (графикон 3).

Графикон 3: Кретање производње јабуке (у 000 тона) за период 2003-2012. године


Мастер рад

Производња у анализираном периоду показује варирање по годинама како у Србији у це-лини тако и по анализираним регионима. Највише забележена производња у Републици Србији је у 2009. години, приближно 282 хиљаде тона. Централна Србија је такође имала најбоље резултате (177 хиљада тона) у 2009. години, док је Војводина највећу производњу (од 108 хиљада тона) имала 2011. године (видети табелу 6 у прилогу рада). У Централној Србији се произведе око две трећине (61,10%), док је производња у Војводини већа од је-дне трећине (38,90%) од укупне производње јабуке у Републици Србији. Поред испоље-них на осцилација, производња у посматраном периоду у Републици Србији се повећава у посматраном периоду (табела 8).

Tабела 8: Производња јабуке (у тонама) у Републици Србији и регионима у периоду 2003-2012. године

Обзиром, да су засади у Војводини интензивнији него у другим деловима Србије, може се констатовати да природни услови нису ни приближно искоришћени. Треба се окренути интензивнијој производњи. Обзиром да јабука има дугу сезону потрошње, може се добро чувати и складиштити, има релативно приступачну цену. Постоје навике у потрошњи и очекује се да ће се производња у наредном периоду повећати (www.agropress.rs). Главни рејони производње јабуке у Војводини су: Суботичко-хоргошки, Јужно-банатски и Фрушкогорски.

Влаховић (2010) износи да: “регионално посматранано у Републици Србији се највећа производња јабуке остварује у Северно-бачком округу. Округ даје 12% укупне домаће производње. Значајни произвођачи јабуке су још и град Београд, Јужнобанатски, Подуна-вски и Сремски окрузи. Апсолутно највећу производњу има општина Суботица“.

Охрабрује чињеница да се произвођачи у последњих десетак година окрећу озбиљној про-изводњи јабуке. У производњи проналазе пре свега основни извор зараде, а не само дода-тне приходе.

Руско тржиште је у овом моменту највише заинтересовано за српску јабуку. Дугорочно посматрано, оправданост интересовања у нове технологије производње је неопходна нео-

Регион

Просечна вредност производње

(000 т)


Србија=100 % Мин. Макс.

Република Србија 231.5 178 281 100,00 - Централна Србија 141.5 100 177 61,10 - Војводина 90.0 73 108 38,90 Извор: Обрачун на основу Републичког завода за статистику Београд, 2012. године


Мастер рад

спорна из више разлога: како због ширења тршишта, тако и због стандарда у производњи, постизања конкурентности и извозних могућности на тржиште ЕУ.

Произвођачи како на домаћем, тако и иностраном тржишту уколико желе бити конкуре-нтнији, морају се прилагођавати условима тржишта и: интензивирати производњу, при-хватити интегрални концепт производње, побољшати сортимент, користити савремени на-чин чувања јабуке применом УЛО хладњача и користити адекватну и савремену амбала-жу.

4.1.4.2. Приноси јабуке у Републици Србији

Анализом је утврђено да се у Србији јављају осцилације приноса. Последице смањеног приноса и варирања у појединим годинама су управо неповољни природни услови у тим годинама. Применом агротехничких и помотехничких мера, принос по стаблу у Србији би се могао повећати у наредном периоду.

Јовановић и сар, (1994) напомињу: „ниски приноси су последице честих појава периоди-чне родности. Принос најчешће варира услед неповољних природних услова. Производља воћа генерално, па и јабуке, представља фабрику на отвореном и у многоме зависи од вре-менских прилика или не прилика (рани мразеви, суша, ветрови и слично)“.

Просечан принос по стаблу у Републици Србији у анализираном периоду варира по по-сматраним годинама (табела 7 у прилогу рада). Највише постигнут принос је 18 килограма по стаблу (у 2009. години), а најмање у 2012. години 11 килограма по стаблу (графикон 4).

Графикон 4: Кретање приноса (у кг/стаблу) за период 2003-2012. године

Принос јабуке варира како у Републици Србији, тако и Централној Србији и Војводини. Војводина има значајно мањи број родних стабала и већи принос у односу на Централну Србију.


Мастер рад

Просечан принос по стаблу у Републици Србији за десетогодишњи период је скоро 15 ки-лограма по стаблу, док је за у Централној Србији просечан принос испод 14 килограма, а у Војводини принос расте на скоро 18 килограма по стаблу (табела 9).

Tабела 9: Принос (кг/стаблу) у Републици Србији и регионима у периоду 2003-2012. године

Регион

Просечна вредност производње (кг/стабло)


Србија=100 (%) Мин. Макс.

Република Србија 14.9 11 18 100,00 - Централна Србија 13.7 9 17 91,95 - Војводина 17.6 12 20 118,12 Извор: Обрачун на основу Републичког завода за статистику Београд, 2012. године

Јабука је водећа врста воћака у Војводини и у последње време је постала значајна врста воћака у укупном извозу пољопривредних производа у Србији. Због све већих захтева тр-жишта и због укључивања на Европско тржиште, произвођачи би требало да прихвате но-ве сорте и нове технологије гајења, као што су интегрални и биолошки концепт, које ће обезбедити добијање квалитетних приноса (Кесеровић и сар., 2011).

4.2. Интегрална производња

Производња по концепту интргралне производње, у ствари представља компромис између захтева потрошача за здравствено безбедном храном и заштитом животне средине и циља произвођача за економски прихватљивом и одрживом производњом (Милић и сар., 2012).

Дугорочно посматрано, привредни раст и развој је потребан и има смисла, уколико се по-штују одређена ограничења. Продукти економског и технолошког раста и развоја интегри-сани у целину имају како позитивне, тако и негативне ефекте. Неоспорно је важно, да се успостави равнотежа између добитака и губитака, а при том заштита животне средине не изгуби значај. Индустријска друштва су усмерена у три правца раста: економски, техноло-шки и инвестициони, који су међусобно повезани. Да би се постигао висок економски ра-ст, не може изостати технолошки напредак и инвестирање у исти. Постизањем високих економских резултата, исцрпљују се расположиви природни ресурси и богатства у мањој или већој мери.

Интензивирање воћарске производње, односно производње јабуке, доприноси повећавању приноса. Међутим, такву производњу прате евидентни проблеми. Жеља произвођача за повећањем и интензивирањем производње има за мотив постићи што већу добит.


Мастер рад

Интензивна пољопривредна производња и савремено гајење јабуке резултат је техничко –технолошког напретка и тежње произвођача за стварањем што већих економских резулта-та.

Проузвођачи имају за циљ произвести што више, са циљем остварења што већег профита, не водећи рачуна о негативним последицама на екологију, човеково здравље и животну средину. Велика употреба хемијских и синтетичких производа делују вишеструко, како на производњу, тако и на потрошњу, односно квалиитет производа:

♦ Пестициди се користе да заштите биљке од болести и штеточина, а на тај начин по-скупљују производњу. Трошак заштите биља је водећа ставка у укупним трошкови-ма производње јабуке,

♦ Третирани плодови у себи садрже у већој или мањој мери остатке пестицида и губе на квалитету. Самим тим, поставља се питање да ли су плодови здравствено безбе-дни за коришћење и колики је штетан утицај заштитних средстава оставио трага на здравље човека и животну средину.

Обзиром на изнето, научници су у проучавању отишли корак даље. Дошло се до закључка да је овакав начин производње еколошки неодржив. Конвенционални начин производње који подразумева енормно велику употребу штетних супстанци приликом заштите биља-ка, замењује се другачијим начином производње и прави прелаз ка здравијој производњи са поштовањем еколошких начела и приницпа. У развијеним земљеама света се примењу-ју еколошки прихватљивији начин производње у великој мери и то дужи низ година.

Такав тренд је важан у суштинском поимању и примени у пракси како у развијенијим зе-мљама света тако и у земљама у транзицији. Уколико се жели извозити српска јабука на међународно тржиште, интегрални концепт производње је незаобилазан.

Производња јабуке у Европи и свету последњих 50 година доживела је револуционарне промене. Дошло је до интензивирања производње у циљу повећања продуктивности рада и обима производње. Поред тога, дошло је и до побољшања квалитета прозвода са аспекта безбедности и самог састава плода. Из таквих приступа је произашло тзв. концепт инте-гралне производње воћа (ИПВ). Интегрална производња тренутно представља најбољи ко-мпромис између захтева пољопривреде (количина, квалитет производа) и захтева да се за-штити животна средина и произведе храна која је довољно здравствено безбедна за потро-шаче. Према Кесеровићу и сар, (2007): „систем индустријске производње се замењује ко-нтролисаном производњом (ИСО 14.000) затим интегралном производњом. То значи да би пољопривредна производња у профитабилном смислу требало да буде коришћење опти-малнe дозе ђубрива и пестицида са максималном заштитом животне средине и произвођа-ча“.


Мастер рад

Концепт интегралне производње (ИП), заснива се на примени комбинације следећих мето-да: генетских, агрономских, биотехничких и хемијских у економско - прихватљивом си-стему производње и обезбеђује биолошки квалитетније производе као и очување животне средине. Интегрална производња захтева и висок степен знања (образовање произвођача, примену савремене технике, технологије и томе слично). Највише је заступљена у воћа-рству, виноградарству и повртарству. У погледу воћних врста, интегрална заштита се на-јвише примењује у производњи јабуке и крушке. Интегрална производња се одвија на ос-нову стандарда удружења за интегралну производњу.

У ЕУ и до 85% воћарске производње је у систему ИПВ, а слични системи се убрзано раз -вијају у Чилеу, Аргентини и Јужноафричкој унији. Интегрална производња се одвија на основу стандарда удружења за интегралну производњу, а означава прелаз ка одрживој тј. органској производњи. Европска искуства у имплементацији стандарда ИПВ указују на велики број ограничавајућих фактора, али и предности које су у великој мери условљене абиотичким, биотичким и друштвеним условима у којима се одвија производња. У основи ИПВ је развијање филозофије, општих принципа и специфичне агротехнике по воћним вр-стама.

4.2.1. Интегрални приступ у пољопривредној производњи

Крајем двадесетог века у развијенијим земљама света Западне Европе и Северне Америке, појавили су се нови системи биљне производње. Међу алтернативним облицима произво-дње, нашао се и један потпуно другачији концепт, интегрална производња ратарских, по-вртарских и воћарских усева.

Здравствено безбедна храна је приоритет и стално растући захтеви за производњом еколшки квалтетнијих производа, поспешују ширење интегралне пољопривредне произво-дње. Карактеристике интегралног система производње представљају:

♦ плодоред као систем биљне производње, ♦ избор квалитетног - сертификованог садног материјала, ♦ избор воћних и врста винове лозе, и сорти које су толерантне или отпорне на ва-

жније проузроковаче болести и штеточине, ♦ минимализација у обради земљишта, ♦ редовна употреба органских ђубрива, ♦ интегрална и биолошка заштита пољопривредних култура, ♦ квалитет производа (висока биолошка вредност) и садржај штетних материја испод

нивоа законом дозвољених вредности, ♦ марка пољопривредних производа и прерађевина - сертификат са знаком удруже-

ња, ♦ све примењене агротехничке мере су међусобно интегрисане, контролисане, што о-

могућује да ова производња доприноси заштити животне средине.


