Речник буџетских појмова -...
TRANSCRIPT
Речник буџетских појмова
Речникбуџетскихпојмова
Издавач
Westminster Foundation for Democracy – представништво у Београду
Парламентарна буџетска канцеларија
Краља Милана 14, Београд, Србијател. +381 (11) 3200699
Директор програма за западни БалканЕмил Атанасовски
АуториАлександра Бранковић
Јелена ПлочићНенад Јевтовић
Милица Сеизовић
ЛекторДраган Антић
ДизајнФутура 2/2, Скопље, Македонија
ШтампаВизартис, Београд, Србија
Година2016.
Предговор
Уважени народни посланици,
У име Вестминстерске фондације за демократију представљамо вам Речник буџетских појмова, који је припремила Парламентарна буџетска канцеларија.
С циљем јачања капацитета Народне скупштине кроз унапређење ефикасног парламентарног надзора над трошењем јавних средстава, Народна скупштина је у септембру 2015. године закључила Меморандум о разумевању са Вестминстерском фондацијом за демократију (ВФД), којим је проширена међусобна сарадња на програм „Јачање капацитета Народне скупштине за унапређење ефикасног парламентарног надзора над трошењем буџетских средстава“, који ће трајати до 31. марта 2018. године. У оквиру Програма, у децембру 2015. је са радом почела Парламентарна буџетска канцеларија. Партнер ВФД у реализацији пројекта је Шкотски парламент и њихова Јединица за финансијски надзор.
Рад ове канцеларије биће усмерен на пружање подршке првенствено Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава у вршењу парламентарног финансијског надзора над Владом, а касније и пружање помоћи другим парламентарним одборима, у складу с њиховим потребама. Постоје велика очекивања од ове канцеларије, јер треба да обезбеди помоћ и подршку народним посланицима, како у процесу буџетирања (у смислу израде експертиза, анализа и кратких студија у разним областима као што су: привредни раст, социјално осигурање, порески систем, здравство, енергетика, животна средина, образовање и др.), тако и у
процесу извештавања о реализацији буџета. Крајњи исход овог пројекта треба да буде оснивање посебне стручне службе у Народној скупштини која ће обезбеђивати анализе и пружати подршку за питања буџетског и финансијског надзора, као и додатне информације и другу врсту стручне подршке народним посланицима.
Речник буџетских појмова садржи објашњења термина који се превасходно односе на буџетски систем Републике Србије. Замишљен је као приручник који народни посланици, али и други заинтересовани читаоци, могу да консултују када се, приликом читања релевантног документа, сретну са појмом који им је непознат, или за који нису сасвим сигурни шта је њиме обухваћено. У Речнику су објашњени појмови који се помињу у закону о буџету и у фискалној стратегији.
Трудили смо се да објашњења буду формулисана језиком који је разумљив некоме ко није упознат са економском терминологијом. Такође, потрудили смо се да Речник као и формулације које садржи буду сажети.
Речник су припремили истраживачи Парламентарне буџетске канцеларије Александра Бранковић, Јелена Плочић, Милица Сеизовић и Ненад Јевтовић. Помоћ у припреми Речника пружили су Душан Љ. Миленковић и Марија Костовска из ВФД Канцеларије за западни Балкан. Изражавамо захвалност др Радојку Обрадовићу, који је дао идеју да се припреми овакав речник. Захвалност дугујемо и институцијама и појединцима који су, својим сугестијама и коментарима, помогли да се првобитна верзија значајно унапреди: Секретаријату за јавне политике Владе Републике Србије (посебно др Јасни Атанасијевић и Драгани Алексић), Мирјани Радаковић, помоћнику генералног секретара Народне скупштине
Републике Србије, колегама из Библиотеке Народне скупштине (нарочито мр Марини Пријић), проф. др Јелени Жарковић Ракић, директору ФРЕН-а, као и Вељку Бојовићу.
Надамо се да ћемо од корисника Речника добити сугестије како да додатно побољшамо његову садржину.
Желимо вам успешан и продуктиван рад у Народној скупштини, и надамо се да ћете Речник користити у свом раду.
У Београду,
Јун 2016. године
Емил Атанасовски
Директор Програма Вестминстерске
фондације за демократију за западни Балкан
AАкциза
Порез који се обрачунава по јединици мере одређених производа. У Републици Србији, у производе на које се обрачунава акциза спадају: а) деривати нафте, б) биогорива и биотечности, в) алкохолна пића, г) кафа, д) дуванске прерађевине, ђ) течности за пуњење електронских цигарета и е) електрична енергија за крајњу потрошњу.
Приход од акциза представља значајан порески приход у Републици Србији (после пореза на додату вредност, други је по учешћу у укупним пореским приходима буџета Републике).
Акција
Видети: Хартије од вредности.
Апрецијација валуте
Повећање вредности домаће валуте у односу на страну валуту у режиму флексибилног девизног курса. Огледа се у томе да је за куповину стране валуте потребно издвојити мањи износ домаће валуте. На пример, ако је курс динара према евру током неког периода промењен са 125 на 120, каже се да је динар апрецирао у односу на евро.
А
Апропријација
Опредељени износ јавних средстава у оквиру буџета за одређеног буџетског корисника и одређене намене, за буџетску годину. Влада Републике Србије и извршни органи локалне власти имају овлашћење за трошење јавних средства на основу апропријација.
Аукција државних хартија од вредности
Примарна продаја државних хартија од вредности путем јавног надметања.
У Републици Србији на аукцијама се продају државни записи и државне обвезнице. Јавни позив за куповину државних хартија од вредности објављује Управа за јавни дуг, а аукције се спроводе путем Аукцијске платформе трезора. Аукције се планирају на месечном нивоу, на основу потреба и могућности да се у том месецу финансирају доспеле обавезе Републике.
ББруто домаћи производ (БДП)
Укупна вредност добара и услуга произведених у једној држави током одређеног периода.
Стопа раста бруто домаћег производа показује промену БДП-а током времена, и изражава се у процентима. Може бити номинална, или реална, која искључује утицај промене цена.
Реална стопа раста БДП-а је најзначајнији показатељ привредног раста у држави. Уколико се повећава током одређеног периода, реч је о привредној експанзији, а уколико се смањује, говори се о паду привредне активности.
Буџет
Годишњи план прихода и расхода једне државе.
