СРПСКИ ЛИСТГласник Српског клуба

БРОЈ 3: О СОПСТВУ

Јун 2003.Београд

УРЕДНИШТВО:

Момчило Селић, Витомир Пушоњић, Ана Селић

АУТОРИ:

Момчило Селић, Владика Николај Велимировић, Коста Чавошки, Иван Иљин, Предраг Голубовић, Алберто Мингарди, Душан Јагликин, Светислав Пушоњић, Ана Селић, Владимир Стегњајић, Зоран Вукчевић, Герхард Геземан, Горан Бјелановић, Жан Дитур, Витомир Пушоњић, Марко Миљанов Поповић, Рајица Марковић, Огњен Војводић, Андрија Вујовић, Богдан Златић, Славенко Терзић, Здравко Крстановић, Рајко Поповић*.

СТАТУС:

СРПСКИ ЛИСТ је гласник Српског клуба из Београда, неформалног националног удружења. Излази једном месечно, намењен је чланству клуба, симпатизерима и истомишљеницима, и није јавно гласило.

АДРЕСА: aselic@sezampro.yu

2

САДРЖАЈ:

ВРЕМЕКАЗ:

КО СУ СРБИ? Момчило Селић 4.

ИСТОЧНИК:

“ВРИЈЕМЕ ЗЕМНО, А СУДБИНА ЉУДСКА” Огњен Војводић 7.О аутору 17. ТАЈНА И ЗАБРАНА ЗВАНА МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ, Андрија Вујовић 17.О аутору 29.

ШТА ЈЕ ТО ФИЛОСОФИЈА? Иван Иљин 30.

СИТО:

МИСИЈА ЦРКВЕ У ВРЕМЕ АПОСТАСИЈЕ, Богдан Златић 37.О аутору 47.

ИДЕОЛОШКИ КОРЕНИ ЦРНОГОРСКЕ НАЦИЈЕ И ЦРНОГОРСКОГ СЕПАРАТИЗМА, Славенко Терзић 47.О аутору 56.

О СОПСТВУ, Момчило Селић 57.

ПЕЧАТНИК:

БОЖАНСКО СТРУЈАЊЕ ДРЕВНО МЛАДОГ СЛОВА, Здравко Крстановић 69.О аутору 90.

ПОШТА:

ПИСМО ИЗ ФИНСКЕ, Рајко Поповић* 90.О аутору 100.

3

ВРЕМЕКАЗ

Момчило СелићКО СУ СРБИ?

Нема Срба више од петсто хиљада, говорио ми је Зоран Миладиновић, сликар. Висок, кратке, неговане браде, осмехнуо ми се као да делимо тајну постања, па и будућности.

За мене су Срби, рекао је, витешки, правдољубив народ. Ко то није, није Србин, шта год му писало у крштеници!

Да није било овога рата, казао је, мислио бих да припадам једном давно изумрлом народу, бившем као Асирци, Патагонци, или Лелези!

Заиста, говорио је као да ми скида речи са душе, па и ума: Србин, сматрао сам и тада и данас, не може бити ни ћифта ни посредник, ни преливода ни кастрат, а понајмање пас, ичији.

Очигледно, Зораново и моје схватање сопства одисало је, викало идеализмом. Но народ, знали смо, не одређује се статистиком већ духом, образом и тежњама. (»Не мери се човек пеђу већ памећу«, говорили су стари Црногорци, дајући речи свом осећању преваге стварног над видљивим, истинског над мерљивим.)

И мада многи тврде да Срби нису крвна заједница већ духовна, истина не трпи сукоб супротности већ тражи њихово надилажење. Другим речима, није случајно наш Бог баш Света Тројица а западњачки монофизитски, настао родоубиством Једног над Двојицом. E pluribus unum, пише на америчком долару, а мало се људи пита зашто то тако добро описује Смрт. Јер, живот јесте многострукост: из Једног настаје мноштво, те су и Срби крвна, духовна, и заветна заједница, и још понешто. То богатство нас повремено излуђује али, ко пред Лицем Бога стоји сабран, више је или мање од човека.

Међутим Срби, по мени, Зорану, и сличнима, јесу пре свега Људи пошто је Бог тако хтео, а једина имовина коју је, рецимо, један од највећих и најмање признатих српских сликара Зоран Миладиновић понео у гроб била је његово дело, његов живот. Мада је иза њега остало око стотинак ренесансно исликаних, огромних платана, Зоран је на Онај свет понео само себе и свој усхит, родољубље и радост. Народни Музеј није прихватио његов легат, а критичари су наставили да га прећуткују у приказима српског сликарства прошлог века. Но он је то трпео и за живота, знајући да су рачунџије. Презирући рачун ћутао је и сликао, и умро од рака не напунивши шездесету, док су се мали сликари бунили због недодељивања

4

атељеа и неприказивања њихових дела по Октобарским салонима и у медијима. Пред смрт се поздравио са нама, осмехнут као ахајски курос.

Тим осмехом, и превладаном гордошћу, некадашњи силовити момак беше се потврдио као сој, дубоко свестан драгоцености свега земног и његовог краја. Њему није требало објашњавати ништа: “ирационалност” га беше уздигла до монаштва усред београдске Варош Капије где је живео и умро. Путен, борбен, страстан, јунак, свој живот понео је са собом, не наричући над ичим. Од Апокалипсе се није раздвајао за живота а и Стварање му је рудило сваког освита, до смираја дана.

Одакле су његови потекли, као многи Срби није знао, свестан да су се, опет као многи, пред Српску револуцију 1804. нашли у Шумадији безмало опустелој после векова турског и швапског зулума. Можда му је неки предак био Ибер, па и Северњак, али је он себе нашао у равнотежи Европе, у њеној мркости. Схватио је, не размишљајући одвише, да су Срби духовно, умно, и телесно и амалгам и једињење, кадри да се преточе и у Немце и Французе и Енглезе и Турке, будући дуб који дарује шуму семеном. И извор нараста у реку али се ниједна није још вратила извору, мада се међу народима повремено јаве појединци који то као да потиру. Тако на Цетињу и данас постоје Радивковићи, потомци бугарског официра Радивкова који беше пристигао да се бори противу Турака. Бугарин Радивков је умро или погинуо, али су му синови себе сматрали Србима. И војвода Павле Јуришић беше се вратио свом лужичком пореклу, ратујући са нама против лажне својте, док је Герхард Геземан неговао српске рањенике. И један и други осећали су да их »Јао мене до Бога милога, ђе погубих од себе бољега!« спречава да и даље буду Немци с поносом. Претпостављам да већ марјани беху етнички разнородни, помешавши се са Илирима и Власима, али духом и особинама изузетно сродни. И они су, као запорошки, донски, кубански и други козаци, у себе примали странце сличног срца, душе и ума.

У Црној Гори и Крајинама, Србин је зато могао постати сваки ускок, пребег, или избеглица од соја, ако нам је по Богу а не само по крви брат. Да Србин није лако бити није Зоран морао причати мени, нити ја њему. Наши преци, једна од најстаријих војних аристократија Европе, оставили су нам завештање које нам не допушта да данашње »наше« полутане и лукавце, насилнике и преваранте држимо ичим до изродима. Наследници нечега што је ипак било чеговић, не можемо се правити као да немамо дуг према соју. Noblesse obliдe, племство обавезује, и не вреди нам залуђивати се да смо tabula rasa, и да све зависи једино од наше добре или зле воље. Наиме, од измета се пита не прави а од пите измет лако: лажне наше величине, вође и политичари јесу само именом Срби, а понижења каква нам управо приређују досада нисмо искусили. Да нам страни амбасадори, њихове супруге, бесловесни службеници међународних организација попују шта нам ваља чинити са сопственом државом, историјом, и будућношћу прави Срби нису хтели да трпе, по цену ратног пораза па и окупације. Тај лудачки, полицијски плес “топло-хладно” погрешно смо досада приписивали комунизму, не схватајући да је Броз био само претеча Ричарда Холбрука и Шороша – а не неког новог Милоша Обреновића.

5

Наиме, Зоран Миладиновић није умро мучен толико сопственим усудом племића међу одродима, колико општом срамотом наше свакодневице. Ни он ни његови преци нису непријатеље молили ни за шта. Када му је једна галерија залупила врата а отворила их једној недаровитој почетници, отишао је другде. Када ни тамо није имао прођу, седео је кући и сликао, знајући да то што ради живи у вечности. Таман и осмехнут смишљао је како да нађе зид од стотинак квадарата, не би ли насликао своју највећу слику, о Србима који са Памира долазе на Јадран, неповерљиви према његовој питомини.

Јер марјани, Морлаци, Црногорци, Крајишници, Тимочани и Шумадинци су од противника што им треба отимали, а са њима општили само по њиховом слому. Могао је Зоран Миладиновић, на Академију примљен са седамнаест година, да слика што су од њега тражили његови професори и асистенти. Могао је и да не дође у прилику да га колеге на крају студија питају зашто им се руга сликајући јасно и неумољиво. Наиме, док су сви мазали енформел он је градио своја платна као стари мајстори, говорећи да жели да нам подари нашу Ренесансу, коју су Турци у повоју угушили. Но знао је да нема приче док се ратује, и да нас је и са пола милиона остало довољно. Јер Срба који беху дигли буну под Карађорђем имаше мање, као и оних победних на Фундини, Вучјем долу, или Куманову, наспрам горих душмана од данашњих. Одлазећи у ликовну колонију Манастира Крке, није се бунио кад су му понудили да се испроба са аутоматском пушком на двеста метара. Од фронта се међутим ипак уздржавао, свестан да нико неће насликати његову Велику Слику, за коју су сви тврдили да не постоји и да је неће ни бити.

Јер без узора, иконе, Божије слике о себи и у себи, нема живота а камоли победе. За Зорана та икона беше Србин горштак, побуњен противу неправде, тлачења и подлости. Ћутке, гледао је слављење победа у Првом светском рату док се капитулирало противу кудикамо нишчијих непријатеља. Војску која се китила националним знамењима повлачећи се пред Хрватима и муслиманима с муком је сматрао својом. Да се супротстави Унпрофору и НАТО-у био је спреман увек, макар и по цену губитка Велике Слике, никад започете. Стиснутих усана слушао је о генералу који ми је на питање зашто је Превлака дата Хрватској казао да би нас, иначе, »Американци бомбардовали!«

У историји, викао је, није Србин своју земљу уступао због претњи! У своје доба, говорио је потом тихо, сваког ко нам прети у нашој кући слали бисмо без главе наредбодавцима, коштало шта кошта! Може ли ишта бити скупље од образа, слике по којој се градимо? Коме је то обер-кнез Милош Обреновић још узор, мада је нама владао као Турчин? Није он Србији изборио ништа пославши супарникову главу у Стамбол, већ су нам сувереност признале Велике силе за дела јунака, и пре свега аристократе, Карађорђа!

Да га тешим, или смирујем, нисам имао ни воље ни намере. За њега, дилеме између Динараца и Мораваца, брђана или равничара, грађана или сељака није било. Знао је да нас има само једних: ратника, потомака ратника и очева будућих, још жешћих

6

ратника. У нама је видео само народ коме су име дали Срби (најцењенији Luдii, бејах му рекао, звали су се Аrii), а дух му умекшали Словени, сањари и песници, ратари и приповедачи. Тамних очију, благо насмешен, с болничких колица ми је говорио да су му ипак одобрили зид за Велику Слику. Затим му се поглед угасио и он се тек у смрти згрчио, као да се брани од звери дотле немоћне да му се и приближи. Не схвативши, и сам беше постао Велика Слика, икона неким будућим Србима, мимо сина и ћерки који му не беху дорасли.

На београдском Новом гробљу неко му је потом ишчупао дрвени крст и бацио га, тако да му последње пребивалиште знају само ретки од неколико стотина хиљада сународника за које је живео и стварао, које се трудио да не разочара, и којима није допуштао да разочарају њега, марјанина. Отишао је, сигуран у милионе и милионе Срба који су живели честито и јуначки пре нас, и који ће опет тако живети када и ова Апокалипса прође, а нама буде наложено да градимо Нови Свет, сличнији оном Првом, Божијем.

ИСТОЧНИК

Огњен Војводић“ВРИЈЕМЕ ЗЕМНО И СУДБИНА ЉУДСКА” (Увођење новог календара или практични прозелитизам)

“Хришћанске цркве које су усвојиле грегоријански календар сјутра славе Божић” или “све цркве које Божић славе по грегоријанском календару сјутра ће одржати богослужење” или “хришћани који се придржавају грегоријанског календара”. Овако је на телевизијама Србије и Црне Горе најављен римокатолички божић, као једна астролошки различита прослава вјерских празника у односу на православне. Жели се вјерски необразованом српском народу у Србији и Црној Гори (што није случај у Републици Српској) наметнути представа како између православне Цркве, римокатолика и протестаната нема суштинске, теолошке и догматске разлике осим временско-календарске, те да се слободно на сваком плану могу препустити глобализацији, једнобразности и равнобоштву. Власт у Црној Гори и Србији жели да нас учлањењем у Европску унију, Уједињене (римокатоличке) нације, монетарни систем и Светску трговинску организацију учлани и у римско-ватиканску унију, да нас као земљу у транзицији, у пролазу, прође и православље, као последња сметња на путу њихових трговачких трансакција.

7

Позивајући се на број римокатоличких и протестантских земаља и вјерника који мисле као они а не као њихов “сујевјерни и нешколовани” народ, позвали су православне Србе да се придруже римокатоличком слављу и “саборности”. Оно што нијесу могли српском народу душмани ножем и ватром, потрудиће се његови “синови” колонијалног карактера, јањичари Европе, папски калаузи, “издајници у народној ношњи”. Охрабрени евроамеричком логиком и силом НАТО пакта, Срби у фрањевачким одеждама, до данас најбољи извођачи усташког скеча, кренули су у мисију практичног прозелитизма.

Наивно је мислити да се ради о томе који је од два календара тачан, те да се нови календар жели увести због астрономске тачности или хришћанског човјекољубља. Просто, то је једна у низу издаја Цркве и државе и свеопштих народних интереса; државе поробљене личним, пословним интересима њеног руководства и свештенства поробљеног државом, сопственим ситним амбицијама и aнационалном свијешћу, склоног теорији прилагођавања и еволуције. Ево како се то десило у Грчкој по ријечима грчког богослова Александра Каломироса: “Литургијско јединство Цркве је ризиковано у корист политичких интереса. Промену календара је следило нарушавање литургијског склада између Грчке Цркве и осталих Православних Цркава које чувају стари календар до данас. И не само да је ствар у нескладу литургијског живота војинствујуће Цркве, већ је и хармонија литургијског живота између војинствујуће и торжествујуће Цркве такође нарушена. Кад у Грчкој црквена звона звоне и зову вјерне да славе Божић и појци пјевају “Христос рождајетсја, славите”, милиони наше православне браће широм свијета и на Светој Гори су још у посту предстојећег доласка Спаситељевог, и они не чују звона и нити пјевају с нама Божићне пјесме. Отуђени смо тако не само од других православних, већ и од свих православних који су нам претходили (предака), од торжествујуће Цркве оних који су уснули у Христу и од светитеља који су славили и служили литургију по старом календару који смо ми одбацили”. Профанацијом календара, претвараjући га у биљежник временских промјена и утркивања с мјесецом и сунцем, изгубила се његова суштинска сврха и смисао. Црквени календар не служи мјерењу времена. Вријеме и космос не оријентишу Цркву на њеном историјском и земаљском путу. Црквени православни календар је поменик светитеља и мученика, праотаца уопште, поменик за подушја и вјечни парастос – Вјечнују памјат, вјечно памћење. Могли би га још назвати Предање помена – “Свети помен из вјечне читуле”, каже Његош. “Кад смо изгубили смисао и циљ живота, изгубили смо свијест о томе за шта нам је потребан календар”, пише руски богослов Фјодоров. “А хришћански календар је поменик, синодик, у коме сваки дан показује обрасце живота који се потпуно разликује од паганства. Но, на жалост, то су још само обрасци за живот људи у раздијељености, као појединаца, а не у укупности, као саборности. Истина, хришћански календар указује и на искупљење, на Пасху Страдања (Страсну Недељу) и на Пасху Васкрсења, али не указује на средства којима сам живот треба измијенити, саобразно потребама искупљења; календар хришћански још не указује на Пасху у свакодневном животу. Развој календара у том правцу још је ствар

8

будућности; тек по мјери сазнавања задатка општег дјела и испуњења духом његовим и календар ће постати оно чему је и призван био: синодиком-помеником, чуваром страхопоштовања памћења о прошлом, књигом јубилеја, црпећи љубав из прослављене прошлости, васпитавајући садашњост и разјашњавајући задатак будућега, и на крају, поучним приручником, образовном књигом за храмовне школе посвећене Тројици Свепомиритељној, и учењу синова и кћери човјечих дугу према родитељима и путу његовог испуњења”.

Зашто је питање календара за Цркву суштинско, а не формално? Како би се овај проблем суштински схватио, потребно је разумијети хришћанско поимање историје и саборности, времена и простора, односно разлике између историје и времена, саборности и сурогата саборности, православно поимање човјекове природе и личности, при чему је најважније разумијевање и схватање циља хришћанске историје и Предања. Вријеме земно

Ниједан од два календара, у астрономско-астролошком смислу, није прецизан и могао би се наново прилагођавати, али када бисмо ми били стари Грци – многобошци, пагани; када би космос и материја били извор и крај живота, безлична сила и загонетка, чије одгонетање умножава муку ума, откривајући трагичност човјековог постојања κао роба у космичкој математици смрти; онако како се прије Откровења Божијег гледало на вријеме и цјелокупну творевину. Материја је оно вјечно, јер се понавља, реинкарнира, рееволуира, враћа на “увијек исто” у кружном кретању које представља вријеме односно “вјечност”, које стално рађа само себе као мјеру живота; којој човјек “не зна мјере ни границе”, а камо ли како спасити непоновљивост тијела и душе, односно своје личности; гдје се сваки покушај ослобађања из “вјечног” круга умирања претвара у трагедију и “преварну надежду”. Опсједнутошћу универзумом или јереси универзализма могли бисмо назвати сва предхришћанска вјеровања.

Пошто живимо после Христа, Откровења и Оваплоћења живог Бога, откривања тајне побожности и циља живота, знамо да су човјек и васељена створени ни из чега, по промислу Божјем, а циљ живота је вјечни живот у Васкрслом Спаситељу, управо онако како исповиједамо и како смо се заклели на крштењу: “Чекам васкрсење мртвих. И живот будућег вијека. Амин”.

Зато, трудећи се да будемо хришћани, вјерујући у Бога, а не у универзум, не можемо творевину претпостављати Творцу, мртву природу Васкрсломе Богу. Творац не подлеже законима творевине, Он је нaдвремен и натприродан, Црква прати и поштује Божју вољу и законе, а не законе звијезда. Под условом да уопште вјерујемо, да наша вјера није предмет проучавања, вјера на ријечима, у смислу метафоре, умјетности, лијепе приче, самозаваравања.

“Тачност времена Црква не познаје” (Χρονον ακριωιαν ι εκκλισια γκ ιδεν), каже

9

Свети Јован Златоуст. Цркви као божанској заједници, окренутој вјечности, астрономска и календарска тачност временских мијена нема битни значај, осим по питању вјерске и литургијске саборности, једновременог и једновјерног литургиског празновања светих помена и празника. Вријеме је својство створеног свијета, псеудоним и еуфемизам за распадање, друго ублажено име за нерешиву смртност и привременост материје и судбину одређену таквим усудом.

“Вријеме земно и судбина људска, два образа највише лудости”, вели Његош.

“Вријеме земно”, вријеме и простор створене су категорије, и по себи суштински неважне за човјеково спасење. Човјек је у времену и простору али није осуђен на њих као на крај и судбину. “Судбина људска”, окренута времену земном, јесте “највиша лудост”, прашина на ланцу нужности природних узрока и последица. Одрицањем воље и смисла Божјег, човјекова природа запада у цикличност стихијних закона. Пролазна, неосвећена и без Бога, препуштена себи, природа није друго до “воденица смрти”. Човјек препуштен својој људској природи, бачен у вријеме, без Бога и ван историје, сам собом репродукује смрт. Аналогија бића и ствари, умно посматрање природе не доводи га до коначне Истине и познања личног Бога. Загледан у природу, одређује се природом, њени закони постају његове границе, промјене његова својства. “Проклет је онај који се узда у човјека”, говорио је Свети пророк Јеремија.