Мастер рад

Молнар и Лазић (1993) истичу да: “за системе слободног газдовања, индустријског ратаре-ња и гајења усева у монокултури карактеристичан је висок степен специјализације, меха-низације и хемизације. У системима биљне производње, због човекових активности, често долази до непожељних појава: до размножавања штеточина, паразита, корова и до загађи-вања агроекосистема. Са буђењем еколошке свести код потрошача, све више се јавља за-хтев за производњом квалитетне хране, без остатака пестицида и других штетних матери-ја, уз наглашено коришћење обновљивих сировина и енергије и очување природних ресур-са и животне средине“.

4.2.1.1. Заштита биља у интегралној производњи

Како би се смањио ниво размножавања бројних врста штетошина и корова у ратарским ус-евима и избегли могући губици, значајна је примена различитих агротехничких мера, које су непоходне у интегралној заштити биља. Важно је систематски проучити утицај поједи-них агротехничких мера у спречавању размножавања штетних организама. Кроз разраду агротехничких мера, неопходно је усавршити технологију производње појединиох култу-ра као и читавог система ратарења на ораници. Агротехничке мере у интегралној произво-дњи које су од значаја за гајење усева генерално су: плодоред, избор сорти и хибрида, о-брада земљишта, ђубрење, просторна изолација, наводњавање, сетва/садња, борба против корова, жетва, берба, вађење и убирање плодова.

4.2.2. Интегрални приступ у воћарству

Како је већ до сада наведено, воћарство је једна од најинтензивнијих и продуктивнијих об-лика пољопривредне производње.

Мратинић (2005) објашњава да: „у складу са техничко-технолошким развојем друштва ра-звила се и пољопривредна, односно воћарска производња која је као приоритетан задатак поставила повећање приноса по јединици површине и повећање крупноће и органолепти-чких особина плода. Тај аспект интензивирања воћарске производње имао је за последицу смањење биолошке вредности воћа као хране, односно његову „биолошку дефектност“. Биолошка дефектност воћа, резултат је прекомерног ђубрења (вештачким ђубривом), на-водњавањем и избором у правилу мање отпорних сорти према проузроковачима болести и штеточина и које за успешно гајење захтевју енормно велику употребу заштитних хеми-јских средстава.

Насупрот конвенционалног приступа у воћарској производњи са интензивном применом хемијских средстава, односно средстава која су продукт хемијске индустрије, појављује се и органска производња воћа. Заснована је на коришћењу природних ресурса, генетичком потенцијалу сорти уз перманентну контролу производње. Обзиром на недостатке који се јављају и код једне икод друге производње, недостатци једне и друге производње ће се на-доместити интегралном производњом воћа.


Мастер рад

Производња воћа према начелима интегралности захтева од произвођача неупоредиво ви-ше знања и примену у пракси: познавање технологије узгоја засада воћа, знања о пестици-дима о уређајима и апаратима за примену и дијагностику, као и познавање маркетиншких и менаџерских система у воћарској производњи.

Обзиром на специфичности и динамику мећународног тржишта, произвоћачи воћа се и да-нас сусрећу са ригорозним затевима међународнох тршишта. У будиућем периоду крите-ријуми, који се односе на квалитет производа у складу са принципима интегралне и био-лошке производње ће бити још више изражени. То имплицира брзо и ефикасно преусмера-вање воћарске производње у правцу производње квалитетног и здравствено безбедног во-ћа.

Како би се смањили ризици производње и обезбедили стандарди, Европска Унија је као решење увела: ПРИНЦИПЕ ИНТЕГРАЛНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ВОЋА- економска (профитна) производња заснована на научним принципима која повећава учепће струке у произво-дњи. Обзиром на највећу заступљеност интегралне производње у воћарству, односно у производњи јабуке на првом месту, високи приноси по јединици површине (преко 50 т/ха) могу да покрију и висока улагања по јединици површине и да се постигну високи произво-дно - економски резултати.

У воћарској производњи Србије последњу деценију обележавају промене које се односе на: избор сортимента и увоћење у производњу новијих и квалитетнијих сорти са већим би-олошким потенцијалом, изналажење нових и економичних система гајења и формирање одговарајуће круне прилагођене врсти и сорти и еколошкој средини, интензификација и механизација, као и одговарајуће агротехничке мере.

Интегрална воћарска производња према Милићу и сар, (2009): „обезбеђује воће високог квалитета, а у читавом процесу подизања и коришћења воћњака даје предност еколошким аспектима производње воћа. Интегрална производња воћа може се представити као про-изводња заснована на научно – еколошким начелима и под строгим надзором, што генера-лно штити природу од загађења, потрошачу нуди здрав производ, а пољопривредном га-здинству чини исплативу инвестицију“. Развијање и имплементација концепта ИПВ, омо-гућава продуктивнију и одрживу воћарску производњу која је конкурентнија на отворе-ним тржиштима и сигуран је ослонац националног дохотка. Интегрални и биолошки ко-нцепт производње воћа је једини и најважнији пут припреме нашег воћарства за интегра-цију у ЕУ. Леп пример маркетинг јабуке где се дужи временски период примењује инте-грални концепт у производњи је Италија у Јужном Тиролу.

На основу изнетог, интегрална производња воћа (ИПВ) је по правилу економична произ-водња високог квалитета. Предности имају еколошки најсигурније методе које минимизи-рају непожељне ефекте и употребу агрохемикалија у циљу заштите животне средине и здравља човека. Да би се предвиђено остварило, технологија производње се прилагођава


Мастер рад

повећању стабилности на нивоу засада воћке и плодова. Тржишно орјентисано, воћарство може бити високо профитавилно, само уколико је технологија гајења усклађена са захте-вима тржишта.

Према Средојевић, (2011): “при одређивању квалитета, најпримеренији је интегрални при-ступ који квалитет повезује са вредношћу производа, при чему је вредност укупна оцена купца онога што је добио за новац који је дао за производ. Вредност производа је, дакле, однос између употребне вредности производа (способност задовољења специфичних по-треба произвођача) и свих трошкова који су повезани са његовом куповином и коришће-њем. Тако, вредност представља однос између квалитета и цене, при чему цена предста-вља различито вредновање објективне цене производа, која је номинално (апсолутно) увек иста, иако зависи од потрошача, различитих животних стандарда, разноврсних очекивања, расположивих средстава, начина живота, итд“.

4.2.2.1. Интегрални приступ у производњи јабуке

Према Мишићу, (2002): „стварањем и увођењем у производњу виталних, родних и високо-квалитетних сорти јабуке знатно се може повећати производња њихових плодова. У свету се све више и интензивније ради на оплемењивању јабуке него било које друге воћке. Као резултат спонтане и планске хибридизације настало је преко 10.000 сорти племените јабу-ке, а стално се стварају нове и боље сорте. Сорте јабуке отпорне према различитим патоге-нима знатно олакшавају примену концепта интегралне производње, све већа пажња у оп-лемењивању посвећује се стварању оваквих сорти, које се уз то одликују високим квалите-том плода“.

Принципи и одлике интегралног концепта пољопривредне производње, односно интегра-лне производње воћа, односе се на интегралну производњу јабуке у складу са захтевима производње ове воћне врсте. Интегрална заштита воћа и биља генерално, узима у обзир два фактора:

1) екошки приоритет и приоритет спречавања појаве резистентности и 2) класификацију пестицида у такозвану зелено - жуту и црвену листу.

У интегралној производњи воћа, дозвољена је употреба пестицида који припадају зеленој и жутој листи, обзиром на принципе интегралне производнје и заштите животне средине.

4.2.2.2. Оплемењиванје јабуке - основни циљеви

Савремени узгој племенитих сорти јабуке подразумева, да се производе плодови високе родности и квалитета, да буду ране и да дају редовне приносе. Посебно су цењене сорте хармоничног укуса, које имају повољан однос шећера, киселина и ароматичних супста-нци. Облик плода треба да омогући несметано машинско сортирање. Крупноћа плода ути-че на класу плода. Плод би требало да буде преко 65мм у пречнику, а покожица да је ује-


Мастер рад

дначене боје (једнобојно жута или једнобојно црвена). Сорте намењене за стону употребу треба да су погодне за руковање и транспорт, а сорте намењене преради потребно је да бу-ду чврсте и да им је структура меса постојана при сечењу. У погледу бујности и феноло -шких карактеристика, нове сорте јабуке треба да буду слабо до умерено бујне, средње по-зног до позног времена цветања и продуженог распона дозревања (од врло раних летњих, до врло позних зимских сорти).

Основни циљ оплемењивања јабуке је повећање приноса, побољшање квалитета, као и по-већање отпорности према абиотичким и биотичким факторима. Циљ коме се непрестано тежи јесте повећавање генетичког потенцијала новостворених сорти јабуке. Поред чиње-нице да данас постоји велики број сорти јабуке, још увек не постоји оптимална сорта, код које су изражене све позитивне карактеристике.

Новостворене сорте јабуке треба да буду прилагођене и еколошким условима и отпорне према мразу и суши као и проузроковачима болести: чађава краставост (Venturia inaequa-lis), пепелница (Podosphaera leucotricha), бактериозна племењача (Erwinia amylovora), рак рана (Nectria galligena), трулеж плодова (Monilinia fructigena) и тд. Нове сорте такође, тре-ба да буду отпорне и према штеточинама као што су: лисне ваши (Dysaphis plantaginea i Sappaphis devecta), крвава ваш (Eriosoma lanigerum), јабучна оса (Hoplocampa testudinea) и друге.

Средојевић, (2002) износи да би на нивоу предузећа или газдинства, морала да важи следе-ћа законитост: „дозвољено је максимизирати укупни економски резултат и добит предузе-ћа, али само под условом достизања еколошког оптимума“.

Један од важнијих циљева оплемењивања јабуке је стварање сорти прилагођених за орган-ску производњу. Оплемењивање се врши и у складу са захтевима механизације на посло-вима резидбе и бербе; стварање патуљастих, стубастих форми, као и других анатомских структура и боје цветова применљивих у пејзажној архитектури. Важни циљеви су и гаје-ње јабуке на окућницама.

Последњих деценија путем генетичког инжињеринга стварају се сорте које носе гене уда-љених врста, често бактерија или животиња. У зависности од потреба и могућности, одре-ђеним циљевима посвећује се већа или мања пажња. Оно што је суштински важно за ос-тварење поменутих циљева у оплемењивању јабуке је да се постигне висока родност, ре-нтабилна производња и добар квалитет плода.

4.2.2.3. Интегрална заштита јабуке

Молнар, (2004) наводи да: „интегрална биљна производња садржи све елементе конвенци-оналних система биљне производње, али хемијске мере заштите се препоручују кад су и-сцрпљене друге мере у борби против биљноих болести, штеточина и корова. Осим агроте-


Мастер рад

хничких мера у систему интегралног ратарења изузетно су значајне и биолошке мере бор-бе, извештајно-прогнозна служба, интегрална заштита биља и др“. Јабуку угрожава већи број проузроковача обољења и штеточина, што (економски посма-трано) угрожава производњу. Данас је незамислива производња јабуке без интензивног и адекватног спровођења мера заштите. Постоји више система заштите јабуке од проузроко-вача болести и штеточина: тотална, усмерена, алтернативна и интегрална. Сваки од наве-дених система има своје предности и недостатке.

