УНИВЕРЗИТЕТУБЕОГРАДУМАШИНСКИФАКУЛТЕТ

ЗБОРНИКБИОГРАФИЈА

НАСТАВНОГОСОБЉАМАШИНСКОГФАКУЛТЕТА

Првакњига(Периодод1948.до1973.)

БЕОГРАД,2017.

   

3 

ПРЕДГОВОР

На предлог неколико старијих професораМашинског факултета у пензији даМашинскифакултетприступииздавањуЗборникабиографијанаставногособља,деканпроф.дрР.Митровићједонеоодлукупочеткомдецембра2016.оименовањуУређивачког одбора и Одговорног уредника који треба да, заједно са шефовимакатедараобавепотребнеприпремезареализацијуовогапројекта.

Притоме једоговоренодаЗборник обухватикраткераднебиографије (једнадодвестраницетекста)наставникаиасистената,којисурадилинанaМашинскомфакултетупочевод1948.до1973.године.

Као основа за утврђивање броја наставника и асистената који су били усталномрадномодносунаМашинскомфакултетуупоменутомпериоду,арадилисунаистомдоодласкуупензију,каоионихкојисурадилинаМашинскомфакултетукраћевреме,коришћена јепубликација„FacultyofMechnicalEngineeringUneversityof Belgrade 1873 ‐ 1973.”, која је штампана 1973. године поводом прославе 100годинависокошколскeнаставеизобластимашинствауБеоградуиСрбији.

Зборник садржи 234 биографије, које су написане коришћењем података изличнихдосијеаизАрхивеМашинскогфакултетаидругихизвора,араспоређенесупо одговарајућим катедрама, чији називи и редослед одговарају стању из 1973.године(кадасунекекатедреобухваталеповишенаучно‐наставнихобласти).Притоме су биографије сређене према времену доласка појединаца на Машинскифакултет. На крају су дати списак аутора са бројем написаних биографија покатедрамаиИменик,којитребадаолакшакоришћењеЗборникабиографија.

УимеУређивачкогодборакаоиуличноиме,захваљујемсенaвеликомтрудукојисууложилиприписањутекстовабиографијанашихстаријихпрофесора,каковећини шефова катедара и њихових сарадника тако и великом броју старијих имлађихпрофесораМашинскогфакултетаупензији.

Надамоседаћеовапубликација,прваоваквогсадржајанаФакултету,битисавеликим интересовањем прихваћена од стране читалаца. Сигуран сам да ће кодвећиненас,бившихстуденатанашихстарихпрофесора,изазватипријатнеуспоменеиосећањанашезахвалности.

Мој уложени труд на припреми ове публикације за издавање посвећујемуспоменаманасвемојепрофесореиасистенте,посебнонапрофесорадрВладимираШолају, који ми је предложио и омогућио да после одбране дипломског радаостанемдараднимнаМашинскомфакултетууБеограду.

Београд,20.јуна2017. Одговорниуредник

ДрМиленкоМ.Јовичић,ред.проф. Машинскогфакултетаупензији

РАДН

А ВЕРЗИЈА

РАДН

А ВЕРЗИЈА

   

5 

САДРЖАЈКатедразаматематику.....................................................................................................................................7Катедразамеханику.......................................................................................................................................23Катедразафизикуиелектротехнику...................................................................................................41Катедразатехнологијуматеријала........................................................................................................55Катедразаосновнемашинскеконструкције....................................................................................77Катедразаотпорностконструкција....................................................................................................109Катедразаорганизацијурада..................................................................................................................119Катедразапроизводномашинство......................................................................................................145Катедразатермоенергетику....................................................................................................................173Катедразатермомеханику........................................................................................................................191Катедразатермотехнику...........................................................................................................................205Катедразамотореимоторнавозила..................................................................................................217Катедразамеханизацију............................................................................................................................251Катедразапроцесномашинство............................................................................................................275Катедразамеханикуфлуида....................................................................................................................281Катедразахидрауличнемашине...........................................................................................................295Катедразажелезничкомашинство......................................................................................................311Катедразабродоградњу.............................................................................................................................323Катедразааеротехнику..............................................................................................................................333Катедразааутоматскоуправљање.......................................................................................................363Именик....................................................................................................................................................................................367Поговор...................................................................................................................................................................................369Ауторибиографија...........................................................................................................................................................372 РА

ДНА ВЕРЗИЈА

РАДН

А ВЕРЗИЈА

7 

      

Катедра за математику    

ЗАЈОНЧКОВСКИ, Е. ПЕТАР (Сарато‐Голбан, Бесарабија‐Русија, 1881 ‐Београд, 1952.), дипломирани инжењер, ванредни професорМашинског факултета у Београду. Основну школу завршио иматурирао у реалци у Кишњеву. 1899. године. Студије завршио наПо_литехничком институту у Кијеву (машинство) 1913. године а завреме студија предавао је математику на техничким курсевима. ПозавршеткустудијапостављенјезапрофесораматематикеуКијевскојсредњојхидротехничкојшколи.

У току 1914. године радио у Државној банци као шефконструкције Одељења за грађење силоса а затим као асистент уЗаводузаиспитивањематеријалаПолитехничкогинститутауКијеву.1918. године је био изабран за наставника за предмет Виша

математикенаПолитехничкоминститутууКијеву.Крајем1919.годиненапустиојеКијевипрекоОдесе,допутоваопочетком1920годинеу

Југославију.Средином априла 1920. године постављен је за хонорарног професора на Техничком

факултету Универзитета у Београду и у ком звању је радио до 1932. године. У периоду до1930.годинерадиојекаохонорарнинаставникматематикеубеоградскимгимназијама.

Утоку1933.годинепостаојеконтрактуалнипрофесорТехничкогфакултетауБеограду,укомзвањујеостаодокрајамаја1943.године,кадамујераскинутуговорораду.23.октобра1944. године враћен је на Технички факултет Универзитета у Београду у звањуконтрактуалногпрофесора.

ДекретомМинистарствапросветеНРСрбијеод30.септембра1946.годинепостављенјеза хонорарног наставника а решењемКомитета за научне установе, Универзитет и високешколеВладеНРСрбијеод15.новембра1947.годинепостављенјезапредавачанаТехничкомфакултетуУниверзитетауБеограду.Коначно,решењемМинистарствазанаукуикултуруНРСрбије од 24. 7. 1950. године постављен је за ванредног професoра за предмет ВишаматематиканаМашинскомфакултетуTВШ.,укомезвањујепрофесорП.Зајончковскиостаодосвојесмртифебруара1952.године.Имаојејугословенскодржављанствоод1935.године,којемујеобновљенокаодржављанинуНРСрбије1949.године.

У току свога рада на Техничком факултету Универзитета у Београду, професор П.Зајончковски је написао и припремио за објављивање следеће књиге из области Вишематематике:1. Збиркарешенихиспитнихзадатакаиздиференцијалнограчуна(1927.година,145ст.);2. Збиркарешенихиспитнихзадатакаизинтегралнограчуна(1929.године,180страна);3. Диференцијалнеједначине(1932.година,450страна);4. Интегралнирачун,Неодређениинтеграли(Универзитетскоиздање1948.године,414ст.);5. Интегрирањефункција(припремљенрукописзаштампуобима25штампарскихтабака);6. Кривелинијеупростору(рукописуприпреми).