“Небо и земља проћи ће, али ријечи моје неће проћи”, забележио је Свети евенђелиста Матеј (24, 35.) Земљоцентричност (геоцентричност) у хришћанству није последица ненаучности и није циљ сама по себи. Земља је центар јер се Бог оваплотио на Земљи, сам Творац је одредио централно мјесто творевине. Богоцентричност је узрок земљоцентричности, као што историја догађајем оваплоћења постаје христоцентрична. Средиште историје је личност Богочовјека Христа, од кога се разврстава и “прошлост” и “будућност”, односно историја на прије и послије Христа, а од “тада” преко светих праотаца до нас у Предање, ка једном циљу, Васкрслом Господу – “Који се узнео на небеса и сједи с десне стране Оца”. (Преведено у западном “просветитељству” и комунистичком богоборству на прије и после Нове ере, чиме се опет ослонац и мјера тражи у природи и предхришћанским вјеровањима, давањем атрибута смисла и извора живота творевини умјесто Богу Творцу.) Православни не теже доказивању тачности свог календара, рационалистичким и материјалистичким доказима. Претпостављати вољи Божјој мјерила творевине и ограниченог разума је не само погрешно него и богохулно. Све “тачности и нетачности”, не могу се претпоставити Божјем Откровењу. У искуству вјере и свијет се другачије разоткрива него у искуству “природног човјека”. Црква не трчи

10

за временом него се нада вјечности, православни вјерник зато треба да каже: вријеме је на њиховој, а вјечност на нашој страни.

За историју Спасења није важно да ли се Сунце окреће око Земље или обрнуто; ко о томе води рачуна осим научника? Земљу и васељену држи Сила Божја, Сведржитељ – Пантократор. Јабука коју на неким иконама држи Христос, царска јабука, представља космос. Цео космос је некад био величине јабуке, док се није распрснуо у галаксије које се непрестано шире. Прије прародитељског гријеха Адама и Еве нису постојали нама знани закони природе и биологије, постојала је само воља и промисао Божија.

Историја саборности

Црква је како божанска, тако и историјска заједница вјерних, “тијело Христово у историји”. Историји као “светом процесу” светих дјела, борбе за вјеру, једном ријечју “историји Спасења”. Хришћанско “линеарно схватање историје” јесте пут који има почетак и циљ, стално кретање напријед уникалних и непоновљивих личности и догађаја, и представља историју људи и односа, а не космоса и природе. Супротно је паганском кружном тока живота по мјери немилосрдних закона природе – реинкарнације, понављања, релативности и расипања материје – што и није историја у правом смислу ријечи, већ констатовање зачараног круга рађања и умирања. За паганску мисао историја нема суштински значај, све се мијења и понавља, па и историја као људска судбина подлеже вишој цикличности, неприкосновеној дефиницији материје. Пагански свијет не познаје разлике између природе и религије, а хришћански пјесник Матија Бећковић пише: “Племе моје над свим племенима, гдје је вјера с историјом једно”.

“Црква је квасац историје” писао је отац Флоровски, из ње израста историја. Историја искуства вјере и Истине. Историја Предања, предатог благослова, непрекинутог саборног заједништва у правој вјери и Завјету. Заједница чини историју, а заједница вјерних чини свету историју, историју саборности, односно Цркве. Историја је саборно искуство Цркве.

“Личност носи историју унутар себе саме”, тврдио је отац Флоровски. Линеарна историја значи личносна историја, чине је личности, личносно преношење предања, свједочанство и искуство личног дјела. Личност која се преко гроба продужава у вјечност, из круга времена пробија се у линију живота. Слијед личности (предака) предаје нам свету тајну свједочења вјере у искуству Истине, којим ми следујемо ка Богу. Без тог предања и посредништва нема богопознања ни Спасења.

“Ја бих престао да будем ја, када би ми моје конкретно историјско искуство било одузето. Историја неће у потпуности ишчезнути ни у будућем вијеку, уколико појединачност људског живота треба да се очува”, писао је отац Флоровски. Мјера прошлога, “дужина и ширина времена” зависе од ширине човјековог духа,

11

духовног опажања и сазрцања, памћења и сабирања историје као саборног искуства. Није дуга будућност и прошлост, већ памћење и ишчекивање у човјековој души. Судбоносно “вријеме” за човјека је оно које он носи собом, својом личошћу, као рок који му је дат за опредељење Богу или злу, добром дјелу или гријеху. Не иде природа, него историја, не пролази вријеме пред очима човјека него живе личности, људске драме, подвизи и мучеништва које памтимо или не примјећујемо, које нам постају пут и помен као хришћанима или нас опомињу на пролазност ствари, као пагане. “По једној погрешној изреци, један човјек онолико вреди колико језика говори. Могло би се непогрешније рећи: један човјек онолико вреди колико људи истински познаје, тј. колико је туђих душевних драма својом душом преживио”, писао је Владика Николај Велимировић.

“Ко са мном не сабира тај расипа” говорио је Исус.

Историја је Памћење, које значи пуноћу саборности заједничког дјела, прасјећање, које није пука дубина мисли или промишљање прошлости, већ стицање “историјског разума и предањске свијести”. Наслеђивање историјског искуства, а не сјећања – Вјечнаја памјат – вјечно памћење у Ономе који је Вјечан, једини је залог постојања и вјечног живота. “Памћење је љубав”, сабирање у људском срцу светог саборног искуства посвједочене вјере. Насупрот је вербалном и мисаоном, пјесничком препричавању историје.

У богочовјечанском односу, човјек постаје историјско биће и постојање заснива у Бићу, у Новом Завјету Васкрсења слободан од “неизбјежних” закона материје. Историја, а не природа, значи живот у односу слободних личности, а не у ропству небића. Историја, а не вријеме, за Цркву представља мјеру, и од правог схватања историје зависи смисао и испуњење живота. Раскидањем те свете везе губи се благослов, гази завјет отаца и прекида Предање. Историја представља завјет и благослов, а тиме и будућност.

Дјело (историја), а не вријеме, јесте образац живота и пута, дакле не оно што није и чека се, него оно што већ Јесте – оно што је испуњено, посвједочено, осмишљено; пут искуства Истине и дјела, а не “искуства” промјенљиве природе. “Хришћанска вјера није усмјерена на будуће, него на прошло, не на оно што још није, него на оно што се већ испунило, на божанску пуноћу која се кроз Христа открила и откривена је – боље речено, на оно вјечно садашње”, писао је отац Флоровски.

“Литургија је историја”, вјечна литургија коју оцртава календар као поменик (синодик). Календар је будилник од заборава који указује на дужност помена и смисао историјске саборности Цркве и Спасења, а не одвраћање човјекове савјести од извора живота и упућивања ка небићу. (Литургија значи дјело народа божјег, дјело Цркве, заједничко опште дјело или јавно дјело богослужeње (ријеч састављена од двије грчке ријечи: лаос – народ и евроа – дјелање, дјело). У литургијској саборности ми постајемо учесници Свете историје и Будућности у смислу Вјечног и Апсолутног, а не дневно политичког и временско-календарског.

12

У Цркви се на тајанствен начин спајају “вријеме” и вјечност, вјечност и историја, апсолутно се сјединивши и поклопивши у личности Христовој.

“Јединство ће се остварити кроз судјеловање у једној истини, оно се остварује у истини, у Христу. И тако се мијења свијет. Као најсјајнији знак овог преображаја јесте тајанствено превазилажење времена које се врши у Цркви. У Христу се једине и сједињују вјерујући свих времена и полова, сријетајући се као тајанствено повезани савременици. У томе се састоји религиозни и мистични смисао “заједнице светих”. Због тога је сјећање Цркве окренуто не толико прошломе колико испуњеном, оно је окренуто прошломе као садашњем у савременој пуноћи Цркве, живота Христова”, писао је отац Флоровски. “Иде час и већ је настао”, стоји у Јеванђељу по Јовану. “Христос је алфа и омега “први” и “последњи”, а исто тако и средиште. И у једном и у другом смислу, Христос је почетак. Његовим доласком је отпочео нови еон. “Стари” је завршен, али је “Нови” тек отпочео. Вријеме се вреднује Христовим доласком. Њиме и кроз Њега. Оно је посвећено и добило је свој смисао, односно нови смисао. Сада се историја у свјетлости Христовог доласка појављује као “прогрес”, у нутрини усмјерена према “крају” ка “коме непогрешиво граби”. “Кругови” су се растурили, открило се да у историји не постоји кружење (ротација), него јединствен универзални циљ. У овој перспективи јединствене и универзалне историје, сви догађаји су постављени у непоништив поредак. Догађајима је призната “посебност”. Успон хришћанства је означио преокретање људског става у односу на историјске чињенице. Он је означио откриће “историјске димензије”, “историјског времена”, писао је отац Флоровски.

“Цијело вријеме од тренутка Васкрсења Христовог, као Велике Ере, од тренутка кад је Васкрсли изрекао заповијест окупљања, “идите и научите”, до епохе када ће се формулисана догма о Тројици опет претворити у заповијест, развијену у цео план, пројекат; заповијест, која је узор према којем ће се човјечанство формирати, до тренутка кад као свој циљ постави васкрсење, односно када призна да је свеопште васкрсење потпуни израз култа предака – цијело то вријеме ми можемо замислити као један дан у коме је васкрсење остваривано, остварује се и до данас преко нас, али мимо наше свијести. Васкрсење је потпуни тријумф моралног закона над физичком нужношћу. Одричући се васкрсавања и управљања слијепом силом природе, човјек се предаје у њене руке”, писао је руски боготражитељ Фјодоров.

Папски календар Дубље религиозан човјек може закључити шта се крије иза побожне бриге о времену папе Гргура, папског календара и “научног речника” западне схоластике: маловерје и “космичка опсједнутост” западног човјека, укидање разлике и граница између природе и историје, времена и вјечности, човјека и Бога, њихово свођење на суштински исту раван (јерес универзализма), а последично покушај одстрањивања

13

Христа Бога из историје, проглашавање римског папе за божијег замјеника на Зeмљи и претварање Цркве у искључиво земаљску установу и средство политичке моћи; помјерање духовног тежишта од Бога Творца “неба и земље и свега видљивог и невидљивог” ка творевини.

Астрономска гатања и посматрања звијезда римских папа за православне значе ругање Богу, искушење да се поклоне папској и научној “непогрешивости”. Римски патријарх папа је одвајањем од матичне Источне Цркве у 11. вијеку, поред свештеничке и политичке, ставио на главу и круну научничке “непогрешивости” и моћи – монопола и у науци, познатог нам из историје ломача. “Папизам је први протестантизам”, тврдио је руски боготражитељ Хомјаков, “а протестантизам упрошћени папизам”.

“Папизам је стварно први и најстарији протестантизам”, пише и отац Јустин Поповић у књизи Православна Црква и екуменизам и наставља: “Не треба се варати: папизам и јесте најрадикалнији протестантизам, јер је темељ хришћанства пренео са вечног Богочовека на пролазног човека. И то прогласио за најглавни догмат, а то значи: за најглавнију истину, за најглавнију вредност, за најглавније мерило свих бића и ствари у свим световима. А протестанти су само прихватили овај догмат у суштини, и разрадили га до ужасних размера и детаља. У самој ствари, протестантизам није ништа друго до генерално примењени папизам. Јер је у протестантизму основно начело папизма спроведено у живот од сваког човека посебно. По примеру непогрешивог човека у Риму, сваки протестант је непогрешиви човек, јер претендује на личну непогрешивост у стварима вере. Може се рећи: протестантизам је вулгаризовани папизам, лишен мистике, ауторитета и власти. У току историје разне јереси су негирале или унакажавале поједине особине Богочовека, Господа Христа, а ове европске јереси одстрањују васцелог Богочовека и на његово место стављају европског човека. Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон”. Тако тврди и Достојевски: “Протестантска црква је негативна црква, чим нестане Рима, нестаћe и лутеранства”.

Ни биолошки земаљски, ни космички небески циклус с друге стране, а још мање папско-протестантски календар злочина евроамеричке алијансе не може одредити свето предање историје, вођено односом и завјетом са Богом. Приближавање папском календару значило би присаједињење папској “саборности”, унијатизму, Партнерству за мир, политичком најамништву, односно одрицању Бога, историјског континуитета, предака, свог вјековног смисла постојања, жртве, и ововјековних српских јунака и мученика; улажење у крвави траг каиновског братоубиства и примање на себе осуде и казне Божје.

“Причешће од јеретика отуђује од Бога и предаје ђаволу; хлеб јеретички и није тело Христово. Каква је разлика између светлости и таме, таква је и између православног Причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује; једно сједињује са Христом, друго са ђаволом; једно оживљује душу, друго убија. Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб”, може се

14

прочитати у Дјелима Преподобног Теодора Студита, издатим у С. Петербургу, 1908. Календарско заједништво са римокатолицима и протестантима, истовремено празновање вјерских празника, значило би кршење канона забране заједничког свештенослужења или молитве са иновјернима, односно јеретицима – канона који налаже да се сваки онај свештеник који се са латинским свештеником “буде и молио... одлучи од Цркве”. Или, како заповеда Душанов законик у члану осам: “И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у вјеру латинску, да се казни по закону светих отаца”. А Правила Светих апостола (Правило 45) налажу: “Епископ или презвитер или ђакон, који се са јеретицима буде само и молио, нека се одлучи, а ако им допусти да служе као клирици, нека се свргне”.

Већ у првим вјековима Црква је указала на важност саборног празновања правовјерних у литургијској симфонији у односу на кривовјерне, и њихово погрешно тумачење смисла вјере и богослужење. Заједничарење са друговјернима уопште, а посебно по питању вјере, од Цркве је проклето. Примјер је једна од одлука Првог Васељенског Сабора 325. године у Никеји, о времену празновања Васкрса. “Већина Цркава на Истоку Васкрс су празновале под утицајем Јевреја, кад и Јевреји своју старозавјетну Пасху, што се није слагало са значењем новозавјетне Христове крсно-васкрсне жртве искупљења и спасења човјека. Сабор у Никеји је само начелно у погледу овог важног питања одлучио: да сви хришћани прослављају Васкрс у исто вријеме и осудио је оне хришћане који су Васкрс славили кад и Јудеји своју Пасху”, писао је отац Јустин Поповић. Наравно, у четвртом вијеку Црква је била јединствено Православна и римски патријарх је био под круном Патријаршије и Цара у Константинопољу – Цариграду – а “исто вријеме” је подразумијевало јулијански календар.

Спасоносе стеге “Јединство Духа, Православље, умјесто материјалног административног јединства под притиском римокатолицизма. Из нашег хришћанства ће произићи братство, а из западног социјализам”, писао је Достојевски. Црква не проповиједа царство земаљско, смисао није у земаљском рају и било каквом јединству и колективитету у “времену земном” око земаљских добара, већ у будућем царству и наслеђу вјечних добара. Постоје сурогати саборности, лажног јединства “вавилонског проjекта”, хуманизма, космополитизма, демократије. “Саборност не значи универзално, неку вањску универзалност, то није квантитативно, него квалитативно обележје. Саборна Црква се може показати и као мало стадо. Јеретика може бити више него православних, и да су јеретици свуда и у већини, а историјска Црква гурнута у “позадину” историје, у пустињу. Тако је бивало, а тако може још често бити”, писао је отац Флоровски.

15

Зато су канони и границе битни, Богом дани и имају суштинско значење “спасоносне стеге”. Они су забране и забрани, браници свете саборности од конгломерата и свеопштег стапања; свете историје и пута предака од лажних путева и лавиринта безбожништва; светог свједочења и искуства вјере од изједначавања с кривим сведочанством и тумачењем, са искуством разврата и јереси. Календар је оријентир и путоказ помена, који нашу саборност и историју, Предање и Завјет опомиње од заборава и чува од мешања у безличном вртлогу јереси, и оних што “хуле на свештени ћивот”.

Човјек је биће промена, онај који врши подушја – парастосе – сталном надом и вјером у Васкрсење, тиме придружујући и себе вјечном сабору предака пред лицем Господњим. Значи, у светом чину помена нашем календару – поменику подушја мученика Христових, којима се молимо као заступницима пред Господом – треба присајединити у заједничком мољењу и благодарењу отпаднике од вјере и јеретике, све оне од Цркве проклете, крвнике и непријатеље вјере, папске фратре и протестантске пасторе против којих су војевали наши преци, од Крсташких ратова до данас.

Релативизујући тако дјело и жртву мученика, односно смисао вјере – то јест, поравнавајући добро и зло, врлину и гријех – намеће нам се питање шта је сврха вјере, шта је образац и примјер праведника, доброг дјела и чисте вјере, ако је на крају све исто, поистовјећено и изопачено? Христос је донио “мач, а не мир” да раздијели свјетлост од таме, јер “какав удио има правда с безакоњем? Или, каква је заједница свјетлости са тамом?”, како пише Свети Павле у својој другој посланици Коринћанима (6,14).

“Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач”, сведочи Свети Јеванђелиста Матеј (10, 34-39) .

“И сви ће вас омрзнути имена мојега ради. Али који претрпи до краја тај ће се спасити”, каже Свети Јеванђелиста Марко (13, 13), а Свети Лука (12, 49-51) нас подсећа: “Дођох да бацим огањ на земљу; и како бих желео да се већ запалио. Мислите ли да дођох да дам мир на земљи! Не, кажем вам, него раздор”.

На нивоу духовних граница, догмата и истина вјере траје бескомпромисни рат истине и лажи. Јер “нема средине између истине и лажи”, писао је Свети Макарије Египатски, или, по ријечима Владике Николаја: “Могу ли истина и лаж орати на истој њиви?” “Повратком дјелу васкрсења, или вјерније: указивањем на њега, и почиње наше слово о устанку заборављеника свог рода (оних што су заборавили своје претке), о устанку Запада на Исток (т.ј. наша историја), о устанку представљеном у једном виду који све више и више шири своје поље битке (дјело-битка) на сву земаљску куглу”, пише Фјодоров. Наша историја и искуство чува и брани пуноћу и смисао хришћанске свете саборности. Граница и канон су гарант свеопштости и

16

цјеловитости црквене саборности, која увијек подразумијева општост и пуноћу живота и човјечанства. Док је безграничност беспуће и бесциљност,бесконачност универзума је бездан небића и бесмисла, бесмисао слободе у небићу, у слободи сведозвољености, а не у слободи од бесмисла и смрти. “Мисао човјекову поражава вазда нова чињеница: граница живота је у немању никаквих граница, крај живота је бескрајност, а граница безграничност”, писао је отац Јустин Поповић.

Граница је гарант личности и посебности, супротно безграничости која је безличност, једнобразност и условљеност људског односа природним законом, а не слободном вољом. Човјек је биће односа и сусрета, и управо му ограниченост његове природе и личности омогућава излазак ван своје личности ка другом, као подвиг и слободу. “Али, баш зато што историја јесте подвиг, могућ је и њен неуспјех. Управо је зато она трагична. Идила се ослања на судбину, а безбрижност на неопходност”, подсећао нас је отац Флоровски.

Зар је препрека људским односима различитост? Шта је циљ европске демократије, људски односи или принудно добро и једнобразност? “Још је неиживљена римска идеја насилног уједињења човјечанства која и у наше дане шиба свијет трзањима и грчевима”, писао је отац Флоровски.

Огњен Војводић је рођен 7. јуна 1968. у Подгорици. Студирао теологију. Бави се новинарством и есејистиком. Писао за Јавност из Републике Српске, Нову Искру, Исток из Подгорице и Књижевне новине. Живи и ради у Подгорици и Београду.

Андрија ВујовићТАЈНА И ЗАБРАНА ЗВАНА МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Момчило Селић: На овом, 27. састанку СРПСКОГ КЛУБА, говориће се о СРПСКОЈ АНТИЦИ, за коју је чак Дучић, у свом Благу цара Радована и Јутрима са Леутара, тврдио да је немамо. Јер, по страним школама учени да као народ постојимо тек од наводног доласка на Балкан, ни тај чувени седми век многи образовани Срби нису сматрали неким почетком, бројећи нас у историјске нације тек од Немањића. Но Милош Милојевић, историчар о коме ће вечерас говорити Андрија Вујовић, ценио је друкчије. Стигавши из тек ослобођене Србије у Петроград да студира права, упоредо је уписао и историју и етнологију, при том научивши све главне европске језике и многе старе. Ретко даровит и довољно учен да доноси утемељене закључке, први је озбиљно почео истраживати нашу старину. Пратили су га Сима Лукин Лазић, а у новије доба Олга Луковић Пјановић и Јован Деретић, но сви недовољно образовани у историјској, археолошкој, и етнолошкој струци. Стога нам тек предстоји да интердисциплинарни тимови способних

17

истраживача њихове налазе и хипотезе потврде или побију, будући да је досада сам помен српске антике изазивао оштре реакције већине “еуропејских” Срба и њихових страних покровитеља. Сада препуштам реч Андрији који ће то дубље, шире и стручније објаснити.