Буџет Републике Србије се усваја у форми закона о буџету, који припрема и предлаже Влада, а усваја Народна скупштина. Организован је у два одвојена рачуна: а) рачун прихода и примања и расхода и издатака и б) рачун финансирања.
Буџет локалне власти се усваја у форми одлуке о буџету коју припрема извршни орган локалне власти, а усваја га скупштина локалне власти.
Б
У Републици Србији буџетски корисници и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање своје планове прихода и расхода припремају у форми финансијских планова. Народна скупштина даје сагласност на финансијске планове организација за обавезно социјално осигурање.
Буџет Републике Србије, буџети локалних власти и финансијски планови организација за обавезно социјално осигурање чине буџетски систем Републике Србије.
Буџетска година
Видети: Фискална година.
Буџетска резерва
Видети: Текућа буџетска резерва; Стална буџетска резерва.
Буџетски календар
Временски оквир за извршавање прописаних активности у вези са припремом и доношењем буџета и финансијских планова организација за обавезно социјално осигурање.
Буџетски корисници
Видети: Корисници буџетских средстава.
Буџетски систем
Видети: Буџет.
ВВалута
Новчана јединица, која представља обавезно средство плаћања у једној земљи. На пример, динар у Србији, долар у САД, евро на територији Европске монетарне уније.
Главница
Износ уговореног кредита. Не укључује камату.
Грађански буџет
Поједностављени приказ буџета, како би био лакше разумљив широј јавности.
Грејс-период (период мировања)
Период током којег се не отплаћује главница кредита. Конкретним уговором може да буде договорено да се током грејс-периода не отплаћује ни камата.
Г
В Г Д
ДДевизне резерве
Страна средства која поседује централна банка, у која спадају страни новац, злато, хартије од вредности, депозити у иностранству и др. Користе се за интервенисање на девизном тржишту, за отплату одређених обавеза према иностранству (нпр. отплата дуга ММФ-у), као и за друге намене.
Девизни курс
Цена домаће валуте изражена у јединицама стране валуте.
Објављује се на дневном нивоу.
Објављује се и као просечан девизни курс током одређеног периода: обично се говори о просечном месечном девизном курсу (просечан девизни курс током одређеног месеца) или о просечном годишњем девизном курсу (просечан девизни курс током одређене године).
Девизно тржиште
Тржиште на коме се купује и продаје страна валута.
У режимима флексибилног девизног курса, курс остварен трговањем на овом тржишту служи за утврђивање званичног девизног курса.
У Републици Србији званично девизно тржиште на коме се утврђује висина курса динара у односу на евро јесте међубанкарско девизно тржиште .
Дезинфлација
Видети: Инфлација.
Депрецијација валуте
Смањење вредности домаће валуте у односу на страну валуту у режиму флексибилног девизног курса. Огледа се у томе да је за куповину стране валуте потребно издвојити више домаће валуте. На пример, ако је курс динара према евру током неког периода промењен са 120 на 125, каже се да је динар депрецирао у односу на евро.
Дефицит
Стање у буџету када су расходи виши од прихода. Дефицит је потребно да се финансира, и то обично задуживањем или продајом имовине.
Буџетски дефицит постоји када су у буџету Републике Србије укупни расходи виши од укупних прихода.
Дефлација
Видети: Инфлација.
Децентрализација власти
Принцип поделе надлежности између централног нивоа власти и локалног нивоа власти.
У Републици Србији централни ниво државе обухвата: а) буџет Републике Србије, б) организације за обавезно социјално осигурање (ООСО) и в) јавно предузеће „Путеви Србије“ и „Коридори Србије“ д.о.о.
У Републици Србији локални ниво државе обухвата: а) јединице територијалне аутономије (аутономне покрајине) и б) јединице локалне самоуправе (општине и градове).
Централни и локални ниво заједно чине општи ниво државе у Републици Србији.
Директни дуг
Видети: Јавни дуг.
Донација
Наменски бесповратни приход буџета, који се остварује на основу писаног уговора између даваоца и примаоца донације.
Доприноси
Наменски јавни приходи који се превасходно користе за финансирање обавезног социјалног осигурања. Под контролом су и на располагању организацијама за обавезно социјално осигурање.
У Републици Србији обухватају: а) доприносе за здравствено осигурање, б) доприносе за пензијско и инвалидско осигурање и в) допринос за обавезно осигурање за случај незапослености.
Дотација
Расход буџета који најчешће чине бесповратна средства која се дају као подршка невладиним организацијама (нпр. спортским савезима, верским заједницама, удружењима грађана), као и за чланство и друге обавезе према међународним организацијама.
Доцња
Кашњење у плаћању доспелих обавеза.
Државна гаранција
Инструмент осигурања којим Република гарантује да ће обавеза за коју даје гаранцију бити испуњена. Уколико дужник за кога је Република гарантовала не испуни обавезу, гаранција се активира и обавеза се испуњава исплатом новца из буџета Републике.
Средства која се издвајају по основу активираних државних гаранција се у закону о буџету исказују на позицији „Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика)“.
Државна обвезница
Дугорочна државна хартија од вредности, која се првенствено емитује ради финансирања буџетског дефицита и отплате јавног дуга. Може да се емитује на домаћем финансијском тржишту (у динарима и
страној валути) и на међународном финансијском тржишту (само у страној валути).
Државна помоћ
Омогућавање повољнијег положаја на тржишту кориснику државне помоћи, које за последицу има повећање јавних расхода (нпр. зато што се кориснику даје субвенција) или умањење јавних прихода (нпр. зато што се потраживања државе отписују).
Државна потрошња
Видети: Јавна потрошња.
Државна ревизорска институција (ДРИ)
Највиши државни орган ревизије јавних средстава у Републици Србији.
ДРИ је самостална и независна у обављању екстерне ревизије трошења јавних средстава и правилности пословања јавног сектора.
За обављање послова из своје надлежности ДРИ одговора Народној скупштини Републике Србије, кроз подношење извештаја. Народна скупштина бира и разрешава председника и чланове Савета ДРИ.
Државне хартије од вредности
Хартије од вредности које емитују државни органи, државне организације и агенције и локални органи власти.
У хартије од вредности које емитује Република Србија
спадају државни записи (рочност до годину дана или до две године) и државне обвезнице (рочност две године и дуже).