РАДН

А ВЕРЗИЈА

8  ЗБОРНИК БИОГРАФИЈА наставног особља Машинског факултета 

МАМУЗИЋ, ЗЛАТКО (Белегиш, Стара Пазова, 1915. ‐ Београд, 1996.)дипломираниматематичар,редовнипрофесорМашинскогфакултетау Београду. Основну школу завршио у месту рођења а гимназију уЗемуну 1935. године. Дипломирао је на Филозофском факултетуУниверзитета у Београду (група за математику) 1939. Послеодслужења војног рока (новембар 1939. – август 1940.), првогсептембра 1940. запослио се у Српској православној великојгимназијиуНовомСадукаосуплент(професор–приправник),где јерадиодо30.јуна1941,сакраткимпрекидомзбогучешћауаприлскомрату. Од 6. децембра 1941. предавао је математику у Државнојтрговачкој академији у Пожаревцу, до 16. септембра 1943. године,када је ухапшен и интерниран у Немачку. 1945. године се враћа у

Србијуи26.октобраистегодинесезапошљавауДржавнојтрговачкојакадемијиуНишугдеостаједо18.јуна1947.године.

Почетком јула 1947. године је постављен за асистента на Техничком факултету уБеограду. Следеће године, после реорганизације Техничког факултета, постаје асистент запредмет Математика Машинског факултета Техничке велике школе у Београду. Децембра1950. године унапређен је у звање старијег асистента, а 30. маја 1952. у звање асистента.Докторску дисертацију „Апстрактни размак и униформне структуре” из областиматематичкихнаукаодбраниојенаПриродословно‐математичкомфакултетуСвеучилиштауЗагребу 28. јуна 1955. године. У звање доцента изабран је јануара 1956, за ванредногпрофесора. јуна 1960. а 1965. за редовног професора наМашинскомфакултету у Београду.Пензионисанје31.октобра1981.

На Машинском факултету у Београду држао је предавања на редовним студијама изпредмета: Математика I и Математика II, а на последипломским студијама из предмета:Матрице,Одабранапоглављаизобластиобичних,ОдабранапоглављаизобластиобичнихипарцијалнихдиференцијалнихједначинаиПарцијалнедиференцијалнеједначине.НапозивУниверзитета у Новом Саду школске 1959/60 и 1966/67 год. држао је предавања изМатематичкеанализестудентимаодсеказаматематикуФилозофскогфакултета.ПредавањаизОпште топологије држао је студентимапоследипломских студијаОдсека заМатематикуПриродноматематичкогфакултетауБеограду,школске1961/62и1962/63године.Наредну,школску 1963/64 провео је на University of Florida, Gainesville, где је предавао Линеарнуалгебру на основним и водио семинар из Опште топологије за студенте последипломскихстудија,каогостујућипрофесор.

За студентеМашинског факултета написао је уџбенике: Основи математичке анализе(са различитим коауторима – укупно шест издања, прво 1964, последње 1991.);Детерминанте,матрице, вектори, аналитичка геометрија (укупно седамиздања,прво1961,последње1991.)иОдабранапоглављаизобластиобичнихипарцијалнихдиференцијалнихједначина (три издања: 1969, 1973 и 1991. године). За потребе средњошколске додатненаставе написао је књигу: Комбинаторика (три издања: 1957, 1965 и 1991. године). Застудентематематикенаписаојеуџбеник:Уводуопштутопологију(двасрпскаиздања1960.и1989иједноенглеско1963).Последњанаведенакњигајепрвиматематичкиуџбениккојијепреведенсасрпскогнаенглескијезик!

НаучнирадпрофесораМамузићабиојепосвећенискључивоопштојтопологији,изкојејеобјавио34научнарадаиједнумонографију:Конвекснипростори,уиздањуМатематичкогинститута,Београд,1974.године.Биојечланредакцијеод1950.до1979.године,аупериодуод1965.до1979.годинеглавниуредникнаучногчасописа„Математичкивесник”.

Био је дугогодишњи шеф Катедре за математику Машинског факултета и управникОдсеказатопологијуМатематичкогинститута,Београд.

За свој рад је награђиван: Повељама Машинског факултета 1970. и 1977. године,ПовељомДруштва математичара, физичара и астронома Социјалистичке републике Србије1978. године, ПлакетомМашинског факултета 1973. године, као и Дипломом поводом 120

РАДН

А ВЕРЗИЈА

Катедра за математику  9 

година постојања Земунске гимназије, 1978. године. Указом председника СоцијалистичкеФедеративнеРепубликеЈугославије,Одликован јеорденомрадасацрвеномзаставом,1978.године.Преминуоје1.маја1996.годинеасахрањенјеуАлејизаслужнихграђананаНовомгробљууБеограду.

СТОЈАКОВИЋ, Д. МИРКО (Крепољин, 1915. – Београд, 1985.)дипломираниматематичар,доцентМашинскогфакултетауБеограду,редовни професор емеритус Универзитета у Новом Саду. Основнушколу језавршиоуКрепољинуагимназијууБеограду1934.године.Студије математике је уписао исте године. Дипломирао је 1938.годиненаОдсекузаматематикуФилозофскогфакултетауБеограду.Од1939.до1941.предаваојематематикууСуботичкојгимназији,аод1941.до1946.уПетојмушкојгимназијиуБеограду,кадајепостављенза директора Војне гимназије (тадашње Гимназије при гардијскојбригади)уБеограду.

ЗаaсистентазапредметМатематиканаТехничкомфакултетууБеограду изабран је 1947. године Следеће године, после

реорганизације Техничког факултета, постаје асистент Машинског факултета ТехничкевеликешколеуБеограду.

Докторску дисертацију „Прилог теорији матрица” одбранио је 1953. године, наСвеучилишту у Загребу. За доцента за предмет Математика на Машинском факултету уБеоградујеизабран1953.године.НаMашинскомфакултетууБеоградудржаојепредавањаизпредметаМатематикаIиМатематикаII,наосновнимстудијама.

Године1854.напуштаМашинскифакултетуБеоградуизапошљавасенаУниверзитетууНовомСаду,гдеостварујеизузетноуспешнуакадемскукаријеру.ЗадописногчланаСрпскеАкадемијеНаукаиУметностиизабранје1963.године.

Научни радови професора Стојаковића припадају Алгебри и Дискретној математици.Аутор је више запажених универзитетских уџбеника за студентематематике. Био је деканПриродно – математичког факултета у Новом Саду и директор Математичког институтаСАНУуБеограду.

ТОМИЋ, С. БОШКО (Шид, 1906. ‐ Београд, 1995.), дипломираниматематичар, редовни професор Машинског факултета у Београду.Основну школу је завршио у родном месту, првих пет разредагимназијеуНовомСаду,апоследњатриивеликуматурууСомбору.1924. године уписао је студије на одсеку за математику наПриродословном факултету Свеучилишта у Загребу, где једипломирао1929.године.Послеодслужењавојногрока,запослиосеуДржавној трговачкој академији у Загребу. 1936. године прелази наДржавнутрговачкуакадемијууБањаЛуци,а1938.уСредњутехничкушколууНовомСаду.