Андрија Вујовић: Поштована господо и госпође, хвала Вам што сте дошли да чујете реч о једном од најзабрањенијих људи који су се крстили са три прста, једном од најзабрањенијих Срба свих времена. Прича о Милошу Милојевићу не може се почети самом причом о његовом животу, јер он је планина међу брежуљцима наше духовности, међу травом наше људскости он је храст. Његова прича није била величанствена само по томе што је истраживао прошлост, већ што је био спреман и да узме мач у руке и оде на прве линије фронта као четник у ратовима 1875-1878. Да бисмо могли објаснити како је дошло до појаве зване Милош Милојевић, морамо и да објаснимо шта је то аутохтонистичка школа коју је он предводио, и како је уопште дошло до тих школа, и таквих подјела.

Наиме, ратови у свету су ужасна ствар, остављају застрашујући број жртава. То су ратови на бојном пољу где се противник види, и на коме се пуца један у другог. Најгори су међутим они ратови који се воде иза бојног поља, идеолошки, политички ратови у којима се путем фалсификата историје, путем шизофреније нечијих политичких идеологија оправдава нечији национални програм, његов пут, његова стратегија. Е такву идеологију, такав програм створила је германска раса.

Треба објаснити због чега је она то урадила. Простор данашње Њемачке прије више од хиљаду година није припадао данашњим Нијемцима. Он је припадао Словенима вендске расе. И дан данас на територији Њемачке, у Горњој и Доњој Лужици народ се зове Лужички Срби, који су остаци вендске расе. Како је дошло до тога да од једног, како кажу историчари, вишемилионског народа, данас, на почетку 21. века, остане свега око сто хиљада Лужичких Срба? Укратко, у томе треба тражити неки casus belli германског катедризма. Видите, Нијемци су у свему завидели тим Вендима, том вендском соју. Све тековине своје назови старе њемачке културе, поготово у прехришћанству, али и у хришћанском периоду, они су наслеђивали од вендске културе и цивилизације. И расли су им комплекси, љубоморе, мржње, и зависти. Та мржња, та завист и та љубомора покренуле су застрашујући талас геноцида. Од тридесет и седам вендских племена која су постојала на данашњој територији Њемачке, Чехословачке и Пољске, Нијемци су пре хиљаду година, покренувши три застрашујућа геноцида која су ишла у таласима у десетом, једанестом и дванаестом веку, довели то тога да од Венда остану само они који су се понемчили. Али с тим Нијемци нису били задовољни. Узели су један тотално неважан град једног од тих племена, од Шпремана, и прогласили га својом престоницом. То је Берлин. Е онда ће тај Берлин, који су Срби направили, који су Словени утемељили, који је пао тек половином дванаестог века заједно с вендском царевином, постати центар свих најгорих фашистичких и ксенофобних идеја германске расе.

18

Није уопште застрашујуће то што су из Берлина кретале војне акције, и приче о продору на Исток, које су они имали увелико разрађене већ у 16. вијеку, него је проблем у томе што је одатле кренула једна изузетно прљава историјска школа, без икакве везе са науком, али са много везе са стратегијом политичке идеологије и оправдавања нечијих политичких циљева. Створен је германски катедризам нордијске школе. Германски катедризам нордијске школе почиње наиме да се ствара још док српска деца нису била ни покопана, у 12. вијеку, кад су Нијемци већ почели да кривотворе своју историју. Сравнивши са земљом и уништивши све што је српско, вендско на том простору, кренули су и да фалсификују историју по свом моделу. Прво што су направили, и то још у 13. и 14. вијеку, јесте образац по коме су учили своју децу да никада нису постојали никакви Словени на њиховој земљи, већ да је она од искони њемачка, а да је њихова раса Ueber Alles. Кроз цијели 15. и 16. вијек, у спрези са католичком црквом и ватиканским центром, они су правили политичко-идеолошко залете не би ли такву политичку идеологију под кринком назови историје натурили другим народима. Но то им тада још није могло проћи код Словена, бар не у првом налету. Али у другом и трећем, током 17. и 18. вијека, онај народ који ми обичавамо да зовемо својом највећом словенском браћом, је прихватио германски катедризам нордијске школе. То су Руси. Прихватање германског катедризма од стране руских историчара оставило је ужасне послиједице, јер је огроман број руских историчара почео да самопоништава словенство на простору средње и западне Европе, и да самима себи уврежују, натурају размишљање да смо ми уствари тиква без корена. Како каже неумрли Милош С. Милојевић, по Нијемцима и њиховим руским епигонима ми смо се појавили једног лепог јутра као печурке после кише, бог те пита одакле. А што и не би могло 150 милиона Словена тако да се појави, одједном? Отприлике та је прича била.

Но, када се Србија ослобађала у 19. вијеку, поставило се питање њеног образовања, њеног школског система и то је ријешено на најгори могући начин. Ријешено је Доситејем Обрадовићем и њему сличнима. Они су отворили врата, тј. отшкринули, врата тада још нису била потпуно отворена, политичким идеологијама Запада које су потом зацариле као једина научна мисао у Србији. Сви наши умови, једва научени да се прекрсте јер су имали тек по двадесетак година, слани су у Грац, Беч, Берлин и остале западне центре, где су се хтјели не хтјели сусријели и са неописиво великом количином мржње која нема везе са науком, а коју су морали научити под именом историјског критичког правца. И сви наши научници – не само историчари, филолози, лингвисти, већ и многи други – тамо су учили ту науку. И још су већу грешку правили враћајући се овде и натурајући то што су тамо учили овом народу, овом поднебљу и овом простору. Посљедице њиховога дјеловања се данас виде на најбољи, боље речено на најгори могући начин. И то у времену, што рече Милош С. Милојевић, када Срби много више знају о Хотентотима и Тунгузима него о себи самима. У том лудилу ми имамо људе са српским именом и презименом, можда и вјернике Православне цркве, који су воде као наша назови елита, али који већ безмало двеста година спроводе германско-катедристички план на Балкану најсуровије што могу. Међу њима се у најгорем могућем смислу те ријечи истичу Љубомир Ковачевић, Иларион Руварац, Станоје

19

Станојевић и да не набрајамо даље – а ни данашња Академија се ни по чему не разликује од тих њених германофилних зачетника.

Ми смо народ екстрема. Имамо екстремне издајице, а имамо и екстремне родољубе, спремне на највеће могуће жртвовање, што смо небројено пута доказали. У истом том времену када је европеизација захватала сваки део друштва, европске тековине су биле увожене у Београд, гдје би се усталиле па одатле ишле у цијело Српство. У таквом окружењу, у таквом хаосу јављају се, ничу као Богом благословени плодови, људи који су носили идеју српског народа и жељели да истраже његову прошлост и да се боре за њега. Такви људи су створили још у 19. вијеку један посебан историјски правац, који се не би могао звати “родољубљем”, јер у науци не постоје никакви родољубни системи. Наука може бити родољубива, али родољубив систем у науци може се извргнути у обожавање једног народа, у стварање фашистичке идеологије. Но те наше родољубиве историчаре оптужују да су били романтичари. Није истина, то су били екстреми, у сваком погледу и у сваком смислу. То су људи који су цијели свој живот прошли у неописивим мукама, јер су их сви остали поништавали, пљували и газили, а они су и даље неуморним, Богом благословеним пером писали истине о српском народу. Међу таквим људима, још и прије Милоша Милојевића, истиче се Константин Николајевић, затим долази сам Милојевић, па Сима Лукин Лазић и Панта Срећковић. Пред почетак Другог рата, четрдесетих година, јавља се Анђелија Станчић Спајић, па неумрли Илија Живанчевић. Ту је наравно и највећи српски филолог Милан Будимир, који је жестоко подржавао овај правац, рекавши, упркос свега што се од њега очекивало на Београдском универзитеу, да је свака друга српска ријеч старија од педесет векова. Но њему ни најгори непријатељи нису могли поријећи стручност, јер је један од најзнаменитијих српских филолога, највећих екстрема научних. Да не бисте мислили да је овакав научни правац пао с неба, и највећи српски етнолог, Веселин Чајкановић, био је аутохтониста, уз Милана Будимира и Милоша С. Милојевића. Значи, највећи српски етнолог, филолог, и историчар били су аутохтонисти. Они су историјским путевима, без икакве романтичарске жеље за које их оптужују, са изразитим критичким апаратом, кренули у истраживање свих могућих извора на које су у својим истраживањима наишли. Милош Милојевић је, зачуђујуће за данашње генерације које мисле да све почиње од њих, прије сто двадесет година користио систем упоредне филологије, који се тек данас обнавља у Београду. Усто данас ми видимо да његова књига, о којој ћу послије говорити, има неке елементе које ћемо ми можда схватити тек за неких 150 година – ако нас уопште буде било, и ако буде имало коме да се пренесе порука са ових страница.

Него, да покушамо да објаснимо живот тог духа и дива науке. Милош С. Милојевић је рођен 1840. године у селу Црна Бара у Подрињском срезу. Васпитаван је по православном обичају, из православног честитога села је дошао у Београд, као мудро дете завршио основну школу, завршио факултет правних наука и отишао у Москву даље да студира, јер је био најбољи студент права. Тамо је студирао три године. Претпостављам, да се питате шта је могао да заврши за три године? Но, он је истовремено студирао на три поља. Студирао је историјске и

20

историјско-филозофске науке на Историјско-филозофском факултету у Москви, студирао је упоредну лингвистику, и права. Човјек те ширине и дубине, заправо екстрем, већ тада је могао схватити многе ствари у вези са прошлошћу српскога народа које су многима прије њега, ако не и већини, биле обична магла и прашина. Али, у какву то Русију беше отишао Милош Милојевић? Он се нашао у Русији којом је већ двјеста година владао германски катедризам. Само понеки професори, попут Бођанског, и научници попут Лаванског и Вељтмана нису припадали том правцу. Али руска званична наука, а поготово политичка идеологија, ишла је у том правцу. И баш тих година почиње да се гради великобугарска идеја на рачун обнове српске државе, што је значило супротстављање српској националној обнови. Видевши да ће Руси преко Бугара озбиљно угрозити Србе, Милош Милојевић се вратио у Србију.

Одмах је почео да пише и ради. Одмах је кренуо са неописивим пожртвовањем, које га није напуштало целог живота и које је представљало неотуђиви дио његове личности. Преобучен као просјак, или као обичан чобан, пастир, да га не би открили, он је обилазио целокупни простор данашње Македоније, Пиринске и Егејске Македоније, Албаније, Косова и Метохије. Ишао је и прикупљао српске народне обичаје и све их записивао. И тако је изашла тротомна књига “Обичаји укупног народа српског”. Ни дан данас ни један етнолог не може да настави његово дело, јер су њихове почетне позиције погрешне. Наиме ако желите неког да наведете на заблуду, довољно је да га усмерите на први погрешан корак и све ће потом бити све дубља и већа заблуда. Данашња етнологија не може да настави оно што је Милош Милојевић почео баш због тога што је већ првим својим кораком кренула у заблуду. Стога нико данас не зна како је Милош Милојевић закључио да је то и то племе са простора данашње Албаније било српско. Или како да је то и то племе са простора данашње Северне Грчке у његово вријеме било српско итд. Они не знају, уствари, да наставе путем Милоша Милојевића. То није само проблем етнолога, већ и историчара и лингвиста. Милојевић је велика једна непознаница, али то је намерно урађено. Без обзира на то, Милош С. Милојевић је истражујући те просторе, живећи у најпримитивнијим могућим условима, скупио огромну грађу и направио ту књигу.

После тог времена букнули су ратови. Седамдесетих и осамдесетих година Милош С. Милојевић је организовао добровољачке одреде за одбрану српског народа на простору Јужне Србије и Македоније. Његова дјелатност није се ту завршавала. Постаје професор на Богословском факултету, професор историје Српске православне цркве. А неки га данас оптужују да је био секташ, мада је био и остао један од највећих историчара Српске православне цркве, што је врло важно имати на уму. Поред свега почиње писати и многа друга дела, учествовати као четник у рату, слати добровољце. Али он добровољцима није махао када би возом кретали на ратиште, него их је повео. Осамдесетих година кад само заратили с Бугарима, само на једној линији није било српског пораза, и то на тромеђи, на врло важном тактичком центру код Сливнице. А са тих положаја последња се повукла јединица под командом Милоша С. Милојевића. Можете мислити, један екстрем, један научник који схвата шта је открио, и колико је то вредно, узима мач и иде на прве

21

борбене линије. Имао је много веће шансе да погине него да преживи и постане јунак. Наравно, ми смо тај рат изгубили. За Милојевића то је био свети рат, но и тада је он тврдио да погрешно и несрећно вођен. Због тога се Милан Обреновић, краљ тадашње Србије, жестоко наљутио на њега, али су га ипак окитили орденима не би ли му запушили уста. Али Милошу С. Милојевићу се нису могла запушити уста. Кријенуо је у свој највећи бој за српску историју кад је видјео да од војске и политике тадашње Србије нема ништа. Тада је наставио да истражује још дубље, да се бави науком и да своје књиге јевтино или у неким случајевима бесплатно дијели још неослобођеном народу не би ли он помоћу њих, учећи се, на примјер, из Обичаја укупног народа српског, очувао свој идентитет.

А онда се Милош Милојевић посвећује нашим светитељима. Служба Светог Симеона Мироточивог преведена је захваљујући њему. Служба Светој Петки Параскеви, коју су Бугари тада узимали као своју светитељку, преведена је захваљујући Милошу С. Милојевићу. Дечанска Хрисовуља, коју германски катедристи и данас користе, преведена је и објављена захваљујући Милошу С. Милојевићу. Али то је само делић његовог знања, његове науке. То је човјек који је схватио да би сутрашња покољења могла потпуно заборавити наше светиње и манастире те је одлучио да их попише. И то је учинио у једном огромном броју на простору данашње Јужне Србије, тзв. Македоније, дела Бугарске, Грчке и Албаније. Уз то дјело ишло је и дјело Наше монахиње. Записивао је све што је било везано за наше женско монаштво, од кад је створено.

Можете ли замислити тако свестрану личност! И онда, поред тога што је направио чувено Друго одјељење Богословије, које је спремало будуће учитеље и свештенике, и слало их на та подручја да би се очувао српски народ, он се затвара у четири зида и почиње да пише једно дјело коме се никада ништа слично неће наћи. Почиње да пише Историју српског народа, дјело на 4500 страна. Књига Одломци историје Срба у издању данашње Књижаре “Никола Пашић”, представља само дио онога што је објављено пре 120 година у Београду и садржи свега 400 страна, значи десети дио Историје српског народа. Послије ћемо нешто рећи о књизи, само да видимо шта се дешавало са рукописом. Наиме, Милош С. Милојевић је послије свег тог рада створио и Друштво Св. Саве, о коме, на примјер, данашњи академици праве зборник нигде не спомињући оснивача. То је исто као да правите зборник о теорији релативитета и не спомињете Ајнштајна, о Горском вијенцу без помјена Његоша. Али то је једноставно тако. Милош Милојевић је забрањен. Но то њега није омјело нити спријечило да напише величанствено дјело које је ипак сачувано, јер је он настављао да ради, није стајао већ је писао и дјеловао на националном плану. Послије многих разочарења, одбачен од свих осим свога пријатеља Пантелије Срећковића, овај српски великан умро је 1897. године у Београду.

Сад ћу вам прочитати шта је написано у његовом некрологу: “Једна звезда на српском небу утрнула је. Она беше необична сјаја, те иако звезда осветљаваше далеку, далеку прошлост народа српскога, осветљаваше тамне кутове простора отаџбине Србинове, и на тој светлости ми познадосмо оно што нисмо познавали, видесмо браћу нашу, српски народ, у свим српским земљама. Звезда се угасила, али

22

њена светлост још допире до нас и дуго ће, дуго светлети.” Милош С. Милојевић је био члан Ученог друштва. Но од свих учењака тадашњег Ученог друштва, будуће Академије, само је Панта Срећковић дошао на његову сахрану и рекао: “Рећи ћу само толико, српска мајка није родила сина као што је Милош Милојевић. Слава му!”

Како почети говорити о овој књизи? Најлакше је рећи да је она једно чудо какво се ријетко ако икако може написати, поготово у једном оваквом народу који не зна да поштује своје великане. Видите, ово чудо је најзабрањенија књига у историји писане речи. Своје друго, скраћено издање доживјела је захваљујући само личним напорима госпође која је директор издавачке куће “Никола Пашић”, и то послије 120 година. Што рече Предраг Милошевић у њеном предговору, мијењали су се и политички идеолози и краљеви и династије и политички правци, али забрана књиге је остала. Мијењали су се патријарси и становишта у цркви и односи у цркви, али забрана књиге је остала. Но, ипак су дошла времена да је Патријарх Павле освештао и благословио ову књигу. Значи, дошло је доба да се и ту неке ствари промјене.

А сада да вам кажем нешто о самом дјелу, о Историји српског народа. Наиме одмах на почетку, у уводу, Милош Милојевић говори о историји уопште и назива је паметарницом. Посматра је као основу поноса и идентитета једног народа, његовог образа и части. Он је савршено добро схватао да историја мора бити учитељица живота, али не само за једну генерацију, него вјечна, бесмртна. Да у своме идеалном облику мора бити егзактнија и од физике или математике. Јер математичке лажи могу да узроковати малу грешку, а историјске геноциде и ратове. То је Милош С. Милојевић сјајно схватио. И, ту је почињао од себе, што се испоставило као један од проблема са његовим дјелом. Јер он је почињао од своје науке и начина, не остављајући читаоцу могућност да се пење полако са њиме. Умјесто тога он је кријетао од онога што је он доказао и зато га је тешко пратити. Између осталог, разлучио је и филолошки и логички систем на ком почива српски језик. То данас нико не може да понови. Њему су биле јасне неке ствари пре 120 година, а данас нема ни филолога, ни лингвисте који могу, без обзира колико се претварали и упињали, да наставе његово дјело. Значи поред етнолога и историчара, ни лингвисти не могу наставити дјело Милоша С. Милојевића. Могу га само преписати, али поћи одакле је он стао не може нико. Можемо се једино надати да ће неке будуће генерације изнедрити неког способног да то учини.

У чему је, заправо, проблем? По свему судећи у томе што је многима тешко да разумеју шта је Милош Милојевић користио, плаше се. Сваког данашњег званичног историчара, кад такне ову књигу, обузима неописив страх. Ја то прилично добро знам јер студирам на Филозофском факултету, одсек за Историју. То је страх, то је параноја, то је шизофренија. Кад споменете његово име, одмах вас гледају као самаштеније!

Због чега је ова књига била забрањена? Због тога што даје истину о српском народу. Милош Милојевић није имао длаку на језику, а био је строго побожан,

23

православни мирјанин, и једноставно је написао истину. Није писао лажи, да се некоме свиђају а некоме не. Он је једноставно написао оно што је истражио. А шта је то истраживао и шта је користио као изворе, то данас ни један тим од двестотинак експерата, и то руске Академије историчара, не би могао да слиједи, нарочито у оном дијелу гдје говори о Словенству у Азији. Врло важан елеменат јесу и његови путописи и градиво за Обичаје укупног народа српског. Јер, он је схватио обичаје, па затим језик, разумјео његов логички систем, што га је потом довело до Индије. Све то заједно води до Индије. Свакога ко се не плаши германског катедризма и политичких идеологија које се називају критичким историјским правцем то наиме води до Индије, а онога који сам себе лаже то води до седмог века. У Индији је Милош С. Милојевић сакупио, ја сам вршио њихов попис, нешто преко 4470 српских топонима – значи имена градова, река, планина, језера, области са простора Индије, Кине, Блискога Истока, Северне Кине, па даље све до Јужне и Западне Европе. То јест, у књизи која је само одломак, десети део његове књиге, налази се 4470 наших топонима.