А. Интегрална заштита јабуке од проузроковача болести

Ивановић, (1992) напомиње да: „претпоставке успешне заштите јабуке од проузроковача болести су обезбеђивање доброг општег стања биљака и њихове умерене бујности, добре проветрености и осунчаности, односно све оно што пружају правилно спроведене агроте-хничке мере. Механичке мере су такође веома битне, а оне се односе на уклањање извора заразе, односно одумрлих или оболелих биљних органа. Спровођење ових мера је нарочи-то важно у сузбијању проузроковача пепелнице и бактериозне племењаче, пошто долази до смањења инфекционог потенцијала. Овим мерама се уклањају бели младари, системи-чно заражени проузроковачем пепелнице“.

У случају инфекције проузроковачем бактериозне племењаче, механичке мере борбе су кључне за успешност заштите. Интензивном резидбом се одстрањују оболеле гране или се крче биљке уколико је дошло до њиховог потпуног пропадања (Арсенијевић, 1998).

Уз редовне агротехничке мере, не постоје друге конкретне мере, које би могле наћи при-мену у сузбијању проузроковача чађаве пегавости листа и краставости плода осим приме-не фунгицида.

Б. Интегрална заштита јабуке од штеточина

Богданов и сар, (2012) закључују да: “у интегрисаној контроли штеточина приоритет се даје најмање опасним решењима за здраље и животну средину. Произвођачи морају да уз-му у обзир све методе заштите биља, како би се искорениле штеточине, али посебну пре-дност треба дати оним методама које изазивају најмање поремећаје у пољопривредним екосистемима и подстичу природне механизме контроле штеточина“.

Интегрална заштита јабуке последњих година добија све више на значају. Предности су вишеструке. У првом реду овај систем подразумева коришћење природних непријатеља за сузбијање штеточина и коришћење селективних инсектицида. На тај начин се обезбеђује очување животне средине и производња здравствено безбедне хране.

Andow i Roset (1990) закључују да: “агротехничким мерама треба обезбедити добро опште стање биљака и умерену бујност како би се стекле основне претпоставке за успешну за-


Мастер рад

штиту јабуке од штеточина. Биолошке и нехемијске мере борбе против штеточина у окви-ру интегралне заштите јабуке имају посебан значај“.

„У сузбијању најзначајнијих штеточина јабуке примена зооцида у интензивним засадима најчешће је неизоставна и редовна мера. Примена инсектицида за сузбијање јабуковог смотавца заснива се на праћењу лета лептира феромонским клопкама. Моменат првог тре-тирања је након максималног улова лептира, у време масовног одлагања јаја, а друго тре-тирање треба извести 10-15 дана касније. Обично је довољно извести по два третирања за сузбијање сваке генерације ове штеточине. Приликом избора инсектицида треба се руко-водити могућим развојем резистентности и примењивати алтернативно једињења различи-тих механизама деловања која имају негативни утицај на природне непријатеље C. Pomo-nella“, објашњава Anonymous, (2008).

4.3. Сортимент јабуке

У Европи је гајење јабуке најпре почело у Старој Грчкој, још у четвртом веку пре наше ере. Затим се јабука проширла и на подручје Римске Империје, где стари римски писци око два века пре наше ере помолошки приказују 36 сорти јабуке (Адамич Ф, 1963). До XVII века је описано око 60 сорти јабуке, међутим Боготов (Русија) 200 година касније је описао 600 сорти јабуке.

У воћарству приликом избора сортимента, треба тежити да биолошке особине сорте у пот-пуности одговарају еколошким условима средине у којој се засад подиже и да плодови ис-те сорте задовољавају тражњу на тржишту. Може се рећи, да је избор сортимента веома важно и сложено питање, које се решава још пре подизања воћњака, обзиром на дужину периода експлоатације. Проблем који се јавља код правилног одабира сортимента у воћар-ству јесте велики број различитих сорти јабуке по привредно - биолошким особинама пло-да.

У погледу сортимента, јабуке се разликују по квалитету и изгледу плода, његовој величи-ни као и по дужини сазревања, отпорности на чиниоце средине, природном облику круне и слично.

4.3.1. Старе отпорне сорте јабуке

Старе, аутохтоне сорте су донори гена који су одговорни за специфичне особине: отпо-рност према проузроковачима болести и штеточина, обојеност, арому, отпорност према абиотским факторима средине, складишне особине – трајашност. Један од разлога њихове отпорности у агрономском смислу је технологија гајења у тзв. затрављеним воћњацима на великим растојањима садње на мањим површинама и у вишесортним засадима (http://www.zdravasrbija.com).


Мастер рад

Есенцијални услов гајења јабуке је у органском поступку, да буде мање отпорна на абио-тске и биотске факторе. Нису све старе сорте подједнако отпорне. Међу старим сотрама такође има оних које су слабије отпорне на проузроковаче болести. Разлика у односу на савремене сорте је што оскудни услови гајења утичу на слабији развој патогена и њихов потенцијал.

Како са економског, тако и са еколошког аспекта, значајно је гајење отпорних сорти. Ста-ре сорте утичу на стабилност агроекосистема и очувању биолошке разноврсности. Рапро-страњене су као појединачна стабла или у мањим засадима, али на великом броју локали-тета. Код нас у Србији, највише на подручју Централне и Западне Србије. Плодови ауто-хтоних сорти поред употребе у свежем стању, користе се и као сировина за прераду у со-кове, мармеладе, џемове, ракију, воћно вино и сирће, за сушење. Значајне су сорте: буди-мка, крстовача, шуматовка, кожара, колачара, приједорска зеленика, ђулица, шарунка, зе-леника и тд. Етимолошка основа имена јабуке, везује се за сортну особину плода, а има и примера где се везују за имена места где се узгајају. Обзиром на услове гајења и висина приноса, величина плода, уједначеност боје варира, што је и узрок промене сортимента и увођења нових сорти у производњу.

4.3.1.1. Карактеристике појединих старих сорти јабука

Будимка је стара одомаћена сорта јабуке. Претпоставља се да је донета са Истока (http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vocarstvo/1584-Otporne-stare-sorte-jabuke.php). Распрострањена је у долини горњег тока Западне Мораве. Касно почиње да рађа, а онда има добар род. Плод је средње крупан, асиметричан (лоптасто - колачаст). Месо је белича-сто, чврсто, слатко до благо накисело. Берба је у првој половини октобра, а период чувања до маја месеца. Добро подноси транспорт и користи се већином за прераду.

Крстовача је распрострањена у Полимљу. Бујна је и дуговечна. Добро подноси зимске и позне мразеве. Има добар род. Плод је крупан, зарубљено купаст, и мало ребраст. Поко-жица је покривена руменилом. Месо је ароматично, беле боје, сочно, слатко до слатко – накисело. Берба је крајем септембра и почетком октобра и користи се углавном за прера-ду.

Шуматовка је аутохтона сорта. Распрострањена је у Србији, гаји се скоро на свим терени-ма и није захтевна по питању типа земљишта. Једна је од најстаријих сорти код нас, изузе-тно бујна и дуговечна. Отпорна је према проузроковачима болести, зимским и позним мразевима, суши и јаким ветровима. Средње рано цвета, рађа обилно и редовно. Плод је ситан до средње крупан и издужено - лоптаст. Због тврдоће плода погодни су за дужи пе-риод чувања. Основна боја покожице је зелено - жута, а са сунчане стране, прекривена је допунском црвеном бојом. Месо је благо ароматично, беле боје, сочно, чврсто, слатко – накисело, скромног квалитета. Берба је крајем октобра, а чува се до маја месеца. Користи се углавном у свежем стању и као сировина за прераду.


Мастер рад

Према Гвозденовићу (1998): „у наредном периоду неопходно је мењати сортимент јабуке у корист квалитетних и на међународном тржишту прихватљивих сорти, као и оних које су отпорне према болестима, због којих ће се искључити бројна прскања која оптерећују ову производњу. Самим тим ће се допринети очувању животне средине. При избору сор-тимента треба имати у виду следеће критеријуме: рано плодоношење, високу и редовну родност, добар квалитет плодова, привлачан изглед, отпорност према значајним болести-ма и штеточинама, добро чување и погодност за транспорт. Поред квалитетних сорти које се већ користе (елстар, ајдаред, златни делишес, јонаголд, мелроз, грени смит у мањој ме-ри глостер и муцу) уведу сорте које су актуелне у светској пракси (гала, бребурн,пинк ле-јди, фуџи, прима, флорина)“.

4.3.2. Нове сорте јабуке

Стварањем и увођењем у производњу виталних, родних и високо квалитетних сорти јабу-ке, знатно се може повећати обом производње и побољшати квалитет плодова.

Задравец и сар, (2009) истичу да: „ увођење нових сорти у сортимент неке земље зависи од више чинилаца. Најважнији од њих су: еколошка прилагођеност сорте (фенолошка сво-јства), технолошка савладљивост (располагање технологијом за успешно гајење сорте), тр-жиште за нову сорту (домаће или страно) и на крају и могућност легалног увођења сорте (ауторско право). Само ако нова сорта испољава све поменуте услове, може се са успехом уврстити у сортимент једне земље“.

Правилан избор сорте је и најзначајнији чинилац рентабилне производње. Економска до-бит је могућа уколико се постигне квалитет плода. Поред тога што плодови треба да имају визуелни, тако и окусом задовољавајући квалитет, морају имати и способност да се одрже дужи временски период. Визуелно, јабука не сме да има на покожици рђу и воштану пре-влаку, треба да је уједначене боје у основи (жуте, зелене, црвене) без допунског руменила, да је конусног или округлог облика и крупноће 65-75 мм у пречнику. У погледу јестиво-сти, непожељно је да има висок и низак садржај киселина. Комбинација садржаја кисели-на, шећера и ароматичних материја утиче на квалитет јестивости јабуке.

Кесеровић и сар, (2013) напомињу да: „познавање сортимента у свету, Европи и нашој зе-мљи, предуслов је за правилан избор сорти за подизање засада јабуке у интегралној произ-водњи. Иако је препорука да се у Интегралној производњи користе сорте које показују ве-ћу отпорност на важније проузроковаче болести и штеточина, ипак су сорте које су се ко-ристиле у конвенционалној производњи су се задржале као водеће и у Интегралној произ-водњи“. Јабука се по обиму производње у свету налази на врху лествице, а поред шљиве је најзначајније воће које се узгаја на подручју Србије. У погледу сортне заступљености ја-буке у Србији, преовладавају стабла стоних сорти (Џонаголд, Златни Делишес, Мелрозе и Ајдаред).