После окупације, јуна 1941. добија посао у Државној трговачкојакадемијиуВаљеву,до1943.радиуДржавнојтрговачкојакадемијиу

Зрењанину, одакле је премештен у Државну трговачку академију у Нишу. Децембра 1943.отпуштен јеизпросветнеслужбе.1946. сезапослиосеуГимназијиуНовомСаду,одакле јеисте године премештен у Сомборску гимназију. 1947. године је премештен у ПотпунумешовитугимназијууВрбасу.Октобра1950. се запошљавакаобиблиотекарМатематичкогинститута Српске академије наука, одакле је 28. августа 1951. премештен у ВисокуСаобраћајнушколууБеоградуузвањупрофесора.22.октобра1952.премештенјеуСредњуграђевинскушколууБеограду.

РАДН

А ВЕРЗИЈА

10  ЗБОРНИК БИОГРАФИЈА наставног особља Машинског факултета 

Јуна1954.постављенјезаасистентанаМашинскомфакултетуТехничкевеликешколеуБеоградузапредметМатематика.Уистозвање,реизабранје1957.и1960.године.Докторскудисертацију „О једној новој класи полинома у Теорији специјалних функција” из областиматематичкихнаука, одбранио је на Електротехничкомфакултету у Београду 5.маја 1959.године. У звање доцента на Машинском факултету у Београду за предмет Математикаизабранје15.септембра1961.ареизабрансептембра1966године.Заванредногпрофесорајеизабран30.јануара1971.годинеаунапређенузвањередовногпрофесорајула1976.године.Пензионисанје30.септембра1976.године.

НаМашинскомфакултетууБеоградудржаојепредавањаизМатематикеIиМатематикеII на основним, а из Теорије вероватноће и математичке статистике на последипломскимстудијама. За студенте основних студија Машинског факултета написао је уџбеник:Математика2објављен1977.годинеазастудентепоследипломскихстудијауџбеник:Рачунвероватноће и статистика (два издања 1969. и 1973. године). Такође је и коаутор једнезбиркезадатакаизматематикенамењенестудентимаМашинскогфакултета.

УпочеткунаучнирадпрофесораТомићабиојепосвећенТеоријиспецијалнихфункција,из које је докторирао, и објавио укупнопетрадова (један у „Математичкомвеснику” три у„Гласнику математичком” (Загреб) и један у Публикацијама Електротехничког факултетаБеоград – серија Математика. У тим радовима се проучавају Бернулијеви, Ојлерови иНилсенови полиноми и њихове слике при Фуријеовој трансформацији. Дате су и применедобијенихрезултатауодређивањунесвојственихпараметарскихинтеграла.

После одбране докторске дисертације, стиче ново интересовање ‐ почиње саистраживањима у теорији полинома, из које објављује 6 научних радова од тога 4 уиностраним часописима (B. Tomić, Les relations asymptotiques pour les zéros croissantindéfinimentdespolynomesàcoefficientspositifs,Acad.Roy.Belg.Bull.Cl.Sci.(5)491963799–818;B. Tomić, La distribution des zéros croissant indéfiniment des polynômes à coefficients positifs.(French)Acad.Roy.Belg.Bull.Cl.Sci.(5)5019641151–1173;B.Tomić,Theasymptoticrelationsforthe indefinitely increasing zeros of polynomials with alternate coefficients. Anal. Numér. Théor.Approx. 15(1986),no.1,81–93;B.Tomić,Thedistributionof the indefinitely increasingzerosofpolynomialswith alternate coefficients.Anal.Numér.Théor.Approx. 15 (1986), no. 2, 173–189.)Напомињемодасупоследња4радаобјављена10годинапослеодласкаупензију!Ауторјеитристручнарадакојисуобјављениу„Математичкојбиблиотеци”инамењенисузапотребесредњошколскедодатненаставе.

ДАЦИЋ, М. РАДЕ (Сијаринска Бања, 1930 ‐ Београд, 2016.), дипломирани математичар,асистентМашинскогфакултетауБеограду,вишинаучнисарадникМатематичкогинститутаСАНУ у Београду. Дипломирао је 1956. године на Одсеку за математику Природно ‐математичкогфакултетаБеограду.

За асистента за предметМатематика наМашинскомфакултету у Београду изабран је1956. године, где је радио до 1961. године. Исте године. напушта Машински факултет изапошљавасенаПољопривредномфакултетууБеограду.

Од1973.годинедопензионисањабио језапосленнаМатематичкоминститутуСАНУуБеограду. Једно време је био управник рачунског центра Математичког института. Био јеруководилацСеминараизисторијеифилозофијематематикеимеханикеод1993.до2002.године. Универзитетску наставу изводио је и на Природно – математичком факултету уКрагујевцу.

Докторску дисертацију „Једна класа мултиормних пресликавања са применом нарешења диференцијалних једначина'' је одбранио 30. октобра 1965. године, на Одсеку заматематикуПриродно‐математичкогфакултетауБеограду.Ауторјеједногуниверзитетскогикоауторједногсредњошколскогуџбеникаизобластиматематике.БОЈАНИЋ, РАНКО (Бреза, БиХ1924. – Колумбус, 2017.) дипломираниматематичар, доцентМашинскогфакултетауБеограду,професоремеритусУниверзитетаДржавеОхајо,Сједињене

РАДН

А ВЕРЗИЈА

Катедра за математику  11 

Америчке Државе. Рођен је 12. новембра 1924. године у Брези, Босна и Херцеговина.Гимназију је завршио уБеограду 1943. године. Студијематематике је уписао 1947. године.Дипломираоје1950.годиненаОдсекузаматематикуПриродно‐математичкогфакултетауБеограду. Од 1951. до 1954. био је запослен у Математичком институту Српске академијенаука.Докторскудисертацију„Асимптотскарешењалинеарнихдиференцијалнихједначина”јеодбранио10.јануара1953.године,уСрпскојАкадемијиНаукауБеограду.

Задоцентајеизабран1954.годиненаФилозофскомфакултетууСкопљу.ЗадоцентанаМашинскомфакултету у Београдуизабран је 1956. године, на коме је држаопредавањаизМатематике I, Математике II, на основним студијама. 1959. године је напустио Машинскифакултет у Београду и запослио се на Универзитету Државе Охајо, Сједињене АмеричкеДржаве,гдејеоствариоизузетноуспешнуакадемскукаријеру.

Научни радови професора Вучковића припадају Асимптотској анализи. Био је свакакоједан од најуспешнијих математичара Београдске школе математике коју, је формираоакадемикЈованКарамата.Његовирезултатиизтеоријеправилнопроменљивихфункцијасаостатком(написанисаакадемицимаАљанчићемиТомићем)ињиховеприменеуФуријеовимапроксимацијама остали су трајно забележени у математичкој литератури. Поред тогаразвио је и јединствену теорију правилно променљивих низова заједно са Галамбошем иСенетом.

Преминуоје21.фебруара2017.годинеуКолумбусу,Охајо,СједињенеАмеричкеДржаве.