Поред тога он користи изворе који су, што се каже, шпанска села за данашње историографе у нашој земљи. Он користи Цијен Зина, највећег кинеског будистичког просветитеља. Но данас ни једном научнику не би пало на памет да користи Цијен Зина за историју српског народа. А ко је био Цијен Зин? Цијен Зин је једна од највећих личности будизма у Кини, чувен и по томе што је два пута, да би се просветио, ишао у Индију. На тим путовањима он је описао све на шта је наилазио и то је један руски манастир објавио отприлике у вријеме Милојевићевог студирања у Москви. Милош је то превео са руског, уствари не превео, него користио директно, будући савршени познавалац свих словенских језика. И не само словенских већ и многих умрлих. Цијен Зин спомиње Индоевропљане, бијеле, плавооке, Куче, спомиње Рвате, спомиње Сабре, све живо спомиње идући тим путем до Индије и враћајући се, два пута. Данас да питате неке из Академије, да ли би користили Цијен Зина за српску националну историју, они би вас гледали бијело, не због тога што су стручњаци већ што појма немају, што им је неко дао титуле за подобност а не знање. Тај неко није баш много размишљао да ли историји треба да буде важнија њена схоластичка и политичка улога од научне. И до чега је Милојевић дошао? Он је схватио што данашњи историчари нису. На примјер, постоје племе које Аријан у Анабази спомиње на грчком језику, па касније новији историчари то име преводе на латински. Онда га Милош Милојевић преведе натраг са латинског на српски, јер то племе није могло имати латински корен, нити грчки, усред Индије. Невоља је наиме била у томе што се те књиге биле писане да би се Азија и Индија, у доба тих старих историчара, приближила Грцима и Латинима. То је Милош Милојевић схватио. Он је зато пријеводе преводио и долазио до величанствених података. Између осталог, савршено добро познавао је и коте. Гдје се шта тачно налази на карти и шта му она казује. Располагао је ерудицијом која се данас тешко може схватити. Зато је и могао тачно примјетити да су ти и ти, рецимо племена Малићи која су ратовала против Александра и скоро га убила, имала пријестоницу у том и том граду. А да тај и тај град има исто име као топоним у Србији. Или, Паноско царство, које су ти Пама Сораби створили, престоница његова звала се Панкота. А онда Милојевић упозорава на баварско село које се зове

24

Панкот. Он је био свјестан свих историјских процеса током 6000 година. То звучи невероватно, али је он био такав човјек. Између осталог, такав је био и што је читао величанственог Вељтмана, затим Ламанског. Вељтман је писао о аријском Словенству, Ламански о Словенству на простору Шпаније и Северне Африке. Милојевић је користио дјела научника који су били стручњаци, а потом ишао још даље од њих. Служио се и једним елементом који ће тек бити приједмет истраживања – дај Боже да то буде приједмет истраживања, јер је то алфа и омега српске историје – користио је Буану Дарсу. Шта је Буана Дарса нећу вам говорити због тога што је превише компликовано, само ћу вам рећи да користи једну представу свијета старих Веда и Арија. То је њему био доказ. Испрва нијесам разумио чему је то доказ, док нијесам, читајући, схватио да је представа свијета како су га замишљале древне Веде и Арији, могла бити доказ српског постојања у Индији. То значи да је буквално ушао у логички систем језика. Знате ли колико је то тешко? Што рече господин Радован Дамјановић овдје једанпут, тако је кренула и Олга Луковић Пјановић па се безмало скаменила, није могла да говори, ништа. Значи, кренула бјеше да истражује филолошки, погрешним путем, а Милош Милојевић није. И он бјеше дошао до тога, али је прешао тај степеник и наставио даље. Но то је врло, врло тешко. Јер, то је огромна област.

А затим је Милојевић наишао на пјесму. Германски катедристи су ишли тако далеко да су тврдили да је пјесме измишљао, да је Милош Милојевић уствари измишљао пјесме српског народа које говоре о досељењу из Индије. Но, ко не вјерује нека у Зборнику наших јуначких пјесама – можете га наћи у књижари Академије наука – нађе пјесму “Иде шајка по мору” или “Свеци благо деле”. Јер, пјесма, народна, српска “Иде шајка по мору” говори о српској Индији. А пјесма “Свеци благо деле” говори о исељењу из Индије. А ту је пјесму узео Вук Караџић од једне слепе старице, ја мислим из Гргуреваца да је била. У њој се буквално описује због чега су ти стари Веде и Арије, Срби, отишли из Индије. Тај податак се сачувао у народној свијести. Да не идемо даље од тога. За све је то чудо и макар озбиљно питање, али не и за критичку историографију. За њих то је бајка, маштање, романтика, без везе и са чим стварним.

А онда је Милојевић, ослањајући се на пјесме, на обичаје, и на много шта друго, ушао у санскрит. Наравно лако му је било и у санскрт кад је претходно ушао у логички систем српског језика. Сваки улазак у логички систем српског језика директно води у најстарији језик на свету. Но ако смо народ из седмог вијека, како то да свако дијете може, играјући се српским речима, да открије и ријечи старе 4000 година? Али Милош С. Милојевић је ушао у тај језик и онда каже да та и та ријеч описује назив Србин. Кажу, не зна се шта значи “Србин”. Није истина да се не зна. Има 120 година како је то откривено. Ријеч Србин значи човек, ратник, владар, племић. Потом она означава људскост, јунаштво, храброст, величину, сјај итд. Све то значи облик србх на санскрту, који уствари и није санскрит (“савршени” или “завршени”), већ један још старији облик. Затим, наводно се не зна се шта значи ријеч сармати, сарм. Но погледајте у Милојевићевим дјелима гдје

25

он описује што значи сарм. Он нам је пружио основе за даља истраживања, а ми смо стали и зато се тако ујаловили.

То је, значи, један елемент који је врло важан. Милојевић је на примјер рекао да је српска ријеч мантрати у Индији мантр. Наша нана, њихова нанах, не могу их све набрајати, овдје их има више од двије стотине, те вас позивам да најбоље сами видите шта све ту пише.

Идемо даље. Значи, поред тога што је доказао српску старину у Индији, он говори о таласима насељавања, исељавања из Индије. Пазите, величанствено је то што је Милош Милојевић и без открића Лепенског вира, до кога је дошло готово сто година послије његове смрти, савршене знао да је на Балкану наше поријекло, не усуђујући се међутим отворено то и да тврди. А ми смо касније у историјској науци, пошто га нико није могао достојно следити, направили поделу на индоевропску и аутохтонистичку школу. Аутохтонистичка школа сматрала је да Срби никад нису изашли са Балкана, и даље их ништа није занимало, а индоевропска да су они у ствари дошли из Индије. И обе су биле у праву, не схватајући заправо да су само саставни дјелови једне истине. И једна и друга компонента јесу само дјелови истине о српском народу. А Милош Милојевић је то знао. Он је писао о таласима расељавања из Индије. Тврдио је да су се у времену које се може одредити на око 4000 година прије Господа Исуса Христа Срби у једном великом таласу повлачења из Индије упутили на сјевер, на простор данашњег Сибира. А да су отприлике 3800 година прије Христа у другом таласу кријенули до предјела Кавказа. У приближно исто вријеме Срби су отишли и до простора данашњег Ирана. Томе ваља додати и слиједеће: из Сибира је један дио српског народа отишао на крајњи исток, раздвојивши се у два крака. Један је стигао и до Јапана око 3500 година пре Христа. То је народ Аину, чији језик спада у словенску, такозвану московљанску групу језика, и којима је крст са четири слова с основно знамење а вук поштована животиња, могло би се рећи главно божанство, као у старих Срба Веселина Чајкановића. Милојевићево дјело могао је значи наставити само неко ко је хтио да види неке ствари. Но, у страха су велике очи, те таквих није било.

Идемо даље. Милојевић тврди да је потом дошло до исељавања с Кавказа у два таласа. И то је индоевропска филолошка школа, и то француска, и потврдила. Са подручја Кавказа Индоевропљани с једне стране насељавају Европу, а други крак иде на југ, преко Блиског Истока и обале Северне Африке до Шпаније, гдје су се ова два крака поново спојила. То је та посебна иберска култура и цивилизација. И све је то порицано, а наука била упућивана у потпуно погрешном правцу. Због чега? Само да би неки Нијемци казали да Срби нијесу у седмом веку живјели на Балкану, но да су досељеници, што је врло значајно ако се жели домоћи блискоисточне нафте и освојити цио свијет, на шта се своди цио њихов Drang nach Osten, њихов идеолошки програм. Тако је злогука, шизофрена глупост германског катедризма замијенила истину у науци. То је жалосно.

26

Но Милојевић је занемарујући све те сплетке писао да су се Срби потом доселили на простор Русије. И ту наводи пјесме, и шта руски историчари говоре о настанку имена срб, шта пишу о козацима и њиховом поријеклу, и шта козаци и козачки атамани о томе сами казују, итд. И онда помиње Венде, о којима сам прије говорио. Затим се књига прекида, будући да се ради само о одломцима, којих има два: један од 150 страна, други од 250.

Затим истражује прошлост Срба на Балкану и пише да је савршено свјестан да су Илири Срби. Но то се данас не признаје. А знате ли због чега? Јер ако истражите индијску религију како је он учинио, ако се упознате са индијским старинама, врло ћете лако повезати светост змије Веда и Арија са светошћу змије у Илира, којима је змија главно божанство. Ту и не може бити разлике јер се ради о истим религијским системима. Међусобно удаљени у простору, они су један из другог настали – који од којега већ је друго питање. И Милојевић иде даље. Пише о римској власти, и шта се дешавало у њено доба на овом подручју. И тако стиже до петога вијека нове ере, па нас подсјећа да смо ми пре Немањића на Балкану имали династију од 52 владара. И цијела та династија је записана у Љетопису попа Дукљанина. А тај Љетопис је уништен и имамо само једну копију, мада је Милош Милојевић имао и дјелове оригинала. Но данас постоји само једна једина копија и она се налази – гле случајности – у Ватиканској библиотеци. И то препис М. Марулића из 16. века. И погледајте шта се даље дешава. Милош С. Милојевић је, захваљујући својим личним истраживањима у Македонији, доказао да се ту не ради о некој држави која је настала између 5. и 12. вијека, и која се, како се тврди, простирала на простору данашње Дукље, већ да је ријеч о средишту те државности на ширем простору Косова и Македоније, и то западне. Као потврду наводи и српска племена која у своје поријекло стављају цареве о којима ми данас појма немамо.

У цијелом овом случају, ваља поставити питање Српској православној цркви на које она нема одговор. То јест, овдје имамо бар пет хиљада питања, која је Милош Милојевић тада поставио, на која Српска православна црква нема одговора. А најважније од њих јесте: по чијем је налогу наш свети цар Будимир Давид Други из 9. вијека, кога овдје Милојевић спомиње уз његово житије и напомену да пола Македоније слави ту славу, избачен из Календара? Ко се то усудио? Па, онај коме није одговарало да Срби овдје имају цара у 9. вијеку. То се радило из политичких и идеолошких разлога. Да не наводим најекстремније примере. Тако је Сима Лозанић, кога хвалимо као великог хемичара, био заиста велики хемичар. Јер требало је уништити фреске српскога цара по тзв. грчким манастирима по Македонији, што је Сима Лозанић и учинио. Просипао је хемијске растворе по фрескама те се данас сматрају оштећеним од времена. То нису радили само Турци. Зна се тачно по којим је манастирима то чинио Сима Лозанић. Због чега? Јер су то били ћирилични записи, а Нијемци су о томе и тада размишљали. Конзул руски у Скадру каже да је његов колега само у једном дану уништио све ћириличне записе у једној цркви у Скадру. Значи то се радило, уништавало се. И зато ми ни данас не можемо да истражујемо у тим предјелима, и данас је Србима забрањено и да уђу у Македонију или Албанију. Не можемо да истражујемо, а тамо се налази до 90

27

посто историје о којој говори Милош Милојевић, кад спомиње наше владаре од 5. до 12. вијека.

На крају долазимо и до Немањића. И тек ту се поштени истраживач може шокирати и разочарати истовремено, видевши као смо и ту лагани и преварени. Ја сам мислио да су катедристи бар ту оставили честице истине. Професор Бођански са Московског универзитета, из времена када Милош Милојевић тамо студирао, спомиње да су Украјинци вечно захвални цару Душану Силном, који је разбио Татаре у једној бици и заштитио их од погрома до којих би дошло да су их Татари надвладали. Милојевић је зато поред свих својих дјела написао и једно о Немањићима, које је пружило потпуно другачију слику о прошлости Немањића од оне познате нама. Да она не би изгледала фантастична треба напомјенути да се цијела наша историја средњег вијека заснива на неких 120 повеља и 10 новчића из доба обласних господара. Деведесет посто књига које су истраживале било шта из прошлости српског народа су забрањене. Ми говоримо о историји средњег вијека, а Душанов законик није сачуван у оригиналу. То је тек посебна прича. Наиме, тај Законик води директно поријекло из ведско-аријског права, из Мануовог законика, како је то је истражио велики Илија Живанчевић у својој Књизи новом покољењу. Тако је дошло до тога да ми на основу Душановог законика који није сачуван у оригиналу, и на основу светосавског Законоправила, које је алфа и омега српских црквених закона а од кога нису преведена ни два листа од осам стотина постојећих, ми на основу непреведених и необрађених основних података из наше баштине закључујемо о српском средњем вијеку. Зато је и могуће да германски катедристи тврде да је Душанов законик састављен од византијског обичајног права, од византијског црквеног права и нешто мало српског обичајног права. То је исто као да кажемо да овдје у Београду живе Срби, Кинези и Јапанци. Истина је да 50 тачака закона припада византијском законодавству, но 150 припада Мануовом. И то је Илија Живанчевић лепо доказао. У Мануовом законику имате запис: ако великаш удари великаша толико и толико да плати. Иста таква одредба уз другачије називе постоји и у Душановом законику. Но, дјело Милоша Милојевића не завршава се ни са Немањићима ни са Душановим законодавством и сличним. Он даље износи капиталне историјске чињенице о погромима над Србима у 17. и 18. вијеку, на подручју тадашње Угарске.

Све у свему Милојевић је био један екстрем, екстрем који се није стидјео Нијемаца, Ватикана, санкција, овога или онога, већ се једноставно затворио у себе и радио свој посао. Сви су га пљували осим Панте Срећковића и појединих његових колега, професора на Богословском факултету. А он је величанствено настављао да иде својим путем и откривао ствари. И пет страна његовог дјела било је довољно за нечији докторат. Кад су научници коначно кренули да истражују оно што је он започео, они паметнији као Светислав Билбија и Радивој Пешић су искористили његове напомене о, рецимо, Србима у Италији и сличне, и дошли до својих закључака. По овоме испада да је Милош Милојевић малтене унапријед знао шта ће бити откривено, пошто су се и његове претпоставке шта ће се тек пронаћи на подручју Италије и Балкана показале тачним читавих 70 година послије његове смрти.

28

И, умјесто коначног закључка о Милошу С. Милојевићу – великану српске, европске и светске науке – ваља рећи и ово: нема ни једне енциклопедије у овој земљи која га спомиње, нити кад је умро нити кад је рођен. Његово најважније дјело се не спомиње. Једноставно, потпуно је избрисан. У Академији наука се разговара о Друштву Св. Саве без помJена његовог оснивача Милоша Милојевића. А колико им је сметао док је био жив можемо наслутити и из захтјева аустријске и турске владе Обреновићима да укину Друштво Св. Саве. Очигледно, то Друштво и његовог оснивача наши непријатељи нису сматрали безазленим. С друге стране ми цијенимо као историчара Стојана Новаковића који је од највећег турског кољача, једнога паше, добио медаљу за научна достигнућа. И то се сматра критичком историографијом, науком, шта ли. Усто ваља имати на уму да док је и један аутохтониста, екстрем, жив, сви катедристи ћуте. Ту се стичу и завјера порицања и завјера ћутања, или да говоримо о програму, за оне којима се не свиђа ријеч завера. Међутим како који аутохтониста умре, они помоле главе. Тако је Иларион Руварац, најгори српски монах свих времена и аустријски агент, псовао мајку Милошу С. Милојевићу, кад му ништа друго није могао. Но ништа што су сви они чињели није спријечило да дјело Милоша Милојевића дође до нас и да нам пружи наду да ћемо макар покушати, и бар дјелимично ако не потпуно успјети, да наставимо његов научни рад. Овдје је присутан г. Радован Дамјановић, који је ушао дубоко у логички систем језика, и иде Милојевићевим правцем. Овдје је присутан г. Радован Томашевић, који је рекао једну сјајну ствар. Наиме, Арнаути тврде да су њихови закони од Леке Дукађина а испада да су из доба бронзе, и да представљају патријархалне законе Срба. Значи, Милојевићево дјело се наставља, дај Боже и да се овековјечи, јер – и то не кажем из националног поноса или ради националне обнове, већ једноставно због истине – само истина о себи може Србима у овом времену пружити могућност да се носе са истинским непријатељима, и лажним пријатељима. Хвала вам.

(Предавање на тему Непознанице српске повести, одржано 29. августа, 2002. године у Књижари Жагор у Београду, у оквиру редовних састанака СРПСКОГ КЛУБА)

Андрија Вујовић рођен је 1977. Дубровнику. Основну и средњу школу завршио у Херцег Новом. Студира историју на Филозофском факултету у Београду. Од новембра 2000. активиста Отачественог покрета Образ. Идејни оснивач и први председник прве студентске правословне организације на Београдском универзитету после Другог светског рата, Свети Јустин Философ. Члан СРПСКОГ КЛУБА. Живи у Београду.

29

Иван ИљинШТА ЈЕ ТО ФИЛОСОФИЈА?

Ако руска философија још увек жели рећи нешто значајно, истинито и дубоко Руском народу и човечанству уопште – после свих доживљених заблуда и падова – она пре свега мора себе запитати у чему је њено позвање, шта је њен предмет и који је њен истински пут (метод)? Она мора да се ужели јасности, части и животности. Она мора постати убедљив и драгоцен истраживач духа и духовности. Ако се не замисли, ако не престане да подражава страним, посебно немачким обрасцима и не покуша отпочети свој руски национални посао из почетка и из дубине руског националног духовног искуства, онда ће се она ускоро показати мртвим и непотребним теретом у историји руске културе.

Пре свега, руски философи морају престати да намерно измишљају ''философске системе''. Философ уопште није обавезан измишљати и проповедати некакав ''систем''. То је чисто немачка предрасуда од које нам је давно време ослободити се. Тај задатак припада умишљеним задацима културе, и не треба фантазирати да се он ''сам од себе'' подразумева. Прво, философија може бити предмет личне фантазије која развија субјективну тачку гледишта, и тада она није обавезна да преузима на себе задатак формирања довршно-закругљеног и унутрашње непротивречног ''система''. Напротив, свако добија право да фантазира, пратећи своје способности и склоности. Друго становиште је да је философија конкретно-обавезно истраживање са конкретно заснованим закључцима. У том случају, она уопште нема право да се оптерећује систематичношћу и логичком непротивречношћу, и у том случају сваки философ је обавезан неизоставно и неуморно да провери истраживани предмет, да га опише, изложи, представи каквим јесте у стварности. У суштини откуда смо, од самог почетка, могли знати да ли је предмет који целога живота испитујемо и истражујемо сам по себи систематичан и живи ли по законима наше људске логике? Ко нам је дао за право да максималне захтеве нашег трезвеног рационализма проглашавамо за законе постојања самог предмета? Откуда та сигурност да предмет философије постоји и дејствује по правилима које узалуд захтевамо од нашег рационалистичког погледа на свет? Могуће је, и вероватно јесте, да је предмет философије разуман, али он може да буде оразумљен таквом Разумношћу у поређењу са којом је наша уобичајена ''разумност'' само жалостан неспоразум. Истина, суштинско постојање предмета не мора се обавезно повиновати и нашем трезвеном мишљењу. Насупрот томе, ''истина'' коју смо умислили мора се слагати са ''истинским постојањем предмета'', а не обрнуто: већ то ''истинско постојање'' бесконачно је дубље, живље, опширније и богатије него ''системчићи'' које смо измислили. Смешно је мислити да капа одређује обим главе по својој мери. Каква је то захтевност – предодређивати духовном предмету својства људскога ума!

Дакле, философ уопште није позван да ''измишља системе''. Довољно је да учини све могуће како би конкретно промишљао и размишљао. А градњу система он може спокојно препустити самоме предмету: ако је његов предмет одиста ''систем'',

30

онда ће га његова философија верно пренети и приказати, али, ако је предмет неповезана целокупност, тада ће се то открити и у његовој конкретној философији. Философ-истраживач не сме давати наредбе предмету, нити га у свом представљању ''наменски'' изопачавати. Философ који себе замишља ''књиговођом'' који заводи ред или подофициром који појмове тера у потиљак, смешан је и јадан. Он не сме предупређивати и предодређивати онај Божји дар који му се даје ради истраживања, било то ''света'' или ''природе'', ''историје'', ''духа'' или ''уметности''. Он не може ''указивати пут'' свом предмету; њему није дато да ''зна од раније'' или да ''зна боље'', нити је позван да изазива расколе или несагласја предмета својим рационалистичким измишљотинама. Колико су девијација у философска истраживања унеле такве, унапред утврђене, догме! Колико је много произвољних ''дефиниција'' и празних ''конструкција'' одатле проистекло!