Државни запис
Краткорочна државна хартија од вредности.
У Републици Србији се емитује ради финансирања привремене неликвидности буџета. Емитује их Управа за јавни дуг на домаћем финансијском тржишту. Рочност државних записа Републике Србије је до једне године (три месеца или шест месеци) или до две године (53 недеље, 18 месеци или 24 месеца).
Државно предузеће
Предузеће у коме држава има већинско власништво или има контролу над управљањем.
У Републици Србији државна предузећа су разнолика група предузећа, која, између осталог, обухвата јавна предузећа која је основала Република (нпр. Железнице Србије, Србијагас, ЕПС); јавна предузећа која оснивају аутономне покрајине (нпр. Воде Војводине, Војводинашуме); јавна предузећа која оснивају локалне самоуправе (нпр. водовод и канализација, градска саобраћајна предузећа); предузећа која послују по тржишним принципима, а која су у власништву државе (нпр. Комерцијална банка, Дунав осигурање, Телеком Србија, Аеродром „Никола Тесла“); као и предузећа у процесу приватизације.
ДРИ
Видети: Државна ревизорска институција.
ЕЗ
EЕврообвезнице
Државне обвезнице које се емитују на међународном финансијском тржишту у страној валути.
Република Србија емитује еврообвезнице у доларима.
Завршни рачун
Годишњи финансијски извештај о извршењу: 1) буџета Републике Србије, 2) буџета локалних власти или 3) плана организација за обавезно социјално осигурање.
Завршни рачун буџета Републике Србије се усваја у форми закона, који припрема и предлаже Влада, а Народна скупштина га разматра по прибављеном мишљењу ДРИ.
Завршни рачун буџета локалне власти се усваја у форми одлуке, коју припрема и предлаже извршни орган локалне власти, а усваја скупштина локалне власти.
Завршни рачуни организација за обавезно социјално осигурање се усвајају у форми одлуке, од стране њихових управних одбора и доставља се Управи за трезор.
З
Задуживање
Уговарање кредита или издавање државних хартија од вредности.
Задуживање општег нивоа државе, јавних предузећа и других правних лица чији је оснивач Република, регулисано је Законом о јавном дугу.
Задуживање због текуће ликвидности
Задуживање ради финансирања привремене неликвидности буџета. Чине га уговарање краткорочних кредита и емитовање краткорочних државних хартија од вредности (државни записи).
Привремена неликвидност буџета настаје услед неусклађених кретања прихода и расхода током године. (Примера ради, држава се може задужити како би у појединим месецима када доспевају највиши расходи за камате имала довољно средстава за њихову отплату.)
Закон о буџету
Закон којим се утврђује буџет Републике Србије за одређену годину. Министарство финансија припрема нацрт закона, Влада утврђује предлог закона и подноси га Народној скупштини на усвајање.
Зарада
Новчана надокнада за извршен рад или пружену услугу.
Нето зарада је износ који се исплаћује запосленом.
Бруто зарада обухвата нето зараду, порез на зараду и доприносе. У Републици Србији примењују се два концепта бруто зараде. Тзв. бруто 1 концепт обухвата, поред нето зараде, порез на зараду и доприносе који се обрачунавају на терет запосленог. Тзв. бруто 2 концепт обухвата, поред бруто 1, и доприносе који се обрачунавају на терет послодавца.
Минимална зарада представља законски минимум који је послодавац дужан да исплати запосленом. Одређује се на основу минималне цене рада (нето износ по радном часу), коју утврђује Социјално-економски савет или Влада Републике Србије.
ИИздаци
Видети: Јавни расходи и издаци.
Индекс потрошачких цена
Видети: Инфлација.
Индексација
Усклађивање неког износа у односу на кретање релевантног показатеља.
На пример, у Републици Србији пензије су се, пре замрзавања, два пута годишње (1. априла и 1. октобра) усклађивале са кретањем потрошачких цена у претходних шест месеци.
Индиректна обавеза
Видети: Јавни дуг.
Интервенције на девизном тржишту
Деловање централне банке на девизном тржишту куповином и продајом стране валуте, како би утицала на висину девизног курса. Централна банка користи девизне резерве за интервенисање на девизном тржишту.
И
Инфлација
Раст нивоа цена у држави.
Изражава се у процентима, као стопа инфлације.
У Републици Србији инфлација се исказује као промена индекса потрошачких цена. Овај индекс показује просечну промену малопродајних цена робе и услуга које домаћинства користе за личну потрошњу. Поред индекса потрошачких цена постоје и други индекси цена, али они нису званична мера инфлације.
Насупрот инфлацији може да постоји дефлација, која представља пад нивоа цена у држави.
Дезинфлација, или обарање инфлације, представља успоравање стопе инфлације. На пример, уколико је у једном месецу стопа инфлације износила 3%, а у наредном месецу 2%, реч је о дезинфлацији.
Инфлација се најчешће мери у односу на претходни месец (тада се говори о месечној инфлацији) и/или у односу на исти месец или исти период претходне године (тада се говори о међугодишњој инфлацији).
Просечна стопа инфлације показује стопа инфлацију у одређеном временском периоду.
ЈЈавна потрошња
Издаци државе за куповину добара и услуга и за инвестиције.
Јавна средства
Средства на располагању и под контролом једне државе. Према Закону о буџетском систему јавна средства су средства на располагању и под контролом Републике Србије, локане власти и организација за обавезно социјално осигурање.
Јавне политике
Правци деловања Републике Србије и јединица локалне самоуправе, у одређеним областима, ради постизања жељених циљева на нивоу друштва.
Јавне финансијске институције
Централна банка и остале финансијске институције које су у власништву или под контролом државе.
У Републици Србији обухватају: а) Народну банку Србије, б) банке у државном власништву, б) осигуравајућа друштва у државном власништву и г) остале финансијске институције у државном власништву.
Ј
Јавни дуг
Дуг државе. Чине га директан дуг државе који настаје задуживањем и индиректне обавезе (издате гаранције).
Јавни дуг Републике је дефинисан Законом о јавном дугу, као збир директног дуга Републике и гаранција које је издала Република.
Јавни дуг општег нивоа државе је дефинисан Законом о буџетском систему, као збир директног дуга и издатих гаранција општег нивоа државе.
Јавни приходи и примања
Финансијска средства која прикупља једна држава.
