Ж Ш vezbajte vas kreativni um - srma consulting majstorovic.pdf · štinske stvari ume da...

VLADIMIR MAJSTOROVIĆ

VEZBAJTE VAS KREATIVNI UM

Ж Ш

Vladimir Majstorović

VEŽBAJTE VAŠ KREATIVNI UMOd lajf koučinga do ubrzane transformacije

BEOGRAD2018

VLADIMIR MAJSTOROVIĆ

VEŽBAJTE VAŠ KREATIVNI UM

Od lajf koučinga do ubrzane transformacije

je inspiracija za ovu knjigu!

Dragani Petkovski Majstorović, koju sam pronašao onog trenutka kada sam

postao vredan osobe koju sam sve vreme tražio.

7

Prva stvar iz ove knjige koja će doprineti Vašem lič-nom razvoju je moj predlog da beležite šta su o vašem radu rekli neki ljudi koje cenite! Pre svakog treninga ja-čam samosvest tako što gledam filmove i fotografije sa prethodnih treninga. Onda pročitam šta o mom radu mi-sle direktori neke od 611 kompanije sa kojima sam do sada radio. Sve što se nakon toga desi mora da doprinese razvoju veština ljudi sa kojima radim, ali i mom ličnom razvoju. Zamislite na trenutak da ste na mom mestu i da čitate šta su o meni rekli sledeći direktori.

9

„Vlado, ti si jedan od pionira interaktivne obuke zapo-slenih u našoj zemlji. Sa tako bogatim iskustvom vredno je da preneseš deo svog znanja mladima koji žele da se bave tim poslom. Puno uspeha želim u ostvarenju tog ci-lja.“ ~ Prof. dr Živka Pržulj, Beogradska bankarska akademija, Srbija

„Iznimna mi je čast i zadovoljstvo što sam imala priliku raditi sa Vladom na zajedničkom treningu. Vladimir je vrlo profesionalan i izuzetno kompetentan voditelj, tre-ner, učitelj, motivator ... koji kroz otvoren i interaktivan pristup pun rada, dinamike i humora uključuje sve sudi-onike te DIJELI lako upotrebljivo znanje. ZADOVOLJSTVO je učiti od ljudi koji ti jako razviju osjećaj prihvaćanja, razumijevanja i dijeljenja. Pri tome pobude u tebi nove izazove i novu MOTIVACIJU. Hvala Ti Vlado!“ ~ Jadranka Jančić Babić, dr. med. Sales and Marketing Manager and Trainer Manager, Merck Zagreb, Hrvatska

„Reči kojima su opisane Vladimirove koučing sesije su: Odlično, iskusno, praktično, inspirišuće, motivacio-no... Zapitala sam se šta je tu bilo inspirišuće? On sam,

10

Vežbajte Vaš kreativni um

rekli su učesnici. Sve nas je uključio, svačije mišljenje je uvaženo, čuli su se različiti stavovi i interesovanja... Izgle-da da za svaku situaciju postoji i rešenje! Predstavljene su mogućnosti. Mogućnosti su u nama nekada uspavane, kao i putevi kako ćemo ih ostvariti. Trening je uzbudio duhove svih učesnika i držao ih u tom stanju još dugo vremena nakon što je završen. Prvom prilikom ćemo se vratiti Vladimiru i tražiti još, uz snažnu preporuku za bilo koju Američku kompaniju.“~ Sonja Stanković Tarle, GM Procurement Operations and Support and Capex Procu-rement U. S. Steel Serbia, d.o.o.

„Vladimir je iskren i pošten čovek. On ima sposobnost da govori istinu i to je kvalitet koji me privukao njemu tokom našeg rada u Indiji. Lako je osetiti i prihvatiti nje-govo ogromno iskustvo koje je stekao širom sveta. On su-štinske stvari ume da predstavi kroz priču i igru, tako da učesnici veoma lako prihvataju njegovo učenje. Duhovit je što njegova predavanja čini posebno interesantnim. Kada sam ga uzpoznao bio sam impresioniran, jer je on enciklopedija znanja, a pored svog tog znanja njegova osobina je skromnost. Toliko toga sam naučio od njega tokom njegovog seminara, ali i tokom naših razgovora uz kafu. Želim mu uspeh u njegovom daljem radu.“ ~ Anoop Kumar, vlasnik Clarks group of hotels, Indija

„Kada smo gradili sopstveni biznis, bilo je neophod-no dodatno personalno usavršavanje. Tog proleća 2010. godine, dobio sam kontakt gospodina Vladimira Majsto-rovića. Koučing i edukacije su bile na teme: „Zakazivanje prvog sastanka“ i „Tehnike prodaje“. Danas, 2017. imamo kompaniju koja je u samom vrhu internet poslovanja. Biti u nečemu najbolji zahteva mnogo rada i truda, a Vlada je

11


uspeo da mi pomogne u savlađivanju novih znanja kroz koučing. To je bio moj prvi susret sa tim i neizmerno mu hvala.“ ~ Ratomir Leković, CEO KupujemProdajem.com Srbija

„Rad sa Vladimirom je protekao bez predstave o vre-menu, gde je sa ne smanjenim žarom zajedno sa nama aktivno učesvtovao, budio uspavane i krotio hiper aktiv-ne, sve u cilju timskog rada u iznalaženju rešenja i gleda-nju na stvari iz drugog ugla. Jedinstveno iskustvo, vredno ponavljanja i preporuke. Iskreno, snažno i upečatljivo.“ ~ Igor Molnar dipl.ing. Country Manager Serbia/Croatia/BiH, Timac Agro, Roullier Group

„Zadovoljstvo je bilo sarađivati sa Vladom Majstorovićem, koji je istinski majstor svog zanata – ume da motiviše slušaoce i da im prenese važne stvari. Njegova posvećenost poslu se ne ogleda samo kroz treninge, već i kroz ovu knjigu.“ ~ Vojin Starčević, predsednik Unisol Grupe, Srbija

„Direktan, konkretan i otvoren u komunikaciji, komen-taru i sugestiji. Veliko znanje i iskustvo o kojima svedo-če brojni dobri primeri iz prakse, predlozi, ideje koje su mi pomogli da pametnije sagledam ili razrešim pojedine profesionalne i privatne izazove.“ ~ Jelena Đurđevac Ra-dojević, Direktor Aksa doo i ZUK-pharma

„Vladimir je fenomenalna osoba, trener, govornik, kouč i uzor za mnoge ljude širom sveta! Upoznao sam ga u Indiji gde me je impresionirao svojim širokim umom, životnom filozofijom i znanjem. Vladimir je napravio to-liko toga dobrog i pružio drugim ljudima vrednost koja

12


je daleko veća nego što možemo očekivati. Njegova velika ljubav i ogromno profesionalno iskustvo su toliko inspiri-šući da ih on bezuslovno deli i na taj način postaje vodilja koja nam daje podršku. Preporučujem vam da pročitate ovu knjigu od korica do korica! Takođe, ona može biti odi-čan poklon za sve one koje volite i poštujete. Preuzmite akciju i učite od najboljeg! Vlado hvala ti za sve! Pavel Verbnyak, preduzetnik, motivacioni govornik i ekspert za uspeh. Rusija

„Rad sa Vladimirom je pravo zadovoljstvo. Motivisan, lako stvara sjajnu i releksirajuću atmosferu, imajući kori-snika na pameti i odlično razumevajući njegove poslovne i privatne potrebe. Stalno u potrazi za inovativnim pri-stupima učesnicima treninga koji će razviti pozitivne sta-vove i željeno ponašanje. Vladimir je uvek ponosan na postignute rezultate.“ ~ Josep Ros, Centre of Excellence Training Manager, DuPont, Španija

„Vladimir je ostavio izuzetno pozitivan utisak na sve učesnike kickoff radionice u Programu za razvoj linij-skih menadžera. Za razliku od klasičnih predavača sa njim je bilo puno primene novih metodologija rada koje su učesnicima dale mogućnost da otvorenog uma krenu u pronalaženje rešenja specifičnih za telekomunikacionu industriju.“ ~ Teodora Hadži-Dimova Tanaskoska, HR director, Makedonski Telekom, Makedonija

„Ulaganje u razvoj i obuku zaposlenih Crnogorskog Telekoma je jedan od ključnih faktora uspjeha Kompani-je na veoma intenzivnom i zahtjevnom tržištu na kojem poslujemo. Saradnju sa Vladimirom vidim kao zajednič-ki put na unapređenju sveukupnog znanja i zadovoljstva

13

naših zaposlenih, što nije lak i jednostavan zadatak jer su moja očekivanja velika. Tokom 2016. godine smo kao or-ganizacija prošli kroz nekoliko vrsta obuke u organizaciji Srma Consultinga i povratne informacije od koleginica i kolega su zaista pozitivne. Želim da naglasim da posebno cijenim otvorenost, prilagodljivost i pristup koji Vladimir ima.“ ~ Miroslav Janičić, Direktor za ljudske resurse, Cr-nogorski Telekom, Crna Gora

„Ono što je Vlado uvijek znao podsjetiti me na vlastitu moć i potencijale koje nosim u sebi.” ~ Ljiljana Drenški Cvrtila, direktorica Eurinome d.o.o. za poslovno savjeto-vanje, Zagreb

„Vlada je od inicijalnog razgovora ostavio snažan pro-fesionalan utisak i to je tokom saradnje samo potvrđivao. Prijatno i korisno je sarađivati sa njim.“ ~ Željko Savović, direktor i vlasnik Telemonta, Podgorica

„Suštinska i strateška procena i uvek iskrena namera to je Vladimir Majstorović“ ~ Siniša Smiljković, direktor SAM DIRECT GREEN LINE doo, Beograd

„Tokom trening sesija, pored veštine pregovaranja, tvoj lajf koučing je ostavio veliki utisak na mene. Vidim da on posebno utiče na motivaciju među članovima mog tima.” ~ Darko Babić, PhD, Managing Director \ Country Manager at KWS Sjeme d.o.o. Hrvatska

„Bazirajući se na Vladinoj ekspertizi i dugogodišnje iskustvo njegovi su treninzi veoma praktični, vrlo pri-menljivi i obuhvataju najbitnije detalje, omogućujući učesnicima da savladaju bitan deo materije, još na sa-


14


mom treningu. Tome doprinosi i visoko nivo prilagođa-vanja materijala prema potrebama učesnika, nešto što nije tako česta pojava u današnjem konsalting svetu.“ ~ Dejan Madjoski, HR Business Partner, Pivara Skopje AD (CocaCola HBC & Heineken JV), Makedonija

„U saradnji koja još uvijek traje, Vlado je pomogao meni i mojim brojnim prodavačima da shvate da su sva rješenja u nama. Samo ih treba „pogurati“ da izađu na vidjelo. SRMA i Vlado nam stvarno mogu pomoći u tome.“ ~ Dr. sc. Enes Sadović, Deputy head of sales&marketing, Merkur BH osiguranje d.d., Sarajevo

„Vladini treninzi nisu predavanja. To su praktični sa-veti, kako da radite bolje...“ ~ Ivan Vitorović, Generalni direktor / CEO, Mona hotel management d.o.o. Beograd

„Vladine radionice su uvek odlično struktuirane i pri-premljene, prilagođane potrebama. Njegova beskrajna energija, entuzijazam, veliko znanje i iskustvo je dobitna kombinacija za uspešan trening radionicu.“ ~ Branka Blagojević, HR Manager, Algotech d.o.o. Beograd

„Pored višedecenijskog iskustva koje Vladimir posedu-je i profesionalizma koje visoko cenim, istakao bih speci-fičnost njegovog portfolia treninga u smislu što za svaku obuku kreira i nudi ‘’tailor made’’ rešenja prilagodjena organizaciji i industriji kojoj firma pripada.” ~ Nikola Jevtić, Generalni Direktor ALTI LOGISTIKA, Beograd

„Već duže od 10 godina znam da Vladini treninzi i koučing sesije izuzetno pozitivno utiču na razvoj mojih zaposlenih! Zato sam bio izuzetno zadovoljan kada sam

15

saznao da će nam on držati treninge u sklopu General Motors Academy“ ~ Miloš Komnenović, General Mana-ger, PSC Komnenović d.o.o., Beograd

„Svaka minuta, koju na bilo koji način (na ručku, preko telefona, skypa, maila ili da berete njegovu knjigu) prove-dete sa Vladimirom odlična je investicija. Znamo se več dugo, radili smo zajedno, sve korektno i profesionalno.“ ~ Aleš Lisac, slovenački marketinški guru, Ljubljana

„Pre nego sto sam stupio u kontakt sa Vladom i pre svih nasih sesija, uvek je postojao „neki” izgovor da nešto ne može da se promeni ili dostigne. Onda je nastao taj magični trenutak kada vas Vlada polako stimuliše da izađete iz svo-je zone komfora i stavite ponovo u igru sve što ste stekli ili što mislite da znate. Naučiti kako hodati po ivici i balansira-ti svoje veštine će definitivno otvoriti nove horizonte, učini-ti vas da ponovo sanjate i maštate o svom ličnom razvoju”. Dušan Kaljević General Manager, Filippo Berio Russia

„Divim se njegovom entuzijazmu i profesionalnom pristupu – Vlada ima ogroman kapacitet da simultano upravlja i velikom slikom i detaljima.“ ~ David Clutter-buck, Special ambassador European Mentoring and Coaching Council, London

„Neizmerno je zadovoljstvo kada se naučeno isproba u realnim situacijama i daje magične rezultate. To upra-vo oslikava kakve sve alate i mogućnosti je našem timu pružio trening i rad sa Vladom.” ~ Vladimir Vasojević, Direktor marketinga i razvoja za Zapadni Balkan, Tim lider – Srbija, Crna Gora, Makedonija, BELCHIM CROP PROTECTION West Balkans


16


„Veoma korisno i profesionalno. Očekivanja u potpu-nosti ispunjena. Zaposleni se osećaju sigurnije u radu sa znanjem koje su dobili na treningu. Svaki momenat tre-ninga je maksimalno interesantno iskorišćen, prilagođen potrebama korisnika, PUN PRAKTIČNIH PRIMERA.“ ~ Dušan Mančić, Direktor Prodaje, Knjaz Miloš - Natura d.o.o., Beograd

„Vladu znam jako dugo i kada sam se odlučio za tre-ninge mojih komercijalista, rekao sam mu da ga cenim, ali da ću ga angažovati samo ako moji zaposleni budu prihvatili da snose jedan (manji) deo investicije. Znači, neka radi sa njima jedno sat vremena pa ako oni kažu da to vredi i ako su spremni da plate svoj deo, onda ću i ja platiti. Ovo je za Vladu bio izazov i drago mi je da su ga i moji komercijalisti prihvatili.

Vlada je zaista majstor da prenese znanje na ljude koji su u prodaji i da zajedno dođu do najboljih rešenja za sve situacije.” ~ Dragan Gojković vlasnik i generalni direktor TGK doo Čačak

„Ubijedljivo, jasno i upečatljivo! Na jedan vrlo prak-tičan način, sa Vladom godinama usavršavamo vještine, koje nam pomažu prilikom rješavanja, ličnih i poslovnih problema.” ~ Mitar Samardžija, Generalni direktor, BOM Impeks (OMCAFÉ)

VežbajteVaš kreativni um


19

ČEMU SLUŽE OVE RADIONICE?

Počeću sa dva problema koja su naizgled kontradiktor-na, a odnose se na naš svakodnevni život.

Evo prvog:

Platonov problem:„Kako je moguće da ljudska bića čija je veza sa svetom

toliko kratka i lična i skučena i ograničena, ipak mogu da znaju o svetu toliko mnogo koliko znaju?”

Drugi se naziva Orvelov problem:„Kako možemo da znamo i razumemo nešto što nam se

odvija daleko od očiju, a ne možemo da znamo i razumemo nešto što nam se odigrava pred očima?”

Cilj ovih radionica je da svako od nas nakon njih bude malo bolji, da mu bude malo jasnije šta mu se to dešava pred očima, da preuzme neki od praktičnih alata u formi saveta, koje će na radionici dobiti i da ga svakodnevno primenjuje u životu, sve dok ne oseti pozitivnu promenu. Očigledno je da je promena ta crvena nit koja će se pro-vlačiti kroz sve naše sastanke, jer sve što radimo svodi se na promenu ponašanja. Ta promena ponašanja je moguća,

20


jer je ona suština svakog treninga, ali je neophodno da u tome budemo motivisani i istrajni. Da izdržimo samo 21 dan, a već 22. dana ta promena postaće naš primarni način ponašanja.

U ovoj knjizi se nalaze radionice koje su održane u pe-riodu od tri godine. Svaka se sastoji iz uvodnog teksta nakon koga se postavljaju pitanja. Ta pitanja možete da obrađujete u grupi ili pojedinačno.

Jedna od osnovnih stvari na koju treba da obratite pa-žnju kada učestvujete u radionicama je vizualizacija ideja i vizualizacija modela.

Vizualizacija ideja

To je proces u kome ideje koje vam padnu na pamet prvo napišete na papirićima i onda bez određenog redo-sleda postavljate na tablu ili na sto. U cilju podsticanja kre-ativnosti koristite raznobojne papiriće i flomastere. Pored imena ideje, dobro je i da je nacrtate na istom papiriću. Nakon toga krenite u grupisanje ideja za koje smatrate da su slične, odnosno da imaju nešto zajedničko.

Vizualizacija modela

To je proces u kome organizujete ideje postavljajući ih u različite geometrijske modele i na taj način dolazite do sasvim novih rešenja. Naš um voli red i kad uspe da ga us-postavi oseća se zadovoljnim. Setite se kada ste bili u školi i posmatrali Mendeljejev periodnični sistem. Siguran sam da ste vizualizovali sliku u kojoj su pronađeni svi elementi

21

Čemu služe ove radionice?

koji trenutno nisu poznati, odnosno da su sve kolone i sve vrste popunjene. Izuzetno je važno da vi sami tokom rada odaberete geometrijski model koji ćete popunjavati. Kao po pravilu, kad god ste nešto učili profesor ili trener su vam davali već gotov geometrijski model. Na primer, zamislite da ste se zaposlili u banci i upravo vam kreće trening prodaje. Pojavljuje se osoba koja je trener i kaže vam: „Dobro došli u našu banku. Danas ćete imati trening prodaje... Proces prodaje se može predstaviti obrnutim trouglom i sastoji se iz 4 faze...”

Vi je svi slušate, a neko ko je slobodniji će je pitati: „Izvinite, a zašto obrnuti trougao? U banci u kojoj sam radio rekli su da se process prodaje može predstaviti pe-njanjem uz stepenice kojih ima 5, a ne 4!”

Neko drugi će pomisliti, a ako je hrabar i reći: „Moj brat radi u Kokakoli i pričao mi je o prodajnom levku i rekao je da prodajnih koraka ima...”

Siguran sam da sada vidite prednost individualne vizu-alizacije modela. Svako od nas je „specifičan” i to moramo ispoštovati. Na treningu prodaje u JUBu, jedna grupa ko-mercijalista mi je rekla da oni prodaju vide kao razgrana-to drvo! „Odlično”, rekao sam im, „hajde onda da vidimo kojim rečenicama ćemo okititi grane?” Na ovaj način svako ima priliku da materiju shvati na način koji njemu najbolje odgovara. Kreativnost je maksimalno podstaknuta, a vi ćete to moći da potvrdite neprekidno koristeći vizualizacione modele u svakoj radionici. Ako u nekoj radionici budete učestvovali više puta, moj predlog je da uvek uzmete drugačiji vizualizacioni model. Na taj način ćete uvek doći do nekih novih rešenja.

22


Primeri najčešćih geometrijskih modela su dati na sli-kama:

23

Čemu služe ove radionice?

Sa ciljem da postavljam interesantne situacije koje će ljude podstaći na razmišljanja i donošenje rešenja napra-vio sam sajt www.Teslaideas.com. Njega možete direktno otkucati ili skenirati Qrcodeom i pronaći drvo u gornjem desnom uglu slike koje Vas vodi do željenog cilja.

U prvom delu svake ideje je mala igra, koja se može koristiti na sastancima, radionicama ili treninzima. Nakon nje su koučing pitanja sa ciljem da onaj ko dođe na sajt, postavi sebi jasno definisani cilj i da onda korišćenjem pitanja dođe do akcionog plana, kako taj cilj i ostvariti.

24

1. KAKO PROMENITI LOŠU NAVIKU?

Čovečanstvo se kreće napred, usavršava svoje snage. Sve što je za njega nedostižno, kad-tad postaće bli-sko, razumljivo. Samo treba raditi. Pomagati svim snagama onima koji traže istinu... Kod nas radi vrlo malo njih. Ogromna većina inteligencije ništa ne traži, ništa ne radi, nije sposobna za rad. Naziva-ju sebe intelektualcima, a mlađima govore „ti“. Sa seljacima postupaju kao sa životinjama, ne čitaju ništa ozbiljno, o nauci samo pričaju, u umetnost se ne razumeju. Svi su ozbiljni: stroga lica, ozbiljni raz-govori. Filozofiraju i vide: radnici vrlo loše jedu. Ovi lepi razgovori kod nas služe samo da se zamažu oči. (...)“ ~

A. P. Čehov, 1903.

Novu seriju tekstova započinjem ovim istim citatom Čehova, kojim sam završio knjigu: Od trenera prodaje do lajf kouča. Evo još jedne novosti uz ovu knjigu. Kad god budem navodio neki link, na dnu strane ćete naći i Qrcode. Potrebno je da ga skenirate Vašim telefonom i momental-no idete na stranicu na kojoj je slika koju smo napravili tokom jednog od treninga na Tari. Meni je ta slika prelepa i

25

1. Kako promeniti lošu naviku?

sve linkove sam postavio na nju. Za početak, kad dođete na tu sliku u desnom donjem uglu klikom na kamen dolazite do moje prethodne knjige.

Ako sam ovo uspeo lepo da objasnim, možemo da se vratimo na Čehova. On me podstiče na nekoliko pitanja: da li biti intelektualac znači samo da je čovek završio fa-kultet? Da li biti intelektualac znači imati i neku obavezu? Kao na primer, da budeš pozitivan primer. Da svojim de-lima pokazuješ da te je školovanje oplemenilo, a ne samo obrazovalo. Kada ljudi u društvu započnu priču o Novaku Đokoviću, turskoj seriji ili cipelama koje su kupili na le-tovanju, intelektulac ima potrebu da preusmeri razgovor na neki viši nivo. Taj viši nivo treba da podstakne njega samog, ali i ljude sa kojima je u kontaktu na neko bolje ponašanje, koje će kao krajnju posledicu imati bolji život svih nas.

Isto tako, misleći čovek će postaviti pitanje kako bi izgledao život u Srbiji kada bi ljudi danas odlučili da ne pljuju po ulici ili da ne psuju ili da kažu: „Dobar dan“ kada uđu u neku zgradu i tamo naiđu na drugog čoveka? Samo zamislite Srbiju u kojoj bi se svako od nas držao tih ple-menitih pravila. Ma šta da nam se desi mi ćemo znati da moramo da budemo istrajni.

U praksi, veoma često neka banalna situacija poremeti čitavu našu koncepciju ispravnog i pozitivnog života. Na primer, dok vozimo auto, skrećemo iz Birčaninove ulice ka Ulici Kneza Miloša umesto da produžimo pravo, svesno praveći (bezazleni) prekršaj, pokušavajući da uštedimo 15 minuta i izbegnemo saobraćajnu gužvu. Tu nas narav-no zaustavlja policajac koji nam prvo da par minuta vre-mena da pozovemo nekog bitnog, a ukoliko smo „običan smrtnik“ sledi kazna. Ovakve i slične, generalno gledajući banalne, stvari, dovoljne su da veliki broj nas odustane

26


od zacrtanog pozitivnog primera. Ako je iz svega ovoga izvukao pouku da su „lud i pošten braća rođena“, vozač je ušao u vrzino kolo. Za svoje usluge, sada će on, bez srama, da traži mito. I tako korupcija dobija na ubrzanju. Na kraju krajeva, dolazimo do toga da se svi valjamo u istom blatu. Da ništa nije sramota i da ništa nije stid. A svega 5 minuta ranije imali smo tako plemenitu ideju, koja se raspršila tako što smo načinili prekršaj i onda ušli u korupciju. Pa kako je moguće da smo mi tako jaki i plemeniti i dosledni pozitivnom i ispravnom načinu života, u isto vreme toliko slabi da u datom momentu ne možemo da odaberemo ispravno ponašanje u skladu sa našim vrednosnim siste-mom? A možda je problem u tome što smo mi vreme-nom izgubili naš vrednosni sistem, ili što je možda tačnije zamenili ga nekim rastegljivim koji može da se primeni kako nama odgovara. Kako i ne bi, jer onaj ko se zalaže za porodične vrednosti, dobija etiketu da Srbiju vraća u XII vek. U isto vreme kada se neko na sred Terazija obmota lepljivom trakom oko stuba, onda je to umetnički perfor-mans ili još više poražavajuće − „deo uspešne marketinške kampanje“. Ako i Vi imate slična iskustva i razmišljanja u vezi sa napadima na Vaš vrednosni sistem, onda smo na istom putu. I Vi i ja verujemo da svet oko nas može biti daleko bolji i daleko lepši. Meni u svemu tome izuzetno pomaže čitanje kvalitetnih knjiga u kojima nalazim misli koje su svevremene. Zato, vratimo se ponovo na Čehova sa početka ovog teksta. Ovo čovečanstvo, čiji smo mi deo, ma koliko se trudili da pokažemo suprotno, ipak ide napred. I toliko pameti svi zajedno posedujemo. Samo kada bi tu pamet mogli da na neki način iskoristimo, za opšte dobro. E upravo ta pamet, koju svi zajedno posedujemo, mi je opravdanje da zajedno možemo da dođemo do rešenja u bilo kojoj situaciji.

27


Svi koji su upoznati sa teorijom morfogenetskih polja znaju da je u prirodi pamet jedna i jedinstvena. Što znači da mi, i ovakvi kakvi smo, neprekidno stupamo u kontakt sa svim ostalim ljudima, kao i sa tom jedinstvenom pame-ću, samo toga nismo svesni. Oni koji postanu toga svesni postižu neverovatne rezultate i ostaju upamćeni kao geniji. Dostupna su im sva prethodna saznanja i pamet svih ljudi koji su ikada živeli i koji sada žive. To je ta jedinstvena kolektivna memorija i kolektivna pamet.

Kao što je to veliki Nikola Tesla rekao: „Mentalna sna-ga dolazi od Boga, Uzvišenog Bića i ukoliko našu pamet koncentrišemo na tu istinu, postići ćemo sklad sa tom velikom silom“.

Kako bi to izgledalo u praksi? Tema ili ideja broj 1 je: Kako od loše navike doći do

dobre? I šta je u stvari navika? Po definiciji, navika je stečeni oblik ponašanja − svi oni oblici ponašanja, doživ-ljavanja koji se obavljaju po nekoj nužnosti, sami od sebe, bez učešća naše volje i svesti. To može biti poručivanje piva kada sa društvom sednemo u kafić, paljenje cigarete kada izađemo na pauzu, ali i pranje zuba kada idemo na spavanje. Očigledno ima i dobrih i loših navika.

Moja ideja je bila da podstaknem ljude na razmišljanje kako da lošu naviku zamene dobrom. Mislim da je osnovna stvar u zameni. Naviku nije moguće eliminisati. Jedino ju je moguće zameniti nekom drugom.

Primer koji mi je pao na pamet je opšte poznat. Možda i vi imate tu naviku. Nakon par sati rada za računarom osetim potrebu za jelom ili kada bolje razmislim, nemam potrebu za jelom, već imam potrebu da napravim malu pauzu. A jelo je odličan izgovor da se ustane i ode do fri-židera, kao i cigareta i druženje ispred firme ili na terasi.

28


Znači, potrebno je pronaći neku naviku, koja će zame-niti postojeću lošu naviku. Sve to pod uslovom da često ustajanje i odlazak do frižidera ili „druženje“ sa cigaretom smatramo lošom navikom koju želimo da promenimo, jer ako to ne smatramo lošom navikom, onda nije potrebno ni da je menjamo. Recimo, da neko želi da promeni neku od navedenih navika. Kako će to postići? Predlog koji je dat je da umesto da krenemo pravo ka kuhinji i frižideru, skrenemo u drugu prostoriju gde nas čeka teg, od recimo 8 kilograma. Napravićemo osam serija po deset naizmenič-nih vežbi levom i desnom rukom i vratiti se za kompjuter. Misija je završena. Mozak je zadovoljan (neko bi rekao prevaren). Nismo u organizam uneli nepotrebne kalorije ili nikotin. Još bolje, vežbali smo nekoliko minuta i uradili nešto korisno za naš organizam.

Naš svakodnevni život je pun situacija u kojima se po-našamo po navici. Kada ujutro uključimo kompjuter, da li se prvo „zagrevamo“ čitanjem nekih nepotrebnih infor-macija na sajtovima poput „Blic“, „B92“ ili čak „Kurir“. Šta ćemo tamo pametno naći? Verovatno ništa, ali ipak idemo da vidimo šta je ko rekao i šta je ko uradio. Nešto nas tera da gledamo živote nekih drugih ljudi, umesto da kreiramo naš. Sedimo i gledamo u TV, umesto da se prošetamo sa porodicom.

Baš to „umesto“ veoma često nam nedostaje u životu. Zato sam na sajt www.Teslaideas.com i postavio ta dva

pitanja. Prvo, koja je vaša loša navika? Drugo, šta je to što biste mogli da radite umesto onog prvog?

Naravno, ljudi daju interesantne komentare. Stevan je rekao da se on fokusira 30 dana na jednu aktivnost. Ne-prekidno je radi i nakon 30 dana to mu postane navika. Očigledno da je potrebna istrajnost. Ko će izdržati da sva-

29


kog dana tokom 30 dana radi nešto što do tada nije radio? Neki ljudi u pomoć prizivaju jogu. Neki drugi, umesto

dizanja tegova, završavaju posao sa čašom vode, što je, opet, zdravije nego cigareta.

Dobio sam i komentar da je kod promene navike veoma važan „okidač“. To je naš mali ritual koji uvek primenju-jemo prilikom usvajanja novog ponašanja. To može biti pljeskanje rukama, slušanje muzike dok vežbamo, alarm koji nas podseća da treba da krenemo na jutarnje trčanje.

Posetioci su rekli još jednu važnu stvar − potrebno je zameniti naviku, ali i zadovoljiti potrebu. Ako je nekog cigareta ili gledanje televizije smirivalo, šta je to što će mu doneti taj preko potrebni mir?

Ima još interesantnih komentara, kao što je taj da se mora voditi računa o tome da se menja jedna navika me-sečno. Svi mi volimo sve i odmah, ali očigledno da ovde važi pravilo da se u promenama navika ide korak po korak.

Naravno u svemu tome potrebno je pronaći zadovolj-stvo. Čemu vežbe u teretani, ako nakon njih ne osećamo ono „zadovoljstvo mišića“ i još smo umorniji?

Bitno je da znamo da naše navike postaju nešto po čemu nas ljudi prepoznaju. Naše unutrašnje vrednosti i naša uverenja ljudi ne vide drugačije nego kroz naše postupke, a to su naše navike. Na taj način mi postajemo ono šta radimo i to formira naš karakter. Tim pre, po-trebno je da pronađemo nove načine i sredstva kako da se motivišemo i zamenimo loše navike dobrim. A novi načini su svuda oko nas, u glavama ljudi koje znamo i ne znamo. To je to veliko morfogenetsko polje u kome je sva naša pamet.

A sada pređimo na vežbanje: Ovo ćemo posvetiti Vejnu Dajeru, čoveku koji je osmislio knjigu i film „Shift“ koji najtoplije

30


preporučujem. Napišite i nacrtajte na 3 papirića Vaše 3 loše navike.

Postavite ih na tablu u rasporedu koji Vam najviše odgovara. Sada napišite jednu lošu naviku koje ste do sada uspeli da se

oslobodite. Ispod toga napišite kojom aktivnošću ste je se oslobodili.

Loša aktivnost: ____________________________________________

Aktivnost kojom ste je zamenili:____________________________________________

Sada razmislite i oko svakog papirića sa lošom navikom zalepite po 3 papirića sa aktivnostima kojima biste mogli da zamenite tu lošu naviku.

Sada kada za svaku naviku imate po 3 rešenja, odaberite po jednu aktivnost kojom ćete je zameniti!

31

2. DANAS JE NOVI POČETAK – PROČITATI PRE NEGO ŠTO DOBIJETE OTKAZ

„Draga prošlosti, hvala ti na svim životnim lekcija-ma... Draga budućnosti, sad sam spremna!“~ Status jedne moje Fejsbuk prijateljice

„Niko ne može da se vrati i promeni početak, ali sva-ko može danas da započne da piše novi kraj“~Maria Robinson

I pad je let

Proteklih nekoliko meseci sam veći deo vremena raz-govarao sa ljudima koji rade u velikim sistemima. Postoje dva razloga. Prvi zato što su u vremenu „kresanja” budžeta sve ređe kompanije koje imaju planove obuka za sledeću godinu. Drugi zato što su od početka ove godine oni otpu-stili veliki broj kvalitetnih ljudi koje gledam da zaposlim u drugim velikim sistemima. Sve ovo što se dešava ima veo-ma jasan trend: stranci su odlučili da seku sve ono što do sada nije izašlo na „zelenu granu“. Pored toga, zaključili su da im je odeljenje za ljudske resurse u matičnoj zemlji sa-svim dovoljno, tako da su u Srbiji mnoge koleginice dobile otkaz. Možete reći uz lepu otpremninu, ali to je opet otkaz.

32


Oni ni ne slute koliko je to kratkoročno razmišljanje. Kada date otkaz nekome ko vodi ljudske resurse u firmi najbolje je da istog momenta i zatvorite predstavništvo, jer to se pročuje brzinom svetlosti i svi u kompaniji sa nevericom konstatuju da je ona fina ženica, koja je već deset godina radila, dobila otkaz. Oni se pitaju kako je dobila otkaz ona, sa kojom su prvom uspostavili kontakt kada su došli u fir-mu. Ona, koja im je govorila o viziji kompanije i kako treba da svoje ciljeve prilagode ciljevima kompanije. Ona, kojoj su se uz suze poverile kada im je pre nekoliko godina bilo najteže. Sigurno kažu − pa ako je ona dobila otkaz, čemu mi ostali da se nadamo? Ja ću vam reći čemu da se nadate: nadajte se da ćete raditi sledećih sto godina, a spremajte se kao da ćete već sutra dobiti otkaz.

E pošto će to sutra veoma brzo biti danas, malo ćemo se pozabaviti stvarima koje je dobro da znate.

Setite se kofe vode

Bez obzira koliko ste uložili godina, živaca i energije u kompaniju, to je sada prošlost. Trag koji ste ostavili u kompaniji je ogroman samo u „ušećerenim pozdravima“ koje dobijate od onoga ko vam uručuje otkaz. Da ste zaista tako dobri, otkaz ne biste ni dobili. Dakle, praznina koja nastaje vašim odlaskom jednaka je onoj praznini koja nastupa kada u kofu punu vode zaronite ruku, a onda je izvadite. Minut vremena voda će se mreškati, a nakon toga kao da nikada ništa nije ni bilo. Odnosno, da budem precizan, kao da vas nikada nije ni bilo. Bivša devojka koja vam je pre nego što vas je napustila rekla da ste naj-bolji momak koga je ikada upoznala, ali da ona još nije spremna, valjda vas je navikla da se gorka pilula prima

33

2. Danas je novi početak – pročitati pre nego što dobijete otkaz

u šećernoj glazuri. Ovo što vam se sada dešava je samo logičan nastavak istog procesa.

Dakle, izbor je pred vama: ili ćete patiti i kukati kao nekada za tom devojkom ili ćete nešto naučiti iz ovog tek-sta i reći samo jednu reč: „Sledeća!“ Pri tome se misli na kompaniju, a može da se primeni i na devojku.

Vaša budućnost nije određena onim šta se desilo u proš-losti. Vaša budućnost nije određena čak ni okruženjem u kome živite. Vaša budućnost je svetla, interesantna i ona je jedan novi početak. Sve vaše greške su ostale u toj prošloj firmi. Svukli ste tu pogrešnu košulju koja vam je bila tesna i sada ste spremni za nešto mnogo bolje. Ukoliko kompanija smatra da više niste dobri za posao koji ste do sada obavljali ili to isto misli vaš bračni partner, to ima jedno jedino znače-nje: nešto mnogo, mnogo bolje vas čeka. Samo je prvo bilo potrebno da naučite neke životne lekcije, kako biste mnogo više umeli da cenite to što ćete, već koliko sutra, postići.

A u koliko danas igraju?

Vi ste ono što radite upravo sada u ovom momentu. Ako gledate teniski ili fudbalski meč, onda ste pasivni posmatrač tuđih života. I na istom ste nivou kao oni koji gledaju porno film. Čak posmatrači pomenutih filmova mogu nešto od viđenog i da primene u sopstvenom životu i da ga na taj način unaprede. Posmatrači svetskih, evrop-skih i ostalih prvenstava i olimpijada ne mogu čak ni to. Ako ste izveli porodicu u šetnju, to je već druga priča. Vi ste aktivni kreator sopstvenog života.

Razmislite šta je to što imate već sada. Iz bivše firme ste poneli jedno veliko životno i poslovno iskustvo. Raz-mislite koliko ljudi može time da se pohvali. A eto, vi ga

34


imate. Na putu kroz život svako od nas nešto dobija, a nešto gubi. Potrebno je samo da povežemo sve ono što smo izgubili sa uspesima koje smo nakon toga postigli. Da zaključimo: verovatno ne bismo mogli sve to lepo da postignemo da prethodno nismo imali iskustvo gubitka.

Ovo je ono što smo posejali

Sve što vam se dešava je jedina moguća stvar koja se mogla desiti nakon onoga kako ste se u prošlosti ponašali. To je neka filozofskoživotna pravda. Pomislite na trenu-tak, na sve ono što se nama kao narodu dešavalo i kako smo se mi ponašali u proteklih 30 godina. Sada zamislite da nakon svega toga danas živimo u izobilju i blagostanju. Pa kakav bi to bio primer mladim generacijama? Dovoljno je igrati košarku, trčati maraton, koristiti metafore, tap-šati seljake po ramenu, a krave po vimenu, kombinovati odela i kravate, simulirati stručnost, zaluđivati javnost (i to sve u predizbornoj kampanji) i rezultat mora doći. Na-protiv! Mlade generacije moramo naučiti da je potreban krvavi rad da bi se postigli rezultati.

Sve ovo što nam se dešava su jednostavne životne lekci-je. Sve je ovo deo procesa koji se zove učenje celog života.

Naša vrednost su naši zaposleni

Inače, veoma je interesantno posmatrati kako se kom-panije, u današnje vreme, odnose prema svojim zaposle-nima. Prosto da ne verujemo da su to iste one kompanije koje su pre deset ili petnaest godina došle ovde i pričale kako će naše ljude naučiti kako se radi po tim evropskim

35


standardima. Je l’ evropski standard da banka koja sada ima 900 zaposlenih objavi vest među zaposlenima da će kraj meseca dočekati sa ukupno 300 službenika?

Možda je sledeća priča najbolji pokazatelj tih evrop-skih standarda. Od klijentkinje Srma Consultinga saznao sam da jedna kompanija traži novog piara. Pitala me je šta mislim o toj kompaniji i da li može da konkuriše preko nas. Nakon razgovora sa njom pozvao sam tu kompaniju da vidim o čemu se radi i šta mi možemo da uradimo. Prvo su bili zbunjeni činjenicom da znam za taj oglas, jer su planirali da to mesto reše u najvećoj diskreciji. Narav-no, pitali su me odakle sam saznao za taj oglas. Osetio sam da im je neprijatno, jer tu poziciju trenutno popunjava osoba čijim radom nisu zadovoljni, ali će joj to reći tek kada joj nađu zamenu. Rekao sam im da je naše pravilo da stvaramo odlične odnose sa ljudima iz baze Srma Con-sultinga i da nam se obrate ako žele da se nešto uradi u najvećoj tajnosti, jer je diskrecija zagarantovana. Nikada nas više nisu pozvali. Svejedno, ja sam prodavac i navikao sam da ja budem taj koji poziva.

Naša vrednost su naši (budući) zaposleni

Sada da se malo pozabavimo i ovom pričom. Zar nije u svakoj kompaniji obavezan poster na kome piše da su zaposleni njihovo najveće bogatstvo? Ovakav poster ima funkciju da ljude podseti na vrednosni sistem koji vlada u kompaniji. To je pre svega odnos poštovanja i poverenja. Pa kakvo je to poverenje u kome od nekog krijete da će dobiti otkaz sve dok ne nađete adekvatnu zamenu? Na pomenuti način kompanija nam je poslala sledeću poruku: što se nas tiče savršeno je normalno da, kada imate supruga ili su-

36


prugu čijim uslugama niste zadovoljni, u najvećoj tajnosti krenete u potragu za zamenom. Naravno, to partneru ne smete da kažete sve dok mu tu zamenu i ne nađete, a onda jednostavno samo izvršite rokadu, i nastavljate po starom. Pitanje je kako se oseća ta zamena? Ukoliko je razumna osoba, shvatiće da i nju ili njega isto čeka. I on ili ona su tu samo na nekoliko meseci ili godina do trenutka kada ćete ih obavestiti da im je pronađena zamena. I to leteća. Kao u hokeju. Da se nadovežem još malo na tu tačku: „Zaposleni su naše najveće bogatstvo!“ Sada kada je teško vidimo kako se kompanije lako odvajaju od tog „najvećeg bogatstva“. Ostaje mi samo da ih pitam: Kad niste govorili istinu − onda kad ste tu poruku kačili na zid ili sada kad radeći suprotno to „najveće bogatstvo“ otpuštate?

Da li se takav čovek može smatrati dostojnim života u 21. veku? Ili još gore, da li se takav čovek može smatrati slobodnim? Ili je ona kartica koju nosi oko vrata upravo tu da ga podseti da je danas ljudima potreban hleb, a ne slo-boda. Sloboda je mučna, jer se za nju čovek mora izboriti..

Za kraj samo da citiram Antonia de Meloa: „Samo vas vaše iluzije sprečavaju da vidite da ste slobodni, i da ste to oduvek bili“.

Ovo vežbanje ćemo posvetiti svim onim HR kolegama i kolegi-nicama koji su vredno radili i izgubili posao.

Napišite i nacrtajte na 3 post it papirića Vaše 3 dobre osobine po čemu ste poznati na poslu.

37


Postavite ih na tablu u rasporedu koji Vam najviše odgovara. Označite na skali koliko ste (po Vašem mišljenju) nezamenljivi na poslu.

Potpuno zamenljiv

Potpuno nezamenljiv

Navedite prema važnosti 8 osobina koje su neophodne na Va-šem radnom mestu i označite na skali od 0 do 10 koliko ih sada posedujete:1. _______________________________________2. _______________________________________3. _______________________________________4. _______________________________________5. _______________________________________6. _______________________________________7. _______________________________________8. _______________________________________

Uporedite 3 osobine koje ste prvo napisali sa ovih 8 osobina. Za svaku od navedenih 8 osobina napravite akcioni plan za sledećih 3 meseca sa ciljem da ih podignete na višu razinu. Zamislite sada da je prošlo ta 3 meseca i da ste postigli željenu razinu kod svih 8 osobina. Označite na skali koliko ste sada nezamenljivi na poslu!

Potpuno zamenljiv

Potpuno nezamenljiv

Napravite akcioni plan i momentalno uradite prvi korak.

38

3. I VITEŠTVO JE NAVIKA

„Vama je često bio dosadan sopstveni život, stremili ste za tim da odete odavde, je li tako? Vi žudite da napustite ovo vreme, ovaj svet i ovu stvarnost i da uđete u jednu drugu stvarnost koja bi vam više od-govarala, u svet u kome ne postoji vreme. Učinite to, dragi prijatelju, ja vas na to pozivam. Vama je po-znato gde se on krije, poznato vam je da je svet koji tražite – svet vaše sopstvene duše. Samo u vama samom živi ona druga stvarnost za kojom žudite.”

~ Herman Hese, iz knjige „Stepski vuk”

Još jedan letnji odmor je pred nama. U knjizi „Od tre-nera prodaje do lajf kouča“ dovoljno sam pisao koliko je takva institucija (letnji odmor) nepotrebna, ali turistička industrija i pritisak okruženja ubedi one slabije da im je neophodno da na dve nedelje pobegnu od svakodnevnog života. Moja ideja je da od svakodnevnog života stvaram mesto u kome će mi biti tako lepo da nikada neću poželeti da pobegnem.

Sada kada se nalazite daleko od svakodnevice, idealna je prilika da razvijete neke nove navike što će i biti tema ovog teksta.

39

3. I viteštvo je navika

Stvorite nove navike

Razmislite šta bi to moglo da bude i već prvog dana krenite sa tom novom navikom. To može biti doručak sa voljenom osobom u krevetu. Odlazak na pijacu i kupo-vina juče ubrane hrane. Trčanje oko zgrade gde svakog jutra povećavate dužinu staze za samo 10m. Za godinu dana doći ćete do staze od tri i po kilometra što je sa-svim dovoljno, jer treba još nešto da radite tokom dana, a ne samo da trčite. Bitno je samo da započnete. Da čitate knjige, na primer. Čitajući svako jutro samo 30 minuta, za 5 godina postajete autoritet iz te oblasti. Samo je bi-tan kvalitet onoga šta čitate, jer ako se radi o Blicu, B92 i ostalim sajtovima za spinovanje i zavaravanje naroda, za 5 godina možete samo da postanete prosečni konzument dnevne doze gluposti. E sada je na vama izbor. Možete biti autoritet, a možete biti i ovo drugo, pa šta vama više odgovara za to se i opredelite.

Kraj dana je takođe odlično vreme za stvaranje novih navika. Petnaest minuta ili pola sata pre nego što zaspite mogli biste nešto lepo da uradite za sebe i za osobu koja je pored vas. I naravno, i tu možete da primenjujete isti princip laganog povećanja. Svako veče produžite te lepe trenutke za po minut, samo vodite računa da ne preterate, jer bi na ovaj način za godinu dana došli do čitavih šest sati lepih razmena nežnosti. Već vidim da su se neki od vas namrštili i da kažu: „Pa kakva je to nežnost koja se planira. To mu više dođe kao obaveza!“ Odgovor je da se i zadovoljstva planiraju. Planirate da odete na letovanje. Planirate da odete u bioskop. Takođe, planirate da idete i na društvene mreže i da upoznate neku vama sada nepo-znatu osobu, koja će vam u budućnosti biti veoma draga. Ako do sada niste razmišljali na ovakav način, onda je

40


upravo ovo jedan od saveta koje će vam ova knjiga dati. U svakom slučaju, poenta moje priče je da se oslobodite rutine i otvorite u svom životu mesto i prostor za redovno upražnjavanje zadovoljstava.

I ovde možete imati sve što i tamo gde letujete

Sada kada smo stvorili nove navike za počinjanje i za završetak dana, mogli bismo da se malo pozabavimo i onom velikom količinom vremena koja se nalazi između. Šta bi se tu moglo promeniti. Sada dok ste na letovanju svakodnevno imate neke fizičke aktivnosti. Je l’ plivate? Plivate. Je l’ se šetate pored obale? Šetate se. Samo je po-trebno da sve to vežete za određeno doba dana i da pono-vite svakog dana dok ste na odmoru. Onda kada se vratite kući nastavite sa odlaskom na bazen i šetanjem pored reke. Može i šetanjem kroz blokove. Samo vizualizujte šum talasa i držite za ruku osobu koju ste držali dok ste se šetali pored obale. Ako ta osoba sada nije kraj vas, što pre je pronađite. Neko bi mogao da kaže: „Ja tu osobu vizuelizujem dok se šetam sa mojom suprugom!“ i da se pozove na onu reklamu za Osmi mart: „Poklonite danas cveće voljenoj osobi. A kada ste već u cvećari, kupite nešto i za svoju suprugu.“, ali to nije moja poruka. Bolje je da se šetate sami, da vizualizujete tu dragu osobu pored vas sve dok ona zaista i bude tu, pored vas.

Sve te nove navike daleko lakše ćete započeti dok ste na letovanju: promenu u načinu ishrane, na primer. Na letovanju ćete barem nekoliko puta pojesti ribu. Kod kuće se to sigurno dešava daleko ređe. Prebrojte koliko puta ste na letovanju pojeli ribu i odredite da to bude minimum koga ćete se držati i kada se vratite kući. Ima i

41


ovde da se kupi i morska i rečna riba, tako da je osnovni uslov ispunjen. Ima ribe, još samo da se vi naviknete da je jedete. E, zato je najbolje da to počnete još dok ste na letovanju.

Da bi ove lepe stvari o kojima smo govorili postale na-vika potrebno je da ih ponavljate svakog dana u trajanju od tri nedelje. Znači, dve nedelje na odmoru i još samo sedam dana dok ste kod kuće. I od tog trenutka sve ide daleko lakše. Stvorili ste novu naviku, od koje vam može biti samo bolje.

Ali pored toga što ste stvorili novu korisnu naviku ura-dili ste još nekoliko dobrih stvari:

1. Pokazali ste sebi da možete da stvorite pozitiv-ne navike, ma koliko godina sada imali. Ona priča „ne mogu ja da se sada menjam“ za vas očigledno više ne važi. Probili ste najčešću mentalnu bloka-du koja stoji pred ljudima. Najtužnije je da su oni sami i sazidali tu istu blokadu.

2. Videli ste da je jedino vaša mašta ograničavajući element. Vaše telo i vaš um mogu toliko toga da urade. Samo postavljajte pred njih nove i nove za-datke.

3. Naučili ste da određujete prioritete u sopstvenom životu. Za sve ovo što sada radite, prvo ste morali da iz života eliminišete neke manje bitne stvari. A to i jeste smisao života. Uraditi ono najvažnije, ili kako je to Stiven Kavej u onom filmiću lepo pred-stavio sa posudom (život) u kojoj ima mesta za kamenje (bitne stvari) samo ako prethodno niste u tu istu posudu sipali pesak (manje bitne i ne-bitne stvari). Do filmića se naravno, dolazi preko QRcodea klikom na veliki kamen u donjem levom uglu.

42


4. Poboljšali ste svoje zdravstveno stanje. Čovek je stvoren da se kreće, bere plodove i trči, a ne da najveći deo dana sedi i gleda u nešto što je nepre-kidno na 40 santimetara od njega.

5. Dali ste idealan primer svojoj deci kako treba da se ponašaju u životu

Svi smo mi akcionari

Sada je idealna prilika da razmislite o tome kakve ćete promene napraviti u vašim životima kada se vratite kući. Jesen je vreme kada će u našoj privredi nastupiti napla-ta diletantizma koji vlada već decenijama. Ljudi koji se međusobno tapšu po samitima i u pauzama dogovaraju šta bi još mogli da prodaju od onoga što je neko pre njih krvavo zaradio, očigledno su rekli sve što su imali da kažu. Pročitani su. Njihova deca će se stideti kada budu shvatili kakvi su im „lideri“ bili roditelji. Ako računate na to da će oni napokon uraditi nešto pametno, od čega bi i vaša firma imala korist, očigledno ste zalutali u ovaj tekst. Bo-lje razmislite šta je to šta vi možete da uradite sami ili u saradnji sa nekim drugim? Ko je to od vaših poslovnih partnera ili čak konkurencije, sa kime biste mogli da se dogovorite oko poslovne saradnje? Sada je trenutak kada je potrebno da uradite promene. Eliminišite sve ono što nije funkcionisalo i probajte nešto novo.

Sada je prilika da (ako to do sada niste uradili) pitate za savet svoje prijatelje. Na koji način bi oni unapredli, prvo svoj posao, a onda i kompletan rad u firmi. Ukoliko ste vi direktor ili preduzetnik, sada je prilika za sve one kutije sa predlozima. Znam da ste ih imali, ali pitanje je da li ste po tim savetima i postupali, jer ko će bolje znati

43


kako da se unapredi vaša firma od ljudi koji u njoj rade? Ukoliko mislite da se sve ovo ne odnosi na vas jer vi niste direktor, nego ste: penzioner, student ili službenik, u dve reči „običan čovek“, razmislite još jednom. Svako od nas je akcionar sopstvenog života i svakodnevno donosimo prave menadžerske odluke. Da li ćemo novcem koj nam je preostao platiti struju ili komunalne usluge? Primer može biti banalan, ali posledice nas teraju da donesemo kvalitetnu odluku i da trpimo posledice te odluke, baš kao da smo direktori kompanije.

Siguran sam da ti ljudi sada razmišljaju da li će na je-sen imati zagarantovan posao kod vas. Možda će imati a možda i neće. Kakvu im poruku šaljete? Na koji način ih motivišete? Prirodno, sve ide ka tome da „dizgine“ uprav-ljanja sve čvršće držite. A i ono malo ideja što su imali, sada je paralisano strahom. Pravi potez bi bio da sada svi krenete da se ponašate kao da ste apsolutno svi akcionari u firmi. Zamislite kako bi to divno izgledalo.