Мастер рад

Према Задравецу и сар, (2009): „глобализација производње и продаје придонела је ствара-њу „светског сортимента“ јабуке и истовременом губитку локалних сорти и њиховог зна-чаја на локалним тржиштима. Ако пратимо промене у европској производњи и продаји ја-бука у последњих десет гопдина, очигледне су следеће чињенице:

� Златни делишес је била и остаје најзначајнија сорта, � Џонаголд полако губи своје високо место, � Црвени делишес и Granny Smith задржавају своје површине, � Највећи скок у површинама и приносима направила је сорта Гала, � У значајном порасту су биле сорте Бребурн и Фуџи (Anonymous, 2008). � Сорте Гала, Бребурн и Фуџи су најзначајније новије сорте у савременој произво-

дњи“. 4.3.2.1. Карактеристике појединих нових сорти јабуке

Гала - је изузетно атрактивна сорта, распростра-њена од 1962. године. Створена је на Новом Зе-ланду укрштањем сорти: Kidd's Orande Red x Go-lden Delicious. Боја покожице је жута са нежним праменовима црвенила на сунчаној страни. Гала је врло ароматична јабука. Има бело, сочно и хр-скаво месо фине текстуре, слатког и посебно о-свежавајућег окуса. Плодови су мали до средње велики (150-180 гр), уједначене величине, окру-

гласто конусног облика глатке површине. Јесенска је сорта, плодови дозревају од краја а- вгуста до почетка септембра, а период чувања је око 7 месеци, до априла месеца.

Бребурн – сорта која је створена на Новом Зеланду и случајни је хибрид сорти: Lady Hami-lton i Cox Orange Renet 1952. године. Једна је од најважнијих комерцијалних сорти јабуке и без сумње је првокласна десертна јабука. То је прва модерна сорта јабуке која је окусом ближа старијим класичним сортама. Тренутно су најзначајнији клонови:

� Hillwell,

� Mariri Red i Rosabel.

Предност бребурна је што је двобојна сорта, има наранџасто - црвене пруге на жутој подло-зи, што је предност за комерцијални успех.


Мастер рад

Бребурн има осредње крупан плод (150-220 гр) затупасто коничног облика. Плод је арома-тичан, хрскав, сочан, месо је киселкасто - слатког окуса, одличног квалитета. Време бербе је крај септембра и почетак октобра месеца. Период чувања је до јула месеца.

Сорта бребурн је позната као сорта високе и стабилне родности, са доста повољних особи-на осим осетљивости на проблеме током периода чувања.

Златни делишес – је стара сорта јабуке, о-ткривена у САД, Вирџинија као случајни се-јанац и производи се од 1914. године. Плод има зелено-жуту боју покожице у време бер-бе, која чувањем прелази у златно-жуту боју. Окус је благ, не нападан, али сладак и врло пријатне и освежавајуће ароме. Плодови су средње велики до велики (150-250 гр), ује-дначени по облику, крупноћи, симетрични, конусног облика. Рејони као што је фрушко-горски, где постоје већ варијације дневних и

ноћних температура, јавља се издуженост плода. То је позитивна сортна одлика, јер су та-кви плодови цењенији како на домаћем, тако и страном тржишту. Ово је зимска јабука, плодови дозревају од средине од краја септембра месеца. Има дуг период чувња до 12 ме-сеци.

Грени Смит (Granny Smith) – једна од најпознатијих јабука и највајжнијих извозних про-извода Аустралије одакле и потче.

Грени Смит је откривена 60- их година XIX века као случајни сејанац. Најзаступљенији клонови су:

� Chellenger и

� Стандардни.

Боја покожице је боје траве - интензивно зелене боје са израженим белим лантицелама. Током са-зревања боја постаје светлија. Окус плода је наглашено киселкаст. Јабука има тврдо, сочно месо, беле боје и врло оштрог окуса. Плодови су крупни до врло крупни велике специфи-чне тежине (200-250 гр), округласто конусног облика. Време бербе је средином октобра до почетка новембра месеца, те је Грени Смит зимска јабука и чува се најкасније до јуна ме-сеца.


Мастер рад

Милић и Радојевић, (2003) износе да: „у данашњим условима развоја воћарске производње није једини циљ само произвести, него треба произвести онај производ који се под повољ-ним условима може пласирати на тржиште. Изнето недвосмислено указује да тржишно ор-јентисано воћарство може бити вискоко профитабилно, само уколико је технологија гаје-ња воћа усклађeна са захтевима тржишта. Значи за успешну воћарску производњу (наме-њену како за тржиште тако и за потеребе домаћинства) треба подизати засаде са високо квалитетним и продуктивним сортама оних воћних врста, које на основу датих агроеколо-шких услова средине могу дати оптималне производно - економске резултате“.

4.4. Приноси

У току периода експлоатације засади, односно стабла јабуке дају не равномерне приносе. Принос јабуке зависи од деловања следећих фактора: сорте и њеног генетског потенција-ла, подлоге на коју је биљка окалемљена према типу земљишта, размак приликом садње и облик круне, земљишни и климатски услови гајења, агротехничке и помотехничке мере, старост засада и сл. Чиниоци који регулишу родност, уколико се налазе у хармоничном односу, поспешују да приноси из године у годину расту, док не достигну свој максимум. Период када се принос повећава је период растуће родности. Затим следи перид пуне ро-дности који је и најдужи. Почиње у петој години живота засада. Током периода експлоата-ције, приноси годинама достижу максималне вредности, потом следи период када приноси почињу да се смањују и нагло опадају. То се дешава пред крај животног века засада и пре-дставља период опадајуће родности. Период опадајуће родности или смањења пориноса наступа пет година пред крај животног века воћака.

4.4.1. Приноси по сортама

На основу кретања приноса по посматраним годинама и сортама, евидентно је да приноси са годинама посматрања расту. Највећи принос има сорта Бребурн са око 54 кг/ха, а најни-жи принос има Грени Смит са мало више од 41 кг/ха. У односу па почетну (2008) годину посматрања, приноси све четири сорте испољавају значајан раст, посебно сорта Бребурн (табела 10).


Мастер рад

Табела 10: Принос појединих сорти јабуке у периоду 2008-2013. године

Година

СОРТЕ Гала

(кг/ха) Бребурн (кг/ха)

Грени Смит (кг/ха)

Златни Делишес (кг/ха)

2008 12,521 17,176 садња садња 2009 44,403 41,992 18,881 16,918 2010 37,200 46,493 47,418 51,417 2011 69,625 73,392 32,428 37,049 2012 52,244 52,914 38,831 62,094 2013 83,480 92,461 70,025 73,122

Просек 2008-2013

49,912 54,071 41,517 48,12

Грени Смит је постигла у просеку најлошије резултате, док је у првој посматраној години имала највећи принос у односу на остале сорте. Гала и Златни Делишес, су златна средина у погледу приноса. Варирања у погледу смањења приноса су изражена у 2012. години за све четири сорте јабуке.

4.5. Економски ефекти појединих сорти јабуке

Проучавањем литературе и у досадашнњем излагању о значају јабуке као воћне врсте, мо-жемо слободно рећи да је реч о производу од стратешког значаја за развој воћарства наше земље. У зависности од производних резултата, зависиће и наше учешће како на домаћем, тако и међународном тршишту. Потенцијал за производњу воћа у Србији постоји. Пово-љни земљишни и климатски услови, усклађени са правилним одабиром сортимента, те-хнологије производње и финансијских средстава чине заокружену целину. Инвестиције у воћарску производњу, као и друге гране пољопривреде одликују се специфичностима које карактеришу пољопривреду као такву. Улагања су огромна на самом почетку, а користи од производње се очекују тек после неколико година.

Према наводима Милића, (2008): „процес инвестирања обухвата финансијска улагања у садашњости у циљу постизања економске користи или ефеката у будућности. Реализација пољопривредних инвестиција често представља скуп и дуготрајан процес, а повећање користи се, по правилу, испољавају у току низа година, негде чак 50 и више година, у за-висности од врсте и величине инвестиције. Због тога је оцену економске оправданости ин-вестиција потребно извршити пре доношења одлуке о инвестиционим улагањима“.


Мастер рад

За производњу и реализацију јабуке на тршиште, потребна су велика новчана улагања. Пре свега инвестиције за подизање засада јабуке, а потом озбиљним произвођачима је неопходан и адекватан објекат за чување јабуке (УЛО хладњаче). Данас савремени засади поседују и противграду заштиту која такође изискује велика новчана улагања, а све у фу-нкцији како би продукти производње били што већи количински и квалитативно. На тр-жишту роба и услуга опстају најбољи, који квалитетом задовољавају потребе и захтеве по-трошача. Инвестирати у пољопривреду, односно воћарску производњу, у нашем случају производњу јабуке, је пре свега добро осмишљен и испланиран вид пословне активности, а ефекти исте су могући неколико десетина година.

Гогић, (2005) дефинише појам инвестирање, односно инвестиција да потиче од латинске речи „investito„ којим се у економској теорији и пракси означава улагање новчаних сре-дстава у одређена производна добра. У економској литератури појам инвестирања одно-сно инвестиција се различито дефинише, што зависи од приступа у разматрању проблема инвестиција. Углавном већина аутора се слаже да је инвестирање одрицање од потрошње у садашњости да би се добиле користи у будућности. На основу претходног се може рећи да инвестиције представњају улагање финансисјких средстава у производна и друга добра са циљем остваривања одређених користи у будућим временским периодима.

Када говоримо о производњи јабуке, свакако се намеће и значај трошкова који настају у производњи и који имају осцилације како по годинама и по врстама трошкова.

4.5.1. Трошкови производње

У теорији су аутори издвојили основну поделу трошкова на фиксне и варијабилне, који се разматрају у оквиру класификације трошкова. Трошкови се мењају у зависности од крета-ња производње, односно променом обима производње. Фиксни и релативно фиксни тро-шкови су стални и не постоје значајне осцилације у висини истих са променом обима про-изводње (нпр: амортизација, трошкови управе, одржавање, осигурње). Варијабилни или променљиви трошкови су трошкови чији се укупан износ мења са променом обима произ-водње, односно степеном коришћења капацитета средстава за производњу (нпр. трошак основног материјала, односно трошак семена, затим ђубрива, средстава за заштиту, пого-нског горива, сировина за прераду и томе слично, као и утрошка рада).

Милић и Средојевић, (2004) дефинишу појам трошкова као: „вредност средстава за произ-водњу у сврху призводње нових производа, односно остварења нових радних учинака у одређеном временском периоду. Утврђивање трошкова представља основу економике производње, односно основу за утврђивање економске ефикасности обављања производне делатности. Они се утврђују при различитим сврхама у пракси, а пре свега за утврђивање економских резултата пословања, за одређивање горње набавне цене средстава за произ-водњу и доње границе продајних цена готових производа, за контролу ефикасности посло-вања“.


Мастер рад

За анализу су значајни варијабилни трошкови и њихов износ по јединици површине за одређене сорте у интегралној производњи јабуке.

4.5.1.1. Укупни трошкови производње појединих сорти јабуке

Трошкови производње у ширем смислу, представљају вредност средстава за производњу (рад и материјал) утрошених у сврху производње нових производа, осносно остварења но-вих радних учинака у одређеном временском периоду. Из овог појмовног одређења, ви-дљиво је, да се нагласак ставља на врсте трошкова. Према томе, висина укупних трошкова је у зависности од улагања која се врше у одређену производњу, као и од висине општих трошкова, па због тога одражавају и њихово кретање.