Користе се за финансирање надлежности одређеног нивоа власти: Републике Србије, аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе и организација обавезног социјалног осигурања.
Јавни приходи су, према Закону о буџетском систему: а) порези, б) доприноси за обавезно социјално осигурање, в) непорески приходи, г) самодопринос и д) донације, трансфери и финансијска помоћ Европске уније.
Примања су финансијска средства која држава прикупља продајом имовине и задуживањем.
Јавни расходи и издаци
Финансијска средства која једна држава троши за утврђене намене.
Јавни расходи су, према Закону о буџетском систему: а) расходи за запослене, б) расходи за куповину роба и услуга, в) амортизација г) отплата камата, д) субвенције, ђ) дотације и трансфери, е) обавезно социјално осигурање и социјална заштита, ж) остали расходи предвиђени законом.
Издаци су финансијска средства која држава т роши з а набавку имовине и отплату главнице кредита.
Јавни сектор
Део националне економије који обухвата активности које обављају држава (сви нивои власти државе) и ентитети који су у власништву или под контролом државе.
У Републици Србији јавни сектор обухвата: а) општи ниво државе, б) јавна предузећа и в) јавне финансијске институције.
Јавно предузеће (ЈП)
Предузеће које обавља делатност од општег интереса, а које оснива Република Србија или локална власт.
Делатности од општег интереса дефинисане су Законом о јавним предузећима, и обухватају железнички, поштански и ваздушни саобраћај, телекомуникације, комуналне делатности, производњу електричне енергије, угља, наоружања и друге делатности.
Јединице локалне самоуправе
Видети: Децентрализација.
Јединице територијалне аутономије
Видети: Децентрализација.
KКазне
Видети: Непорески приходи.
Календар за подношење годишњих финансијских извештаја
Временски оквир за припрему, састављање и подношење: завршног рачуна буџета Републике Србије, завршног рачуна буџета локалне власти, завршног рачуна организација за обавезно социјално осигурање и годишњих финансијских извештаја буџетских корисника и корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање.
Камата
Накнада у новцу за коришћење позајмљених финансијских средстава.
Каматна стопа
Камата изражена у процентима. Овако дефинисана каматна стопа зове се номинална каматна стопа. Користи се за обрачун камате на износ позајмљених средстава.
Реална каматна стопа је номинална каматна стопа коригована стопом инфлације. (На пример, уколико је номинална каматна стопа 8 процената, а стопа инфлације 2 процента, реална каматна стопа износи приближно 6 процената.)
К
Капитални буџет
План издатака за капиталне пројекте који припремају буџетски корисници. Припрема се за период од три године (за текућу и наредне две буџетске године).
Капитални издаци (капитални расходи)
Издаци за финансирање капиталних пројеката.
Капитални пројекти
Пројекти изградње и капиталног одржавања зграда и инфраструктуре од интереса за Републику Србију и локалну власт. Укључују и услуге пројектног планирања, обезбеђивања земљишта за изградњу, пројекте улагања у опрему, машине, софтвер и др.
Капитални расходи
Видети: Капитални издаци.
Консолидовани буџет
Обједињени приказ прихода и расхода различитих нивоа власти, тако да су изузете трансакције између њих.
Консолидовани буџет централне државе обухвата: а) буџет Републике Србије, б) организације за обавезно
социјално осигурање и в) јавно предузеће „Путеви Србије“ и „Коридори Србије“ д.о.о.
Консолидовани буџет опште државе обухвата: а) буџет Републике Србије, б) буџете локалног нивоа власти, в) организације за обавезно социјално осигурање и г) јавно предузеће „Путеви Србије“ и „Коридори Србије“ д.о.о.
Корисници буџетских средстава
Према Закону о буџетском систему, обухватају директне и индиректне кориснике буџетских средстава Републике Србије или локалне власти.
Директни корисници буџетских средстава су органи и организације Републике Србије и органи и службе локалне власти (нпр. Председник Републике, Народна скупштина, министарства, Фискални савет, Државна ревизорска институција и др.).
Индиректни корисници буџетских средстава су правосудни органи, буџетски фондови, месне заједнице, установе које је основала Република Србија или локална власт, а над којима управља преко директних буџетских корисника (нпр. основне и средње школе, факултети, музеји, судови, центри за социјални рад и др.).
Корисници јавних средстава
Према Закону о буџетском систему, обухватају директне и индиректне кориснике буџетских средстава, кориснике средстава организација за обавезно социјално осигурање, јавна предузећа
основана од стране Републике Србије и локалне власти и друга правна лица дефинисана овим законом.
Корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање
Према Закону о буџетском систему, обухватају организације за обавезно социјално осигурање и кориснике средстава РФЗО (нпр. здравствене и апотекарске установе чији је оснивач Република Србија или локална власт).
Кредит
Уговорни споразум по којем дужник прима новац од повериоца, уз договор да у утврђеном року врати позајмљени износ и припадајућу камату.
Кредитни рејтинг
Оцена спремности и способности државе да у потпуности и на време враћа доспели дуг. Оцену додељују специјализоване приватне агенције, а најпознатије су: Standard & Poor’s, Moody’s и Fitch.
ЛЛиквидност
Способност да се доспеле обавезе у потпуности измире у одређеном временском периоду.
Локални ниво државе
Видети: Децентрализација.
Макроекономска политика
Политика коју спроводи влада и централна банка усмерена на постизање утврђених циљева, као нпр. високе и одрживе стопе привредног раста, ниске инфлације, ниске стопе незапослености. Постизање циљева макроекономске политике, по правилу, захтева координацију фискалне и монетарне политике.
Монетарна политика
Политика коју спроводи Народна банка Србије, чији је основни циљ постизање и одржање стабилности цена. Спроводи се кроз одлуке које утичу на висину каматних стопа, новчане масе и др. На пример, одлука НБС о смањењу референтне каматне стопе може да утиче на то да банке смање каматне стопе на динарске кредите.
МЛМН
Може бити експанзивна (када се смањују каматне стопе и/или повећава новчана маса) или рестриктивна (када се повећавају каматне стопе и/или смањује новчана маса).
Накнаде
Видети: Непорески приходи.
Наменски приходи и примања
Јавни приходи и примања чија је намена утврђена уговором (о донацији, кредиту или зајму). Овде спадају и средства самодоприноса.