Зато, руски философи који желе да кажу своје тачно и вредно истраживачко слово, морају да се уклоне од наметљиве идеје ''философског система''. Треба часно, одговорно и конкретно истраживати, а не измишљати и ''конструисати''. Треба остваривати и извршавати философски ''опит'' и философско ''сазрцање'', а не формирати у дедуктивном поретку измишљено апстрактно ''здање''. У философији, као и у свим областима знања, дејствује закон истраживања: оно најлакше, најнеделатније и што оставља најјачи утисак на мноштво философа и следбеника јесте дедукција (извођење система из општег логичког схватања или закона); најтеже, најскромније и стваралачки најзначније што чини човека истинским истраживачем је свепрожимна индукција (експериментално описивање предмета у његовим јединичним својствима). Философ је позван да проживљава свој предмет у његовој објективној реалности, да провери доживљене садржаје, да их опише и покаже другим људима. Притом, он остаје истраживач, потпуно независно од тога излаже ли своје закључке терминима професионалне философије са мноштвом ''цитата'' и ''примедби'', или у простој форми, обичним речима, не постављајући отежице пред читаоца, не желећи да га задиви ''залихом'' примедби које ''богате изворе'' набрајају ситним словима (''петитом'').

Питање о томе да ли је философија наука не вреди решавати ни у позитивном, ни у негативном смислу. Ако она јесте наука – а она то може бити – онда је то наука која захтева од човека посебно духовно-религијско искуство и посебно списатељско умеће. Али, нама је овде довољно установити да философ поступа правилно ако гледа на свој рад као на истраживање и самим тим прихвата на себе одговорност истраживача, вољу за конкретност и бреме доказности. Нека се мане бриге о томе шта ће из таквог метода произаћи: ''монизам'', ''дуализам'', или ''плурализам'', ''реализам'' или ''идеализам'', ''рационализам'' или ''интуитивизам''. О томе ће касније надугачко и нашироко распредати и расправљати његови критичари, историчари или састављачи погребних говора, мада ће бити много боље ако о овоме буду ћутали. Јер ствар није уопште у томе, већ у конкретној истинитости његових истраживања. Нека он само захтева од себе истраживачку часност и тачност, и нека памти своју духовну одговорност пред Свевишњим и пред својим народом.

31

То значи да постоји посебно философско искуство и да то искуство треба разумети и усвојити, а затим га остваривати, јачати и култивисати. Какво је то искуство и каквим силама човека се оно остварује?

Указати на те силе значи одредити ''формирање философског чина'', то јест установити шта човек унутар себе мора постићи са способностима које је од природе добио.

Формирање философског чина није исто у разним областима философије. Напротив, философски истраживач ваља да је од самог почетка начисто с тим да ће морати применити силе и способности свог бића при различитим изазовима које ће мирити са еластичношћу и префињеношћу – сагласно захтевима самог предмета. Јер се предмет философије даје у посебитим и различитим облицима.

Философу његов предмет полази за руком док год постоји осећање да га се тиче Божији зрак који захтева од њега предузимљивост и познање. ''Хеуристички'', то јест у ствари тражења и налажења, то осећање мора руководити њиме, без обзира на то што се у даљем раду испитивања и истраживања може испоставити како је то осећање било само илузија. Међутим, оно може и не бити илузија, и тада ће он појмити да се Божији зрак у суштини даје људима на различитим путевима и на различите начине. Све такве истинске појаве и доживљаји могу да буду означени речју ''дух'' и ''духовност''. И ево, дух ''дише'' у природи, у човеку, а такође и у оном што сам човек сазда с Божијом помоћи. Тако нам се, на пример, начело ''духа'' – тај сушти предмет философије – открива у цветићу или у планинскоме ланцу. Ми га доживљавамо у стању очевидности која нам носи сазрцавајућу истину. Оно овладава нама доживљајем истинске љубави и савести. Оно нам се открива у визијама уметничке вештине коју саздаје сам човек. Ми га пратимо, постижући своју слободу и доживљавајући зов правне свести и патриотизма. Оно нам сја из избора религијског откровења. Сваки пут, оно од нас захтева експериментални чин у сваком наредном покушају осмишљења; и сваки пут морамо тај чин предузети са осећањем одговорности и великом брижљивошћу.

Онај ко жели да истражи познање истине и да установи шта је тачно разумевање предмета, посвећује себе проблему очевидности и приступа теорији познања; он мора остварити и прикупити опширно и разнолико искуство очевидности. Човек који никада не доживи очевидност, који не зна како се гради и проверава та својеврсност доживљаја и како она ''изгледа'' изнутра, у теорији сазнања доћи ће само до игре мртвим схватањима и до празне конструкције. Уз то, очевидност се не даје човеку искључиво теоријским мишљењем. Она се у религији доживљава другачије него у науци, а у уметности среће другде него у природноме животу. И у различитим наукама, нпр. у логици, математици, хемији, астрономији, историји, правној науци, филологији, акт очевидности има различито значење. У сваком случају, изван тог реално доживљеног и неуморно одабирног искуства очевидности, теорија познања је мртва и празна. Философ који не усвоји духовну културу и не поради као истраживач ни у једној науци, већ у потпуности одриче акт очевидности (у својству скептика, агностика или нихилисте), за гносеолога (то

32

јест, теоретичара сазнања) неприхватљив је и неодржив, ма колико хиљада страница прочитао, написао и штампао традиционалним, професионалним жаргоном апстрактне мисли. Јер, акт очевидности захтева од истраживача дар промишљања, притом дар вишестраног промишљања, дар способности за уживљавање, дубље осећање одговорности, вештину стваралачке сумње и запитаности, дар упорне воље за додатну проверу и живе љубави према предмету свог рада.

Дакле, философ мора васпитавати и усмеравати себе према духовној очевидности.

Слично томе, онај ко жели да се у својству истраживача обрати моралности, доброчинству и ваљаности, мора пре свега продубити и проширити своје морално искуство. Моралност не може да буде ни постигнута, ни представљена у апстрактним формама и спекулацијама; овде се ствар уопште не своди на теоретска умишљања и дефиниције појмова. ''Морално'' мора бити реално проживљено од истраживача. Философ који о љубави, радости, доброчинству, дугу, добру и злу, о снази и слободи воље, карактеру и другим сличним предметима расуђује према туђим књигама или према ономе што је начуо не разуме ништа, већ само понешто уображава на тему некаквих духовних ''окаменотина'' или ''мумија''.

Морално искуство захтева читавог човека: оно захтева његову љубав, његову страсност, његове одлуке и дела. Човек мора томе искуству предати сву своју личност – своју животну снагу, свој животни успех, своју судбину. Он мора устати пред својом савешћу, мора јој се подчинити и делатно стати иза ње. Чинећи тако, он пред собом мора увидети претњу која угрожава живот, погледати смрти у очи и превладати страх од смрти. Морално искуство не стиче онај ко непокретно седи у својој соби, ко се предаје празним фантазијама, и ко је ''дезертер'' свог позвања и дуга.

Ко жели написати ''етику'', тај мора за собом имати живо искуство љубави, борбе и страдања; он мора познати шта значи очајавати и у очајању молити се, и још, шта значи имати животни успех и у успеху сачувати скромност и смирење. Он мора преживети у сопственом искуству дивну, свезујућу и ослобађајућу силу савесног чина, и знати да савестан човек ризикује све, кадар да иде право према смрти и да се сам више од свих чуди свом евентуалном спасењу. Једино ономе ко преживи то, и све остало са тим повезано открива се природна мера ствари и људи, само он поима ''предмет етике''.

Дакле, философ мора себе васпитати за савесно делање.

Према томе, истраживач који себе посвети философији уметности мора у тој сфери прикупити опширно и дубоко искуство сазрцања. Овде је посебно важно пробити се кроз осећајно-формалну кору спољашње естетичности посматране појаве, открити себи приступ према органској саусловљености зрелих уметничких форми и убедити се у то да субјективни укус ни изблиза није последња реч при оцени уметничких дела. Притом је веома важно да философ на неки начин и сам узме

33

учешћа у уметничкоме делу, будући да његово искуство добија сасвим друкчији вид и друго значење ако покуша самостално проживети процес настанка ''идеје'', њеног истрајавања, борбе за идеју предмета, њеног облачења у тканину ликова и процес обретења уметничке форме. Тек тада ће он промишљати уметност не само ''извана'', већ и ''изнутра''. Сноб који на уметност гледа формално никада неће постати философ уметности; хладно посматрање или лов за узбудљивим, дрским, исплативим, популарним или никад виђеним не могу заменити уметничко искуство. Уметност је узвишено служење људскоме духу и чиста радост Божанственоме. Зато истраживање уметности које предузме философ захтева дугу аскетску припрему и рад на сопственом укусу. Тај укус мора постати облагорођен; он претпоставља изузетно префињено религиозно срце и читаву културу уживљавања и сазрцавајућег мишљења.

Дакле, философ себе мора васпитавати за уметничко промишљање и постизање уметничког искуства.

Ово задобија посебно значење у области религијске философије. Овде истраживач мора стећи истинско религијско искуство, живо религијско сазрцање које му дозвољава да се уживи у свако туђе религијско искуство, како истинско, тако и умишљено, да га дубље осети и подвргне провери. Истраживач атеист, лишен религиозности, сакупиће у најбољем случају, попут Вилијема Џејмса, мртву колекцију туђих доживљаја. Због овога ће фанатички верујућ човек, склон религијској искључивости, нетрпељив и склон презиру према иновернима, поступити правилно ако се ограничи на дедуктивно, вероисповедно богословље, и ако на миру остави до неизмерности опширно поље туђих (''лажних'') религијских доктрина. Наиме, истинском истраживачу у области философије религије неопходна је способност нарочитог промишљања туђих (особито лажних и изопачених) религијских погледа на свет: то сагледавање мора бити трпељиво, способно да се уживи у туђ мисаони оквир, психолошки еластично и спокојно-мудро, јер ће му се само у том случају открити приступ у оне скривене дубине где се код људи зачиње религиозан светоназор, и приступ оној дивној разноликости у којој човечанство прихвата и прелама Божије зраке којима је даровано. Не може истраживати светлосне и колорне нијансе човек који не разликује боје; ако сам прихвата само једну боју, а остале одбацује као ''лажне'', шта он сувислога може рећи о њиховом необичном богатству за које на људском језику нема ни имена? Срце Божије је веће и шире од вероисповеднога учења: оно не само да трпи друге вероисповести, већ још и зна да јединствено-истинска исповест није својствена свим народима, и да је оскудноме духу боље имати било какво богосазрцање, него никакво. Ето зашто философија религије захтева трпељивост, префињеност и срце.

И наравно, пре свега, самостално и истинско религијско искуство.

Разумљиво је, напокон, да и философ права мора да пронађе сопствено нарочито искуство и предмет да би са њима ступио у непосредно, истраживачко општење; ради тога он мора предузети истински практичан чин и систематски га остварити. Тај чин могуће је означити као здраву и нормалну правну свест. Суштина таквог

34

чина и његово предузимање могу да буду описани на следећи начин. Сваком човеку је својствен инстинкт самоочувања са свим његовим страстима и привлачностима, инстинкт неискорењив и животно неопходан. Али, његове пристрасности морају имати, и признавати, сопствену границу. Ту границу поставља им лични дух човеков – најважнија и најдрагоценија снага човекове личности која свему придаје смисао и указује на циљ нашег живота. И ево, инстинкт је позван не да буде у непријатељству са духом, већ да прихвати његов закон и да му се добровољно потчињава. Тек у зрелом облику душа човекова открива добровољну послушност закону или, што је исто, ''аутономну вољу за слободну оданост''. Та воља јест жива основица правне свести. На тај начин, у животу слободне правне свести учествују све силе човековог бића: стваралачки инстинкт, љубав и уважавање према ближњима, љубав према Отаџбини, промишљање које осећа духовну дубину, лојална воља и формулишућа мисао: све то дише – у животном и живостваралачком сплету, а притом укорењено у духу који, увек и у свему, захтева од човека оно најбоље. Три велике аксиоме леже у темељу здраве правне свести: прво, осећање сопственог духовног достојанства, друго, способност способног човека за самоуправљање и уважавање других, и треће, узајмно поверење међу људима. На тим темељима ће и бити изграђена правна свест будуће Русије.

Јасно је да и философија права није могућа без конкретне правне праксе.

Дакле, у целини као и свим својим огранцима, философија јесте наука која израста из духовног искуства. Први њен задатак састоји се у томе да узгаји и ојача своје практично чињење. Једанпут је Сократ древноме свету поставио питање: да ли је доброчинство могуће изучити и одредити? То питање и данас има исто, одсудно значење за сву философију. Одговор који је он имао у виду и који је покушао да улије својим слушаоцима у срце имао је истоветно значење као и само питање да ли човек може истражити суштину доброчинства једино онолико колико сам њоме буде живео и остваривао је. У том смислу могуће је рећи да човек који себе утврђује у духу сам за себе постаје мера свих духовних ''ствари''. Другим речима, философ који жели успешно истражити свој предмет мора га реално-практично проживети, и самим тим и остварити. Друкчије се нити може, нити сме: он мора своју душу и свој живот претворити у орган своје предметне праксе. Једино поставши и сам оруђем духа он може испитати и познати његову суштину. То значи да је професионалнији философ обавезан постојано и неуморно радити на очишћењу, катарзи своје душе.

Он мора водити доживотну борбу за достизање свог предмета, или, другим речима, васпитавати себе да би му предмет постао доступан.

На тај начин он мора чистити и јачати свој пут према очевидности, проверавати је и чинити тачном. Он мора усвојити аскезу силе просуђивања, изоштрити своје мишљење и привести га истини, овладати својим страстима, придати свом предузетништву еластичност, прилагодљивост и разноликост, и стремити заобручености, не би ли досегао довршни степен сваке своје делатности.

35

Даље, он мора јачати свој добросавесни чин и потврђивати га тачношћу и снагом, уздати се у њега, чистити своју душу њега ради и предавати му се. Мора делати у животу према савести и из савести, и зрацима савести васпитавати у себи духовни карактер.

Мора васпитавати и чистити своје естетичко мишљење и свој уметнички укус. Мора научити да у сваком уметничком делу тражи и нађе његов скривено-јавни смисао. Мора научити да одржава аскезу свог естетичког просуђивања и вежба поистовећење у уметничком стварању са најбољим делима уметности, све док уметност за њега не постане ''језик богова'' или, боље рећи, Божији хијероглиф.

У религији, он мора да се научи промишљању и молитви. Молитва му даје духовно укорењење које ће га научити да одбије и оповргне све аналитичке, скептичне, нихилистичке и ругалачке аргументе безбожништва. Мора у свом срцу оживети утицај Божијег огња и сачувати за сав живот што више распиреног жара вере. Тај жар ће пред њим отворити живу суштину религије и подарити му живи орган за разумевање свих религија света.

Напокон, он мора расти, јачати, чистити се и продубљивати своју правну свест. Он мора ту свест сместити у зрак Божији и пронаћи његове последње, најблагородније и најчистије изворе; та религиозност ће га приморати да све то потчини вољи за савршенство. Мора своју правну свест увести у непосредни живот, делати по њеним начелима, чврсто исповедати њену природу, водити за њу борбу, ваљано тумачити правне празнине и одговарати на захтеве праксе. Мора тој правној свести ставити себе на располагање и постати њено верно оруђе.

Такав је истински пут (или ''метод'') философа. На том путу ће се обновити и расцветати будућа руска философија. Тада ће она престати да празњикаво умује и предаје се саблажњивим конструкцијама. Основно правило тог пута гласи: испочетка бити, потом делати. И тек онда – оствареним и одговорним бивствовањем, и делањем можда кроз опасност и уз телесне напоре и муке – философирати.

(Иван Александрович Иљин, У потрази за праведношћу, Светигора, 2001; превод: Владимир Јагличић)

36

СИТО

Богдан ЗлатићМИСИЈА ЦРКВЕ У ВРЕМЕ АПОСТАСИЈЕ

Поставке

Друштво није заједница. Друштво је скуп институција, збир појединаца које на окупу држе заједничка правила понашања. Та правила понашања се могу мењати и нестајати, могу се и консензусом заинтересованих чинилаца друштва стварати, те образовати као уговорена права и обавезе.

Друштво, као скуп институција, јесте облик кризе заједнице.

Заједница није друштво. Заједница је збивање саосећања, осећања којим се поједини чланови заједнице на тајанствен начин поистовећују једни са другима. То саосећање којим се рађа заједница јесте услов постанка личности. Нема заједнице без личности, нити личности без заједнице. Заједница се не може стварати нити уговарати, она је благодат.

Облици заједнице су Црква, нација, породица и брак. За постојање сваке од њих неопходно је збивање неке врсте љубавног осећања. За постојање Цркве то осећање је хришћанска љубав – агапе, што је други назив за “вечере љубави”, односно за Причест, због тога што је Црква Христова причесна заједница. За збивање брачне заједнице неопходна је еротска љубав – ерос, зато што је брак еротска заједница. Хришћански брак није само (пре свега) еротска заједница, него је такође (изнад свега) причесна заједница. Грађански брак, као друштвена институција, јесте скуп правила и норми које се могу мењати, а који се образује као скуп уговорених права и обавеза брачних партнера – супружника. Ова права и обавезе су у савремном друштву регулисани правом. Брак као љубавна заједница не може постојати без љубави – ероса, али грађански брак као друштвена институција, односно као скуп права и обавеза, може постојати и без љубави. Када у грађанском браку постоји љубав између супружника (заједница, а не друштвени облик институције брака), онда брак није у кризи, а када се у том браку љубав изгуби, онда је, иако постоји као институција друштвености, брак као заједница у кризи.

Заједница је начин превазилажења кризе која се појављује као скуп институција које чине друштво.

Црква није институција. Црква је заједница – мистична заједница верујућих у Васкрслом Христу. Црква Христова је заједница јер је заснована на благодатном осећању хришћанске љубави. Црква није ни идеологија јер се заснива на вери у

37

конкретну историјску личност – Личност Богочовека Христа. Идеологија је вера у неку идеју која постоји само као представа у људском уму, вера у представу која је неопходна једино људском мишљењу, али не и људском постојању, јер човек постоји чак и када не мисли! Вера у Бога може бити идеологија (тј. институција друштвености) уколико је то вера у идеју бога (који није Бог него појам бога неопходан људском мишљењу), а не вера у Личност Бога Који Постоји и Који Јесте. Бог философа – теиста не постоји, он је само идеја бога, па због тога њихова вера и није вера, него је идеологија. Философи мисле да верују у Бога, али они верују само у своју идеју бога. Хришћанска вера као вера у конкретну Богочовечанску Личност заснива заједницу, философска вера као вера у појмове заснива идеологију као облик институције друштвености. Идеологија може бити вера у било који појам – појам нације (нацистичка идеологија), појам синдиката (фашистичка идеологија), појам радничке класе (комунистичка идеологија), у појам Цркве (клерикална идеологија папске јереси) итд.

Црква, дакле, није ни институција – као скуп друштвених правила понашања – ни идеологија – као вера у идеју бога – него је заједница заснована на хришћанској љубави – агапе, причесна заједница, и вера у конкретну Личност – Бога Живога, Онога Који Јесте.

Хришћанином неки човек не постаје на тај начин што се укључује у институције, па макар те институције и биле основане од стране историјске Цркве, нити тај човек може постати Хришћанин ако почне да се понаша на начин на који се понашају Хришћани, па макар се у потпуности придржавао свих правила понашања која се као институције друштвености пројављују у стварном животу верујућих Хришћана. Исповедање вере и живот по црквеним правилима не чини човека Хришћанином. Сасвим је другачије: управо због тога што неки човек јесте Хришћанин, он исповеда веру и живи по црквеним правилима. Бити Хришћанин значи стварно учествовати у Христовој Цркви као причесној заједници. То учествовање Хришћанин остварује преиспитивањем себе, исповешћу и покајањем те Причешћем Светим Тајнама Христовим, стварним чином којим се заједница стално обнавља, а не појмовним исказивањем приступања заједници или понашањем које иначе у заједници постоји. Црква Христова као причесна заједница је стварна колико је стварно присуство Светих Дарова који се на Литургији приносе.