У условима тржишне конкуренције, тежња и циљ сваког произвођача јесте, да понуди не само што већу количину квалитетних производа, него и да трошкови производње буду ни-жи.

Анализом су обухваћене четири сорте јабуке: Гала, Бребурн, Грени Смит и Златни Дели-шес. Период посматрања 2008-2013. године је пет (Грени Смит и Златни Делишес) или шест (Гала и Бребурн) година у зависности од периода садње (видети табелу 8 у прилогу рада). Уколико се узме у обзир просек трошкова за све четири сорте, Златни Делишес има највише укупне трошкове производње (хистограм 3).

Хистограм 3: Укупни трошкови производње (у дин/ха) четири сорте јабуке у пероду 2008-2013. године

Посматрано по сортама и годинама, трошкови производње испољавају раст у свакој наре-дној години код све четити сорте јабуке.

Обзиром на различиту површину засада јабуке по сортама, извршен је обрачун укупних трошкова по једном хектару за посматрани период. На основу обрачуна просечних тро-шкова по сортама у периоду посматрања 2008-2013. године, најнижи трошкови произво-


Мастер рад

дње по хектару су код сорте Гала, око 1.010 дин/ха, а највиши код сорте Златни Делишес са око 1.107 дин/ха (табела 11).

Табела 11: Просечни трошкови производње (у дин/ха) у периоду 2008-2013. године по сортама

Период 2008-2013

СОРТЕ

Гала Бребурн Грени Смит Златни Делишес

Трошкови производње – годишњи просек

1.009,787 1.049,930 1.081,598 1.107,350

Трошкови производње јабуке обухватају: матреријалне трошкове (минерално ђубриво, средства за заштиту и остали материјал), трошкове машинског парка, бруто зараде (ста-лни, сезонски радници и радници обезбеђења), трошкове амортизације и опшште трошко-ве. Обзиром на сортне разлике и површину под засадом, извршен је обрачун трошкова по месту трошка за сваку сорту у укупном износу, по јединици површине и просечо за посма-трани период.

Према Марку Ј. и сар., (1998): “калкулација треба да буде потпуна. Тачно састављена ка-лкулација претпоставља да у њој буду садржани сви трошкови који се односе на произво-дњу, односно производе за које се она саставља. Неподударност календарске године и вре-мена трајања технолошког процеса производње, посебно у пољопривреди, налаже да се евиденција о трошковима производње организује тако да се калкулацијом обухвате сви они трошкови (утрошци) који се односе на производњу за коју се саставља калкулација без обзира на време (моменат) њиховог настајања“.

� Трошкови производње Гала

Просек укупних тршкова производње у посматраном периоду је: 13.127.235 динара, а по хектару је: 1.009.787 динара. Највеће учешће у укупним трошковима имају: трошкови бру-то зарада скоро 39% и матреријални трошкови око 23%. Трошкови машинског парка и амортизације су приближно једнаки и износе око 15% . Обзиром да је анализом обухваћен период од шест година, у прве три године (2008-2010), трошкови производње су нижи у односу на следеће три године (2011-2013), што се види у табели 12.


Мастер рад

Табела 12: Трошкови производње сорте Гала у периоду 2008-2013. године

ЕЛЕМЕНТИ ТРОШКОВА

Просек

2008-2010.

Просек

2011-2013.

Просек

2008-2013.

УЧЕШЋЕ

(%)

A. Површина (ха) 13 13 13 /

Б. Принос (кг/ха) 31.375 68.450 49.913 /

1. Mатеријални трошкови (дин) 1.739.280 4.333.130 3.036.205 23,13

♦ Mинерално ђубриво (дин) 310.461 1.099.899 705.179 5,37

♦ Средства за заштиту (дин) 1.311.599 3.200.507 2.256.054 17,18

♦ Oстали материјал (дин) 117.220 32.725 74.972 0,58

2. Mашински парк (дин) 1.016.004 2.828.862 1.922.433 14,65

3. Бруто зараде (дин) 3.658.324 6.543.029 5.100.676 38,85

♦ Стални радници 1.725.306 2.994.810 2.360.058 17,98

♦ Сезонски радници 1.425.056 3.171.943 2.298.499 17,51

♦ Обезбеђење 507.962 376.276 442.119 3,36

4. Aмортизација (дин) 1.740.642 2.181.578 1.961.110 14,94

5. Oпшти трошкови (дин) 709.308 1.504.311 1.106.809 8,43

6. Укупни трошкови (дин) (1-5) 8.863.558 17.390.913 13.127.235 100,00

7. Tрошкови по ха (д/ха) (6/A) 681.812 1.337.763 1.009.787 /

8. Цена коштања (дин./кг) (7/Б) 21,73 19,54 20,23 /

� Трошкови производње Бребурн

Бребурн је у последњих неколико година постао врло атрактивна сорта. Обзиром на то да остварује високе приносе по јединици површине, такође има и високе трошкове. У односу на производњу Гале, трошкови су виши. Укупни трошкови за период посматрања 2008-2013. године је: 17.848,829 динара, што је по јединици површине (ха): 1.049,930 динара. Као и код сорте Гала, у структури трошкова по висини доминирају трошкови: бруто зара-да преко 40%, материјални трошкови око 22%, машински парк мало више од 15% и амо-ртизација 14,5 % (табела 13).


Мастер рад

Табела 13: Трошкови производње сорте Бребурн у периоду 2008-2013. године


Просек

2008-2010.

Просек

2011-2013.

Просек

2008-2013.

УЧЕШЋЕ

(%)


Б. Принос (кг/ха) 35,220 72,922 54,071 /

1. Mатеријални трошкови (дин) 2.274,442 5.455,413 3.864,928 21,65

♦ Mинерално ђубриво (дин) 405,987 1.419,292 912,639 5,11

♦ Средства за заштиту (дин) 1.715,168 3.995,020 2.855,094 16,00

♦ Oстали материјал (дин) 153,287 30,814 92,051 0,52

2. Mашински парк (дин) 1.328,621 4.102,592 2.715,606 15,21

3. Бруто зараде (дин) 4.783,963 9.580,581 7.182,271 40,24

♦ Стални радници 2.256,170 4.351,227 3.303,698 18,51

♦ Сезонски радници 1.863,535 4.706,682 3.285,108 18,41

♦ Обезбеђење 664,258 522,672 593,465 3,32

4. Aмортизација (дин) 2.276,225 2.898,493 2.587,359 14,50

5. Oпшти трошкови (дин) 927,557 2.069,769 1.498,663 8,40

6. Укупни трошкови (дин) (1-5) 11.590,808 24.106,850 17.848,829 100,00

7. Tрошкови по ха (д/ха) (6/A) 681,812 1.418,050 1.049,930 /


Уколико би се упоредили трошкови сорте Гала и Бребурн обзиром на исти период анализе (2008-2013. године), може се констатовати да су трошкови по једном хектару у прве три године посматрања исти код обе сорте (видети табелу 9 у прилогу рада). Гала у 2012. го-дини има (1280,731 дин/ха) веће трошкове у односу на Бребурн (1248.131 дин/ха), али Бре-бурн, у односу на сорту Гала има у просеку веће тошкове (хистограм 4).


Мастер рад

Хистохрам 4: Трошкови производње сорте Гала и Бребурн (дин/ха) у периоду 2008-2013. године

На основу анализираних података (што се и из хистограма види), можемо констатовати да су највиши трошови производње обе сорте били највиши у 2013. години. Генерално по-сматрано у анализираном периоду, Бребурн по трошковима производње предњачи у одно-су на Галу.

***

Анализирани период сорте Грени Смит и Златни Делишес је краћи у односу на период по-сматрања сорти Гала и Бребурн и износи пет година (2009-2013), што је и приказано у та-белама.

� Трошкови производње Грени Смит

Грени Смит је такође врло атрактивна сорта како на међународном тржишту, тако и код нас. Остварује најниже приносе по јединици површине, а по трошковима производње је испред Гале и Бребурна, како по просечним, укупним (27.039,938 динара) тако и са тро-шковима по јединици површине (1.081,6 дин/ха). У структури трошкова, преднњаче као и код Гале и Бребурна трошкови бруто зарада приближно 38%, материјални трошкови су 20,86%, трошкови машинског парка су преко 15%, а трошкови амортизацинје су нижи 13,45% у односу на трошкове амортиизације Гале и Бребурна (табела 14).


Мастер рад

Табела 14: Трошкови производње сорте Грени Смит у периоду 2009-2013. године


Просек

2009-2010.

Просек

2011-2013.

Просек

2009-2013.

УЧЕШЋЕ

(%)


Б. Принос (кг/ха) 33,150 47,095 40,122 /


♦ Mинерално ђубриво (дин) 639,310 1.958,256 1.298,783 4,80




3. Бруто зараде (дин) 8.501,018 11.877,885 10.189,452 37,68

♦ Стални радници 3.770,620 6.142,130 4.956,375 18,33


♦ Обезбеђење 1.069,599 768,635 919,117 3,40


5. Oпшти трошкови (дин) 1.642,681 2.941,245 2.291,963 8,48




*напомена: садња је у 2008 години, а период посматрања од 2009. године

� Трошкови производње Златни делишес

Златни Делишес је златна средина у погледу остварених приноса, док је по висини трош-кова на првом месту. Просечни укупни трошкови су: 35.988,885 динара, а трошкови по је-диници површине (ха) износе: 1.107,35 динара. У структури трошкова, преднњаче (као и код осталих анализом убухваћених сорти), трошкови бруто зарада са око 41 %, материјал-


Мастер рад

ни трошкови преко 21 %, трошкови машинског парка су преко 15%, а трошкови амортиза-ције су нешто виши у односу на Грени Смит 13,76% (табела 15).

Табела 15: Трошкови производње сорте Златни Делишес у периоду 2009-2013. године


Просек

2009-2010.

Просек

2011-2013.

Просек

2009-2013.

УЧЕШЋЕ

(%)

A. Површина (ха) 32,5 32,5 32,5 /

Б. Принос (кг/ха) 34,168 57,422 45,795 /


♦ Mинерално ђубриво (дин) 831,102 2.650,889 1.740,995 5,07




3. Бруто зараде (дин) 11.051,324 16.987,613 14.019,469 40,80

♦ Стални радници 4.901,806 8.022,760 6.462,283 18.81


♦ Обезбеђење 1.390,479 999,225 1.194,852 3,48


5. Oпшти трошкови (дин) 2.135,485 3.519,222 2.827,354 8,23




*напомена: садња је 2008 години, а период посматрања од 2009. године

Сорте Грени Смит и Златни Делишес имају исти период анализе (2009-2013. године) обзи-ром да је у 2008. години извршена садња код обе сорте. Поређењем трошква, може се ко-нстатовати да су трошкови по једном хектару у првој и другој години посматрања за обе сорте исти (627.406 дин/ха и 986.905 дин/ха) затим су испољена варирања (видети табелу


Мастер рад

10 у прилогу рада), посебно у 2011. и 2012. години. У 2013. години су највиши код обе со-рте (хистограм 5).