A zamislite kako bi to divno izgledalo kada bi se svaki naš stanovnik ponašao kao da je akcionar onoga što se na-ziva Srbija? Kako bi onda bio motivisan? A imamo li pravo da se ponašamo dugačije nego kao da smo akcionari?

Jedna prelepa navika

Skoro u svakom tekstu napišem nešto o sportu i to najčešće o tenisu. I to ne zato što imam bilo šta protiv sportista, već zato što smatram da naši ljudi dragocene godine života traće gledajući tuđe živote umesto da se bave sopstvenim. Iz dana u dan po nekoliko sati gledaju najkvalitetniji tenis. Turnir za turnirom. Meni je dovolj-no da pročitam da su naši pobedili ili da odgledam samo

44


pola sata. Kada vidim koliko se oni trude, vratim se za kompjuter i nastavim, sa još većim žarom, da radim ono što je moj posao.

Događaj za koji sam čuo da se ovih dana dogodio, po-sebno me je podstakao. Tokom finala na Rolan Garosu, u drugom setu, Đoković je priznao poen Nadalu iako su sudije rekle da se poen treba ponoviti. Zašto je Nole to uradio? Zato što je znao da prethodni poen nije osvojio. Jednostavno, razvio je kod sebe to viteštvo. Ali ima tu i logičnog objašnjenja. U nastavku meča činjenica na koji način je osvojio poen bi ga neprekidno pekla. Mi možemo prevariti drugog, ali nikada ne možemo prevariti sebe. I sada vi koji gledate sport, kažite mi koliko se ovaj potez razlikuje od onoga što neprekidno gledate na svakoj fud-balskoj utakmici. Lopta još nije ni otišla u aut, a pola tima diže ruku i gleda prema sudiji za koga će da svira. Da li je Nole bolji čovek od svih tih fudbalera, košarkaša i ostalih sportista. Verovatno nije, ali je razvio kod sebe tu dozu viteštva. Moje je samo ono što sam zaista osvojio. Kako bi bilo lepo kada bismo svi mi usvojili tu divnu osobinu. A šta je ta osobina nego navika? A kada ćemo najlakše usvo-jiti tu naviku? Pa naravno, tokom letovanja. Znači sada je idealno vreme da krenemo da se viteški ponašamo. U životu, ali i u poslu.

Možda neko misli da je viteštvo kod nas odavno umr-lo, ali ja kao i Meg Ryan smatram da ono samo ima jaču prehladu.

45


Ovo vežbanje ćemo posvetiti Stivenu Kaveju. Napišite imena 3 osobe koje ste upoznali na odmoru, kao i da li ste još uvek u kontaktu da/ne1. __________________________________________2. __________________________________________3. __________________________________________

Napišite ime osobe sa kojom biste pošli na put oko sveta. ____________________________________________Napišite ime osobe sa kojom biste pošli po Srbiji na biciklu ili pešice. _____________________________________________Napišite i nacrtajte na 3 papirića svoje 3 navike koje ćete razviti tokom sledećeg zimskog ili letnjeg odmora.

Iskoristite ovaj prostor i kada ste na odmoru napišite ime plaže, kafića, restorana ili sela gde ste odlučili da razvije te naviku. Pored napišite pripadajuću naviku.

Mesto navika1. __________________ _________________2. __________________ _________________3. __________________ _________________

46

4. ILI ISTINA ILI ĆETE DOŽIVOTNO HRANITI ZVER!

„Ne može svako da vidi istinu, ali može da bude istina.”

~ Franc Kafka

Po prirodi posla neprekidno razgovaram sa ljudima različitih profila i kada bih morao da izvučem jednu re-čenicu kao poruku iz svih tih priča, ona bi bila veoma konkretna: „Hoćemo promene“.

Sve više sam uveren da se mi neprekidno obmanjuje-mo i da ne želimo promene, već da većina nas (odnosno vas) jedino što želi jeste da sve ostane kao što i jeste, samo da „mi“ budemo umesto „njih“.

Sve sam više siguran da je to istina sa kojom se mora-mo suočiti pre nego što razmislimo šta ćemo dalje.

Vojvodin harem

Koliko ta istina ide u prošlost, nije mi poznato, ali prvi slučaj koji mi pada na pamet star je nešto više od dvesta godina. Godine 1807. srpski ustanici su žestoko udarili po Turcima. Sve je to deo naše slavne istorije, ali mene in-

47

4. Ili istina ili ćete doživotno hraniti zver!

teresuje ponašanje ljudi koji su došli na vlast. Poligamija je bila uobičajena zabava kojom su se ponosili prvi ljudi na oslobođenoj teritoriji. Među vojvodama prednjačili su: Pavle Cukić, Petar Nikolajević Moler i Veljko Petro-vić. Ipak, veoma brzo su shvatili da pukom poligamijom neće postati „kalif umesto kalifa“. Zato je bio potreban ozbiljniji korak. One vojvode koje su htele da u potpuno-sti kopiraju tursku vlast organizovali su prave hareme. Najpoznatiji među njima je vojvoda Milenko Stojković. On je u svom haremu imao i Turkinje i Vlahinje, i robinje i slobodne žene. Kada bi se neke zasitio, puštao bi je ili poklanjao „poslovnim partnerima“ toga doba. Znao je za korporativnu kulturu pa je pomenute poslovne partnere čašćavao ženama iz svog harema. Veruje se da je stariji brat knjaza Miloša, upravo u Milenkovom haremu, dobio sifilis od koga je umro 1810. u Bukureštu. Inače Milenko je vodio računa i o „beloj kugi“ tadašnje Srbije, pa je decu iz harema poklanjao porodicama koje nisu imale poroda. Očigledna je istina da su ljudi koji su bili na vlasti toga vremena imali jedinstvenu priliku da uvedu red u Srbiju, a ličnim primerom su radili suprotno.

Sličnih razmišljanja je bila veilka većina naše političke elite tokom celog devetnaestog i dvadesetog veka. Kulmi-nacija je očigledno sada.

Pod okupacijom

Izuzetno sam zainteresovan za restituciju i tu sam veo-ma često u prilici da se srećem sa ljudima koji očekuju da će im biti vraćeno „pola Srbije“. Oni koji misle da su njiho-vi vrli preci sa svojih deset prstiju napravili to industrij-sko čudo od Srbije, mogli bi da se zapitaju kako je Srbija

48


izgledala za vreme i posle Prvog svetskog rata? Kako su to njihovi dedovi uspeli da u periodu manjem od 25 godina naprave ogromne imperije veće nego što imaju današnji tajkuni? Da li im možda pada na pamet zbog čega je narod toliko bio nezadovoljan i zbog čega je komunistički pokret bio toliko rasprostranjen među narodom i studentima. Sve ih mogu uputiti na knjigu Bore Stankovića „Pod oku-pacijom“. U njoj pisac govori o sopstvenom životu pod austrougarskim robovanjem u Beogradu. Videćete da su devedesete samo „već viđeno“. Opisao je Bora sve te ratne profitere. Ljude koji su „prepoznali trenutak“ i „uleteli sa parama“ na pravo mesto. U delu knjige kome je dao op-šti naslov „Zabušanti”, Stanković ih je razvrstavao prema onome čime su se u ranijem životu pretežno bavili ili šta su bili. Dakle ti zabušanti, a onda uspešni „biznismeni“ svog vremena su opisani u poglavljima: Političari, Diplo-mat, Trgovac, Korektori i Prečanin.

Debeovci

Šta dodati velikom Bori Stankoviću? Da je bio naš sa-vremenik, sigurno bi dodao poglavlje Debeovac. To su oni ljudi koji nisu uspeli da sačuvaju državu, ali su zato kod sebe uspeli da prepoznaju „poslovnu crtu“. Preko Geneksa i drugih državnih firmi uspeli su da naprave sopstvene firmice u kojima su najčešće i jedini zaposleni, i sada nam objašnjavaju kako su pametni i uspešni. A koliko je velika bila njihova pamet? Preusmeriti poslove sa državnih u sopstvenu firmu. Da čovek prosto poželi da se Nušić po-novo pojavi među nama i sve ih opiše. Ali besmrtni Nušić je to već uradio. Znao je da u njihovoj malograđanštini sam novac bez titula ne znači puno. Zato je sada među

49


njima „nobles“ postati počasni konzul. Doduše ne Nika-ragve, jer bi onda poklapanje sa Nušićem bilo preterano. Očigledno nam je potrebna istina. Reći i privesti zakonu one koji su sa državnim (čitaj našim) parama stvorili po-četni kapital.

Naslovi iz novina

A da li će biti promene na bolje? Pogledajte samo šta nam se dešava i jasno je da neće. „Viši sud u Beogradu oslobodio je danas bivšu ministarku za telekomunikacije ________ ______________ i njene saradnike optužbi za zloupo-trebu službenog položaja prilikom rekonstrukcije Termi-nala2 i VIP salona na beogradskom aerodromu te i te go-dine. Bivša ministarka za telekomunikacije izjavila je da je zadovoljna presudom kojom je zajedno sa saradnicima, nakon osam godina od pokretanja krivičnog postupka, oslobođena optužbi za zloupotrebu službenog položaja. Sud je postupio na osnovu činjenica, dokaza i svedoka. „Ja sam od početka verovala da će na kraju pravda pobediti” − rekla je ona posle izricanja presude.“

Za sledeći navod potrebno je da se setite vojvode Mi-lenka sa početka teksta. Čim je skinuo jednog diktatora, uzeo je njegov model ponašanja u ruke. Baš me interesuje da li je današnje političare sramota? Ili smatraju da bi svako drugi na njegovom mestu postupio isto? „Firma čiji je vlasnik sestra bivšeg državnog sekretara Ministarstva pravde, dobila je iz Fonda za razvoj Srbije kredit od 34 miliona dinara, uz kamatu od 0,5 odsto godišnje. U tom danu Fond je dodelio 242 dugoročna kredita.“

Sigurno će se među vama naći neki vatreni pristalica moralnih postulata Zorana Đinđića, koji će reći: „Uslovi

50


Fonda su jednaki za sve, ako ispunjavate uslove i znate da napišete dobar poslovni plan, imali ste šansu.“ Odgovori-ću mu kroz reči čoveka koji je u konkretnu problematiku upućeniji od mene: „Za koji dan naša firma treba da počne da otplaćuje kredit Fondu za razvoj na koji smo čekali tri meseca da donesu odluku da li uopšte postoji opcija da možemo da ga dobijemo. Jedno 62 kg raznorazne doku-mentacije je bilo potrebno priložiti uz konstanto menja-nje, cimanje i odugovlačenje, sa sve profakturama u koji sektor razvijanja odlazi novac tako da (verovatno ukoliko nemaš vezu) nije postajala opcija da petljaš bilo šta. U pitanju je kredit koji bi trebalo da pospeši napredak „ma-lih” preduzeća tako da iz tih razloga građani nemaju tu privilegiju. Ah da, zaboravih da kažem, sve smo to uspeli uz posrednika koji je na cifru od 20.000 € uzeo lakih 5%.“

Dakle, očigledno je da je istina da narod u Srbiji ne želi promene sistema. On samo želi da bude „kalif umesto kalifa“.

Šteta, velika šteta. Jer prave promene će jednog dana morati da dođu, a kada se te promene dese, svi ćemo žaliti što sa tim promenama nismo krenuli još danas.

U suprotnom, nastavićemo da hranimo zver koja već dve stotine godina umesto da narodu daje primer kako treba da se ponaša, od države pravi privatno preduzeće.

Ovo vežbanje ćemo posvetiti nekom budućem rukovodiocu koji će promeniti mantru da jedino želi da bude “kalif umesto kalifa”. Njega će pamtiti generacije Srba, kao što danas pamte Svetog Savu ili Cara Lazara. On će uraditi nešto što je sa današnje tačke nezami-slivo. Da mu budućnost ljudi koji žive u Srbiji bude na prvom mestu.

51


Nacrtajte sebe na sredini ovog papira.

U prostoru na papiru oko Vas nalaze se ljudi sa kojima ste u kontaktu. Odaberite 3 flomastera u boji. Označite sledeće:Svaku osobu sa kojom ste u kontaktu predstavite sa po jednim kružićem. Udaljenost svakog kružića od Vas predstavlja intenzitet odnosa koji imate sa tom osobom. Što je ta udaljenost bliža to je intenzitet odnosa jači. Tri boje predstavljaju vrstu odnosa. Vodite računa o tome da su i ti ljudi u međusobnim odnosima. Ne morate ih sada označavati, ali razmislite kada crtajući predstavljate te osobe pored Vas u kakvom su one međusobnom odnosu.

52


Boja odnos 1. _____________________________________ odličan 2. ________________________________________ loš 3. ____________________________________ neutralan

Posmatrajte sada crtež koji ste napravili. Razmislite sada o odnosu sa ljudima koje ste predstavili. Označite 3 osobe sa kojima želite da imate bolji odnos. Predstavite ih sa po 3 post it papirića.

Za svaku od te 3 osobe napišite po 3 Vaše aktivnosti kojima ćete unaprediti međusobni odnos. Pored svake aktivnosti napišite datum do kada ćete to uraditi.

Osoba 1 ___________________ Aktivnost do kada 1. __________________ _________________2. __________________ _________________3. __________________ _________________


53



Čestitam, upravo ste napravili akcioni plan za promenu u Vašem životu. Sada samo budite istrajni u sprovođenju tog plana.

54

5. BUDI ONO ŠTO JESI, OSIM AKO NEMAŠ NEŠTO DRUGO U PLANU

„Najveći uspeh je biti ono što zaista jesi, u društvu koje te konstantno tera da budeš nešto drugo“

~Ralph Waldo Emerson

Oni retki koji čitaju knjige ili makar tekstove o životu sigurno su naišli na poruke koje nam govore kako da se ponašamo. I to je sasvim u redu. Ljudi su u proteklih ne-koliko hiljada godina došli do najvažnijih životnih pravila. Problem nastaje kada su ta pravila kontradiktorna. Mada je veoma često i samo pravilo takvo da ga možemo razu-meti kako nama odgovara. Naravno da ću sva ta pravila obogatiti slikama iz našeg poslovnog i privatnog života.

Ja sam ono što već jesam

Jedno od tih kontradikcija čine pravila: „Budi ono što jesi!” i „Ponašaj se kao da si već uspešan!” Prvo pravilo je uzrok velikog broja naših svakodnevnih problema. Veliki broj ljudi se bukvalno ponaša onako kakvi oni zaista i jesu. Dok oni drugi „glume” ono što nisu. I prosto ne zna čovek

55

5. Budi ono što jesi, osim ako nemaš nešto drugo u planu

sa kojima je gore. Ovi koji su doslovno shvatili da treba da budu ono što jesu, obuhvaćeni su narodnom izrekom „magarac u Beč, magarac iz Beča”. Oni ceo život dobijaju komplimente kako su „obični”, „ljudi iz naroda”, imaju sve poroke koje ima i onaj koji se nikada u životu nije ni sapleo o neku knjigu. Možete ih videti kako dospevši i na najvi-še pozicije drugarski lupaju ljude po ramenu, prekidaju najvažnije stvari kako bi odigrali košarku sa momcima iz kraja. Ako su razvili biznis, smatraju da su sva znanja koja su im potrebna stekli davnih osamdesetih kada su umesto da završe fakultet krenuli da „trguju” sa malom firmom iz Grčke. Na polici ili na stolu naći ćete im jednu jedinu omiljenu knjigu. To je najčešće „Ko je maznuo moj sir” ili „Kaluđer koji je prodao svoj ferari”. Ta knjiga ih podseća da u poslu i nije potrebno neko veliko znanje, već da su moti-vacija i prosta logika sasvim dovoljni. A to se, kao što zna-mo, ne stiče školovanjem već „jednim drugim (životnim) fakultetom”. Očigledno da oni koji su smislili ovo pravilo nisu imali u vidu da (neki) ljudi smatraju da su već „ljud-ski maksimum”, i da nema potrebe da budu „pokondirene tikve”, već da će ih ljudi poštovati zbog onoga kakvi jesu, samo je potrebno da zarade dovoljnu količinu novca.

Pa već sam uspešan

Drugo pravilo, kontradiktorno prvom, jeste da se pona-šamo kao da već jesmo uspešni i u nekom trenutku to ćemo zaista i biti. Svi znamo da ovo već funkcioniše u praksi. Lju-di koji su se plašili, ponašali su se kao da su hrabri sve dok zaista nisu postali hrabri. Oni koji nisu duhoviti, kopirali (modelirali) su one koji jesu, ponašali su se kao da su već sada duhoviti, neprekidno vežbali i u jednom trenutku to

56


je profunkcionisalo. Postali su duhoviti. Ali šta da radi čo-vek koji tokom važnog trenutka odjednom shvati ko je za-ista on? Kada mu neki glas šapne pravilo broj jedan: „Budi to što jesi”? Kada shvati da to što ga sada oslovljavaju sa „Vaša ekselencijo“, ne znači da je on već postao neko koga zaista poštuju? Kada se u njemu probudi samosaznanje da je on samo jedan mali udbovac, iz „male varošice”, koji je državnim novcem ušao u biznis izvoza za Rusiju (i još neke obližnje zemlje). Vidite i sami kakva je to kontradik-cija. Momentalno se zbuni i krene da zamuckuje. Drma ga trema i poželi da je negde jako daleko.

Očigledno da sa oba ova pravila treba izuzetno pažljivo rukovati. Što bi naš narod rekao: „U pobedi se ne ponesi, u porazu se ne ponizi”. Neprekidno imati pred očima ljude koji su uspešni. Učiti od njih i kopirati ih. Ponašati se kao i oni sve dok takvo ponašanje ne postane naš primarni način komunikacije. Definitivno je moguće da promeni-mo svoje ponašanje. Samo je potrebno da budemo za taj čin dovoljno motivisani. U isto vreme, u svakom trenutku znati ko si. Biti ponosan na ono što valja i menjati ono što je loše. Ko radi suprotno, imaće uspeha kao i ona mantra: „Evropa nema alternativu”. Izgleda da je problem baš u tom kopiranju drugih ljudi za koje smatramo da su us-pešni. Ako prihvatimo ideju da se autoritet stvara vikom i arogancijom teško da ćemo biti biti uspešni.

„Mama kvočka” ili Staljin

Drugi par pravila koja su zbunjujuća je: „Delite povere-nje i znanje sa ostalima” i „Poverenje je poverenje, ali kon-trola je kontrola”. Termin „mama kvočka” se odnosi na one rukovodioce koji svoje zaposlene tretiraju kao što kvočka

57


tretira svoje piliće. Brižno i sa puno razumevanja. Dodao sam joj još neke atribute koji se ne nalaze u literaturi, jer meni direktor koji deli sve svoje podatke sa zaposlenima upravo liči na pomenutu metaforu. Veliki broj direktora se opekao jer su svoje ideje nemilice delili sa zaposlenima, koji su ih i doslovno prihvatili kao svoje i onda ih lepo pro-dali konkurenciji. Očigledno je potrebna neka mera. Radeći u firmi mi stičemo znanja, poverljive podatke i očigledno se razvijamo. Neko bi rekao: „Idealno bi bilo kada bi se zaposlenima u trenutku prekidanja radnog odnosa mogla „resetovati” memorija.“ Za sada, to nije moguće. Veliki broj konkurentnih firmi kod nas nastale su tako što su se braća i/ili prijatelji i/ili čak kumovi razišli u poslu i postali ljuti protivnici. Svetski je poznat primer Adidasa i Pume.

A šta tek reći na pomenuto pravilo: „Poverenje je po-verenje, ali kontrola je kontrola”. Za one koji nisu povezali podnaslov, izgovorio ju je Staljin. Očigledno da se on baš nije proslavio poverenjem u ljude. Kad god od nekog di-rektora čujem da ljude treba kontrolisati, setim se Stalji-na. Kako da kompanija napreduje ukoliko direktor krije podatke od svojih zaposlenih? Što veći deo slike vidimo, to smo više i motivisani. Sigurno i vama pada na pamet sijaset stvari koje ste uspeli da uradite samo zato što je neko imao u vas poverenje. Svakodnevno se setim ljudi koji su mi dali poverenje tokom moje karijere. Najčešće su to bili trenuci kada sam i najviše bio motivisan. Istovre-meno sam davao najviše, i bio zadovoljan. Možda izgleda isuviše idealno da bi bilo stvarno, ali ja verujem u ljude sa kojima radim i neprekidno im dajem poverenje.

Teži deo priče je kako spojiti ova dva pravila. U tome i jeste veština rukovođenja. Neprekidno ljudima davati sve potrebne podatke i stvarati osećaj poverenja. Takođe, voditi računa o kontroli. „Prilika stvara nepriliku” što bi

58


ponovo rekao naš narod i dodao „Đavo nit’ ore nit’ kopa”. Tu personifikaciju đavola imamo na sve strane, odnosno ljude koji imaju toliko slobodnog vremena i razmišljaju kakvu bi „kombinaciju” za sebe mogli da izvuku iz onoga što rade tamo gde su plaćeni.

Evo upario sam svega četiri pravila koja nam stvaraju kontradiktorne situacije. Ima ih još, pa ću verovatno i o njima pisati.

Za kraj samo da vas podsetim da uvek imate izbor. Od-nosno, da se pesnički izrazim: „Da uvek vučete bele figu-re”. Iako vam se čini da šta god da izaberete nema smisla i da će biti sve gore i gore, izbor je isključivo na vama. U tom duhu evo i jedne priče iz stare Grčke: „Mlad čovek rešio da se oženi pa pitao filozofa Aristipa za savet. Ovaj mudrac mu reče: “Lepa će te najverovatnije izdati. Ružna ti se neće sviđati. Siromašna će te upropastiti, a bogata će tobom vladati. Izaberi šta ćeš od toga najlakše podnositi.”

Baš bih voleo da čujem koji su Vaši primeri. Slobodno mi napišite na [email protected] i navedite ih. Samo da bu-dem jasan, pod primerima nisam mislio na ženidbu već na svakodnevne kontradiktornosti koje nam se javljaju primenom poznatih životnih pravila.

Ovo vežbanje ćemo posvetiti Dejvidu Klaterbaku, čoveku čiji je posao da postavlja “prokleto teška pitanja”. Zamislite „društvo iz pakla“. Odnosno, društvo u kome je odnos najgori mogući po Vašim merilima. Nevedite 20 aktivnosti koji sačinjavaju takvo drušvo:

1. __________________________________________2. __________________________________________

59


3. __________________________________________4. __________________________________________5. __________________________________________6. __________________________________________7. __________________________________________8. __________________________________________9. __________________________________________10. __________________________________________11. __________________________________________12. __________________________________________13. __________________________________________14. __________________________________________15. __________________________________________16. __________________________________________17. __________________________________________18. __________________________________________19. __________________________________________20. __________________________________________

Sada od ovih 20 aktivnosti izaberite i zaokružite 8 koje su Vam najstrašnije. Ono što u potpunosti „udara“ u Vaš vrednosni sistem. Uzmite tih 8 aktivnosti i preokrenite ih tako da se poklapaju sa Vašim vrednosnim sistemom. 1. __________________________________________2. __________________________________________3. __________________________________________4. __________________________________________5. __________________________________________6. __________________________________________7. __________________________________________8. __________________________________________

60


Za svaku od aktivnosti odaberite po jednu reč koja predstavlja Vaš vrednosni sistem i napišite je na post it papirićima. Poređajte papiriće na tablu i razmislite kojim modelom vizualizacije ih možete predstaviti tako da za Vas predstavljaju logičku celinu.

Sada kada ste svoj vrednosni sistem predstavili vizuelizacijom mo-dela, razmislite o sledećim pitanjima:Da li se Vi prilagođavate društvu u kome živite ili društvo prilago-đavate sebi? Da NePrilagođavam se društvu

Društvo prilagođavam sebi

Napišite šta je to što bi Vas nateralo da izađete na ulicu i učestvujete u demonstracijama iako znate da možete biti teže povređeni?________________________________________________________________________________________

61


Šta je po Vama najveći problem u našem društvu? ___________________________________________________________________________________________________Koje je Vaše rešenje za taj problem? ___________________________________________________________________________________________________________Označite na skali od 0 do 10, gde je 10 maksimum, koliko je u Vašem vrednosnom sistemu bitan patriotizam.

Nije mi bitan

Veoma mi je bitan

Koja je Vaša definicija patriotizma? ___________________________________________________________________________________________________________

Napišite ime osobe koja je po Vama sinonim za patriotizam. ______________________________________________________________________________________________

62

6. ISTRAŽITE SOPSTVENI ŽIVOT

„U jednom starom hramu nalazila se slika sledeće sadržine: naslikan je bio sveštenik, koji se drugima obraćao sa: „Ja vas svemu učim.“ Pored njega se nalazio kralj kraj koga stajahu zapisane reči: „Ja vladam nad svima vama.“ Pored kralja stajao je voj-skovođa, govoreći: „Ja vas sve štitim.“ Pored vojsko-vođe je stajao seljak koji pokazivaše svoje nažuljale ruke, uz reči: „Ja vas sve hranim.“. Na kraju, negde u ćošku slike, jedan đavolak se smejuljio, govoreći: „Svi ćete meni pripasti ukoliko ne budete valjano izvršavali svoje obaveze.“

Na kraju svake kalendarske godine normalno je da se zamislimo koliko smo valjano izvršavali svoje obaveze.

Počećemo jednom situacijom na fejsbuku, koji je svima nama postao neiscrpni izvor događaja koji očigledno svo-jom šarolikošću prevazilaze i sam (off line) život. Pitala me je prijateljica šta bih joj preporučio od knjiga. Kada sam joj preporučio nešto od klasika, ona mi je rekla: „Ma dobro to, nego šta bi preporučio iz oblasti rada na sebi, iz lajfkoučinga? Rekao sam joj da onaj ko čita klasike radi na sebi na najbolji mogući način. Kad malo o tome razmi-slimo, sigurno ćemo doći do zaključka da sve ono što se

63

6. Istražite sopstveni život

podrazumeva pod lajf koučingom već je sistematizovano u nekoj od svetih knjiga svih velikih religija. Zato se lajf koučing može prevesti i kao uputstvo za život.

Beli zubi – momentalno

Pripadniku savremenog potrošačkog društva preobi-mno je da čita neku od tih velikih knjiga. On sve mora da ubrza. Navikao je da mu zubi budu beli već nakon nedelju dana, a ne nakon deset godina pranja. Navikla je da trepa-vice budu momentalno 40% duže. Samo je pitanje dana kada će diplomu da dobije kao u onom vicu na kraguje-vačkoj autobuskoj stanici dok čeka na presedanje.

Ali ima to i dobrih strana. Smišljena je literatura gde se umesto godina i godina učenja filozofije sve može veoma lako i pregledno pročitati u jednoj knjizi. Još ako je i du-hovito prikazano, onda je pun pogodak. Jednu od takvih knjiga sam upravo pročitao i još uvek sam pod njenim utiskom. Zove se „Doručak sa Sokratom“, autor je Robert Rouland Smit. Može se reći da se ona na veoma intere-santan način bavi ovom našom temom lajf koučinga, od-nosno uputstva za život. Već od samog početka nailazimo na citat Eni Dilard: „Kako provodimo dane, tako naravno provodimo i svoje živote“. Ako je neko od vas došao ovde po savet kako da mu život bude sadržajniji, ovo je idealna smernica. Život je upravo ono što mi svakog dana radimo, i ako svakog dana idemo na posao i gledamo neke ljude koje mrzimo, a spremamo se da jednog dana celog sebe posvetimo sopstvenoj porodici, odnosno ljudima koje volimo, onda je naš život to da smo po ceo dan sa nekim ljudima koje mrzimo.

64


Prvo Sokrat

Da bismo došli do toga šta ćemo raditi prvo je potreb-no da poslušamo Sokrata i da istražimo sopstveni život, jer kao što je on rekao: „Neistraženi život nije vredan življenja“. Kako mi svakodnevno radimo iste stvari i ta svakodnevica čini ubedljivu većinu našeg života, mi smo u idealnoj situaciji da taj naš život detaljno istražimo i samim tim učinimo ga vrednim življenja.

Sigurno je da ćemo doći do zaključka da je potrebno svakog dana da u njega ubacimo nešto od „sastojaka lju-bavi“. Samo na taj način uspećemo da živimo onako kako maštamo da ćemo jednoga dana živeti.

Doktrina dva sveta

Veoma je korisno pročitati i objašnjenje doktrine dva sveta Fridriha Ničea. Mi izmišljamo idealan svet kako bismo pobegli od ovog u kome živimo sada. Dok preživljavamo svoj „Dan mrmota“ zamišljamo kako odustajemo od svega i kako odlazimo u Toskanu i gajimo svoj vinograd. Razmišlja-mo kako odlazimo u Las Vegas ili na Maldive. Te fantazije su možda utešne, ali Niče kaže da to radimo samo zato što ne možemo da podnesemo da „To nam je što nam je!“.

Uradite nešto da vam bude bolje ovde i sada. Naše fanta-zije su odraz slabosti. Uradite nešto da vaš ideal postane re-alnost. Postanite gospodar sopstvene sudbine i ostvarićete dvostruku korist. Prvo, to što ste se ratosiljali fantazije o dru-gom svetu znači veću verovatnoću da ćete se više fokusirati na ovaj. Ništa nije tako delotvorno kao kada vam oduzmu „štake idealnog“. Drugo, videćete život onakvim kakav zaista jeste i uživati u svakom tom njegovom trenutku.

65


Vežbanje po Ničeu

U slavu besmrtnom Ničeu osmislio sam sledeće vežbanje:Zamislite sledeće: Idealno ne postoji. Nema vinograda u Toskani. Nema odlaska u inostranstvo. Nema EU sledećih 100 godina. Ovo sam morao malo blaže reći, da ne izazovem fras kod nekog eurofa-natika. Pa da preformulišem: tu smo gde smo. Prinuđeni da sledećih 50 godina živimo tu gde živimo i radimo u firmi u kojoj sada radimo. Ali nema više ni lažne nade da će neko drugi da nam daje kredite zato što nas voli. Nema kolebanja da li da odemo u Švajcarsku ili da ostanemo ovde. Spalili smo sve mostove za sobom, odnosno brodove, kao Cezar kada je svoje trupe doveo na Britansko ostrvo. Dajmo sebi odgovor na sledeća pitanja:1. Šta je to što će vam dati maksimalnu motivaciju dokle god ste živi?________________________________________________________________________________________2. Kako ćete osmisliti vaš porodični život?______________________________________________________________________________________________________________________________________3. Koja je poruka koju ćete preneti svojoj deci?________________________________________________________________________________________4. Kako će izgledati vaš posao?________________________________________________________________________________________5. Od čega ćete živeti kada odete u penziju?________________________________________________________________________________________

66


Samo zamislite da svaki stanovnik Srbije uradi ono što ste upravo sada vi započeli. Umesto osam miliona mekuša-ca, imali bismo pet miliona ljudi koji svakodnevno daju svoj maksimum neprekidno se ponašajući kao da im je današnji dan poslednji u životu. Kažem pet miliona, jer ništa ne radi sa efikasnošću od 100%. Neka preostalih tri miliona osta-ne da gleda televiziju, živi neke tuđe živote, uživa u nakitu i haljinama kod „Sulejmana“, zabavlja se talentima i prvim glasovima nekih mladih ljudi koji misle da im je nastup na televiziji sada il’ nikada. Neka navijaju za naše tenisere, ko-šarkaše, odbojkaše, pa čak i za naše rukometašice. Kažem čak, jer ne mogu da shvatim šta će u našim životima zna-čiti to što su naše devojke razvijajući kod sebe definitivno muške veštine „pobedile“ neke druge devojke. Neka tih tri miliona posmatra kako drugi ljudi žive i neka se time opijaju. Mi ćemo živeti svoje živote i svakog dana biti sve bolji i bolji.

Metro, hitno!

Dragi moji prisutni FB prijatelji, siguran sam da vam je u nekom trenutku privukao pažnju moj album: „Beogradu je potreban METRO! Hitno! Putnike već imamo :D

Ukoliko još nismo prijatelji, javite se pa da to ispravimo. Za sada, skenirajte QRcode na dnu strane i na slici kliknite na šljunak ispod šume sa leve strane. U taj album postav-ljam interesantne slike ljudi koji se voze metroom. Knjiga „Doručak sa Sokratom” uputila me je da na vožnju metro-om gledam na jedan drugačiji način. T. S. Eliot je vožnju metroom poredio sa silaženjem kroz krugove pakla, kroz „svet neprestane samoće”. Prisustvo velikog broja ljudi sa kojima nemamo nikakav kontakt. To su trenuci kada se šalju smsovi, sluša muzika ili kod onih malobrojnih čita

67


neka knjiga. Takođe, kod svih se pojavljuje osećaj pore-đenja sopstvenog života sa neprekidnim trčanjem hrčka u kavezu. To su trenuci kada sedeći ili stojeći u prevozu, koji u našem slučaju sigurno nije metro, vidite jednu drugu sliku. Umesto da ulazite u firmu i idete na svoje redovno mesto produžavate dalje, prolazite pored sekretarice kao pored mesta gde se sahranjuju pripadnici jednog naroda koji misli da ćemo mu mi biti utešna nagrada zato što pola veka čeka da uđe tamo gde ga niko neće. Ulazite kod direk-tora koji preko naočara u neverici gleda i ne razume šta mu govorite stavljajući neki papir na sto. Okrećete se na peti u stilu gardiste i izlazite iz njegove kanelarije, sekretarica ostaje za vama izvinjavajući se direktoru. Ostali zaposleni vas gledaju pokušavajući da prikriju divljenje. Izlazite iz te staklene zgrade koja je proteklih pet godina bila vaša tamnica. Koračate ulicom, i sve vam se čini da se tek sada osećate slobodni i divlji. Baš kao Dastin Hofman na kraju filma „Diplomac”, kada sa mladom ulazi u žuti autobus dok Vam muzika u ušima postaje sve glasnija i vi prepo-znajete melodiju: „Mrs. Robinson” Sajmona i Garfankla. Da osvežimo sećanja skenirajte QRcode sa dna stranice i pravo na sliku gde ćete kliknuti na sovu koja sakrivena duboko u šumi u gornjem levom uglu. Nego da Vas nešto pitam: Da li se prepoznajete u ovome šta sam upravo sada prepričao. Ako se prepoznajete, imam za vas dve nepo-voljne poruke: prva je da radite pogrešan posao. Druga je da ako još uvek niste uspeli da svoju fantaziju pretvorite u stvarnost, Vi ste kukavica. Dobro, verovatno nije lepo da kažem da ste kukavica, već jednostavno čovek kome je namaknuta kreditna dužnička omča i nemate „izlaznu opciju”, ali radite na tome. Ako je do sledećeg sastanka ne nađete, onda ću stvarno znati da ste kukavica.

68


Srećna Nova Godina

Da podsetim da je tema ovog poglavlja: igre koje igrate sa svojim zaposlenima za kraj godine. To mi je idealna prilika da sa Vama podelim novogodišnji govor koji sam napisao za generalnog direktora jedne inter-nacionalne kompanije. Tražio je da mu se napiše na srpskom i na engleskom jeziku kako bi pozdravio za-poslene za kraj godine. To je jedna od retkih situacija u kompanijama kada se direktori sete da treba u nekom trenutku i spustiti prekidač. Pre i posle toga sve je ne-prekidno, sve je nonstop i naravno sve je 24/7/12/365. To je ono što je Maks Veber nazvao protestantska etika rada. Pismo je neiskorišćeno, jer ga direktor nije pro-čitao smatrajući da to nije ono što on treba da kaže zaposlenima na kraju godine. Ja smatram da bi upra-vo to trebalo da kaže ukoliko misli da ih motiviše i u sledećoj godini. Pročitaću vam govor na srpskom jezi-ku, a vi obratite pažnju, jer je ovo pismo deo sledećeg poglavlja.

Drage moje koleginice i kolege, Nalazimo se na kraju još jedne poslovne godine. To je

vreme kada se sumiraju protekli rezultati, ali i protekla osećanja. U tom sumiranju veoma često ne možemo baš tako dobro da sagledamo šta se sve važno desilo. Jedno-stavno, mnogo je blizu. Što biste vi Srbi rekli: „Od drveta ne vidimo šumu” Zato bih voleo da svako od vas zamisli da je otišao pet godina u budućnost.

Sada iz te pozicije pogledajte na ovu godinu koja je na izmaku. Voleo bih da vidite neke stvari koje i ja vidim. Vi-dim da ste u jednoj poslovno teškoj godini svi vi uložili ve-liki napor. Da je bilo mnogo ostvarenih kontakata i mnogo

69


poziva postojećim kupcima. Neki od tih poziva su bili da ih podsetimo da nam plate... :)

Dobro je da smo u tim pozivima bili istrajni, pa su nam i plaćali. Bilo je mnogo posla i mnogo prekovremenih sati. Nalazimo se u vremenu kada je izgleda postalo normalno da svako od nas daje maksimum pa da čak i onda pokuša još malo više. Divim se tom vašem malo više, koje ste pro-tekle godine uložili. Zajedno sa onim što se od vas i očekuje to malo više meni mnogo znači.

Imam još jedan razlog da se sećam ove godine. To je godina kada sam počeo ozbiljno da učim srpski jezik. Na taj način želim da vam pokažem koliko poštujem to vaše malo više. Zato ću da se obavežem da ću u idućoj godini i ja dati malo više i da ću na kraju godine govoriti još bolje srpski. Time ćete proceniti da li vas još više uvažavam i koliko sam vam zahvalan na vašem radu. Želim vam da se lepo provedete za praznike i da u sledećoj godini svi nastavimo da dajemo to malo više! Hvala vam i živeli!

Eto, po mom mišljenju, ovaj govor je sasvim lep i prime-ren za završetak jedne poslovne i kalendarske godine Pred svaku iduću godinu imam u glavi mnogo ovakvih tekstova i radionica. Spremam se da još više učim i pišem, a kako kaže profesor Jovan Marić: „Učenje je gimnastika mozga“. Treba da se bavimo i ubuduće Sokratom i filozofijom, jer filozofija znači „ljubav prema mudrosti“. U narednim go-dinama biće nam potrebno mnogo mudrosti. A mudrost je praktična veština kako donositi odluke u svakodnevnim situacijama. Naravno svaka nova kalendarska godina je i novi početak, odnosno novo rađanje kako je to objašnjeno u Hrišćanstvu. Taj početak godine možemo tretirati i kao sasvim novo čisto platno po kome ćemo slikati. Na tom platnu želim vam pregršt smelih crteža za šta će vam biti

70


potrebni hrabrost i pun doprinos vašeg kreativnog uma. Ko želi da razvija svoj kreativni um, neka bude sa nama u našem morfogenetskom polju i sigurno ćemo zajedno doći do još boljih ideja.

Na donjem dijagramu označite dosadašnje kretanje u Vašoj karijeri. Na ordinati na skali od o do 10 (gde je 10 maksimalno) označite Vaše zadovoljstvo karijerom u toj godini.

2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2016. 2017.

Posmatrajte Vašu dosadašnju karijeru i pokušajte da pronađete neku pravilnost. Šta je sve uticalo na Vaše zadovoljstvo karijerom?Sada, u donjoj tabeli predstavite da predvidite Vaše zadovoljstvo karijerom koja je pred Vama.

71


2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028. 2029.

Označite na skali od 0 do 10, (gde je 10 maksimum) koliko verujete da će ovo što ste nacrtali biti Vaše zadovoljstvo Vašom karijerom.

Ne verujem Potpuno verujem

Navedite 5 aktivnosti koje ćete da uradite kako biste bili još sigurniji da će dijagram izgledati kao što ste nacrtali:1. __________________________________________2. __________________________________________3. __________________________________________4. __________________________________________5. __________________________________________

I ja verujem da ćete uspeti! Samo napred i srećno!

72

7. KAKO DA BUDEMO ISTRAJNI U NOVOGODIŠNJIM ODLUKAMA?

Iz prethodnih izlaganja shvatili smo kako svake godine prolongiramo iste odluke i da to odlaganje dovodi do du-hovitih situacija. Siguran sam da ste nekog 1. januara i Vi postavili pred sebe neke zadatke i da ste doneli neke odluke. Obično je 10. januar pravi trenutak da se razmisli dokle se izdržalo sa novogodišnjim obećanjima? Mislim da je to pravi trenutak, jer istraživanja pokazuju da pomenute od-luke prekršimo najkasnije dve nedelje nakon Nove godine.

Te odluke se uglavnom odnose na smanjenje alkohola, trošenje novca i vežbanje.

Skoro 39 % nas svoje novogodišnje odluke prekrši samo 2 nedelje nakon što smo ih doneli.

Osnovni razlog je manjak motivacije, što je veoma jed-nostavna i tačna konstatacija, ali sa kojom svi mi nismo zadovoljni, nego očekujemo i neko pametno rešenje.

Od 4.000 ispitanih ljudi tačno 50% tvrdi da su barem jednom u životu odlučili da će s Novom godinom prome-niti loše navike.

Ma koliko to izgledalo jednostavno, na kraju sve ispad-ne maltene nemoguće. Samo svaki 11ti u tome uspe da istraje 6 meseci.

73

7. Kako da budemo istrajni u novogodišnjim odlukama?

20 % njih je ove godine odlučila da smanji alkohol, 34 % da troši manje novca, a 22 % da više vežba i da smanji unos slatkiša.

Cilj ovog poglavlja je da podigne uspešnost vaše istraj-nosti i da odluke koje donesete zaista i sprovedete u delo.

Prvo da vidimo zašto ne možemo da budemo istraj-ni? U prethodnom poglavlju sam vam preporučio knjigu „Doručak sa Sokratom“ čiji je autor Robert Rouland Smit. Interesantno mi je da sam u njoj pronašao neke odgovore i na ovo pitanje. Dakle, u knjizi se citira Frojd i njegov stav da je svemu kriv naš ego, koji obožava rutinu. Naša želja da budemo mršaviji, da budemo zdraviji, manje da pijemo i pušimo i da budemo u boljoj kondiciji na naš ego deluje kao otvorena provokacija. Ego želi miran život i oko vrata je stavio natpis „ne uznemiravaj“. Očigledno naš ego takvim ponašanjem najviše utiče na stvaranje navika, koje su njemu melem za dušu. Svaki naš dan liči jedan na drugi. Naravno da to naš ego ne dozvoljava promenu. Ustajemo, obavljamo higijenu, tuširamo se, doručkujemo, spremamo za posao... Stvorili smo rutinu u kojoj naš ego uživa.

Ali tu nije kraj. Šta će biti ako krenemo da iz kreveta ustajemo uvek na istu nogu. Da sapun uvek ostavljamo u istom položaju? Da za doručak so i biber ređamo po isto-vetnom rasporedu na stolu? To su već rituali. Od njih do opsesivnokompulsivnog ponašanja je samo jedan korak pa je interesantno da i o tome pročitate u knjizi. Za sada dovoljno je da smo otkrili glavnog krivca što ne uspevamo da izdržimo u našim odlukama.

Sada ćemo svi zajedno da uradimo radionicu kojom se prevazilaze rutine. Ako ste čuli za neurobi, onda znate o čemu se radi. Ako niste, onda će svako od vas da izabere jednu od svojih rutina i da

74


je zameni sa drugačijim ponašanjem. Dakle, ako ste do sada ujutro prvo osetili miris kafe, iznenadite vaš mozak i pomirišite neki parfem ili recimo limun. Šta ćete Vi prvo pomirisati: ______________________________________________________________Ako ste prali zube desnom rukom, promenite i radite to levom. Hoću Neću

Doručkujte zatvorenih očiju. Hoću Neću

Promenite uobičajenu rutu kojom idete do posla. Hoću Neću

Jednostavno, ne dozvolite mozgu da bude „na leru“. Jer, onog trenutka kada se mozak isključi i krene da stvari radi rutinski tog trenutka kreću i problemi. Prvo zaboravljate gde ste ostavili ključeve od kola. Zatim zaboravljate imena ljudi koje ste upoznali. Nakon toga krenete da zaboravljate i druge još bitnije stvari.

Dakle kako da ostanemo istrajni u svojim novogodiš-njim odlukama?

Prvo izaberite samo jednu stvar koju želite da prome-nite i držite je se, umesto da odjednom sebi uskratite više stvari.

Što više stvari želite da promenite to će vam biti teže da se držite odluka, pa izaberite onu stvar koja ima najveći uticaj na vaš život. Ako verujete da možete da izdržite, postupno uvedite još jednu promenu.

75


Ako nameravate da smršate, počnite laganim tempom.Umesto da krenete sa 3 sata vežbanja, budite realniji

i krenite sa desetominutnim vežbama. Isto važi i za sve druge odluke.

Fokusirajte se na pozitivno. Ako želite da izbacite ko-lače iz ishrane, to će biti jedino o čemu ćete razmišljati. Uvedite više voća i povrća i više razmišljajte o štetnosti slatkiša. Tako ćete moći da uživate u hrani, a i lakše ćete da se pridržavate novogodišnjih odluka.

Trenirajte svoju snagu volje.Sasvim je u redu ako ste gladni i pre ručka ali zaboravite

čokoladicu i zamenite je jabukom. Svoje negativne navike zamenite pozitivnim i s vremenom će one prerasti u rutinu.

Međusobna podrška povećava šanse za uspeh i zato u partneru pronađite podršku da izdržite i rešite se ružnih navika.

Ako ste okrenuli novi list u Novoj godini, stavite neki kamen preko... da ne dune vetar pa da vrati stranicu una-zad.

Pozdravite godinu koja je pred vama i verujte da je njen početak idealna šansa i vaš novi početak.

Ukoliko još niste doneli novogodišnje odluke, evo jed-nog odličnog izbora. Ako vam se svidi, možete ga se držati ne samo ove već i svake sledeće godine. Ali polako, jedan po jedan dan. Tako je najbolje. Sada ćemo da napravimo malu promenu.

Ova vežba se izvodi na sledeći način: opisivaćemo jed-nu po jednu odluku koja se može primenjivati iz godine u godinu, a vaš zadatak je da za svaku odluku upišete po 3 mala uspeha koja su vam se desila prethodnih godina i decenija zbog toga što ste primenjivali ovu odluku. Cilj ove vežbe je da vam pokaže kako ste do sada bili uspešni i da vas motiviše da nastavite dalje.

76


Pre početka, neophodno je da budete sigurni da li ste zaista motivisani da donesete odluku i da je sprovedete u praksi. Moj zadatak je da vam dam alate (savete) kako ćete odluku sprovesti u praksi. Da li ste motivisani ili niste to je na vama. Dakle, ako imate odluku koja vam je izuzetno primamljiva, ali ne znate kako da je sprovedete, evo kako ćete to uraditi. Svi smo već navikli da nam se process koji treba da uradimo predstavi kroz korake. Ovde imamo 12 koraka:

1. Počeću

Čim ste uradili ovaj prvi korak već ste na dobrom putu. Mnogi još uvek sede i maštaju o tome kako će ga napraviti. Samo pomislite koliko ćete biti ponosni kada se na kraju budete sećali ovog prvog koraka.

2. Fokusiraću se na osnovne stvari

Važnije je biti produktivan, nego sve vreme u poslu. Važnije je da pratite šta ste uradili, nego koliko ste vreme-na radili. Uradite prvo najvažnije stvari. Ovo se odnosi i na posao i na privatne aktivnosti. Jako dobro pitanje je kako da odredim šta je meni u životu važno, jer veoma često možemo da čujemo da je sve važno. Ako pitamo roditelje, verovatno ćemo dobiti spisak najvažnijih stvari. Ako pita-mo direktore, već znamo odgovor: „Sve je važno!” Ako pita-mo bračnog partnera, verovatno ćemo dobiti isti odgovor. Pa kako onda da mi odredimo šta je nama najvažnije. Evo praktičnog saveta. Postavite sebe u centar i postavite sebi dva pitanja. Prvo: „Šta će se sa mnom desiti ako ja ovo za

77


šta mi roditelji, deca, prijatelji, direktor ili bračni partner kažu da je jako važno momentalno ne uradim?” U svakom slučaju ću imati neke posledice. Ukoliko će me te posledice veoma zaboleti onda je ta stvar za mene izuzetno važna i izuzetno hitna. Hitna je jer ne trpi odlaganja.

Drugo pitanje je: „Šta će se sa mnom desiti ako ja ovo za šta mi roditelji, deca, prijatelji, direktor ili bračni par-tner kažu da je jako važno nikada ne uradim?” Ako mogu da izdržim posledice onda za mene očigledno to nije ni hitna stvar, ali što je najvažnije, nije ni važna. Ovo je alat koji je preuzet iz svakodnevnog poslovnog života u kome mi neprekidno dobijamo zadatke i ciljeve postavljene od nekog drugog. Provereno je da se on može primeniti i u privatnom životu, gde mi sami, ali i ljudi sa kojima smo u kontaktu neprekidno nama postavljaju ciljeve. Kako onda da odredimo šta je nama bitno, a šta je nebitno? Moje mišljenje je da mi još kao deca slušajući priče stvaramo svojevrsnu “sliku heroja” sa kojom se identifikujemo. Prihvatamo njegov/njen vrednosni sistem i postupamo u skladu sa njim. Na taj način mi sebe i oblikujemo kao ličnost. Smatram da na taj način svako od nas, dosta rano, postavlja pred sebe taj veliki životni cilj. Vremenom, mi taj cilj menjamo i onda se može desiti da taj cilj bude nešto što je sasvim drugačije od prvopostavljenog. U tome i vi-dim smisao one rečenice: “Ono što je istina ujutro, uveče je laž!”. Zato uvek smatram postavljanje ciljeva nečim što je dobrodošlo.

U isto vreme vodite računa da postavite ciljeve koji su zahtevni. Da nisu zahtevni, već bi ti ciljevi bili postignuti. U životu nema prečica.

78


3. Ostaću dosledan zacrtanom životnom putu

Uspešan život je onaj u kome sledimo naš sopstveni put, a ne trčimo za snovima drugih ljudi. Jedino ste vi u vašoj koži i samo vi znate šta je najbolje za vas. U prethodnom koraku ste odredili šta je vama važno i samo nastavite da idete napred. Sada vam je jasno šta treba da uradite. Na taj način ćete živeti život na koji ćete biti ponosni. Onog tre-nutka ako zaključite da ste na pogrešnom putu, pogledajte oko sebe i budite spremni da krenete novim putem. Sada ću ovu tačku malo pojasniti. Ako ima ikakve svrhe što sam završio mašinstvo je u tome što sam usvojio tehnički način razmišljanja koji se personifikuje „povratnom spregom”. Recimo, vaš kuhinjski šporet je u fabrici kalibrisan tako da može da ostvaruje temperature u rerni u opsegu od recimo 100 do 300 stepeni u zavisnosti na koji podeok podesite. U fabrici je okolna temperatura 25 stepeni. U kuhinji je tokom leta temperatura preko 40. Zimi, u vikendici je temperatura oko nule i zato su veliki gubici u toplotnoj energiji. Prilikom pečenja moramo voditi računa da 30 minuta na 180 stepeni nije isto u oba slučaja. Tome služi ta povratna sprega koja stalno meri izlaznu informaciju i utiče na izvršni sistem kako bi se greška svela na minimum. U životu postavimo cilj, napravimo akcioni plan kako ćemo ga ostvariti i sada je potrebno samo da postavimo tu „povratnu spregu“ da bi-smo videli da li smo na dobrom putu i da bismo odstupanje od tog našeg cilja sveli na minimum. Ako mi sada postavite pitanje: „Kako ću znati da li je put kojim idem pogrešan?“ ili „Kako ćemo krenuti novim putem“ ili „Još uvek ne znam šta je meni u životu važno. Kako to da odredim?“ jedino što mogu je da sa vama podelim lično iskustvo. U jednom trenutku u životu sam shvatio da je robotika u Srbiji lepa prošlost, protpuno ista kao i moja dotadašnja karijera. Pa-

79


rametri su mi bili: Zadaci i novac koji sam na poslu dobijao, iskustva kolega koji su radili u Srbiji na sličnim poslovima, kao i subjektivno mišljenje u kom pravcu se kreće privreda u Srbiji. Znači, znao sam da se time više u životu neću baviti i da je potrebno da „okrenem novi list“. Robotika je za mene u tom trenutku postala pogrešan put. Znao sam da sa tog puta što pre treba da siđem, jer ako sam seo u pogrešni voz, sve stanice na koje ću naići će biti pogrešne. Velika stvar je kada znate ŠTA NEĆETE. Daleko teže je doći do onog ŠTA ZAISTA HOĆETE. Meni je u tom trenutku bilo najvažnije da sinovima dam pozitivan primer čime se vredi baviti, kao i da im omogućim kvalitetno školovanje. Dakle, imao sam ta dva parametra na osnovu kojih sam odlučivao čime ću se u životu baviti. Kada sam odlučio ćime ću se baviti ne-prekidno sam merio „povratnom spregom“ da li ja mojim sinovima dajem pozitivan primer čime se vredi baviti i da li mogu da im plaćam kvalitetno školovanje. Naravno, da svako od vas treba da za sebe odluči šta je njemu bitno. Od tog trenutka, pa na dalje, kao i ja snosiće posledice ove važne odluke.