АДНАЂЕВИЋ, ДУШАН (Рума, 1929.), дипломирани математичар,доцент Машинског факултета у Београду., редовни професорПриродно‐математичког факултета у Београду. У Руми је завршиоосновну и средњу школу. Дипломирао је на Одсеку за математикуПриродно‐математичкогфакултетауБеограду,1952.године.Од1953.до1956.годинерадиојеуРумикаопрофесоргимназије.Од1956.до1967. године радио је као асистент из предмета Математика наМашинскомфакултетууБеоградуДокторскудисертацију„Димензијенекихразврстанихскуповасаприменама”одбраниојеуЗагребу1961.године

У звање доцента за предмет Математика на Машинскомфакултету у Београду изабран је 1967. године Исте године је прешао на Природно‐математичкифакултетуБеограду,где.јеизабранзадоцента1967.,заванредногпрофесора1971.азаредовногпрофесора1978.године.

НаМашинскомфакултетудржаојепредавањаивежбеизМатематикеIиМатематикеII.На Природно – математичком (касније Математичком) факултету држао је предавања изТопологије(застудентематематике),Математике(застудентехемије),МатематикеIиII(застуденте физичке хемије), Анализе I и II (за студенте математике). За студентепоследипломских студија држао је више специјалних курсева: Одабрана поглавља изтопологије, Одабрана поглавља из теорије скупова (смер специјализација), Теоријахомотопије, Теорија димензија, Теорија мрежа, Уређајне и тополошке структуре (научнисмер).Руководиојеизрадом12докторскихи14магистарскихтеза,каои5специјалистичкихрадова.

Написаојекаоауториликоауторследећеуџбенике:Топологија,Научнакњига,Београд,1980; Математичка анализа I, Наука, Београд, 1998 (5. издање, са З. Каделбургом);МатематичкаанализаII,Наука,Београд,1994(2.издање,саЗ.Каделбургом);МатематикаI(застуденте хемије), Ведес, Београд, 1997 (саА. Вучићем);Математика II (за студенте хемије),Ведес,Београд,1998; (групааутора);каоиуџбеникеизбиркезадатаказаученикеV,VI,VIIразредаосновнешколеуиздањуЗаводазауџбеникеинаставнасредства,Београд.

РАДН

А ВЕРЗИЈА

12  ЗБОРНИК БИОГРАФИЈА наставног особља Машинског факултета 

Објавиоје35научнаи4стручнарадаудомаћимистранимчасописима.Учествоваојеураду 5 националних и 3 интернационална конгреса, 6 интернационалних симпозијума затопологијуиједнојконференцијизатопологијусасаопштењима.

Од важнијих дужности и функција које је обављао могу се навести следеће: СекретарСавеза друштава математичара, физичара и астронома Југославије, председникПредседништва Друштва математичара Србије, председник комисије за математикуПросветногсаветаСрбије,чланПросветногсаветаСрбије,председникнаучно‐наставногвећаУниверзитета у Београду, главни и одговорни уредник Математичког весника, директорМатематичке гимназије, декан Математичког факултета. Био је члан АмеричкогматематичкогдруштваиДруштваматематичараСрбије.

СИМОНОВИЋ, Љ. ВЕЛИМИР (Равно Бучје, Пирот, 1928. ‐ Београд,2016.), дипломирани математичар, редовни професор Машинскогфакултета у Београду. Основну школу је завршио у родном месту агимназију у Пироту, 1948. године. Исте године је уписао студијематематике на Природно ‐ математичком факултету у Београду.Студије је завршио 31. октобра 1953 године, одбраном дипломскoграда под насловом „Интегралне једначине и њихова примена уматематичкој физици”. Ментор рада био је академик НиколаСалтиков, у то време један водећих светских ауторитета у областианалитичкогрешавањакласичнихједначинаматематичкефизике.

Средином октобра 1957. године изабран је за асистента накатедри заматематикуМашинскомфакултетууБеограду.Уисто звањереизабран је 1960,1963,1966и1970. године.Докторирао је уобластинумеричкематематике1970. године.УзвањедоцентазапредметМатематиканаМашинскомфакултетууБеоградујеизабран1971.године, за ванредног професора изабран 1976. године а у звање редовног професораунапређенје1982.године.Пензионисанје30.септембра1994.године.

Држао јенаставуизсвихпредметаKатедрезаматематикунаМашинскомфакултетууБеограду, и то како на дoдипломским тако и на и последипломским студијама. Наставу јеизводио и на Рударско – геолошком факултету и Војној – техничкој академији. ВеликидоприносдаојеиуразвојукатедризаАутоматскоуправљањеиИндустријскоинжењерствоМашинскогфакултета.

Аутор је и данас актуелних уџбеника Нумеричке методе (прво издање 1979. године,последњепетоиздање2008.године),Уводутеоријувероватноћеиматематичкустатистику(прво издање 1985. године, последње пето издање 2008. године) и Увод у коначнуматематику(првоиздање1973.године,последњечетвртоиздање2008.године),којијепрвиуџбеникдискретнематематикеобјављеннаБеоградскомуниверзитету.

У својој научној делатности бавио се различитим областима примењене математике:нумеричкоманализом,дискретномматематиком,рачунарствомистатистиком.

Посебносеистичењеговдоприносуобластипрактичнеприменерачунарства,укојојјебио један од пионира у ондашњој Југославији. Учествовао је у изради првих домаћихсофтвера,намењенихзапотребенаучнихинститутаипривреде.ОбјавиојесаВ.КрунићемуБеограду1964.године,првиприручникизобластисимболичкогпрограмирањадигиталнихрачунара написан на нашем језику, под насловом Систем аутоматског програмирањаAUTOCODIII.

БиоуправникрачунарскелабораторијеМатематичкогинститутаСАНУ.НаМашинскомфакултету у Београду, између осталог, обављао је дужности управника библиотеке, шефаКатедрезаматематикуипродеканазафинансије.

Велику, несебичну помоћ пружао је млађим колегама са Катедре за математику (Р.Радовановић, Н. Јотић, С. Радојевић и Г. Лазовић) приликом израдемагистарских радова идокторскихдисертација.

РАДН

А ВЕРЗИЈА

Катедра за математику  13 

Последњих година живота, као пензионер, стиче ново интересовање ‐ почиње саистраживањима везаним за методику наставе математике у основним школама. Из теобласти2011.године,објављујеуџбеникзаједносаДубравкомМијуцом.ПоследњакњигакојујеобјавиозаједносаС.РадојевићемјеЗбирказадатакаизтеоријевероватноћеиматематичкестатистике.ИзашлајеуиздањуЗаводазауџбенике2014.године.

Изван факултета, био је активан у политичком животу наше државе. Биран је занародног посланика у пет сазива Народне скупштине Републике Србије, својимпринципијелним ставовима и залагањима предњачио је посебно у годинама преласка изједнопартијског у вишепартијски систем. Разлике у политичким ставовима и гледиштиманисубилипрепреказадружењаипријатељства.Толерантан,праведанихумансуодликекојећеостатиусећањимасвихкојисугапознавали.

ВУКАДИНОВИЋ, ЈУЛИЈА, рођена Ђерасимовић (Сарајево, 1933. ‐Београд, 2012.), дипломирани математичар, асистент Машинскогфакултета,професорВишепедагошкешколеуБеограду.УСарајевујезавршила основну школу, четири разреда гимназије завршила је уКрагујевцу а остала четири разреда гимназије и велику матуру уЗрењанину.