Хистограм 5: Трошкови производње сорте Грени Смит и Златни Делишес (дин/ха) у периоду 2009-2013. године

Укупан износ трошкова по хектару су у просеку виши код Златног Делишеса у односу на Грени Смит.

4.6. Вредност производње

Успех привредне делатности пољопривредног газдинства зависи, с једне стране, од вре-дности производње коју газдинство остварује, и са друге стране, од трошкова који настају у вези са производњом и њеном продајом, тј. реализацијом. Када је вредност производње већа од износа учињених трошкова, тада је остварен позитиван финансијски резултат (до-бит). Обрнуто, када су трошкови изнад вредности производње, пословањем се остварује негативан финансијски резултат (губитак).

Новковић и Шомођи, (2001) објашњавају да: „када се укупне произведене количине поје-диних производа помноже са ценом тих производа добија се вредност производње, која се изражава у новчаним јединицама. Сабирањем вредности производње појединих производа на нивоу пољопривредног газдинства, добија се укупна вредност производње тог газдинс-тва“.

Вредност производње по посматраним годинама и сортама расте и у последњој години код сваке сорте достиже максималну вредност која је знатно већа у односу на прву годину посматрања. Добијени резултати су слика реализованих приноса и трошкова производње по годинама. Највишу просечну производњу по јединици површине (ха) има Златни Дели-шес, а најмању Гала (табела 16).


Мастер рад

Табела 16: Кретање вредности производње по годинама (2008-2013) и сортама

Година СОРТЕ

Гала (дин)

Бребурн (дин)

Грени Смит (дин)

Златни Делишес (дин)

2008 5.604,274 7.328,999 садња садња 2009 8.156,387 10.665,128 15.685,391 20,393,380 2010 12.829,908 16.779,789 24.669,215 32,067,497 2011 12.762,263 17.417,389 22.723,921 27,742,291 2012 16.646,506 21.220,101 27.395,271 41,531,572 2013 22.757,483 33.684,467 44.728,469 58,199,628

Просек 2008-2013.

13.126,137 17.849,312 27.040,453 35.986,873

На основу прорачуна, можемо рећи да је вредност производње приближна износу трошко-ва производње, а то даље имплицира и какав је финансијски резултат. Свакако треба напо-менути да производња по годинама расте за све четири сорте јабуке достижући највише вредности у последњој посматраној години.

Уколико се посматра вредност производње по јединици површине за сваку сорту понао - соб, добијени резултати су приближни за сорте Гала и Бребурн у односу на сорте Грени Смит и Златни Делишес (видети табелу 11 у прилогу рада). Далеко веће производне резул-тате у односу на остале три сорте, постиже сорта Златни Делишес (хистограм 6).

Хистограм 6: Вредност производње (000 дин/ха) за период 2008-2013. године по сортама


Мастер рад

Вредност производње представља тржишну вредност остварених производа и услуга у предузећу или на газдинству у једној пословној години. Производња је економски опра-вдана уколико су укупни трошкови нижи од укупних користи који се остварују у једној производњи. Вредност производње управо је производ оствареног приноса и продајне це-не.

4.7. Цене

Цена коштања по јединици производа одражава однос укупних трошкова производње и количине производа. Постоје разне поделе цена (откупне цене, цене на мало, велепродајне цене и др.), а тржишне прилике диктирају кретање цена.

Влаховић, (2011) наводи да: „цена представља новчани израз вредности неке робе која је предмет размене. Њена висина има директног утицаја на финансијски резултат сваког привредног субјекта. Она је креатор дохотка (профита) привредног субјекта. Политика це-на заузима важно место у одређивању економског положаја произвођача. Цена означава новчани израз вредности робе и услуга на тржишту“.

Цена коштаља је по сортама различита. Уколико се упореде трошкови сорте Гала и Бребу-рн, обзиром на исти период посматрања (2008-2013. године) цена по годинама варира. Просечна цена коштања јабуке Гала је виша у односу на Бребурн за 2.41 динара по кило-граму (хистограм 7).

Хистограм 7: Цена коштања (дин/кг) сорте Гала и Бребурн у периоду 2008-2013. године


Мастер рад

Анализом сорти Грени Смит и Златни делишес, обзиром на исти период посматрања (2009-2013. године) цена по годинама и сортама варира. Само у првој години посматрања Златни Делишес је имао већу цену коштања. У осталим годинама, Грени Смит предњачи. Просечна цена коштања јабуке Грени Смит је 27.17 и виша је у односу на Златни делишес у просеку за 2.29 динара по килограму (хистограм 8).

Хистограм 8: Цена коштања (дин/кг) сорте Грени Смит и Златни Делишес у периоду 2009-2013. године

Евидентна су варирања по сортама и годинама за све четири сорте јабуке. Просечно, нај-мању цену коштања има сорта Бребурн, а највишу Гренио Смит (погледати табелу 12 у прилогу рада).

4.8. Финансијски резултат

Мотив за предузимање инвестиционих улагања јавља се као резултат жеље да се повећа обим производње, да се смање трошкови пословања, да се процес рада обавља рациона-лније, да се повећа извоз, односно супституише увоз и сл., а крајњи циљ свега јесте, да се повећа пословни резултат привредног субјекта односно да се постигне што већа разлика између остварених прихода и учињених трошкова (Васиљевић Зорица, 1998).

Финансијски резултат као економска категорија, представља разлику између прихода и ра-схода који су настали у производњи, а може се јавити у облику добити или губитака неког привредног субјекта.

Финансијски резултат је позитиван за сорте Бребурн и Грени Смит (табела 13 у прилогу рада), док је за Галу и Златни Делишес негативан (табела 17).


Мастер рад

Табела 17: Финансијски резултат у посматраном периоду 2008-2013. године по сотрама


Гала Бребурн Грени Смит

Златни Делишес

Просек 2008-2013.

-1,100 0,483 0,518 -2,012

Остварени финансијски резултат зависи, како од цене коштања производа, тако и од дру-штвено признате вредности производње на тржишту. Уколико је већа разлика између вре-дности производње и трошкова, остварује у толикој мери већи финансијски успех у посло-вању.

4.9. Економичност производње

Економичност производње као релативни показатељ успеха, показује колика се вредност производње остварује на један динар трошкова (рада, средстава за рад и предмета рада) који су настали одређеној производњи. Израчунава се стављањем у однос вредност произ-водње која је остварена и укупних трошкова који су настали у производњи. Односно пре-дставља утврђивање односа између прихода и расхода који су остварени у датој произво-дњи. Изражава се у виду процента или коефицијента. Уколико је коефицијент већи од 1, производња је економична. Граница економичности је када је коефицијент једнак 1 и не економична уколико је коефицијент мањи од 1.

Производња (Објективно утврђена цена коштања производње =

Стандардни трошкови производње) Економичност = _____________________________________________________

Укупан трошак (Стварни утрошак фактора производње х Цене)

На основу изнетог, можемо констатовати да је у посматраном периоду економичност за две сорте на самој граници (Бребурн и Грени Смит), а за Галу и Златни делишес је испод границе економичности (табела 18).


Мастер рад

Табела 18: Економичност производње по годинама (2008-2013) и сортама



2008 0,9999 0,9999 садња садња 2009 1,0000 0,9999 1,0000 1,0001 2010 1,0000 1,0001 0,9999 0,9998 2011 1,0000 1,0003 1,0001 0,9999 2012 0,9998 1,0001 0,9999 0,9999 2013 0,9998 0,9998 1,0001 1,0000

Просек 2008-2013.

0,9999 1,0000 1,0000 0,9999

Обзиром на добијене резултате, можемо констатовати да је исплативија проиводња сорте Бребурн и Грени Смит у односу на Галу и Златни Делишес.

***


Мастер рад

V ЗАКЉУЧАК

Једна од интензивних грана пољопривреде јесте воћарство. У оквиру поменуте гране могу се остварити високи приходи, односно висока профитабилност. Интензивирање произво-дње, савремени узгој јабуке уз примену нових технологија, избор сортимента, а у циљу постизања што бољих производних ефеката, императив је за сваког озбиљног произвођача (микро ниво), а самим тим и воћарства на макро нивоу једне земље.

Пољопривреда Србије, као и светска пољопривреда је изложена константним променама. Република Србија извози бројне пољопривредне производе, а значајан део прихода оства-рује извозом производа воћарства, који су изузетно цењени на појединим иностраним тр-жиштима.

Поред економских, чиниоци који изазивају промене су: промена климе, квалитет произво-да, навика и потреба потрошача, пораст цена производа и други чиниоци. Промене истих погађају пољопривредне произвођаче тако што се одражавају на промену прихода, а са-мим тим и профита произвођача. Како би се изашло у сусрет све више захтевном тржишт-у, односно потрошачу, не ретко се мења структура, технологија или инвестиције у произ-водњи. Према наведеном, за сваког озбиљног произвођача, важно је да се прилагођава променама и прати трендове како би се изборио са конкурентима за своје место и опстао на тржишту.

Интензивирање воћарске производње, односно производње јабуке, доприноси повећању приноса. Када је реч о биљној производњи, поготово воћарству, интензивну производњу прате евидентни проблеми. Велика употреба хемијских и синтетичких производа делују вишеструко, како на производњу, тако и на потрошњу, односно квалиитет производа.

Концепт интегралне производње (ИП) се заснива на примени комбинације генетских, агр-ономских, биотехничких и хемијских метода у економско прихватљивом систему произ-водње и обезбеђује биолошки квалитетније плодове као и очување животне средине. Ин-тегрална производња затева и висок степен знања (образовање произвођача, примену са-времене технике, технологије и сл.).

Интегрални концепт у производњи је незаобилазан уколико се жели извозити српска јабу-ка на међународно тржиште. Међународни промет воћа у Европи и свету се везује за висо-ке критеријуме у погледу квалитета. Углавном су тражени плодови екстра и у мањој мери I класе плодова, као и висок стандард у паковању.

Неопходно је мењати сортимент јабуке у корист квалитетних и на међународном тржишту прихватљивих сорти, као и оних сорти које су отпорне према болестима, мразу и суши, због којих ће се искључити бројна прскања која оптерећују ову производњу.


Мастер рад

На тај начин ће се допринети очувању животне средине. Предност имају сорте које ће да задовоље следеће критеријуме: рано плодоношење, високу и редивну родност, добар ква-литет плодова, привлачан изглед, добро се чувају и погодне су за транспорт. У Европи нај-заступљеније су сорте: златног и црвеног делишеса, гала, ајдаред и џонаголд.

Jабука је најзначајнија континентална воћна врста. Светска производња јабуке у протеклој деценији бележи благи пораст. Према подацима ФАОСТАТ-а у 2012 години је забележена највећа производња, када је премашила 76 милиона тона. Највећа производња у свету по-сматрано по континентима је у Азији (63,40%), а највећи светски произвођач је Кина са скоро половином (47,63%) светске производње, затим следи Европа са 19,85% светске производње јабуке. Највећи произвођачи јабуке у свету су: Кина, Турска, Пољска, Индија, Италија, Иран, Француска, Чиле, Бразил, Руска Федерација. У Европи највећа производња јабуке је у Пољској што чини 12,36% европске и 3,25% светске производње јабуке. У Ев-ропи, највећи произвођачи су: Пољска, Италија, Француска, Немачка, Мађарска, Шпанија, Румунија, Холандија, Белгија, Грчка и чине 62,21% укупне европске и 12,36% укупне све-тске производње у посматраном периоду (2010-2012. године).