4. Razviću samopouzdanje

Imajte na umu da ste vi najbolja moguća verzija vas samih. Pored toga vi već imate sve potrebne resurse da biste bili još bolji. Da ovo sa resursima malo pojasnim. Zamislite da želite da naučite engleski jezik kako biste mogli da razumete filmove koje gledate bez prevoda. Lep cilj. Kako ćete to postići. Tako što ćete ići na predavanja, učiti i vežbati. Da li je vašem organizmu potreban neki resurs koji sada nema? Naravno da nije. Vaš mozak je si-gurno sposoban za taj cilj. Ili recimo da želite da uđete u

80


pantalone koje ste nosili na maturi. Koji resursi su vam potrebni koje već sada nemate? Odgovor je očigledan. Zato je bitno da verujete da možete. Da svakog dana budete samo malo bolji. Video sam jedan motivacioni poster koji to najbolje ilustruje. Broj 1,01 je dignut na kvadrat, pa na treći stepen i na tako redom, sve do 365 stepena. Broj koji smo dobili je 37,8. Što slikovito upravo to znači: Biti samo malo bolji. Veoma je važno da ne podležete uticajima neproverenih autoriteta. Zato nemojte da čitate komen-tare na internetu, jer ćete naići na ljude koji će vas vući na dole. Samo idite napred i verujte da ste sposobni da odgovorite na sve zadatke koji se pred vas postavljaju. Što više budete imali samopouzdanja, to ćete ga više i razvijati. Najteže je početi, ali zato počnite lenjo. Na taj način ćete sigurno krenuti. Setite se nekog malog trenutka u kome ste imali samopouzdanje i neprekidno razmišljajte o nje-mu. Zamišljajte ga kao seme iz koga će porasti vaše veliko samopouzdanje. Samo ga redovno zalivajte tako što ćete razmišljati o njemu i o svemu šta će to samopouzdanje vama omogućiti. Mnogi od nas i bez čitanja komentara na internetu imaju neki unutrašnji glas koji ih vuče na dole. Sa takvim unutrašnjim glasom je najbolje da postu-pite kao i sa onim spoljašnjim negativcima. Jednostavno, nemojte ga slušati. Ako je on izuzetno glasan, pronađite neku rečenicu koja će ga ućutkati. Na primer, ja volim onu strofu pesme koja mi momentalno nabaci osmeh jer sam je malo ulepšao: „O, ne, ne, ne dolazi, ne dolazi u moj san, ne budi me svake noći, bez tebe sam presrećan!”

Evo i nekoliko bitnih stvari za proces razvijanja samo-pouzdanja: uvedite u svoj život zdravije navike. Svakoga dana postavite sebi pitanje: „Koja je to lepa stvar koju sam danas uradio i zbog koje sam na sebe ponosan?” Odusta-nite od perfekcionizma. Prihvatite da su greške i padovi

81


sastavni deo života. Budite malo ljubazniji prema drugim ljudima. Prestanite da se poredite sa drugim ljudima.

5. Usredsrediću se na rešenja

Onog trenutka kada se opredelite da napravite lepši život, tada ste već na dobrom putu. „Tiha voda breg roni“, neka vam bude mantra.

Uvek će biti problema. Uvek će biti izazova. Neko bi rekao da smo u izazovima do guše. Oni koji se posvete stvoriće bolji život za sebe. Fokusirajte se na rešenja.

6. Prihvatiću stvari koje ne mogu da promenim

Ako se neprekidno sa nečim suočavate, onda to nešto počinje da upravlja vašim životom. Ako stalno razmišljate o tome kako nešto niste uspeli da uradite, onda se stalno bavite prošlošću. A prošlost ne možemo da promenimo. Najbolje je da je prihvatimo takva kakva je. Onog trenutka kada napustimo nadu da možemo da ulepšamo prošlost, napravili smo pravu stvar. Tek tada se možemo koncen-trisati na ono šta ćemo uraditi sada. Tek tu, u sadašnjosti, nas čeka veliki broj stvari koje ne možemo da promenimo. Ako će vam biti lakše, ovo je tema kojom se ljudski rod bavi od pamtiveka. Do današnjih dana je ostala molitva: „Bože, daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one stvari koje mogu i mudrost da ih razlikujem.” Srbi je najčešće povezuju sa Vladikom Nikolajem Velimirovićem, a drugi narodi za sve-tog Franju Asiškog. Kako god, očigledno da postoje neke stvari koje ne možemo da promenimo.

82


7. Ostaviću prošlost tamo gde joj je i mesto

Rane iz prošlosti nećete izlečiti tako što ćete kopati po njima. Sve što niste uspeli u prošlosti je sada iza vas. Mladi su ljudi oni koji planiraju šta sve još treba da urade, a stari su oni koji se sećaju kako je bilo nekada. Sveti Jovan Lastvič-nik je rekao: „Zlopamćenje je kao trnje zabodeno u dušu!“

8. Napraviću balans između posla i odmora

Ponekad je najbolje da se malo odmorimo kako bismo se sveži vratili na posao. Kada „sagorevamo“ na poslu to utiče na naše zdravlje, ali i na kompletnu komunikaciju sa svim ljudima sa kojima smo u kontaktu.

9. Biću dobar primer

Danas je važnije nego ikada biti dobar primer. Ljudi su totalno izgubili orijentaciju. Novac je postao merilo svega. Sećam se ljudi sa kojima sam 80tih potpuno isto razmišljao. I 90tih smo razmišljali slično. Ali 2000tih su neki od njih došli na vlast i sada potpuno različito razmi-šljamo. Po njima sve ovo je liberalni kapitalizam i neko se snašao, a neko ne. Neko ima „kombinaciju”, a neko za to nije sposoban. Svi mi smo u nekom trenutku osetili zadovoljstvo kada je neko pohvalio naše roditelje ili je pohvalio nas pred njima. Samo se setite tih trenutaka i siguran sam da ćete poželeti da vas ponovo neko pohvali. Ako vas neko i ne pohvali, sama činjenica da znate da ste uradili nešto dobro i da ste nekome pozitivan primer je dovoljna nagrada.

83


10. Biću dobar prema svima koji su u mom okruženju

Plemenitost kod svakog od nas stvara osećaj sigurno-sti. Danas kada ljudi gaze jedni preko drugih onaj ko prvi pruži ruku pomirenja osetiće posebno zadovoljstvo. Na taj način stvaramo utisak da živimo u jednom lepšem svetu.

Kroz dobrotu imate priliku da utičete na živote svih ljudi koji su u vašem okruženju, a pre svega na svoj sop-stveni život.

11. Pokazaću ljubav

U životu često težimo perfekciji. Da biste bili perfektni prijatelj ili partner ne morate biti perfektni. Samo budite posvećeni. Odnos traje večno kada dvoje ljudi odluče da se tome posvete. Dovoljno je da budete iskreni. A prava ljubav se uvek pokazuje delima.

12. Biću promena

Bez obzira koliko ste opterećeni problemima, vi lično ste jedini činilac koji može da inicira i stvori promenu. Samo je dobro da imate nekog ko će verovati u vas.

Zato budite onakva osoba kakvu ste zamislili u va-šim odlukama.

Ovih 12 odluka su tipične lifecoaching cakice. Za sam kraj spremio sam vam nešto što je nama veoma blisko. Setite se Evgenija Onjegina i njegovog pogleda za pro-

84


teklim sopstvenim životom. Životom koji je bio prazan, besplodan i slobodno se može reći protraćen. Setite se njegovih reči: „A sreća je bila tako blizu!” To je nešto što ja vidim na sve strane. Ljudi neprekidno očekuju neko čudo, neku grandioznu promenu, neki veliki kredit koji će promeniti njihovo mizerno stanje.

Ali život nastavlja da teče kao i dalje. Kao da se nije desila promena vlasti. Kao da nismo promenili firmu. Kao da nismo ušli u potpuno novu godinu. Dani se ređaju jed-ni za drugim i nigde tog boljitka. Nakon jedne završene turske serije, sledi nova. Nakon jednog teniskog turnira, sledi novi. Sve je tako prazno i besplodno.

To me podseća na priču o Spasitelju koji je prolazeći putem naišao na lepu smokvu. Prišao joj je u nameri da utoli glad, ali na njoj nije bilo plodova. I on koji je toliko blagosiljao, prokleo je to drvo koje je samo listalo a nije davalo ploda.

Veliki broj ljudi kod nas vodi život kao Evgenije Onjegin ili ta smokva. Puko preživljavanje uz praznu želju da će iduće godine biti bolje.

Zato znam da je potrebno da budemo posvećeni i pre-dani radu i da verujemo u uspeh. Naše unutrašnje stanje predodređuje šta će nam se desiti. Psihički procesi pretho-de fizičkim. Svi mi već imamo to iskustvo da smo unapred osetili šta će nam se dogoditi. Glavna energija realizacije događaja počinje da teče pre nego što će se događaj dogo-diti. Za to koliko ste sada harmonični i smireni određuje kakva će vam biti ova godina. Svi mi smo čuli reči : „Šta radiš na Badnji dan ili kakav si na Božić... tako će ti biti cele godine...” Nauka nam sve više daje potvrdu ovih reči. Kakvi smo unutra, takvi smo i spolja.

85


I evo nama naše nove vežbe na ovu temu! Ovu ćemo posvetiti Merilin Etkinson. Od nje sam naučio koučing. Koliko dugo uspevate da održavate Vaše odluke?

U ljubavnim vezama:Uvek često ponekad nikad

U poslu:Uvek često ponekad nikad

U vezi sa Vašim zdravljem:Uvek često ponekad nikad

U vezi sa decom:Uvek često ponekad nikad

Navedite 3 odluke koje su Vam bile sudbonosne:1. ___________________________________________2. ___________________________________________3.___________________________________________

Zaokružite odluku koja Vam je bila najteža!Odaberite neku situaciju u životu u kojoj trebate da donesete odluku. To može biti dilema da li da se iselite ili ne? Dvoumljenje između dve/dva/devojke (momka). Koju vrstu kola da kupite: golf, fiesta

86


ili insignia? Ukoliko se dvoumite između dve stvari nacrtajte dva točka. Ako se dvoumite između 3 stvari nacrtajte 3 točka. Ako se dvoumite između 4 ili više stvari, onda prvo eliminišite ono što Vam se najmanje sviđa i dođite do tri. Pa stvarno, ko se još dvoumio između 5 devojaka? Ovo je samo hipotetičko pitanje i ne morate da podižete ruke. Dakle, nacrtajte dva točka ako želite da rešite neku dilemu.

Iznad jednog točka napišite, na primer, Posao u firmi A, a iznad drugoj Posao u firmi B. Da biste mogli da poredite u oba slučaja morate da imate iste kriterijume za poređenje. Na primer: plata, udaljenost od kuće, dužina radnog vremena, imidž firme u javnosti, mogućnost napredovanja... Ako nemate 8 kriterijuma, neka polja mogu da ostanu i prazna. Ako imate više od 8 kriterijuma, nacrtajte još dva točka. Sada skalirajte naizmenično na oba točka kriterijum po kriterijum. Ako je na primer plata 8 kod firme A, a 9 kod firme B, prelazite na sledeći kriterijum. Osenčite polja flomasterima u boji kako biste imali preglednije upoređivanje. Na kraju sedite, uporedite i argumentovano donesite odluku.

87


Sada je ova metoda Vaša. Možete primenjivati kad god poželite!

Ali to nije sve!!! Od Vas očekujem da vizualizujete sopstveni metod donošenja odluka. Napišite na post it papirićima koje ste sve korake preduzimali kada ste donosili odluke. Poređajte te papiriće na tabli i razmislite kojim modelom vizualizacije ih možete predstaviti tako da za Vas predstavljaju logičku celinu.

Sada kada ste svoj sistem donošenja odluka predstavili vizualizaci-jom modela, razmislite o sledećem pitanju: na skali od 0 do 10 (gde je 10 maksimum) koliko će Vam sada biti lakše da donosite odluke?

Neće mi biti lakše

Biće mi puno lakše

Vidimo se na sledećoj radionici!

88

8. O PROMENI

„Svi razmišljaju kako da promene Svet, a niko ne razmišlja da promeni sebe!” ~ Lav Nikolajevič Tol-stoj„Nemojete sumnjati da mala grupa promišljatih, posvećenih ljudi može da promeni Svet. Zaista, to je jedini način koji je ikada i doveo do promene.”

~ Margaret Mead

Podsetiću vas da se promena kod ljudi dešava u sledeća tri slučaja:

1. Kada je postojeće stanje toliko bolno da smo prinuđeni da prihvatimo promenu.

Obično čekamo da odemo kod zubara tek kada zub zaboli. Nekima i to nije dovoljno već pokušavaju da se samostalno izbore sa bolom, zaboravljajući da je bol samo signal da nešto nije u redu. Tek kada nas bol is-crpi u toj borbi i postane nesnosan, idemo kod zubara. Ne slušamo Kineze koji su nam davno rekli: „Ako vidiš bolestan list, ne proučavaj njega već proučavaj koren”. U poslu razmišljamo kako da odgovorimo na reklamaciju

89

8. O promeni

klijenta, umesto da sprečimo da do reklamacije i dođe. Bračni par ode u bračno savetovalište tek kada im je brak pred razvodom.

2. Kada smo nezadovoljni životima koje vodimo.

Svako od nas kada se probudi postavi sebi nekoliko pi-tanja, čak i kada toga nije svestan. Ko sam ja? Koja je moja uloga u životu? Koja je moja životna misija? Zar sam se zbog ovoga rodio? Da li postoji život PRE smrti? Ako smo nezadovoljni odgovorima koje sami sebi damo na ova pi-tanja, sigurno je da ćemo u nekom trenutku razmisliti šta je to što možemo mi sami da učinimo. Jer ako čekamo da nam neko drugi unese promenu u naše živote, načeka-ćemo se, a i to, kada se desi, ne daje očekivane rezultate. Videli smo sve nove predstave i filmove. Bili u svakom renoviranom klubu i restoranu. Ispratili zaljubljivanje, porođaj i razvod svake estradne ličnosti. Prvo strepeli, pa se onda sekirali i na kraju radovali svakom teniskom turniru, a život nam je i dalje ostao prazan. Kao da nam je potrebna neka nova i jača senzacija.

3. Kada su ljudi dovoljno zreli da shvataju da mogu da se promene i da znaju kako to da urade.

Čitajući ovu knjigu i radeći vežbe koje ona nudi nakon svakog poglavlja, pokazujete da ste svesni da možete i da želite da se promenite, da hoćete da aktivno učestvuje-te, da pokažete šta znate i da sa drugima podelite svoje znanje. Od toga će drugima biti bolje, ali i vama. Jedan od osnovnih načina da budemo srećni jeste taj da uradimo

90


nešto dobro za druge ljude. Od toga što uradite, drugima će biti bolje. Takođe, to će biti i vaše lično afirmisanje, da pokažete koliko ste dobri u onome što nam je svima najvažnije: da živimo u društvu koje će biti svakim novim danom zdravije nego što je danas.

Zato momentalno krećemo s prvom radionicom:

Kako da korišćenjem odgovarajućih reči promeni-mo sopstveni život?

Čim sam spomenuo naziv, oni koji se bave treninzima i koučingom povezali su ovo sa neurolingvističkim progra-miranjem (NLP). Znam da uvek ima ljudi kojima je ovo prvi susret sa NLPom i zato ću ga objasniti kroz jednu priču. Sin je tokom razgovora čuo da je majka spomenula NLP, pa ju je pitao šta je to? Majka mu je rekla da ode u drugu sobu kod dede i da ga pita kako ova promena vremena utiče na njega. Momak je to uradio i od dede dobio odgovor da ga leđa bole svaki put kada se vreme promeni. Rekao je da mu je baš teško i da je svake godine sve gore i gore. Snuždio se i teško je disao. Momak se vratio majci zbunjen, jer od odgovora koji je dobio nije mogao da zaključi šta je to NLP. Majka mu je zatim rekla: „Idi ponovo kod dede i pitaj ga šta je bilo najsmešnije čega se seća kada si ti bio mali?” Momak je otišao u sobu i zatekao dedu snuždenog kakvog ga je i ostavio minut pre toga. Postavio je dedi drugo pi-tanje i deda se momentalno nasmešio. „E, kada se samo setim kada ste tvoj brat i ti otišli u kupatilo, uzeli puder i igrali se ’da pada sneg’. Kada su mama i tata ušli u kupatilo puder je leteo na sve strane. Mama je htela da vas ubije od batina, ali tata i ja nismo dali. Jao, evo i sada mi idu suze na oči kada se setim kako sam se tada smejao!” Deda se momentalno transformisao. Kao da je postao deset godina

91

8. O promeni

mlađi. Momak ga je posmatrao i kada se vratio majci već je imao dobar deo odgovora na sopstveno pitanje. Shvatio je da je veoma jednostavno jednom rečenicom uspeo da promeni raspoloženje i stanje u kome je bio njegov deda.

Ja imam sanNaravno da su ljudi svojim rečima menjali ponašanje

drugih ljudi, ali i sopstveno. Koristeći različite reči mi ra-zličito utičemo na ponašanje drugih ljudi.

Jezik oblikuje naše ponašanje i svaka reč koju izgovo-rimo utiče na ono što nam se dešava.

Posmatrajmo samo motivacione govore i načine na koji su oni uticali na izgrađivanje vrednosnog sistema kod onih koji su ih slušali, ali i generacija koje su dolazile.

Martin Luter King nije rekao: „Ja imam plan!”Knez Lazar nije rekao: „Ko ne došao u boj na Kosovo,

pozvaću ga na raport...”Major Gavrilović nije rekao: „Vrhovna komanda sumnja

da možemo da izdržimo...”

Reči formiraju naša uverenja i ona se mogu promeniti nekim drugim rečima koje čujemo.

Reči nas pokreću na akciju, ali i zaustavljaju u akcijama koje smo planirali. Srpski jezik ima orijentaciono 350.000 reči. Kako sam došao do ovog podatka? U do sada završenih, 18 tomova našeg rečnika obrađeno je 200.000 reči. Ostalo je još 12 tomova što će ukupno dati orijentaciono ukupno 350.000. Ako neko ima neki drugi podatak, neka me obavesti.

Prosečno obrazovana osoba koristi 2.000 reči, što znači manje od 0.6% od ukupnog broja. Za većinu ljudi (one koji čitaju novine i gledaju televiziju) jezik kojim se spo-razumevaju sadrži prosečno 200−300 reči. Koliko je to

92


skromno u poređenju sa 24.000 reči koje je Vilijam Šekspir upotrebio u svojim delima. Od toga 5.000 je upotrebio samo jednom, ali je ipak upotrebio.

Od onih 350.000 reči, oko 2.800 koristi se za definisanje emocija, od čega su dve trećine zadužene za negativne emocije. Pomislimo sada kako rečima koje svakodnevno koristimo šaljemo biohemijske poruke našem mozgu. Mi imamo običaj da čak i kada smo dobro, svoje stanje kvali-fikujemo kao „nije loše”. U tom slučaju naš mozak dobija biohemijsku poruku „loš”. Možemo samo zamisliti kako to utiče na njega.

Pored toga, kad god se desi nešto lepo, najčešća kvali-fikacija je: „Super”. „Kako je bilo u školi?” „Super”. „Kupio sam karte za bioskop?” „Super”. „Dobio sam ćerku!” „Super”. Sami sebe ograničavamo rečima koje koristimo. Naš mo-zak radi velikom brzinom i očigledno ide linijom manjeg otpora. Reči koje više puta čuje pamti i nastavlja da češće koristi. Sečemo krivine, koristimo prečice, nesvesni da time skraćujemo i naše emocije. Pa ne može biti isto osećanje kada se vratimo iz škole, kupimo karte ili dobijemo ćerku! Pomislite sada na osećanja koja ste imali proteklih mesec dana i kod kuće napišite barem još tri puta toliko različitih osećanja. Imajte na pameti da tih osećanja u srpskom jeziku ima 2.800. Takođe, budite svesni da svakim novim nazivom za lepo osećanje koje ste iskusili obradujete sopstveni mo-zak novom biohemijskom reakcijom.

Nastavljamo dalje sa biohemijskim reakcijama reči na naš mozak. Mi imamo tendenciju da sve loše što nam se desi shvatamo fatalistički i kao konstantu. Tako ćete u svakod-nevnom razgovoru čuti: „Ma ovde u Srbiji nema perspek-tive!“ Čoveku je očigledno teško kada to kaže. Negativnu informaciju je potvrdio u svom mozgu, ali i ubacio sagovor-niku u glavu. Još ako je sagovornik sa time saglasan, što je

93

8. O promeni

najčešći slučaj, dobili su biohemijsku reakciju koja je uticala na najmanje dva mozga. U takvim situacijama ja parafrazi-ram: „Znači, smatraš da, u ovom trenutku, ovde nema per-spektive?” Na to ću sigurno dobiti odgovor „Da”. Time sam tu negativnu konstataciju vezao za sadašnji trenutak, ostav-ljajući mogućnost da će u budućnosti biti bolje, ali ne zato što mi svi to „jako mnogo želimo”, već nastavljam: „Šta je to što bi ti mogao da uradiš kako bi tebi bilo bolje?” Očigledno je da čoveka momentalno zaustavljam u „mračenju”. Takođe, usmeravam ga ka nečemu što je pozitivno. Čak i ako kaže: „Ne znam”, opet smo zaustavili tu negativnu komunikaciju i teram ga da razmišlja. Jeste, to je koučing u najboljem mogu-ćem praktičnom smislu. Jer svako od nas je po prirodi krea-tivan, odnosno snalažljiv, i mora da dođe do nekog rešenja.

Istog minuta kada neko kaže: „Pukao sam” njegov or-ganizam kreće da proizvodi sasvim drugačije biohemijske efekte nego ako ga ispravite: „Misliš, teško ti je i malo odmora bi ti dobro došlo!”

Takođe, nije isto ako kažemo: „Ti si glup” ili „To što pričaš su gluposti” ili „Teško da mogu da poverujem da će se tako nešto ostvariti!” Naša komunikacija sa drugim ljudima, po mom mišljenju, u potpunosti zavisi od nas. Slikovito rečeno: „Mi uvek vučemo bele figure!”

Bilo da razgovaramo sa službenicom na šalteru, kasir-kom u prodavnici ili dragom osobom, uvek možemo da kontrolišemo našu komunikaciju na taj način što ćemo koristiti za taj trenutak prikladne reči.

Svaka reč koju upotrebimo, biohemijski utiče na mozak našeg sagovornika, ali i na naš mozak. Što u toj komunika-ciji koristimo bogatiji fond reči, to našem mozgu pružamo bogatiju trpezu. Umesto svega nekoliko emocija dobijamo mogućnost da ih osetimo barem hiljadu (koje su prijatne). Ali čak i za one neprijatne možemo da se setimo besmrt-

94


nog Borislava Pekića, koji je u dnevniku iz ‘83. („Život na ledu”) rekao: „Razlika između pametnog čoveka i budale je u tome što prvi istu zabludu izražava na više načina, a budala sve zablude na jedan isti.”

Ovu vežbu ćemo posvetiti Dragani Petkovski Majstorović koju sam uspešno zaprosio, pred svima, na radionici koja je ostvarila cilj: „Na koji način reči mogu da promene Vaš život!” Prva vežba: Napišite reči koje označavaju osećanja koja su vam se dogodila u proteklih mesec dana. Koliko ih ima?_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Druga vežba: Odaberite neku lepu svesku i u nju svake večeri napišite samo dve rečenice: 1. Šta ste tog dana lepo uradili? _____________________________________________ i 2. Zahvaljujući kojoj svojoj osobini ste to postigli? ____________________________________________Pravilo 1: Aktivnosti i reči ne smeju da se ponavljaju. Pravilo 2: Ukoliko u toku meseca preskočite više od tri dana, dajte prijatelju 5.000 dinara.

Ovo je vežba koju na treninzima koristimo već godina-ma, ali za ovu priliku unapredio sam je sa ova dva pravila. Dajući odgovor na prvo pitanje shvatićete koliko ste lepih stvari svakog dana uradili. Svakodnevno evocirajući lepe

95

8. O promeni

događaje, svom mozgu šaljete divnu biohemijsku poruku. Jednom mesečno pročitajte i dobićete pravu „motivacionu bombu”. Dajući odgovor na drugo pitanje razmišljaćete o svojim lepim osobinama. Jednom mesečno pročitajte svih 30 osobina. Shvatićete koliko ste dobra i plemenita osoba, na kojoj vredi raditi.

Ako želite da mi se pridružite SVAKOG DANA na Twitteru napišite odgovor na ova dva pitanja i postavite #SrmaRadionica

96

9. KAKO DA SAMI SEBI POMOGNEMO?

Dragi moji čitaoci, kada budete čuli ovu moju prvu rečenicu sigurno nećete biti ni malo bliži odgovoru na našu temu: Kako da sami sebi pomognemo? I ova druga rečenica neće biti od velike koristi, jer se bavi sama so-bom. Već što se tiče treće rečenice, možemo reći da ona ide utabanim stazama prve dve i da odbija da saopšti bilo šta pametno što bi nam bilo od koristi kod današnje teme.

Evo primera: „Dobro veče, ja sam Vladimir Majstorović i za večeras sam vam pripremio interesantan program i veoma zanimljive goste.“ Ako se pitate zašto sam počeo sa rečenicama koje su gramatički potpuno ispravne, ali totalno beskorisne, moj odgovor je da svima nama „mu-dra rešenja“ lajf koučinga nisu potrebna, jer svi već sami znamo šta treba da radimo kako bismo sami sebi pomogli.

I svako od nas u nekom trenutku svog života dođe do tog saznanja pa i krene da primenjuje to rešenje.

Daću vam primer i rešenje čuvenog francuskog fiziča-ra, matematičara i filozofa Bleza Paskala. Kada mu je otac umro, sestra je otišla u manastir i on je ostao potpuno sam. Da bi se razonodio krenuo je u ono što bi se današ-njim jezikom moglo nazvati klabing. Posećivao je salone u kojima se okupljalo društvo, pilo, slušala muzika i slično. Posle izvesnog vremena sve mu je to postalo toliko mrsko

97

9. Kako da sami sebi pomognemo?

da je počeo da oseća neverovatnu odvratnost prema tom svetu. Pazite radi se o 17. veku. Pink, Prva turska, sav taj rijaliti šou još nije ni u najavi, a njemu je već bilo muka od svega.

U toj svojoj samoći, neprekidno se molio Bogu da ga izbavi od ništavila u kome je osećao da se nalazi. Godinu dana se on tako mučio, ali pomoći nije bilo. Dok jedne novembarske noći, dok je čitao Jovanovo Jevanđelje, nije osetio da mu je dušu ozarila božanska blagodet i sva ta tama je momentalno nestala. Šta je u tom trenutku osetio napisao je na parčetu papira koje je ušio u postavu svog kaputa kao bi je neprekidno nosio sa sobom, mada je sve te rečenice znao napamet:

„...Sigurnost... Osećanje. Radost. Mir...Zaborav sveta i svega, sem Boga...Radost, radost, radost, plač od radosti...Potpuno i slatko odricanje...“

S verom u Boga, sve ono što ste planirali da uradite, mo-žete i da ostvarite. Bez te vere svi napori se obično zavr-šavaju na lepim željama.

E sad, ja znam da svima vama koji ste ateisti ovo zvuči kao prazna priča, ali pogledajmo malo u šta vi verujete. Ateizam je verovanje da je jednom postojalo apsolutno ništa. I ništa se nije događalo sve dok to ništa nije na vo-lšeban način eksplodiralo, stvarajući svuda sve. Onda je grupa od tog eksplodiranog ništa na još volšebniji način krenula da se organizuje u samo reprodukujuće delove koji su se nakon toga pretvorili u dinosauruse.

Pa šta je onda potrebno da se desi da bi ljudi krenuli da sami sebi pomažu verujući u Boga. Neki kažu da su potrebne da se dese velike nesreće. Ali nije tako. Mi u

98


Srbiji smo se u poslednjih 30 godina nagledali svakakvog zla, ali broj vernika se nije znatnije povećao. Ljudi i dalje na Boga gledaju kao na deo naše tradicije. Kada su bili na frontu ili kada su ovde padale bombe ljudi su se krstili, ali odmah kada prođe opasnost nastavljali bi po starom. To je lepo rečeno: „Ni buka, ni strah ne privodi istinski Bogu. Božiji glas je tih i mio. I taj tihi glas je ono što obraća ljude na putu spasenja.“ Svako od vas kada bude to želeo može da krene tim putem i na taj način će najbolje pomoći samom sebi.

Naša prva vežba je u čast Bleza Paskala. Uradićete je tako što ćete u svesci napisati odgovore na dva pitanja:

1. Opišite u 3 reči kako biste se osećali kada biste u svojoj duši osetili taj tihi i mio glas?____________________________________________________________________________________________________________

2. Šta je potrebno da uradite kako biste to postigli?____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Čovek je pametno biće, a ja imam veliko zadovoljstvo ne samo da čitam dobre knjige nego i da stupam u kontakt sa velikim brojem ljudi, posebno na Fejsbuku. Iz sve te komunikacije pronalaze se mnoga kreativna rešenja od

99


kojih neka možemo i da podelimo u vidu pozitivnih isku-stava. Evo šta je jedna od mojih prijateljica napisala, pa da vidimo da li smo još bliže odgovoru na večerašnje pitanje.

„Još sam sinoć znala da će dan da bude katastrofa. Nema mi devojčica, zimuju negde sa školama, izlazim iz kuće, sve tupo i prazno, nemaš s kim ujutru ni da se po-svađaš.

Skočim do Palilulske po jabuke, kolima zagradim ne-kog tipa, fino mu se izvinim, jedva da je čekao petnaest minuta, a on me otera u bestraga i još dalje i pesnicom mi zavali cabria! Ajde, makar smo se posvađali.

U trafici prekoputa kanca od jutros nema belog slim davidoffa! Pa dobro, bre, majku mu, kad sam već na blanko dijeti od praznika, zar ne mogu makar ljudski da umrem od kvalitetnog duvana?!

Svet se ruši zajedno sa sva tri njegova osnovna stuba, grizem onu kiselu jabuku i listam pristigle mailove: po-sao, posao, posao, reklama, posao, izvod iz banke, posao, reklama, reklama, reklama, reklama, reklama...“

Opa! Jedan lični. Poslat juče u kasnim večernjim sati-ma:

„Poštovana Jelena, retke su osobe koje mogu da vam promene život, ali vi ste to za mene učinili. Ušli ste u nje-ga samo na nekoliko trenutaka i preusmerili njegov tok ostavši tako tu za ceo život. Počele su da mi se dešavaju lepe stvari, vratila mi se volja za životom, probudio se neki snažan optimizam i vera, neprestano učim da volim i ljubav mi se uzvraća, a sve to zahvaljujući vašem divnom osmehu i vedrini kojom zračite, i kojom ste mi obojili srce i ispunili dušu. Iskreno vaš, J.“

Kakav stil! Kakva emocija! Kakva hrabrost da se ista iskaže! Kakav nenadani preokret...

Zaista samo ja sebi mogu da napišem ovakav mail.“

100


Kada sam ovo pročitao odmah sam je pozvao da uče-stvuje u radionici koju sam držao to veče.

Ko je čitao knjigu „Od trenera prodaje do lajf kouča“ mogao je da zaključi da pomažući drugim ljudima i pru-žajući im ljubav na najbolji način pomažemo i samima sebi. I to može da se ilustruje jednom poučnom pričom.

U njoj se govori o starom monahu koji je živeo u pe-ćini u blizini jednog manastira. Hranu su mu donosila braća iz tog manastira i to je bila prilika da sa njim malo popričaju i upitaju ga za savet. Jedno jutro, hranu mu je doneo lično iguman manastira. Tokom razgovora poče se žaliti kako je manastir zapušten, kako nema novih mo-naha, kako nemaju ništa interesantno da pokažu ljudima kada bi došli u manastir. Imao je primedbe i na bratiju iz manastira, koja se po njegovim rečima međusobno otuđila, ne govore osim ako ne moraju i često se žale jedan na drugog.

Starac ga sasluša i uz smeh mu reče: „Pa kako je to moguće? Pa je l znate da je među vama jedan sveti čovek? Dok je on među vama, vi nikako ne možete biti međusobno otuđeni!“

Iguman je upamtio te reči i dok je išao ka manastiru sve vreme je razmišljao na koga od braće je mislio sta-rac. Svakome od braće je pronalazio manu, a opet, starac je rekao da je neko od njih sveti čovek. Kada je došao u manastir ispričao je šta je starac rekao. Od tog trenutka svi u manastiru su se drugačije ponašali. Pre nego što bi krenuli u priču sa nekim od braće pomislili bi možda je to on i bili su bolji prema njemu. Sve je to imalo za posledicu da se u manastiru raširila neka čudna radost. Svi su bili veseli i pažljivi jedan prema drugom. To je narod primetio i počeo da sa radošću dolazi u manastir.

101


Iguman tada ponovo ode starcu. „Oče shvatio sam po-uku: sve sam ih posmatrao pažljivo i detaljno, svi su zlata vredni, a ja nisam mogao da zamislim šta imamo dok ih nisam počeo pomno pratiti.“

Starac se nasmeja i reče: „Svi su ljudi dobri samo mi smo krivi što prvo u svakom tražimo ono najgore.“

Ova priča me podstakla na novu vežbu.

1. Napišite imena 3 svoja prijatelja____________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Za svakog od njih napišite po 3 njihove osobine koje cenite.______________ _______________ _____________________________ _______________ _____________________________ _______________ _______________

3. Zapišite i prvom sledećom prilikom, a najbolje već sutra kažite im šta ste o njima napisali.

102

10. KAKO PRONAĆI LJUBAVNOG PARTNERA?

„Bolje da vas mrze zbog onoga što jeste, nego da vas vole zbog onoga što niste.”

~ André Gide

Zašto mislim da je naziv ljubavni partner u današnje vreme prikladniji od naziva životni partner?

Verujem da je svima vama poznato da se brakovi skla-paju iz različitih motiva, koji ne moraju nužno da imaju veze sa ljubavlju. Brakovi se ponekad sklapaju zbog mate-rijalne sigurnosti, zbog društvenog statusa, zbog potrebe za sigurnošću, pod pritiskom okruženja...

Životni partner može i ne mora da bude ljubavni, kao što i ljubavni partner može i ne mora da bude životni.

Sada se možda pitate zašto je toliko bitno da ta razlika bude jasna. To je, po mom mišljenju, veoma važno iz dva razloga.

Prvo, izbor životnog partnera je veoma važan životni izbor i greška može da ostavi mnoge posledice ne samo po vaš nego i po živote drugih ljudi. Mnogi se uplaše takvog izbora i počnu da osećaju preveliki pritisak i da paniče. A kada smo pod pritiskom i paničimo, nismo baš mnogo privlačni drugim ljudima. Takođe, poznato je da pritisak i strah loše utiču na kognitivne procese, što znači da se na taj način povećava verovatnoća pogrešne procene druge

103

10. Kako pronaći ljubavnog partnera?

osobe i pogrešnog izbora. Ako ste na prvom sastanku sa nekim i pitate se da li je to osoba s kojom možete/želite da provedete ceo život, postavljate sebi pretežak zadatak. Po-trebno je vreme da bismo upoznali nekog i mogli sa koliko toliko sigurnosti da procenimo da li je to za ceo život ili ne.

Drugo, ako je tražiti nekog za ceo život jedino ispravno, to znači da su vaše prethodne veze greške i promašaji i da ste s tim ljudima gubili vreme. To znači da ste neuspešni.

Nastavljati potragu sa idejom da ste neuspešni vam takođe smanjuje privlačnost, guši šarm i stvara pritisak da ne ponovite grešku ili neuspeh.

Ako se sa takvim stavom osvrnete na svoju ljubavnu prošlost, možete samo da se stidite i osećate neuspešno i neadekvatno.

Ako, sa druge strane, dozvoljavate sebi ljubavne veze i otvoreni ste za to da te veze možda neće biti za ceo život, vi dajete sebi priliku da uživate u lepim trenucima sa dru-gim ljudskim bićem. Da obogatite sebe i drugog životnim iskustvom i lepim uspomenama.

Osvrt na ljubavnu prošlost iz ovog ugla može da vam izmami ili osmeh na lice ili zahvalnost što ste od nekih ljudi u nekom periodu svog života dobili nešto lepo, ponos što ste nekom ulepšavali život i bili značajni, samopouz-danje zato što u iskustvu imate bivanje u paru i znate da funkcionišete u vezi. Greške ste napravili s nekim, i jednog dana, kada sretnete nekog s kim želite da provedete ceo život, nećete ih ponoviti. Bićete mudriji i bolje poznavati sebe i druge ljude. I na taj način sebi povećavate šanse da veza opstane ceo život.

Konačno dolazimo do pitanja „kako izabrati?“

104


Tu ne bira razum, nego srce

Hm, da li je baš tako? Da li možemo da odlučimo da biramo samo razumom ili samo srcem? Ako izaberete ra-zumom i ne slušate srce, ono će vas boleti i neće moći da voli. Odreći ćete se važnog dela svog bića i oduzeti sebi radost i životnu energiju.

Ako izaberete srcem, rizikujete da ono bude slomljeno. Srce je, kao simbol svih naših osećanja, kao kompas − vodi nas tamo gde želimo da budemo. Problem je u tome što kompas može da bude pokvaren. Srce može da bude zbunjeno različitim zabludama o nama samima, drugim ljudima i ljubavnim vezama. Srce može da usklikne „Da! To je to!“ kada intuitivno prepozna nekog ko će odigrati ulogu u našem životnom scenariju i potvrditi nam uvere-nje da nismo dostojni ljubavi.

Idealno je kada razum i srce sarađuju. Kada dozvolja-vamo sebi da osećamo, ali preispitujemo svoja osećanja, razmišljajući o sebi i drugima.

Ljubav je neophodan sastojak ljubavne veze, ali nije dovoljan i nije garancija da će veza trajati i da će partneri skladno funkcionisati. To što prema nekom osećate lju-bav, i što vam je ljubav možda uzvraćena, nije garancija da će odnos trajati ceo život. Šta je garancija da će odnos trajati ceo život? Koliko je meni poznato, tako nešto ne postoji.

Ono što smanjuje verovatnoću greške i povećava vero-vatnoću pravilnog izbora je svest o tome šta nam je važno i potrebno, koje su naše životne vrednosti i životni ciljevi.

Ako želimo da nas srce vodi ka mirnoj luci a ne na opa-sne hridi, važno je da ga prvo mi sami upoznamo.

Ili, kako bi nas posavetovao Frensis Bejkon, „budimo iskreni prema sebi kako ne bismo bili lažni prema drugima.“

105


Ruso bi klimnuo glavom i dodao „ostaće nam nepoznato tuđe srce, ako ne otkrijemo prvo svoje sopstveno.“

Niče bi se nadovezao sa „brakovi su nesrećni ne zbog nedostatka ljubavi nego zbog nedostatka prijateljstva.“

Ono što čini vezu stabilnom, trajnom i ispunjavajućom su zajedničke vrednosti, interesovanja i životni ciljevi.

Ako jedna osoba putuje za Novi Sad a druga za Niš, neće moći da putuju zajedno, koliko god se voleli.

Na pitanje kakva treba da bude ljubavna veza, ne posto-ji jedan tačan odgovor. Ne postoje norme za ljubav. Dobra veza je ona u kojoj su oba partnera zadovoljna i mogu da budu to što jesu.

Da bismo izabrali partnera koji nam odgovara potrebno je da znamo šta je to što nama odgovara, šta nam treba i šta nam je važno.

Sada ću vam postaviti nekoliko pitanja kao inspiraciju za dalje tra-ganje za vašim ličnim tačnim odgovorima. Možete da zapisujete odgovore i ne morate. Važno je da budete iskreni prema sebi, ne morate glasno da odgovarate na ova pitanja.

Kako volite da provodite slobodno vreme?___________________________________________ Šta je to u čemu uživate?___________________________________________ Koliko vam je umetnost važna u životu?___________________________________________

106


Da li i kako volite da se rekreirate?___________________________________________ Koliko vam je važan lični razvoj (na skali od 0 do 10)?___________________________________________

Da li vam je važno da vam ljubavni partner bude i prijatelj?

Da Delimično Ne

Da li volite da putujete? Ako da, na koja odredišta i u kakvim aranžmanima?___________________________________________ ___________________________________________ O čemu volite da razgovarate?___________________________________________ ___________________________________________ Da li volite da ste stalno okruženi ljudima ili su vam potrebni i periodi samoće?Stalno okružen Većinom

Ponekad Sam k’o u gori vuk

Koliko vam je to što radite (posao) važno u životu?

Nije važno Izuzetno važno

107


Sad zamislite da imate nasledstvo koje vam omogućava da ne morate da radite. Odgovorite ponovo na prethodno pitanje.


Da li želite decu?________________________________________________________

Kakvi su vaši religiozni/duhovni stavovi?________________________________________________________

Da li vam je vernost važna u ljubavnom odnosu?

Nije važna Izuzetno važna

Koliko je seks važan za vas?


Traganje za ljubavnim partnerom i građenje zadovoljavajuće ljubavne veze su procesi i nije dovoljna jedna radionica da biste pronašli svoje odgovore. Ako sve ovo što ste čuli za vas ima smisla, predlažem vam

108


da redovno pišete, samo za sebe, sva pitanja koja se tiču partnera i veze i sve odgovore koji vam padaju na pamet. Kada ih vidite zapisane biće vam lakše da ih preispitate i eventualno korigujete, i na taj način se u značajnoj meri pripremite da nekom budete ljubavni partner u ljubavnoj vezi u kojoj ćete oboje uživati. I ko zna, možda postati jedno drugom i životni partneri. Naravno, pre toga vizualizujte sopstveni metod pronalaženja partnera. Napišite na papirićima sve ono što smatrate da je važno. Poređajte te papiriće na tabli i raz-mislite kojim modelom vizualizacije ih možete predstaviti tako da za vas predstavljaju logičku celinu.

109

11. JOŠ MALO O TOME KAKO DA PRONAĐETE LJUBAVNOG PARTNERA?

Dragi čitaoci, tema ove lekcije se u originalu zvala: „Kako pronaći životnog partnera?“. Nakon sugestije od strane jednog od predavača na našim radionicama, naziv sam promenio u „Kako pronaći ljubavnog partnera?“. Kada sam o ovoj promeni razgovarao sa dr Zoranom Ilićem, pitao me je: „A u čemu je razlika?“ Očigledno je da i on i ja pripadamo jednom vremenu kada su se ta dva ter-mina smatrali za sinonime. Tada se podrazumevalo da je ljubavni partner neko ko se uzima za ceo život i da je životni neuspeh ako se to ne desi i čovek mora da ide „na popravni“.

Sada je očigledno drugačije vreme. Jedan drugi Ilić (Mi-roslav) bi otpevao: „Nije život jedna žena...“ a besmrtni Duško Radović je tu situaciju opisao na sledeći način:

„U naše vreme ljubav se vodila po strogo moralnim pravi-lima, kao šah: taknuto maknuto. Ono što ste pipnuli, mo-rali ste i uzeti. Danas nema takve strogosti. Pipajte koga hoćete, vraćajte poteze, bolje je i to nego da izgubite meč!“

110


Ali da se vratimo u sadašnjost. Dok vi budete čitali ovu lekciju, fejsbuk aplikacija simpatičnog naziva: „Kresni se sa prijateljem“ (Bang Your Friends) sigurno će preći pola miliona članova. Autori ove aplikacije tvrde da preko nje možete brzo i lako pronaći partnera za seks putem društvene mreže. Funkcioniše slično kao ono bezazleno „bockanja” (poke), ali sa sasvim drugačijim posledicama. Vi odaberete sa kime biste voleli da „spavate“, još uvek ne znam da li funkcioniše „select all“, i označite njihove fotografije. E sada je potrebno da i druga strana prevaziđe predrasude i da i ona klikne (između ostalih) na vašu sli-ku i vi ćete momentalno biti obavešteni. Ako druga strana nije zainteresovana, vaš zahtev nikada neće biti otkriven.

Znam da ima onih koji su ovim dobili odgovor na temu ove lekcije, ali ih molim da se strpe i ipak prođu kroz vež-banja koja slede, pa nek se tek onda lagano izmigolje i krenu u taj najpraktičniji mogući deo ove lekcije.

Dakle, prva vežba nazvana Taknuto-taknuto-taknuto i na kraju eventualno maknuto, radi se tako što ćete prvo dati odgovor na sledeće pitanje:1. Koja su to sve mesta i mediji na kojima možete da pronađete ljubavnog partnera?

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

111

11. Još malo o tome kako da pronađete ljubavnog partnera?

Sada da vidimo ko je napisao najveći broj tih mesta i da čujemo koja su to mesta, samo polako, jer ima onih čije su olovke i sveske spremne da to i zapišu. Hvala, a sada da vidimo drugo pitanje:2. Zaokružite sva mesta koja ste napisali, a na kojima još niste pokušali da pronađete ljubavnog partnera?_________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Sada se mudro nasmešite i sačekajte da se završi večerašnji program i krenite po mestima koja ste zaokružili.

Tekst Jelene Pantić „Ljubavne veze − šta kada se umo-rimo od potrage?“ je originalno objavljen na njenom sajtu Emocionalna Inteligencija. Naravno skenirajte QRcode, pa na slici kliknite na malo parče neba na vrhu slike i eto vas kod Jelene gde ćete naći puno lepih priča. Evo šta kaže Jelena:

Da je u današnje vreme lako i jednostavno pronaći ade-kvatnog partnera/ku za ljubavnu vezu − nije.

Ako mislite da ste jedini kojima to ne ide, okrenite se malo oko sebe. Niste jedini. Ima mnogo ljudi koji poku-šavaju da pronađu nekog ko bi im odgovarao i baš kao i vi − ne uspevaju u tome.

Iako silno želite da upoznate nekog, već vam je dosta svih tih pokušaja, potrage i upoznavanja?

112


Napravite pauzu u potrazi!Kao i svaka druga aktivnost, potraga za partnerom/kom

može da bude naporna, pogotovo nakon više neuspešnih pokušaja. Sa „umoran/a sam od svega ovoga” energijom ćete teško privući nekog. Zato je mudrije napraviti pauzu i posvetiti se sebi.

Trajanje pauze odredite sami. To može da bude ne-koliko dana ili nekoliko nedelja, ili „sve dok ponovo ne poželim”.

To ne znači odustajanje od ljubavi i ljubavne veze. Na-protiv, vodeći računa o sebi i svojim potrebama (u ovom slučaju potrebi za odmorom od ljubavne potrage) vi se pripremate za to da nekom u nekoj budućoj vezi budete zaista partner/ka, a ne opterećenje u vidu deteta čije po-trebe treba zadovoljavati.

Preispitajte svoja očekivanjaŠta je to što zapravo tražite od partnera/ke?Šta je to što očekujete od ljubavne veze?

Preispitajte se, da li su ta očekivanja realistična?Ako jesu, nastavite sa njima. Ako nisu, zapitajte se, raz-

govarajte, čitajte, posmatrajte ljude oko sebe... Koja bi bila realna očekivanja?

Da li od veze očekujete da popravi sliku koju imate o sebi?

Nerealna očekivanja su ona koja se odnose na večnu sreću i moć ljubavi da popravi našu sliku o sebi.

Ako nemate dobru sliku o sebi, ne postoji taj partner/ka ili ljubavna veza koja će to promeniti. Na taj način samo sebe dovodite u opasnost da završite u zavisničkom od-nosu. Umesto potrage za partnerom/kom, u ovom slučaju

113


je mudrije krenuti na unutrašnje putovanje i potragu za dobrom i realističnom slikom o sebi.

Da li od veze očekujete da vas ispuni ljubavlju koju nemate?

Potreba za ljubavlju i povezanošću sa drugim ljudima je normalna i prirodna. Ali, kada ta potreba preraste u glad i preveliku čežnju, tada je vreme da se zapitate da li ljubav prema sebi uslovljavate bivanjem u ljubavnoj vezi. Sigurno znate one koji su zadovoljni samo kada su u vezi. Da li volite sebe samo kada vas neko drugi voli?

Ako je tako, umesto potrage za ljubavnim partnerom/kom usmerite se na pitanje „Kako da zavolim sebe?”

Ispunite svoj životAko ne uživate u sebi i svom životu, teško ćete pronaći

nekog ko će na duže staze i bez cene u vidu zavisnosti to uspeti da vam pruži. Zapitajte se „Šta je to što sada imam u životu?”, „Kako sada, danas, sa ovim što imam na raspo-laganju, mogu da se osećam ispunjeno?”;

„Šta mogu da uradim za sebe danas?”, „Kako mogu da ispunim, osmislim i ulepšam današnji dan?”

Ljudi koji umeju da žive i ispune svoje vreme su mnogo privlačniji ljubavni partneri od onih koji čekaju da ih neko drugi usreći.

Učite iz prethodnih iskustavaUmesto da dozvolite da vas povrede neuspesi iz proš-

losti i obeshrabre i zaustave, iskoristite ih za učenje i lični razvoj.

Šta vas je povredilo u prethodnim vezama? Šta u bu-dućnosti možete da učinite da to izbegnete?

114


Gde ste vi grešili u prethodnim vezama? Šta u buduć-nosti možete da radite drugačije?

Promenite pristup potraziUmesto da idete u kafiće i klubove kako biste upoznali

nekog novog − idite kada želite da se zabavite i opustite. Budite otvoreni za nova poznanstva, ali bez pritiska da je izlazak propao ako niste nikog upoznali.

Ljudi koji se zabavljaju su privlačni.Ljudi koji skeniraju sve prisutne u potrazi za „pravim”

ili „pravom” nisu.

Idite na mesta koja vam prijaju i na kojim se osećate dobro. Opet, bez pritiska da morate nekog da upoznate.

Bavite se aktivnostima koje vas ispunjavaju i čine zado-voljnim. To je još jedan način da sami ispunite svoj život i poštedite budućeg partnera/ku prevelikog tereta. Osim toga, to je i tretman lepote. Najlepši smo kada uživamo u sebi i svom životu.

Okružite se ljudima koji vam prijajuOvo je izuzetno važno! Ako ste često sami, u opasno-

sti ste da sa previše čežnje tražite nekog da odagna tu usamljenost. Drugi ljudi to osete, i odbija ih. Zbog toga je važno imati oko sebe i dobre prijatelje i širok krug pozna-nika. Na taj način zadovoljavate potrebu za druženjem i ne izgladnjujete se čekajući „ljubav”.

Osim kvantiteta kontakata sa drugim ljudima, veoma je važan i kvalitet. Okružite se ljudima sa kojima je ko-munikacija prijatna, pored kojih se osećate prihvaćeno i poštovano. Provođenje vremena sa ljudima koji nas cene i poštuju, jača nas, dok nas provođenje vremena sa ljudima koji nas ne cene i ne poštuju slabi.

115


Hvala Jeleni Pantić. Za vas (malobrojne) koji još niste zatvorili ovu knjigu i krenuli da tražite ljubavnog partnera evo još malo mentalne pripreme:Postavite međusobno sledeća pitanja:

1. Ako biste svoj ljubavni život opisali poznatim naslovom koji bi to bio naslov?Knjige ____________________ Filma ___________________________Pozorišne predstave _______________________

2. Kome i kada ste poslednji put rekli: Volim te?___________________________________________

3. Ko i kada je poslednji put Vama rekao: Volim te?___________________________________________ 4. Procentualno, koliki vremenski period u dosadašnjem životu (od 16-te godine) ste bili u vezi?

10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

116


5. Procentualno koliki broj ljudi sa kojima se družite trenutno nisu u nekoj vezi?

6. Opišite situaciju kada ste poželeli da ste vezi, a niste bili?_________________________________________________________________________________________________________________________________

7. Opišite situaciju kada ste bili u vezi, a poželeli ste da niste?_________________________________________________________________________________________________________________________________

8. Koji je bio vaš odgovor (ili još uvek jeste) na pitanje: Kada ćeš se oženiti (udati)?______________________________________________________________________________________

10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

117


9. Da li možete na prste jedne ruke da prebrojite osobe sa kojima ste vodili ljubav?Da, naravno! Ne, trebaju mi obe ruke Ne, pomoć prijatelja Ne, još uvek brojim

10. Opišite ljubavnu fantaziju koju ste ostvarili_________________________________________________________________________________________________________________________________

11. Opišite ljubavnu fantaziju na koju još čekate_________________________________________________________________________________________________________________________________

12. Opišite ljubavnu fantaziju koja će to i ostati_________________________________________________________________________________________________________________________________

13. Koliko ste zadovoljni svojim ljubavnim životom na skali od 0 do 10 (ako je 10 maksimum)?

118


Na 3 papirića napišite argumente zašto ta ocena nije niža?

Na 3 papirića napišite šta i do kada treba da uradite kako bi ta ocena bila viša?