Народна банка Србије (НБС)
Централна банка Републике Србије.
НБС је самостална и независна јавна институција у Републици Србији. Основни циљ НБС је постизање и очување стабилности цена. Води монетарну и девизну политику, уређује и надзире финансијски сектор (банке, осигуравајућа друштва, пензијске фондове и др.), издаје новчанице и ковани новац и обавља друге активности.
За обављање послова из своје надлежности НБС одговора Народној скупштини Републике Србије, кроз подношење извештаји. Народна скупштина бира и разрешава гувернера, вицегувернере, директора Управе за надзор и Савет гувернера.
Н
Национална служба за запошљавање (НСЗ)
Правно лице, са статусом организације за обавезно социјално осигурање, које је основано да обавља послове запошљавања и вођења евиденција у области запошљавања, као и послове осигурања за случај незапослености и остваривања овог права.
НБС
Видети: Народна банка Србије.
Непорески приходи
Врста јавних прихода, која, према Закону о буџетском систему, обухвата: а) таксе, б) накнаде, в) казне и г) приходе настале употребом јавних средстава.
Таксе се наплаћују за пружање јавних услуга (нпр. такса за јавни медијски сервис, судска такса, републичке административне таксе, комуналне таксе итд.).
Накнаде се наплаћују за коришћење јавних добара (нпр. за загађење животне средине, за обављање угоститељске или туристичке делатности у заштићеном подручју, за уловљену дивљач итд.).
Казне се наплаћују због кршења уговорних или законских одредби.
Приходи настали употребом јавних средстава обухватају: приходе од камата, приходе од давања у закуп или на коришћење покретности и непокретности, приходе од концесионих накнада и друге приходе предвиђене Законом о буџетском систему.
Нето буџетске позајмице
Краткорочне позајмице из буџета Републике, које је потребно вратити у буџет Републике до краја фискалне године. У закону о буџету Републике се исказују на позицији „Издаци за набавку финансијске имовине (у циљу спровођења јавних политика)“.
Неформална економија
Привредне активности обухваћене сивом и црном економијом.
Сива економија обухвата легалне привредне активности које се обављају на начин који није у складу са прописима. Обично се обављају како би се избегло плаћање пореза и доприноса.
Црна економија обухвата привредне активности које су нелегалне (нпр. трговина наркотицима, трговина људима, нелегална трговина оружјем).
Новчана маса
Количина новца која је на располагању у једној држави у датом тренутку.
Свака монетарна власт има сопствену дефиницију новчане масе.
У Републици Србији новчана маса према најужој дефиницији обухвата готов новац у оптицају и средства на текућим, жиро и другим рачунима с којих могу да се врше плаћања без ограничења. Овако дефинисана новчана маса зове се М1. Постоје и М2 и М3, који, поред М1, укључују и различите врсте депозита код банака.
НСЗ
Видети: Национална служба за запошљавање.
Обвезница
Видети: Хартије од вредности.
Одлука о буџету
Одлука којом се утврђује буџет локалне власти за одређену годину. Усваја је скупштина локалне власти.
Видети: Буџет.
Одрживост јавног дуга
Способност државе да враћа своје обавезе по основу јавног дуга. Односи се како на текућа, тако и на будућа плаћања. Подразумева да се обавезе враћају без олакшица, репрограмирања или доцњи.
Одрживост фискалне политике
Видети: Фискална одрживост.
ООСО
Видети: Организације за обавезно социјално осигурање.
О
О
Општи ниво државе
Видети: Децентрализација.
Организације за обавезно социјално осигурање (ООСО)
Правна лица која обезбеђују остваривање права и финансирање пензија, услуга здравствене заштите, накнада за боловања, накнаде за случај незапослености и др. Главни извор финансирања ООСО су обавезни доприноси које уплаћују запослени, послодавци и други законом прописани обвезници. Уколико средства од уплаћених доприноса и других извора нису довољна за финансирање активности ООСО, недостајућа средства се уплаћују из буџета Републике.
Организације за обавезно социјално осигурање у Републици Србији су: a) Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), б) Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО фонд), в) Фонд за социјално осигурање војних осигураника (Фонд СОВО) и г) Национална служба за запошљавање (НСЗ).
Влада подноси Народној скупштини, заједно са предлогом закона о буџету, предлоге одлука о давању сагласности на финансијске планове ООСО.
Влада подноси Народној скупштини предлоге одлука о њиховим завршним рачунима.
ППериод мировања
Видети: Грејс-период.
ПИО фонд
Видети: Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.
Порез на додату вредност (ПДВ)
Најзначајнији порески приход буџета Републике Србије. Обрачунава се на потрошњу, и то: а) на промет добара и услуга и б) на увоз добара.
Порез на доходак грађана
Порез који плаћају физичка лица која остварују неки доходак. Обрачунава се на зараде, приходе од самосталне делатности, приходе од непокретности и друге врсте прихода.
Део пореских прихода по основу пореза на доходак грађана представља приход локалног нивоа власти.
Порези
Видети: Порески приходи.
П
Порези на имовину
Обухватају неколико врста пореских прихода: а) порез на имовину (односи се на непокретности), б) порез на наслеђе и поклон и в) порез на пренос апсолутних права. Ове приходе прикупља локални ниво власти.
Порези на употребу, држање и ношење добара
Обухватају: а) порез на употребу моторних возила, б) порез на употребу пловила, в) порез на употребу ваздухоплова и г) порез на регистровано оружје.
Пореска евазија
Избегавање плаћања пореза од стране пореских обвезника.
Пореска управа
Орган управе у саставу Министарства финансија који прикупља порезе, врши пореску контролу, води пореско рачуноводство, води регистре пореских обвезника, регистре у области мењачких послова, игара на срећу и обавља друге послове наведене у Закону о пореском поступку и пореској администрацији.
Порески приходи
Врста јавних прихода које држава прикупља од пореских обвезника, а да им заузврат не пружа неку услугу.
Порези се уводе одговарајућим законима, којима се утврђује предмет опорезивања, обвезник, пореска стопа, олакшице и др. На пример, порез на додату
вредност је уређен Законом о порезу на додату вредност, а акцизе Законом о акцизама.
Порески приходи буџета Републике Србије обухватају: а) порез на доходак грађана, б) порез на добит правних лица, в) порез на додату вредност, г) акцизе, д) царине и ђ) порезе на употребу, држање и ношење добара.