У Србији према подацима Републичког Завода зa Статистику (РЗС), највише забележена производња је у 2009 години (282 хиљаде тона). Србија је у исто време извози и увози ја-буку. Највећи извоз српске јабуке иде на тржиште Руске Федерације, која је један од најве-ћих увозника јабуке у свету.

Европа је највећи светски и извозник (46,77%) и увозник (60,33%) јабуке. Уколико се по-сматра промет јабуке у свету, највећи извоз и увоз јабуке у свету имају развијене земље. Највећи извозници јабуке у свету су: Кина, Италија, Чиле, Француска, Сад, Пољска. Најве-ћи светски увозник јабуке је Руска Федерација, затим следе Велика Британија, Холандија, Шпанија које заједно чине 37,7% светског увоза.

У раду је извршена анализа четири сорте јабуке (Гала, Бребурн, Грени Смит и Златни Де-лишес) у периоду од пет (или шест) година. На основу урађених анализа остварених при-хода и трошкова производње: материјал (ђубриво, заштитна средства и остали материјал), трошкови машинског парка, зараде радника (сталних, сезонских и радника обезбеђења), амортизација и општи трошкови, стање прихода, расхода и економских резултата произ-водње по сортама. На основу анализе остварених приноса и трошкова јабуке по годинама, израчуната је и цена коштања јабуке по килограму за сваку сорту појединачно. На основу урађених анализа резултати су следећи:

� Највећи принос има сорта Бребурн са око 54 кг/ха, а најнижи принос има Грени Смит са мало више од 41 кг/ха.

На основу обрачуна просечних трошкова по сортама у периоду посматрања 2008-2013. го-дине:


Мастер рад

� најнижи трошкови производње по хектару су код сорте Гала, око 1.010 дин/ха, а највиши код сорте Златни Делишес са око 1.107 дин/ха.

Уколико се посматра вредност производње по јединици површине (ха) за сваку сорту по-наособ, добијени резултати су:

� приближни за сорте Гала (1.009) и Бребурн (1.050) и за сорте Грени Смит (1.082) и Златни Делишес (1.107) хиљада динара.

По сортама, цена коштња се разликује, а по годинама посматрања, цена коштања опада. Највишу просечну цену коштања јабуке у посматраном периоду има:

� Грени Смит од око 27 динара по килограму, затим следи Златни Делишес (24,88 дин/кг), Гала (22,45 дин/кг), а најнижу цену има сорта Бребурн са 20,04 дин/кг.

Финансијски резултат је:

� позитиван за сорте Бребурн и Грени Смит, док је за Галу и Златни Делишес негати-ван.

У посматраном периоду економичност као релативни показатељ успеха је:

� за две сорте је на самој граници (Бребурн и Грени Смит), а за Галу и Златни Дели-шес је испод границе економичности.

Анализом приноса четири сорте јабуке, као и трошкова, вредност производње, цене, мо-жемо констатовати да варирања по јединици мере за сваку наведену категорију одлика је сортне диференцираности.

***


Мастер рад

VI ЛИТЕРАТУРА

1. Адамич, Ф, (1963): Југословенска помологија-јабука, Задружна књига, Београд. 2. Andow, D., A., Rosset, P., M., (1990): Integrated Pest Menagement. In: Agroecology (Eds.

Carroll, C. R., Vandermeer, J. H., Rosset, P., M.). University of California. 3. Anonymous, (2008): Pest menagement guidelines for commercial tree-fruit production. Co-

rnell University Cooperative Extension. 4. Aрсенијевић, (1988): Бактериозе биљака, Научна књига, Београд. 5. Богданов, Наталија, Давидивић, Миланка, Беук, Пирушић, Татјана, (2012): Питања и

одговори о Европској унији за пољопривренике, Привредна Комора Србије, стр. 38. 6. Васиљевић, Зорица, (1998): Економска ефективност инвестиција у пољопривреди, За-

дужбина Андрејевић, Београд. 7. Влаховић, Б., (2013): Tржиште агроиндустријских производа-општи део, Пољопривре-

дни факултет, Нови Сад, стр. 64.

8. Влаховић, Б., (2011): Tржиште и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа, Пољопривредни факултет, Нови Сад, стр. 326.

9. Влаховић, Б., (2010): Тржиште агроиндустријских производа, Нови Сад. 10. Гогић, П, (2005): Теорија трошкова са калкулацијама у производњи и преради пољопр-

ивредних производа, Пољопривредни факултет, Београд. 11. Гвозденовић, Д., (1998): Јабука, Пољопривредни факултет, Нови Сад. 12. Ивановић, М., (1992): Микозе код биљака, Пољопривредни факултет, Београд. 13. Јовановић, Д., Кораћ, М., Обрадовић, Ж., Мирановић, Ксенија, Огашановић, Д., (1994):

Стање, проблеми и смернице развоја југословенског воћарства, Будућност воћарства у Југославији, Ниш-Вучје.

14. Југословенска помологија, (1963): Јабука, Задружна књига, Београд, стр. 18. 15. Кесеровић, З., Магазин, Н., Ињац, М., Тотис, Ф., Милић, Бисерка, Дорић, М., Петро-

вић, Јованка, (2013): Интегрална производња јабуке, Пољопривредни факултет, Нови Сад.

16. Кесеровић, З., Магазин, Н., Ињац, М., Милић, Б., Дорић, М., (2011): Оцена квалитета плодова водећих и пратећих сорти јабуке, Воћарство, Научно воћарско друштво Срби-је, Чачак, стр. 87-93.

17. Кесеровић, З., Кораћ, Нада, Магазин, Н., Гргуровић, В., Гвозденовић, Д., Бијелић, Сан-дра, Врачевић, Бисерка, (2008): Производња воћа и грожђа на малим површинама, По-љопривредни факултет, Нови Сад, стр. 10.

18. Кесеровић, З., Гвозденовић, Д., Магазин, Н., Врачевић, Бисерка, (2007): Интегрална производња воћа, Економика пољопривреде, бр. 2, Београд, стр. 149-160.

19. Кесеровић, З., (2004): „Савремене тенденције у производњи јабуке и крушке“, Задру-жна библиотека, Зелена свеска 4, Задружни савез Војводине, Нови Сад, стр. 22-35.


Мастер рад

20. Максимовић, Бранка, (2008): Тржиште јабуке у Републици Србији, Магистарска теза, Нови Сад.

21. Марко, Ј., Јовановић, М., Тица, Н., (1998): Калкулације у пољопривреди, Нови Сад. 22. Милић, Д., Средојевић, Зорица, Маријановић, С., (2012): Economic Analysis of Integra-

ted and Organic Fruit Production, PTEP-Journal on Processing and Energy in Agriculture Vol. 16, No. 1, Национално друштво за процесну технику и енергетику у пољопривре-ди, Нови Сад, стр. 23-27.

23. Милић, Д., Галић, Д., Вукоје, В., (2011): „Могучност унапређења воћарске производње у Србији“, Journal of Processing and Energy in Agriculture 2011; 15(1), pp. 27-30.

24. Милић, Д., Калановић-Булатовић, Бранка, Трмчић, Снежана, (2009): Интегрална и орг-анска производња воћа и грожђа-поглавље из монографије: Менаџмент производње воћа и грожђа, Пољопривредни факултет, Нови Сад, стр. 241-252.

25. Милић, Д., (2008): Утврђивање исплативости инвестиционих улагања у подизање заса-да купине. Часопис Савремена пољопривреда Vоl. LVII, бр. 1-2, Нови Сад, стр. 77-85.

26. Милић, Д., Средојевић, Зорица, (2004): Организација и економика пословања, Пољо-привредни факултет, Нови Сад.

27. Милић, Д., Радојевић, В., (2003): Производно-економска и употребна вредност воћа и грожђа, Нови Сад.

28. Мишић, П., (2002): Специјално оплемењивање воћака, Нолит, Београд. 29. Мратинић, Евица, (2005): Сортимент воћака за органску производњу, Поглавље у мо-

нографији: „Органска пољопривредна производња“, Пољопривредни факултет, Бео-град -Земун.

30. Молнар, И., Лазић, Бранка, (1993): Заштита животне средине и пољопривреда, Савре-мена пољопривреда Vоl. XLI, бр. 6, Нови Сад, стр. 13-19.

31. Новковић, Н., Шомођи, Ш., (2001): Организацвија у пољопривреди, Пољопривредни факултет, Нови Сад, стр. 85-108.

32. Средојевић, Зорица, (2002): Економски проблеми еколошке пољопривреде, Моногра-фија, Пољопривредни факултет, Београд-Земун.

33. Средојевић, Ј. Зорица, (2011): Трошкови безбедности и квалитета хране, Пољопривре-дни факултет, Београд-Земун.

34. Задравец, П., Бебер, М., Доник, Бисерка, (2009): „Новије сорте јабуке у савременој про-изводњи“, Зборник радова II Саветовања „Иновације у воћарству“, Београд, стр. 39-46.

35. Шошкић, М., (2008): Савремено воћарство, Партенон, Београд.


Мастер рад

Коришћени web сајт-ови:

1. (www.agropress.rs), 2. (http://www.ishrana.org/jabuka.html), 3. (http://faostat.fao.org), 4. http://poljoprivreda.info/?oid=2&id=465 (Молнар И., (2004): Основни принципи инте-

гралне биљне производње, ЕКО-КОНФЕРЕНЦИЈА, Пољопривредни факултет, Нови Сад, објављено: Магазин Ратарство, приступљено: 08.07.2005.).

5. www.stateserb.sr.gov.rs, 6. http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vocarstvo/1584-Otporne-stare-sorte-jabuke.php,

Еликсир здравља Јабука Краљица воћа

Симбол бесмртности Воће знања


Мастер рад

VII ПРИЛОЗИ

Табела 1: Кретање производње јабуке у свету и Азији у периоду 2003-2012. године

Табела 2: Земље са највећом производњом јабуке у ЕУ (28) у периоду 2010-2012. године

Година Азија Свет 2003 31.4724 58.2419 2004 33.4343 62.6024 2005 35.2013 62.3911 2006 36.9738 64.2211 2007 38.9608 65.1973 2008 41.7434 69.0477 2009 43.19 71.0008 2010 44.1552 70.5815 2011 48.2469 76.1307 2012 49.0404 76.3787

Просек 2003-2012.

40.24 67.58

Редни Број Земља

Структура Свет=100 %

1. Пољска* 3,25 2. Италија* 2,87 3. Француска* 1,99 4. Немачка 1,24 5. Мађарска 0,69 6. Шпанија 0,62 7. Румунија 0,53 8. Холандија 0,46 9. Белгија 0,36 10. Грчка 0,35 ~ Укупно 12,36

Извор: Обрачун на основу FAO *напомена: разлика у израчунавању је наста-ла због различитог периода преузимања пода-така


Мастер рад

Табела 3: Сорте са највећом производњом јабуке у ЕУ у периоду 2010-2012. године

Табела 4: Земље са највећим увозом јабуке у свету у периоду 2002-2011*. године

Земља Просечна вредност ( 000 т)



% Мин. Макс. Руска

Федерација 867 362 1.204 12,44

Немачка 698 613 812 10,00 Велика Британија

487 448 531 6,99

Холандија 346 279 399 4,96 Шпанија 231 188 253 3,31 Белгија 204 146 249 2,93 Мексико 195 154 222 2,80 САД 171 122 207 2,45 Канада 164 133 198 2,35

Француска 159 116 210 2,28 Извор: Обрачун на основу FAO,2011 *напомена: разлика у израчунавању је настала због разли-читог периода преузимања података

Ред. бр.