Razmislite o odgovorima i akcionom planu koji ste napravili. Koji je vaš završni komentar u jednoj rečenici?___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________

119

12. KAKO DA PRONAĐETE MUŽA/ŽENU?

Od kada sam osmislio radionicu/lekciju na ovu temu, razmišljao sam o nazivu i odlučio sam da ga promenim. U rečenici: „Kako da pronađemo životnog partnera”, zasme-tala mi je reč „partner”. Asocira na neku igru za koju nam je potreban partner. Mi ne tražimo partnera za fudbal ili za salsu, već nešto mnogo više. Da bih naglasio jedinstve-nost i uzvišenost toga šta tražimo, promenio sam termin „partner” u ono što nama zaista u životu treba, a to je muž, odnosno žena.

Jedna od generalnih poruka koju ćete iz ove lekcije dobiti je da kada tražite muža, odnosno ženu, to treba da bude osoba koja sa vama deli što sličniji sistem vred-nosti. Pravo pitanje je kako ćete to prepoznati? Evo vam jednog rešenja. Danas su ljudi koji čitaju knjige izuzetno retki. Neki kažu da je to zbog toga što se ulaganje u pa-met daleko teže vidi, nego ulaganje u odeću, šminku ili u mišiće. Zato vam predlažem da uvek sa sobom imate neku knjigu. Ali ne stručnu literaturu, jer ako ste student, onda po definiciji morate nešto da čitate, voleli vi to ili ne. Ponesite neku lepu knjigu. Pa čim u gradu vidite da osoba suprotnog pola čita knjigu, momentalno je zaustavite i gledajte da se upoznate.

120


Volim da u ovim instrukcijama do kraja budem jasan, pa ću vam zato nešto i preporučiti. Dosta ćemo govoriti o ljubavi i evo naslova koji toj temi prilazi na predivan na-čin. Radi se o knjizi „Ljubav u dokolici“, autorke Amande Krejg. Kao osnovu, ona uzima veliku Šekspirovu komediju „San letnje noći“ i smešta je u moderno doba. Njeni juna-ci: engleski bračni par, dve prijateljice i dvojica prijatelja, svekrva i deca, odlaze na letovanje u Italiju, u zabačenu vilu u nedirnutoj prirodi Toskane, s namerom da se druže, ali i da se u ljubavi spoje svi oni koji su usamljeni. Ma-gija krajolika, letnje plahovitosti i kupidonske šale troje nestašne dece, utiču da se planovi otmu kontroli, a da se ljudski odnosi i sudbine na čudesan način isprepliću i izmene.

Tu knjigu ćete pročitati kasnije, zajedno sa domaćim zadacima koje ćete ovde dobiti, a sada da krenemo sa konkretnim stvarima po pitanju pronalaska muža, od-nosno žene.

U životu je sve lakše kada se predstavi kroz korake, pa saglasno tome hajde da pogledamo koje korake je po-trebno napraviti?

1. Osnovno je da upoznaš sebe. Nije filozofiranje, ali sigurno ste se setili Sokrata i jedne od prethod-nih lekcija. Kao što je Sokrat lepo rekao: „Neistra-ženi život nije vredan življenja“, tako i vi sedite i napišite mali sastav o sebi. Postavite sebi sledeća pitanja: Ko sam ja? Ali oprezno! Ako momentalno dobijete odgovor na to pitanje, može se desiti da preostali deo vašeg života izgubi smisao. Dakle, krenimo sa nekim lakšim pitanjima. Šta je to što mi je pričinjavalo zadovoljstvo u dosadašnjem ži-votu? Šta je to u čemu sam uživao? Koje su moje

121

12. Kako da pronađete muža/ženu?

lepe osobine? Koje su moje mane, kojih očigledno ne želim da se rešim i sa kojima živim? Kako bih u 20 rečenica opisao osobu koja bi bila slična meni?

2. Šta ja hoću da nađem? Uvek me oduševe muš-karci koji sa duhovnim meračenjem komentarišu starlete iz časopisa. Podjednako su mi interesan-tne i te devojke koje u svojim ispovestima krenu da se žale kako ih niko ne shvata kao ličnosti, već samo kao seksi igračke. Svako od nas se nepre-kidno predstavlja drugim ljudima i ono u šta ula-žemo to nam se neprekidno i vraća. „Šta ja hoću da nađem?” jeste još jedno jako teško pitanje, za koje nije dovoljno da kažem: „Sedite i razmislite”. Možda bih mogao da kažem: „Lezite!” Onda, le-zite i zapišite kakva treba da je osoba koju traži-te. Ali tu ima jedna bitna činjenica. Ne možete da tražite ženu koja će biti poštena majka vaše dece, sagovornik u razgovoru i drug na drumu, ali i u životu i da takvu osobu tražite na mestima gde se okupljaju ljudi kojima prethodno navedeno nije ni u desetogodišnjem planu. Uzmite papir i podelite ga po vertikali na pola. Sa desne strane napišite kakvu ženu ili muža želite. Navedite što više osobina. Minimum 20. Sada se posvetite levoj koloni i u njoj napišite sve svoje osobine. Stavite znak pitanja pored osobina koje ste napisali kao poželjne da ih vaš muž ili žena poseduju, a sami ih ne posedujete. Na ove znakove pitanja ćemo se vratiti kasnije.

3. Budite pokretač pozitivnih promena. Postavite sebi pitanje: „Šta sam ja u dosadašnjim vezama ra-

122


dio kako bi se one razvijale u pozitivnom pravcu?“ Ukoliko ne možete da se setite, idemo na pomoćno pitanje: „Šta ću ja uraditi kako bi moja veza išla u dobrom pravcu?“. Sve ono što biste voleli da osoba uradi vama, uradite prvo vi njoj. Velika je verovat-noća da sve ono što vi od nje očekujete, ona ili on očekuju to isto od vas.

4. Posmatrajte ljude iz svog društva. Ko su ljudi sa kojima volite da izlazite i sa kojima se družite? Koji su to trenuci koji vam pružaju najviše zado-voljstva? Opišite ljude iz svog društva. Jednog po jednog. Koje su to osobine koje se najčešće ponav-ljaju?

5. Brak nije igra. Pre bi se moglo reći da je brak jedna dugoročna investicija. U nju mi investiramo svoje emocije, vreme, svoj novac, ali i svoju dušu. Očigledno je da je potrebno da i muž i žena raz-misle šta sve žele da daju i šta sve mogu da oče-kuju. Odgovorite na pitanje šta ste vi spremni da unesete u brak. Jezikom starijih ljudi, koliki je vaš emocionalni, a ne samo onaj materijalni miraz.

6. Brak nije zabavljanje. Napišite koje su bile osobi-ne ljudi sa kojima ste se do sada zabavljali? A sada napišite spisak svega šta vam je smetalo i zbog čega ta veza nije opstala? Siguran sam da ste u ovom odlični. Što je osoba starija, sve više se fo-kusira na stvari koje joj smetaju, a sve manje na one lepe stvari koje je imala u vezama.

123


I da završim sa rečenicom koju volim da napišem pri-jateljicama koje me pitaju gde su ti pravi muškarci koje one pod uticajem nekih pogrešnih televizijskih modela zovu „Zverke“. Moj odgovor je veoma jednostavan: pronađi muškarca koji ima, po tvom mišljenju, najviše potencijala, najviše pozitivnih osobina koje ti imaš i koje tražiš kod svog muža. Onda zasuči rukave i od njega napravi onog pravog. Realno, i Mikelanđelov David je nekad bio samo kamena gromada.

Danas se svi neprekidno pozivamo na nauku, pa hajde da vidimo kako bi nam nauka pomogla kod pronalaska muža odnosno žene. Žena treba da je 5 godina mlađa od muža. Kinezi kažu 8, 16, 24 ili 32, ali da se ne mešam ja u njihov rezon. Sledeće je da treba da budu iz istog kulturnog miljea. Ovo smo već zaključili nekoliko puta, ali dobro je da utvrdimo. Kao što šećer obično dolazi na kraju, poslušajte sledeći zaključak: žena treba da bude inteligentnija.

Sigurno želite da čujete koji su to „veliki mudraci“ došli do ovakvog zaključka. Radi se o Geneva School of Busine-ss. Očigledno, rešenje bi bilo da naš ženski svet pronađe Švajcarce ili da se naši muški pripadnici ponašaju kao da su Švajcarci.

Gospodin Nguyen Vi Cao (telefon na HEG je 022 388 17 00), koji je vodio istraživanje dao je i obećanje: „Ako se prilikom biranja muža ili žene budete držali ova tri jed-nostavna uslova verovatnoću dugoročnog, srećnog braka povećavate za 20 %.” Veliki broj svetskih stručnjaka slaže se da je ovo istraživanje na stabilnim osnovama. Tako je Kate Figes, koja je tokom pisanja svoje knjige o bračnim odnosima intervjuisala 120 ljudi, izvukla sledeći komentar „Zar samo po sebi, nije opšte poznato, da su u svakoj vezi žene inteligentnije?“ Na svu sreću ona je to potkrepila i sa jednim dosta jakim argumentom: „Žene su te koje definišu

124


kakav će biti emocionalni odnos, tako da je neophodno da one budu inteligentnije!“

Linda Blair, koja je klinički psiholog, ima veoma intere-santno „evoluciono“ objašnjenje zašto je logično da žene budu inteligentnije. Ona kaže: „Vraćajući se u prošlost, sve do praistorije, žene su morale da investiraju više u stvaranje veze od muškaraca, jer su muškarci biološki adaptirani da svoje seme rasprše na sve strane.” Ovo ima neke logike, ali meni više zvuči kao još bolje opravdanje za muško ponašanje. Žene su kroz istoriju očigledno mo-rale da investiraju u to kako će da zadrže muškarca koga su odabrale.

Za kraj pripremio sam vam dve lepe, kratke, priče. Priča je lepa kada je kratka i kada je istinita. Prva je očigledno kratka, a druga je istinita, jer se radi o meni.

U prvoj se kaže da smo moja žena i ja danas razdvojeni 10.000 kilometara. Ali večeras smo oboje u isto vreme seli i uključili video. Gledamo isti film. Iako smo toliko udaljeni jedno od drugog, ja se ne osećam usamljeno, jer delimo iste emocije gledajući isti film.

U drugoj priči se kaže: „Onog trenutka mog života kada sam prestao da tražim pravu ženu i kada sam počeo da bu-dem pravi čovek, ugledao sam Draganinu sliku na fejsbuku i kroz pet dana smo počeli naše životno putovanje!“

Hvala vam na večerašnjem učestvovanju u radionicama i vidimo se ponovo 5. marta na ovom istom mestu.

Ovu vežbu ćemo posvetiti svima onima koji su već pronašli životnog partnera, i zato evo male igre udvoje:

125


Postavite međusobno sledeća pitanja:1. Šta je to što si prvo primetila na meni?___________________________________________

2. Kako bi me sada opisa(o)la u 5 rečenica?_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Opiši situaciju kada si bi(la)o ponos(na)an na mene?_________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Opiši situaciju kada si bio(la) bes(a)na na mene?_________________________________________________________________________________________________________________________________

Oboje na po 3 papirića napišite po 3 stvari koje najviše cenite kod Vašeg partnera.

126


Vi

Vaš partner

U jednoj rečenici opišite šta je to ljubav?

Vaša definicija: ____________________________________________________________________________

Vašeg partnera: _____________________________________________________________________________

Šta je to što je najveća prepreka vašoj vezi?

Vaše mišljenje: _______________________________________________________________________________

Vašeg partnera: ______________________________________________________________________________

127

13. KAKO DA SMANJITE SVAKODNEVNI STRES?

Kada sam držao u Platou radionicu na ovu temu nede-lju dana ranije, shvatio sam da će biti više od 100 ljudi i objavio sam na društvenim mrežama molbu da se učesnici više ne prijavljuju. Istog momenta krenuli su pozivi ljudi koji su rekli da oni i još tri člana njihove ekipe „moraju da učestvuju”. Očigledno je da reči Radovana III: „Zabrana je na ulice dovela učenike srednjih škola i studente” i dalje funkcionišu.

Siguran sam da su došli iz najmanje dva razloga: prvi − jer su učesnici na radionici i predavanju izuzetni struč-njaci, a drugi jer je visoka razina stresa nešto sa čime se svi mi neprekidno suočavamo. Kažem visoka razina stre-sa, jer sam od psihijatra dr Zorana Ilića davno naučio da je stres sastavni deo našeg bitisanja i da ga je, za života, nemoguće u potpunosti eliminisati.

Mislim da mi je sama ta činjenica bila jedna od naj-korisnijih u dosadašnjoj karijeri. Znači, normalno je da se stres javlja, a ja treba da naučim da sa njim živim i da koristim neke metode koje će ga držati na, za mene, optimalnoj razini.

Da bih bio još plastičniji i govorio jezikom sadašnjice, zamislite da je naš život med i mleko, i da mi neprekidno

128


tražimo teglu s medom, jer želimo da život još malčice zasla-dimo. Ako je život mleko, onda je stres aflatoksin. Neizbežan zbog zagađenosti sirovina i procesa kojima se mleko danas proizvodi. I kako se to rešava? Pa svi znamo odgovor. Podi-zanjem dozvoljenog procenta sadržaja aflatoksina u mleku!

Potpuno je isto i sa stresom. Očigledno je da su sirovine (čitaj: mi) zatrovane lošim stvarima koje ubacujemo u svoj mozak. To može biti: TV program, loša muzika, novine, loše knjige, loše društvo i slično. Primetili ste da jedino kod TV programa i novina nisam dodao pridev loš. Po mom mišljenju to bi bilo pleonazam. I kako se to rešava? Podizanjem dozvoljene razine stresa! Odnosno, prihvata-njem činjenice da nam se ruke tresu, da na kraju svakog dana moramo da se opustimo uz nekoliko čaša alkohola ili da preljubu shvatamo kao relaksaciju od napornog života.

Ali da se vratimo na med i mleko. Pored sirovina, uzrok stresa je naravno i proces proizvodnje. Neka podigne ruku onaj ko veruje da će kada ode u penziju primati novac od penzionog fonda. Aha, znači neizvesnost, kao novi faktor. Pa zašto onda uplaćujete u državni penzioni fond? Morate, zato što je država potrošila fond u koji su uplaćivali naši roditelji.

Koliko vas ima na poslu šefa koji je došao iz neke nama daleke, a opet tako bliske zemlje? Na primer: Kazahstana. Šta mislite da li je tim ljudima cilj da ostvare dobre odnose sa vama tokom tih nekoliko godina dok su u Srbiji ili im je cilj da po svaku cenu ostvare postavljene ciljeve, koji će im, kao sledeću stepenicu u karijeri, omogućiti život u nekoj svetskoj metropoli. Ta metropola možda nema (zadimljene) klubove i splavove (stvorene za bahaćenje), kao što ima Beograd, ali zato ima: Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti i pozorišta u kojima je moguće gle-dati Šekspira i druge svetske klasike, a ne samo predstave na razini „kursadžija”.

129

13. Kako da smanjite svakodnevni stres?

Kazahstan sam spomenuo namerno. Imao sam prili-ku da upoznam HR menadžerku iz jedne internacionalne kompanije. Pitao sam je odakle dolazi i kada sam čuo da je iz Kazahstana rekao sam da mi je baš drago. Njen odgovor je bio: „A zašto vam je drago?” „Zato što nikada do sada nisam upoznao nekog iz zemlje o kojoj sam čitao i slušao na televiziji!” „A šta ste to čuli?”, bio je nastavak. Prva pomisao mi je bila da kažem nešto što bi verovatno skratilo trajanje našeg sastanka, ali sam se setio spasonosnog rešenja. „Či-tao sam da imate stadion koji je najbolja staza na svetu za brzo klizanje.” U trenutku sam imao utisak da se nasmešila. A možda je to samo bila moja želja. Sve u svemu, kada je naš sastanak završen, rekao sam: „Hvala ti, Bože, što ja ne moram da budem deo tima kome je ona lider!”

U prethodnoj rečenici sam na kulturniji način citirao Gorana Bregovića, koji je na pitanje novinara šta mu je najveći uspeh u životu rekao: „To što više ne moram da radim posao sa svakakvim budalama!”

Kome je potrebno dodatno objašnjenje, mogu da ci-tiram: „Uzroci nevolja zaposlenih danas su brojni. Stres postaje broj jedan, jer je dugo povezan s tipom menad-žmenta koji se zasniva na pritisku na saradnike da bi radili efikasno. Zato je opterećenje poslom uvek prisutno.”

Još jedna „blagodet” svakodnevnog života je neprekidna promena. Čovek je milionima godina živeo na veoma jed-nostavan način. Jedini strah mu je bio: prvo da ga ne poje-de tigar sa sabljastim zubima, pa onda da ga ne napadne neprijateljsko pleme, pa onda da mu Turci ne otmu dete, pa onda da ne udari grad i uništi letinu, pa onda da ga ne isključe iz Saveza komunista i to bi bilo to. Ali promene su tu bile veoma retke i predvidljive.

Danas se sve menja. Jedino što je konstantno je prome-na! Mali treptaj krila leptira, utiče na stvaranje uragana

130


na drugom delu sveta. Svi smo kao pod nekim domino efektom gde svako ima uticaj na svakoga. Evo šale koja to na duhoviti način ilustruje, a tako se i zove: Domino efekat.

o Direktor kompanije poziva sekretaricu i kaže joj: „Hajde, spremi se, idemo na nedelju dana na služ-beni put u inostranstvo…”

o Sekretarica po povratku kući obaveštava muža: „Dragi, moram na službeni put na nedelju dana, moraćeš sam da se brineš o sebi…”

o Muž obaveštava svoju švalerku: „Moja žena putuje na nedelju dana, provešćemo to vreme zajedno…”

o Švalerka obaveštava svog đaka kome daje časove iz matematike: „Biću veoma zauzeta, imam mnogo posla pa ove nedelje nećemo imati časove”

o Đak sav srećan obaveštava svoga dedu: „Dedice moj, nedelju dana nemam časove, jer mi je nastav-nica zauzeta, hajde da idemo na pecanje…”

o Deda (direktor kompanije) ponovo pozove svoju se-kretaricu: „Plan je promenjen, moj unuk me moli da provedemo vreme zajedno. Putovaćemo drugi put…”

o Sekretarica zove svoga muža: „Dragi, moj službeni put je odložen…”

o Muž zove švalerku: „Nećemo moći ove nedelje, žena je odložila put…”

o Švalerka zove đaka: „Nastave će ipak biti kao i obično.”o Đak zove dedu: „Dedice, nastavnica je rekla da će

nastave biti kao i obično, ne mogu da ti pravim društvo…”

o Deda zove svoju sekretaricu: „Ipak putujemo ove nedelje”

Eto, vidimo da te neprekidne promene i te kako utiču na podizanje razine stresa.

131


Sreća da svi mi znamo kako da se na prirodan način nosimo sa stresom.

Skači, samo skači...Način koji primenjujem od kada znam za sebe jeste

sportska aktivnost. Šta god da mi se desilo u životu, ni-sam očajavao. Loptu u ruke i išao sam na basket. Nakon nekoliko sati „skakanja” fizički umor je izbacio iz mene taj suvišni stres.

Smej se smej, samo se smej...Drugi način je smeh. Hvala Bogu, uvek mi je pri ruci

neka dobra knjiga. Naravno, uzimam neku sa duhovitom tematikom. Smeh je najbolji lek za sve ružno što nam se dešava. Svaki događaj možemo staviti u „drugi ram” i pro-meniti mu značenje. Zato ću predložiti jednu lepu knjigu. To će, opet, biti „Ljubav u dokolici”, autorke Amande Krejg. Na jednom mestu imate i ljubav i smeh.

E, kako su devedesete bile lepe...Treći način je posmatranje sa vremenske distance. Ispit

na kome sam umalo oboren, dok sam studirao mašinstvo, jer je profesor tog dana dobio srčani udar saznavši da mu je isti čovek imao seks i sa ženom i sa ćerkom, danas je samo anegdota. Onda umalo srčani udar nisam dobio ja. Naravno, ne zbog istih razloga kao i profesor.

Eto uveo sam vas u temu i dao svoja tri proverena na-čina kako ja regulišem svakidašnji stres. A sada je vreme da dam reč stručnjacima za stres.

Za predavanja Ljiljane Drenški Cvrtila i dr Zo-rana Ilića skenirajte QRcode, pa na slici kliknite na odraz neba u reci.

132


Prionimo na vežbe metodologijom World Cafe : Spremio sam neka lepa pitanja, napisao svako pitanje na vrh papira A0 i na svaki sto postavio po jedan papir. Nakon 5 minuta pisanja, učesnici svoj papir predaju susednom stolu u pravcu smera kazaljke na satu. 1. Šta možemo da uradimo svakog jutra kako bismo smanjili našu razinu stresa?___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ____________________________________________2. Kako da smanjimo razinu stresa pred neki važni događaj?_____________________________________________ _____________________________________________ _____________________________________________ _____________________________________________ _____________________________________________ _____________________________________________ _____________________________________________ _____________________________________________ _____________________________________________3. Smislite rečenicu koja će biti naš citat za smanjenje razine stresa?___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ____________________________________________

133


4. Koja klasična knjiga nam može biti od koristi za smanjenje razine stresa?____________________________________________________________________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ____________________________________________5. Šta možemo da uradimo kada osetimo da nama draga osoba ima povišenu razinu stresa?___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ____________________________________________6. Šta možemo da uradimo kada je naš šef pod stresom?___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ____________________________________________7. Šta je to što kod vas podiže razinu stresa?___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________

134


___________________________________________ ___________________________________________ ____________________________________________

Želim da vi koji čitate ovaj tekst sada budete deo naše radionice. Napišite mi odgovor na pitanje broj 8, i pošaljite mi ga na adresu [email protected] Ja ću ga objaviti na sajtu http://vladasrma.wix.com/coaching

8. Kako ćete znati da ste svoj organizam doveli na optimalnu razinu stresa?

Sadašnje stanje

Željeno stanje

135


Tema prekomernog stresa i svega onoga što izaziva stres je neis-crpna tema. Nedostatak vremena da se urade sve aktivnosti koje smo planirali je najčešći izvor stresa. Vreme je svima dato. Tih 24 sata se ne može produžiti ili skratiti. Znači jedino što možemo da uradimo je eliminisati neke aktivnosti, a neke druge aktivnosti dodati. Zato se Srma Consulting ne bavi treningom Upravljanja vremenom, nego Upravljanje aktivnostima. Hajde da vidimo kako ćemo to da rešimo? Nacrtajte dva točka i podelite svaki na 24 sata tokom jednog dana. Raznobojnim flomasterima osenčite sve aktivnosti koje tokom uobičejenog radnog dana obavljate. U donjem točku to isto uradite na način kako biste vi želeli da to bude. Posmatrajte razliku. Koje 3 stvari možete momentalno da promenite?1. ____________________________________________2. __________________________________________3.____________________________________________

Koje 3 stvari možete da promenite u sledećih mesec dana?1. ____________________________________________2. __________________________________________3.____________________________________________

Šta možete da promenite u sledećih godinu dana?1. ____________________________________________2. __________________________________________3.____________________________________________

136


Koliko ćete biti zadovoljni sopstvenim životom kada vaš život bude izgledao kao na donjem točku?

Koliko ste spremni da se borite kako biste ostvarili život opisan donjim točkom?

10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

137

14. KAKO DA OSTVARIMO SEBE?

Živimo u vremenu o kome su najbogatiji ljudi svih civilizacija mogli samo da maštaju. Sve nam je uda-ljeno doslovce „na klik” ipak nepodeljeno odobra-vanje na treninzima i radionicama dobijam kada citiram: „Nije pitanje ima li života posle smrti, već ima li života pre smrti?”

Sigurno je svima nama cilj da se jednog dana, ako nismo do sada, ostvarimo. Da onog trenutka kada sklopimo oči imamo pravo da kažemo da smo živeli. Da, zaista, bude „nije život što i poljem proći”. Na treninzima jedna od radionica je bila da ljudi zamisle sopstvenu sahranu i da napišu šta će o njima reći: njihov kolega, njihov muž/žena, njihov šef, njihov službenik, komšija i već ko govori na sahranama. To je veoma podsticajan način da ljudi malo razmisle o sop-stvenim životima i da kao rezultat naprave neke životne ciljeve i naravno akcioni plan kako će te ciljeve i da ostvare.

Zoran Ilić i ja smo to malo promenili pa, umesto po-smrtnog govora, na treninzima dajemo primer odlaska u penziju i poklanjanja sata. Na satu su ugravirane reči koje predstavljaju vrednosni sistem po kome smo mi živeli. Očigledno je da je za Zorana i mene odlazak u penziju neka vrsta smrti, pa ćemo verovatno raditi do poslednjeg

138


trenutka. Dokle god budemo mogli da pišemo, govorimo ili namigujemo. Rekao sam da namigujemo, jer mi je pao na pamet JeanDominique Bauby. Pomenuti gospodin je bio glavni urednik francuskog izdanja časopisa Elle. Sa 44 godine očigledno je bio ostvaren. Imao je dvoje dece, zaposleni su voleli njegov stil uređivanja, čitaoci su voleli njegov strastveni način života.

Iznenada, doživeo je moždani udar. Nakon 20 dana u komi probudio se i shvatio da se nalazi u telu koje je pre-stalo da funkcioniše onako kako je navikao. Jedini deo tela koji je mogao da komunicira bilo je njegovo levo oko. Od-govore je davao tako što je namigivao. Veoma brzo ovladao je veštinom komunikacije na sledeći način: svako slovo je pretvorio u kombinaciju treptaja. Na taj način, ličnim strpljenjem i upornošću, uspeo je da ženi koja je sve vreme sedela pored njega izdiktira predivnu knjigu: „Ronilačko zvono i leptir”. Da li je ovo primer čoveka koji se ostvario? Verovatno ćemo se svi saglasiti sa tim da jeste. Primer je izuzetno snažan i prosto nas protrese.

Ali živimo u vremenu kada je apsolutno sve podvrgnuto posmatranju iz različitih uglova. Da li se Novak Đoković sa toliko (malo) godina ostvario? Koliko god da napišem da je ostvario grend slemova znaću da sam pogrešio, jer kad vi budete ili čitali ovaj tekst on će osvojiti još neki trofej! Da li se Miodrag Kostić ostvario? Uspešna karijera i 40 preduzeća na čijem je čelu. Da li se nedavno preminuli predsednik Venecuele, Ugo Čavez ostvario? Na Fejsbuku sam naveo 50 stvari koje je prema Global Research on uradio. Neke od tih 50 stvari su:

– Zahvaljujući kampanji opismenjavanja milion i po ljudi je naučilo da čita i piše.

– Nakon sedam godina, prema podacima UNESCOa, iskorenjena je nepismenost.

139

14. Kako da ostvarimo sebe?

– Džejms Karter, bivši predsednik SAD, izjavio je da je izborni sistem u Venecueli „najbolji na svetu“.

– Broj studenata je od 2000. do 2011. porastao sa 895.000 na 2,3 miliona.

– Obezbedio je zdravstvenu zaštitu za celokupno stanovništvo. Od 2005 do 2012. otvoreno je 7873 novih zdravstvenih centara.

– Od 1999. izgrađeno je 700.000 stanova. – U svim granama privrede od 1999. stvoreno je

50.000 zadruga.– U periodu od 1998. do 2012. nezaposlenost je sa

15,2% pala na 6,4%, uz otvaranje preko četiri mi-liona radnih mesta.

– Žene bez prihoda i hendikepirana lica dobijaju penziju u vrednosti od 80% minimalne zarade.

– Sve to je postignuto uz smanjenje nedeljnog broja radnih sati na 36, bez umanjenja zarada, uz os-tvarenje četiri miliona radnih mesta. Pade mi na pamet onaj nesretni Boris Tadić i njegova priča: „Kada bi svako od nas radio 10% više…”

Da ne nabrajam svih 50 stavki, nego da postavim pi-tanje da li se preminuli predsednik Venecuele ostvario?

Ili bilo ko od nas ko je proveo radni vek radeći kao inženjer, lekar ili konobar, može da postavi pitanje da li se ostvario?

Ili da pođemo od samog početka. Da li se neki mladi čovek koji je upravo završio osnovnu ili srednju školu u tom trenutku ostvario? Sećam se tih trenutaka i bio sam ispunjen zadovoljstvom. Da me je neko u tom trenutku pitao, sigurno bih mu rekao da sam se ostvario 100 %.

Ali kao što rekoh, živimo u vremenu kada je apsolutno sve podvrgnuto posmatranju iz različitih uglova. Pa da

140


vidimo da li je to njihovo ostvarivanje baš svima „ispunilo oko”.

Ostvarivanje mladih ljudi u školama je sada posebna pri-ča. Pri tome ne mislim samo na ove “„SegaMegaAlfaBeta” fakultete, već i na obične osnovne i srednje škole. Pogledajte šta o kvalitetu njihovog znanja danas kažu oni koji su za prenos tog istog znanja plaćeni: „...mnoge moje kolege to-kom prošle godine nijednom đaku nisu zaključile jedinicu. Uopšte nije precizno definisano koje znanje je učenicima potrebno da bi dobili prelaznu ocenu. Glavna odredba o ocenjivanju kaže da zaključna ocena ne može biti manja od aritmetičke sredine svih ocena. Ako đak, recimo, ima devet jedinica i jednu dvojku, aritmetička sredina je 1,1, a kako pravilnik kaže da zaključna ocena ne može biti manja od ovoga, mi mu moramo zaključiti dvojku. Ako to ne učinimo mi, onda će dvojku dati odeljensko veće.” Ovo je rekao Lju-biša Dinić, nastavnik matematike u OŠ „Ćelekula” u Nišu.

Očigledno je da nešto nije u redu i smatram da je zadatak svih nas da prstom pokazujemo na negativne primere. Ako je Amerika bila zemlja u kojoj je neko od prosjaka mogao da se uzdigne do milionera, mi smo i to prevazišli i celokupni vrednosni sistem sa sve obrazovanjem doveli do apsurda. U celom dvadesetom veku zaključno sa 2004. godinom u Srbiji je doktorirao isti broj ljudi kao od 2004. do 2012.

Nekada su ljudi davali desetine godina života kao bi napravili karijere. Danas je sve svedeno na kome(n)diju..

U svemu tome nije najgore što svi mi ćutimo i kažemo „takvo je vreme...”, najgore je što veliki broj nas to prihvata kao poželjni model ponašanja i presrećan je kada može da kaže da je bio u društvu sa nekim od njih. Očigledno da ja pripadam onoj grupi ljudi kojoj je znaje izuzetno bitno i koji smatraju da se ako ne formalnim, onda sigurno ne-formalnim obrazovanjem može doći do znanja koje će nam

141


omogućiti da vodimo ispunjeni život i da se ostvarimo. A kada dođemo do tog znanja, jedno od jako bitnih merila je na koji način smo doprineli svojoj porodici, ali i širem okru-ženju. Zato verujem u moć obrazovanja, koje bih predstavio pretpostavkom da što je školovanje kvalitetnije, to je veća mogućnost da dobijemo veći broj ostvarenih sugrađana.

Ali da se vratimo na dodelu sata prilikom odlaska u penziju.

Jedno od pitanja koje čovek sebi treba da postavi je: „Koje su to tri stvari na koje sam najviše ponosan

tokom svog života?” Kažu da čovek ne treba da se plaši smrti, mada mi koji verujemo u postojanje duše to odavno znamo. Evo sada i Robert Lanza, poznati američki naučnik i profesor na Institutu za regenerativnu medicinu Univer-ziteta „Vejk Forest” u Severnoj Karolini, tvrdi da smrt ne postoji. Očigledno je da je jedino o čemu treba da razmi-šljamo da li smo uradili dovoljno stvari na koje možemo da budemo ponosni. Setite se one rečenice: „Jednog dana vaš život će vam proleteti kao film pred očima. Potrudite se da taj fim bude vredan gledanja”.

Za ovu priliku prilažem vežbanje koje je sastavila mr Dragana To-mić, koje se sastoji od Intervjua pod nazivom: Lična priča i snovi.

Zadatak je da pomognete drugoj osobi da stvori što jasniju sliku o sopstvenoj priči. Kao ispitivač, pomoći će drugoj osobi, ako ste radoznali i ljubopitljivi kao dete – pitajte za detalje koji mogu biti od koristi. U daljem tekstu ćete pronaći listu pitanja.Kao ispitivač – molim vas da vodite beleške kako bi osoba koja je intervjuisana mogla da dobije napismeno svoje odgovore o ličnoj priči i snovima posle intervjua. Imate 15 minuta da intervjuišete osobu.

142


Iskoristite svoje vreme i uživajte.1. Šta cenite kod sebe i šta vas čini ponosnim u onom što radite?___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________

2. Koje je vaše najbolje iskustvo u dosadašnjem radu? ___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________

3. Šta je učinilo ovo iskustvo posebno dobrim? ___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________

4. Kada biste mogli da iskoristite svoj puni potencijal, šta je to o čemu sanjate da biste mogli da postignete u budućnosti?___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________ Tema (prekomerne) brige je neiscrpna tema. Veliki broj nas je op-terećen pitanjima koje stvaraju brigu. Hajde da podelimo ta pitanja:1. Kakav će vaš život biti za 10 godina?A) Napišite idealni scenario: ___________________________________________ ___________________________________________

143


___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________

B) Napišite najgori scenario: ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________

Šta ćete vi uraditi kako bi se ostvario scenario pod A)___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________2. Procentualno koliko sada učestvujete u upravljanju sopstvenim životom?

10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

144


Šta možete da uradite kako biste povećali procenat kontrole nad sopstvenim životom?___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________Predstavite scenario pod A) vizualizacijom modela.

Sada kada ste vizualizovali model napravite akcioni plan za sledećih 10 godina. Napišite po jedan uspeh koji će obeležiti tu godinu:1. godina: ______________________________________2. godina: ______________________________________3. godina: ______________________________________4. godina: ______________________________________5. godina: ______________________________________6. godina: ______________________________________7. godina: ______________________________________8. godina: ______________________________________9. godina: ______________________________________10. godina: _____________________________________

145

15. BUDUĆNOST BIRATE VI

Budućnost birate vi je jedan lep slogan. Prosto bi se mo-glo očekivati da ga neka politička partija preuzme od nas koji čitamo ovu knjigu. Osnovna ideja ove lekcije jeste to da mi svakodnevno donosimo male odluke koje u suštini određuju kako ćemo živeti. U velikom broju slučajeva mi nismo svesni značaja tih odluka. Neko ko je došao na neku od naših radionica, mogao je u poslednjem trenutku da promeni odluku, da ode u neki drugi kafić i tamo upozna osobu svog života. Možda će osobu svog života pronaći baš na radionici.

Očigledno je da svi pratimo određene obrasce ponaša-nja i neprekidno ih ponavljamo. Jeste li se ikada zapitali da li su ti obrasci koje ste razvili u prošlosti i dalje korisni za vas? U ovoj lekciji koja je bazirana na radionici koju je vodio Hans Buster shvatićete koliko je važno biti svestan obrazaca ponašanja kako biste mogli odlučiti da li želite da ih zadržite ili ne. To predstavlja i sam početak kreiranja budućnosti koju birate za sebe.

Na samom početku, dočekuje vas priča koju sam ne-davno čuo i zove se Intervju sa Bogom.

Sanjao sam da imam intervju s Bogom.„…A tako, ti bi me hteo intervjuisati?”, reče Bog.„Ako imaš vremena?”, rekoh.

146


Bog se nasmeši. „Moje je vreme večnost. Šta si hteo da me pitaš?”

„Šta te najviše iznenađuje kod ljudi? …”Bog odgovori:„To što misle suviše turobno o budućnosti tako da za-

borave na sadašnjost. Na taj način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti.

To što žive kao da nikada neće umreti, a onda umru kao da nikada nisu ni živeli...

To što im je detinjstvo dosadno. Žure da odrastu, a onda bi hteli ponovo biti deca.

To što troše zdravlje da bi stekli novac, a onda troše novac da bi vratili zdravlje.“

Bog uze moju ruku u svoju. Ostadosmo na trenutak u tišini. Tada upitah „Kao roditelj, koje bi životne pouke hteo da tvoja deca nauče?“

Osmehujući se Bog odgovori: „Da nauče da nikoga ne mogu naterati da ih voli. Mogu

samo sebi dopustiti da budu voljeni.“Da nauče kako nije najvrednije ono što imaju, nego ko

su u svom životu. Da nauče kako se nije dobro upoređivati sa drugima...Da nauče kako nije bogata ona osoba koja najviše ima,

nego ona kojoj najmanje treba. Da nauče kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da

se načine duboke rane voljenoj osobi, a tada su potrebne godine da se one izleče.

Da nauče opraštati tako da sami opraštaju.Da nauče kako postoje osobe koje ih nežno vole, ali

jednostavno ne znaju kako to reći ili kako pokazati svoje osećaje.

Da nauče kako dve osobe mogu posmatrati jednu te istu stvar, a videti je različito.

147

15. Budućnost birate Vi

Da nauče kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi opraštati.

I da nauče da sam ja uvek tu sa njima!“

Da li mi zaista biramo budućnost? Što smo stariji sve nam se čini da mi na sopstveni život imamo uticaj taman toliko koliko loptica za ping pong ima uticaj na sopstvenu putanju.

Od dana rođenja pa do škole trude se da nas ukalupe i da budemo „kao i sva ostala deca”.

Čitav proces u školama poprima dramatične efekte. Svaka škola na svetu ima na papiru istu viziju. To je da maksimalno razvije potencijale svakog deteta i da ga na-vikne da slobodno razmišlja. Kako to izgleda u praksi svi znamo. Svako suprotstavljanje onome što govore učitelji i profesori smatra se kao neprilagođeno ponašanje. Već 130 godina deca u Srbiji uče o dolasku Slovena u 6. veku na Balkansko poluostrvo gde su potisnuli narode koji su tu živeli. Gde su otišli ti narodi i koje su borbe sa njima vođene, nigde se ne spominje, ali bitno je da se papagajski ponavlja iz generacije u generaciju.

Generacije i generacije studenata završavaju studije, spremajući se „za radno mesto kosmonauta“. Uče rud-na bogatstva Afrike, Najkvistove i Bodeove kriterijume stabilnosti, a kada ih pitate ko su bili srpski vladari pre Stefana Nemanje, nastaje muk. Ako se ikada zaposle, biće presrećni da u nekoj banci klijentima računaju kolika im je mesečna rata i da ih posle svakodnevno pozivaju pod-sećajući ih da duguju banci.

Živeće od odmora do odmora prepričavajući kako su se divno proveli, preživljavajući sopstvene mizerne živote.

Naravno da će im za sve osim običnog životarenja biti potreban kredit koji će im kao mač visiti nad glavom sve

148


dok budu radili. Najčešće, taj kredit će im biti i osnovni razlog zašto prihvataju da rade posao koji rade.

Naučiće strani jezik samo ako budu išli da rade u tu zemlju.

Maštaće o nekom drugom životu u kome će biti pisci, glumci, pevači,...

S vremena na vreme pomisliće kako je lepo biti sam svoj gazda, ali opet nikada neće imati hrabrosti da se u to upuste, jer ipak: „Državna služba ili strana firma su sigurnost!“

Trudiće se da što manje budu upadljivi i da ne privlače pažnju na sebe.

Posmatraće neke druge ljude kako žive život na slikama sa fejsbuka ili u rijaliti emisijama.

I tako, bukvalno mic po mic, dopuzaće do odlaska u penziju. To je ona situacija koju sam opisao u prethodnoj lekciji sa satom na kome su ugravirane tri vrednosti koje su ga vodile kroz život.

Dok ga direktor bude očinski grlio, čovek će sigurno pomisliti da li je sve to bilo vredno življenja.

Naravno, posle smrti imaće čitavu večnost da razmi-šlja o tome da li je mogao drugačije da provede život, jer sigurno je mogao, kao što i svako od nas može drugačije da provede svoj život samo ako bude donosio drugačije odluke. Da bi to tako bilo, osnovni moto treba da bude: ja ne moram da provedem sopstveni život onako kako drugi ljudi od mene to očekuju.

Ima ljudi koje poštujem i za koje znam koliko su se trudili svih ovih godina, kao što je moj drug iz osnovne škole, Pera Milošević, vlasnik Kriket marketa, koji u FB komentaru kaže: „Vlado, ovo što vidim i doživljavam nije moj izbor. Moj utisak je da nemamo izbora... Jednostavno nemamo snage, pukli smo, neko manje – neko više... Ali

149


možemo mi mnogo više, i umemo, i zaslužujemo... Ali nam ne daju.“

Sve ovo o čemu sam do sada govorio vraća me u vreme kada sam razmišljao o budućnosti, o tome šta ću studirati i čime ću se baviti. Kao kec na jedanaest došao mi je album „Zid”, tada moje omiljene grupe Pink Flojd. Sva ta priča o (ne)svrsishodnosti klasičnog načina obrazovanja ostala mi je do današnjih dana. Na svakom treningu koji održim, razmišljam samo o tome da li ljude sa kojima radim pod-stičem da pronađu neka nova rešenja ili im u glavu sipam proverenu recepturu.

Druga bitna stvar koje se sećam iz tinejdžerskih dana i koja je u mnogome uticala na moje životne stavove je-ste Alan Ford. Knjiga Lazara Džamića „Cvijećarnice u kući cveća” je omaž vremenu o kome govorim.

Sve ono što smo prihvatali kao zabavno preterivanje uticalo je na stvaranje naših moralnih stavova. Bila nam je zabavna sva ta neverovatna razlika između bezobrazno bogatih i naših junaka koji su retko kada imali nekoliko centi u džepu.

Smejali smo se tim ženama i muškarcima koji su morali da plaćaju basnoslovna bogatstva kako bi mogli da budu u društvu mladog lepog sveta. Kao da smo im govorili: „Džaba vama sve te pare kada njima morate da kupujete ljubav!”

Bilo nam je smešno gledati Alana Forda kako se pri-ključuje demonstracijama radnika razmišljajući kako su naši radnici srećni, jer nemaju razlog da demonstriraju.

Vrhunac je bila epizoda sa Superhikom. Sama ideja da neko krade od siromašnih da bi dao bogatima (nešto kao antiRobin Hud) izgledala je kao komedija apsurda.

A čuveni Broj 1 objašnjavao je tu „Božiju pravdu” time što je sav taj veliki novac nikao iz „prljavog kapitala” i sumnjivih poslova.

150


Naravno, niko od nas tada nije mogao ni da zamisli šta tera neke ljude da gramzivo jure za novcem kada se kod nas i od sasvim običnih poslova moglo normalno živeti.

Ono što se prepričavalo kao urbana legenda jeste da je jedan broj Alana Forda opisao i Jugoslaviju i njenog tadašnjeg predsednika Josipa Broza. Niko iz mog društva nije video taj broj, ali nešto nam je govorilo da je, ako je to tačno, onda Alan Ford i u bukvalnom smislu stigao kod nas.

Ako nije Alan Ford došao do nas, onda smo mi defini-tivno uspeli da uđemo u taj svet koji nam više nije toliko smešan.

Političari koji liče na prasce iz Alana Forda pojavili su se kao klonirani i u Srbiji i to sa neverovatnom fizičkom, ali i karakternom sličnošću.

Radnici mogu da seku prste, ali nikoga neće uznemiriti činjenica da su opljačkani. Superhik je kod nas očigledno pobedio!

Potpuno je prihvatljivo da se ljudi vrednuju prema tome koliko novca zarađuju. Ljude koji nisu u stanju da zarade novac smatraju beskorisnim.

Savršeno je jasno da ljudi koji su na vlasti, ali i u opozi-ciji, imaju „putera na glavi” i da ih svaka bolja obaveštajna služba može držati u šaci. Činjenica da o našoj sudbini odlučuju ljudi o kojima postoje stotine snimljenih DVDjeva kompromitujućeg materijala čini malu crnu knjižicu Broja 1 deplasiranom.

Ekipa „bogatuna” iz Alana Forda potpuno je preslikana ekipa biznismena sa „Srpskog Davosa” propraćena sluga-ma i dvorskim budalama u vidu novinara koji su kupljeni vikendom na Kopaoniku.

Žene koje ne rade ništa i idu iz veze u vezu sada se u Srbiji zovu starlete i izuzetno rado su prihvaćen model

151


ponašanja. Ljudi su spremni da ceo dan prepričavaju nji-hove živote. Malo je teže sa muškim svetom. Čak ni ne postoji izraz za mušku starletu ili sponzorušu. Dobro, ima nekih koji kažu da se mladić koga izdržava uspešna “zreli-ja” žena zove STIPENDISTA. Od muškaraca se očekuje da su fudbaleri ili makar kontraverzni biznismeni, što znači da ipak moraju da se oznoje kako bi došli do novca. Uvek se nađu i neki tatini sinovi, koji su bogatstvo nasledili, i kojima je jedini zadatak da se jednom godišnje pojave na SegaMegaAlfi kako bi videli kako napreduju sa studijama. Preostalo vreme investiraju u život dostojan Sira Olivera.

Sve u svemu u Srbiji su na vlasti likovi koji su u Alanu Fordu bili okarakterisani kao bogatuni i za koje smo bili presrećni kada ih Bob Rock nadmudri. Verovatno nam je sada toliko teško da se identifikujemo sa ovim modelom ponašanja.

O Alan Fordu će vam uskoro govoriti uvaženi Lazar Džamić, a za kraj vam predlažem sledeću radionicu: Zamislite da je sada ovde pored mene čovek koji sve zna i koji ima odgovore na sva vaša pitanja. Znači mislim na Broja 1. Postavite mu pitanje koje će glasiti: „Šta ja da radim kako bih imao izvesniju budućnost?” Napišite šta bi vam on rekao. ___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________

A sada se vraćam na naslov koji kaže da budućnost birate Vi. Često se pitam da li je zaista ispravno sve ono što se kod nas prikazuje kao deplasirano? Da li je zaista važnije da nam dođe neka svetska super-sega-mega-alfa zvezda ili da se napokon otvori Narodni

152


muzej? Da li je važnije biti u pravu ili biti ljubazan? Razmislite i obrazložite odgovor na ovo poslednje pitanje, jer se nadam da na ono pre njega svi mi delimo isti odgovor.___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________

Interesantno je da se dobrom izrekom može sve opravdati. „Nije potrebno videti ceo put, dovoljno je da se načini prvi korak!” Da li je tako? Ako ne znamo da li nas taj put vodi u propast ili ne, onda je bolje krenuti nekim drugim putem na kojem ćemo imati jasniju sliku gde idemo.

Napišite odgovor na pitanje: Šta je to što svi mi možemo svakod-nevno da radimo kako bismo Srbiju izveli na pravi put?___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________

Za kraj, spremio sam izreku Vejna Dajera koji kaže: „Moj cilj nije da budem bolji od drugih, već da budem bolji nego što sam bio juče”. Da bismo ovu rečenicu imali na pameti, neophodno je da svakodnevno zapisujemo odgovore na pitanja koja sebi postavlja-mo na ovim našim radionicama. Tek onda možemo da kažemo da razvijamo svoj kreativni um.

Da je to neophodno, možemo se uveriti svakog dana. Okruženje i mediji konstantno se trude da nas naprave pukim konzumentima koji kupuju sve dok imaju novac,

153


a onda uzimaju kredit koji će posle refinansirati i tako do dobijanja sata sa ugraviranim vrednostima. Suprotstaviti se tom pritisku i biti ono što stvarno želimo jeste naš najveći uspeh.

Kako nikada nećete biti mlađi nego što ste sada, razmi-slite kada je najbolje vreme da počnete da ostvarujete sop-stvene snove. Odgovor vam se sam kaže: Sada i odmah!

154

16. ČETIRI PRIČE O CENJKANJU SA PRODAVCIMA U TURSKOJ

Leto je period kada u Srbiji malo ko radi, jer je veliki broj nas na odmorima. Nažalost, sve se češće dešava da malo ko radi i tokom ostalih meseci, ali zato sve više ima-mo muzičkih festivala. I kao glavni sadržaj tih festivala ukazuje se jeftino pivo. Garantujem da posle dva dana takvog „programa“ slobodno možete isključiti muziku i niko to neće primetiti. Ali zato, pivo u svakom trenutku mora biti lako dostupno. Razgovarajući sa posetiocima takvih manifestacija, primetio sam da se više žale što su dugo čekali u redu za pivo, nego na kvalitet muzike ili ozvučenje. Najvažnije je da su uživali u nečemu što oni nazivaju hedonizam. Izgleda da smo sve bliže viziji: što manje rada, a što više hedonizma. To može da ima samo jednu jedinu posledicu i zato bi bilo dobro da nešto na-učimo od zemalja gde se radi tokom cele godine i koje nas prestižu džinovskim koracima, ostavljajući nas da se fotografišemo sedeći na nekom splavu na Savi pri zalasku Sunca, pijemo pivo, pušimo cigarete i pričamo kako nam je bilo na letovanju. Sliku ćemo naravno okačiti u album koji ćemo nazvati „Hedonizam“.

Jedna od takvih zemalja je i Turska. To je zemlja koja je sama sebi „uvela ekonomske sankcije“, jer skoro ništa

155

16. Četiri priče o cenjkanju sa prodavcima u Turskoj

osim energije ne uvozi. A i ta uvezena energija se troši „na kašičicu“. Na svakom krovu je makar bojler za grejanje vode, ako već nema solarnih ćelija. Turska je puna mlade, jeftine radne snage, spremne da pre svega radi, pa tek onda da se provodi. Samo da ilustrujem da: Fiat, Renault, Ford, Toyota i Hyundai imaju svoje fabrike automobila u Turskoj. Iako je ukupna proizvodnja u prvom tromesečju opala za 1,5 odsto, to je ipak 277.146 automobila, odnosno preko milion automobila za godinu dana. Bela tehnika, kompjuteri, klima uređaji i verovatno sve od elektronike što se koristi, proizvodi se u domaćoj kompaniji Beko. Odeća i obuća velikih svetskih brendova već se po tra-diciji proizvodi u Turskoj. Očigledno da su Turci shvatili da je u savremenom svetu najbolji način da se „izađe na zelenu granu“ kupujući domaće proizvode i putujući po svojoj zemlji.

Ipak ono po čemu su nama Turci najpoznatiji jeste pro-daja. Svako ko je bio u Istanbulu, vratio se sa nečim što je tamo kupio. Kao po pravilu, uz to što je kupio, gratis je dobio i događaj koji je pretočio u neizostavnu priču. Priča se naravno odvija u Kapali čaršiji gde je našem junaku supruga pokazala jednu lepu bundu, kožnu jaknu, tepih ili samo lampu. Simpatični prodavac koji je do tada sedeo na stolici momentalno je poskočio i pozdravio na srpskom: „Dobar dan... ‘ajde jeftino“. Kada su mu potvrdili da su iz Srbije, krenulo je dalje otvaranje: „Novak Đoković, Mateja Kežman...“ Naravno, cena bilo koje stvari bila je 1000 €, ali je naš junak veštim pregovaranjem uspeo da je spusti na 220 €. Plus, dobio je doživotnu hranu za sopstveni ego u formi priče. „Ovu bundu (kožnu jaknu ili šta god) kupio(la) sam tako što sam joj spustio cenu sa 1000 na 220 €.“

Ova prodaja funkcioniše na sledeći način: prodavac vam kao prvu cenu da neverovatno visoku sumu. Ta suma je

156


nerealna, ali će sigurno na vas ostaviti utisak o vrednosti dotičnog proizvoda. Nakon toga, prodavac vam da popust od, recimo, 15% što je i dalje za vas visoka suma. Kada i to ne prihvatite, onda „dobijate mogućnost“, odnosno pita vas koliko ste vi spremni da platite. Koliko god da kaže-te, vi ste sada sigurno u slabijoj poziciji, jer kad jednom kažete, ne možete da idete ispod te sume. Tek tada kreće cenjkanje iz koga ćete vi izaći sa kupljenim proizvodom i pričom, a prodavac sa dobrom zaradom. U stvari vi ste u položaju da prvo pregovarate sami sa sobom što je jedna od grešaka kod pregovaranja.

Jedini lek za ovo jeste da vi, pre bilo kakve kupovine, saznate po kojoj ceni se može nabaviti takav proizvod, odnosno koliko je neko već platio takav proizvod i onda krenuti sa sumom koja je dovoljno manja od navedene, kako biste se na kraju cenkanja došli do toga da prođete bolje nego osoba koja je isto kupila pre vas. Još jedan sa-vet: zaboravite koliko ta bunda (kožna jakna ili šta god) košta u nekom butiku u Beogradu. U beogradsku cenu je uračunato: put do Turske, nekoliko dana smeštaja, zakup butika, plate i doprinosi zaposlenih, potkupljivanje cari-nika, inspektora i ostalih, kao i plata vlasnika(ce) butika. Znači, slobodno, ponudite cenu koja je daleko niža od cene koju biste momentalno bili spremni da platite. Ne obraćaj-te pažnju na uvređeno lice prodavca. To je gluma. Kažite mu da je to vaša poslednja cena i krenite napolje ako je ne prihvati. Najčešće će prodavac potrčati za vama i reći da pristaje na tu cenu. Ako se to ne desi, stekli ste iskustvo koliko zaista vredi taj proizvod i u sledećoj prodavnici imajte tu cenu sve vreme u glavi.