СтудиралајеМатематикунаПриродноматематичкомфакултетууБеограду,накоме једипломирала15.2.1957.годинесапросечномоценом9,12.Школске1957/1958. годинепредавала јеМатематикууЈеданаестојбеоградскојгимназији.

Током тришколске године, 1958/1959., 1959/1960., 1960/1961.,радилајекаосталниасистентзапредметеизобластиМатематикена

Машинском факултету у Београду. У школској 1960/1961. години била је ангажована надржању вежби из Математике на Машинском одсеку Техничког факултета у Нишу. Одшколске1961/1962.годинебилајезапосленанаВишојпедагошкојшколиуБеограду,гдејерадила најпре као предавач а затим као професор до краја шк. 1986/1987. године. У томпериоду држала је наставу на предметима Геометрије и у Математичкој гимназији уБеограду.

Од јесени 1987. године до пензионисања 31. 8. 1992. године радила је као просветнисаветникуЗаводузаунапређењеваспитањаиобразовањаградаБеограда.Ауторјеикоауторвеликог броја основних и помоћних уџбеника за основну и средњушколу изМатематике.Преминулаје6.4.2012.године.

ЂАЈА, Н. ЧАСЛАВ (Скопље, 1923 ‐ Београд, 1987.), дипломирани математичар, асистентМашинског факултета Београду, редовни професор Пољопривредног факултетаУниверзитетауБеограду.Дипломирао је1950.годиненаОдсекузаматематикуПриродно‐математичкогфакултетауБеограду.

Године1958.изабранјезаасистентазапредметМатематиканаМашинскомфакултетууБеограду,накоме јерадиодо1964. године.Истегодиненапустио јеМашинскифакултетизапослио се на Пољопривредном факултету у Београду у звању асистента за предметМатематика.

Магистарскирад „Тополошкеметоде у теорији стабилностирешењадиференцијалнихједначина” је одбранио 10. јуна 1964. а докторску дисертацију „Теорија стабилностифамилије динамичких система у метричким просторима'' одбранио је 19. октобра 1967.године,наОдсекузаматематикуПриродно‐математичкогфакултетауБеограду.ПотомјенапољопривредномфакултетууБеоградубиранусванаставничказвања:доцента,ванредногиредовногпрофесора.Ауторједвауниверзитетскауџбеника.

РАДН

А ВЕРЗИЈА

14  ЗБОРНИК БИОГРАФИЈА наставног особља Машинског факултета 

ЂЕРАСИМОВИЋ, П. БОЖИДАР (Београд 1907. ‐ Београд, 1977.)дипломираниматематичар,редовнипрофесорМашинскогфакултетау Београду. Гимназију је започео у Ужицу а завршио у Београду.Дипломирао је 1931. године на Одсеку за математику Филозофскогфакултета у Београду. Предавао је математику у гимназијама уСарајеву, Крагујевцу и Зрењанину, као и у војним школамаЈугословенскенароднеармије.

За асистента на Одсеку за математику Природно‐математичкогфакултетауБеограду,изабранје1951.годинеаузвањедоцента1956.године.Од1960.годинерадиојенаМашинскомфакултетууБеограду,гдејезаванредногпрофесораизабран,1960.,азаредовногпрофесора1965.године.Пензионисанје1973.године.

Докторску дисертацију „Апроксимација ирационалних бројева помоћу рационалнихразломљених бројева” је одбранио 16. јануара 1954. године, на Природно ‐ математичкомфакултетууБеограду.

НаМашинскомфакултетууБеоградудржаојепредавањаизМатематикеI,МатематикеII, на основним, а из Теорије комплексних функција и Специјалних функција напоследипломским студијама. Коаутор је универзитетског уџбеника „Основи Математичкеанализе”(саразличитимкоауторима–укупношестиздања,прво1964,последње1991.).Запотребе последипломске наставе написао је уџбеник „Функције комплексне променљиве.Ојлеровиинтеграли.”објављен1969.годинеуиздањуМашинскогфакултета.

Биојечланредакцијетерминолошкогречника„Математичкатерминологијазаосновнеисредњешколе”,објављеног1963.годинеуиздањуМатематичкогинститутауБеограду.

Свинаучнирадовипрофесора (укупно12)ЂерасимовићаприпадајуТеоријиверижнихразломакаињенимприменама.Одњихсепосебноистичу:B.Đerasimović,BeitragzurTheorieder regelmässigen Kettenbrüche,Mathematische Zeitschrift62 (1955), 320–329; B. Đerasimović,Über die Kettenbruchentwicklung quadratischer Irrationalzahlen. Mathematische Zeitschrift 66(1956), 228–239; и B. Đerasimović, Über die binären quadratischen Formen. MathematischeZeitschrift661957328–340;којисуобјављениу једномоднајбољихсветскихматематичкихчасописа. Поред тога аутор је монографије „Правилни верижни разломци” објављене уиздањуМатематичкогинститута,(ЕдицијапосебнаиздањаМатематичкогинститута,том8),Београд1969.

БиојевишегодинаШефкатедрезаматематикуМашинскогфакултетауБеограду,каоистарешинаОдељењаМашинскогфакултетауКраљеву.

ВУЧКОВИЋ,Д.ВЛАДЕТА(Алексинац1923.–ЈужниБенд,2012.)дипломираниматематичар,ванреднипрофесорМашинскогфакултетауБеограду,редовнипрофесорУниверзитетаНотрДам Индијана, Сједињене Америчке Државе. Рођен је 30. марта 1923. године у Алексинцу.ОсновнушколуинижугимназијујезавршиоуПироту.ВишугимназијујезапочеоуСкопљу,азавршио у Нишу 1941 године. Дипломирао је 1949. године на Одсеку за математикуПриродно‐математичкогфакултетауБеограду.

Од1946.до1948.радио јеуСавезномзаводузастатистику.Одфебруара1950.домаја1951.радиојекаоасистентнаОдсекузаматематикуПриродно‐математичкогфакултетауБеограду. Докторску дисертацију „Стилтјесова трансформација која опада брзиномекспоненцијалнефункције” је одбранио 14. јула 1953. године у Српској АкадемијиНаука, уБеограду.

ЗапрофесораВишепедагошкешколеуЗрењанинуизабранје1954.годинеЗадоцентанаМашинскомфакултету у Београдуизабран је 1960 а за ванредног професора 1962. године.1963. године је напустио Машински факултет и запослио се на Универзитету Нотр Дам,Индијана, Сједињене Америчке Државе, где је остварио изузетно успешну академскукаријеру.

РАДН

А ВЕРЗИЈА

Катедра за математику  15 

НаМашинскомфакултетууБеоградудржаојепредавањаизМатематикеI,МатематикеII, на основним, а из Примењене математике и Лапласове трансформације напоследипломским студијама. Коаутор је универзитетског уџбеника „Основи Математичкеанализе”(саЗ.МамузићемиБ.Ђерасимовићем).Запотребепоследипломскенаставенаписаоје уџбеник „Рачун вероватноће и статистика. Нумеричке методе” и скрипте „Лапласоватрансформација”.