СОРТА Просечна вредност (000 т)

Година

2010. 2011. 2012.

1. Златни делишес 2.444 2.413 2.628 2.290 2. Гала 1.080 989 1.137 1.114 3. Ајдаред 765 619 692 983 4. Црвени делишес 628 663 680 542 5. Џонаголд 557 544 652 475 6. Еластар 389 362 453 353 7. Грени Смит 352 342 413 302 8. Шампион 336 257 327 423 9. Бребурн 292 289 324 264 10. Џонагоред 247 180 194 367



Мастер рад

Табела 5: Биланс спољнотрговинске размене јабуке у периоду 2002-2011. године у свету

Табела 6: Кретање производње јабуке (у тонама) у Републици Србији и регионима у периоду 2003-2012. године

Године Република Србија

Централна Србија

Војодина

2003 246.138 163.419 82.719 2004 183.571 110.116 73.455 2005 198.030 109.038 88.992 2006 240.320 147.132 93.188 2007 245.228 161.637 83.591 2008 235.601 152.910 82.691 2009 281.868 177.325 104.543 2010 239.945 135.284 104.661 2011 265.676 157.644 108.032 2012 178.713 100.109 78.604

Укупно 2.315.090 1.414.614 900.476 Просек

2003-2012. 231.509 141.461 90.048

Структура Србија=100%

100,00 61,10 38,90

Извор: www.stateserb.sr.gov.rs



Мин. Макс.

Извоз 7.275 5.668 8.595 Увоз 6.971 5.392 8.251 Биланс 304 276 344 Извор: Обрачун на основу FAO,2011 *напомена: разлика у израчунавању је настала због различитог периода преузимања података


Мастер рад

Tабела 7: Кретање приноса (кг/стаблу) у Републици Србији и регионима у периоду 2003-2012. године

Године Република Србија

Централна Србија

Војодина

2003 16 16 17 2004 12 10 15 2005 13 11 19 2006 16 15 20 2007 16 16 18 2008 15 15 17 2009 18 17 19 2010 15 13 19 2011 17 15 20 2012 11 9 12 Укупно 149 137 176 Просек

2003-2012. 14.9 13.7 17.6

Извор: www.stateserb.sr.gov.rs

Табела 8: Укупни трошкови производње по сортама јабуке у пероду 2008-2013. године



2008 5.604,642 7.329,147 садња садња 2009 8.156,279 10.665,903 15.685,151 20.390,697 2010 12.829,759 16.777,377 24.672,614 32.074,398 2011 12.760,734 17.412,373 22.720,534 27.745,773 2012 16.649,501 21.218,233 27.398,773 41.534,995 2013 22.762,504 33.689,943 44.722,619 58.198,563

Просек 2008-2013.

13.127,237 17.848,829 27.039,938 35.988,885


Мастер рад

Табела 9: Трошкови производње сорте Гала и Бребурн (дин/ха) у пероду 2008-2013. године

Година 2008 2009 2010 2011 2012 2013 Просек Гала 431.126 627.406 986.905 981.595 1280.731 1750.962 1.009,787

Бребурн 431.126 627.406 986.905 1024.257 1248.131 1981.761 1.049,930

Табела 10: Трошкови производње сорте Грени Смит и Златни делишес (дин/ха) у пероду 2009-2013. године

Година 2009 2010 2011 2012 2013 Просек Грени смит 627.406 986.905 908.821 1095.951 1788.905 1.081,598 Златни делишес

627.406 986.905 853.716 1278.000 1790.725 1.107,350

Табела 11: Вредност производње (000 дин/ха) у посматраном периоду (2008-2013) по сортама

ГОДИНA СОРТЕ



2008 431,098 431,118 садња Садња 2009 627,414 627,360 627,416 627,489 2010 986,916 987,046 986,769 986,692 2011 981,713 1.024,552 908,957 853,609 2012 1.280,500 1.248,241 1.095,811 1.277,895 2013 1.750,576 1.981,439 1.789,139 1.790,758

Просек 2008-2013. 1.009,703 1.049,959 1.081,618 1.107,289


Мастер рад

Табела 12: Цена коштања (по кг) у периоду 2008-2013. године по сортама

Година

СОРТЕ



2008 34.43 25.10 садња садња 2009 14.13 14.94 33.23 37.09 2010 26.53 21.23 20.81 19.19 2011 14.10 13.96 28.03 23.04 2012 24.51 23.59 28.22 20.58 2013 20.97 21.43 25.55 24.49

Просек 2008-2013.

22.45 20.04 27.17 24.88

Табела 13: Финансијски резултат у посматраном периоду 2008-2013. године по сотрама




2008 -0,368 -0,148 садња садња 2009 0, 108 -0,775 0,249 2,683 2010 0.149 2,412 -3,399 -6,901 2011 1,529 5,016 3,387 -3,482

2012 -2,995 1,868 -3,502 -3,424 2013 -5,021 -5,476 5,856 1,065

Просек 2008-2013.

-1,100 0,483 0,518 -2,012


Мастер рад

Графикон 1: Структура вредности производње јабуке по континентима у периоду 2010-2012. године


Мастер рад

Списак табела у раду :

Табела:1 Производња јабуке у свету и по континентима у периоду 2010-2012. године. 14 Табела:2 Вредност производње јабуке (у мил. долара) у свету и континентима у пери-

оду 2010-2012. године............................................................................................... 14

Табела:3 Земље са највећом производњом јабуке у свету у периоду 2010-2012. Године 15 Табела:4 Земље са највећом производњом јабуке у ЕУ (28) у периоду 2010-2012. годи-

не................................................................................................................................. 16

Табела:5 Сорте са највећом производњом јабуке у ЕУ у периду 2010-2012. године........ 17 Табела:6 Извоз јабуке по регионима у периоду 2002-2011*. године.................................... 18 Табела:7 Увоз јабуке по регионима у периоду 2002-2011*. године..................................... 19 Табела:8 Производња јабуке (тона) у Републици Србији и регионима у периоду 2003-

2012.године................................................................................................................ 22

Табела:9 Принос по стаблу (кг/стаблу) у Републици Србији и регионима у периоду 2003-2012. године......................................................................................................

24

Табела:10 Принос појединих сорти јабуке у периоду 2008-2013. године............................. 38 Табела:11 Просечни трошкови производње (дин/ха) у периоду 2008-2013. године по со-

ртама......................................................................................................................... 41

Табела:12 Трошкови производње сорте Гала у периоду 2008-2013. године........................ 42 Табела:13 Трошкови производње сорте Бребурн у периоду 2008-2013. године................... 43 Табела:14 Трошкови производње сорте Грени Смит у периоду 2009-2013. године............ 45 Табела:15 Трошкови производње сорте Златни делишес у периоду 2009-2013. године..... 46 Табела:16 Кретање вредности производње по годинама (2008-2013) и сорта-

ма................................................................................................................................ 48

Табела:17 Финансијски резултат у посматраном периоду (2008-2013) по сорта-ма................................................................................................................................

51

Табела:18 Економичност производње по годинама (2008-2013) и сортама........................ 52

Списак графикона у раду:

Графикон:1 Кретање производње јабуке у свету и Азији 2003-2012. године........................... 13 Графикон:2 Кретање светског извоза и увоза јабуке у периоду 2002-2011.* годи-

не.................................................................................................................................. 20

Графикон:3 Кретање производње јабуке (у 000 тона) за период 2003-2012. годи-не..................................................................................................................................

21

Графикон:4 Кретање приноса (у кг/стаблу) за период 2003-2012. године............................... 23


Мастер рад

Списак хистограмау раду:

Хистограм:1 Производња златног делишеса у Европи за период 2010-2012. године............... 17 Хистограм:2 Кретање увоза јабуке (мил.тона) у свету за период 2002-2011*. годи-

не................................................................................................................................. 19

Хистограм:3 Укупни трошкови производње (дин/ха)четири сорте јабуке у периоду 2008-2013.године...............................................................................................................

40

Хистограм:4 Трошкови производње сорте Гала и Бребурн (дин/ха) у периоду 2008-2013. године........................................................................................................................

44

Хистограм:5 Трошкови производње сорте Грени Смит и Златни делишес (дин/ха) у перио-ду2009-2013.године...................................................................................................

47

Хистограм:6 Вредност производње (000 дин/ха) за период 2008-2013. године по сорта-ма..............................................................................................................................

48

Хистограм:7 Цена коштања (дин/кг) сорте Гала и Бребурн у периоду 2008-2013. годи-не.................................................................................................................................

49

Хистограм:8 Цена коштања (дин/кг) сорте Грени Смит и Златни делишес у периоду 2009-2013. године....................................................................................................

50

Списак слика у раду:

Слика:1 Структура увоза по земљама са највећим увозом јабуке у свету у периоду 2002-2011.*године......................................................................................................................

20


Мастер рад

Списак табела у прилогу рада:

Табела:1 Кретање производње јабуке у свету и Азији у периоду 2003-2012. године.............. 59 Табела:2 Земље са највећом производњом јабуке у ЕУ (28) у периоду 2010-2012. године...... 59 Табела:3 Сорте са највећом производњом јабуке у ЕУ у периоду 2010-2012. године............. 60 Табела:4 Земље са највећим увозом јабуке у свету у периоду 2002-2011.* године.................. 60 Табела:5 Биланс спољнотрговинске размене јабуке у периоду 2002-2011.* године у свету 61 Табела:6 Кретање производње јабуке (у тонама) у Републици Србији и регионима у пери-

оду 2003-2012 године .................................................................................................... 61

Табела:7 Кретање приноса (кг/стаблу) у Републици Србији и регионима у периоду 2003-2012 године......................................................................................................................

62

Табела:8 Укупни трошкови производње по сортама јабуке у периоду 2008-2013. године..... 62 Табела:9 Трошкови производње сорте Гала и Бребурн (дин/ха) у периоду 2008-2013. годи-

не..................................................................................................................................... 63

Табела:10 Трошкови производње сорте Грени Смит и Златни делишес (дин/ха) у периоду 2009-2013. године...........................................................................................................

63

Табела:11 Вредност производње (000 дин/ха) у посматраном периоду (2008-2013) по сор- тама.................................................................................................................................

63

Табела:12 Цена коштања (по кг) у периоду 2008-2013. године по сорта-ма......................................................................................................................................

64

Табела:13 Финансијски ретултат у посматраном периоду 2008-2013. године........................ 64

Списак графикона у прилогу рада:

Графикон:1 Структура вредности производње јабуке по континентима у периоду 2010-2012. године................................................................................................................

65

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ...

Documents