Druga priča se dešava u Kemeru. To je do pre 30 godina bilo malo ribarsko mesto, a onda je došao veliki kapital i sazidano je na stotine hotela. Očigledno da je daleko lak-

157


še sazidati 100 hotela nego obezbediti nekoliko hiljada kvalitetnih ljudi koji će tu raditi. Veoma često od ljudi koji rade u uslužnoj delatnosti i ne traži se neko veliko znanje i veština. Na sve strane po gradu su oglasi tipa: „Tražim prodavca koji zna ruski“. Znači, potrebno je poznavanje ruskog, a sve ostalo se izgleda nauči „u hodu“. U taj, tako opisani Kemer, otišao sam da probam ono što je izgleda neizostavno mesto svakog letovanja u Turskoj. Naravno, govorim o turskom kupatilu. Agencija preko koje smo išli ostvaruje dodatnu zaradu tako što nam prodaje usluge centra koji se bavi masažom. Dobro, to se zove crossse-lling i to je danas sasvim uobičajeno. Dođete zbog jedne stvari, a prodavac vam proda još nešto o čemu niste ni razmišljali. Plus, jaki brendovi se međusobno povezuju i jedni drugima nabacuju korisnike. Ako vi u svom biznisu to ne radite, siguran sam da je vreme da počnete da o tome razmišljate. Agenti su nas lepo pripremili i objasnili kako će koja vrsta masaže, kupke ili aromaterapije uticati na nas. Shvatili smo da je upravo sada, što pre, takoreći od-mah, najbolji trenutak da idemo na to, jer će nam tokom masaže skinuti „staru kožu“ i onda sve ono što smo pocr-neli će biti skinuto. Detaljno je opisana i masaža penom, kao i masaža čokoladom. Ko je bio u Turskoj, zna o čemu se radi, i samo da kažem da je vrednost jednog takvog uživanja, u trajanju od 80 minuta, 30 €. Sada ćete saznati onaj deo o kojem vam u agenciji nisu pričali.

Po dolasku u centar sednete u polukrug oko devojke koja vam na ruskom objasni šta JOŠ možete da dobijete (upselling) u pomenutom centru. Onda odlazite na tuši-ranje pa u saunu. Uskoro, sa petnaestak drugih muškaraca i žena ulazite u tursko kupatilo gde će vam rukavicom „skinuti“ staru kožu i pripremiti vas za masažu u peni.

158


Svako od nas ima svog masera koji radi prema instrukci-jama glavnog koji obično probere među korisnicima neku stasitu Ruskinju. Sve što on bude radio njoj, njegovi učenici će raditi nama. Preskočiću deo sa stavljanjem nekog blata na lice i preći ću na pojedinačnu masažu koja se odvija u malim prostorijama. Tek tu se dešava glavna prodaja. Maserke koje to rade maksimalno vas opuste i imate vre-mena da razmišljate o zaista jedinstvenom događaju kroz koji prolazite i skoro ste pri kraju. „Skoro“ je ključna reč, jer taman kad mislite da je gotovo, maserka vam kaže da ostanete da ležite i ona napušta prostoriju. Vraća se za tri minuta, ali ovaj put u pratnji čoveka sa naočarima, koji je u belom mantilu. Svako bi pomislio da je on doktor, ali ja garantujem da je to pre svega vrhunski prodavac.

Komunikacija sa njim je izgledala ovako:Doktorprodavac: Gospodine, kada ste poslednji put

bili na masaži?Ja: Ne pamtim...Doktorprodavac: Maserka mi je rekla da postoji jedan

problem u nogama. Kojim poslom se bavite? Htedoh da kažem da radim kao berač pečuraka i da sam

ceo dan u pokretu, ali sam se predomislio i prihvatio igru. Ja: Veći deo dana sedim za kompjuterom. Doktorprodavac: Odatle i potiče problem. Dobro je

da ovde imamo vrhunskog specijalistu koji to može reši-ti. Terapija traje 90 minuta i košta 250 €. Možemo da je uradimo odmah. Je l’ prihvatate?

Ja: Nisam planirao da to ovde uradim...Doktorprodavac: Bilo bi neophodno da to uradite

SADA. Možemo i skratiti tretman na 60 minuta i to bi bilo 180 €.

Ja: Hvala Vam na savetu. Sve to ću uraditi u Beogradu. Doktorprodavac: U redu, ako se predomislite, pozovite me.

159


Masaža je trajala još nekoliko minuta, a ja sam samo razmišljao koliko je ovo dobar biznis i kako su ga odlično osmislili.

Treća priča se takođe događa u Kemeru i pokazuje sa-vremeno značenje naše izreke: „Nije svako Ture za vezira“, koja danas glasi: „Nije svako Ture za prodavca“. Inače u prodavnicama u Kemeru u većini radnji nema označenih cena. Do cene, koja je opisana u prvoj priči, dolazi se tako što pitate prodavca. Tako sam u jednoj prodavnici hteo da kupim dve lampe i još nekoliko suvenira. Pitao sam pro-davca koliko košta lampa. Dobio sam odgovor kojim nisam bio zadovoljan i pitao sam ga koja je poslednja cena koju će ponuditi. Cena je spuštena i rekao sam da ja tu cenu neću da platim i da tražim još nižu cenu. U tom trenutku mi je prodavac dao klasičnu rečenicu koju većina prodavaca u Turskoj koristi: „Koja boja lampe vam se sviđa?“ Znači više nismo razgovarali o ceni nego smo razgovarali o boji lampe. Sledećih deset minuta birali smo lampu, rekli da smo zainteresovani za još jednu i na kraju smo se vratili na početak. Rekao sam prodavcu da hoću da uzmem dve lampe, ali da tražim bolju cenu. Prodavac se iznervirao i otišao po gazdu koji je do tada sedeo na ulici i krenuo sa pričom da njegov prodavac nije pas koga ću ja šetati. Objasnio sam mu da se nismo dogovorili oko cene i da oče-kujem od njega da mi da cenu koju sam ja predložio. Ovo ga je iznerviralo i rekao mi je da sam ja dobio cenu i da, ako nemam novac da platim, ne treba da ulazim u radnju. Rekao sam mu da proizvodi nemaju izložene cene i da to znači da su cene stvar dogovora. Da znam da je prva cena koju sam dobio namenjena Rusima i da od njega očekujem bolji predlog. Potom me je obasuo pitanjima: Iz koje sam zemlje? Čime se bavim? A mene je jedino interesovalo da li je on spreman da da bolju cenu. Nisam je dobio i izašao

160


sam iz radnje. Sve u svemu, stekao sam još jedno novo iskustvo, a lampe sam kupio u drugoj radnji. Naravno, sada sam bio siguran kolika je prava cena lampi. U sličnim situacijama možete očekivati da će prodavci, kada dobiju prigovor oko cene, početi da vas nagovaraju da pričate o tome šta želite i navoditi da izaberete proizvod. Uvek im jasno kažite da se još niste dogovorili oko cene i da tražite još nižu cenu. Ako oni i pored toga počnu sa svojom pre-zentacijom, slobodno ih prekinite i kažite da prvo kažu cenu po kojoj su spremi da prodaju.

Četvrta priča nam govori o onim „pravim“ Turcima prodavcima. U prodavnici u kojoj se prodaju posteljina i peškiri izdvojen je jedan deo sa niskim okruglim drvenim stolom i niskim stolicama. Tu sedi gazda radnje i poziva muškarce da mu se pridruže u ispijanju čaja. Dok žene biraju peškire i posteljinu, on je preuzeo na sebe ulogu animatora muževa kojima se uvek negde žuri. Gde, to niko ne zna, ali sigurno daleko, što dalje od radnji sa peškiri-ma. Gazda radnje to veoma dobro zna i zato je on tu da muževima da na značaju, da ih posluži i da im pruži ono što se u našem narodu zove prazna priča dokonih ljudi ili čapras (pravilno je čapraz) divan. Vekovi i vekovi iskustva u prodaji sakupili su se u ovog vlasnika radnje od koga svi mi možemo samo da učimo.

Da zaključimo tekst o ove četiri priče. Turci proizvode i imaju šta (svoje) i da prodaju. Nama su u amanet, oči-gledno, ostavili hedonizam, a oni rade i razvijaju se. Ali mislim da nije osnovni problem u lenjosti, već u slaboj organizovanosti koja je u Srbiji prisutna, kao i alavosti ljudi koji imaju vlast. A i ta alavost ostala je od Turaka. Prvi do-maći tajkuni su krenuli da se kote posle Svištovskog mira, koji je 1791. godine sklopljen između Turske i Austrije. Srpski kneževi i vojvode su mahom krenuli da prisvajaju

161


turske posede i seljacima nameću visoke poreze. Listom su se bavili trgovinom i domaće proizvode su izvozili u Austriju. Šta se promenilo za proteklih 220 godina? Skoro ništa. A ima rešenja. Sećate li se protesta malinara. Morali su maline da daju tajkunima po ceni od 1 €. Ove godine tajkuni su imali preča posla od otkupa malina, seljaci su to iskoristili, organizovali se u zadruge i sada se malina otkupljuju po ceni od 2 €. Svi su zadovoljni i pokazuju da se i u Srbiji može živeti od rada. Onog trenutka kada u Srbiji ljude bude sramota što rade za tajkune i prestanu da se hvale kako su se negde sa nekim od njih upoznali, biće nam bolje. Srbija je prelepa i prebogata zemlja. Tako je malo potrebno da se dobro organizujemo i živimo od sopstvenog rada, a ne od kratkoročnog hedonizma.

Sledeću vežbu ćemo posvetiti svima koji su učestvovali i koji će tek učestvovati u oslobođenju Srbije. Da pogledamo malo koliko vodite računa o vašem zdravlju:1. Koliko sati spavate? ___________________2. Koja je vaša tajna mirnog sna? ______________ 3. Koliko čaša vode dnevno popijete? ___________4. Koliko puta dnevno jedete? ___________________5. Koja su vaša 3 pravila kada je hrana u pitanju?___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________6. Koji je vaš cilj? Da budete:Teži lakši mišićaviji mršaviji

162


7. Na koji način vodite računa o svom fizičkom zdravlju?___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________8. Procentualno koliko ste sada zadovoljni svojim zdravljem?

10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

9. Koje 3 aktivnosti ćete preduzeti u sledećih mesec dana kako biste unapredili svoje zdravlje?___________________________________________ ___________________________________________ _____________________________________________Predstavite svoje zdravlje vizualizacijom modela.

Sada kada ste vizualizovali model zdravlja osmislite akcioni plan za celu godinu.

163

17. VELOCITY LEARNING – UČENJE KROZ TRANSFORMACIJU

„Učenje je blago koje će svog vlasnika svuda pratiti.” – Kineska poslovica

Evo već 25 godina se bavim podučavanjem drugih ljudi, a može se reći da ceo život i sam učim i neprekidno imam pred očima nekoliko pitanja.

Na prvo – dokle ću ja to da učim – odavno sam dobio odgovor i on glasi: dokle god sam živ! Pre svega, zato što savremeno poslovanje iziskuje neprekidno usavršavanje i razvoj. Plus, kada sam saznao da neprekidnim učenjem sprečavam veliki broj bolesti mozga, momentalno mi je bilo lakše. Istovremeno se i razvijam, i bavim se preven-cijom Alchajmera i ko zna čega još.

Drugo pitanje je suštinsko pitanje mog biznisa: šta ja da radim sa polaznicima kako bi oni usvojili što više ko-munikacionih znanja i veština koje kod njih razvijamo? Na treninzima zajedno sa učesnicima dođem do najboljih mogućih rešenja. Oni potvrde da su ta rešenja bolja od onoga šta su do tada radili. Obećaju da će od sada to raditi i kada razgovaram sa direktorima vidim da je promena ponašanja manja od one koja je očekivana. Obrazloženje je da ljudi nemaju vremena da se menjaju! Očigledno, glavni

164


problem je u tome kako ljude privoleti da se drže novo-naučenog načina ponašanja. Kako da u procesu učenja prevaziđu „trapavu fazu”. Da ono što im se pokaže i što vežbaju postane deo njihovog ponašanja. Poslednjih neko-liko godina rezultati rada uz pomoć sajta www.SrmaTest.com daju mi za pravo da kažem da sam i ovo rešio.

Ostaje ono treće i neko će reći najteže pitanje: da li je sve to što radim dovoljno? Naravno, odgovor se sam nameće: nije! Šta JOŠ da uradim kako bih promenio sebe, sopstveni način rada, a samim tim i ljude koje na treninzima i koučing sesijama obrazujem? Kao i obično, kada nešto tražimo i o tome intenzivno razmišljamo, naš urođeni internet pretra-živač (um) u nekom trenutku i pronađe odgovor.

Dobro je da sam odgovor dobio od ljudi koje veoma dobro poznajem i u čije metode rada sam se do sada uve-rio. Prvi put sam od njih usvojio koučing, a sada je na redu sledeći korak koji se zove „Velocity Learning“. Odmah da napomenem da se „Velocity Learning“ (VL) odnosi na učenje stranih jezika, ali moj način rada je takav da širom sveta sakupljam znanja i onda ih prilagođavam specifič-nostima tržišta na kojem radim. Treba da saznamo šta je to VL i kako se primenjuje kod učenja stranih jezika.

Najboljeje da uvod u nešto novo započne pričom. Sećate se kada ste učili da vozite bicikl? Sigurno se se-

ćate. Imali ste 5, 6 ili možda 10 godina. Guvernal vam je držala neka starija osoba dok ste vi nesigurno okretali pedale. U nekom trenutku ta osoba bi ispustila guvernal, vi ste i dalje okretali pedale i dobili ste veoma važnu in-strukciju: “DRŽI RAVNOTEEEEŽUUUU!!!” Ovo je jedna od onih instrukcija koja se ne može rečima opisati. Kako biste opisali nekome ko nikada nije pao kako se održava ravnoteža? I gle čuda, okrećete pedale, bicikl krivudavo ide napred i vi ODRŽAVATE RAVNOTEŽU. Ta osoba vas

165

17. Velocity Learning – učenje kroz transformaciju

ponosno grli i vi shvatate da umete da održavate ravnote-žu, odnosno da vozite bicikl. Kroz nekoliko dana to i neće biti ništa spektakularno. Čini vam se kao da ste ceo život znali kako se održava ta ravnoteža, ali niste bili u prilici to i da pokažete. Danas vozite bicikl koristeći upravo te dve veštine: okretanje pedala i održavanje ravnoteže.

Sada umesto vožnje bicikla pomislite na učenje stranog jezika. Setite se svih onih ljudi koji su „učili” engleski ili neki drugi jezik. Kažem „učili” sa navodnicima jer kada nekog pitam koje jezike govori, odgovor koji dobijam nije „govorim taj i taj jezik”, već „učio sam engleski...”. U tim trenucima ose-ćam veliku empatiju, jer sam i ja „učio” nemački, italijanski i latinski, ali govorim samo engleski. Od pomenuta 3 jezika ostalo mi je znanje u tragovima i to najviše od latinskog zbog njegovih poslovica. Na kraju se ispostavilo da sam od sveg znanja latinskog zapamtio samo sentence.

Najgore je što sve vreme imam osećaj da mi „samo malo fali da progovorim”. Kad god sam u Nemačkoj, imam ose-ćaj da bih za mesec dana progovorio. Međutim, taj mesec nikako da se pojavi. Očigledno, potrebna je neka promena.

Velocity Learning omogućava tu promenu kroz transfor-maciju identiteta – JA NE MOGU u JA MOGU mentalni stav. To je ista ona promena koju ste osetili kada ste uspeli da održite ravnotežu na biciklu. To je nešto što osećate da je u vama i što vam daje mogućnost da zaista progovorite. Imate fond reči, znate pravila i razumete šta drugi ljudi govore, ali kada vi treba da progovorite pojavi se blokada i nastu-pa tajac! VL se oslanja na tu prirodnu sposobnost koju svi mi imamo da budemo opušteni i sigurni dok razgovaramo na stranom jeziku. Posmatrajte svoju decu na godišnjem odmoru. Upoznali su u plićaku malog Grka ili Nemca i kroz 10 minuta se smeju i „ćaskaju” na nekom jeziku koji je me-šavina našeg i njihovog. Jednom kada iskusite promenu, vi

166


ste iskusili i transformaciju. Više nema nazad! Otisnuli ste se i vi vozite svoj bicikl, odnosno pričate na stranom jeziku.

Ako vam ovo što sam do sada govorio zvuči samo kao lepa priča, poslušajte neke stvari koje su čista nauka.

Šta mislite koliko jezika tokom života jedan čovek može da nauči? Svako od nas ima nekog rođaka ko je ponos po-rodice i ko govori tri strana jezika. Čuli smo da ima ljudi koji govore čak pet stranih jezika. Veliki Nikola Tesla je pored srpskog, tečno govorio i češki, engleski, mađarski, nemački, italijanski i latinski jezik. Dobro, jedan je Nikola Tesla, genije koji je spavao samo četiri sata, pa je mogao i da nauči tih šest jezika.

Ako mislite da je to maksimum, poslušajte ovo: Pauel Janulus je mnogo voleo strane jezike, ali još više je voleo da uči neki novi jezik. To je ona ista strast koju neki od nas pokazuju kada iz dana u dan po 3 sata gledaju Novaka Đokovića. Kao rezultat te strasti Pauel Janulus je ušao i u Ginisovu knjigu rekorda 1985. On tečno govori 42 jezi-ka!!! Četrdeset i dva jezika! Pa ja ne bih umeo toliko ni da nabrojim. Ako mi obećate da nećete da prekinete čitanje teksta, rećiću vam da može da se sporazumeva na preko 80 različitih jezika. Pa kakav je to mozak koji sve to može da drži pod kontrolom? To je jako dobro pitanje i davno ga je postavila čuveni kouč Meriln Etkinson, odnosno ona je postavila još bolje pitanje: „Na koji način on uspeva da komunicira na svim tim jezicima?” I sada svi vi koji ste upoznati sa neurolingvističkim programiranjem znate šta joj se odmah pojavilo na pameti. AKO PAUEL JANULUS TO MOŽE DA URADI, ONDA I BILO KOJI DRUGI ČOVEK TO MOŽE. Samo je potrebno pronaći MODEL kako on to radi.

Merilin Etkinson je organizovala sastanak i postavila ka-mere kako bi saznala svaki detalj kako Pauel Janulus uči strani jezik. On je dobio zadatak da u roku od 2 sata nauči

167


jezik koji do tada nije znao. To je bio jezik kojim je govorila samo jedna starica. Svi ostali članovi njenog plemena su pomrli. Ona je ostala jedina koja je govorila taj jezik i s njom bi taj jezik definitivno umro. Dobio je i jednog prevodioca koji je znao neke reči tog jezika. To je bilo sve i eksperiment je započeo. Šta je prvo uradio? Pauel je počeo sa sasvim uobičajenim: „Kako ovo zovete?” i „Kako kažete za ono?” Kada bi čuo kako se nešto zove, pažljivo bi ponovio i tražio od prevodioca potvrdu da je to dobro rekao.

Zatim je na velikoj tabli krenuo da sklapa rečenice. Zatim je krenuo sa varijacijama rečenica zapisujući ih u tabelu. Za ovo mu je trebalo izvesno vreme.

I onda se desila željena TRANSFORMACIJA! Pauel se momentalno prebacio na jezik kojim je govorila starica. Nakon polovine vremena, Pauel je upio dovoljnu količinu znanja, krenuo da govori kwakiutl jezik i prevodilac mu više nije bio potreban.

Starica je momentalno dobila sagovornika i razvila se živahna diskusija kao da se znaju godinama. Razgovarali su o tome kako se hleb peče na otvorenoj vatri. Barijere su probijene i led se otopio. Pauel je uspeo da nauči osnove još jednog jezika. Za to mu je trebalo predviđenih dva sata. Kad pročitate DVA SATA, siguran sam da ćete ili prestati sa čitanjem ili ćete nastaviti dalje. Pripadam onoj grupi ljudi koja ne veruje da zubi mogu da budu belji nakon samo jednog pranja, ali u isto vreme ne verujem da neko treba da se leči 10 godina da bi se izlečio od čega god. Zato stalno tragam za stvarima koje daju brze rezultate, jer ako nešto ne daje brze rezultate, onda mora da postoji nešto još bolje od toga što daje.

Učenje stranog jezika po Velocity Learning modelu traje inicijalno samo 3 dana i nakon toga slede 8 nedelja su-pervizije. Kao rezultat ove Velocity transformacije dobijate

168


stabilnu mentalnu osnovu na kojoj možete samopouzdano da nastavite da razvijate svoje komunikacione veštine.

Momentalno sam prihvatio iz dva razloga. Prvi razlog je jer želim da VL primenim na treninge komunikacionih veština.

Drugi razlog je taj što želim da GOVORIM nemački. U statusu „učio sam“ prošle su mi dve decenije života.

Sve više mi se čini da je Karl Sagan mislio na Velocity Learning kada je rekao: „Negde, nešto neverovatno te čeka da saznaš”.

Pre nego što krenemo u radionicu voleo bih da na prak-tičnom primeru koji mi je dala moja prijateljica Nataša Anđelković, pokažem kako možemo da iskoristimo nešto što smo do sada učili, kako bismo naučili nešto novo, što je na prvi pogled sasvim drugačije. Nataša se setila kada je bila dete kako su je naučili vezivanje pertli u dve mašne. Sad bi htela da nauči da radi u word pressu. Postavila je pitanje kako te dve stvari mogu da se dovedu u vezu. Njena ideja je da pročita što više može na Internetu o tome, da joj neko pokaže kako se to radi i da onda ona to provežba. Ne zna kako da to vizualizuje, da li treba da nacrta i na kraju postavlja pitanje šta je time postigla? Osnovna ideja je da od malih nogu do danas mi sva znanja stičemo tako da učeći prolazimo kroz 4 stanja.

Prvo stanje je nesvesno neznanje

Nataša je gledala drugu decu primetila je da oni vezuju pertle u dve mašne, to joj se svidelo i pokušala je sama da to uradi. Rezultat možete da pretpostavite, a on je proistekao iz činjnice da ta mala Nataša nije ni bila svesna sopstvenog ne-znanja. Slično kao onaj čovek koji je kada su ga pitali da li zna da vozi avion rekao: „možda i znam, nikada nisam probao!“

169


Drugo stanje je svesno neznanje

Ovo stanje je momentalna posledica prvog stanja. Čim pokušamo nešto da radimo što pre toga nismo radili, shva-timo da to ne znamo da radimo. Bilo da je šutiranje na koš, sabiranje, učenje nemačkog ili rešavanje direfencijalnih jed-načina drugog reda. Za veliki broj ljudi ovo je trajno svršeno stanje. Znaju da nešto ne znaju i najlakše im je da se sa tom činjenicom pomire. Za veliki broj slučajeva to je sasvim pri-hvatljivo, jer, na primer, zašto bih ja sada učio nemački? Koli-ko meni treba vremena da investiram, a to vreme bih mogao da posvetim usavršavanju nekih drugih stvari u kojima sam dobar. Očigledno da je potrebna jaka motivacija.

Treće stanje je svesno znanje

Motivisan sam i učim novu veštinu. Biram metode i in-vestiram vreme. Setite se učenja vožnje automobila. Kom-binujem (za mene u tom trenutku) neverovatno složene stvari: Menjam brzinu, dok nogama pritiskam jednu od one tri papučice i u isto vreme gledam u retrovizor. Nije lako ali znam da će se isplatiti.

Četvrto stanje je nesvesno znanje

To je sve ono što sada radite na „autopilotu“. Ovladali ste i vezivanjem pertli i hodanjem, i engleskim jezikom i vožnjom automobila i igranjem tenisa da Vam se čini kao da se sve to radi „samo do sebe“ i da Vi iz bilo od kojih prethodno navedenih operacija možete još i da telefoni-rate, jedete, pijete ili ko zna šta sve još.

170


Sada će Nataša daleko brže ovladati znanjem word pressa, jer zna da je sve što treba da uradi da prođe kroz stanja tri i četiri. Stanja jedan i dva je već „savladala“.

Suština svega je naravno u motivacji. Ako imam pred so-bom neki veliki zadatak, koji mi se sada čini izuzetno kompli-kovanim i zahtevnim, samo treba da pomislim da je to što je sada ispred mene isto ono stanje (jeda, dva, tri i četiri) kroz koje sam prolazio hiljadu puta u životu učeći sve ono što sada znam ili sam možda čak i zaboravio, ali sam nekada znao.

Ovo vežbanje ćemo posvetiti Polu Gosenu, čoveku uz koga sam naučio Velocity Learning.Setite se detinjstva i nečega što ste naučili.Zamislite da imate ispred sebe tablu na kojoj ćete napisati:

1. Šta je to što ste kao dete naučili, a čega se sada sećate?___________________________________________

2. Ko Vam je tada pomogao da to naučite?___________________________________________

171


3. Kako ste se motivisali da to naučite?___________________________________________4. Na koji način ste to naučili?Prvo su mi objasnili kako nešto treba da uradim

Prvo su mi pokazali kako nešto treba da uradim

Paralelno su mi pokazali i objasnili kako treba da uradim

Sam sam učio posmatrajući druge

5. Zamislite da sada treba da naučite neku novu veštinu.Na post it papirićima napišite sve ideje koje Vam mogu koristiti da budete efikasni u učenju.

Organizujte sve te ideje i uradite vizualizaciju modela.

Sada kada imate pred sobom sistem kako vi učite, uz svaku novu radionicu dodajte nešto novo.

172

18. VELOCITY LEARNING – UČENJE KROZ TRANSFORMACIJU 2. DEO „ČIČAK“ EFEKAT

„U sanduku Đurđević Radiše,ni živ čovek ne može da diše.Sve dihtuje od majstorske ruke,možeš mirno da truliš, bez muke.”

~ Jovica TIŠMA, književnik i eko-novinar Radio Smedereva

Ovu pesmicu koja predstavlja prvu strofu radijske reklame jednog pogrebnog preduzeća pročitao sam u knjizi „Adverti-sing pAge“ Lazara Džamića daleke 1998. godine. Evo godine prolaze, ali tu strofu u pola noći mogu da ponovim. Dobro, nije baš toliko strašno kao što kaže Đorđe Balašević: „Ta mi se interpretacija, javlja k’o halucinacija, proganja me, muči, vraća se, uvek, k’o bumerang, taj smešni, divni refren...“

Osnovno pitanje kojim ću se baviti u ovom delu je: „Za-što neke stvari tako dobro pamtimo?“

Prošlim tekstom o Velocity Learningu sam vas uveo u priču o učenju kroz transformaciju i sada ću govoriti o jednoj od njegovih odlika. Na engleskom se ta odlika zove STICKY, a ja sam je nazvao „čičak“ efekat. Radi se o tome da se reči koje učimo vezuju za ritam i za pokret. Na taj način mozak daleko lakše memoriše reči koje učimo. Zamislite sada da planirate da naučite neki strani jezik. Klasično

173

18. Velocity Learning – učenje kroz transformaciju 2. deo „Čičak“ efekat

učenje podrazumeva da „bubate“ što veći broj reči. Prvog meseca 100, drugog još 100, trećeg još 100 i za godinu dana onaj mali procenat nas koji je uspeo da izdrži naučio je jedno 500 stranih reči jezika na kome sada može da se sporazumeva. A šta se dešava sa većinom onih koji nisu izdržali taj tempo? Njima (kao što sam na primer ja) ostali su u glavi samo tragovi, tridesetak reči sa kojima mogu da pričaju viceve tipa: „Kako Nemac traži Partizansku ulicu u Beogradu?“ „Wo ist die banditen Strasse!“

Kod Velocity Learninga je princip drugačiji. Potrebno je pronaći 100 reči koje se najčešće koriste u jeziku koji učimo. Wikipedia može da nam pomogne u tome. Sada te reči vezujemo za pokret i ritam i naglas ih izgovaramo. Kao devojčice kada preskaču konopac. Neko bi pomislio da sam neozbiljan, ali samo pomislite šta biste danas sve mogli da uradite kada biste pamtili kao već pomenute devojčice dok se igraju. Slušamo sebe i slušamo druge. Posmatramo kako ljudi koji dobro govore taj jezik oblikuju usta dok izgovaraju reči. Setite se prošlog teksta i Pauel Janulusa koji je dva sata posmatrao staricu koja je jedina na svetu govorila jezikom koji je bio na samrti. Sluša, gleda, upija, ponavlja, a reči se lepe kao čičak za pantalone.

Sva proučavanja mozga govore o tome da je „čičak“ efe-kat povezan sa ciklusom od 21. dana učenja. Povežite to sa ciklusom od 3 nedelje. Tretirajte učenje kao stvaranje novih „neuromagistrala“ u mozgu. Samo vodite računa o tome da bi se te „neuromagistrale“ održale neophodno je da sve što učite ponovite 3 puta u svakoj od te tri nedelje. Ovo predla-žem i svim firmama koje se testiraju na www.SrmaTest.com da svaki od testova urade po 3 puta tokom svake nedelje.

Svaki put kada ponavljamo, veze u mozgu postaju sve jače. „Ponavljanje je majka znanja“. Sreća da postoji inter-net pa ne moram da kopam po sećanju i tražim: „Repetitio

174


mater studiorum est“. A u stvari taj Internet je buldožer koji nesmotreno kopa po neuromagistralama našeg mozga i bespovratno ih kida. Umesto da pamtimo kroz učenje (3 puta tokom svake 3 nedelje), mi se oslanjamo na Internet.

Svaki put kada nam neka misao padne na pamet u na-šem mozgu se stvara konekcija i svaka od tih konekcija stvara posebne asocijacije. Već smo zaključili da konekcije učenjem postaju sve čvršće. Kao da ih svaki put prema-zujem antikorozivnom zaštitom.

Nakon tri nedelje ono što smo ponavljali prelazi na „viši nivo skladištenja“. Ponovo se vraćamo na to šta mi možemo da uradimo kako bi se postigao taj „čičak“ efekat.

Sviranje instrumenata, pevanje i pokreti koji prate muziku doprinose razvoju kognitivnih i intuitivnih odgovora stimu-lisanju senzora (Berger, 2002). Kako se to koristi? Poznato je da je za vreme pauza preporučljivo pustiti laganu klasičnu muziku. Ali kakvu muziku treba pustiti za vreme treninga?

Ako govorimo o učenju stranih jezika, onda definitivno treba pustiti neku muziku koja prati ritam i melodiju tog jezika. Možda svi jezici nisu melodični, ali svi jezici imaju svoju melodiju.

Čak i bebe dok su još u majčinom stomaku slušaju me-lodiju maternjeg jezika. To su reči i melodija koju koristi njegova majka. Veoma brzo prepoznaje glas majke i favori-zuje ga u odnosu na sve ostale glasove. Zvuči kao anegdota, ali naučnici su proučavali šemu plakanja 30 novorođenih malih Francuza i 30 njihovih vršnjaka Nemaca. Ma koliko se nama činilo da je plač bebe isti na svim jezicima, svi mali Francuzi su imali istu prepoznatljivu uzlaznu, a mali Nemci silaznu melodiju. Posmatrajmo to kod učenja stra-nih jezika i primenimo to kod odraslih ljudi. Verovatno niko od nas ne razume reči koje govori poznati pevač PSY u pesmi Gangnam style, ali većina nas može da ponovi tu

175


lepljivu melodiju. Još kada se ta melodija veže sa prepo-znatljivom igrom, „čičak“ efekat je zagarantovan.

Takođe, svaki jezik ima svoju intonaciju. Intonacija je sastavni deo „čičak“ efekta. Ona povezuje značenje i strukturu rečenice, tako da kada govorimo strani jezik, veoma lako možemo biti pogrešno shvaćeni. Kada neko zaista dobro govori strani jezik, veoma često je intonacija (uz akcenat) jedini način da shvatimo da mu taj jezik nije maternji. Pa kako da popravimo intonaciju? Osim onog što nam govori klasično učenje, a to je slušanje mp3 fajlova (da ne kažem zbog onih malo starijih, kaseta) i što više ispravnog govora. Kada slušate sagovornika, obratite pa-žnju na njegovu intonaciju i akcenat. Veliki broj reči može biti izrečen na različite načine i tako dobiti različiti smisao.

Sve u svemu, u Velocity Learningu vidim veliki potencijal ne samo za učenje stranih jezika, već i za sve ostale veštine koje nam mogu pasti na pamet. Na primer, u moje treninge prodaje uključio sam jednu pesmicu koja koristi „čičak“ efekat. Kada sam nekada govorio o tome kako izgleda (pro-dajni) sastanak nacrtao bih obrnuti trougao i horizontalno ga podelio na 4 dela. Prvi se zove OTVARANJE, ispod njega je saznavanje POTREBA, ispod PREZENTACIJA PONUDE, i sve se završava ZAKLJUČIVANJEM odnosno DOGOVOROM. Sa strane bih po vertikali napisao PRIGOVOR, koji može da se javi u sve 4 faze prodaje. Iako je ovo veoma jednostavno i krajnje logično, primetio sam da ljudima nije toliko lako da zapamte sve 4 faze. Zato sam osmislio sledeću recitaciju u kojoj se prodavac obraća potencijalnom kupcu:

Sad srce OTVORI, Reci šta ti TREBA. Mogu ti to PONUDITI!A da se DOGOVORIMO, prvo NE mi treba!

176


Sada imate jedinstvenu priliku da uporedite dva stila učenja. U prvom je proces opisan i nacrtan na tabli.

U drugom slučaju svemu tome je dodata i pesmica. Si-guran sam da su vam ovi stihovi ostali u glavi, čak i ako nemate nameru da se bavite prodajom.

Da otkrijem još jednu stvar. U ovoj pesmici sam akro-nimom (početnim slovima u svakom stihu) napisao i ime svoje firme. Ljudima je lako da zapamte reč SRMA i biće im još lakše da zapamte reč kojom počinje svaka strofa. Očigledno postoji velika mogućnost primene, da ne ka-žem lepljenja ovog „čičak“ efekta. Naravno, sve sa jednim ciljem, da se željeno lakše nauči.

Voleo bih da znam vaše mišljenje o ovom načinu učenja. Pokušajte, i veoma brzo ćete videti rezultate.. Najbolje je da melodija bude neka dečija, jer kao što Walt Streightiff kaže: „U dečijem svetu ne postoji 7 svetskih čuda. U nji-hovom svetu postoji 7 miliona čuda“.

Krećemo sa vežbom, koju ćemo posvetiti svim onim ljudima koji se u Srbiji bave obrazovanjem, i u kojoj ćemo videti kako ćete unaprediti sopstveni sistem učenja. Razmislite o sistemu učenja u kome se pored klasičnih metoda koristi i ritam, melodija i pokret. Navedite primere za učenje uz svaki od navedenih elemenata: 1. Primeri za RITAM ________________________________________________________________________2. Primeri za MELODIJU ____________________________________________________________________3. Primeri za POKRET _________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

177


U sledeća 3 koncentrićna kruga navedite primere za oblasti u kojima možete primeniti svaki od navedenih metoda.

Ritam Melodija

Pokret

Odaberite bilo koji sistem ili pravilo koji koristite u poslu i koji ne možete da zapamtite. Opišite ga kroz pesmu koja se rimuje. ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Vašoj vizualizaciji modela učenja dodajte i pokret, ritam i melodiju.

178

19. VELOCITY LEARNING – UČENJE KROZ TRANSFORMACIJU 3. DEO

Snažna uloga slikovitih prikaza i igara u građenju pozitivnih vrednosti i emocija

„Ozloglašenost se često pogrešno protumači kao slava“ „U teškim vremenima pruži pomoć, a ne savet“ „Sluge ne znaju šta je dobar gospodar, sve dok ne upoznaju lošeg“

Sve gore navedene rečenice su pouke iz basni koje je sakupio Ezop. Za neke od njih se veruje da ih je i izmislio. Sama pomisao da se rodio kao rob, da je bio grbav i da je imao govornu manu izaziva u nama snažan osećaj divljenja prema čoveku koji je uspeo da uprkos telesnim nedostacima pronađe svoj put i ostvari svoju misiju čiji je cilj bio pre-nošenje znanja i moralnih pouka putem slikovitih prikaza.

Ulazeći sve dublje u novi način transformativnog učenja i razvoja veština – Velocity Learning, sve više shvatam me-todologiju učenja koju su generacije koje su živele daleko pre nas koristile kako bi oni kojima je znanje namenjeno što više od tog znanja i usvojili na brz, jednostavan i za-bavan način.

179

19. Velocity Learning – učenje kroz transformaciju 3. deo

Jedno od pravila koje su sigurno sve civilizacije kori-stile, a primenjuje se i u Velocity Learningu je: Snaga pozitivnih vrednosti i emocija.

O tome ćemo govoriti u ovoj lekciji, a podstrek mi je bila knjiga „Ezopi direktori“. Volim Ezopa, posao mi je da sam u kontaktu sa direktorima, a kako je Velocity Learning Corporate namenjen njima, osetio sam da je sada pravi trenutak da objasnim kako on funkcioniše i rezultat svega toga je pred vama.

Ako vas ovaj tekst zabavi i da vam neke nove poglede na vaš svakodnevni posao, ali i život, moj zadatak će biti ispunjen.

Kada sam čuo za knjigu „Ezop i direktori“ momentalno mi je na pamet pao čitav spisak knjiga koje u naslovu imaju neku poznatu ličnost i povezuju je sa bilo čim. Kažu da je u SFRJ štampano 400 knjiga koje su u naslovu imale reč Tito. To mora da je bilo veoma zabavno i autoru garantovalo ogroman tiraž. Mogu da zamislim egzaltiranog autora koji dolazi kod izdavača sa fasciklom ispod miške:

– „Dobar dan... Evo napisao sam svoju prvu knjigu, pa bih da je kod vas objavim“

– „Nažalost, zauzeti smo do kraja sledeće godine...“– „Nemojte tako! Knjiga će se zvati „Tito i pčelar-

stvo“ Sigurno će veliki broj firmi biti spreman da je sponzoriše i kupi barem po 100 komada...“

– „Pa gde ste bili do sada? Baš razmišljam kako se niko do sada nije setio da obradi tako važnu oblast. Evo upravo štampamo 8. izdanje „Tito i savremena fotografija“. Za „Tito vizionar 21. veka“ više i ne znamo koliko je izašlo izdanja.

Slično je i danas, samo mora postojati neka jaka simbo-lika. Recimo kod knjige, koju takođe preporučujem: „Pla-

180


ton a ne prozak“ autor Lu Marinof je došao na ideju da ljudima umesto leka prozaka, za njihove psihičke tegobe ponudi mudrost filozofa, od starog vremena, pa sve do današnjih dana. Dugačak je spisak knjiga koje počinju sa „Razmišljajte kao...“ (Nikola Tesla, Ajnštajn, Leonardo Da Vinči...). Sve te knjige polaze od pretpostavke da su budući čitaoci željni da barem na nekoliko sati osete kako je to kada se razmišlja kao genije. Kao neko ko se bavi koučin-gom mogu da kažem da to zaista ima izuzetan efekat. U koučingu se taj alat zove „kao da“ i u ovom slučaju zasniva se na promeni tačke gledanja. Zamislite neku od svojih izazovnih situacija u kojima jednostavno ne znate šta biste uradili. Sada se setite nekog ko je vaš uzor ili idol i ko bi u toj situaciji sigurno umeo da se snađe i uradi najbolju stvar. Kada se setite te osobe, samo mi klimnite glavom. Odlično. Kažite mi koja je to osoba? Zatim mi kažite šta bi vam ta osoba rekla da uradite u toj situaciji?

Eto, tako to ide i verujte da daje rezultat. Osoba sa kojom obavljate koučing sesiju na ovaj način dolazi do rešenja do kojih na uobičajeni način razmišljanja vero-vatno ne bi došla. Siguran sam da će nekome od vas ovo pasti na pamet sledeći put kada vam zafale nove ideje. Jednostavno postavite sebi pitanje: „Šta bi u ovoj situaciji uradio... (Vaš idol)?“

Da se vratimo na Ezopove basne. Pod ovim terminom se već vekovima podrazumeva zbirka basni koje se pripi-suju Ezopu (620–560. pne.) pripovedaču i diplomati koji je živeo u Staroj Grčkoj. U tim kratkim basnama životinje su personifikacija ljudi. Od tada pa do danas, milioni dece svoje prva iskustva o životnim vrednostima i moralu stiču kroz njegove basne. Kao i kod Veocity Learninga postoji izuzetno snažna poruka pozitivnih vrednosti i emocija koja trasira ispravna „životna pravila“ u malim glavama

181


koja se sa svakim ponavljanjem sve više produbljuju. Interesantno, ali Ezop je svoje basne govorio pre svega odraslim osobama, kako bi ih podučavao o ispravnom i razboritom ponašanju. To znači da ako je neko u životu izgradio loš put, on ga ipak može promeniti i pored njega izgraditi onaj ispravni. Samo je potrebno ponavljanje i da taj model bude izuzetno pamtljiv. A Ezopove basne to u potpunosti ispunjavaju. Evo, ja ću pomenuti samo naslove, a vi ćete, u to sam siguran, momentalno moći da repro-dukujete sve o čemu se radi u basnama: „Cvrčak i mrav“, „Dečak koji je vikao evo vuka“, „Gradski miš i seoski miš“, „Kornjača i zec“, „Lav i miš“...

Da li ste uspeli? Naravno da jeste. Ceo život vaš mozak vam govori kojim putem treba da idete, a umesto putokaza na tom putu neprekidno imate na pameti: vrednog mrava, istrajnu kornjaču, miša koji zna da to šta on radi jednog dana će biti izuzetno korisno...

Upravo zato je potrebno deci čitati Ezopove basne. Neko će reći: „Dobro, ja ne čitam deci Ezopa, ali moja ćerkica zna sve Diznijeve bajke, a to je isto!“

Na žalost nije isto. Pogotovo nije isto ono što se prika-zuje u poslednjih 30 godina. Deca vole Diznija. Slobodno možemo reći da je „Mala sirena“ idol devojčicama. A koju ona poruku usađuje u malu glavu? Prva je: „Ako ti roditelji kažu da nešto ne smeš da uradiš, slobodno to uradi, jer na kraju ćeš biti srećna i zadovoljna!“ Druga poruka je još strašnija: „Ako voliš muškarca, budi spremna da promeniš sopstveno telo (Arijel je rep zamenila nogama), jer će te on onda još više voleti! “Najgora je ipak poruka koja se provlači kroz sve Dizni princeze: „Ti ne treba da radiš. Dovoljno je da si lepa i tvoj muškarac će te izdržavati!“ Siguran sam da je sada daleko lakše objasniti odakle kod današnjih devojaka tolika spremnost da i po cenu najvećih

182


bolova menjaju sopstveni izgled, ali u isto vreme da do besvesti dokoličare.

Na sve ovo Ezop bi sigurno imao da nam kaže nešto poučno kroz životinjske likove od kojih bi glavni sigurno bio magarac. Svi se mi sada sa zahvalnošću sećamo tog Ezopovog drugog vlasnika koji je prepoznao njegovu izu-zetnu dovitljivost. Dao mu je slobodu, a oslobođeni robovi su mogli da obavljaju građanske poslove i da putuju. To je Ezopu dalo mogućnost da svoju mudrost podeli sa drugim ljudima. Putujući stigao je u Sardis, čuvenu prestonicu Lidi-je, kojom je vladao Krez. Krez koji je bio bogat „kao Krez“ ga je slao u različite diplomatske misije. Šta mu se tokom tih diplomatskih misija desilo saznaćemo malo kasnije, a pre toga da utvrdimo kome su danas potrebne Ezopove basne?

Ako spadate u direktore koji vole da čitaju, sigurno ima-te na polici barem 30 knjiga iz savremenog menadžmenta. Volim da gledam ko šta od mojih poslovnih partnera čita i najčešći naslovi su: „Ko je maznuo moj sir?“, „Kaluđjer koji je prodao svoj ferari“, „Guerilla marketing“, „7 navika uspešnih ljudi“,... čak i „Menadžer na mafijaški način“. Kao što vidite nigde nema basni. Autori gore navedenih knjiga su nas ubedili da za sve to što se dešava u našem poslu, ali i u životu uopšte, postoji rešenje koje je već neko drugi primenio, a oni su to nama sistematizovali u duhovitu knjigu. Što bi Henri Luis Menken, veliki kritičar američ-kog života, rekao: „Za svaki čovekov problem uvek postoji jednostavno rešenje – elegantno, uverljivo i pogrešno!“

Nedavno mi je do ruku došlo interesantno istraživanje koje je PWC sproveo na 1400 direktora. Jedno od pitanja je bilo: „Koju ličnost iz istorije najviše cenite?“ Kada pogle-damo rezultate istraživanja, mnogo lakše ćemo razumeti ekonomski svet u kome živimo. Ispostavilo se da direktori imaju svoje uzore u sledećim tipovima:

183


ratnik Napoleon; Aleksandar Veliki,reformisti – Džek Velš,lideri – Vinston Čerčil; Abraham Linkoln,graditelj konsenzusa – Bil Klinton,

Letimičnim pregledom spiska možemo da zaključimo da Ezopa nema nigde ni u tragovima! Verovatno zato svet-ska ekonomija daleko više liči na rat u kome je potrebno što više osvojiti, iskoristiti i onda odbaciti.

A Ezopa bismo danas morali da čitamo. Njegove pouke se bukvalno mogu preneti u biznis. Ezop nam kroz basnu „Magarac i čičak“ direktno govori kako da motivišemo zaposlene. Prvo da saznamo šta je to što naš zaposleni želi, pa kada ostvari rezultat da mu to i damo.

Kroz basnu „Jupiter i pčela“ govori nam po tome šta se dešava kada se lični interes (pojedinca ili odeljenja) stavi iznad opšteg (kolektivnog) interesa.

Ima li boljeg primera za primenu iskrenosti i integriteta u poslu od basne „Majmun i delfin“? Samo da podsetim na pouku te basne: „Ako se pretvarate da ste nešto što niste, pre ili kasnije ćete biti otkriveni!“. Integritet je nešto što službenici kod direktora najviše cene.

Možete zaposlenima čitati knjige i knjige o „izlasku iz kutije“ i stvaranju „šire slike“, a možete im pročitati basnu „Petao i dragulj“. Javite mi šta su zapamtili i šta je dalo bolji rezultat? A i sami znate da su Vaši službenici izvor rešenja svih problema u firmi... big mek, 3M lepljivi papirići... sve su to smislili zaposleni, a ne vlasnici kompanija. Podstičite zaposlene da otkriju sve svoje kreativne ideje, a onda ih primenite. Baš kao što je uradio čuveni Sem Wolton, osnivač Volmarta (Walmart). Tokom jednog od redovnih obilazaka sreo je ispred radnje poslovođu Dena. Tome se veoma izne-nadio, jer govorimo o vremenu kada službenici nisu stajali

184


ispred radnje sa pikslom u ruci, jer je u prodavnici zabra-njeno pušenje. „Den, što nisi u radnji, kao i sve poslovođe, gde ti je i mesto?“. Den je dao sledeći odgovor: „Volim da stojim ispred radnje da dočekam kupce i da im pokažem da su ovde dobrodošli... A ima i još jedan razlog... Neka oni koji su došli da nešto ukradu znaju da sam ispred radnje i da ću ih uhvatiti!“. Sem se nasmejao ovom „kompletnom“ odgovoru, a od tog dana na ulazu u svaki Volmart stoji osoba (greeter) koja ima za zadatak da pozdravi kupce.

Koliko puta ste zaključili da je daleko bolje da veruje-te sopstvenom instinktu, nego podacima koje dobijate iz medija? Ezop bi se momentalno složio sa vama i još bi to ilustrovao basnom „Petao i lisica“.

Ako ste bili u prilici da krivite samog sebe što ste važan posao poverili osobi koja nema znanja da ga uradi, pro-čitajte basnu „Kozar i koze“! Naš narod je to ilustrovao poslovicom: pošalji budalu po vodu, pa sedi i plači.

Setite se sastanaka u firmi na kojima se zaposleni za-pale za nemoguća rešenja. Sve je to Ezop davno opisao u basni „Mačka i miševi“.

Kad god čujem nekog ko oduševljeno priča o regiona-lizaciji Srbije dođe mi da mu pročitam Ezopovu basnu u kojoj se lepo govori o sinovima i snopu pruća.

I tako slobodno možemo o bilo kojoj situaciji sa po-sla, ali i iz privatnog života. Mi ne možemo da koristimo jedne poruke kod kuće, a druge na poslu. Pre će biti da i na poslu i kod kuće koristimo slične mehanizme. „Konj i magarac“ nam govori da odsustvo saradnje donosi novu kaznu, bilo da je na poslu ili da je kod kuće. Čak možemo i daleko šire posmatrati. Zato ću završiti ovo navođenje basni sa „Jastreb i golubovi“. Ostareli jastreb je shvatio da ne može više sa onom lakoćom da hvata golubove. Zato im je ponudio sledeći dogovor. Predložio im je da će ih čuvati

185


od drugih grabljivica i golubovi su na to naivno pristali. Drugi deo ugovora čuli su tek kasnije i on je glasio: „Svakog dana treba da mu daju po jednog goluba!“ Ali šta je to u zamenu za zaštitu? Da parafraziram budućeg dobitnika Nobelove nagrade: „Zar ćemo žrtvovati živote trista golu-bova samo zato što ćemo jednog dnevno davati jastrebu?“ Ezop bi mu rekao: „Oni koji se dobrovoljno stave pod vlast despota, zaslužuju da ih svaka kazna zadesi“.

Sad možemo da se vratimo samom Ezopu i otkrijemo šta mu se tokom putovanja. Tokom jednog od diplomat-skih putovanja Krez ga je poslao u Delfe kako bi narodu podelio zlatnike. Ezop je prvo hteo da ih upozna i vidi da li su oni zaslužili toliku velikodušnost. Bolje da to nije radio, jer kada ih je upoznao shvatio je koliko su pohlepni, neza-hvalni i puni loših osobina. Naravno, hteo je da ih basnama poduči i izvede na pravi put, ali to je bio bezuspešan posao. Razočaran, odlučio je da pare vrati Krezu. Kada su građani to saznali odlučili su da ga kazne i kao nekog kriminalca, bace sa litice. Tako je završio Ezop, ali ni Delfe nisu ostale nekažnjene. Ubrzo su Delfe zatekle brojne katastrofe. Gra-đani Delfa su otišli u zaborav, a Ezop je otišao u večnost.

Pored svih tih njegovih basni jednostavno uvek može-mo znati koji je put ispravan, sazidan na pozitivnim vred-nostima i moralu. S vremena na vreme u nekom društvu ovlada mišljenje da je moral nepotreban i da „Kome je do morala neka ide u crkvu“. Na svu sreću takva društva civilizacija tretira kao grešku u sistemu. Ona ili se vrate moralu ili neslavno zauzmu svoje mesto u istoriji.

Za nas koji želimo da živimo po pozitivnim vrednostima na kojma se zasniva i Velocity Learning, dovoljno je da se svakog dana setimo Ezopovih reči: „Ustani rano da bi radio, naučio dobre stvari i služio dobrim ljudima. Nikada nećeš zažaliti zbog ove tri stvari.“

186


Narednu vežbu ćemo posvetiti Ezopu.1. Napišite ime osob(a)e koja je Vama uzor u: Poslu: ________________________________________Motivaciji: _____________________________________Životu: ________________________________________Istoriji: ________________________________________

2. Navedite 10 osobina koje su pozitivne i 10 koje su negativne u poslu: Pozitivne: Negativne:1. ___________________ __________________2. ___________________ __________________3. ___________________ __________________4. ___________________ __________________5. ___________________ __________________6. ___________________ __________________7. ___________________ __________________8. ___________________ __________________9. ___________________ __________________10. ___________________ __________________Pored svake od osobina nacrtajte po jednu životinju. 3. Svaku situaciju na poslu sada možete opisati basnom. Odaberite 3 ili 4 životinje i pripremite basnu koju ćete sledeći put ispričati kolegama na poslu. To može biti na treningu, ali i na kafe pauzi.

187


_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________

188

20. VELOCITY LEARNING – ŠAŠAVI ŠEŠIRDŽIJA U KAUNASU

Bran se zamislio: „Da li čovek može biti hrabar u trenutku kada se uplaši?“ Setio se očevih reči: „To je i jedini trenutak kada čovek može da bude hrabar!“

~ R.R. Martin, „Igra tronova“

Jednom sam učestvovao u Velocity Learning programu koji je organizovan za 30 rukovodilaca neke kompanije. To je bila idealna prilika da u praksi proverim sve ono šta sam čitao i gledao preko interneta. U isto vreme, do-bio sam mogućnost da direktno vidim kako se učesnici ponašaju tokom Velocity Learninga i da to uporedim sa drugim metodologijama rada.

Na početku je sve bilo kao i na hiljade treninga na koji-ma sam do sada bio. Učesnici ko učesnici. Neki oduševljeni kao studenti što će saznati nešto novo, neki pak, skeptični, jer sumnjaju da će se postići postavljeni ciljevi. A ciljevi koji su postavljeni su bili zaista maksimalni. Dovoljno je da navedem samo prvi cilj, a to je da svi učesnici savladaju osnove engleskog jezika, odnosno nemačkog, ukoliko su engleski već poznavali na traženoj razini, za tri dana.