Порески расходи
Обухватају пореске олакшице и пореска ослобођења. За сваку врсту пореза утврђују се законом којим се уводи тај порез. (На пример, Законом о порезу на добит утврђују се услови под којима правно лице које улаже у основна средства може да буде ослобођено плаћања пореза на добит у периоду од десет година.)
Портфолио инвестиције
Видети: Страна улагања.
Приватизација
Пренос државног власништва у јавним и државним предузећима на приватни сектор. Спроводи се продајом власништва или преносом власништва (на запослене).
Привремена неликвидност буџета
Видети: Задуживање због текуће ликвидности.
Привремено финансирање
Спроводи се уколико се буџет не донесе у року утврђеном буџетским календаром. Примењује се на
период који по правилу није дужи од три месеца, током ког постоје ограничења трошења средстава. Одлуку о привременом финансирању доноси Влада или извршни орган локалне власти.
Примања
Видети: Јавни приходи и примања.
Приходи
Видети: Јавни приходи и примања.
Приходи настали употребом јавних средстава
Видети: Непорески приходи.
Програм
Према Закону о буџетском систему, обухвата програмске активности и/или пројекте које буџетски корисници спроводе како би постигли своје средњорочне циљеве. Није временски ограничен.
Програмска активност је, према Закону о буџетском систему, стална активност коју спроводи буџетски корисник у оквиру програма. Није временски ограничена.
Пројекат је, према Закону о буџетском систему, пословни подухват буџетског корисника који се спроводи у оквиру програма и који је временски ограничен.
Законом о буџету Републике Србије за 2016. годину, на пример, предвиђено је да Пореска управа спроводи
програм под називом „Управљање пореским системом и пореском администрацијом“, који обухвата две програмске активности које Управа континуирано спроводи („Утврђивање, контрола и наплата пореза и осталих јавних прихода“ и „Подршка пореске администрације при управљању пореским системом“), као и два пројекта чије је трајање орочено („Модернизација информационог система Пореске управе“ и ИПА пројекат „Подршка за учешће у програмима ЕУ“).
Програмска активност
Видети: Програм.
Програмски зајам
Зајам који држава добија од међународне организације или стране владе за реализацију одређеног програма.
Пројекат
Видети: Програм.
Пројектни зајам
Зајам који држава добија од међународне организације или стране владе за реализацију одређеног пројекта.
Р
РРасходи
Видети: Јавни расходи и издаци.
Рачун прихода и примања и расхода и издатака
Део буџета Републике у коме се табеларно приказују планирани приходи и примања (по основу продаје нефинансијске имовине) и планирани расходи и издаци (за набавку нефинансијске имовине).
Рачун финансирања
Део буџета Републике у коме се табеларно приказује годишњи план финансирања фискалног дефицита (или употребе фискалног суфицита), отплате главнице јавног дуга и набавке или продаје финансијске имовине. Обухвата: а) примања од задуживања и продаје финансијске имовине и б) издатке за отплату кредита и зајмова и за набавку финансијске имовине.
Ребаланс
Промена (измена, односно допуна) закона о буџету Републике Србије, одлуке о буџету локалне власти или финансијског плана организације за обавезно социјално осигурање, која се обавља у току буџетске године. Примењује се исти поступак као када се закон, одлука или финансијски план првобитно доносе.
Режим девизног курса
Систем који централна банка усваја како би
управљала девизним курсом.
Најчешће се примењују фиксни и флексибилни (флуктуирајући) режими девизног курса.
Фиксни режим подразумева да је девизни курс фиксиран, и централна банка интервенише на девизном тржишту како би га одржавала на том нивоу.
Флексибилни (флуктуирајући) режими подразумевају да се девизни курс одређује на девизном тржишту.
Народна банка Србије примењује режим флексибилног девизног курса, и то тзв. руковођено флуктуирајући. Он подразумева да НБС може да интервенише на девизном тржишту како би спречила претеране дневне осцилације девизног курса.
Репрограмирање дуга
Договор са даваоцем кредита о одлагању или промени оригиналног плана отплате кредита.
Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО)
Правно лице, са статусом организације за обавезно социјално осигурање, које спроводи права из обавезног здравственог осигурања и обезбеђује средства за спровођење ових права. Између осталог, закључује уговоре о пружању здравствених услуга са домовима здравља, болницама, апотекама и другим даваоцима здравствених услуга, исплаћује средства даваоцима услуга, издаје здравствене књижице,
обавља централизоване јавне набавке у име и за рачун здравствених установа итд.
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (Фонд ПИО)
Правно лице, са статусом организације за обавезно социјално осигурање, које спроводи права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђује средства за спровођење ових права. Између осталог, осигурава на пензијско и инвалидско осигурање сва лица која су законски обвезници, доноси решења о остваривању права на пензију, исплаћује пензије итд.
Референтна каматна стопа
Каматна стопа по којој Народна банка Србије одобрава позајмице банкарском сектору. Представља основни инструмент монетарне политике НБС. Одлуку о висини референтне каматне стопе доноси Извршни одбор НБС.
Родно одговорно буџетирање
Подразумева да се приликом планирања буџета води рачуна о томе да распоређена средства доприносе остваривању родне равноправности.
Руковођено флуктуирајући девизни курс
Видети: Режим девизног курса.
РФЗО
Видети: Републички фонд за здравствено осигурање.
ССамодопринос
Приход који може да оствари јединица локалне самоуправе, о чијем увођењу се грађани изјашњавају на референдуму.
Сива економија
Видети: Неформална економија.
Спољни дуг
Дуг јавног и приватног сектора према страним кредиторима.
Средњорочни фискални оквир
Саставни део фискалне стратегије који садржи пројекције јавних прихода, расхода и фискалног резултата за предстојећу и наредне две фискалне године.
Стална буџетска резерва
Апропријација у оквиру буџета која се користи за отклањање последица ванредних догађаја (поплаве, земљотреси, суше, пожари и друге елементарне непогоде). О коришћењу ових средстава одлучује Влада или извршни орган локалне власти.
Извештај о коришћењу ових средстава се доставља Народној скупштини, односно скупштини локалне власти.