Криза друштва није само “криза” институција друштвености. Друштво је у кризи и када институције друштвености нису у “кризи”, односно када се јави криза заједнице. Криза је одсуство заједнице. (Погледати текст Жарка Видовића: Криза и православље, Друштвена заједница, нација и православна личност у Зборнику: Шта нам нуди православље данас?, Ниш, 1993, стр. 85 - 98.)

38

Увод

Српско друштво је у кризи. Криза српског друштва није само у одсуству заједнице, него су у “кризи” и институције друштвености. Институције брака и породице су у “кризи”, националне институције су у “кризи”. Црква се у српској јавности доживљава као институција, а не као заједница. Таква представа о Цркви је заправо “кризна представа”. Криза друштва је толика да се може говорити о друштвеном расулу: социјална супстанца српског друштва је потрошена, њени вредносни судови су подвргнути руглу, а елементарна осећања, која иначе чине кохезивне елементе сваког друштва (као на пример солидарност) су пред ишчезавањем.

Ова криза друштва следствено се показује и као политичка и “правна криза”, па самим тим и као “државна криза”. Срби су народ без државе, простор на коме живе је без јасних, међународно признатих граница, а њихова политичка воља је без озбиљнијег суверенитета и под знатним међународним политичким протекторатом. Остаци некадашњег државног простора српског народа све више потпадају под суверенитет разних институција тзв. међународне заједнице. Криза се огледа и у неспособности српског друштва да на одговарајући начин одговори свим овим изазовима. Најзад, оно што највише онеспокојава није само тежина ситуације у којој се српско друштво налази, него је то и одсуство свести о дубини кризе у којој се оно налази. А свест о кризи и узроцима кризе је први предуслов за њено превазилажење.

Историјски оквири

Европска цивилизација је “кризна” цивилизација јер се развијала без истинске духовне заједнице и у сарадњи са папском јереси. Папска јерес или римокатолицизам није духовна заједница него је систем институција “духовности”. Одсуство заједнице је на папском Западу стварало стални антагонизам европских световних држава и папске “свете” државе око ауторитета власти, односно сукоб институција световности са институцијама “духовности”. Ова криза није била само политичка, него и егзистенцијална, а пре свега духовна. Јер, криза је одсуство заједнице. Најважнија особеност начина постојања западног човека је напуштање духовних основа живота. Ова криза је и интелектуална, јер су западни мислиоци тражили Бога тамо где се није ни могао наћи – у метафизичкој философији. Почело се са томизмом да би се, сасвим разумно и разумљиво, преко рационализма и позитивизма стигло до нихилизма.

Егзистенцијална криза заједнице стално ствара позив за њену обнову. Оставши без духовне заједнице западни човек је ову обнову могао спровести једино успостављањем институција које ће регулисати правила понашања у “заједници”. Успостављање ових институција којим се регулишу ова правила понашања (васпитањем, просветом, стварањем навика – “дрилом”) је у једном тренутку названо просветитељством. Духовна основа људског понашања је замењена идејном – философском етиком, односно моралом (протестантски морал је сурогат

39

Христа у цркви без Бога), а темељ на коме је заснивано ново друштво више није био ни Бог ни човек, него хуманизам – философски појам човека, и то онакав појам човека каквим су га видели мислиоци у “кризи”. Замисао је била ова: ако људе на окупу више не држи Бог нека их онда на окупу држи “друштвени уговор”; ако су пак изгубили морално осећање које произилази из духовне заједнице нека онда изграде друштвени морал у виду социјалних правила понашања која се стичу васпитањем и постају навика; ако нису више у стању да буду милостиви као чланови заједнице саосећања нека онда граде социјалне институције; ако су изгубили један “љубавни” начин живота у заједници нека онда воде социјалну политику.

Морално понашање чланова хришћанске заједнице није резултат развоја некаквих институција друштвености, нити је последица развоја хришћанске етике као философске дисциплине. Човек не постаје Хришћанин на тај начин што започне да се понаша као што се понашају Хришћани, него се бивајући Хришћанином понаша тако да се његов однос према Богу, свету и људима може окарактерисати као хришћански. Хришћанин не чини милостињу да би испунио своје “хришћанске дужности”, него помаже сиромашнима из осећања солидарности које има као Хришћанин. Он се не укључује у институције световности својим понашањем не би ли се осетио чланом друштва, него се својим осећањима прикључује заједници саосећања чиме постаје личност и гради заветну заједницу. Црква нема, нити је икада имала, некакву “социјалну доктрину” која би била “платформа за деловање” Хришћана у свету – правила којим би се они укључивали у социјалне институције. Доктрине поседују световне организације, као што на пример доктрину поседује папска јеретичка организација која себе назива црквом.

Цркву не чине поједини облици понашања људи него живе личности, она се не заснива на правилима њиховог понашања, него на њиховом учествовању у Жртви Која је искључила зло из заједнице. Дакле, нису превасходно битни облици понашања човека, него је битан човек и мотиви његовог понашања – битно је оно што јесте и како јесте, а не начин на који се оно испољава. Најзад, централна личност историје је за Цркву Богочовечанска Личност Христова. Он није дошао у свет да преобрази друштвене институције него човека – а преображењем човека и васцелу тварност.

Немачки мислилац Мартин Хајдегер је, предосетивши слом националсоцијализма, оптужио немачке нацисте да нису разумели величину идеје за коју су се залагали, европски левичари и данас сматрају да су бољшевици упропастили једну тако велику идеологију као што је марксизам, Николај Берђајев је написао студију “О савршенству хришћанства и несавршенству Хришћана”. Они који себе називају Хришћанима могу бити исто толико несавршени колико су несавршени били нацисти и комунисти, али Црква није ни идеја ни идеологија, она нема намеру да преображава човека на тај начин што ће му наметати или нове идеје које треба да га промене наметањем нових представа о Богу свету и себи, или нове идеологије које треба да га промене мењајући свет у коме он живи. Идеологије, тј. њихови следбеници, за разлику од Цркве намеравају да измене институције друштвености,

40

не би ли њима касније путем система друштвене присиле мењале човека. Због тога се све идеологије пре или касније претворе у системе принуде и насиља над људском личности и њеном слободом.

Црква има моћ да преобрази човека, као и моћ да тако преображеним човеком измени васцелу тварност. Међутим, пробразитељска моћ Цркве не лежи у друштвеној принуди него у слободној вољи човека да јој у мистичној тајни љубави слободно приђе. Силом нико није постао Хришћанин. Напротив, Хришћани треба да буду нови људи који ће вазда у старом свету имати невоља када га собом буду мењали. Због тога Господ поручује Хришћанима да иду у свет и да се не плаше искушења: “У свету ћете имати много невоља. Али не бојте се, јер ја надвладах свет.” ( Јован; 16, 33 ) Преображај човека и измена света коју он, бивајући преображен, собом треба да чини, представља једини “социјални програм” Цркве. Дакле, једина “социјална доктрина” Цркве је узрастање човека у Христу и његов духовни преображај,.

Црквени оци никада нису подржавали социјалну неправду на рачун социјалне правде, угњетавање човека на рачун његовог достојанства, богате на рачун сиромашних, раскош на рачун беде, али такође никада нису подржавали социјални утопизам измене света револуционарним изменама институција световности, као ни лажна обећања о остваривању “царства земаљског” уз помоћ система друштвене принуде и насиља. Укидање социјалне неправде насиљем никада није доносило срећу људском роду јер је увек стварало нове неправде и нова угњетавања.

Српска заједница – заветна заједница

Срби су од народа узрасли до нације у време непостојања своје државе и окупације свог државног простора. Захваљујући својој православној Цркви Срби су и без институција световности (државних институција и институција друштвености) од етничке заједнице постали заветна заједница. Српска нација је постала Нови Савез српскога народа са Васкрслим Христом, односно верујући народ окупљен око Цркве Христове. Дакле, да би и без сопствене државе од народа постали нација Србима је била довољна духовна заједница – Црква. У условима окупације једино “српско друштво” и једина “институција друштвености” била је Црква. Упркос одсуства институција друштвености, које су се развијале на европском западу под таласима реформације и ударима контрареформације, Србима је за одржање историјског континуитета била довољна духовна заједница. Звучи банално, али казује највише: државно питање српског народа јесте демократско питање, али је српско национално питање заправо црквено питање. Расап српског друштва и отпадање Срба од српске нације непосредне су последице отпадања српског народа од Цркве и Бога. Због специфичног порекла српске нације безбожништво у српском народу доводи до осипања историјске свести, а самим тим и до осипања националног бића народа Срба.

41

Секуларне институције друштвености европског запада (институције друштава која су у “кризи”!) могле су доживети пријем једино код малог броја просвећених српских интелектуалаца и српске елите која је имала непосредне контакте са овим светом. Прихватање ових институција (институција кризе!) од наше просвећене елите подразумевало је њихово одрицање од Цркве (“Зато ево моје мњеније и совјет: боље је много једну паметну и полезну књигу с коликим му драго трошком дати да се на наш језик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати и у све њи` велика звона повешати; зрно памети неће се деци нашој придодати ако ћеду им до века звона лупати... Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце!” Доситеј Обрадовић, Совјети здравога разума). Тек са почетком стварања и развијања српске државе почиње знатније уношење институција друштвености које стижу из Европе. Од тада се српски народ суочава са једном те истом дилемом: аутентична заједница или увезени облици институција друштвености. У супротности Растковог бекства у манастир и Доситејевог бекства из манастира одвија се сва наша историја. (Синђел Јован Рапајић, За истином, Београд, 1994, стр.39).

Распетима између турске окупације и папског прозелитизма, Србима је заједницу највише уздрмала идеологија просвећености. Наиме, турчење и католичење за заветну заједницу значе прекид њеног континуитета, односно или почетак стварања нове нације, или преливање у корпус неке друге нације. Етос саме заједнице православних није могао бити уздрман правним нормама османског окупатора или друштвеним нормама средњоевропског римокатолицизма – те норме су биле “туђинске” и Срби су имали отпор према њима. Етос заједнице православних највише је могао бити угрожен оном идеологијом и културом која се на западу развила у отпору према папској јереси, тј. на основу непрестаног тињања духовне кризе на западу. Уосталом, надолазећи секуларизам је могао изгледати као згодно разрешење тињајућег конфесионалног сукоба православних са папским прозелитизмом. Тај нови европски менталитет и нови начин живота преливали су се и утицали на српску заједницу, и то не само ону “пречанску”, него и на српску заједницу у “матици” која је тек почела да се правно и политички ослобађа. Српској нацији као заветној заједници одлучујуће изазове тада не упућују толико ови нови менталитети и начини понашања, које иначе све више фаворизује европски оријентисана српска елита. На њих српска заједница одговара и успева да их интегрише у свој живот. Највећи изазов српској заједници чини покушај калемљења западних институција друштвености, које су иначе резултат особености западне кризе и њеног логичног развоја. На тај начин је српска нација стално довођена у ситуацију да одговара на непостојеће или лажне дилеме, а српска заједница довођена у кризу сталним покушајима да се претвори у друштво. Проблем је што се, заправо, тиме српска заједница растакала, а да се при томе нису стварале чак ни делотворне институције друштвености као одговор на кризу заједнице. Тиме су аутентично западни облици кризе, када су пројектовани у нашу средину, добили неслућено велике, оријашке размере. Због тога су се у народу све “модерне” институције увек препознавале као туђинске измишљотине, насупрот старим, добрим и “застарелим” домаћим обичајима. Заправо, током развоја нововековне српске државе долази до калемљења кризних институција друштвености запада. Ово калемљење не доводи до усвајања ових институција и

42

стварања некаквог “модерног” српског друштва, него само до апостасије народа Срба од његове заветне заједнице. У стварности то изгледа овако: личност која је некада чинила добро из хришћанског осећања врлине насталог у заједници (из осећања насталог збивањем заједнице, а никада по познању друштвеног морала и социјалне норме!), бивајући лишена тог хришћанског осећања (поставши огољена јединка у друштву), претвара се у монструма који више не зна ни за Бога, ни за закон! Како “модеран” Србин није могао усвојити неко аутентично етичко начело, друштвену норму или морални закон (као аутентичне институције специфичне кризе његове заједнице), он се претворио у бестијалну индивидуу јер је у међувремену лишен осећање доброте. Он је губио своју “источну” веру, а да није усвајао “западни” закон. Остајао је без моралног осећања, а етику није примао. Постао је безбожник који је остао без заједнице, а како није могао да усвоји туђе институције кризе остао је и без друштва по узору на западно.

Поврх свега, наши “западњаци” су ове западне институције кризе редовно покушавали да код нас увезу са великим закашњењем. Када би се нешто са Запада и појавило код нас, то је углавном било већ потпуно “демоде” у Европи, односно превазиђено и неупотребљиво и за сама друштва у којима је настајало. Наш аутентични примитивац западне оријентације скоро увек се дивио идејама које су већ давно представљале “прљаву технологију мишљења”. Синђел Јован Рапајић је добро приметио да је Доситеј, као први наш “модерни” етичар, своје Совјете здравога разума објавио три године после објављивања Кантове Критике чистог ума, а да није ни знао за ову Кантову књигу. И не само то. У тренутку када Доситеј Богом покушава да одреди морал (у стилу западних етичара који су писали век-два испред њега), Кант већ покушава обрнуто – да моралом одреди Бога. (Синђел Јован Рапајић, За истином, Београд, 1994, стр. 25-31). Тако су и данас уста наших људи пуна приче о неопходности да уђемо у Европу, а заправо та Европа жели пре свега да на сваки начин “изађе из себе” – да не буде више она стара Европа о којој сањају многи наши малограђани, него да некако буде другачија и да тако измењена уђе у нови поредак.

Србија будућности – србомрзна заједница

Српска нација је заветна заједница, па продубљивање кризе ове заједнице заправо доводи до кризе нације. Процес секуларизације, нарочито у последња два века, за Србе је значио одрођивање од сопствене нације. Са друге стране, Срби се нису могли поново конституисати као “модерна” европска нација. Овај модернизам се могао појавити само као криза идентитета – историјске свести српског народа – али не као могућност за обнављање српске нације. Безбожништво, у спрези са ритуалним приступом вери, угрозило је духовни темељ заједнице и водило нацију у дубоку кризу.

Овако ослабљена, у дубокој али прикривеној кризи, српска нација улази у пројекат стварања сложене вишенационалне државе – Југославије. За српску нацију, чак и да није била у кризи, овај би пројекат био претежак изазов, јер није било речи о

43

заједничкој држави са сродним (али издиференцираним) суседним народима, него са некадашњим сународницима који су иступили из заветне заједнице прихвативши нову веру. Оно што је личило на идеално решење српског националног питања – један народ, три закона (вере), исти језик и заједничка судбина – претворило се у агонију испољавања напетости које су обитавале у српској нацији. Уместо да се врати себи и заветној заједници, па да собом упути заветну мисију ка својој браћи “других закона”, српска политичка и културна елита је покушавала да изгради народну заједницу на секуларним вредностима, односно да уз помоћ друштвених институција и механизама државне присиле створи заједничку државну творевину. Целокупни период Краљевине био је трошење оно мало преосталих људских и националних ресурса српске нације, уз све већу апостасију од Цркве. Међутим, већ тада је кристалисан један модел одржања заједничке вишенационалне државе, који је касније само развијен у Титовском доминиону. Са једне стране, будући да секуларна друштва нису заједнице она су стално у нужди да врше присилу над својим грађанима, па је овај механизам принуде у Краљевини злонамерно протумачен као српски хегемонизам (иако у њој нису “коло водили” српски политичари – дапаче!). Са друге стране се као спољни модел “попуштања притиска државне присиле” Србима наметнула обавеза извршавања политичких уступака на рачун “угњетених”. Унутрашњи модел очувања “заједнице” који је Србима наметнут био је “добровољно” одрицање од бића њихове заветне заједнице, тј. од заветног Српства, све да собом не би “вређали своје суседе”. Само су Срби могли бити повод настајања Југославије, само су они били нација која је могла да је одржи, само је српско национално питање могло да буде стожерни проблем ове државе, само су се поводом овог питања сви остали њени народи могли окупити у “заједницу”. Ако Југославија није могла да буде заједница љубави, онда се она морала развити у заједницу мржње. На тај начин се делимично може објаснити расположење којим су Хрвати дочекали 1941. годину, али и расположење којим су сви народи Титовог доминиона дочекали 1991. годину.

Наиме, људе у неку врсту “заједнице” могу окупити и негативна осећања: угрожености, страха, мржње итд. Осећање угрожености и страха може, рецимо, окупити припаднике истог народа, али може окупити чак и припаднике различитих народа ако су у ратном сукобу са неком трећом страном силом. Навијаче неког фудбалског тима за време утакмице њихових љубимаца окупља негативно осећање према противничком тиму. Они су окупљени у “заједницу” за време фудбалског меча иако врло често у реалном животу немају међу собом ништа заједничко. Скоро читав свет се данас могао окупити око заједничке борбе против терориста. Међутим, за заједницу негативних осећања потребно је постојање некога (или нечега) против кога (или против чега) ће се у негативном осећању страха или мржње окупити. За постојање љубавне заједнице ово није потребно. Измишљање политичких противника којим се у савременом свету повремено учвршћује политичко заједништво заправо представља прастари ритуал жртвовања – жртвени обред којим се зло ритуално истерује из заједнице. Ритуални чин којим се симулира борба против онога што угрожава заједницу представља чин којим се на магијски начин заснива заједница. Људи окупљени око овог магијског ритуала

44

чине заједницу мржње. (Рене Жирар, Насиље и свето, Нови Сад, 1990, стр. 289-326). За опстанак “заједнице” мржње најважнији моменат представља проналажење кривца одговорног за кризу заједнице.

Титов доминион је много више био заснован на србомржњи него мржњи према класном непријатељу. Уосталом, овај доминион је само на почетку водио борбу против “поражених класа”, што је била синтагма за пљачку имовине бивших капиталиста. Класна борба као мотив за заснивање заједнице мржње није потом могла бити актуелна, будући да је створена нова експлоататорска класа – црвена буржоазија. Када се уништењем политичких противника завршила и борба против некаквог умишљеног “фашизма”, Титов доминион се морао наћи у озбиљној кризи. Борба против “класног непријатеља” и “фашизма” остале су само фразе недовољне да одговоре на изазове кризе пред којом се нашла Југославија. Наиме, Титова Југославија се није могла засновати на било каквом комунизму, него једино на фобији која је могла окупити све југословенске народе и народности. Реч је србофобији која је била прво прикривена синтагмом “братство и јединство”, потом допуњена синтагмом “борба против српског хегемонизма и унитаризама”, а затим коначно замењена изразом “борба против великосрпског национализма”. Та србофобија није била само негативно осећање које је одржавало Титов доминион као магијску заједницу, него је подједнако представљала и стожерни елеменат титоистичке унутрашне политике и основну премису спољне политике великих сила према Југославији. Често се може чути да су хрватски комунисти били за свој народ много бољи од српских јер су за разлику од ових заступали интересе свог, хрватског народа. Заправо, само је на први поглед изгледало да су хрватски комунисти “бољи” од српских, јер су у суштини и једни и други следили зацртани пут одржања заједничке државе. Тај пут је много раније одредила “међународна заједница”. То је био пут за чије је спровођење Тито имао међународну подршку, и то је био пут који су морали да следе сви који су у заједничкој држави живели, а желели да је на овај (магијски) начин очувају. Ако су, рецимо, и подјаривана антихрватска расположења то је било само у функцији основне концепције опстанка Југославије: да се код Хрвата у контролисаној мери подјари оно основно осећање које је одржавало Југославију. Када је у тзв. међународној политици превладао став да је сазрело време за рушење Југославије зарад стварања више малих држава, довољно је било да она подржи једног српског политичара који би се, наравно опет за рачун те политике, супротставио овом основном принципу одржања некадашњег Титовог доминиона. Тиме је остварена могућност да се србофобија и у међународним оквирима уздигне на ниво србомржње.