Svi mi koji smo ikada učili strani jezik, znamo koliko je to teško i bez mesec dana učenja nema ni govora o nečemu

189

20. Velocity Learning – šašavi šeširdžija u Kaunasu

što bi se nazvalo “komunikacija” na engleskom ili bilo kom drugom jeziku. Upravo u tom delu je Velocity Learning na mene ostavio snažan utisak. Učenje stranog jezika je poslu-žilo kao moćan motivacioni podsticaj. Nakon prvih dva sata treninga apsolutno svi učesnici su bili oduševljeni činjeni-com da su progovorili na engleskom, odnosno nemačkom jeziku, koji do tada nisu koristili. To im je dalo toliku dozu samopouzdanja da je preostala dva i po dana bilo najzani-mljivije posmatrati njihovo ponašanje. Apsolutno se nije postavljalo pitanje da li se nešto može ili ne može. Jedino je trebalo odrediti rok u kome se to treba postići.

Sve ovo je postignuto na jasno definisan način. U ovom tekstu otkriću nekoliko alata i pravila kojih ću se lično držati sve dokle budem učio i držao treninge. Ta pravila i alati u kombinaciji sa kompletnom Velocity Learning tran-sformacijom deluju izuzetno superiorno u odnosu na bilo koju metodologiju koju sam do sada koristio.

Volim da pravim greške

Neka „podigne ruku“ dok čita onaj ko se prepoznaje u sledećem:

Ko od vas voli da pogreši? Kome od vas je drago kada mu neko kaže da je pogrešio? Mislim da niko nije podigao ruku. Još od malih nogu, navikli smo da nas kažnjavaju kada

napravimo grešku. Kada se zaposlimo, greška se smatra kao odraz nekompetentnosti. Sa ženidbom, stvari postaju još ozbiljnije, jer i sama pomisao na grešku se strogo ka-žnjava. Jednostavno moramo biti perfektni. Mislim, kako drugačije nazvati to stanje u kome se od vas očekuje da uvek i apsolutno sve uradite 100% tačno? I kakve to ima

190


posledice? Idemo u školu u strahu da ne dobijemo jedi-nicu. Ne smemo da devojkama priđemo, jer će nas odbi-ti. U doba Fejsbuka taj strah je još jači, jer ima devojaka koje na svoj zid stave slike kreativnih načina na koje im se momci udvaraju. Bolje je odmah da se momak ubije nego da mesecima trpi takvu sramotu. Setite se kurseva stanog jezika? Profesorka vas je ispravljala najmanje u svakoj drugoj reči, pućenjem usana i umotavanjem jezika, a sve sa ciljem da se postigne perfektno “the” ili “ü”. Onaj ko misli da je problem u profesorkama i ko krene da uči sa interneta ili knjiga (ako je starog kova) naići će na još komplikovanija objašnjenja: “stressed th ee; unstressed before a consonant th uh; unstressed before a vowel th ee”.

Velocity Learning ovo rešava na jednostavan način. Postavi se pitanje: „Da li želite da budete akademik ili da komunicirate sa ljudima koji govore strani jezik?” Ako se opredelite za prvo idite u neku od škola stranog jezika i kroz 15 godina ćete moći da kažete da ste „učili” strani jezik. Ako se opredelite da komunicirate, onda je Velocity Language Learning prava stvar koja će vas brzo osloboditi straha i omogućiti da puni samopouzdanja krenete u kvalitetno učenje stranog jezika, ali i bilo čega drugog. Način „volim da pravim greške” je meni vema blizak. Slobodno mogu reći da sve dok nisam otišao u Kanadu za mene je komunikacija na engleskom jeziku bila kao da jednom rukom prepisujem tekst, drugom ispisujem osmice u vazduhu a nogom pim-plujem loptu. Znači maksimalna koncentracija na 3 sasvim različite aktivnosti. U isto vreme kroz glavu mi je prolazilo bezbroj pitanja. Kako se ta reč kaže na engleskom? Kako se akcentuje? Kako se slažu vremena u pripadajućoj rečenici?

Tek u Vankuveru sam shvatio da ne treba da se sekiram što ne pričam kao da ću da konkurišem za akademika, već treba da se opustim i jednostavno pričam na stranom

191


jeziku. Činjenica da me u komunikaciji niko nije isprav-ljao dala mi je veliko samopouzdanje koje me i dan danas drži. Znam da se moja žena plaši da ću joj iskvariti njen perfektni engleski, ali ja jednostavno celog života „volim da pravim greške”. Sada kada sam pronašao da je taj moj stav proglašen za alat u Velocity Learningu, osećam se još sigurnije. A tu je uvek i veliki Salvador Dali da mi kaže: „Nemoj se plašiti perfekcije – nikada je nećeš dostići!“

Šašavi šeširdžija

Sa svake slike sa Velocity Learning treninga, prvo šta ljudima pada u oči je činjenica da učesnici nose šešire kao da su na nekom maskenbalu. To je jedan izuzetno moćan alat. Uvodi se na veoma specifičan način, jer bi malo ko od učesnika pristao da ga stavi čim počne trening. Jedno-stavno svi smo mi naučili da škola nije glupiranje. A nositi šareni šešir na času je glupiranje koje kao da je izmislio neki usmerenjak. Trik sa šašavim šeširom je povezan sa već objašnjenim alatom „volim da pravim greške“. Od nekog ko stavi na glavu roze periku sigurno se ne očekuje da bude perfektan. Pre se očekuje da izazove smeh. To svi znaju i onog trenutka kada stavite periku ili šašavi šešir prvi ćete se sami sebi nasmejati, a zatim će se smejati i svi koji su u Vašem timu. Naravno i oni će odabrati neki smešni šešir i onda smo svi isti. Šašavi šešir brzinom svetlosti svakog od nas oslobađa one presije da moramo da budemo perfek-tni i da pokažemo koliko smo pametni i „kompetentni“ za posao koji obavljamo. Čovek oslobođen tog tereta dobija neverovatno samopouzdanje i spreman je da na treningu da svoj maksimum. Gledajući ovu transformaciju kod uče-snika treninga setio sam se Paula Koelja koji je u „Alhemi-

192


čaru“ rekao: „Postoji samo jedna stvar koja nas sprečava da ostvarimo san; strah od neuspeha.”

Svako ima svog junaka

Jedan od načina da izgrađujemo svoj vrednosni sistem, ali i identitet, je identifikacija sa našim junakom. Svako od nas je to osetio još u detinjstvu. Nekome je junak bio Be-tmen, nekom Talični Tom, a nekom Marko Kraljević. Dobro je primetiti da su svi ti junaci imali i specifični kostim koji ih je izdvajao od svih ostalih ljudi. Uvek kada smo zamišlja-li da smo taj naš junak, prvo što smo radili je da budemo obučeni isto kao i on. Samim činom oblačenja kostima, dobijali smo i sve osobine našeg junaka, a nesvesno smo usvajali i njegov vrednosni sistem. Velocity Learning nam alatima omogućava da učesnici treninga sebi postave neke nove junake. Neke super prodavce ili super lidere. Šašavi šešir je uradio svoj deo priče i oslobodio čoveka straha i treme. Uspeh koji je postignut učenjem pravila stranog jezika je dao neverovatno samopouzdanje. Ostalo je da se predstavi novi identitet (super lidera) i da se nacrta adekvatan kostim.

Disko transformacija

Sledeći alat koji sam usvojio je glasna muzika, puna ritma koja se pušta tokom pojedinih radionica. Komunikacija je kao u klubu. Ne čuje se šta pričaju ljudi za stolom pored, a ljudi iz vašeg tima treba da se napregnu da bi vas čuli. Još samo da se služi alkohol i bilo bi kao u pravoj diskoteci. Ovo je na mene ostavilo snažan utisak. Video sam da su učesnici

193


daleko slobodniji i opušteniji nego na bilo kojoj prethodnoj radionici na kojoj se primenjivala neka druga metodologija. U isto vreme veoma lako su prihvatili svoje novo „ulepša-no ja“. Sve me to neodoljivo podsetilo na situaciju koja je svima nama jako dobro poznata. Shvatio sam pravila koja funkcionišu prilikom menjanja identiteta i vrednosnog si-stema. Neophodno je da imate: Glasnu muziku, punu ritma, zamračeni prostor, alkohol, otežanu (pojednostavljenu) ko-munikaciju... Da li sam dobro opisao bilo koji disko klub? Sve to vodi ka tome da je daleko lakše delovati na čoveka, odnosno da se on ponaša na sasvim drugačiji način od ono-ga na koji smo od njega navikli. Eliminišite alkohol, osvetlite prostor i dajte čoveku mogućnost da sam izabere svoj novi identitet. Naravno sve ovo sprovesti je stvar vrhunske vežbe i sposobnosti komunikacije sa učesnicima treninga. Onaj ko želi da napravi sledeći korak u svojoj karijeri u Velocity Learningu dobiće izuzetno snažnu podršku.

Za kraj teksta podeliću sa vama i jednu ličnu priču koja je u vezi sa Kaunasom, gradom u Litvaniji gde se održao ovaj Velocity Learning trening. Glavni junak te priče je sestričina mog dede, Ranka Ercegovac koja je 1923. na studijama u Grenoblu upoznala dva Litvanca. Prvi se prezivao Paušćariš i kasnije je postao profesor. Drugi se zvao Vitaluš Valter-janeš, završio je za elektro inženjera i postao je njen muž. Vitaluš je bio i pilot i tokom jednog padobranskog skoka doživeo je tešku povredu. Padobran se kasno otvorio. Od te povrede se nikada nije oporavio. Bolest se zakomplikovala i Vitaluš je umro 1938. godine. Ranka je ostala u Kaunasu sve do septembra 1939. kada je izbio rat i vratila se u Srbiju. Nije se udavala, a do kraja života je uvek imala lepa sećanja na deo života proveden u Litvaniji.

Sve vreme dok sam bio u Kaunasu mislio sam na nju i na to lepo vreme. Naravno, kao i vas, šašavi šeširi su me

194


asocirali i na Ludog Šeširdžiju iz „Alise u zemlji čuda“. Kao što je kod njega časovnik uvek pokazivao na 6 sati i da je vreme za čaj, moj sat uvek pokazuje da je vreme za učenje i lični razvoj. Svi vi u trenucima kada vam sat zastane reci-mo na 12 sati pomislite na lični razvoj i Velocity Learning.

Narednu vežbu ćemo posvetiti vašem omiljenom piscu ili muzičaru.

1. Navedite 3 greške koje ste napravili, za koje ste mislili da su strašne, a koje vam se danas čine nebitnim:_______________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Setite se svog junaka iz mladosti. Navedite koje 3 osobine je on posedovao._______________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Navedite tri igre iz detinjstva u kojima ste uživali:_______________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Dajte primer 3 muzička albuma koje ste mogli (možete) neprekidno da slušate:_______________________________________________________________________________________________________________________________________

195


5. Setite se citata Paula Koelja i recite mu da kod vas ne postoji taj strah od neuspeha. Znajući to koje ćete 3 stvari prvo uraditi:_______________________________________________________________________________________________________________________________________

6. Započeli ste da učite strani jezik. Biće vam lakše da ga naučite ako zamislite da ste:Dete kome je to maternji jezik

Odrasla osoba koja ga ceo život govori

Stranac koji ga od početka uči

7. Navedite 3 stvari o kojima volite da pričate sa kolegama:_______________________________________________________________________________________________________________________________________

8. Navedite 3 grada u svetu u koja želite da otputujete i da makar na najosnovnijoj razini komunicirate sa njihovim stanovnicima:_______________________________________________________________________________________________________________________________________

9. Navedite 3 stvari kojima ćete unaprediti svoj postojeći sistem učenja:_______________________________________________________________________________________________________________________________________

196

21. KAKO VELOCITY LEARNING OBJAŠNJAVA USPEH BITLSA?

Novinar: Da li je tačno da niko od vas ne ume da čita i piše muziku? Pol: Niko od nas nije muzički pismen. Mi radimo tako što zviždućemo. Džon mi odzvižduće, a ja onda odzviždućem njemu.

Što bolje nešto poznajemo, to ga češće oko sebe i pro-nalazimo. Upravo to mi se ovih dana i dešava. U ovom tekstu predstaviću uspeh Bitlsa posmatrajući ga kroz osam osnovnih elemenata Velocity Learninga.

Zabavni

Vreme u kome su se Bitlsi pojavili je bilo vreme procvata posleratne Evrope. Ljudi više nisu morali da „danonoćno“ rade kako bi preživeli. Većina je imala krov nad glavom. Koliko toliko imali su siguran posao. Ako govorimo baš o Zapadnoj Evropi, frižider je, na primer, već imalo skoro po-lovina domaćinstava. Povećanje plata zamaglilo je klasne razlike. U tom periodu mogla se steći lažna predstava da živimo u besklasnom društvu. Kada čovek ima šta da obuče,

197

21. Kako Velocity Learning objašnjava uspeh Bitlsa?

pojede i popije, okrene se oko sebe i pomisli: „Sada bih mo-gao malo i da se zabavim!“ Tu su se Bitlsi odlično uklopili. Sama njihova pojava je bila zabavna. Postoje stotine aneg-dota o tome šta su sve oni uradili i kako su se na javnom mestu ponašali. Na primer: zabezeknuto lice krojača zato što mu je Džon Lenon makazama presekao metar, dok mu je krojač uzimao meru za odelo ili slikanje lažnih brada na ogledalu kremom za brijanje. Vrhunac zabave su bile njiho-ve konferencije za novinare. Poslušajte kako je to izgledalo:

Novinar: Da li vam smeta što neki put na koncertu ne možete da čujete to što pevate?

Džon: Ne, ne smeta nam. Kući imamo ploče pa možemo da slušamo.

Američki novinar: Da li se plašite da će vam služenje vojnog roka uništiti karijere?

Džon: Ne. U Engleskoj trenutno nema vojne obaveze. Pustili smo da se vi bijete umesto nas.

Novinar: Da li volite toples kupaće kostime? Ringo: Mi ih nosimo već godinama.Novinar: Šta ćete raditi kada Bitlsomanija prođe? Džon: Brojaćemo pare.Novinar: Da li je vaša žena skupa?Džon: Da, veoma... Paul: Koliko je koštala kada si je kupio?Džon: Mislim da sam je u Najrobiju platio 5 funti. Džordž: Ali kupio si je polovnu, je l’ tako? Novinarka: Pole, vi veoma ličite na mog sina!Pol: Vi ni malo ne ličite na moju majku.Novinar: Šta ste pomislili u trenutku kada ste videli da

vam se motor na avionu puši?Ringo: Bitlsi, žene i deca prvo!Za njihove pesme često čujemo komentar da su ve-

sele, luckaste i duhovite. To se posebno odnosi na one

198


koje su nastale u prvoj polovini njihove karijere. Sve je „ušećereno“ i nigde nema neke „društvene odgovornosti“. Poslušajte:

„Ti i ja ćemo biti srećni, i niko nam neće reći šta da radimo. Želim da budem ispod mora, sa tobom u oktopodovoj bašti.“

Mladi su se odazvali tom pozivu na zabavu. Iako su im roditelji govorili o tome koliko je život težak i kako su se oni mučili da „ratom razorenu zemlju dignu na noge“, mladi su želeli da stvore drugačiji svet. U tom svetu zabava je imala centralno mesto. Onaj ko to nije shvatio platio je cenu na najgori mogući način. „She’s Leaving Home” je in-spirisan tekstom iz Daily Mirrora. Radi se o devojci koja je napustila roditelje kako bi se zabavljala i živela po svome. Roditelji to ne shvataju i kažu: „We gave her most of our lives, sacrificed most of our lives, we gave her everything money could buy.” Bitlsi daju veoma jasan odgovor na to: „Zabava je nešto što se ne može kupiti novcem!“

Pozitivan

Vreme u kome su oni pevali, sa današnje tačke gledišta, bilo je bezbrižno. Samo što tada ljudi to nisu znali. To je bio vreme „Hladnog rata“, rasnih nemira, pravih oslobodilačih ratova i buntovnih studenata. To je bilo vreme pravih i laž-nih revolucija. Pevajući o svetu u kome smo živeli, uvek su isticali optimizam. Setite se samo pesama: Here Comes the Sun, Let It Be, Hey Jude, Imagine... Spisak ide u nedogled.

Evo prevoda samo jedne od njih:Kad me nevolje snađu

199


Poseti me Majka MarijaMudre reči govoreći, kako bude bićeI u mom nacrnjem časuOna pravo preda mnom stojiGovoreći mudre reči, kako bude biće.Opusti se, kako bude biće.Kako bude biće, kako bude biće.Mudre reči šapuće, kako bude biće.Od njihovih prvih 100 pesama koje su snimili od 1962.

do 1965. samo u 14 se ne govori o ljubavi. Čak i u njima pojavljuju se aluzije na ljubav, žene i odnos.

Svakodnevan

Za njih se kaže da su bili fenomenalni muzičari. Postati fenomenalan iziskuje hiljade sati vežbe. Tačnije 10.000 sati vežbe ako ćemo da slušamo mišljenje Malkolma Glad-vila. To vreme su oni nakupili svirajući osam sati dnevno, sedam dana u nedelji. Čuveni su njihovi odlasci na svirke u Hamburg gde su od 1960. do 1964. godine i nakupili pomenuti broj sati. Ako svakog dana radite nešto, svega 30 minuta dnevno, kroz par godina postajete autoritet iz te oblasti. Ako svakog dana to isto radite po osam sati, nema druge nego da postanete Bitlsi. „Bitlsi su bili naša Biblija. Oni su toliko stvari uradili na onaj pravi način. A Džon Lenon je tokom nasnimavanja uvek radio neke stvari „malo drugačije“ kako bi svemu dao humanost kada se spajaju dva glasa.“ ~ Brian May, gitarista grupe Queen.

Intoniran

Kada se na nekom jeziku peva, logično je da je taj jezik pevljiv. Kada ga slušamo u govoru, veoma često ne može da

200


se izvuče isti zaključak. Očigledno akcentovanje pravi ve-liki problem. Veliki broj nas je zavoleo (a neki su i naučili) engleski jezik slušajući Bitlse. Ali taj engleski na kome su oni pevali kao da se razlikovao od onog koji smo slušali u školi ili na filmovima. Engleski koji smo slušali u školi i na filmu bio je nekako teži za razumevanje, komplikovaniji. Kada sam prvi put čuo kako Bitlsi pričaju, bio sam razo-čaran. Britanski akcenat je učinio da njihov govor bude daleko od njihovih pevljivih pesama. Posle sam čuo da ih je jednom jedan novinar pitao: „Zašto se vaš govor toliko razlikuje od vašeg pevanja. “ Džordž Harison mu je odgo-vorio: „To je zato što sada nemamo muziku u pozadini!“

Svi mi koji smo prve reči na engleskom učili od Bitlsa, bili smo fascinirani koliko je taj jezik pevljiv. Poslušajte i sami kako je lako pevati na engleskom: Ye, Ye, Ye, Obla di obla da, Bang, Bang, Beep, Beep, Beep, Yeah, Ho yeah! Ho yeah! Ho ho yeah! Yeah yeah!

Intoning obuhvata i pokrete i ritam. Njihovi pokreti na sceni su ušli u legendu. Četiri čupavca koji se klate i mašu glavama u „Je, je, je“ ritmu dok im sa lica ne silazi osmeh. U ritmu su uveli mnogo novotarija. Ringo Star je prilikom „udaranja” bubnjeva umesto tradicionalnih „2“ i „4“ uveo „3“ i postavio novi standard za sve bubnjare. Album „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ iz 1967. podigao je muziku na novu razinu. To je prvi album koji nije prost zbir pojedinačnih kompozicija i iako se radi o različitim žanrovima, postoji jedna priča. Ukomponova-na je čak i muzika dalekog istoka. Postoji dobrodošlica, razrada, zaključak. Postoji čak i post scriptum. To je prvi album na kome se nalazi tekst pesama. U pesmi „A Day in the Life” korišćen je i deo simfonijskog orkestra što je novi korak u popularnoj muzici.

201


Transformiše

Bitlsi su transformisali: muziku, kulturu, stil života, stil muških frizura, stil oblačenja... Njihov pogled na mir u svetu, antiratnu politiku i seksualnu slobodu i dan danas je prihvaćen kod mladih širom sveta. Stvorili su čitavu jednu kulturu, Bitlmaniju, kako su je prvi put nazvali u Daily Mirroru 1963. godine. Okrugle naočare koje je Džon Lenon nosio u drugom delu karijere i danas se zovu „Le-nonke“. Socijalne teme nisu koristili sve do 1966. godine, kada Džordž Harison kompozicijom „Taxman“ otvara al-bum „Revolver“. „Ja sam poreznik i vi radite ni za koga drugog osim mene!“ Ovo je prva kritika vlasti i sistema u kome su živeli. Od 1965. godine Bitlsi kreću da se bave ozbiljnijim temama. Shvatili su da mladi šezdesetih godina prošlog veka žele nešto „žešće“ od puke zabave. „Eleanor Rigby” je napad na Viktorijanski moral. „The Fool on the Hill” je kritika malograđanske tendencije da stvara stere-otipe i da odbacuje sve što je od njih drugačije. Muzičari su često posezali za alkoholom ili drogom, ali Bitlsi su bili prvi koji su javno „paradirali” činjenicom da su koristili marihuanu i LSD. Bitlsi su i podstakli mlade da razmišlja-ju o ezoteriji, misticizmu, sektama i različitim oblicima političkog udruživanja. Koncert koji je Džordž Harison organizovao za Bangladeš podstakao je milione ljudi da razmišljaju o siromaštvu i gladi u svetu.

Intuitivan

Njihove pesme koriste jezik koji su koristili mladi tog vremena. To nije akademski jezik. Baš kao što Velocity kaže: „Treba da se odlučite da li želite da govorite strani

202


jezik kao da ste akademik ili vam je bitno da komunici-rate sa ljudima na njihovom jeziku!“ U pesmi „I Saw Her Standing There” kao da čujemo momka koji drugarima prepričava šta mu se upravo dogodilo: „Well my heart went boom when I crossed that room and I held her hand in mine.”

Lepljiv

Pesme Bitlsa se lepe za mozak i u bilo kom trenutku možemo da se setimo nekog refrena. Lako se memorišu i pojavljuju u bilo kom trenutku. Zamislite da gledate neki film u kome jedna osoba kaže svom drugaru: „She loves you...“ Istog tog momenta u vašoj glavi se pojavljuje nasta-vak „Je, je, je,...“ i tako će biti dokle god smo živi.

Tabele

Svi vi koji ste bili na treningu Velocity Learninga znate da je slaganje reči u 4x4 tabelu jedan od osnovnih alata prilikom učenja stranog jezika. Velika većina pesama koje su Bitlsi napisali u potpunosti se uklapa u tu tabelu: „I give her all my love“, „Hey Jude, don’t let me down“, „I wanna be your man“, „I want you, I want you, I want you“, „You never give me your money“.

Eto, prošli smo kroz svih osam elemenata Velocity Le-arninga i zaključili da su Bitlsi u svom radu primenjiva-li svih osam. Pozivam vas da i dalje komentarišete gde vi prepoznajete tih osam elemenata, a ja ću u sledećem tekstu napisati kako je bilo na prvoj Velocity Learning radionici u Srbiji.

203


Ko voli Bitlse neka narednu vežbu posveti njima, ostali neka oda-beru muzičkog ljubimca iz mladosti.

1. Po Vašoj proceni, na skali od 1 do 10 (gde je 10 maksimum) koliko ste zabavni?

2. Koliko ste saglasni sa stavom da zabavu nije moguće kupiti novcem?

Potpuno se slažem

U većini se slažem

U većini se ne slažem

Potpuno se ne slažem

3. Kada gledate u budućnost koji je Vaš stav?Potpuno pozitivan

Delimično pozitivan

Delimično je negativan

Potpuno je negativan

4. Navedite svoje 3 aktivnosti koje će vašu budućnost učiniti pozi-tivnijom: _______________________________________________________________________________________________________________________________________

204


5. Navedite 3 svakodnevne aktivnosti za koje ćete kroz 10 godina reći da su vam bili „gubljenje vremena“: _______________________________________________________________________________________________________________________________________6. Ako verujete da sa 30 minuta učenja dnevno kroz nekoliko godina postajete autoritet iz te oblasti, navedite koju oblast ćete odabrati:_____________________________________________7. Koliko ste sigurni da ćete ako primenjujete gore navedeno postići rezultat:

10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

8. Koji je to cilj koji ste imali u prošlosti za koji možete reći da vas je transformisao?_____________________________________________9. Navedite u jednoj rečenici kako ste se tada osećali?

_____________________________________________10. Koja su to 3 cilja koje bi sada kod vas pobudili takvo osećanje i postigli transformaciju?

_______________________________________________________________________________________________________________________________________

205


11. Kada planirate da počnete sa ostvarenjem svakog od tih ciljeva?1. ____________________________________________2. ___________________________________________3. ____________________________________________ Unesite nove elemente u svoju vizualizaciju modela učenja.

206

22. ZAŠTO NAM JE POTREBNA SOLIDARNOST?

„Drugarstvo, dostojanstvo, ljubav, solidarnost, brat-stvo, prijateljstvo, etika: sve ove reči stoje u suprot-nosti sa komoditetom monetizovanih odnosa kapi-talizma. Sve opisuju odnose razvijene u borbi protiv kapitalizma i sve se mogu predvideti u stvaranju društva koje će nastupiti nakon kapitalizma.” ~ Džon Holovej (John Holloway), Slom kapitalizma

Spremam predavanje za studente kojima želim da skre-nem pažnju na neke prednosti koje kao generacija imaju, ali i na mane koje su im zajedničke. Ovom prilikom sa vama ću podeliti samo jednu od osobina na kojoj, po mom mišljenju, mlada generacija, ali i svi mi treba da poradimo. Mislim na solidarnost.

Solidarnost je dobrovoljna socijalna kohezija, spre-mnost da se pomogne i dodeli međusobna podrška unutar neke grupe ljudi. Biti solidaran sa nekim znači podržava-ti ga u njegovim uspesima i neuspesima. Osećati ih kao sopstvene.

Pogledajte oko sebe i postavite sebi pitanje: „Ko je to sa mnom solidaran?“, možete da postavite i lakše pitanje: „Sa kime sam ja to solidaran?“

207

22. Zašto nam je potrebna solidarnost?

Velika prednost društvenih mreža jeste u tome što možemo da vidimo kako razmišljaju naši sugrađani ili zemljaci. U velikom broju slučajeva to je stav oslikan sle-dećom rečenicom: „Pa dobro, vi kojima su moral i istorija najvažniji u životu vidite šta ćete, nas ostale ostavite da sami odredimo svoje prioritete u životu“.

Kompanije u kojima radimo nas uče da su ljudi koji žive oko nas ili naši konkurenti ili naši potrošači.

Mediji te iste ljude najčešće prikazuju ili kao mučenike koji štrajkuju ili kao penzionere koje je „neočekivano lepo vreme za ovo doba godine izmamilo na šetališta“ ili kao publiku koja za 500 dinara tapše u studiju kada im se uključi svetlo na kome piše „aplauz“.

Roditelji nas uče da je bitna porodica i da se samo na nju možemo osloniti.

Kako vreme prolazi, shvatimo da se u nekim slučajevi-ma možemo osloniti i na prijatelje. U nekim slučajevima ispostavi se da ta solidarnost i ne funkcioniše.

Sve u svemu postoji veoma mali broj ljudi prema kojima osećamo solidarnost i za koje možemo reći da su sa nama solidarni. Nadam se da će se većina nas složiti sa tim da je makar među članovima porodice solidarnost uzajamna.

Ako nismo solidarni sa braćom i sestrama, roditeljima i decom, sa kime ćemo biti solidarni?

Sada ću sa vama podeliti dve ideje.

Prva ideja : kada bismo imali solidarnost prema lju-dima oko nas i osećali njihovu solidarnost, svima nama bi život bio lepši. Tradicionalno budističko verovanje kaže kako je zajednica, i solidarnost unutar nje, ključna komponenta veselog, zdravog i ispunjenog života. Studija Univerziteta Brigam Jang (Brigham Young) i Univerziteta u Severnoj Karolini potvrdila je ovo verovanje i zaključila

208


kako je zdrav društveni život, a tu se pre svega misli na solidarnost, recept za dug i srećan život.

Druga ideja jeste da su svi ti ljudi oko nas naš rod, odnosno naša daleka braća ili sestre. Da bih ovo doka-zao, poslužiću se matematikom. Dugi niz generacija bilo je prirodno da se ljudi žene i udaju u ranim dvadesetim godinama. To znači da je u proseku u jednom veku stvo-reno četiri generacije. Sad zamislite svoje porodično sta-blo. Većina vas će ga zamisliti na onaj tradicionalan način: otac, pa deda, pa pradeda, pa čukundeda i tako dokle vas usmena tradicija služi. U Srba se o precima izuzetno vo-dilo računa. To mogu da argumentujem podatkom da u većini drugih naroda ne postoje termini za pretke starije od pradede i prababe.

U srpskom jeziku postoje nazivi za čak 16 generacija unazad. Vremenski to znači da su naši preci pamtili svoje pretke najmanje 400 godina unazad. Evo odlične prilike da to podelim sa vama.

1. Otac i majka2. Deda i baba3. Pradeda i prababa4. Čukundeda i čukunbaba5. Navrdeda i navrbaba6. Kurđel i kurđela7. Askurđel i askurđela8. Kurđup i kurđupa9. Kurlebalo i kurlebala10. Sukurdov i sukurdova11. Surdepač i surdepača12. Parđupan i parđupana13. Ožmikur i ožmikura14. Kurajber i kurajbera

209


15. Sajkatav i sajkatava16. Beli orao i bela pčelaMislim da je ovde veliki problem za shvatanje solidar-

nosti činjenica da svi mi zamišljamo ovu priču na sledeći način. Moj otac je imao oca i majku, a njegov otac je imao oca i majku, a njegov otac i tako sve do belog orla.

Sasvim drugačija slika se dobija sledećom računicom. U prethodnom, dvadesetom, veku mene su stvorili otac i majka. Znači da bih ja bio stvoren, bilo je potrebno dvoje ljudi. Da bi se njih dvoje stvorilo, bilo je potrebno četvoro ljudi (moje dve babe i dvojica deda). Da bi se oni stvorili, bilo je potrebno ukupno osmoro ljudi, moje prababe i pra-dede. Dvadeseti vek zatvoriću činjenicom da je za mene jednog bilo potrebno 16 mojih čukundeda i čukunbaba. Ako sam do sada bio jasan, onda je redosled sledeći: u de-vetnaestom veku bilo je četiri generacije mojih, ali i vaših predaka. To je: 32, 64, 128 i 256 predaka. U osamnaestom veku stižemo do: 512, 1024, 2.048 i 4.096 predaka (par-đupana i parđupane). U sedamnaestom veku broj mojih predaka je 8.192, 16.384, 32.768 i 65.536 belih orlova i belih pčela. Ali idemo još dalje: u 16. veku brojke su: 131.072, 262.144, 524.288 i 1.048.576. Čak ni prebogati srpski jezik nema nazive za ove moje pretke, ali očigledno da ih ima preko milion. U 15. veku brojke su: 2.097.152, 4.194.304, 8.388.608 i 16.777.216. Kad smo već došli blizu Kosovske bitke, logično je da ćemo obuhvatiti i celi 14. vek. Tu sam imao 33.554.432, 67.108.864, 134.217.728 i 268.435.456 predaka. Zvuči neverovatno, ali da bih ja jedan danas živeo, početkom 14. veka trebalo je da se angažuje preko četvrt milijarde ljudi. Naravno da se ovo odnosi i na sve vas koji ovo čitate i verovatno se čudite šta sve meni pada na pamet.

210


U tom trenutku, čitava Evropa nije imala toliko sta-novnika, a pogotovo Srbija. Jedino logično objašnjenje jeste da smo svi mi koji sada ovo čitamo rođaci, jer su nam se preci međusobno venčavali. Danas svako od nas može biti samoživi pojedinac, međutim, očigledno da je u proteklih nekoliko stotina godina broj naših zajedničkih predaka neverovatno veliki. Iz toga proizlazi da smo svi mi međusobno u najmanju ruku rod ako vam je teško da prihvatite da smo braća i sestre.

Da potvrdim gore navedeno, setite se stiha iz naše himne: „...Bože, spasi, Bože, hrani, srpske zemlje, srpski rod!“ Znam da u Srbiji ima veliki broj ljudi koji smatra da nisu Srbi i ne žele da pripadaju istom narodu kojem mi pripadamo. To je sasvim u redu, svako može da bude šta god poželi, ali iz priložene matematike, očigledno je da smo rod, kad već nismo pripadnici istog naroda.

Sada, kada smo se složili da smo svi međusobno rod, na-dam se da će nam svima biti lakše da pružimo saosećanje i da ga prihvatimo. Kome ni ovo nije dovoljno, evo još jednog razloga za saosećanje. Na Univerzitetu Emori (Emory) došli su do potvrde da jedan oblik budističke meditacije saoseća-nja podstiče sposobnost empatije u ljudima. Naravno, što se to više praktikuje, to se povećava i sposobnost razmenjivanja emocija sa drugim ljudima. Na taj način podstičemo sop-stvene pozitivne emocije koje pozitivno deluju na nas same.

Ako smo svi mi deo jednog velikog tima naše države, onda nije prihvatljivo da nekome bude bolje, a da svima ostalima bude gore. Nadam se da je sada jasno zašto nam je solidarnost potrebnija nego novčana sredstva. Naša sna-ga nije u vojnoj tehnici, nego u moralu i karakteru našeg (na)roda. Setimo se šta su o tome govorili stari Spartanci kada su ih pitali zašto nemaju odbrambena utvrđenja: „Naši ljudi su naši zidovi!“

211


Onog trenutka kada se naša država bude zasnivala na moralu i solidarnosti, prestaće i osipanje naše teritorije.

Za kraj, evo anegdote o AlKvarzimiu, velikom mi-sliocu koga smatraju ocem algebre. Na pitanje: „Šta je čovek?“, on je odgovorio:

„Ako je čovek smeran i moralan, to je 1.Ako je šarmantan, dodaćemo mu jednu nulu, dakle

10.Ako je i bogat, dodaćemo mu još jednu nulu, dakle

100.Ako je i plemićkog porekla, dodaćemo mu još jednu

nulu, dakle 1000.Ako vrednost morala (1) kod tog čoveka nestane,

onda su ostale samo nule, koje ništa ne vrede.“

Al-Kvarzimiu ćemo i posvetiti sledeći vežbu.1. Dajte 3 primera svoje solidarnosti _______________________________________________________________________________________________________________________________________2. Navedite koliko kolena unazad možete da napišete imena članova svoje porodice. _____________________________________________

3. Koliko članova vaše familije poznajete po imenu i prezimenu

_____________________________________________

4. Sa koliko njih možete reći da ste u bliskim odnosima?

212


Nacrtajte sebe na sredini ovog papira.

U prostoru na papiru oko vas nalaze se članovi vaše porodice. Neki od njih su živi, neki od njih su umrli. Odaberite 3 flomastera u boji. Označite sledeće: svaku osobu za koju znate kako se zvala i sa kojom ste makar na taj način u kontaktu predstavite sa po jednim kružićem. Udaljenost svakog kružića od vas predstavlja intenzitet odnosa koji imate sa tom osobom. Što je ta udaljenost bliža to je intenzitet odnosa jači. Tri boje predstavljaju vrstu odnosa. Vodite računa o tome da su i ti ljudi u međusobnim odnosima. Ne morate ih sada označavati, ali razmislite kada crtajući predstavljate te osobe pored vas u kakvom su one međusobnom odnosu.

213


Boja odnos _______________________________________ odličan _________________________________________ loš _____________________________________ neutralan

Posmatrajte sada crtež koji ste napravili. Razmislite sada o odnosu sa ljudima koje ste predstavili. Označite 3 osobe sa kojima želite da imate bolji odnos. Predstavite ih sa po 3 papirića.

Na papirićima napišite aktivnosti koje ćete preduzeti kako bi sa tim osobama imali bolji odnos. Koliko se slažete sa pričom Al-Kvarzima da je čovek bez morala nula?

10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

214

23. PREDSTAVA SA NAŠA TRI MOZGA

„Naš um i naše telo uče tako što osete život u pravom smisli reči, u odnosima prema svemu ostalom, to su naše emocije, naša osećanja koja posreduju ka samoj suštini. Ako želimo da učimo, razmišljamo ili stvaramo, moramo biti emocionalno posvećeni.”

~ Karla Hanaford (Carla Hannaford)

Antičke vojske imale su tri roda kopnene vojske. Nao-ružane konjanike na konjima ili kočijama, oklopnu peša-diju sa mačevima, kopljima i štitovima i treći rod su bili strelci i praćkaši. Sva tri roda bili su neophodni i stvarali su perfektnu ravnotežu. Evo kako je to izgledalo. Strelci i praćkaši, koji su bili preteča današnje artiljerije, svojim strelama i kamenicama započinjali su borbu zatrpavajući pešadiju. Konjanici su im zbog svoje pokretljivosti bili teža meta. Ti isti konjanici bi zatim krenuli u pohod na strelce i praćkaše i najčešće ih desetkovali. Tu na scenu stupa pešadija koja je svojim dugačkim kopljima sprečavala konjicu. Sve u svemu svaki rod je imao svoje prednosti, ali i mane. Ako vas ova ratna igra podseća na onu dečju: papir, kamen i makaze, potpuno ste u pravu. U svakom uređenom sistemu mora postojati ravnoteža. Papir je jači od kamena, koji je jači od makaza, koje su jače od papira. Time je krug zatvoren, a ravnoteža postignuta.

215

23. Predstava sa naša tri mozga

Ova priča me asocirala na naš mozak i njegova tri dela koja su nam potrebna da učimo i pamtimo na daleko efi-kasniji način od onog klasičnog sa kojim ste svi jako do-bro upoznati. Prvo ću vas upoznati sa malom predstavom nastalom na osnovu priče o tri mozga koju sam čuo od Merilin Atkinson (Marilyn Atkinson), osobe od koje sam najviše naučio o koučingu.

Dakle, svako od nas u glavi ima ne jedan, nego tri mozga. Ne brinite se zbog toga. Sva tri rade u perfektnoj ravnote-ži. Barem bi tako trebalo da bude. Svaki od njih ima svoje prednosti, ali i mane i zato, bez daljeg zadržavanja, želim da vam predstavim prvog od njih, vaš reptilski mozak. Samo pre toga da vas upozorim, budite mirni i bez nekih naglih pokreta ili uzvika, jer on izuzetno burno deluje na njih.

Reptilski mozak

Na scenu sada ulazi osoba koja drži masku dinosaurusa. Svaki čas se nervozno obazire oko sebe i kaže: „Dobar dan, učesnici Velocity učenja stranih jezika. Ja sam vaš reptilski mozak. Jeste da sam mali (najčešće me prikazuju kao štap za golf), ali zato imam veliko iskustvo. Neki kažu da sam star čak 100 miliona godina. Međutim, ja sam veoma brz i snažan. Odgovoran sam za vaše disanje, kucanje srca i sve ono o čemu vi ni ne razmišljate. Jednostavno, vi sedite i čitate ili slušate, a ja radim sve što je potrebno. Opet, neki kažu da ja nisam baš najpametniji, ali poveriću vam jednu stvar koju niste znali: pamet je danas precenjena! Kome je ona uopšte i potrebna? E da, ja nemam ni emocije! Milioni godina su učinili svoje. Emocije su za mlade ljude, a ne za nas stare. Očigledno da ja mogu bez emocija, ali vi bez mene ne možete. Ko to pokuša, momentalno će saznati ima li života posle smrti.”

216


U tom trenutku reptilski mozak je napravio kraću dramsku pauzu, tek toliko da vidi kakav je efekat ostavio na publiku. Zadovoljan postignutim nastavio je jezikom političara: „Veoma je bitno da znate: ja radim po principu prekidača. Znači kod mene postoje samo dva moda. Što bi rekli: ili jesi ili nisi! Kod mene je to OK i OPASNOST! Veoma sam brz. Brži sam od svoje dvojice braće mozgova koje ćete upoznati posle mene. Dakle, kada sam u OK sta-nju, vi se osećate opušteno, lako prihvatate nove podatke, uspešno učite, sve vam je šala i igra.”

Reptilski mozak se skoro nasmešio i pokazao emocije, ali odmah je nastavio ozbiljnim tonom: „Samo, kad sam u modu OPASNOST, onda nije dobro. Momentalno vas teram ili da bežite ili da se bijete. One sklonije panici i zaledim. Ako me pitate zašto to radim, odgovor je da je to za vaše dobro. Time vas štitim. Ja vam dođem nešto kao vaše lično obezbeđenje. Evo kako to radim. Zamislite sledeću situaciju: vraćate se sa posla kući i dobijate poziv preko telefona. Uzimate tele-fon i lagano ćaskate dok vozite jednim okom proveravajući da nema policije koja će vas zaustaviti zbog ovog prekršaja. Skrećete u ulicu i delićem drugog oka vidite da biciklista punom brzinom prelazi preko pešačkog prelaza i ulazi vam u putanju. Da čujem, šta ćete uraditi? Da čujem! Biiiiiiiip! Isteklo vam je vreme! Dok vi smišljate šta ćete da uradite, ja sam već reagovao i pritisnuo kočnicu. Da nije mene, zgazili biste biciklistu na pešačkom prelazu! Setite se mene svaki put kada čujete neki neprijatni zvuk, kada se opečete na nešto vrelo ili kada vas grana udari po licu tokom trčanja. Sve su to trenuci kada ja preuzimam kontrolu. Tu sam da vas zaštitim i sačuvam. Ja cimnem vašu glavu, zatvorim kapak ili trgnem ruku da bi se sprečila opasna opekotina.

Čujem da ste odlučili da učite strane jezike primenom neke nove metodologije Velocity Learning. Lepo, lepo, ne-

217


mam ništa protiv. Samo vodite računa šta radite. Bez na-glih pokreta i zvukova. Toliko od mene za sada. Doviđenja.“

Uz ove reči reptilski mozak se udaljio sa scene. Eto upoznali ste naš reptilski mozak. Kasnije ćemo mu

se ponovo vratiti i videti šta da uradimo kako bismo ga što bolje iskoristili u procesu učenja. Sada želim da vam predstavim naš drugi mozak. Na scenu ulazi osoba koja ima masku i kostim mačke.

Emocionalni mozak

„Zdravo, ja sam vaš emocionalni mozak. Neki kažu da imam 50 miliona godina. Za početak, moram nešto da vam priznam: ja sam glavni razlog zašto ne možete da presta-nete da pušite, pijete, prekomerno jedete… U poslednje vreme najviše me osuđuju zato što sam vas navukao da neprekidno budete na internetu. Što jes’, jes’, ja sam taj unutrašnji glas koji vam kaže: „Uzmi još jednu cigaretu… Daj još jedno pivo… Daj da pogledamo još ovaj film na televiziji, a od sutra ćemo da okrenemo novi list. Jednom se živi.“ Ja sam onaj koji kaže: „Nema potrebe za promena-ma. Zašto menjati ono na šta smo se navikli?“ Priznajem, veliki sam ljubitelj „zone komfora”. Vi kao niste? Ma znam da jeste. Svi bismo mi kao da izlazimo iz kutije i probamo nešto novo. Malo morgen! Lepo kaže naša poslovica: „Sedi di si, jer kaki si, nisi ni za di si”. Ja, kao i svi mi ovde, volim Status Quo i pravo da vam kažem, ne stidim se toga.

Dobro, sada kada sam se ispovedio, red je da se malo i pohvalim. Ja svima vama radim mnoge divne stvari. Za-hvaljujući meni, svi vi volite i osećate se voljenim. A kako lepo kaže pesma: All we need is love! Samo je potrebno naći nekoga koga ćete voleti. Oca, majku, brata, sestru,

218


devojku, momka, kućnog ljubimca. Verovali ili ne, mi sisari možemo da osetimo čitavu paletu emocija. Možemo biti srećni, tužni, ljuti i ko zna šta sve još.

Nego da vas ja pitam nešto u poverenju. Je l’ se sećate prvog poljupca? A prvog dana u firmi? Je l’ se sećate kada ste kupili prvi mobilni telefon? Na trenutak, pokušajte da se setite kada ste položili vozački ispit. Prizovite to osećanje. Jednostavno, zar ne? Kao da je bilo juče. Da li se sećate šta ste ručali pre pet dana? Naravno da se ne sećate. Pa kako to? Sećate se stvari od pre 20 godina, a ne sećate se stvari od pre pet dana! Sve je to moja zasluga. Sve što je u vezi sa izuzetno jakim emocijama, ja sačuvam i mogu u bilo kom trenutku da reprodukujem. Onaj osećaj kada ste prvi put uspeli da vozite bicikl, uplašeno održali ravnotežu i kada vas je dra-ga osoba zagrlila, sve sam ja to sačuvao. Je l’ se sećate kako ste se osećali posramljeno kada vas je prvi put odbila neka devojčica ili kada ste prvi put dobili lošu ocenu. Pa naravno, to je moja zasluga. Ne zato što vas je odbila, nego zato što se i dan danas toga sećate. Tome nema spasa. Sećaćete se tog trenutka dokle god ste živi. Zahvaljujući meni svaki put kada budete radili nešto novo, ja ću inicirati taj strah od novog, jer to je jače od mene. Već sam rekao da volim Status Quo, a vi zapeli da menjate pa da menjate. Još biste sad i da učite strani jezik. Pa je l’ se sećate koliko puta ste to pokušali? I šta je bilo? Plaćali ste klasične škole i plaćali. Učili po nekoliko godina i kada odete na letovanje šta se dešava. Tuc, muc… Još gore je na poslovnim sastancima. Dođu stranci i vi treba da im predstavite projekat na kome ste radili mesec dana. Držite onaj prezenter u ruci i pokrećete slajdove, a znate da svi lepo vide kako vam se ruka trese i jedva čekate da kažu kako nemaju više pitanja. Pa ajde sad lepo kažite je l’ učenje stranih jezika vredno tih trauma? Nije, naravno da nije. Pričaj lepo srpski pa ko treba da te razume, on će i razumeti.

219


Još nešto, svako ko me je upoznao reći će vam da ja imam snažnu potrebu da dugoročno održavam naučeno ponašanje. Volim rituale. Kod mene se sve zna. Šta radim kada ustanem, kakvu kafu pijem, kojim putem idem na posao ili školu, šta volim da jedem, a šta ne, da li redovno vežbam ili ne, da li gledam televiziju ili ne… Kod mene vam je sve ili crno ili belo.

Umalo da zaboravim, izuzetno reagujem na zvuke. Evo sada, kada slušam bilo koga od vas, prvo na šta obraćam pažnju jeste da li u nečijem glasu osećam poverenje ili ne, ali i svi vi se tako ponašate. Pogotovo kada nešto zajednički radite, što biste vi rekli, kada radite u timu. E o tome ćemo malo kasnije kada budemo govorili o tome kako da me mak-simalno iskoristite. Do tada samo napred, odnosno hoću da kažem da još uvek možete da odustanete. Ako do sada niste naučili taj engleski ili nemački, sumnjam da ćete sada to uspeti posredstvom metodologije Velocity Learning. Znam da sa time neće biti saglasan moj mlađi bata, ali nemojte ni njemu da verujete baš sve što vam bude rekao.”

Neo-korteks

Uz ove reči emocionalni mozak otišao je sa scene i na njegovo mesto došla je treća osoba. Ona izgleda kao na-učnik i na sebi ima majicu sa slikama Tesle i Ajnštajna.

„Zdravo, društvo. Mene zovu vizuelni mozak. U našem svetu ja sam skoro dete. Kažu da imam negde između dva i dva i po miliona godina, tako da sam vam ja u poređenju sa mojom braćom nekako generacijski najbliži. Ja sam vam veoma prilagodljivo, ali i pametno dete. Kažu da sam u isto vreme i najkompleksniji i najsofisticiraniji hardver u ko-smosu. Zahvaljujući meni svako od vas ima oko 16 triliona

220


neurotransmitera. Potrebno je samo da me uključite i svako od vas može da zamisli sopstvenu budućnost. Da vidi rekla-mu na televiziji o tome kako neki lepi momci i devojke piju pivo, da zamisli sebe kao deo njihove grupe i onda pravac u samoposlugu. Zahvaljujući meni vi možete da rešavate probleme. Ja sam taj koji vas je podstakao da dođete ovde i naučite engleski, ruski, nemački ili francuski jezik. Znam da vas je vaš emocionalni mozak, inače moj stariji brat, od-govarao od učenja nudeći vam da ovo vreme provedete u gledanju televizije, ali ja sam pobedio. To slobodno mogu reći, jer ste došli ovde. Ja sam u vašim glavama kreirao sliku u kojoj svi vi uspešno govorite strani jezik i zahvaljujući tome ste dobili posao u odličnoj kompaniji. Jedino zahvaljujući meni vi ste u stanju da napravite bilo kakvu promenu u svom životu. Ja sam taj koji vam pokazuje kakvi ćete vi biti kada budete „izašli iz kutije”. Svako ko je ostavio pušenje, drogu, piće, i bilo koju drugu lošu naviku, uradio je to zahvaljujući meni. Ja pokrećem na promene čak i one koji se ne usuđuju da napuste „zonu komfora”. Neprekidno koristim taj jedan, jedini trik. Dovoljno je da pokažem šta će to značiti za vas, za vašu porodicu i vašu zemlju.

Planiram da vam ispričam mnogo toga o tome kako možete najbolje da iskoristite mene i moju braću, zato budite tu i sačekajte sledeći tekst.

Za kraj teksta, imam za vas jedan zadatak. Uzmite papir i olovku ili tablet, svejedno. Napišite u tri rečenice šta bi vama, vašoj karijeri i vašoj porodici značilo da naučite strani jezik. Kao inspiracija neka vam posluže reči velikog Getea: „Oni koji ništa ne znaju o stranim jezicima, ne znaju mnogo ni o svom”. Kao bonus, a pre svega jer volim da završavam pozitivnom komunikacijom, neka bude i ovo: „Jezik je kulturna mapa jednog naroda. Ona govori odakle taj narod dolazi i gde se uputio. “ – Rita Mae Braun (Rita Mae Brown)

221


Ovu vežbu ćemo posvetiti Nikoli Tesli.1. Koliko sati dnevno vam je potrebno (uključujući) i san, kako biste se odmorili? Obojite na gornjem točku to vreme bojom po slobodnom izboru. Na donjem točku obojite drugom bojom vreme koje vam je potrebno kako biste se stvarno odmorili.

Sadašnje stanje

Željeno stanje

222


2. Ukoliko postoji razlika u površini vremena potrebnog za odmor između ova dva točka, napišite a) da li to želite da rešite? I ako je odgovor “DA” na koji način b) ćete to rešiti? a) __________________________________________b) ______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Po čemu se po po vašem mišljenju razlikuje mozak čoveka i mozak životinje? ____________________________________________________________________________________________________________________________________

4. Da li životinje umeju da uče?Obrazložite stav da mogu:____________________________________________________________________________________________________________________________________

Obrazložite stav da ne mogu:____________________________________________________________________________________________________________________________________

5. Na donjem dijagramu označite crvenom bojom koliko je vaša kompanija (ili više njih) investirala godišnje u vaš razvoj. Na istoj tabeli označite plavom bojom koliko ste vi lično izdvajali godišnje u sopstveni razvoj.

223


2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.

6. Znajući podatke sa prethodnog dijagrama, predvidite i na do-njem dijagramu označite crvenom bojom koliko očekujete da će vaša kompanija (ili više njih) investirati godišnje u vaš razvoj. Na istoj tabeli označite plavom bojom koliko ćete vi lično izdvajati godišnje u sopstveni razvoj.

2019. 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025. 2026. 2027. 2028.

100.000 €

50.000 €

25.000 €

10.000 €

5.000 €

1.000 €

500 €

100 €

0 €

100.000 €

50.000 €

25.000 €

10.000 €

5.000 €

1.000 €

500 €

100 €

0 €

224


8. Označite na skali koliko je po vašem mišljenju investicija u vaš razvoj proporcionalna rezultatu koji ste postigli (ćete postići) i to označite na skali od 0 do 10, (gde je 10 potpuno tačno).

Potpuno se razlikuje

Potpuno su u vezi

9. Šta će se desiti ukoliko investicija u vaš razvoj sledećih godina bude 0 €?

_____________________________________________

10. Ukoliko kompanija ne želi da investira u vaš razvoj, koliko ste vi sami spremni da investirate na godišnjoj razini?_____________________________________________

11. Ukoliko kompanija ne želi da investira u vas, da li biste vi sami investirali ili potražili kompaniju koja će investirati u vas?_____________________________________________

225

24. ZAŠTO JE PRILIKOM UČENJA POTREBNO AKTIVIRATI SVA TRI DELA MOZGA?

(nastavak predstave o naša tri mozga)

„Svakog dana vizualizujte novi detalj vaše per-fektne budućnosti.” – Ke Garman (Che Garman)…a onda… „Da biste u realnom svetu stvorili ono što ste vizualizovali, uradite sve ono što je neophodno.”