С
Стопа запослености
Један од показатеља стања на тржишту рада, који се мери као удео запослених лица у радно способном становништву, изражено у процентима. У Републици Србији (према Анкети о радној снази) радно способно становништво обухвата лица стара 15 и више година старости.
Стопа незапослености
Удео незапослених лица у радној снази, изражен у процентима.
Радна снага обухвата запослене и незапослене. Незапосленима се сматрају лица која активно траже посао, а не могу да га нађу.
Стопа незапослености је најзначајнији показатељ стања на тржишту рада и један од најзначајнијих показатеља стања у некој економији.
Страна улагања (инвестиције)
Улагања страних инвеститора у домаћа предузећа. Спроводе се оснивањем нових предузећа (тзв. гринфилд инвестиције) или улагањем у постојећа предузећа (тзв. браунфилд инвестиције).
Могу да се разликују директна улагања, где је циљ да се управља пословањем тог предузећа, или портфолио улагања, где инвеститор обично стиче мањинско власништво у предузећу, без права управљања.
Стране директне инвестиције
Видети: Страна улагања.
Структурне реформе
Мере које влада спроводи како би се повећала ефикасност јавног сектора и унапредило пословање приватног сектора.
Овде могу да спадају нпр. мере усмерене на унапређење пословног окружења (поједностављење процедура за оснивање предузећа, ефикаснији стечајни поступак, лакше добијање грађевинских дозвола, електронско достављање докумената и сл.), реструктурирање јавних предузећа, рационализација броја запослених у јавном сектору и сл.
Субвенције
Различити облици финансијске помоћи које држава даје одређеним корисницима за утврђене намене. Обично обухватају бесповратна финансијска средства (директне субвенције), али и различите видове ослобађања од плаћања пореза, царина, умањење камате и сл. (индиректне субвенције).
Суфицит
Стање у буџету када су приходи виши од расхода.
Буџетски суфицит постоји када су укупни п р и х о д и у б у џ е т у Републике Србије виши од укупних расхода.
Т
ТТаксе
Видети: Непорески приходи.
Таргетирање инфлације
Видети: Циљана инфлација.
Текућа буџетска резерва
Део планираних прихода који се не распоређује унапред, већ се по потреби користи за непланиране сврхе (за које нису утврђене апропријације) или у случају када апропријације нису биле довољне. О коришћењу ових средстава одлучује Влада или извршни орган локалне власти.
Трансфери
Видети: Трансферна средства.
Трансферна средства
Средства која се преносе између истих или различитих нивоа власти.
Трговање државним хартијама од вредности
Куповина и продаја државних хартија од вредности на примарном и секундарном финансијском тржишту.
Тржиште капитала
Финансијско тржиште на коме се тргује дугорочним
финансијским инструментима (најчешће са роком доспећа дужим од годину дана).
Тржиште новца
Финансијско тржиште на коме се тргује краткорочним финансијским инструментима (најчешће са роком доспећа до годину дана).
Управа за јавни дуг
Орган управе у саставу Министарства финансија који има улогу обезбеђивања ликвидности државе и пружања подршке у финансирању пројеката од јавног значаја.
Обавља послове који се односе на: задуживање на финансијском тржишту, издавање гаранција, извршење обавеза по основу јавног дуга и друге послове утврђене Законом о јавном дугу.
Управа за трезор
Орган управе у саставу Министарства финансија који управља финансијским средствима Републике Србије, води рачуне корисника јавних средстава, одобрава плаћања буџетских корисника, обрачунава зараде у јавном сектору, обавља буџетско рачуноводство и друге послове наведене у Закону о буџетском систему.
У
УФ
Уравнотежен (избалансиран) буџет
Ситуација у којој су приходи буџета довољни за покриће расхода, па не постоји потребе за задуживањем.
Фиксни девизни курс
Видети: Режим девизног курса.
Финансијска имовина
Према Закону о буџетском систему обухвата: а) новчана средства, б) потраживања, б) акције и уделе у капиталу правних лица, в) хартије од вредности и д) друга улагања у правна лица.
Финансијска помоћ Европске уније
Средства Европске уније која се користе за намене утврђене споразумима са нашом земљом. За спровођење програма финансијске помоћи ЕУ, један део средстава се обезбеђује из буџета Републике Србије.
Ф
Финансијски инструмент
Потврда о власништву над неком финансијском имовином.
Финансијски план
Акт буџетског корисника и акт организације за обавезно социјално осигурање (или корисника средстава ООСО) којим се утврђује висина и структура прихода и расхода за одређени период.
Финансијско тржиште
Обухвата тржиште новца и тржиште капитала. Може бити примарно и секундарно.
На примарном тржишту се обавља прва купопродаја хартија од вредности. Државне хартије од вредности се на примарном тржишту продају на аукцијама.
На секундарном тржишту се обавља свака следећа купопродаја хартија од вредности.
Фискална година
Период од 1. јануара до 31. децембра календарске године.
Буџет се, по правилу, доноси за период од једне фискалне године и важи за годину за коју је донет.
Фискална консолидација
Спровођење рестриктивне фискалне политике са циљем да се смањи фискални дефицит и/или заустави
раст јавног дуга.
Може да укључује, на пример, повећање пореских прихода, „замрзавање“ или смањење зарада у јавном сектору и сл.
Фискална одрживост
Могућност спровођења дате фискалне политике у дужем временском периоду, без потребе да се значајније мењају пореска политика или јавни расходи.
Фискална политика
Политика коју спроводи влада кроз доношење одлука о висини јавних прихода и јавних расхода.
Може бити експанзивна (када се повећавају јавни расходи и/или смањују порези) или рестриктивна (када се смањују јавни расходи и/или повећавају порези).
Фискална правила
Ограничења која се постављају у вођењу фискалне политике. Њима се најчешће ограничава висина јавних расхода, фискалног дефицита и јавног дуга.
У Републици Србији Законом о буџетском систему су утврђена фискална правила за општи ниво државе.
Фискална стратегија
Документ у коме се наводе циљеви фискалне политике Владе и оцењује њена одрживост. Припрема је Влада сваке године и доставља Народној скупштини, а Фискални савет даје мишљење о њој.
Фискални ризици
Околности и фактори који, уколико се реализују, могу да доведу до значајнијег пада јавних прихода, повећања јавних расхода или повећања јавног дуга.