Закључак

Криза српске нације као заветне заједнице се наставља. Њу данас нарочито продубљују они интелектуални кругови који западно европејство на Балкану доживљавају у облику европске србофобије. По њима србофобија треба да представља оно “кризно осећање” на коме ваља градити стабилност тог региона, те да се у будућности на тој “старој и доброј” србомржњи заснује можда нека нова

45

заједница држава на Балкану. Та нова заједница држава не би била ни краљевска ни титовска, него хашка. Међународни суд у Хагу није само задужен да у име новог поретка ритуално наметне образац европске политике на Балкану, и то афирмисањем Титове синтагме “борба против великосрпског национализма”, већ је Хаг место на коме је планирано да се српској нацији наметне осећање србофобије као кризно осећање на основу кога треба да се коначно конституише “нова и модерна” српска нација. Хашки трибунал је жртвеник на коме треба да се из српске нације ритуално искључи завет као основно начело српске нације и њене историје, а да се као основно осећање, на коме треба да се формира “нова српска нација”, наметне осећање мржње – и то мржње Срба према сопственој нацији. Дакле, да се једна мистеријска заједница заснована на љубави према сопственој нацији потре у име стварања “нове српске заједнице” – заједнице која треба да се заснује на мржњи према сопственој историји и сопственом идентитету, односно формира као магијска заједница самомржње. Када би се то догодило Срби би по други пут у историји начинили преседан. Ако су први историјски преседан Срби начинили када су у време непостојања своје државе и окупације свог државног простора, захваљујући духовној заједници заснованој на осећању љубави, од народа узрасли до нације, онда би други други преседан требало да буде стварање српске нације као магијске заједнице мржње према себи самима, настале ритуалним (хашким – жртвеним) искључењем себе самих из сопствене заветне заједнице. За заветну заједницу нема “средњег решења”: ако српска нација не може да буде заснована на љубави онда нека буде заснована на мржњи – и то на самомржњи.

Суђење бившем администратору СРЈ у Хагу је симболично суђење српској историји и заветној свести српског народа. На исти начин ће и будуће изрицање пресуде, која ће највероватније бити осуда бившег администратора на доживотну робију, у суштини бити коначно легализовање садашњег политичког статуса српске нације, тј. њено доживотно стављање у политички статус међународне робије. Тако ће, уместо система мировних уговора којима би Србија са суседним државама одредила међународно признате и гарантоване границе, њој бити наметнута хашка пресуда којом ће се суседни народи и њихове државе довести у својство својеврсних међународних чувара нације осуђене на доживотну робију. Садашња, тзв. демократска, администрација треба да траје само до изрицања пресуде у Хагу. То није никаква “влада”, него је то привремени орган хашког трибунала који је формиран само да би изручивао оптужене и сведоке овом “суду”. Нешто бољи међународни политички статус Срба представља типичан западни политички цинизам, јер је тај статус заправо “поштовање људских права притвореника до изрицања правоснажне пресуде”.

За српску нацију и за тзв. српско друштво (које ће све више и више постајати “хашко” тј. засновано на кризном осећању србомржње) није више питање каква ће бити улога Цркве у њему, нити је питање шта том и таквом друштву Црква може пружити. Једино “српско друштво” и једина “институција друштвености” која може надвладати кризу о којој је овде реч јесте Црква (која није ни друштво ни институција), односно једини пут изласка из кризе јесте обнављане српске нације као заветне заједнице, заједнице љубави која поништава сваку заједницу мржње.

46

Пут обнове заједнице неће моћи да се одвија чекањем да нам “Црква нешто пружи”, него само подвигом којим ћемо ми сами Цркви пружити све што имамо – и то баш као у молитви са којом започиње Света Литургија: “Помињући пресвету, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо”. (У обнови српске нације као духовне заједнице ми се не можемо ослонити на Цркву као на некакву “институцију”, нити на клирике као на некакве њене “свете чиновнике”. Окупљајућа снага Цркве мора да буде моћ Духа који се у њој налази, а не клирици, који, иначе, треба да заједно са верујућим окупљеним у Цркви служе тој окупљајућој моћи Духа. Ослањање на Цркву као “институцију” могло би да доведе до стварања “кризе” заједнице, затим до њене клирикализације, и коначно до подлегања српске заједнице папској јереси. И не само то. Лаике у Цркви чека иницијатива преузимања цивилних послова које имају епархије Српске Православне Цркве. Иначе, уместо да буду препуштени црквеним одборима и црквеној самоуправи, велики део ових послова данас обављају клирици, што није у духу традиције Цркве.)

(О Светом Григорију Богослову, 2002. године)

Богдан Златић је рођен 1958. у Београду. Дипломирани правник. Као филмски критичар објављује у Ритму, Дуги, Екрану, Осмици, Погледима, и ради прилоге за РТС. Један од оснивача листа Држава. Коаутор збирке есеја Светло у тами и књиге Режија: Војислав Нановић – последњи пионир. Један од састављача Продужене Литургије о Светом Сави. Сценариста дугометражног документарног филма Без града и без закона. Утемељивач нове филмске поетике “Докса”. Члан Удружења филмских критичара Београда.

Славенко ТерзићИДЕОЛОШКИ КОРЕНИ ЦРНОГОРСКЕ НАЦИЈЕ И ЦРНОГОРСКОГ СЕПАРАТИЗМА

Политичко-културни сепаратизам у данашњој Црној Гори има своје дубље корене, свакако дубље него што то данас сматра један део необавештеног света склоног да узроке томе покрету тражи у политичким збивањима последњих година. Његова идеологија није рођена у Црној Гори већ је унета са стране. Суштина таквог покрета је у покушају, насталом уочи Другог светског рата у оквиру нацистичко-фашистичких пројеката разбијања Југославије и српске етничке целине, да се Црној Гори наметне сасвим нови културни и духовни идентитет – путем идеолошке пропаганде, образовних програма, културних установа, уметности, научног рада и

47

мноштвом сличних активности. Прави корени политичко-културне сепаратне свести не могу се разумети без ширег идеолошког и културног амбијента 20. века у коме ваља посматрати и Црну Гору и српски народ у њој.

Црногорски национализам и сепаратизам израстао је на старој стратегији разбијања српског етничког, културног и духовног простора, и није успевао да ухвати било каквог корена у Црној Гори све док није силом наметнут током и после Другог светског рата. Творци тог идеолошког концепта – Ђула Андраши, Бењамин Калај, Лајош Талоци и слични – проистекли су из бечких и пештанских државних канцеларија и њихових сателитских центара као што је Загреб, а разуме се и из других суседних центара, у првом реду Рима као седишта Римске курије. Основни циљ те стратегије био је онемогућавање, свим средствима, српског националног уједињења и стварања јединствене српске државе, али и било каквих облика снажнијег српског духовног и културног повезивања. Мноштво различитих политичко-културних мера те стратегије могло би се свести на два основна правца делатности: први, српску склоност ка регионализму и партикуларизму (истина учољиву већ у средњем веку, а добрим делом ојачану дуготрајним животом у разним државама под туђинском влашћу) ваљало је свим средствима продубљивати и политички експлоатисати; и други, верске поделе и културне разлике међу Србима, проистекле из живота под туђинском влашћу, требало је непрекидно наглашавати и давати им посебна политичка значења.

На овом послу радило се већ током 18. века, са првим озбиљнијим плановима о преуређењу Југоисточне Европе у духу политичких интереса Аустрије, али и других западних сила. Тај рад је врло уочљив након Српске револуције 1804. године, а долази до пуног изражаја – плански, организовано и делотворно – након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878. године. Није реч само о пројектима политичке природе, већ о широком фронту активности који је поред класичних политичких, војних и економских мера, у први план стављао и научноистраживачки и културни рад; у тим областима се непрекидно провлачила суптилна али увек уочљива стратегија изазивања пометње у плановима својих противника, са основним циљем да се прихвати лажни идентитет који ће бити у функцији политичких планова Хабсбуршке монархије. Таква је, поред осталог, била идеологија бошњаштва, са ослонцем на богумиле, али и многи други пројекти који су се тицали нарочито Старе Рашке, Косова и Метохије, Македоније и других области у којима је живео српски народ.

За све време постојања независне Црне Горе, нико у Црној Гори није доводио у питање општепознату чињеницу да су Црногорци део српског народа настањен у Црној Гори. Говорим о Старој Црној Гори, јер је већи део данашње Црне Горе, почевши од Бањана, преко Пиве, Дробњака, Васојевића, затим Полимља и Потарја (Беране, Бијело Поље, Пљевља) и иначе насељавао српски народ у својим историјским областима познатим као Стара Херцеговина и Стара Рашка. Чак ни веоме искључиви хрватски идеолог др Иво Пилар (псеудоним L.von Sudland), који је био узор хрватског усташког покрета и црногорских сепаратиста, није могао уврстити Црногорце у посебан народ. Он пише: “Познајемо четири народа Јужних

48

Славена: Словенце, Хрвате, Србе и Бугаре”. (L.V. Sudland, Južnoslavensko pitanje. Prikaz cjelokupnoд pitanja, Izdanje Matice Hrvatske, Zagreb 1943, страна 3.)

Први покушај да се Црногорци прогласе посебном нацијом у односу на Србе долази уочи Другог светског рата, из пера Савића Марковића Штедимлије, следбеника идеја хрватских идеолога Анте Старчевића и Јосипа Франка, утемељивача идеологије хрватског усташког покрета. Штедимлија је рођен у Стијени, у Пиперима, 1907. године, гимназију је учио у Подгорици и у више места у Србији, а права и филозофију студирао је на Универзитету у Загребу. У исто време када и Штедимлија, са нешто другачијим аргументима, ту идеју заступају југословенски комунисти, нарочито у годинама уочи Другог светског рата, када стари хабсбуршки концепт дезинтеграције српске етничке целине постаје званични програм Комунистичке партије Југославије. Да ли случајно или не, тек пада у очи да се врхунац Штедимлијиног политичко-пропагандног рада, временски поклапа са политичко-пропагандним радом КПЈ у периоду 1937-1941. године.

Средњоевропски римокатолички клерикализам, који чини окосницу већине политичких снага тога региона – било оних “левих” било “десних” – лежи у корену идеје црногорске нације, иако то на први поглед може изгледати парадоксално. Њега је политички најдоследније уобличио већ поменути хрватски политичар др Иво Пилар који је под псеудонимом у Бечу 1918. године објавио обимно дело Die Sudslawische Fraдe und der Veltkrieд – Ubersichtliche Darstellunд des Gesamtproblems (Јужнословенско питање и светски рат – приказ целокупног питања). Књигу је потом на хрватском језику објавила Матица хрватска у Загребу 1943. године, а ново издање објављено је у Хрватској 90-тих година овога века. (Усто, у Загребу је, тих година такође, основан и Институт “Др Иво Пилар”, задужен да се бави питањима хрватске националне стратегије – прим. уред.)

У својим политичким разматрањима са позивом на наводне историјске изворе, Савић Марковић Штедимлија темељи целу своју конструкцију на гледиштима Ива Пилара. Суштина те конструкције је у следећем: Црногорци су потомци “Црвених Хрвата”, јер је Дукљанска област била део “Црвене Хрватске”, и у културном погледу припадају западном свету, па, иако су у неким приликама били принуђени да прихвате српско име, по Штедимлији они у суштини нису никада напустили свој западни културни идентитет.

Пилар, коме је Јакоб Фалмерајер, баварски историчар и један од водећих идеолога непомирљиве борбе против свега што је православно и руско омиљени писац, као што је Анте Старчевић узор Штедимлији, полази од Теодосијеве поделе Римског царства 395. године на Источно и Западно (својим синовима Аркадију и Хонорију), и наглашава да је римска провинција Далмација “од Београда на Дунаву до Скадра” била придружена Западу (Исто, страна 13). Када говори о досељавању Словена и уопште о “јужнословенском питању” Пилар, за разлику од Штедимлије потом, наводи, као што је већ изнето, само четири народа. Али, истиче да се Дукља развила из “Црвене Хрватске” (“која је првотно хрватска насеобина”), и која је у почетку обухватала “данашњу Херцеговину и Црну Гору” (Исто, страна 45).

49

Захваљујући јаком византијском утицају, пише Пилар, потиснут је утицај католичких Хрвата. Придолажењем Срба у Дукљу (Зету) ојачао је српски елемент “толико, да од 11. столијећа не можемо Дукљу више сматрати чисто хрватском него мијешаном хрватско-србском државном творевином” (Исто, страна 48). У следећим вековима Дукља је своју судбину везала са Рашком “с којом бијаше геополитички боље везана него с осталом Хрватском.” Овако, пише Пилар, “припаде Дукља постепено све више у дјелокруг србског утјецаја. Постаде у неку руку другим политичким средиштем србског народа. Али првотно хрватско насељење као етнички момент, и јаки утјецај католицизма, ударили су овом подручју тако неизбрисиво, посебно обиљежје, да се Дукља, касније Зета, кроз читаву србску повијест јавља као посебна индивидуалност, која обично стоји у некој противности са етничким средиштем у Рашки. Ови разлучни елементи показали су се тако јакима да их до данас није било могуће савладати, па тако видимо још и данас покрај праве Србије још и Црну Гору, насљедницу некадање Дукље и Зете.” (Исто, страна 47) У закључку савремених политичких разматрања Пилар истиче да су Срби, помоћу “бољег црквено-политичког устројства” отели Бугарима и Хрватима већа подручја: “Хрватима отеше данашњу западну Србију, некадашњу Дукљу, а једна од главних сила која је довела до данашњег рата (Први светски рат – прим. аутора), јест загрижено настојање Срба да Хрватима коначно отму и Босну и Херцеговину”. (Исто, страна 150)

Ово дело је очигледно главни извор целокупног Штедимлијиног концепта црногорске нације. Тај дух провејава и у другим његовим, углавном пропагандистичким радовима. После брошура Горштачка крв – Црна Гора 1918-1928 (Београд 1928), Антикрлежијанци или како се код нас пишу “марксистичке” критике (Крагујевац 1933), Штедимлија пише и брошуре као што су Школовање црногорске омладине (Загреб 1936), Русија и Балкан (Загреб 1937), и Црвена Хрватска (Сплит 1937).

Године 1937. у издању Политичке библиотеке “Путови” у Загребу је објављена Штедимлијина брошура Основи црногорског национализма од 127 страна. Међу делима у рукопису која су најављена за објављивање, на почетку ове брошуре стоји и наслов: »Хрватска и Црна Гора, чланци и есеји« а сама књига има три дела: Црвена Хрватска и њени културни трагови, Претапање имена Црвена Хрватска у Црна Гора, Од Црвене Хрватске до Црне Горе: Између два национализма. За мото књиге узети су стихови Ивана Мажуранића.

Културно-политичку судбину Црне Горе Штедимлија већ на почетку изводи из њеног географског положаја: “Затворена са истока и са сјевера високим планинским вијенцима (Проклетије, Комови, Дурмитор и др.) Црна Гора је била увијек отворена само према мору и, нешто проходнијим путем, према западу, преко Херцеговине.” (Исто, 5. страна) Већ овде, на почетку, види се да Штедимлија изневерава истину и кад је реч о географији, уколико не одговара његовој унапред задатој тези, јер је готово половина данашње Црне Горе оријентисана према Полимљу, а вековима је била одвојена од мора. Али њему се то не уклапа у тезу коју жели да докаже наводним историјским и географским аргументима. Зато

50

наставља у истом духу: “Благодарећи својој широкој вези морем са Западом, старо словенско становништво данашње Црне Горе било је у повољнијој могућности да пренесе у своју средину насаде западне културе и да се подвргне њеном утицају. То је био пут, којим је овамо дошло хришћанство, а затим пут којим је вјековима допирао западњачки културни утицај, чији се трагови и данас увелико опажају”. (Исто)

У теоријском приступу, Штедимлија се ослања на Стаљинову дефиницију нације. Нарочити рељеф, клима, а тиме и услови живота утицали су да Црногорац стекне “нарочити физички и психички облик”. (Исто, 8. страна). Даље каже: “Црногорци су неколико стотина година, прилично самостално издвојени, на јединственом и непрекидном територију међусобно опћили и заједнички живјели. Тако је њихова нација историјски постала заједница језика, територије, економског живота и психичке конститутиције, изражене у заједници свеукупне њихове духовне и материјалне културе”. (Исто, 9. страна).

Главни Штедимлијин став темељи се на следећем закључку: “Претци данашњих Црногораца дошли су у своју земљу као Хрвати и ту, под тим именом, живјели неколико вјекова”. (Исто, страна 10). Он нашироко образлаже своју тезу позивајући се углавном на Летопис Попа Дукљанина (према Константину Јиречеку насталом између 1160. и 1180. године). Упорно се труди да докаже да су “данашњу област Црне Горе насељавали Хрвати од доласка Словена па све до стварања државе Немањића”. (Исто, страна 16). Прибегава, затим, смешним аргументима, указујући на топониме који наводно упућују на “хрватско име” (у колашинском срезу “Хрватске ливаде”, “код мјеста Тутин у Санџаку још постоји запуштено “латинско гробље”, које потиче “свакако од католичких Хрвата”. (Исто, стране 28-29). Штедимлија настоји да оповргне и становиште познатог хрватског историчара Ферда Шишића (пореклом иначе од православних Шишића из Грбља) о овом питању: “Али ако се не може порећи – бар са ваљаним разлогом – постојање хрватског имена у Горњој Далмацији 11. и 12. вијека, тај резултат још не значи да је она била и саставна чест државе Хрватске, па чак ни то, да се овдје ради о етничким Хрватима у оном смислу као у Хрватској, гдје је то име било не само национално, него и политичко (државно). То значи само толико, да је и међу Србима Дукљанима било извјесне скупине народа, која се звала Хрвати, баш онако као што је таквих скупина Хрвата било и међу Чесима 10. и 11. вијека и међу Пољацима онога времена” писао је Шишић. (Исто, 30. страна) Даље Шишић изричито тврди да ниједно друго историјско сведочанство не потврђује постојање имена “Црвена Хрватска”, као ни то да се хрватска државна власт икада простирала на Горњу Далмацију. То Штедимлији не смета да тврди да је у оно време “за земље Црвене Хрватске био у употреби обично назив Дукља, Приморске Стране, а касније Зета”. Уласком “у састав Немањине државе нестало је 1184. Црвене Хрватске као самосталне земље”. (Исто, 38. страна).

Иако Штедимлију не интересује историјска истина, и мада је за њега прошлост само поље за доказивање његових унапред задатих политичких концепата, он ипак не може да сасвим пренебрегне опште познате историјске чињенице. Тада приступа

51

довијањима разних врста, вероватно и сам свестан нечувеног насиља које чини над историјом народа коме припада. Не једној страни каже да је Црна Гора у време Немањића “била већ у знатној мери натруњена Србима из Рашке и прећутно се подавала србизирању, јер је у стварању једне славенске државе на Балкану видела најсигурнију гаранцију за очување своје независности и опстанка. Њено национално идентифицирање са Рашанима под српским именом имало је карактер, не само прихватања једног заједничког државног имена више категорије по њиховом хотимичном схваћању, него и давање потпоре Немањи као Зећанину, да позивом на национално јединство створи према вани слободну и независну државу”. (Исто, страна 36). Пошто не може да негира чињеницу да је управо Црна Гора била баштиник великог српског епског наслеђа, косовског култа и нарочито култа Милоша Обилића, Штедимлија то објашњава тиме да “слободна Црна Гора није имала тада бојазни за своју егзистенцију од државне концепције поробљеног српског народа”. Опасност је претила од турске државне концепције и најезде, па је, домишља Штедимлија, Црној Гори у њеној ослободилачкој мисији на Балкану “било потребно да се за моменат поврати опет српском имену и да тиме освешта своје право ослободитељке”. Према њему, јединствена српска црква била је такође носилац српског имена, а протежирана од стране државе она је “била у повољној могућности да сузбије друге цркве и врши задатак наметнут јој од државе”. (Исто, страна 38). Али ни успех државе ни цркве у доба Немањића “није био толики, да би они могли област некадање Црвене Хрватске прогласити српском облашћу и та имена брисати из именика земаља уједињених у заједничку државу”. (Исто, страна 39). Штедимлија се позива на тврдњу хрватског историчара Клајића да је у “ширењу српског имена у Дукљаниновој Црвеној Хрватској допринијело још и непрестано сељење Срба у ту земљу”.