ПрвинаучнирадовипрофесораВучковићаприпадајуАсимптотскојанализи.УкаснијемпериодусепосвећујеМатематичкојлогицииДискретнојматематици.ЊеговрадV.Vučković,Partially ordered recursive arithmetics, Mathematica Scandinavica, 7 (1959), je први рад изобластиматематичкелогикеобјављенунашојматематичкојлитератури.

Иако је наМашинскомфакултету радио само три године, својим књигама поставио јеизузетновисокстандардсвојимколегамазаписањеуџбеникаизматематичкихдисциплиназастудентемашинства.

Преминуоје16.септембра2012.године,уЈужномБенду,Индијана,СједињенеАмеричкеДржаве.

СУЧЕВИЋ, ДЕЈАН (Пакрац, Хрватска, 1930. ‐ Београд, 1915.),дипломирани математичар, асистент Машинског факултета, вишистручнисарадникСаобраћајногфакултетауБеограду.Уместурођењазавршио јеосновнушколуигимназијуадипломирао је1960.годинена Математичкој групи Природно‐математичког факултета уБеограду.

Октобра месеца 1960. год. изабран је за асистента за предметМатематика на Машинском факултету у Београду. Учествовао уизвођењуаудиторнихвежбиизпредметаМатематикаIиМатематикаIIнапрвојидругојгодинистудијауБеоградукаоиунекимцентримазаванреднестудијеФакултета.

Одоктобрамесеца1963.год.радиојекаохонорарниасистентнаСаобраћајномфакултетууБеоградуа1964.изабранјезасталногасистентатогафакултетазапредметеМатематикаI,МатематикаIIиМатематичкастатистика,кадамујепрестаорадниоднос на Машинском факултету у Београду. Радио је као хонорарни асистент на ВојнојакадемијиКОВЈНАинаВишојсаобраћајнојшколиуБеоградуУ току1975. годинеизабран је у звање стручног сарадникаакасније је унапређену звањевишег стручног сарадника наОдсеку заПTТ саобраћај Саобраћајногфакултета у Београду,где учествовао на извођењунаставе из више предмета (Теорија опслуживања, Операционаистраживањаидр.)доодласкаупензију.

ЋИРИЋ, Б. ЉУБОМИР (Ресник, Пирот, 1935. ‐ Београд, 2016.),дипломираниматематичар,редовнипрофесорМашинскогфакултетау Београду. Основну школу је завршио у родном месту а ШестуБеоградскугимназијууБеограду,1954.године.Истегодинеуписаојестудије математике на Природно ‐ математичком факултету уБеограду,којејезавршио5.маја1959године.

Новембра 1960. године изабран је за асистента за предметМатематиканаМашинскомфакултетууБеограду.Узвањеасистентајепоновобиран1963,1966и1970.године.Задоцентајеизабран1971,заванредногпрофесора1976.азаредовногпрофесора1982.године.Пензионисанје30.септембра2001.године.

Као асистент изводио је вежбе из предмета Математика I иМатематикаII,наредовнимиванреднимстудијамаМашинскогфакултетауБеоградукаоиу

РАДН

А ВЕРЗИЈА

16  ЗБОРНИК БИОГРАФИЈА наставног особља Машинског факултета 

центримазаванреднестудијеФакултета.ДржаојепредавањаизМатематикеI,МатематикеIIиМатематикеIIIнаосновнимстудијама,аизЛинеарнеалгебреиСпецијалнихфункцијанапоследипломскимстудијама.АуторјезапаженогуџбеникаСпецијалнефункције,објављеногуиздањуМашинскогфакултета1984.године.

У јесен 1961. године уписао је последипломске студије на Природно‐математичкомфакултетууБеограду,којејезавршиоje14.марта1968.године,одбраноммагистарскоградапод називом „Фиксне и готово фиксне тачке” на Природно ‐ математичком факултету уБеограду.Докторскудисертацију„Постојанеипериодичнетачкеконтрактивнихоператора”јеодбранио10.децембра1970.године,наистомфакултету.

Основни научни допринос докторске дисертације је увођење појма уопштенихконтрактивних пресликавања и изналажење њихових примена. Основни резултати тезе,објављениураду:Lj.Ćirić,Generalizedcontractionsandfixed‐pointtheorems,Publ.Inst.Math.12(26)(1971)19–26привуклисуизузетнупажњуиностранихматематичара.Онпрактичнодокраја живота, наставља са истраживањима у области уопштених контрактивнихпресликавањаидајеноверезултатекојидобијајумеђународнапризнања.

Резултати добијени у тој области, били су више него довољни, у другој половини 20.века, за изразито успешну универзитетску научну каријеру у већини европских земаља.Међутимпрофесоридедаљеи1974.годинеуводикласуквазиконтрактивнихпресликавањаураду:Lj.Ćirić,AgeneralizationofBanach'scontractionprinciple,Proc.Amer.Math.Soc.45,267‐273.Тимистраживањимаједалекопревазишаодометесвоједокторскедисертацијеитрајноушаоуматематичкунаучнубаштину!Самрадјецитиран356путадопочеткаовегодине(безаутоцитата)урелевантниммеђународнимчасописима!

Професоровунаучнуактивностнијепрекинуониодласкомупензију2001.године.Утомпериоду он наставља са публиковањем научних радова у водећим светским часописима.2003. објављује запаженумонографијуиз областитеоријенепокретне тачке у којој излажесвоја дотадашња научна достигнућа. Из области теорије контрактивних пресликавања јеобјавиопреко150научнихрадова.Његовирадовисуцитираниукупно2150пута (безаутоцитата)упериодуод1995.до2015.године.

Неки важни појмови и резултати из теорије контрактивних пресликавања добили суназивепоЋирићевомпрезимену.Наводимосамонекеодњих,којисемогунаћиунасловиманаучнихрадоваиностранихматематичара,каоиуматематичкиммонографијама:Ћирићевиоператори, Ћирићев принцип контракције, Ћирићеви слаби оператори, Ћирићеве квазиконтракције,Ћирићевегенералисанеконтракције,Ћирићеватеоремаофикснојтачкиквазиконтракција и Ћирићева теорема о нејединственој фиксној тачки. Из периода послеобјављивањамонографије,посебносеиздвајарезултатоспрегнутимнепокретнимтачкамакоји је добио у сарадњи са познатим индијским математичаром Лакшминкантамом 2009.године, који је објављенураду:V. Lakshmikantham,Lj. Ćirić, Coupled fixedpoint theorems fornonlinear contractions in partially orderedmetric spaces, Nonlinear Anal. 70:12 (2009), 4341–4349.Тајрадједоданасцитиран354пута!

Професор Љ. Ћирић је био члан уређивачког одбора четири врхунска математичкачасописа:FixedPointTheoryandApplication,ScientificWorldJournal,JournalofNonlinearScienceandApplicationsиFilomat(80/299).Биојерецензентумногимводећимсветскимчасописима.Својимрадомјеизузетнодопринеопромоцијисрпскематематикеумеђународнимоквирима.