– Dr Vejn Dajer (Wayne Dyer)

Nakon sva tri mozga na sceni, pojavio se konferansije. Nakašljao se, podigao na pete da bi izgledao viši i rekao: „Sada ću vam reći nešto jako važno. Videćete kako je vizualizacija značajna prilikom brzog učenja. Zamislite da u ruci držim štap za golf. On će predstavljati reptilski mozak. Nakon toga na glavu tog štapa navući ću crvenu čarapu. To će biti emocionalni mozak. Preko svega toga staviću motokacigu. Evo upravo tako izgledaju naša tri mozga koja ste imali priliku da upoznate u prethodnom činu naše predstave. Hvala vam na pažnji i sada će vam svaki od njih reći kako ga možete najbolje iskoristiti pri-likom učenja.”

226


Reptilski mozak

Na scenu je, naravno, prvo izašao reptilski mozak. Uče-snicima se obratio sledećim rečima: „Ja ću biti uključen u proces učenja ukoliko budem relaksiran i opušten. Znači, opustiite se i vaš reptilski mozak će biti uključen u proces učenja. Da ponovim, opustite se!”

„Kako da se opustimo?”, začuo se glas iz dubine sale. „Sigurno ne na ovaj način, tako što me prekidate i uska-

čete dok ja govorim”, reče reptilski mozak i nastavi: „Šta ja znam kako da se opustite? Evo vam mog srednjeg brata pa će vam on reći. Dosta toga vredi i za mene, pa neka on sve to lepo objasni. Hajde, emocionalni mozgu. Objasni ti njima kako da se opuste…”

Na te reči na scenu je ponovo došao emocionalni mo-zak. „Hvala, stariji brate. Dakle, reptilski mozak vam je rekao da se opustite. On i ja sve vreme posmatramo situa-ciju i posebnu pažnju obraćamo na sigurnost. Ta sigurnost može biti sigurnost grupe, ali i naša lična sigurnost. Sve vreme nam je uključen radar i kad ocenimo da nam je si-gurnost ugrožena, moj stariji brat se prebacuje u jedan od tri „režima rada“: bori se, beži ili zaledi se. Možda mislite da preterujem kada kažem da sve vreme vi primenjujete gore rečeno, ali šta je Fejsbuk (Facebook) nego neprekid-no posmatranje sigurnosti u grupi. Gazele podižu glave da vide da li druge članice krda mirno pasu travu, a vi po istom principu proveravate statuse kolega. Milan se slikao sa devojkom u kafiću. Svetlana sedi kod kuće i čita knjigu. Odlično, svi se osećamo sigurno.”

Ljudi u publici su zainteresovano reagovali na ovu nje-govu rečenicu i dalje očekujući objašnjenje kako da se opuste.

227

24. Zašto je prilikom učenja potrebno aktivirati sva tri dela mozga?

Dobro kako da se opustimo?

„Ja, emocionalni mozak, izuzetno snažno delujem na sve vas budeći u vama negativne emocije i iskustva kako bih vas pokrenuo na akciju. Zato je vaša interna, ali i ek-sterna komunikacija veoma često negativna: „nemoj da prospeš supu…, nemoj opet da zaboraviš…, Vesna će me sigurno odbiti …, nisam ja te sreće…, moram da učim kako ne bih pao na ispitu…“ Sve ovo što sam rekao su primeri šta ne treba da radite kako biste bili opušteni. Znate li sad kako da se opustite? ”

„Znamo šta ne treba da radimo, ali šta da radimo kako bismo bili opušteni prilikom učenja?”, bio je uporan glas iz publike.

„Pametnom čoveku vrabac je muzika”, reče emocionalni mozak, a reptilski mozak samo klimnu glavom. „Očigledno je da ću vama morati da objasnim detaljnije. Dakle, setite se kako se vi sami opušate. Neko vas je iznervirao i otišli ste u sobu. Zauzeli ste prijatan položaj i uključili muziku, ali ne bilo koju muziku. To je neka lagana, smirujuća muzi-ka. Ja volim kada je ona propraćena šumom talasa. Čuveni učitelj stranih jezika Georgi Lozanov je svojim učenicima puštao predivnu baroknu klasičnu muziku. Eto, izgradi-te i vi tu naviku. Pre početka učenja puštaćemo klasičnu muziku i siguran sam da ćete biti opušteniji.”

„Ja ne volim klasičnu muziku. Kako ja da se opustim?”, pogađate, oglasio se nevidljivi glas iz publike.

Na ovu ponovljenu upadicu reptilski mozak je skočio i izvio vrat da vidi ko je taj bezobraznik, a emocionalni mo-zak nastavi zadržavajući istu emociju: „Takođe, potrudite se da vam učenje bude duhovito i zabavno. Ako smatrate da je zadatak predavača da Vaše učenje bude duhovito i zabavno, želim da vas podsetim na lepu definiciju da je

228


edukacija ono što drugi rade na nama, a učenje je ono što mi sami radimo na nama. To je odličan način da se opu-stite. Pa i sami to neprekidno radite. Svake godine vam je sve gore i gore, a vi neprekidno tražite neki razlog da se nasmejete. Kada želite da nešto zaista i naučite, potrudite se da to što učite i zavolite. Stara je izreka da morate da vo-lite učitelja da biste od njega nešto i naučili. Svi mi volimo da se igramo i zato ćemo i učenje najbolje zavoleti ako ga predstavimo u formi igre. U igri se svi zabavljamo, svi smo veseli i opušteni. Ispunjeni su svi uslovi da zapamtimo to što želimo da naučimo.”

Publika je ovo objašnjenje nagradila aplauzom, jer su svi prihvatili činjenicu da će učenje kroz igru biti sasvim dru-gačije od onog na koje su navikli u školama stranih jezika.

Timski mozak

Ponesen aplauzom emocionalni mozak je nastavio: „Postoji još jedna moja specifičnost. Ja sam ono što se kaže, pravi „timski igrači”. Sada, kada učite strane jezike, to je od posebne važnosti. Kod Velocity učenja insistira se na radu u timu. Kod nas se jezik ne buba, već se uči kroz razgovor. Taj razgovor mora imati smisla. Najbolje je da učite sa ljudima koji su vam simpatični i sa kojima vam je zabavno. Zbog toga je igra neophodan deo učenja. Gradeći dobre odnose sa drugim ljudima, vi se osećate prijatno i uživate dok učite sa njima.”

Publika je sve življe reagovala, jer joj se svidela činje-nica da će učiti na sasvim drugačiji način od onog na koji je navikla.

„Imam još jednu veoma lepu stvar za vas. Sve ovo što sa nama učite, naučićete brže, ali ćete i pamtiti duže, jer

229


ćete učiti poneseni emocijama. Vidim da ste iznenađeni ovom najavom u vezi sa emocijama, ali ne zovu mene bez razloga emocionalni mozak. Sve što uz emocije učimo, ostaje mnogo duže u sećanju. Evo malog testa. Treba mi dobrovoljac iz publike…”

Nekoliko ljudi je podiglo ruke i emocionalni mozak je odabrao jednu devojku.

„Dobar dan, kažite nam kako se zovete i šta radite?” „Milica…studiram…”, reče devojka.„Dobro, Milice, kažite vi nama da li se sećate kako ste

bili obučeni pre nedelju dana?”Devojka ga zbunjeno pogleda i nakon razmišljanja reče:

„Ne mogu da se setim…”„Odlično, Milice, znači ne možete da se setite, a sada

mi kažite da li možete da se setite kako ste bili obučeni kada ste došli da se upišete na fakultet?”

Devojka potvrdi da se seća i stade opisivati. „Hvala, Milice, a da li se sećate ko je tada bio sa vama i kome ste prvo javili da ste se upisali? Kako je ta osoba bila obučena i šta je ona vama rekla?” Milica potvrdi da se seća svih detalja i stade ih opisivati.

„Hvala, Milice, odlično ste sve to opisali i izvolite vratite se na mesto. Sada imam pitanje za sve vas. Kako to da se sećamo najsitnijih detalja koji su bili pre nekoliko godina, a ne sećamo se nekih običnih stvari od pre nedelju dana?”

Emocionalni mozak je držao malo publiku u nedoumici pa je onda značajno zaključio: „Sve vam je to zbog mene, odnosno emocija. Kada neki događaj povežemo sa emo-cijama, onda ga pamtimo daleko duže i sa puno detalja. Setite se prvog poljupca, setite se svih stvari koje su se dešavale dok ste bili poneseni jakim emocijama. Sve to možete opisati. Veliki deo naše svakodnevice, uključujući i učenje, jeste rutina, koju veoma brzo zaboravimo kada

230


učimo na klasičan način. Kod nas je to drugačije. Svesno ćemo proizvoditi emocije kako bismo strani jezik lakše zapamtili i duže ga zadržali u memoriji.”

Publika je ove reči nagradila najjačim aplauzom. Emoci-onalni mozak se pokloni, zahvali i najavi najmlađeg brata.

Neokorteks

Neokorteks je izašao na scenu zadovoljan što će govo-riti publici koja se potpuno otkravila. „Hvala, hvala, vidim da su moja starija braća uspela da kod vas probude emo-cije. Da vidimo sada kako ćete učiti, uz moju maksimalnu angažovanost i samim tim postići maksimalne rezultate. Dakle, ja sam taj vaš vizuelni mozak i izuzetno sam va-žan kod brzog učenja. Naravno da je neophodno da ste opušteni, jer kada ste pod pritiskom i vizije koje vam se javljaju mogu biti samo negativne. Što bi naš narod rekao, samo ćete se brinuti, a kako je briga molitva za nesreću, od učenja i pamćenja nema ništa.”

„Nasuprot tome, svi vi znate za izreku ’slika vredi hi-ljadu reči’. Osim toga što vidite, vi i čujete i vizualizujete, dodajete pokret i vaš um sve to povezuje u jednu celinu. Ta celina je hiljadu puta snažnija od svakog pojedinačnog iskustva. Zahvaljujući meni vi možete da zamislite izu-zetno složene stvari. Na primer, da tečno govorite strani jezik. Sve to utiče na vašu motivaciju, pod snažnim ste emocijama i osećate da povezujete znanje i da ono postaje deo vas. Još nešto, pored slika ja jako dobro reagujem i na dijagrame, crteže, skice. Svemu tome ja se trudim da nađem neki smisao, povežem u neki logički sistem. Sve to ću na kraju organizovati i takvom učenju dati smisao. Jako dobro reagujem i na predstavljanje akcionih koraka.

231


Znate ono: prvi korak, drugi, treći i eto već dođosmo do cilja. Slobodno me koristite svakodnevno. Nemojte da se stidite. Neprekidno vizualizujte i svakog dana dodajte po nekoliko detalja toj vašoj lepoj budućnosti. Za sve to ne-ophodno je da budete opušteni, a kako se to radi već ste naučili.” Tu se vizuelni mozak pokloni i zajedno sa svoja dva brata uz aplauz udalji sa scene.

Umesto konferansijea, voleo bih da ja izvučem zaklju-čak. Svi mi koji ćemo do kraja života neprekidno učiti i drugima prenositi znanja i veštine, a imamo mogućnost da putem metodologije Velocity Learning postignemo da-leko bolje rezultate. Naša tri mozga rekla su nam šta treba da primenjujemo, a šta da izbegavamo. Stvari su veoma jasne. Još je Heraklit rekao da mnogo učenja nije garant razumevanja. Potrebno je sva tri mozga dovesti u stanje u kome najbolje usvajaju znanje, predstaviti ono što želi-mo da naučimo na najinteresantniji način, povezati to sa emocijama i dinamikom i obezbediti redovnu, zanimljivu vežbu. Ovu ćemo posvetiti Georgiu Lozanovu.

1. Sikama predstavite sva 3 vaša mozga. Navedite u kojim situ-acijama koristite:

Reptilski: _____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Emocionalni: ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

232


Neokorteks: _______________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Navedite situacije u kojima u isto vreme koristite reptilski i emocionalni mozak:____________________________________________________________________________________________________________ 3. Navedite situacije u kojima u isto vreme koristite reptilski i ne-okorteks:____________________________________________________________________________________________________________

4. Navedite situacije u kojima u isto vreme koristite emocionalni i neokorteks:____________________________________________________________________________________________________________

5. Navedite situacije u kojima u isto vreme koristite reptilski, emo-cionalni i neokorteks:____________________________________________________________________________________________________________

233


6. Šta mislite koliko ćete uspešnije učiti koristeći sva 3 mozga? Samo ću se dekoncentrisati Biće mi isto Biću malo uspešniji Biću mnogo uspešniji 7. Primenite ovo novo znanje u vizualizaciju modela vašeg načina učenja.

234

25. KAKO DA EFIKASNIJE UČIMO?

„Pametan čovek će više naučiti od glupog pi-tanja, nego što će glup naučiti od pametnog odgovora!“ ~ Bruce Lee

Za mene, ovo je pre svega praktično pitanje. Kada po-gledam iza sebe i upitam se, šta sam najveći deo svog dosadašnjeg života radio, dobijam veoma jednostavan od-govor. Sedeo sam i nešto učio. Posle sam kroz treninge i koučing sesije to znanje delio sa drugim ljudima, ali to je daleko manji deo vremena. Očigledno, ubedljivo najveći deo vremena sam učio. Ako me pitate šta ću raditi naj-veći deo vremena koji je ispred mene, bez nekog velikog razmišljanja odgovoriću vam da ću učiti. Zašto? Zato što učenju nema kraja. Nije isto prodavati danas kao što se prodavalo pre 4 godine, kao što će sigurno za 4 godine biti mnogo drugačije prodavati robu i usluge nego što se to radi danas. Kada bi me neko od vas ko je radoznao, pitao šta bi mi najviše koristilo kod tog učenja, rekao bih mu, opet bez velikog razmišljanja, sledeće: kako da što brže učim i to što sam pročitao da što bolje zapamtim.

Zato ću se u ovoj lekciji baviti tom efikasnošću. Prvo ću pogledati šta kažu ljudi čije tekstove možete naći na

235

25. Kako da efikasnije učimo?

Linkedinu i na ostalim sajtovima gde se nalaze tekstovi koji nam mogu biti od koristi u svakodnevnom poslu. Para-lelno sa tim ću govoriti šta o tome kaže Velocity Learning.

Bitan je stav prema učenju

Svi mi gledamo na učenje kao na obavezu. „Ostalo mi je još 3 ispita da diplomiram!“. „Moram da bolje naučim poslovni engleski, jer će me poslati na trening u inostran-stvo!“ Na učenje bi trebalo da gledamo kao na zabavu. Kako? Kako? Kako? Prvo da dođemo do odgovora na jedno drugo pitanje: Zašto? Sva istraživanja pokazuju da kada stvarima prilazimo sa zabavne strane mnogo lakše ćemo to usvojiti. Svi mi volimo zabavu i kao po pravilu između obaveze i zabave veliki broj nas će odabrati zabavu. Evo primera, ispitni je rok. U isto vreme je i svetsko prvenstvo u košarci. Što naši košarkaši bolje igraju sve je veća šansa da će zabava preuzeti primat nad ispitom, kolokvijumom, završetkom izveštaja ili nekim drugim važnim zadatkom. Jedno rešenje je da odgledate košarku do kraja. Da odgle-date posle i sve emisije tipa „Ko je šta od košarkaša rekao“. Da odgledate posle: reportaže: „Šta su rekli protivnici i njihova štampa?“ Nakon toga obavezno pročitajte šta su o tom važnom događaju rekle košarkaške: verenice, devoj-ke, drugarice iz razreda, očevi, majke, braća, dede, babe, komšije, slučajni prolaznici širom nekadašnje države...

Učenju se vratite kada više ne budete fokusirani na ko-šarku ili nešto drugo što vam je odvraćalo pažnju od učenja.

Drugo rešenje je da se uključite samo u poslednju četvrtinu. Dobro, pošto negodovanje čujem čak ovde, to rešenje zadržavam za sebe.

236


Treće rešenje je da odmah, ali zaista odmah nakon utakmice iskoristite to oduševljenje i vizualizujete koliko ćete vi biti uspešni kada naučite ili pročitate to što vam je obaveza pardon, nije obaveza, već zabava. Svaka pročita-na strana je jedna mala pobeda. Jedna postignuta trojka, jedno zakucavanje. Očigledno, odgovor na „Kako?“ je dao Tom Sojer u onom čuvenom farbanju ograde. Sve što se radi, može da se predstavi na „ovaj“, ali i „onaj“ način. Čak i najteže situacije i najodgovorniji zadaci. Samo promenite ugao gledanja. Pri tome mislim i na onu strašnu situaciju u logoru iz filma „Život je lep“ u kojoj je otac (Roberto Benini) svom sinu gladovanje predstavio kao takmičenje u kome je glavna nagrada tenk! Jedan od osnovnih elemena-ta Velocity Learninga je zabava. Pri tome se misli upravo na to da čak i najteže situacije i najodgovorniji zadaci kao što je učenje, mogu da se predstave kao nešto zabavno.

Teško mi je i da razmišljam na negativan način, ali samo zbog onih kojima to prvo padne na pamet, zapamtite da je kontraproduktivno razmišljati o tome kako ćete pasti na ispitu ili dobiti lošu informaciju o urađenom izveštaju.

Četvrto rešenje sam čuo od moje strine, koja je nekada davno završila farmaciju. Ona mi je rekla da je kod spre-manja ispita najefikasnija metoda da se obriju obrve. Pa dok ponovo ne izrastu, čovek sedi u kući i sprema ispit.

Peto rešenje je mentalni stav koji mi je veoma blizak. Nikada se nemojte porediti sa drugim ljudima, jer ćete tu uvek biti u gubitku. Uvek će neko biti bolji. Poredite se sa samim sobom od juče. Na taj način trebaće vam jako malo (cilj je dostižan) da postignete da budete bolji. Kroz godinu dana to malo će postati jako, jako mnogo.

237


Naučite nešto novo

Jedna od najvažnijih stvari kod učenja je da ga nikada ne prekidate. Učenje celog života je fraza koja se mora shvatiti bukvalno. Što više učite novih stvari vaša „siva masa“, koja je vezana za vizuelnu memoriju se povećava. Onog trenutka kada prestanete da učite ta siva materija nestaje. Što bi Jiddu Krishnamurti rekao: „Učenju nema kraja. To nije samo pročitati knjigu, položiti ispit, završiti fakultet. Ceo život, od trenutka dok se rodite, pa do tre-nutka dok ne umrete, je proces učenja“.

Velocity Learning zastupa stav da sinapse u mozgu pu-caju nakon 10 dana. Nakon tih 10 dana, ako niste vežbali, džabe ste investirali i novac i vreme. Na Zapadu to duhovito zovu “use-it-or-lose-it”. Već sam pisao o neurobiku i važ-nosti da izbegnemo rutinu, koju naš mozak prosto obožava. Izgleda da je taj naš mozak jedan lenjivac koji najviše voli da ne radi ništa i onda da svu krivicu prebaci na nas koji smo neodgovorni i lenji. Najbolji način da ga prevarimo je da ga nateramo da vežba. Svaki dan nešto novo. Druga putanja do prodavnice. Drugi miris koji nas budi. Doručak zatvorenih očiju. Pranje zuba dok se četkica drži u drugoj ruci i slične stvari. To vam je neurobik u praksi.

Učenje na Velocity način

Sedenje za računarom i učenje je proces koji se ne može raditi duže od 14 sati u kontinuitetu. „Može“ čujem vaše glasove i znam da ste u pravu, jer se i meni to dešava. Vraćamo se na početak i pitanje koliko je to efikasno? Na-ravno da nije. Ono što je moje rešenje je da nakon nekoliko

238


sati za računarom, uzimam irider i učim ležeći. Nakon toga uzmem odštampani materijal ili knjigu i promenim lokaciju. Jedna klupa u parku kod Topčiderske zvezde je moje omiljeno mesto za knjigu. Nakon toga se vratim u kancelariju i sedam za računar i nastavljam dalje. Jedan moj rođak je išao putem i čitao knjigu. Pre sam mislio da je na taj način imao manju koncentraciju, a samim tim i da je bio manje efikasan. Velocity kaže da je učeći u pokretu učio celim svojim bićem. Eto, divne prilike da i to probate i da podelimo iskustva. Učenje na više različitih načina je najbolji način da utvrdimo znanje. Prema Judy Willis: „Što je više regiona u mozgu uključeno u memorisanje neke teme, to će ta tema biti duže zapamćena.

Ovo me je podsetilo na glavnog junaka naše knjige, Pau-ela Janulusa, čoveka koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao neko ko govori 42 strana jezika. Dok je razgovarao sa osobama čiji maternji jezik je učio, kopirao je njihovu facijalnu ekspresiju, tonalitet, pa čak i gestove. Očigledno da je učio celim svojim bićem. Upijao je i ponavljao u ritmu tog jezika sve dok ne bi bio siguran da je postigao potpuni „rapport” sa sagovornikom.

Danas je sistem koji je koristio Pauel Janulus jasan i može da ga koristi ko god želi da nauči neki strani jezik ili nešto drugo. Meni je interesantna jedna druga stvar.

Stolećima su civilizacije nailazile na ljude koji su go-vorili nekoliko desetina stranih jezika: čuveni kardinal Đuzepe Mecofanti je govorio 29 jezika, ruski učitelj Sergej Halipov je govorio 24, i tako dalje.

Drugi ljudi su sve to prihvatali sa strahopoštovanjem i nikome nije palo na pamet da ih „iskopira” ili makar pokuša da uradi to isto.

239


Danas je opšte prihvaćena ideja da ako jedan čovek nešto može da uradi, onda to (skoro) može da uradi i bilo koji drugi čovek. U svakoj knjizi koja govori o motivaciji i savremenom poslovanju spominje se Rodžer Banister i njegova čuvena milja istrčana za manje od 4 minuta. U sledećoj lekciji nastaviću priču o efikasnom učenju, a ovu ću završiti izrekom koja se vezuje za Konfučija: „Ja čujem i ja zaboravim. Ja vidim i ja pamtim. Ja uradim i ja znam.“ Dugi niz godina ova izreka se nalazila na ponu-dama koje je Srma Consulting slala budućim klijentima. Tada sam smatrao da je to dobar način da kažemo da će radeći sa nama učesnici treninga bolje usvojiti znanje. Znajući danas Velocity Learning mogu reći da je to i je-dini način da učesnici nauče ono što im je potrebno da nauče.

Ovu vežbu ćemo posvetiti Marku Tvenu.1. Koje je vaše omiljeno mesto za učenje?____________________________________________________________________________________________________________________________________ 2. Koji je vaš sistem uz pomoć koga uspevate da obaveze pretvorite u zabavu? ____________________________________________________________________________________________________________________________________ 3. Na prvom papiru napišite svoje obaveze koje možete momentalno da pretvorite u zabavu. Na drugom napišite one obaveze koje ćete

240


malo teže pretvoriti u zabavu. Na trećem papiru napišite obaveze koje ćete teško pretvoriti u zabavu?

4. Navedite koji je to specijalni alat koji će vam omogućiti da što više obaveza prebacite na „stranu” zabave. ____________________________________________________________________________________________________________________________________ 5. Da li je za vas gledanje televizije zabava ili gubljenje vremena?

Zabava Gubljenje vremena

6. Šta treba da bude na TV programu da biste prihvatili da po-klonite 4 sata života tome?____________________________________________________________________________________________________________________________________ 7. Setite se Toma Sojera i čuvenog farbanja ograde. Navedite primer iz svog iskustva da ste tako nešto uradili. Ako niste, razmislite gde biste mogli da primenite:____________________________________________________________________________________________________________________________________

241


8. Da li se motivišete kada se poredite sa drugim ljudima ili više volite da se motivišete tako što se poredite sa svojim rezultatima iz prošlosti?

Drugi ljudi Vaši prošli rezultati

9. Napišite na po 3 papirića primere za neurobik.

Da bi bilo interesantnije, na prvom napišite sve one vežbe koje možete da radite sami. Na drugom napišite one vežbe koje možete da radite u paru, a na trećem one koje možete da radite u grupi. 1. ____________________________________________ _________________________________________________________________________________________ 2. ____________________________________________ _________________________________________________________________________________________ 3. ____________________________________________ _________________________________________________________________________________________

242

26. KAKO DA EFIKASNIJE UČIMO? (DRUGI DEO)

„Intelektualci ne čitaju knjige jedanput, oni ih ponovo čitaju više puta.“~ ruska poslovica

Učeći druge, učite sebe

Još je klasično obrazovanje došlo do zaključka da je najbolji način da nešto zapamtimo onaj kada mi nekom drugom ispričamo šta smo naučili. U školi smo to nazivali propitivanjem jer smo učitelju, a posle profesoru, govorili šta smo naučili. Ako ste imali neko iskustvo kada ste vi nekom drugaru ili kolegi govorili šta ste naučili, znate i sami da je to sasvim druga priča. To je sigurno najbolji na-čin da zapamtite ono šta učite. Na treninzima tu metodu primenjujem tako što učesnicima kažem da kad dođu kući nekom od ukućana ispričaju šta su naučili kako bi on/ona mogao/mogla da ima koristi od materije koja se uči. Kako je moja najčešća tema prodaja i pregovaranje, veoma je lako naći nekoga kome je interesantno da čuje kako da bude još bolji u toj veštini. Naravno, sugestija je da se sve ono što je naučeno prepriča sopstvenim rečima. Naš mozak najbolje slaže misli od reči koje se već u njemu nalaze. U vremenu

243

26. Kako da efikasnije učimo? (Drugi deo)

u kome imamo daleko više on-line prijatelja nego u off-line životu, sigurno imate nekog na mreži kome možete ispričati sve ono što ste naučili. Ako nema ni takvih, onda vam nema druge nego da napravite blog na kome možete do mile volje da pišete sve što ste naučili. Velika je verovatnoća da će neko početi da čita to što ste napisali. Čak i ako niko to ne uradi, vi to nećete saznati, a postigli ste bolje memorisanje, što i jeste bio osnovni cilj. Ako dovoljno tražite po netu, naći ćete još ljudi koji imaju isto interesovanje. Idealno je da ih podelite u grupe po troje i onda putem neta mogu da vežbaju koliko god hoće. Kad naši učesnici prođu Velocity Learning program, obavezno ih delimo u grupe po troje i organizujemo nedeljno vežbanje putem skajpa.

Povezivanje sa već naučenim

Svi vi koji ovo čitate sigurno ste u životu pročitali na hiljade različitih tekstova i knjiga. U tome i jeste vaša pred-nost. Sve ono što pročitate i treba da naučite možete pove-zati sa nečim što je slično onome što već znate. Na primer, promenili ste kompaniju. Prvog dana će vam reći da nije isto prodavati u toj kompaniji kao što ste naučili da radite u prethodnoj. Reći će vam sto stvari koje su različite, ali vi ćete malo po malo shvatiti da ima još više stvari koje su slične ili potpuno iste. Na taj način imate osećaj da sve to već znate i da je ostalo samo da se tih sto stvari nauči na način koji se traži u novoj kompaniji. Ništa nije „tabula raza“. Šta god da krenemo da učimo, možemo naći solidnu osnovu u onome što već znamo.

To se u Velocity Learning programu koristi na sledeći način: zamislite da ste počeli da učite strani jezik, recimo

244


engleski, i da nikada pre toga ništa niste na engleskom naučili. Teško je i zamisliti, zar ne? Recimo da je tako. Prvo bi vas podstakli da vidite koliko već reči na engle-skom jeziku znate jer su potpuno iste kao reči u srpskom jeziku. Pri tome ne mislim na stare srpske reči koje su ušle u engleski jezik kao što je na primer „ruma“, „rum“ (room) prostor u kome se živi. Kod nas je ostala samo reč „podrum“ kao objašnjenje prostorije koja je pod onom u kojoj se živi. Ne mislim na te stare reči, već na one koje su u svakodnevnoj upotrebi. Na primer: komunikacija, supermarket, televizor, taksi, trolejbus, banana, džez, muzika, gitara, laptop, internet, super, horor, basket, ... i neizostavni stejdž.

Svako od nas veoma lako može nabrojati barem sto reči koje svakodnevno koristimo i mi i ljudi kojima je engleski maternji jezik. Kako je praksa pokazala, u svakodnevnoj komunikaciji prosečan čovek koristi samo oko trista reči. Veoma lako se može doći do zaključka da svako od nas već prvog dana učenja poznaje jednu trećinu potrebnih reči za komunikaciju. Samo da uspemo da naučimo one dve trećine i mi smo slikovito govoreći „na konju“.

Testiranje pojačava učenje

Dugi niz godina najveći problem mi je bio kako da ljudi zapamte moja predavanja. Podsticati ljude da uče u situa-ciji kada jedva imaju vremena da dođu na trening, u startu je uzaludan posao. Sva istraživanja u svetu su pokazala da dugotrajno bubanje ne garantuje uspeh. Ako nakon kraćeg učenja uradite test, daleko je veća verovatnoća da ćete dugoročno zapamtiti naučeno. Testovi pomažu da se

245


uštedi vreme i na taj način mnogo brže nauči sve ono što je planirano. Što je najinteresantnije, na ovaj način, daleko bolje je naučena čak i ona oblast koja nije bila obuhvaćenja testiranjem. Moj tim i ja ovaj princip primenjujemo od 2012. godine putem testa www.SrmaTest.com.

Čak smo došli do toga da firme za koje radimo treninge mogu besplatno da se testiraju iz svih mogućih oblasti. Ma koliko predavač bio inspirativan i stručan, ukoliko nema testiranja nakon mesec dana, učesnici će usvojiti svega mizernih 10%. Da li biste platili trening ako bi vam trener rekao da će vaši ljudi nakon mesec dana upamtiti svega 10%? Ja sigurno ne bih i zato insistiram na testiranju.

Koncentracija je bitna

Koliko ispita ste spremali gledajući tenis, košarku ili omiljenu emisiju. Neko će reći da mu to nije smetalo i da je vežbao multitasking, a to mu je sada kada je zaposlen velika prednost. Ako neko tako misli, neka mu bude. Baš kao što nikada neću reći nekome ko puši da je duvan šte-tan. Ako neko misli da mu je duvan koristan, neka tako misli i dalje. Sigurno je manja šteta. Isto se odnosi i na mul-titasking. Samo da navedem da su istraživanja pokazala da je od multitaskinga daleko bolje raditi koncentrisano jednu po jednu stvar. Što su zadaci kompleksniji, sve je više vremena koje se gubi multitaskingom. Kakva je svr-ha određivanja prioriteta ako ćemo sve raditi odjednom? Možda multitasking podrazumeva da se odrede priorioteti pa da se onda njih nekoliko radi u isto vreme? U svakom slučaju, kada učite, koncentrišite se na učenje.

246


Praksa, praksa, praksa

Sreća pa se skoro sve što ja predajem može momental-no vežbati. Prodajemo i pregovaramo svakodnevno. Uče-nje stranog jezika je takođe lako za vežbanje. Dovoljno je da čovek ode na youtube i veliki broj filmova na bilo kom jeziku mu je dostupan, pa može da vežba koliko god hoće.

Koji je Vaš stil učenja?

Velocity Learning program će vam sigurno biti od ko-risti, a za maksimalnu efikasnost neophodno je da znate i svoj stil učenja. Ko želi da o tome sazna više, neka čita Karla Junga, Gardnera i Kolba.

Završiću ovaj tekst komentarom koji sam dobio od jed-nog poznanika koji me je pitao zašto toliko potenciram učenje kada „od učenja niko nije video previše vajde?“ Zaista svakome od nas se u nekom trenutku života namet-nulo to pitanje. Da li možda previše vremena učimo dok život prolazi mimo nas? Ako i vama padne slična stvar na pamet, setite se reči Aleksandra Velikog: „Daleko više du-gujem Aristotelu koji mi je pružio znanje, nego ocu Filipu koji mi je podario život“.

Ovo vežbanje ćemo posvetiti Aleksandru Velikom Karanoviću.1. Koliko bi vam bilo korisno da o temi koju učite napišete blog?

Potpuno beskorisno

Izuzetno korisno

247


2. Koliko imate prijatelja:Na Facebook-u ___________ U stvarnom životu __________

3. Koje su to dve osobe sa kojima možete da vežbate (učite) uživo ili preko nekog od elektronskih medija:__________________________________________________________________________________________4. Zamislite da učite bilo koji strani jezik na svetu. Šta mislite koliko već reči tog jezika znate? Siguran sam da ih je barem 100. Velika je verovatnoća da reči kao što su: banana, taxi, restoran, televizija... isto ili veoma slično zvuče i na tom jeziku i na srpskom koji vi znate jer čitate ovu knjigu. Uzmite papir i na njemu napišite brojeve od 1 do 100. Izdvojite sat vremena za vežbu i sigurno ćete popuniti svih 100 istovetnih termina:

1.2.3.

.

.

.98.99.

100.

5. Uradite neki od besplatnih testova koji se nalaze na www. Sr-maTest.comi proverite kolika vam je uspešnost. Pročitajte koji su tačni odgovori i ponovite test sve dok ne dođete do uspešnosti od 100%. Koliko vam je bilo potrebno puta da ponovite test da biste došli do uspešnosti od 100%? Ponovite isti test 21 dan zaredom i nakon toga proverite kolika vam je uspešnost nakon mesec dana.

248


Šta ste zaključili? ________________________________________________________________________________________6. Setite se svih obuka i treninga koje ste do sada imali. Koliko se procentualno sećate novih znanja i ponašanja sada, pod uslovom da nakon treninga niste uvežbavali?

1. Znaje ili veština ________________ procenat ________2. Znaje ili veština ________________ procenat ________3. Znaje ili veština ________________ procenat ________4. Znaje ili veština ________________ procenat ________5. Znaje ili veština ________________ procenat ________

7. Razmislite šta je to što ste najranije naučili, još uvek se toga sećate, iako to u međuvremenu niste ponavljali, jer vam nije bilo potrebno?

1. _________________________________________2. ________________________________________3. _________________________________________

8. Od sada pa do kraja života koliko ćete proporcionalno vremena investirati u učenje?

10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

249

27. GLEDAJU TE OČI TVOJE MAJKE

„Birajući Bogove mi biramo sudbinu” ~ drevni mnogobožački rimski pesnik Vergilije

Evo jedne igrice kojom u poslednje vreme počinjem veliki broj treninga. Učesnike podelim u parove i dam im sledeći zadatak: zamislite da ste na svom radnom mestu i da pružate svoj maksimum. Sve vam ide od ruke i vi ste zbog toga presrećni. Sada zamislite da vas u tom trenutku posmatra osoba koja je ponosna na vas što ste tako dobri u tome što radite. Da li jasno vidite lice te osobe? Ako vidite, dajte mi tajni znak klimanja glavom. Dogovoreno? Odlično, vidim da ste već zamislili. Sada se okrenite prema svom paru i međusobno ispričajte jedno drugom sledeće: Ko je ta osoba? Kako se ona oseća dok vas gleda kako radite? Šta vam ta osoba govori? Nakon toga kažite svom paru kako se osećate dok slušate šta ta osoba govori o vama. Na kraju će svako predstaviti svog sagovornika: koga je zamislio, šta ta osoba govori dok ga gleda na radnom mestu, kako se on oseća dok to sluša. Igrica je veoma jednostavna i efektna.

U nekoliko minuta svi mi shvatimo šta je to što nam je u životu najvažnije i šta nas motiviše. Ko je ta osoba zbog koje smo mi takvi kakvi jesmo. Probajte u svom okruženju.

250


Uvek će to biti roditelji, životni partner i deca. Garantova-no! Pitajte hiljadu ljudi. Rezultat će uvek biti isti!

Rečenice će biti takođe veoma slične:Zoranova majka bi rekla: „Sine, za sve si stvoren!“Ostojina deca kažu: „Naš tata je glavni u celom hotelu!“Miličin muž kaže: „Ženo moja, ponosan sam na tebe!“

U pripremi ove knjige dobio sam komentar da „sve ovo zvuči mnogo američki“ i tu sam se baš zamislio. Ovu ra-dionicu sam radio u: Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji, Litvaniji i Indiji i ljudi su doslovce u jednoj rečenici davali odgovore slične gore pomenutim. Svi su rekli da o tome nikada do sada nisu razmišljali na taj na-čin. To me dovodi do sledećeg zaključka, da bismo svi mi jako voleli da dobijemo pohvalu od nama dragih osoba. U velikom broju slučajeva to je retka pojava. Ko zna kada je Zorana majka pohvalila? Možda su se Ostojina deca pohvalila drugoj deci da je njihov tata glavni u hotelu, ali da li su ikada njega pohvalili? Da li je Miličin muž ikada rekao Milici da je ponosan na nju? Kako bi nam izgledao život kada bi te pohvale bile češće? Možda su te pohvale i izrečene ali ih mi nismo čuli?

Jednu od najvećih i meni najdražih pohvala dobio sam posredno. Na jedan od treninga pre nekih 10 godina poveo sam i svog mlađeg sina Ognjena. Tada je ima 14 godina i nakon treninga, u kolima smo pričali o komunikaciji i koliko je ona važna u životu. Par dana kasnije pričao sam sa starijim sinom Urošem i on mi je rekao: „Tajo, jel znaš šta mi je rekao Ogi kada sam ga pitao, kako je bilo na treningu?“ Uroš me iznenadio ali i zaista zainteresovao, jer sam hteo da čujem kako se Ognjenu svidelo to što je slušao, pa sam pitao: „Šta je rekao?“

251

27. Gledaju te oči tvoje majke

„Taja je OBJASNIO!“ Eto, to je to. Kratka rečenica. Nisam je direktno čuo.

Nekome će zvučati američki, a meni je dovoljno da samo zamislim tu njihovu razmenu dve jednostavne rečenice, od pre deset godina i momentalno sam maksimalno motivisan.

Obratite pažnju na sledeće: nikada, ali nikada mi se nije desilo, a garantujem da se neće ni desiti, da je neko rekao da ga posmatra direktor firme u kojoj radi. Neko od učesnika uvek to primeti i prokomentariše. Svi očekuju da će makar jedan od njih reći da je zamislio direktora, da ga je poslodavac pohvalio, ali ništa od toga. Očigledno je da nas naši dragi ljudi mnogo bolje motivišu nego i štap i šargarepa (zajedno) poslodavca.

Sad treba da im kažem: od sada kad god vam padne motivacija, sve što treba da uradite jeste da zamislite da vas otac, majka, partner ili deca gledaju. Znajući da vas oni gledaju sami ćete znati kako treba da se ponašate i kako treba da radite. Samo na trenutak pomislite kako bi naše društvo izgledalo kada bi se svako od nas ponašao kao da ga neprekidno gleda osoba koja mu je draga.

Sada ću sa vama podeliti još jednu priču koja je namenje-na ljudima koji su danas pod sve većim pritiskom. Govorim je komercijalistima i prodavcima, ali da vidimo kako bi se ona odnosila na sve vas. Dakle iako niste u prodaji, izvucite iz ovih 7 koraka nešto što može da se odnosi i na vas.

Kako biti savršen u nesavršenom svetu?

Podnaslov je pretenciozan, a to je i pitanje koje sam na početku treninga dobio od jednog komercijaliste. Ako niste

252


komercijalista, onda zamislite sledeću situaciju: svakim danom kupci su sve zahtevniji, marže su sve niže, kon-kurencija sve beskrupuloznija, poslodavci sve nervozniji. Postavlja se sledeće pitanje: „Kako stići i uteći i na straš-nom mestu postojati?“ Evo priče koju sam prilagodio za učesnike treninga. Originalni autor je Mihalj Čiksentmi-halji (Mihaly Csikszentmihalyi), a uvek je dobro uzimati primere iz njihove branše i sa njihovog terena. Vodim ih kroz sedam koraka.

1. U potpunosti ste uključeni u ono šta radite

Pored vas prolaze ljudi koji imaju ko zna šta na pameti. Sa svih medija stiže potpuno ista informacija. Ono što je nebitno predstavlja se kao jako bitno, a ono što je životno i bitno predstavlja nam se kao potpuno nebitno. Vi sve to primećujete tek kao šum koji vas ne može sprečiti da se fokusirate na ono šta je vama bitno. Maksimalno ste fokusirani na trenutno postavljeni zadatak. Čeka vas po-slovni sastanak na kojem treba da date maksimum, sve ostalo ne postoji. Sva čula su usmerena samo na taj sa-stanak. U takvim situacijama čovek daje svoj maksimum. Pokazuje svoje „pravo lice“ i to sigurno ostavlja utisak na sagovornika. Ko može da odoli i da sa uživanjem ne uđe u saradnju sa vama?

2. Osećate ekstazu

Kao da ste izvan svakodnevne realnosti, kao kada ču-jete neki glas od koga se naježite, kao kada imate osećaj da letite iznad svakodnevice, kao kada imate osećaj da ste

253


stvarni deo videoigrice, da vam se sva vrata otvaraju i da prelazite sa nižeg na viši nivo, takvu ekstazu osećate. Ne govorim o prostoj, običnoj, sreći. Govorim o stanju koje se jedino može definisati ekstazom. I ne govorim o tome da ćete se tako osećati nakon sastanka, pod uslovom da prodate. Ne, ne, ne... Stvari su obrnute. Vi osećate ekstazu i prodaja na sastanku će se desiti kao posledica toga, a ne kao uslov.

3. Sve vam je veoma jasno

Savršeno jasno znate šta treba da uradite. Nema nedo-umica. Nema: „Možemo levo, a možemo i desno. Možda ćemo sa jednima, a možda ćemo i sa drugima“. Vaša misao ide pravo i reže nedoumice kao što nož prolazi kroz fil na torti. To su trenuci kada ste nezaustavljivi. To stanje je interesantno opisao čuveni slikar grafita Banksi (Banksy): „Vaš um najbolje radi kada ste paranoidni. Istražujete sva-ku situaciju, svaku aveniju i mogućnost, velikom brzinom sa potpunom jasnoćom.“ Vi ste tu jasnoću postigli, a to je najteže. „Lako je mistifikovati. Najteže je postići jasnoću“, kao što kaže Džulijan Barns (Julian Barnes), u romanu „Floberov papagaj“. Taj osećaj da ste postigli nešto što je najteže daje vam neverovatnu snagu da idete dalje.

4. Znate da se vaši zadaci mogu uraditi

Svi oni dani investirani u učenje i trening sada se valo-rizuju. Imate i znanje i veštinu. Svaka aktivnost koju treba da izvedete već se odigrala u vašoj glavi i vidite kako ste je postigli. Kao sportista koji skače uvis i dok se sprema da

254


potrči, jasno u glavi „odmotava film“ i vidi sebe kako pre-skače letvicu, a zatim bezbedno pada na strunjaču. Možda je ovaj zadatak malo zahtevniji od svih prethodnih, ali u tome i jeste glavna čar vašeg posla. Vama je upravo po-trebno to „malo zahtevnije“ kako biste imali novi izazov pred sobom, jer ako ste danas veštiji i iskusniji nego juče, onda pred vas treba postaviti upravo nešto „malo zahtev-nije“. Upravo to znači da vi možete da se suočite sa po-stavljenim zadatkom. Stara izreka kaže da je sve dostižno onima koji misle da im je sve dostižno. U vašem slučaju to je realnost, jer ste još koliko juče postigli samo malo manje od toga što je danas pred vas postavljeno.

5. Osećate spokoj

Svi mi koji smo u komercijali znamo taj osećaj nervoze kada stignemo pred firmu u kojoj imamo veoma važan sastanak. U isto vreme svi znamo da nam je tada spokoj i smirenost najvažnija. Osnovno pitanje koje muči komer-cijaliste jeste kako to postići. Mnogi od nas to postižu tako što zapale cigaretu dok stoje ispred firme u koju treba da uđu. Naravno da postoji i bolje rešenje. Sve što sam do sada napisao svodi se na to da nama nisu potrebni eksterni stimulansi kako bismo postigli spokojstvo. Nema potrebe za brigom. Radimo stvari za koje smo stvoreni. Održavamo sastanke i to je to. Da li je lav nervozan dok juri gazelu? Nije, a zna da ima svega tri ili četiri šanse da je ulovi. Ako bi bio nervozan, rasipao bi uzalud energiju i umro od gladi. Smiren je. Apsurdno je i pomisliti da je zabrinut. U ovoj i prethodnoj knjizi dao sam dosta alata kako da postignemo smirenost. Jedan od njih jeste i da trenutnu situaciju posmatramo sa vremenske distance.

255


Da li će nam ovaj sastanak biti toliko strašan za dva sata? Naravno da neće. A za 24 sata? Za nedelju dana? Za me-sec dana? Za godinu dana? Osećate spokojstvo? Za deset godina taj sastanak, a i celokupna situacija u kojoj živi-mo, biće samo jedna anegdota. Kao kada se danas sećate sankcija i ratova. Ono zbog čega ste tada brinuli i tresli se danas je samo epizoda koju u društvu prepričavate. Kao moja priča o tome kako je Vlada „Japanac“ izvadio pištolj na mog službenika i udario ga drškom po glavi. Prethodno je zaposleni u obezbeđenju, kad je video ko ulazi u salon, elegantno izašao napolje da zapali cigaretu. Što bi čovek prisustvovao eventualnom ubistvu? Danas je to anegdota, ali pre 20 godina mi nije bila anegdota kada me je uplakana šefica salona pozvala i javila šta se dešava. Pomislite na to kako biste voleli da se sećate neke slične situacije kroz deset godina. Da li biste voleli da se sećate kako ste se tresli od straha ili kako ste bili hladnokrvni? Vratimo se na početak teksta: zamislite da vas gledaju oči osobe koja vam je bitna. Samo to zamislite i znaćete kako da postignete smirenost. Da parafraziram Lao Cea: najbolji komercijalista nikada nije ljut.

6. To što vi radite je bezvremeno

Taj vaš sastanak od 45 minuta proleteće vam kao je-dan minut. Samo se fokusirajte na trenutak u kome živite. Ne postoji ništa pre tog sastanka i ništa posle, samo vi i sagovornici. Sve ostalo proleće pored vas kao u nekom matriksu i ne uspeva da vam odvuče pažnju. Samo vaša maksimalna koncentrisanost. Sećam se naslovne strane jednog stranog časopisa: „Sada je vaše sve!“ Ne sutra, ne kroz godinu dana ili 2020! Danas. Kao onaj mladić iz priče

256


koji je svojoj devojci poklonio sat koji ne radi. Poslao joj je poruku da je njegova ljubav prema njoj bezvremena. Na stranu što je ona to shvatila da na sastanke može da kasni koliko god hoće, jer kada je ljubav, verovatno je i strplje-nje bezvremeno. U četiri reči: budite prisutni u vremenu. Korak po korak stigosmo i do sedmog koraka.

7. Vaša motivacija je unutrašnja

Voleo bih da ljudima koji su se penzionisali postavim jedno pitanje: ko je sve kriv zbog toga što niste postigli sve ono što ste želeli? Da čujem: otac nije hteo da te dâ u dizajnersku školu i zato nisi postala poznata umetnica; muž te tukao i zato nisi uspela da postigneš unutrašnji mir; imao si direktora koji se iživljavao na tebi i zato si ceo život nesrećan; Milošević je kriv za tvoj propali ži-vot! Dobro. Đinđić je doveo ljude koji su opljačkali tvoje preduzeće! Dobro. Ovi danas su najgori od svih i oni su te konačno zakopali. Dobro. To je sve tvoje mišljenje. Sve što se tebi dešava dobrim delom je pod uticajem drugih ljudi. Pomisli na onaj deo koji je pod tvojom kontrolom i gledaj da ga postepeno povećavaš. Čak i tim ljudima koji su u penziji, rekao bih upravo to, a pogotovo nama koji smo u komercijali i koji toliko toga još treba da prodamo i uradimo. Nama je najvažnija ta unutrašnja motivacija, da sve što uradimo ima kao posledicu našu novu motivaciju. Na taj način nije potreban direktor da nam kaže da smo dobri. Umalo da napišem da nije potreban ni klijent. Kli-jent je potreban zbog reference i da bismo lakše zatvorili sledeću prodaju, ali samo zbog toga. Nas će naš sastanak dovoljno motivisati šta god da se desi. Na nas je mislio Džek Ma (Jack Ma), izvršni direktor Alibaba grupacije,

257


kada je rekao: „Vi morate biti sposobni da prihvatite i prigrlite i neuspeh“. Da bismo to uspeli, neophodno je da smo neprekidno motivisani. Znači čak i neuspeh moram prigrliti i u njemu potražiti novu motivaciju. Kolika to snaga mora biti u nama? Meni su veoma bliske reči Džeja Vudmana (Jay Woodman): „Pomisli samo kolika je snaga u tebi. Sveti gral je u tebi. Pronađi svoje unutrašnje blago.“

To je tih sedam koraka. Ako ih zamislite kao neku vi-jugavu stazu, setite se ko vas je pratio još pre nego što ste započeli prvi korak. Da, to su bile oči vaše majke, oca, deteta, supruge ili supruga. Pomislite na njih i u svakom trenutku ćete znati kako da u potpunosti budete uključeni u ono šta radite, osećaćete ekstazu, kako da vam sve bude jasno, znaćete da se vaši zadaci mogu uraditi, osećaćete spokoj, znaćete da je to što vi radite bezvremeno i da je vaša motivacija unutrašnja. U svakom slučaju vi ste ti koji birate sopstvenu sudbinu.

Krećemo sa vežbom koju ćemo posvetiti našem današnjem heroju čije ime je Mihalj Čiksentmihalji. 1. Zamislite da dok ste na poslu sve vreme vas gleda neko ko vam je u životu jako bitan i na koga želite da ostavite utisak. Ko je ta osoba?____________________________________________2. Kažite rečenicu koju bi vam ta osoba rekla dok vi radite svoj posao:____________________________________________3. Navedite 5 vesti koje su vam privukle pažnju u proteklih nedelju dana, jer su ih svi mediji objavili, a dugoročno gledano totalno su nebitne:

258


1. _________________________________________2. ________________________________________3. _________________________________________4. _________________________________________5. _________________________________________

4. Umesto gore navedenih nebitnih vesti kojima su svi pridali važ-nost, napišite 5 vesti kojih nema u medijima, a po vašem mišljenju suštinske su za društvo u kome živimo:

1. _________________________________________2. ________________________________________3. _________________________________________4. _________________________________________5. _________________________________________

5. Navedite i opišite situaciju u poslu kada ste osetili ekstazu i „čujete neki glas od koga se naježite, kao kada imate osećaj da letite iznad svakodnevice, kao kada imate osećaj da ste stvarni deo video-igrice, da vam se sva vrata otvaraju i da prelazite sa nižeg na viši nivo...“:____________________________________________________________________________________________________________________________________ 6. Navedite situaciju u poslu kada ste dobili da uradite zadatak koji je samo malo bio zahtevniji od uobičajenih zadataka koje dobijate:____________________________________________________________________________________________________________________________________

259


7. Evo jednog od najtežih pitanja sa ove radionice: kako uspevate da postignete spokoj? ____________________________________________________________________________________________________________________________________

8. Uzmite dve boje papirića i na papirićimau jedne boje pišite stvari koje vas motivišu, a dolaze iznutra. Na papirićima u drugoj boji pišite sve ono što vas motiviše, a dolazi spolja.

9. Kad dođete do konačnog spiska svega onoga što vas motiviše uradite vizualizaciju modela svoje motivacije:

260

28. TEKST POVODOM 90 GODINA RADIO BEOGRADA

Dame i gospodo, dragi slavljenici želim vam dobro veče. Ja sam Vladimir Majstorović i sa većinom vas se lično

ne poznajem. Jednostavno svi se mi družimo i upoznajemo sa ljudima koji su nam na neki način bitni, a pri tome se najčešće misli na poslovne kontakte.

Moj posao je da ljudima pokazujem koliko je život lep. Takođe, moj posao je da poslodavcima pronalazim kva-litetne kadrove. Vidim da sam vam momentalno postao interesantniji, pa kad sam privukao vašu pažnju red je i da kažem o čemu ću večeras govoriti. Radio, kao i svi ostali mediji, imaju sve veću ulogu u zabavi ljudi, a ja bih voleo da se svi mi više usmerimo ka razvoju ljudi kojima se obraćamo.

Verovali ili ne, jedan od najboljih načina da se razvijate je u tome da vežbate sopstvenu solidarnost.

Nastavak mog govora je prepričano poglavlje 22. Zašto nam je potrebna solidarnost?Ovu vežbu ćemo posvetiti Spartancima, sa željom da i u Srbiji ljudi postanu “naši zidovi”.

261

28. Tekst povodom 90 godina Radio Beograda

1. Kada biste Vi uređivali radio program koja bi bila osnova poruka Vaše radio stanice?________________________________________________________________________________________2. U kom procentu govorite istinu:

Poslovnim partnerima – 10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Članovima porodice - 10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Saradnicima na poslu – 10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Drugovima – 10% 30% 50% 70% 90%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

3. Kada ste u kolima šta slušate:Muziku Predavanja

Audio knjige Ništa

262


4. Dole navedene teme postavite u matricu 2x2, tako što ćete pri-padajući logo postaviti na mesto koje ga najadekvatnije reprezentuje.

Vaša ljubav Vaš posao Vaša decaVaši roditelji Letovanje FilmovimaKnjiga Vaš sex Vaši uspesiProblemi Politika Umetnost

Novac Muzika Zdravlje

263

29. ŠTA JE TO ŠTO PAMETNE LJUDE TERA DA UČESTVUJU U EMISIJAMA SA ESTRADNIM

LIČNOSTIMA?