Фискални савет
Независан орган који је образован да, независном анализом фискалне политике, унапреди фискалну одговорност у Републици Србији. Процењује испуњеност фискалних правила, даје мишљење о нацрту фискалне стратегије, припрема анализе предлога закона о буџету Републике, ребаланса, завршног рачуна Републике и др.
За обављање послова из своје надлежности одговара Народној скупштини Републике Србије, кроз подношење извештаја. Народна скупштина бира и разрешава чланове Фискалног савета.
Фискални суфицит/дефицит
Позиција у оквиру буџета Републике, која се рачуна тако што се буџетски суфицит/дефицит коригује за издатке у циљу спровођења јавних политика: за отплату главнице и за набавку финансијске имовине.
Флексибилни девизни курс
Видети: Режим девизног курса.
Флуктуирајући девизни курс
Видети: Режим девизног курса.Х
Фонд за социјално осигурање војних осигураника (Фонд СОВО)
Правно лице, са статусом организације за обавезно социјално осигурање, у коме се за војне осигуранике остварују права за обавезно здравствено осигурање и материјално обезбеђење и обезбеђују средства за остваривање ових права. Између осталог, закључује уговоре са цивилним здравственим установама и исплаћује им средства.
Фонд СОВО
Видети: Фонд за социјално осигурање војних осигураника
Хартије од вредности (ХоВ)
Финансијски инструменти у које, пре свега, спадају: а) власничке хартије од вредности (акције) и б) дужничке хартије од вредности (обвезнице).
Акције дају право на исплату дивиденде, управљање и одлучивање.
Обвезнице дају право на камату и враћање главнице по доспећу. Према року доспећа деле се на краткорочне (до годину дана) и дугорочне (преко годину дана).
Х
ЦЦарина
Царинске и друге дажбине са истим дејством које се, по правилу, плаћају приликом увоза робе. Поред њих, могу постојати и извозне царинске и друге дажбине са истим дејством.
Централна банка
Институција која спроводи монетарну политику у држави (нпр. издаје новчанице, стара се о томе да инфлација буде ниска, да девизни курс буде стабилан и сл.).
Видети: Народна банка Србије.
Централни ниво државе
Видети: Децентрализација.
Циљана инфлација
Стопа инфлације коју централна банка настоји да оствари у средњем року.
Народна банка Србије, у договору са Владом, утврђује циљану стопу инфлације. Дефинишу се и границе дозвољеног одступања од циљане стопе (коридори).
Црна економија
Видети: Неформална економија.
Ц
Извори:
Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)Закон о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - исправка, 108/13, 142/14, 68/15 - др. закон, 103/15)Закон о буџету Републике Србије за 2016. годину („Службени гласник РС“, број 103/15)Закон о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр. 72/03, 55/04, 85/05 – др. закон, 44/10, 76/12, 106/12, 14/15, 40/15 – УС)Закон о Државној ревизорској институцији („Службени гласник РС“, бр. 101/05, 54/07, 36/10)Закон о јавном дугу („Службени гласник РС“, бр. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15)Закон о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/16)Закон о акцизама („Службени гласник РС“, бр. 22/01, 73/01, 80/02 – др. закон, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 – др. закон, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 55/15, 103/15)Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање („Службени гласник РС“, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15)Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 38/15)Закон о здравственом осигурању („Службени гласник РС“, бр. 107/05, 109/05 - исправка, 57/11, 110/12 - УС, 119/12, 99/14, 123/14, 126/14 - УС, 106/15, 10/16 – др. закон)Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 34/03, 64/04 - УС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 - УС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14)
Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02, 84/02 - исправка, 23/03 - исправка, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – др. закон, 62/06 – др. закон, 61/07, 20/09, 72/09 – др. закон, 53/10, 101/11, 2/12 – исправка, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 112/15, 15/16)Закон о порезима на имовину („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 - УС, ‘’Службени лист СРЈ“ бр. 42/02 - УС, ‘’Службени гласник РС’’ бр. 80/02 – др. закон, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 - УС, 47/13, 68/14 – др. закон)Закон о порезима на употребу, држање и ношење добара („Службени гласник РС“, бр. 26/01, 80/02, 43/04, 132/04 - др. пропис, 112/05 - др. пропис, 114/06 - др. пропис, 118/07 - др. пропис, 114/08 - др. пропис, 31/09, 106/09 - др. пропис, 95/10 - др. пропис, 101/10, 24/11, 100/11 - др. пропис, 120/12 - др. пропис, 113/13 - др. пропис, 68/14 - др. закон, 140/14 - др. пропис, 109/15 - др. пропис, 112/15)Закон о порезу на добит правних лица, („Службени гласник РС“, бр. 25/01, 80/02 - др. закон, 80/02, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14, 91/15 - др. пропис, 112/15)Закон о порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 - исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - др. закон, 142/14, 83/15)Закон о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01, 80/02 - др. закон, 80/02, 135/04, 62/06, 65/06 - исправка, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - УС, 93/12, 114/12 - УС, 47/13, 48/13 - исправка, 108/13, 57/14, 68/14 - др. закон, 112/15)Закон о тржишту капитала (‘’Службени гласник РС’’ бр. 31/11, 112/15)Уредба о надлежности, делокругу организацији и начину пословања Фонда за социјално осигурање војних осигураника („Службени гласник РС“, бр. 102/11, 37/12, 107/12, 119/13)
Интернет:Међународни монетарни фонд: Glossary of Selected Financial Terms (https://www.imf.org/external/np/fin/tad/Docs/Glossary.pdf). Часопис Економист: Economics A-Z (http://w w w . e c o n o m i s t . c o m / e c o n o m i c s - a - t o - z ) .
CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд
336.14(038)
РЕЧНИК буџетских појмова / [aутори Александра Бранковић ... [и др.]].
- Београд : Westminster Foundation for Democracy WFD, представништво у
Београду, 2016 (Београд : Визартис). - [60] стр. : илустр. ; 21 cm
Тираж 300. - Стр. [5-7]: Предговор / Емил Атанасовски. - Библиографија:
стр. [58-60].
ISBN 978-86-920111-0-8
1. Бранковић, Александра, 1976- [аутор]
a) Јавне финансије - Речници
COBISS.SR-ID 224720140
[email protected]: +381 (0)11 3200699
КонтактНародна скупштина Република СрбијеКанцеларија 72Краља Милана 14БеоградСрбија