РАДН

А ВЕРЗИЈА

Катедра за математику  17 

НЕШИЋ, Ч. СЛОБОДАН (Бождаревац, Барајево, 1932.), дипломираниматематичар, ванредни професорМашинског факултета у Београду.Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Београду.1952. године уписао је студије на Одсеку за математику Природно‐математичког факултета у Београду. У току студија предавао јематематикууПрвојекономскојшколиуБеограду.Дипломираоје10.септембра1959.године.

После одслужења војног рока, децембра 1960, изабран је заасистента за предмет Математика на Машинском факултету уБеограду. У исто звање, реизабран је 1963, 1967, 1970, 1973, 1976, и1980. године. 1961. године уписао је последипломске студије наПриродно‐математичком факултету у Београду, које је завршио 24.

јуна 1972. године, одбраном магистарског рада под називом „Метрички простори надтополошким полупољима” на Природно ‐ математичком факултету у Београду. Докторскудисертацију „Тихоновска полупоља и метрички простори” је одбранио 26. децембра 1980.године,наистомфакултету.

УзвањедоцентазапредметМатематиканаМашинскомфакултетууБеоградуизабранјејуна1982,заванредногпрофесорајеизабрандецембра1987.године,ареизабрандецембра1992.Пензионисан је30.септембра1997.године,увремекада јепоступакзаунапређењеузвањередовногпрофесорабиоутоку.

НаМашинскомфакултетууБеоградудржаојепредавањаизМатематикеIиМатематикеIIнаосновним,аизМатрицанапоследипломскимстудијама.ЗастудентеосновнихстудијаМашинског факултета написао је уџбеник: Математика II, објављен 1996. године а застуденте последипломских студија уџбеник: Матрице, објављен 1992. године. Такође јеаутор: Збирка задатака из Математике I (прво издање 1977. године, последње четвртоиздање1998.године),икоауторсапроф.дрРадисавомРадовановићем:ЗбирказадатакаизМатематикеII(првоиздање1977.године,последњечетвртоиздање1996.године)иЗбирказадатакасакласификационихиспитанаМашинскомфакултету (првоиздање1970. године,последњедеветоиздање1996.године).

Научни рад професора Нешића био је посвећен ставовима о непокретним тачкамаконтрактивних оператора дефинисаних на класичним метричким просторима, или науопштенимметричкимпросториманадполупољимаТихонова.Објавиојеукупно28научнихрадова.Последњих5радова(S.Nešić,GeneralizationsofKhanfixedpointtheorems.Bull.CalcuttaMath. Soc. 89 (1997), no. 6, 469–472; S. Nešić, Results on fixed points of asymptotically regularmappings.IndianJ.PureAppl.Math.30(1999),no.5,491–494;S.Nešić,AgeneralizationofafixedpointtheoremofB.Fisher.Math.Balkanica(N.S.)13(1999),no.3‐4,201–204;S.Nešić,Afixedpointtheoremintwometricspaces.Bull.Math.Soc.Sci.Math.Roumanie(N.S.)44(92)(2001),no.3,253–257;S.Nešić,Commonfixedpointtheoremsinmetricspaces.Bull.Math.Soc.Sci.Math.Roumanie(N.S.) 46(94) (2003), no. 3‐4, 149–155.) је објавио после одласка у пензију, и то свих 5 уиностранимчасописимаодкојих је један(другипоредоследу)наSCIлисти.НаучнирадовипрофесораНешићасувишепутацитираниурадовимаиностранихматематичара.ПотомесепосебноистичерадS.Nešić,Atheoremoncontractivemappings.Mat.Vesnik44(1992),no.1‐2,51–54, који је између осталог цитиран и у наслову рада: B. Fisher, M. Telci and K. Tas, Ageneralizationof_fixedpointtheoremofNesic,Doga‐Tr.J.Math.17,(1993),247‐250.

РАДН

А ВЕРЗИЈА

18  ЗБОРНИК БИОГРАФИЈА наставног особља Машинског факултета 

ЈОТИЋ, С. НИКОЛА (Рсовци, Пирот 1935. ‐ Београд, 2008.)дипломирани математичар, ванредни професор Машинскогфакултета у Београду. Основну школу је завршио у Аранђеловцу.Гимназију је похађао у Соко Бањи и Нишу, где је матурирао 1954.године. Исте године уписао је студије на Одсеку за математикуПриродно‐математичког факултета у Београду. Дипломирао је 25.јуна 1959. године. После одслужења војног рока, децембра 1960,изабран је за асистента за предмет Математика на Машинскомфакултету у Београду. У исто звање, реизабран је 1963, 1967, 1970,1973, 1976и 1980 године.Маја 1983. године је распоређеннарадноместостручногсарадника

Последипломске студије уписао је 1961. године на Природно‐математичкомфакултетууБеограду, које је завршиоодбраноммагистарскограда. 29.маја1972. године, под називом „Неједнакости” на Природно ‐ математичком факултету уБеограду. Докторску дисертацију „Прилог теорији екстермалних проблема програмирања”одбраниоје27.фебруара1981.године,наистомФакултету.

УзвањедоцентазапредметМатематиканаМашинскомфакултетууБеоградуизабранједецембра1984,ареизабранаприла1990.Заванредногпрофесора јеизабраноктобра1995.године.Уистозвање,реизабранјејуна1992.ијула1997.године.

НаМашинскомфакултетууБеоградукаоиуодељењимаФакултетадржаојепредавањаизМатематикеIиМатематикеIIнаосновним,аизМатрицанапоследипломскимстудијама.Пензионисанје30.септембра2001.године.

У почетку научни рад професора Јотића био је посвећен изучавању конвекснихједнакости (магистарски рад) и њихових система (докторска дисертација). После одбранедокторске дисертације, налази ново интересовање ‐ почиње са истраживањима у теоријенепокретнетачкеконтрактивнихпресликавања.Тојкатегоријиприпадајупоследњатрирада(Lj.Ćirić,N. Jotić,Sometheoremsoncommonfixedpoints.Mat.Vesnik46(1994),no.1‐2,5–9;N.Jotić,NikolaSomefixedpointtheoremsinmetricspaces.IndianJ.PureAppl.Math. 26(1995),no.10,947–952;Lj.Ćirić,N.Jotić,Afurtherextensionofmapswithnon‐uniquefixedpoints.Mat.Vesnik50 (1998), no. 1‐2, 1–4), од којих је један (други по редоследу) објављен у часопису који сеналазинаSCIлисти.

Био је руководилац Института за примењену математику и аутоматско управљањеМашинског факултета од 1987. године до пензионисања. У истом периоду био је ипредседникфакултетскогсиндиката.Преминуоје13.марта2008.

РАДОВАНОВИЋ, Н. РАДИСАВ (Наталинци, Топола 1933. ‐ Београд,2009.) дипломирани математичар, ванредни професор МашинскогфакултетауБеограду.Основнушколу је завршиоуродномместу, агимназијууСмедеревскојПаланци.1952.годинеуписаојестудијенаОдсеку за математику Природно‐математичког факултета уБеограду.Утокустудијабиојенепунедвегодине(29.08.1955–4.5.1957.)запосленупредузећу„Термоелектро”,Београд.Дипломираоје27. септембра 1958. године. После одслужења војног рока, марта1960.запошљавасепоновоупредузећу„Термоелектро”,Београд,гдеостаједо9.децембра1960.