„Ko se sa pomijama meša, svinje ga pojedu“ ~ srpska narodna poslovica

Pitanje iz naslova mi se vrti po glavi već duže vreme i to iz jednog veoma praktičnog razloga. Jedan od načina da se odmorim, a i nešto novo saznam je gledanje emisija na YouTube. Od domaćih emisija to su najčešće „Silen“ ili „Atlantis“. Naravno, volim i snimke različitih predavanja. Sve u svemu, pričinjava mi zadovoljstvo da slušam pa-metne ljude koji mogu emisiju od sat vremena da ispune kvalitetnim sadržajem. Recimo profesori Milan Brdar ili Milo Lompar. Skenirajte QRcode i kliknite na beli kamen na sredini slike. Nakon jedne takve emisije poželim da čujem još nešto tako kvalitetno i pametno i kao što znate tu vam YouTube sam daje predloge.

Problem nastaje u tome što nečeg sličnog ima veoma malo, odnosno što su pametni ljudi koje ste uživali da slušate sada u društvu nekih ljudi sa estrade ili političara i tu nastaje raspad. Pitanja

264


voditelja su tendenciozna i rafalna. Svako sledeće pitanje se postavlja kao pojašnjenje i dolazi 15 sekundi nakon pr-vog. Tako se dobija dinamika u emisiji. Ljudi sa estrade i politike su majstori da se priča spusti na najprizemniji i najtrivijalniji mogući nivo. Od učesnika se traži da odgovor bude u maksimalno 3 rečenice. U svemu tome se moji junaci očigledno ne snalaze i dopuštaju da ih estradne ličnosti prvo spuste na njihov nivo, a onda naravno pobede „na iskustvo“. Sve u svemu, pametan čovek veoma brzo shvati da je u takvom razgovoru totalni autsajder. Najčešće će se ućutati ili u pomirljivim tonovima diskutovati sve sa željom da se emisija što pre završi. Kao ilustraciju ove druge vrste emisija skenirajte QRcode i kliknite na odraz oblaka u vodi.

Ako ste je odgledali sigurno ćete i vi postaviti sebi isto pitanje: Šta je to što pametne ljude tera da učestvuju u emisijama sa estradnim ličnostima? Šta je to nateralo, na primer velikog Jovana Ćirilova da učestvuje u „Bračnom sudiji“? Došao sam do nekoliko odgovora, ali suštinski je samo jedan i pre nego što ga iznesem, preneću vam reči jednog profesora koga sam pozvao da učestvuje u našim radionicama „Kako da razvijete Vaš kreativni um?“. Evo šta on kaže: „Da, mogao bih eventualno da učestvujem u tome, mada imam izvesnih rezervi. Naime, nedavno sam bio gost u emisiji kod .......... i onda je ušla ............. predstavljena nama kao “vrhunski lajf kouč” koja radi “rekonekciju”, naravno drugi gost, Goca Tržan je odmah počela da priča da je ona “rekonektovana” i da ima dobra iskustva......“ Tekst sam malo „zamaglio“ ali očigledno je da svako ko je gostovao

sa estradnim ličnostima ima iskustvo da razgovor nije bio kvalitetan, bez obzira koliko se oni trudili.

Pa zašto onda učestvuju? Evo nekoliko odgovora ...

265

29. Šta je to što pametne ljude tera da učestvuju u emisijama ...

1. Reklama

Na jednom od predavanja u kojima sam učestvovao, pre mene je govorio Ivan Stanković (Communis). Na du-hovit i šarmantan način, veliko ime našeg marketinga je prepričao anegdotu kako je dobio jedan posao. To je bilo ovako: poznati biznismen je doručkovao sa suprugom koja je usput čitala jedan od ženskih časopisa. Na naslovnoj strani su bili novinarka Maja Žeželj (koja je tada bila u žiži javnosti) i njen suprug Ivan Stanković. Supruga bizni-smena je u jednom trenutku rekla: „Vidi ovaj Majin muž ima marketinšku agenciju, hajde sa njim da napraviš neki posao“. Ivan je ovo ispričao kao anegdotu, ali jasno je da svako pojavljivanje u medijima, a posebno na televiziji predstavlja odličnu reklamu.

2. Sujeta

Dete od 6 godina koje se pojavi na nekoj od televizija i otpeva neku pesmu, momentalno postaje popularnije od inženjera koji je proveo 40 godina u projektovanju ili doktora koji je isto to vreme proveo u lečenju ili profesora fakulteta ili bilo kog drugog zanimanja koje iziskuje više-decenijsko investiranje u znanje. Šta je tu čudno? Još je Čehov pisao o ljudima koji su nezadovoljni, jer nisu opšte poznati u društvu, iako su uradili grandiozne stvari. Ko je projektovao „Beograđanku“? Ko je tvorac čuvenog stapar-skog kukuruznog čuda, domaćeg hibrida? Ko je projekto-vao jugoslovenski niskokrilni lovački avion jednosed, IK3? Od ljudi koji se bave naukom, obrazovanjem, zdravstvom i svim onim na čemu počiva država, moraju imati predstavu da običnim ljudima to nije interesantno Oni će uvek pre

266


doći kući i reći: „Ženo danas sam u restoranu video Lepu Brenu. Da znaš kako je propala u licu...“. Oni nikad neće reći: „Danas sam u Knez Mihailovoj video čoveka koji je projektovao novi most na Adi“.

3. Znanje

Sve što se nama dešava ima svoje logično objašnjenje. Veliki broj učenih ljudi zna da ako primenjuje neznanje ili se smišljeno ide u propast, onda je upravo ta propast je-dini mogući rezultat. U isto vreme naši mediji decenijama dovode ljude koji govore isto i to isto daje (šta bi drugo nego) iste rezultate. Svaki moralan čovek koji ima znanje bi morao tome da se suprotstavi i da na televiziji i ostalim medijima govori (ako zna) kako treba da se radi u oblasti za koju je on stručan. Naravno, prost narod više voli da čuje šta se neočekivano desilo nekoj pevačici, nego kako da u Srbiji krenemo nešto da proizvodimo.

Gde ja u svemu ovome vidim rešenje? Da pametni ljudi što više pišu i govore i to postavljaju na internet. U isto vreme da od voditelja emisija traže da ih ne dovode u neprijatne situacije tako što će im za sagovornike davati čudake i ljude sa estrade koji će razgovor prebaciti na obično šegačenje. Jer ako se sve svede na puku gledanost, kome smo sve ušli u glavu i koliko je zahvaljujući tome prodato knjiga, sopstveni život ćemo (ne samo figurativno) pretvoriti u naslovu spomenute pomije.

P.S.Zaista me interesuje i vaše mišljenje.

267

29. Šta je to što pametne ljude tera da učestvuju u emisijama ...

Ovo vežbanje ćemo posvetiti profesoru Milanu Brdaru i svim onim stručnim ljudima u Srbiji koji rade svoj posao na najbolji mogući način, a svoje političke stavove iznose na internet. Odgovorite na sledeća pitanja:

1. Koji je po vašem mišljenju razlog da ljudi koji su pametni učestvuju u emisijama gde je osnovni cilj zabava?__________________________________________________________________________________________

2. Ko je po vašem mišljenju pripadnik:

Društvene elite ___________________________________

Kulturne elite ____________________________________

Političke elite ____________________________________

Ekonomske elite __________________________________

3. Šta je potrebno da se desi da biste nekoga izbrisali sa liste FB prijatelja?__________________________________________________________________________________________

268


4. Da sada možete da izaberete svoju profesiju, koju biste odabrali? Označite na skali od 1 do 10, gde je 10 maksimum.

5. Napišite koja tri kriterijuma ste koristili prilikom ocenjivanja1. _______________________________2. _______________________________3. _______________________________

6. Koliko profesija ste promenili u dosadašnjem životu?___________________________________________

Političar Menadžer

Doktor Inženjer

Profesor Umetnik

Zanatlija Ostalo

269

30. KAKO MOŽEMO POMOĆI NAŠIM SUGRAĐANIMA KOJI SU IZBEGLICE IZ

HRVATSKE I DOŽIVELI SU DA IM SE ZLOČIN PONOVI?

Jutros sam otišao u svoju banku i tamo me je zatekla informacija da više ne rade subotom. Otišao sam do „Igu-manove palate”, jer znam da tamo sigurno i danas rade. Red je bio oko desetak ljudi i očekivao sam da ću u sledećih 15 minuta završiti posao. Ali nije bilo tako. Radila su samo dva šaltera od kojih je na jednom stariji gospodin dosta dugo razmišljao koja vrsta oročenja mu najviše odgovara, a na drugom se odigravala prava (životna) drama. Starija gospođa je pokušavala da vidi šta se dešava sa njenom „mirovinom” iz Hrvatske i zašto nije „legal” na njen ra-čun. Devojka koja radi na šalteru je 30 minuta govorila, uzimajući samo na trenutke dah. Naravno da je sve vreme ponavljala iste rečenice: „Mi nismo ništa pogrešili”, „Sada ne možemo ništa da uradimo”, „Moraćete da dođete u po-nedeljak”, „U ponedeljak ćemo videti ko je pogrešio”. Za to vreme starija gospođa je s vremena na vreme govorila da će se baciti pod prvo vozilo i molila da joj se daju pare. Ljudi koji su stajali pored mene su prvih par minuta imali strpljenja, a onda su glasno počeli da govore da je žena luda i da joj je lepo rečeno da dođe u ponedeljak.

270


Izašao sam iz banke sa osećajem kolektivnog prezira. Prema banci koja je stotine hiljada evra plaćala konsul-tante, koji očigledno nisu naučili službenike kako da rade reklamaciju. Prema ostalim ljudima iz reda koji ma koliko imali godina nisu uspeli da izgrade osećaj empatije. Pre-ma medijima koji već dva dana senzacionalistički pišu i govore o ovoj ljudskoj tragediji koja je zadesila veliki broj naših sugrađana.

Kako potičem iz porodice koja je 1941. godine spašava-jući živu glasu pobegla iz NDH, veoma dobro znam da se pretrpljene strahote zadržavaju decenijama i prenose na nove generacije. Imam opravdanu sumnju da će mediji u Srbiji, isto kao i vlast, nastaviti da radi najgore moguće po te ljude. Očigledno svi mi smo upućeni jedino na nas same.

Zato želim da vam predložim kako da se ponašate sa ljudima koji su žrtve i koji će se očigledno tako osećati još dugi niz decenija.

1. Najvažnije je da im uvek i na svakom mestu stavi-mo do znanja da smo sa njima. Osećaj samoće je porazan.

2. Isključite televizor, izađite u šetnju i razgovarajte sa njima, ali na taj način što ćete ih slušati. Zaista slušati, svim svojim bićem. Pokažite empatiju. Njihove priče si-gurno neće biti prijatne za slušanje, ali upravo zato ste im prijatelji. To će im najviše pomoći. Nemojte ih savetovati. Neka oni sami odluče šta će uraditi.

3. Nastavite da slušate. Nema svrhe ljude prekidati konstatacijama tipa: „To je prošlost” i „Nemoj razmišljati o tome!” Da oni mogu da ne razmišljaju o tome, sigurno bi prestali i pre nego što im vi to kažete. Budite strpljivi. Pitajte ih šta bi oni želelil da vi uradite za njih.

4. Uključite ih u aktivnosti u kojima će biti što više

271

30. Kako možemo pomoći našim sugrađanima koji su izbeglice iz Hrvatske...

angažovani. Naš mozak ne može u isto vreme da orga-nizuje sekiraciju i da nas upravlja tokom igranja košarke ili fudbala. Takođe, dok pišem ovaj tekst koncentrisan sam da napišem sve kako treba i nemam vremena da se sekiram čak i kada pišem o stvarima koje me ovih dana uznemiravaju.

5. „Prošetajte” malo internetom. Upoznajte se sa tra-umama izbeglica. Koji se simptomi mogu javiti? Kako da prepoznate takvu osobu i kakvo ponašanje možete očeki-vati? Na to smo upućeni, jer je velika verovatnoća da ćemo u budućnosti sve više imati kontakta sa ljudima koji su izbeglice.

6. Stvorite klimu i razvijte kulturu da je poseta pro-fesionalnom psihijatru sasvim prihvatljiva stvar. Šta god da se toj osobi dogodilo, ona se može izlečiti. Mi te ljude volimo i želimo da im pružimo podršku, ali nismo profesi-onalni psihijatri i najbolje je da i njih uključimo. Psihijatar im može pružiti pomoć, ali samo mi im možemo pružiti ljubav.

Na kraju svi ćemo doći do zaključka da život ide dalje. Hiljadu puta u životu sam pomislio da je najvažnije da su moji baba i deda izvukli žive glave i došli sa sinovima u Beograd. Ovaj tekst i vežbanje posvećujem njima i svima vama koji ćete imati strpljenje da slušate ljude koji ovih dana ponovo proživljavaju najteže trenutke svojih izbe-gličkih života.

1. Da li više volite da slušate ili da savetujete?

Da slušam Da savetujem

272


2. Da li više volite da vas slušaju ili da vas savetuju?

Slušaju Savetuju

3. Šta biste posavetovali izbeglice:1. Da se vrate, jer će tako biti svoji na svome i moći

sve da obnove2. Da ostanu ovde, jer će povratkom morati da izgube

identitet3. Da se vrate jer ćemo uskoro svi biti građani „EU“4. Da ostanu ovde jer su ovde već pustili „nove korene“5. Ostalo _____________________________

4. Označite na karti mesta odakle su došli vaši roditelji, vaše babe i dede, vaše prababe i pradede i tako sve dokle znate.

273

30. Kako možemo pomoći našim sugrađanima koji su izbeglice iz Hrvatske...

5. Koja su 3 osnovna razloga zbog kojih živite tu gde sada živite?1. _______________________________________2. _______________________________________3. _______________________________________

6. Šta je to što bi vas nateralo da promenite mesto stanovanja?_______________________________________________________________________________________________________________________________________

274

31. KAKO DA DRUGIMA ULEPŠAMO ŽIVOT?

Počeću pričom za koju se smatra da predstavlja obra-ćanje Antona Pavloviča Čehova njegovom prijatelju Mak-simu Gorkom. Ako neko od vas dođe do podatka da ova priča nije plod razgovora ove dvojice velikih pisaca, nego nekih drugih ljudi, neću se razočarati. Priča ima pouku koja je svevremena, baš kao što su i njih dvojica. Evo šta je moj omiljeni pisac rekao: „Kad bih imao mnogo novca, sazidao bih ovde sanatorijum za bolesne seoske učitelje. Znate, sazidao bih svetlu zgradu – vrlo svetlu, sa visokim sobama i velikim prozorima. Tu bi bila divna biblioteka, razni muzički instrumenti, pčelinjak, povrtnjak, voćnjak, tu bi se mogla držiti predavanja iz agronomije, meteoro-logije, učitelj treba sve da zna, sve, brate! Vama je možda dosadno slušati moje fantazije? A ja volim da govorim o tome. Kad biste znali kako je potreban ruskom selu dobar, pametan, obrazovan učitelj! Kod nas u Rusiji veoma je potrebno da mu se stvore neki naročiti uslovi i to treba učiniti što pre, ako shvatamo da će se bez širokog obra-zovanja naroda država raspasti kao kuća napravljena od rđavo pečene opeke! Učitelj treba da bude artist, umetnik vatreno zaljubljen u svoje delo, a kod nas – to je običan radnik, rđavo obrazovan čovek, koji polazi u selo da uči decu sa takvim oduševljenjem kao da ide u progonstvo.

275

31. Kako da drugima ulepšamo život?

Gladan je, zatucan, zaplašen mogućnošću da izgubi koru hleba. A trebalo bi da bude prvi čovek u selu, da bi mogao da odgovori seljaku na sva pitanja, da bi seljaci videli u njemu snagu dostojnu pažnje i poštovanja i da niko ne sme da se izdire na njega… i ponižava njegovu ličnost, kao što kod nas svi čine: policijski pisar, bogati bakalin, pop, sreski načelnik, staratelj škole, seoski kmet i onaj či-novnik koji nosi zvanje inspektora škole, ali ne vodi brigu o boljim uslovima obrazovanja, već samo o tome da se brižljivo izvrše cirkulari okruga. Ta besmisleno je tako bedno plaćati čoveka koji je pozvan da vaspitava narod – razumete li? DA VASPITAVA NAROD! Ne sme se dopustiti da taj čovek hoda u ritama, da drhti od hladnoće u vlaž-nim, trošnim školama, da se guši u dimu, prozeba i da već u tridesetim godinama dobije laringitis, reumatizam…”

Kad pročitate ovaj tekst, sigurno osetite poštovanje prema jednom predivnom čoveku koji je imao potrebu ne samo da i dan danas ulepšava naše živote predivnim, poučnim pričama nego je razmišljao kako da organizuje život u čitavom ruskom društvu.

Još jedan veliki ruski pisac, Lav Nikolajevič Tolstoj, na tragu iste ideje, ulepšavanja života drugih ljudi, rekao je: „Ništa ne može tako da učini naš život, ili život drugih ljudi, lepim, kao što to može neprestana ljubaznost.″

Zašto nas pomaganje drugima čini srećnim?

U svetu se vrše detaljna istraživanja u društvima u koji-ma se posmatra uticaj volonterskog rada i pomaganje dru-gim ljudima (što počinju da rade od malih nogu) na zado-voljstvo pojedinaca koji učestvuju u takvim aktivnostima.

276


Veoma često se na pomaganje drugima i volontiranje gleda sa negativne strane. Postoje ljudi koje u te aktiv-nosti ulaze kako bi sebi potvrdili predstavu da su iznad drugih ljudi, jer ako nekome pomažem, onda sam ja bolji od njega. Poznat je sindrom princeze Dajane. Neki ljudi je optužuju da su svi oni odlasci među bolesne i siromašne bili deo „propisane terapije”. Na neki način to je „nega-tivna vizualizacija” koju sam opisao u prethodnoj knjizi. Gledajući na jad i čemer kod drugih ljudi, svi oni problemi koji nas ophrvaju su manji. Na primer: ako nemamo pare da kupimo najnoviji model cipela, dovoljno je da zamisli-mo čoveka koji nema noge i momentalno će nedostatak novih cipela biti beznačajan. Čovek koji je izgubio posao svakodnevno je putem medija zatrpan slikama ratova i kataklizmi koje njegov gubitak čine mnogo manjim.

Ako smo osvetlili tu sebičnu stranu pomaganja dru-gim ljudima, onda ćemo u daljem tekstu da se posvetimo onoj mnogo privlačnijoj strani. Šta god da nas motiviše, dokazano je da usrećivanje drugih ljudi doprinosi našem zdravlju, boljem raspoloženju, a u krajnjem slučaju dužem životu onih ljudi koji usrećuju druge ljude. Ako je svima nama cilj da što duže živimo životom vrednim poštova-nja, onda je očigledno da ćemo duže živeti tako što ćemo pomagati drugim ljudima.

U vezi sa željom svakog čoveka da živi što duže, srećnije, slobodnije i u duševnom miru, Pejton Kon-vej Marc kaže: „Postoji predivan mitski zakon prirode da u životu najviše čeznemo za tri stvari − srećom, slobodom i duševnim mirom, koje se uvek dobijaju tako što ih date nekom drugom.”

277


Ljudi koji su još kao deca krenuli sa pomaganjem i vo-lontiranjem, najčešće su nastavljali to da rade i kada su odrasli. Čak i ako su kao deca bili primoravani da to rade, kao zreli ljudi, opet su u većem broju bili spremni da po-mažu i volontiraju nego ljudi koji to kao deca nisu radili. Kao krajnja posledica, društva u kojima se gaji kultura pomaganja i volontiranja mnogo su prijatnija za život od onih koje bismo mogli da nazovemo „svaka vaška obaška”. U vremenu u kome se toliko govori o pravima pojedinca potrebno je daleko više prostora posvetiti kolektivnim pravima i negovanju međusobnog pomaganja.

Mi koji smo se na ovom sastanku okupili na nedvosmi-slen način pokazujemo da želimo da živimo u boljem druš-tvu. Da bismo izbegli nedoumicu, preformulisaću: želimo da ovo društvo učinimo boljim. Ono na šta najčešće imamo primedbu jeste sebičnost ljudi koji su spremni da zbog svog ličnog interesa unište ili prodaju sve ono što su generacije pre njih stvarale. Takvo ponašanje kod velikog broja drugih ljudi nailazi na odobravanje i jedini strah koji ti ljudi imaju jeste da ne ostanu bez „svog dela kolača”. Iako kod nas nema pisanog ili nepisanog zakona koji bi propisivao da smo duž-ni da drugim ljudima činimo dobro, veliki broj nas oseća tu potrebu. To je onaj osećaj kada sami sebi kažete „šta mi vredi da ja imam novac ako je svuda oko mene propast?!“

Ulepšavajući drugim ljudima život ostvarujete sledećih pet stvari:

1. Pojačavate samopouzdanje. Samo ako pomisli-mo koliko često ljudi koje srećemo pre svega pokazuju nedostatak samopouzdanja, momentalno postajemo sve-sni koliko pojačavanjem samopouzdanja stvaramo bolji život i ličnu životnu smirenost.

278


2. Testiramo sopstvene sposobnosti. Često ni sami nismo svesni koliko možemo dok to ne pokušamo da ura-dimo. Da li ću moći pored redovnog posla da pomažem komšinici koja je stara? Da li ću biti sposoban da decu iz komšiluka naučim engleski? Da li ću moći ustati sat vre-mena ranije i očistiti sneg ispred zgrade?

3. Lični razvoj. Jedna od najvažnijih stvari u životu, za mnoge od nas, jeste činjenica da smo danas bolji nego što smo bili juče. Možda ne u fizičkom smislu, mada i to se očekuje. Zato, uvek ima prostora da naučimo neku novu veštinu, saznamo nešto novo i uspemo da uradimo nešto što juče nismo mogli.

4. Osećaj pripadanja zajednici. Kod Y generacije sve je manje izražena pripadnost zajednici. Rečenice tipa: „Dom je tamo gde mi je dobro!” ili „Šta je zajednica učinila za mene?” pre samo 15 godina bile su nezamislive. Pro-fesor Milan Brdar na ovo pitanje ima odgovor koji mi se veoma sviđa. On kaže: „Zajednica je učinila to da si završio fakultet, a da nisi okaljao cipele!” Mediji nas uče da smo samoživi pojedinci koji treba da se bore za sebe. Jedan od odličnih „lekova” prema očigledno stranim medijima koji trenutno gospodare Srbijom jeste upravo volonterski rad i pružanje pomoći drugim ljudima. Nakon toga svestan sam da sam deo zajednice za koju treba svi zajedno da se borimo.

5. Upoznavanje drugih ljudi. Kao što su nas auto-mobili odvojili od ljudi koje smo sretali na ulicama, tako nas posao odvaja od ljudi sa kojima smo se pre sretali. Naša komunikacija i odnosi postali su površni. Kada dru-gim ljudima ulepšamo život, odnosi se podižu na viši nivo. Stvara se jedan odnos reciprociteta. Mada profesor Vla-deta Jerotić kaže da ne treba da očekujemo da nam onaj kome smo nešto učinili to i vrati. Profesor kaže da onaj

279


kome nešto učinimo treba da učini dobro nekoj trećoj osobi. Ako bi učinio nama, to bi stvaralo jedan odnos koji je profesor duhovito nazvao „korupcija”. Kako god, ulep-šavajući drugim ljudima život saznajemo njihovu lepšu stranu.

Ljudske vrednosti. U proteklih 18 godina neprekid-no slušamo o EU vrednostima. Niko da nam objasni da te vrednosti podrazumevaju da su bogatiji sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Da je ubistvo 12 karikatu-rista u Parizu svetska tragedija i da svi treba da se ne samo saosećamo sa žrtvama, već da se i identifikujemo Je suis Charlie sa njima. U isto vreme ubistvo mirnih dve hilja-de seljana u Nigeriji, koji nisu nikoga provocirali, samo je drugorazredna vest koja se već nakon sportskih rezultata i prognoze vremena više i ne pominje. Ukoliko verujete u to da je ljudski život važan bilo gde da se izgubi, a svakog dana u svetu samo od gladi umre 19 hiljada dece, onda ćete pomažući drugim ljudima osetiti šta su prave ljudske vrednosti. Ukoliko i dalje budete gledali Dnevnik, onda ćete se prepoznati u Ničeovim vizionarskim rečima: „Od ljudi se očekuje da postanu nule u nizu nula“.

Očigledno postoje izuzetno jaki razlozi da pomognemo drugima i da im ulepšamo život.

Zajedno ćemo doći do mnogo novih načina, a za početak evo nekih koji su se dokazali u praksi.

Pronađite šta je ljudima interesantno. Pre svega neophodno je da znamo šta je bitno ljudima

kojima želimo da ulepšamo život. Mi možemo investirati i vreme i novac u nešto što drugim ljudima nije važno i na taj način svi će biti nezadovoljni.

280


Podelite znanje

Meni najlakši način da drugima ulepšam život jeste da podelim svoje znanje. Za razliku od većine beogradskih studenata ja sam uveren da je znanje roba. Sve što sam do sada zaradio, zaradio sam prodajući znanje koje sam stekao. Ono u čemu najviše uživam jeste da svoje znanje (kao sada) delim sa drugim ljudima. U vreme blogova, ko-mentara, Linkedina, Fejsbuka, Tvitera i svih drugih elek-tronskih grupa, mogućnost za deljenje znanja je ogromna. Postoji jedan neophodni uslov: da bismo bili neprekidno interesantni ljudima koji nas slušaju, potrebno je da se neprekidno usavršavamo.

Volontirajte

Vreme je sigurno najvažniji resurs koji posedujemo. Čak i oni koji na pitanje šta radiš daju odgovor: „Ništa, evo ble-jim”, umeju da cene svoje vreme. Zamislite da nešto što svi cene poklanjate nekom drugom radeći nešto za šta znate da nećete biti plaćeni. Pri tome ne mislim na botove koji su obesmislili komentarisanje ispod vesti u elektronskim medijima. Ne mislim ni na one koji lepe, odnosno cepaju, plakate pred izbore. Mislim na društveno koristan rad. To je ono kada izdvojite vreme i uradite nešto za prijatelja, komšiju, poznanika ili za neku društvenu organizaciju.

Podelite i imaćete više

Ova izreka se najčešće vezuje za znanje. Što i jeste tač-no, ne samo zbog toga što, ako sa vama podelim znanje

281


koje imam i vi ćete meni reći nešto što će povećati količi-nu mog znanja, već i zbog toga što svakim prenošenjem znanja svako od nas utvrđuje to znanje i samim tim ono postaje kvalitetnije. Mada, to deljenje se može odnositi i na materijalna dobra. Kompanije koje su sponzori naj-češće dobijaju veliku količinu besplatnih karata. Ljudi iz marketinga prvo gledaju sve živo, a onda se zasite i karte jednostavno stavljaju u fioke. Ko ne veruje, neka ode na bilo koju utakmicu reprezentacije. Teniseri, košarkaši, fudbaleri, a pogotovo vaterpolisti, rukometaši i atletičari veoma jasno mogu da primete da je na tribinama onaj deo predviđen za sponzore najčešće poluprazan. Ljudi rade u firmama gde je luksuz tri ili četiri sata provesti na stadionu pa makar to bilo i tokom vikenda. O ljudima koji vam ispred stadiona ili blagajne Sava Centra prilaze i nude karte upola cene, iako na kartama piše da su besplatne, pisaću nekom drugom prilikom. Moj predlog je da nekome ulepšate život tako što ćete mu pokloniti kartu za koncert ili utakmicu.

Obavestite ih o nečemu njima bitnom

Danas, kada smo zasuti hiljadama podataka, često se desi da propustimo onaj koji nam je veoma bitan. Uvek ću pomenuti mog druga Nikolu Jelića koji mi je davne 1995. godine javio za oglas koji je video u novinama. Ja taj oglas nisam video, a nakon njegove dojave, konkurisao sam, bio primljen i čitav moj život je krenuo u novom pravcu. Samo pomislite koliko će vašem prijatelju ili prijateljici značiti vaša dobra preporuka: posla, partnera, filma, pozorišne predstave, knjige, treninga…

282


Kažite im šta mislite o njima

Ovo je već da se čovek zamisli. Da li vredi ljudima reći šta mislimo da mogu da urade bolje? Da li ih savetovati? Na poslu se od menadžera to i te kako očekuje. U opisu posla mu je da zaposlenima kaže šta misli o njihovom radu. Čak se isto odnosi i na kolege. Taj čuveni sistem 360 stepeni se primenjuje u najvećim i najboljim kompanijama. Ne-kako mi je logično da se onda primenjuje i u porodici, pa i među prijateljima. Ako budemo čekali da prijatelji od nas zatraže da im mi kažemo šta rade dobro, a šta bi mogli da rade još bolje, siguran sam da bi se načekali. Ovako samo treba da osmislimo pravi način da prijatelje uključimo u neku vrstu međusobnog ocenjivanja.

Širite pozitivnu energiju

Većina onih koji posećuju naše radionice se nije po-znavala pre društvenih mreža. Sada smo svi svakodnev-no u kontaktu. Delimo porodične slike, reklame naših firmi, citate, spotove, viceve i duhovite slike. Poslednje dve stavke nam svima ulepšavaju život i to pokazujemo lajkovima. Imam nekoliko prijatelja koji svakodnevno postave barem 50 duhovitih postova. Interesantno, ali nijedan od njih nije hteo da dođe na radionicu, da ga javno pohvalim za sve ono što meni svakodnevno čini. Za pričanje vica potrebna je veština. Da bi se isti taj vic postavio na stranu i ulepšao dan hiljadama drugih ljudi, potrebna je samo dobra volja.

283


Poklonite ono što ne koristite

Početak svake godine idealna je prilika da dobijemo nove: rokovnike, hemijske olovke, kišobrane, kačkete, maji-ce, podmetače i sve one lepe stvari koje su ljudi iz marke-tinga osmislili i nabavili za poslovne partnere. Što ste na višoj poziciji, više svega toga i dobijate. Kad je poklon flaša vina, situacija je laka, ali sa prethodno navedenim stvari-ma situacija je nerešiva. Siguran sam da svako od vas ima barem deset rokovnika koji stoje uredno složeni i čekaju da osmislite nešto kreativno. Imao sam ideju da od poslov-nih partnera tražim dobijene, a nekorišćene rokovnike i da onda tokom Zimskog vašara organizujemo prodaju tih rokovnika i da celokupni prihod ide deci bez roditeljskog staranja. Imao sam ideju, ali još je nisam realizovao. Ako neko želi da mi „preotme” ovu ideju, biću prezadovoljan.

Preusmerite poklone

Još naprednija varijanta prethodnog predloga jeste preduprediti davanje poklona tako što ćete obavestiti poslovne partnere da ćete ove godine, umesto poklona reprezentacije, slati samo elektronske čestitke. U isto vre-me možete reći svima koji žele nešto da vam poklone da ta sredstva daju organizaciji koju podržavate.

Stanite i pomozite

Stati i pomoći danas je veoma riskantno. Ko zna kako se može završiti? Ipak vredi pokušati. Sećam se da je moj otac jednom, u ulici koja se danas zove Kneginje Zorke, podigao

284


dete koje je palo kroz prozor sa prvog sprata i odvezao ga u bolnicu. Posle je to dete taj događaj ispričalo kao priču koju je objavio Politikin zabavnik. Toliko sam bio ponosan iako dete nije znalo ime čoveka koji ga je odvezao u bolnicu. Situacija ne mora da bude tako dramatična. Nekome će se zaglaviti kola u snegu. Neko će se okliznuti na ulici. Nekome će se ispumpati guma. Ako smo svi deo jedne zajednice, onda je logično da se oslonimo jedni na druge.

Podučavajte

Podučite nekog znanjem ili veštinom koja mu je bitna, a koju vi posedujete. U sve ovo se uklapaju i situacije u kojima vi roditeljima pokazujete kako se koristi imejl, komšijinom detetu kako se vozi bicikl, kolegi kako se svira gitara i samo je vaša mašta ograničenje.

Budite prvi

Ovo je vreme u kome svakome svašta nedostaje. Pri tome ne mislim samo na materijalna dobra već i na nešto što svima nedostaje, a niko da se usudi da traži. Naravno mislim na zagrljaj, lepu reč, trenutak u kome će nam se neko izjadati, i sve ostalo što vam padne na pamet. Dobro možda ne baš sve, ali zašto da ne.

Ohrabrite ih da se pokrenu

Dok ovo pišem razmišljam šta sam već uradio, a šta me tek očekuje. Mislim da sam najčešće radio upravo ovo.

285


Ohrabrivao sam ljude da se pokrenu i da krenu u ono o čemu su do tada maštali.

Prosjacima poklonite hranu

Evo jedne stvari koju nikada nisam radio. Ne bacam hranu, a u isto vreme verujem da su svi prosjaci deo pro-sjačke mafije i da novac moraju da daju nekome ko ih orga-nizuje i ko im je „zakupio” mesto na pločniku ili raskrsnici na kojoj „rade”, ali prihvatam da ima ljudi koji smatraju da je to ispravno. Eto idealne prilike da rešite i ovu situaciju.

Pomozite onome ko je „na ivici”

Na fejsbuku, koji je naša najčešća tačka kontakta, svi se iz petnih žila trudimo da pokažemo naše najlepše lice. Bračni parovi su oličenje ljubavi i vernosti. Stanovi su kao iz časopisa. Letovanja smenjuju zimovanja, putovanja po Srbiji se prepliću sa kupovinom iz inostranstva. Noću klubovi, danju splavovi. Sramota me je kad za neke ljude shvatim da su bili bolesni tek kada nakon izlečenja postave post. Više bih voleo da sam im poslao imejl dok su bili bolesni ili ih pozvao telefonom, nego što im čestitam ro-đendan ili lajkujem sliku. Razmislimo: kako da osmislimo sistem koji će ljudima omogućavati da napišu kada im je teško i da onda vide koliko ljudi misli na njih?

Javno se zahvalite

Javne mreže su idealna prilika da pohvalimo nekog kome želimo da ulepšamo život. Evo jednog izazova: koliko ljudi

286


ste javno pohvalili u proteklih godinu dana? Ako nikog niste, eto prilike da to uradite još koliko večeras. Ako ne znate koga ćete prvog, eto pomislite ko vam je trenutno pred očima.

Poklonite hranu nekoj instituciji

Pre ove sugestije nisam se konsultovao sa zakonom, ali kako god. Ako nije po zakonu kupiti i pokloniti hranu, onda im poklonite novac pa neka oni sami kupe šta žele.

Budite uz ljude kojima je to potrebno

Ljudima je često potrebna pomoć. Padoše mi na pamet ljudi koji su dobili malo dete, ili još bolje blizance. Kroz šest meseci zaboraviće na pozorište, bioskop i na mno-ge druge stvari. Ponudite im da im jedne večeri budete bebisiterka. Siguran sam da vam sada pada na pamet još dosta sličnih situacija, pa ćete veoma brzo imati priliku kroz radionicu da se iskažete.

Preporučite nekog

Živimo u svetu u kome se više ne veruje reklamama, jer „svaki ciga, svoga konja hvali”, zato, ako vi, kao kupac ili prijatelj, nekog preporučite i stanete iza njega, onda to ima posebnu težinu. To može biti neka kompanija, ali i pojedinac. Kompanija će vam poslati kutiju sa proizvo-dima, a možda i neće, ali će osoba koju ste preporučili sigurno upamtiti ko ju je preporučio i dao vetar u leđa kada je bilo potrebno.

287


Naveo sam samo neke primere kako da ulepšate drugim ljudima život. Na samom početku smo videli da sve to ima i opravdane razloge. Samo da zaključim: lično zadovoljstvo kod ljudi koji su primenjivali gore pomenute elemente, merenjem se može uporediti sa situacijama u kojima se njihov lični dohodak udvostručio. Izbor je na vama. Probajte da radom udvostručite primanja. U isto vreme krenite da volontirate ili da na bilo koji od navedenih na-čina ulepšavate drugim ljudima život. Kroz godinu dana imaćete zadovoljstvo kao da su vam se prihodi stvarno udvostručili. Možda će i primanja pratiti vaše zadovoljstvo. Već davno smo zaključili da fizičke i psihičke aktivnosti idu ruku pod ruku. Ako vam je potreban i neki lep citat za kraj ovog poglavlja, poklanjam vam reči Dalaj Lame: „Ako želite da usrećite druge, vežbajte saosećanje. Ako želite da vi budete srećni, opet vežbajte saosećanje!”

Ovo vežbanje ćemo posvetiti Antonu Čehovu.1. Ko su ljudi kojima ste do sada pokazali solidarnost?__________________________________________________________________________________________

2. Na papirićima napišite sve načine koji su po vama pokazivanje solidarnosti:

288


3. Sa leve strane postavite papiriće sa nazivima metoda koje ste do sada primenili, a sa desne one koje još niste, ali ćete uraditi.

4. Sada kada ste organizovali sve metode uradite vizuelizaciju mo-dela Vašeg sistema solidarnosti.

289

32. MOJI ODGOVORI NA PITANJA: ŠTA, ZAŠTO I KAKO DALJE?

Jedna od mojih osobina je radoznalost. Zato sam uvek prvi koji se dobrovoljno javlja da prođe kroz sve nove metodologije. Sada ću sam da dam odgovore na pitanja iz sledeće radionice.

1) Gde vidite svoj život kroz 5 godina?Pre toga da kažem da mislim da je daleko važnije da znam sa

kime ću biti nego gde ću biti. Lokacijski bićemo negde u prirodi. Ješćemo hranu koju proizvodimo na našem domaćinstvu i koristiti energiju koju tu proizvodimo. Koristićemo mogućnost učenja i ko-munikacije putem interneta.

2) Od čega ćete tada živeti?Držaću koučing i trening sesije on-line i odlaziti kod korisnika.

3) Šta će vam biti glavna motivacija?Porodica.

4) Navedite ljude koji su vas inspirisali? Šta je to što je promenilo vaš život?

290


Moji roditelji, moje babe i dede, moji učitelji i svi oni ljudi čijim knjigama sam se vraćao.

Uvek me fascinirala činjenica da vekovima milijarde ljudi pro-laze kroz probleme kroz koje mi prolazimo. Razmišljaju o stvarima o kojima mi razmišljamo i da smo mi u jedinstvenoj prilici da klikom miša dođemo do njihovih iskustava. Apsolutno sve znanje je u jed-nom velikom morfogenetičkom polju i sve što je potrebno je da se „zakačimo” u to polje.

5) Navedite sve osobe koje su vam bitne, a koje ste izgubili. Poređajte ih u strukturu. Da možete sada da raz-govarate sa njima šta biste rekli svakoj od njih? Napišite pored svakog imena: a) Šta bi ta osoba rekla vama? b) Šta biste vi rekli toj osobi?

Na prvom mestu otac. Zatim dede i babe. Zamišljam ih kako zajedno sedimo i ručamo i čavrljamo. Nakon ručka, uz šetnju, raz-govaram sa svakim od njih pojedinačno.

a) Sigurno bih ih sada puno toga pitao i interesovalo bi me da mi još više pričaju o svom životu

b) Sigurno bih im rekao da ih mnogo volim i da su mi mnogo značili i još uvek znače u stvaranju mog vrednosnog sistema.

6) Opišite najlepše putovanje. Na koji način vas je ono promenilo?

Sa nepunih 19 godina otišao sam na proputovanje autobusom kroz Ameriku. Upoznao sam veliki broj ljudi, shvatio da imam šta da kažem ljudima na jeziku koji nije moj maternji. Shvatio sam da mene izuzetno interesuje kako žive ti drugi ljudi i da njima umem da pričam o životu u mojoj zemlji.

7) Kada ste i zbog čega napravili preokret u svojim uve-renjima i shodno tome u organizaciji sopstvenog života?

291

32. Moji odgovori na pitanja: Šta, zašto i kako dalje?

Naravno da je 5. oktobar 2000. politički događaj koji me je podstakao da još predosećajući ga napustim poziciju u kompaniji i otvorim sopstvenu firmu. Nakon par godina shvatio sam da promene koje ja želim nisu deo „agende” i totalno se fokusirao da u porodici tražim podstrek.

8) Koji je to događaj koji bi vas sada podstakao?Uvek ću verovati da grupa ljudi može da žrtvuje deo ličnog

interesa i uradi nešto za dobro naroda čiji su deo.

9) Šta ste uradili zbog čega žalite? Šta niste uradili, a sada zbog toga žalite?

Mala je korist od „naknadne pameti”. Ako se nešto može ispra-viti, uradiću sve da se to i desi. Ukoliko nema ispravke, idemo dalje bogatiji za još jedno iskustvo.

10) Šta treba da uradite kako bi ovo bila vaša najbolja poslovna godina do sada?

Fokusirati se na posao koji sam započeo prošle godine i uraditi sve da taj projekat zaživi.

11) Koja je reč (ili dve) koja opisuje vaše: zdravlje, fi-nansijsku situaciju, posao, ljubavni život, deca...

Zdravlje – Disciplinovana smirenost Finansijska situacija – Neprekidna borbaPosao – Kreativna istrajnostLjubavni život –Putovanje Deca – Smisao života

12) Koja je vaša omiljena igračka kada ste bili deteGumena lutka Šilje. Uvek sam razmišljao zašto je to bio Šilja,

a ne recimo Miki, Paja ili neki meda. Koje su to osobine koje su mi se kao detetu učinile važnim?

292


13) Šta ste najviše voleli da radite kada ste bili dete? Da se igram vojnicima.

14) Nabrojte sve svoje nadimke?Koje ste dobili u osnovnoj školi? Koje u srednjoj? Koje ste dobili nakon srednje?

Osnovna: VaciSrednja: MajstorFakultet: Majstor

15) Kada idete u krevet? Koje je vaše omiljeno doba dana?

Obavezno pre 24:00 Jutro i izlazak sunca

16) Koju hranu sanjate? Koja tri jela znate da spremate?Ne sanjam hranu. Pasulj, gibanica i pirinač.

17) Šta volite da obučete kako biste privukli pažnju drugih ljudi?

Ne volim da oblačenjem privlačim druge ljude. Kaže se da se čovek uvek oblači onako kako bi trebao da se oblači na svom sle-dećem radnom mestu. Sada se oblačim ležerno.

18) Od kog životnog cilja ste odustali?Da završim poslediplomske studije.

19) Koje loše navike ste uspeli da se oslobodite? Kako ste to postigli? Ko vam je bio od pomoći? Kako ste mu se odužili?

293

32. Moji odgovori na pitanja: Šta, zašto i kako dalje?

Da prekomerno jedem meso. Shvatio sam da je zadovoljstvo dok jedem meso daleko manje od osećaja lakoće kada jedem neke druge stvari.

20) Šta radite kako biste ugodili sebi? Idem u prirodu, muzeje i čitam knjige.

21) Koji je vaš omiljeni pisac?Čehov, Bulgakov i Dostojevski.

22) Šta je to što vas motiviše u životu?

Ljubav i deca

23) Šta biste radili kada biste rešili sve materijalne troškove do kraja života?

Putovao bih po svetu, držao predavanja i gajio nar i japanske jabuke.

Odgovore na sva ostala pitanja možete naći u audio zapisu: „Život je avantura ili je ništa”. Do njega ćete doći tako što skenirate QRcode i na slici kliknete na donji desni ugao, tu gde je odsjaj neba.

294

33. VAŠI ODGOVORI NA PITANJA: ŠTA, ZAŠTO I KAKO DALJE?

Ovo je Vaša (za sada) finalna radionica.

1) Gde vidite svoj život kroz 5 godina?____________________________________________________________

2) Od čega ćete tada živeti?____________________________________________________________

3) Šta će Vam biti glavna motivacija?____________________________________________________________

4) Navedite ljude koji su vas inspirisali? Šta je to što je promenilo Vaš život?

________________________________________________________________________________________________________________________

5) Navedite sve osobe u životu koje su Vam bitne, a koje ste izgubili. Poređajte ih u strukturu. Da možete sada da razgovarate sa njima šta biste rekli svakoj od njih? Na-pišite pored svakog imena: a) Šta bi ta osoba rekla Vama? b) Šta biste Vi rekli toj osobi?

____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

295

33. Vaši odgovori na pitanja: Šta, zašto i kako dalje?

6) Opišite najlepše putovanje. Na koji način Vas je ono promenilo?

___________________________________________________________

7) Kada ste i zbog čega napravili preokret u svojim uve-renjima i shodno tome u organizaciji sopstvenog života

________________________________________________________________________________________________________________________

8) Koji je to događaj koji bi Vas sada podstakao?________________________________________________________________________________________________________________________

9) Šta ste uradili zbog čega žalite? Šta niste uradili a sada zbog toga žalite?

________________________________________________________________________________________________________________________

10) Šta treba da uradite kako bi ovo bila Vaša najbolja poslovna godina do sada?

____________________________________________________________

11) Koja je reč (ili dve) koja opisuje vaše: zdravlje, fi-nansijsku situaciju, posao, ljubavni život, deca...

Zdravlje _________________________________________________Finansijska situacija ____________________________________Posao ____________________________________________________Ljubavni život ___________________________________________ Deca _____________________________________________________

12) Koja je vaša omiljena igračka kada ste bili dete? ___________________________________________________________

296


13) Šta ste najviše voleli da radite kada ste bili dete? ___________________________________________________________

14) Nabrojte sve svoje nadimke? Koje ste dobili u osnov-noj školi? Koje u srednjoj? Koje ste dobili nakon srednje?

_____________________________________________________________

15) Kada idete u krevet? Koje je vaše omiljeno doba dana? _______________________________________________________

16) Koju hranu sanjate? Koja tri jela znate da spremate?

17) Šta volite da obučete kako biste privukli pažnju drugih ljudi? ________________________________________________

18) Od kog životnog cilja ste odustali? ________________

19) Koje loše navike ste uspeli da se oslobodite? Kako ste to postigli? Ko vam je bio od pomoći? Kako ste mu se odužili?

_______________________________________________________________

20) Šta radite kako biste ugodili sebi? ________________

21) Koji je Vaš omiljeni pisac? _________________________

22) Šta je to što Vas motiviše u životu? ________________

23) Šta biste radili kada biste momentalno rešili sve materijalne troškove do kraja života?

____________________________________________________________ ____________________________________________________________

297

LINKOVI KOJI SE NAVODE U KNJIZI A DO KOJIH SE DOLAZI SKENIRANJEM QR codea

http://bit.ly/QRXLdb knjiga od trenera prodaje do lajf kouča nalazi se u donjem desnom uglu na kamenu pre-krivenom mahovinom

www.Teslaideas.com Sajt Tesla ideashttp://bit.ly/MFugKl Stiven Kavej klikom na veliki kamen u donjem levom uglu.http://

on.fb.me/12vLAZy Album FB Metro kliknite na šljunak ispod šume sa leve strane.

http://bit.ly/85KXO1 kraj filma Diplomac kliknuti na sovu koja sakrivena duboko u šumi u gor-

njem levom ugluhttp://emocionalnaintel igenci ja .b logspot .

com/2012/10/ljubavnevezestakadaseumorimood.html Jelena Pantić na slici kliknite na nebo i eto Vas kod Jelene gde ćete naći puno lepih priča Ljilja i Zoran pre-davanje

h t t p s : / / w w w . y o u t u b e . c o m /watch?v=JIWA74Ddmiw

http://vladasrma.wix.com/coaching sajt sa radionicama

http://bit.ly/1aqgysU Milo Lompar i Milan

298


Brdar 105kliknite na beli kamen na sredini slike.http://bit.ly/1aeiAce Jovan Marić kliknite na odraz

oblaka u vodi.http://bit.ly/1As5cBS “Život je avantura ili je ništa”:kliknete na donji desni ugao, tu gde je odsjaj neba.

299

SADRŽAJ

Čemu služe ove radionice? 191 Kako promeniti lošu naviku? 242 Danas je novi početak – pročitati pre nego što

dobijete otkaz 313 I viteštvo je navika 384 Ili istina ili ćete

doživotno hraniti zver! 465 Budi ono što jesi, osim ako nemaš nešto drugo

u planu 546 Istražite sopstveni život 627 Kako da budemo istrajni u novogodišnjim

odlukama? 728 O promeni 889 Kako da sami sebi pomognemo? 9610 Kako pronaći ljubavnog partnera? 10211 Još malo o tome kako da pronađete ljubavnog

partnera? 10912 Kako da pronađete muža/ženu? 11913 Kako da smanjite

svakodnevni stres? 12714 Kako da ostvarimo sebe? 13715 Budućnost birate Vi 14516 Četiri priče o cenjkanju

sa prodavcima u Turskoj 15417 Velocity Learning – učenje kroz transformaciju 16318 Velocity Learning – učenje kroz transformaciju

2 deo „Čičak“ efekat 17219 Velocity Learning – učenje kroz transformaciju

3 deo 17820 Velocity Learning – šašavi

šeširdžija u Kaunasu 188

300


21 Kako Velocity Learning objašnjava uspeh Bitlsa? 19622 Zašto nam je potrebna

solidarnost? 20623 Predstava sa naša tri mozga 21424 Zašto je prilikom učenja potrebno aktivirati

sva tri dela mozga? (nastavak predstave o naša tri mozga) 225

25 Kako da efikasnije učimo? 23426 Kako da efikasnije učimo? (Drugi deo) 24227 Gledaju te oči tvoje majke 24928 Tekst povodom 90 godina

Radio Beograda 26029 Šta je to što pametne ljude tera da učestvuju

u emisijama sa estradnim ličnostima? 26330 Kako možemo pomoći našim sugrađanima

koji su izbeglice iz Hrvatske i doživeli su da im se zločin ponovi? 269

31 Kako da drugima ulepšamo život? 27432 Moji odgovori na pitanja:

Šta, zašto i kako dalje? 28933 Vaši odgovori na pitanja:

Šta, zašto i kako dalje? 294

Vladimir MajstorovićVEŽBAJTE VAŠ KREATIVNI UM


IzdavačVladimir Majstorović

www srma rsoffice@srma rs

UrednikNataša Anđelković

Lektor i korektorAna Čubrilo

Kompjuterska priprema i koriceGoran Skakić

Štampa„Neven”, Beograd

Tiraž500

159.947.3

МАЈСТОРОВИЋ, Владимир, 1960 Vežbajte vaš kreativni um : od lajf koučinga do ubr-zane transformacije / Vladimir Majstorović. Beograd : V. Majstorović, 2018 (Beograd : Neven). 300 str. : ilustr. ; 21 cm

Tiraž 500. Bibliografija: str. 297298.

ISBN 9788690035106

a) Психологија успехаCOBISS.SRID 260462860

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

Da li želite da poslovnim engleskim jezikom ostavite snažan u5sak na Vaše poslovne partnere? Ako je Vaš odgovor „DA“, onda je naš program „Speak like an Ambassador, Act like a CEO“ idealan za Vas. Mi verujemo u moć reči i pokretačku snagu jasne vizije. Inspirisani 5me napravili smo ovaj program, koji objedinjuje poslovni engleski jezik, koučing i psihodramske tehnike. Naša misija je da Vam pružimo jedinstvenu priliku da osves5te šta sve možete. Kako ćete zna= koliko daleko možete da odete ako tamo i ne odete? Kada ćete da ostvarite sve ono što Vaše srce želi ako ne sada? Zakažite razgovor pozivom na 063 77 77 067.

Dragana Petkovski Majstorović

„Zadovoljstvo je bilo sarađivati sa Vladom Majstorovićem, koji je istinski majstor svog zanata – ume da motiviše slušaoce i da im prenese važne stvari. Njegova posvećenost poslu se ne ogleda samo kroz treninge, već i kroz ovu knjigu.“ ~ Vojin Starčević, predsednik Unisol Grupe, Srbija

„Ono što je Vlado uvijek znao podsjetiti me na vlastitu moć i potencijale koje nosim u sebi.“ ~ Ljiljana Drenški Cvrtila, direktorica Eurinome d.o.o. za poslovno savjetovanje, Zagreb, Hrvatska

„Izuzetno cenim Vladin profesionalni i entuzijastični pristup. On ima veliku sposobnost da simultano upravljanja „velikom slikom“ i detaljima.“ ~ David Clutterbuck, Special ambassador European Mentoring and Coaching Council

„Rad sa Vladimirom je zaista uživanje. Motivisan, lako uspostavlja sjajnu i opuštenu atmosferu. Stalno je u potrazi za inovativnim načinima izvođenja treninga pri razvoju korisnika.“ ~ Josep Ros, Centre of Excellence Training Manager, DuPont, Spain

„Vladimir je direktan i iskren čovek. Bio sam impresioniran kada sam ga upoznao – On je enciklopedija znanja, a opet skroman u odnosu na svo iskustvo koje ima. Toliko puno sam od njega naučio na seminaru u Indiji, ali i tokom naših razgovora.“ ~ Anoop Kumar, vlasnik i CEO Clarks Group of Hotels, India

Ж Ш vezbajte vas kreativni um - srma consulting majstorovic.pdf · štinske stvari ume da...

Documents