ЗаасистентазапредметМатематиканаМашинскомфакултетууБеоградуизабран једецембра1960.годинеУистозвање,реизабран

је 1963, 1967, 1970, 1973. и 1976. године. У јесен 1961. године уписао је последипломскестудије на Природно‐математичком факултету у Београду, које je завршио одбраноммагистарског рада 3. јула 1968. године, под називом „Апроксимативна факторизацијаполинома”наПриродно‐математичкомфакултетууБеограду.

РАДН

А ВЕРЗИЈА

Катедра за математику  19 

Докторску дисертацију „Прилози нумеричком решавању алгебарских једначина исистема алгебарских једначина” одбранио je 26. јануара 1978. године, на Природно ‐математичком факултету у Сарајеву. У звање доцента изабран је. маја 1979, а реизабранновембра 1984. За ванредног професора је изабран децембра 1986. године. У исто звањереизабран је јуна 1992. и јула 1997. године. Дужност Управника рачунарске лабораторијеМашинског факултета обављао је од 1979. године до пензионисања 30. септембра 1999.године.

НаМашинскомфакултетууБеоградудржаојепредавањаизМатематикеI,МатематикеII,Математике III,Математике IVиПрограмирањанаосновним, аизНумеричкихметодаиПрограмирања на последипломским студијама. Коаутор је универзитетског уџбеникаFORTRAN(првоиздање1973.године,последњеосмоиздање1996.године).Такођејекоауторсапроф.дрНешићСлободаном:ЗбиркaзадатакаизМатематике2(првоиздање1977.године,последње четврто издање 1996. године) и Збиркa задатака са класификационих испита наМашинскомфакултету(првоиздање1970.године,последњедеветоиздање1996.године).

НаучнирадпрофесораРадовановићабиојепосвећен:нумеричкојматематициињенимприменама у машинству, применама гама – функције на израчунавање несвојственихинтеграла,каоифункционалнојанализи.Одобјављенихрадовапосебносеистичупрви:Р.Радовановић,Примедбеометодамаитерацијесаубрзањем,МатематичкиВесник6(21)1969379–384; и последња два рада: Р. Радовановић, О нумеричком решавању диференцијалнихједначина првог реда у општем облику, Саопштења Машинског факултета 1 (1991) и R.Radovanović,Approximationofa fixedpointofsomenonselfmappings.Math.Balkanica(N.S.)15(2001),no.3‐4,213–218.

У првом раду се даје потпуно нови поступак заснован на методи regula falsi заприближно одређивање корена алгебарских једначина, а у другом се нелинеарна обичнадиференцијална једначина првог реда трансформише у линеарну једначину другог реда изатим решава поступком Runge – Kutta. Оба рада су изузетно оригинална, али на жалостнаписананасрпскомјезику,нисумогладапривукупажњумеђународненаучнејавности.Тоневажизатрећирад,којијеобјављенпослеодласкаупензију,којијевишепутацитиранурадовима иностраних математичара, између осталог у монографији V. Berinde, IterativeApproximationofFixedPoints,LectureNotesinMathematics,Springer,Berlin,(2007)идокторскојдисертацији Т. A. Лазара (T. A. Lazar, Fixed point theorems for non‐self operators andapplications)одбрањенојнаУниверзитетууКлужу2010.године.

МИЛАЧИЋ,Д.МАРИАНА(Београд,1936.)дипломираниматематичар,доцентМашинскогфакултетауБеограду.Основнушколуигимназијује завршила у Београду. Матурирала је 1955. године. Исте годинеуписала је студијенаОдсекузаматематикуПриродно‐математичкогфакултетауБеограду.Дипломиралаје29.јуна1960.године.

Почетком децембра 1960, изабрана је за асистента за предметМатематика на Машинском факултету у Београду. У исто звање,реизабрана је 1963, 1967, 1970, 1973, 1976 и 1980 године. 24. маја1983.јераспоређенанарадноместостручногсарадника.

Узвањедоцентаизабрана је10.децембра1987,ареизабрана3.јуна1993.Пензионисанаје30.септембра2001.године.

У току 1961. године уписала је последипломске студије наПриродно‐математичком факултету у Београду. Магистрирала je 22. маја 1972. године,одбранивширадподназивом„Верижниразвитакквадратногкоренарационалногброја”наПриродно ‐математичкомфакултетууБеограду.Докторскудисертацију „Развојиприменематематичке методе декомпозиције на вишенивојске хијерархијске системе саинформационом базом” је одбранила 16. јуна 1982. године, на Машинском факултету уБеограду.

РАДН

А ВЕРЗИЈА

20  ЗБОРНИК БИОГРАФИЈА наставног особља Машинског факултета 

НаМашинскомфакултетууБеоградудржала јевежбеизМатематике I,Математике II,Математике III, Математике IV и Програмирања, као и предавања из Програмирања,Математике I (за ванредне студенте) и Математике IV (за ванредне студенте), све наосновнимстудијама.

Коауторјеуниверзитетскогуџбеника„FORTRAN”(првоиздање1973.године,последњеосмо издање 1996. године), као и монографије „Теорија препознавања инжењерскихсистема”.

МАРКОВИЋ, Д. БУДИМИР (Зрењанин, 1934. – Београд, 2002.)дипломирани математичар, асистент Машинског факултета уБеограду. Основну школу и гимназију је завршио у Београду.Матурираоје1953.године.ИстегодинеуписаојестудијенаОдсекузаматематику Природно‐математичког факултета у Београду.Дипломираоје28.јула1959.године.Послеодслужењавојногрока,9.децембра 1960. године, изабран је за асистента на Машинскомфакултету у Београду. У исто звање, реизабран је 1963, 1967, 1970,1973, 1976 и 1980 године. 24. маја 1983. је распоређен је на радноместостручногсарадника.

Током рада на Машинском факултету држао је вежбе изпредметаМатематика 1,Математика 2 иМатематика 3. Предавао је

Математику3уодељењуМашинскогфакултетауКраљеву.Уоквирупостдипломскихстудијана Машинском факултету у Београду предавао је Теорију вероватноће и Математичкустатистику. На Вишој металској школи у Београду, предавао је такође Математичкустатистику.

У оквиру научног рада и сарадње са привредом, бавио се различитим областимаИндустријске математике а нарочито проблемима Теорије поузданости и Индустријскестатистике у производњи и експлоатацији моторних возила. Тој научној грани припада ињегова докторска дисертација, коју је 1976. године пријавио под називом:,, Математичкимоделиупроцесуодржавањаиремонтаорганизованихсистемамоторнихвозиланаосновуутврђених закона поузданости”, на Катедри за Моторна возила Машинског факултета уБеограду.Болестгајеспречиладазавршидисертацију,штојепрактичнопрекинуло,његовуакадемску каријеру. Oбјавио је укупно 12 стручних радова, углавном у форми техничкихизвештаја.Аутор једвапоглављаумонографији„Поузданостмашинскихпроизвода”коју јеобјавио1971.годинебеоградскиМашинскифакултет.

БиојеврлоактиванчланколективаМашинскогфакултета.Измеђуосталог,биојечланСаветаИнститутаМашинскогфакултета,чланСаве