Потом следи врхунац Штедимлијиних домишљања, у виду теорије о наводно оригиналној етничкој и културној симбиози у Зети: “Зета је постепено постала засићена српским становништвом, којем је она указивала гостопримство. Док су досељеници као жртве политичких борби и ратних неуспјеха доносили јаче развијену политичку свијест и већу борбеност, дотле је код домородаца била већа културна и цивилизаторска премоћ. У помирењу ових разлика логично је било да побиједе и одрже се у земљи обиљежја политичких настојања дошљака, а културна и цивилизацијска садржина народног и државног живота и уређења домородаца. Постепено је тако створен један нови тип државе са националним именом дошљака (српским) и политичким тежњама, које су они донијели са собом, а са културном оријентацијом и цивилизацијом домородаца, које су били насљедили од својих предака, Црвених Хрвата.” (Исто, страна 41). Дакле, “српски емигранти из Рашке” су извршили пресудан утицај на национални преображај и преоријентацију Дукљана својим досељавањима, под чијим је утицајем почело “да се име Хрват замењује именом Србин”. (Исто, стране 41-42). Утицај Хрвата се није могао очувати, каже Штедимлија, јер геополитички положај Дукље “није допуштао да се она сједини са Хрватском у једну државу”. Примивши “српско име, Дукљани, односно Зећани, нијесу били примили и остале атрибуте и одлике српског народа. Они су остали у католичкој вјери и изложени утицају запада, те су се тако изграђивали као посебан народ, макар што су имали формално заједничко име

52

са Србима. Чак су и језично наријечје задржали исто оно које су имали и остали Хрвати (ијекавско). Путеви утицаја источне, византијске културе и менталитета изграђених на балканском поднебљу под окриљем Византије били су и остали до краја за Дукљу затворени.” (Исто, страна 46).

Наравно, Штедимлији је најтеже да објасни откуд тако кристално јасна српска мисао и српска идеја код свих црногорских владика и државника, нарочито код Његоша, али и код Петра I, и књаза Данила и краља Николе. Он то објашњава наводним политичким разлозима који су били узрок “што је Његош онако гласно истакао српску националност Црногораца”. Али упркос томе, каже Штедимлија, Његош је као песник у својим књижевним делима “остао чисти западњак, са најмање православног у себи”. Он је тиме одолевао “гласу своје унутрашњости”, “гласу свога срца” који је “одзвањао западњачки на вибрације мисли којима је упућивао своју земљу ка истоку и ка Русији”. Затим следи носећа мисао ове политикантске конструкције која је, на известан начин, све до данас платформа црногорског сепаратизма с циљем наметања лажног идентитета Црногорцима: “У борби ових опречности, којима је ношен кроз свој живот, он (Његош) остаје типични представник западњаштва на једном вјештачки застртом терену духом византијског православља”. (Исто, страна 48). Тако јасно проговарају из ових Штедимлијиних речи сви његови узори као што су Фалмерајер, Анте Старчевић и Иво Пилар!

На крају свој псеудофилозофски приступ Штедимлија завршава следећим речима: “У коначном сукобу двију супротности исток-запад, у Црној Гори, а у недостатку оних политичких разлога који су наводили Његоша да се оријентира према истоку, у овој земљи данас односи тријумфалну побједу дух западне културе и цивилизације, дух одбране традиција чуваних вјековима предака данашњих Црногораца. Вођена тим духом она полази у будућност путевима којима се крећу велики западни народи, а да ли ће њено кретање бити за њима или са њима, зависиће од брзине којом ће Црна Гора стрести са површине лица свога наслагане слојеве мртве историјске прашине, коју су за собом оставили мучни догађаји из њене дуге прошлости”. (Исто, стране 51-52). “Мртва историјска прашина” – то је српски идентитет Црногораца, срж целокупне историје Црне Горе, али, Штедимлији и није било стало до било какве историјске истине. Његова “прича” намењена је била надолазећим господарима уочи Другог светског рата, и требало је да буде “улазница” за “нови европски поредак” који су, тада у пуном замаху, стварали Адолф Хитлер и Бенито Мусолини.

Међу многим “бисерима” Савића Марковића Штедимлије јесте и онај да су Црногорци имали своју “народну вјеру”, и своју “народну цркву”. Он је опчињен идеологом хрватског усташтва Антом Старчевићем. Сматра да је Црној Гори потребан један Анте Старчевић. Старчевић се требао појавити у Црној Гори и 1912. године, када је “нестало оног турског појаса који је раздвајао Србију и Црну Гору”. (Исто, страна 117). Тог момента се и појавила опасност за Црну Гору. Старчевић је, каже он, повео борбу за формирање хрватског културног национализма. Својом “смјело постављеном тезом о Славосрбима он је допринјео потпуном и правилном

53

очишћењу хрватског културног национализма од свих страних и негативних примјеса, које су га разарале и чиниле стерилним”. Црногорски национализам “није доживио своју историјску ријеч као хрватски у Старчевићевој ријечи” јер није имао одговарајућу културну садржину и номенклатуру. “Формирање политичког национализма могуће је само онда ако му предходи истоимени и садржајно подударни културни национализам. Завршна фаза формирања културног национализма је његов извана политички, а изнутра културни садржај, фаза у којој национализам у остварењу народне државе задобија свој дефинитивни облик и садржај”. (Исто, страна 125). Црногорска православна црква, пише Штедимлија “није била носилац и чувар српске, него црногорске државне мисли, али под српским именом.”

Главни идејни извори и инспиратори целокупне Штедимлијине списатељске делатности су екстремни хрватски идеолози попут Анте Старчевића, Милана Шуфлаја, Јосипа Франка и других. У заврштеку своје брошуре о црногорском национализму, подстакнут Шуфлајевим речима о томе да “име хрватско, крв хрватска не значи само нацију! Хрватска крв ту значи и цивилизацију. Хрватство је синоним за све што је лијепо и добро створио еуропски запад”, он изводи такође “епохалан” закључак о улози Црне Горе у историји: “Она је била међа, којом је ишла граница између истока и запада кад се дијелило велико римско царство, граница између источне и западне цркве, заправо граница између два свијета. И кад се мисли на пластику тла, на геополитичке силе и на к истоку зрачеће силе из старе црногорске културе и цивилизације, онда се не може избјећи мисли о опасности, која пријети црногорском народу и ономе што је њему свето као и осталим цивлизованим народима, од претензија завојевача”. (Исто, стране 126-127).

Завршавајући своје у широком замаху постављено фалсификовање целокупне историје Црне Горе, Савић Марковић Штедимлија у личности Секуле Дрљевића види црногорског Анту Старчевића: “Стога данас у Црној Гори, као и у Хрватској, куца једно срце и живи један јединствени дух”. А у брошури Црногорско питање коју је објавио Црногорски национални комитет у Загребу 1941. године под окриљем нове усташке власти, понављајући старе тезе да је 1918. године Црна Гора била окупирана од стране “србијанских и француских чета”, Штедимлија у духу идеологије ондашњег Новог светског поретка закључује: “Кад се исправе тешке verseilleske неправде Црна Гора ће под водством Др-а С. Дрљевића у новом европском поретку, који се ствара, заузети мјесто које јој припада по заслугама и по страдањима у ослободилачкој борби.”

Штедимлија је током Другог светског рата био десна рука хрватског нацистичког вође Анте Павелића. У Загребу је 1943. године објављена и његова књига Auf dem Balkan. Године 1945. Црвена армија га је ухапсила негде у Аустрији, куда се повлачио заједно са хрватским усташама. Провео је извесно време у затвору у СССР-у. Интервенцијом руководства нове комунистичке државе враћен је у земљу. На суђењу, које је било својеврсна фарса, осуђен је на краћу временску казну и убрзо пуштен из затвора. Запослили су га у Лексикографском заводу у Загребу, под руководством свемоћног Мирослава Крлеже, чију је благонаклону подршку уживао

54

све до краја свог угодног загребачког живота. Уосталом њих двојица су, очигледно, били у вези и пре Другог светског рата. Зар сама чињеница да је Штедимлија наставио да делује из Загреба са својих предратних позиција, не говори довољно о идеолошкој клими у југословенском друштву после Другог светског рата? Разлика је само у томе што Штедимлија сада није више био усамљен као пре рата. Иза њега је стајао, пре свега, Мирослав Крлежа, главни идеолог свеукупне културне политике у Титовој Југославији. Стајале су иза њега и многе политички моћне личности у државном и партијском руководству Југославије и Црне Горе. Видело се то нарочито током акције рушења старе Његошеве капеле на Ловћену.

У сличном, у основи средњоевропском клерикалном духу, заснована је теорија Комунистичке Партије Југославије (КПЈ) о Црногорцима као засебној нацији. Она проистиче из познате тезе о томе да је Југославија “версајска творевина” и да су у њој све друге нације жртве “великосрпског угњетавања” и “великосрпског унитаризма”. Свој најјаснији израз тај концепт је нашао у одлукама Пете земаљске конференције КПЈ у Загребу (1940). Међутим, политика КПЈ у том питању је током рата, а и после рата, била релативно обазрива, све док се нови режим није иедолошки и политички потпуно учврстио.

Црногорска нација је насилно наметнута, вољом руководства КПЈ, и била је супротна не само духу званично прокламованог комунистичког интернационализма, него и духу европског концепта нације и европских националних покрета. Јединствен је пример у Европи да становници једне провинције, односно републике, практично преко ноћи постају припадници нове нације. Слободно народно изјашњавање онемогућено је репресивним мерама комунистичке власти. Процес однарођавања Срба у Црној Гори био је саставни део свеукупне државне и партијске политике – од уставних решења, државних и партијских докумената, до научне, просветне, образовне и културне политике. О дојучерашњем српском народу у Црној Гори није више било ни речи, као да је наједном нестао без трага. Сваки израз српске свести идеолошки је жигосан као израз “четништва” и “великосрпства”. Српски народ у Црној Гори остао је без иједног политичког представника, без иједне научне, културне, образовне и просветне установе, будући да су српске културне установе које су постојале до Другог светског рата или укинуте, или промениле назив а тиме и целокупни програм свога рада. Да би се такво насиље без преседана на известан начин рационализовало и било лакше прихваћено у народу, ширена је пропаганда да је свеједно ко је у Црној Гори шта по националности, јер “смо ми и Срби и Црногорци”. На сличан начин тумачене су и административне границе међу републикама. Знамо да су касније постале гвоздене, што је и био циљ од почетка.

Идеолошка индоктринација је ишла постепено. Требало је прво пронаћи одговарајуће историјско утемељење за нову нацију, а оно је почело да се тражи у постојању црногорске државе, будући да је Црна Гора у 19. и почетком 20. века била једна од двеју тада независних српских држава. У немачком и италијанском народу такве државе са својим династијама постојале су вековима, и у много већем броју него код Срба. Тако је посао издвајања црногорских Срба из Српства започет

55

писањем Историје црногорског народа из пера Јагоша Јовановића. Затим следи из године у годину све снажнија, и постепено све боље организована акција изградње новог, црногорског идентитета. Одмах после рата почело се и са прилично масовним слањем студената из Црне Горе на Загребачко свеучилиште. Потом долази до оснивање Црногорске академије наука и умјетности у Титограду, као додатног атрибута националне особености. Идеолошки, нови идентитет намеће се преко Редакције Енциклопедије Лексикографског завода у Загребу за Црну Гору. На челу Редакције је председник ЦАНУ, сада члан председништва тзв. Дукљанске академије наука и умјетности. (Бранко Павићевић, прим. уред.) Партијски, нови идеолошки правац најјасније осветљава једна изјава Владимира Бакарића о “црногорском језику”. Истовремено, сваким даном је јачала кампања у науци и култури да су Црногорци нешто сасвим посебно у односу на Србе, и то уз прећутну подршку партијских и државних врхушки и Црне Горе и Југославије.

Са политичком победом у Европи снага поражених у Првом и Другом светском рату, цела идеолошка стратегија у погледу Срба и Југоисточне Европе се још радикалније враћа старим идејним изворима – гледиштима Анте Старчевића, Шуфлаја, Ива Пилара, Штедимлије и широког круга њихових следбеника који су били носиоци средњоевропског освајачког духа у Југоисточној Европи. У Црној Гори иницијативу је сада преузела тзв. Дукљанска академија наука и умјетности, која није ништа друго до истурено оделење Хрватске академије знаности и умјетности у Подгорици. Један од њених првих људи др Ротковић тврди, још радикалније од Штедимлије, да су Црногорци “стари словенски народ, западно-словенског поријекла, западни сусједи Пољака, с којима имају заједничку ијекавицу”. Црногорци су, пише овај идеолог црногорског сепаратизма, “дошли на Јадран послије 568. године”. Све оно што данас раде тзв. ДАНУ, Матица црногорска, и група људи окупљених око тзв. “Црногорске православне цркве” показује да текући политичко-културни сепаратизам у Црној Гори иде много даље од својих претходника у фалисфиковању свеукупне политичке, културне и духовне историје српског народа у Црној Гори. Главни удар тога покрета усмерен је на српски културно-духовни идентитет Црне Горе те би, имајући у виду чињеницу да тај покрет има данас и финансијску и политичку подршку са стране, разоткривање његовог правог циља требало бити и организовано и свеобухватно. Темељ тој активности треба да буде научна истина.

Славенко Терзић рођен је 14. марта 1949. у Пандурици код Пљеваља. Дипломирао, магистрирао и докторирао историју на Филозофском факултету у Београду. Био генерални секретар Савеза историчара СФРЈ. Научни саветник и члан Научног већа Историјског института САНУ. Од 1987. до 2002. био директор Института. Због организовања бројних саветовања и научних расправа на тему кривотворења и блаћења српске историје смењен са дужности и послат у поткровље зграде САНУ. Од 2001. године обавља дужност председника Српске књижевне задруге.

56

Момчило СелићО СОПСТВУ

Срби умиру.

Умиремо не што нас други убијају – јер нам то досад није сметало да опстанемо па и побеђујемо – већ што сами себе затиремо, као Мацуре. Јер стара прича каже да су на Мацуре непријатељи бацили камен а они се међусобно истребили, сматрајући један другог кривцем. Да ли је старија наша легенда или грчка о Седморици против Тебе остаће будућим историчарима да разреше. Но мацурских гробаља и данас има у црногорским Брдима, и из њих чобани повремено ваде бутне кости дуже него у данашњег човека. Антрополози се међутим за њих не занимају, будући да ничији преци не смеју бити бољи, јачи, виши и паметнији од савременика.

Наиме, мит о Прогресу постао је толико део и нашег сопства да се истраживањем наше искони не бави готово нико домаћи, и мало који странац. Уместо да у својим историјским читанкама учимо да су Срби од старине сматрани племством међу Словенима, нас су у школи заглупљивали ромејским тврдњама да смо се појавили тек у седмом веку, као њихови најамници. Но други аутори раног средњег века помињали су Србе, Сорбе, Венде, или Лужане као самосвојне борце, никад као плаћенике. Нажалост, наши нововековни историчари, образовани у Бечу, Минхену, Берлину и Паризу следили су византијску и западну историографију, неупућени у нелатиничне и негрчке изворе. Тако се десило да је тек Чех Јиречек, пишући за Немце, сабрао и објавио више наше средњевековне грађе него сви учени Срби његовог доба. Вековима затирући нашу писану баштину паљењем, пљачком, и прикривањем, наши противници беху готово неприметно успели да нас наведу и себе да посматрамо њиховим очима, и занемаримо сопствено предање и хититске, персијске, индијске, кинеске или арапске записе. Између осталог, тако смо ових година дочекали да и многи Црногорци, својевремено барјактари Српства, поричу своје порекло, мада још памте Лужане и друга племена позната под именом Србљи, Србљаци, или Срби.

Сваки наратив ваља међутим почети испочетка, а идентитет и јесте прича о себи и својима, сагледана кроз време и простор, успоне и искушења. И мада је рецимо Хомер оба своја епа почео из средине, ипак је њиховом целовитошћу утврдио хеленско сопство више него потом Библија. Насупрот томе, започињући своју повест Немањићима, не покушавши да се сетимо искони, сами смо себе сврстали у придошлице, нововерце, и »варваре«. Таквом културном револуцијом омогућили смо и каснију комунистичку, и данас живу у виду либералног порицања и даље измене нашег сопства. Јер, постављајући себе као почетак Немањићи су, попут модерниста, пресекли и сопствени корен, запечативши тиме не само своју, већ и националну судбину. У нашем, српском наративу стога, одговор на питање јесмо ли »народ најстарији« чини једну од битних обавеза према истини и прецима. И мада смо Српском револуцијом од 1804. том захтеву одговорили боље него на Косову 1389, рат за српско сопство неће скоро престати.

57

Свако сопство, наиме, зависи од порекла, искуства, и свести о себи. Порекло је, опет, предодређено генотипом, фенотипом, и психотипом, то јест: семеном или крвљу, појавом или ликом, и карактером или духом. И, мада и тим тројством влада дух, искуство без одговарајућег порекла, као и семе које не израсте у одређеној средини не могу никог направити Србином. Но јединство соја и земље већ чини основу на коју се можемо ослонити. Живот у борби, кршу и брдима допуњује и семе и лик, а дух га проживљава на јединствен, српски начин. Јер, будући племство, Србин се готово сваком изменом губи, нарочито у недостатку свести о себи – која се, опет, стиче учењем, образовањем, и животом у заједници вере, љубави, и врлине. Наиме, једино је циганско сопство неуништиво а аристократско подложно сумњи и оштећењу. Нискост се не осврће много на околину док сој често, по речима Вилијема Блејка, »постаје што посматра«. Зато се и у језику – својевремено једва очишћеном од славјаносербског – осећамо угрожени чак »хрватским«, а у историографији западоцентричним тумачењима повести.

Схвативши да свест о себи, нарочито код најтолерантнијих и најотворенијих, слаби не само прихватањем туђих »правила игре«, језика, културе и поткултуре, већ и усвајањем страних имена, наши противници ни тај приступ нису занемарили. Nomen est omen, говорили су још Римљани, латинизирајући и Исток и Запад. Тако се код нас муслиманско сопство и данас одржава поглавито турским, персијским и арапским именима, као што су своједобно руске владајуће класе однарођиване и узимањем латинских, грчких, француских и немачких имена. Непромишљено, још од Немањића наши духовници надевају себи јеврејска и грчка имена, што је доста допринело и богумилској јереси, с њеном тврдокорном одбраном народних назива свештеника и њихових чинова. И мада у Кабали име чини срж сваке враџбине, као да једино наши просветитељи не желе децу да нам уче неповерењу према туђем, колико верности себи и своме.

Тврдећи да све наше невоље почињу и завршавају се нашим »примитивизмом« и »национализмом«, наша »елита« као да не желе да види да су све успешне нације шовинистичке, па и расистичке. Тако Американци и Енглези воде рачуна једино о »америчким« или »британским животима«, Французи само себе држе културним, Турци забрањају и помен њиховог помора Јермена, а Јевреји уништавају Арапе наричући над »Холокаустом«. Дозвољавајући себи што бране нама, нико од њих више и не помињу правду, једно од изворишта нашег духа и идентитета, галамећи уместо тога око уговора и закона, то јест, око својих правних норми које намећу и нама. Но насупрот америчком идентитету, ослоњеном о економску и војну моћ и поткултуру, или енглеском, заснованом на империјалној повести, или турском, проистеклом из османских освајања, српство на срећу или несрећу зависи од безброј углавном културних и духовних чинилаца. За разлику од недораслих народа, кадрих да пуком биологијом превазиђу све насртаје на себе, ми се нећемо стога одржати одбацивањем Балкана, Истока, села, и епике, нити слављењем града и цивилизације као јединих попришта Историје.

Не знајући то, угледајући се на кудикамо једноставније друштвене и повесне творевине, наши малограђани већ готово два века здушно помажу сваком

58

злонамернику да нам обезличи прошлост, нападне садашњицу и угрози будућност. Не видећи чудо у нашем трајању на најпожељнијем делу земљиног шара, безмало све страно и данас држе бољим, стидећи се својих осећања, мисли, сународника и повести. И мада многи балкански, средњоевропски и руски родослови почињу са дошљацима из Приморја, Рашке, Херцеговине, Црне Горе или са Косова, код нас се и даље може чути да смо мали народ. Као да се заборавља да педесет милиона Американаца тврди да су из Ирске мада она сама никад није бројала више од 4,5 милиона душа, или да Јевреја званично никад није било много више од нас. Мали су стога једино они Срби који су се приклонили »Међународној заједници« турчењем, а данас журбом да постану Канађани, Аустралијанци, или Американци.

Нажалост, бољим се нису показали ни наши велики православци, лишавајући нас преко половине нације тражењем сопства једино у Исусу Христу. Јер, Исусу могу бити одани једино најбољи, док се са ситноће срца и душе већина пука повинује нижим налозима. Али, као што свега пет посто мозга служи мишљењу и свега пет посто људи предвођењу, тако и огромна већина становништва ипак нечему ваља, или је не би ни било. Прича о Србима јесте стога понајвише повест о калемљењу, о способности једног количински готово занемарљивог чиниоца да оплемени кудикамо већу основу од себе. И површним погледом на многе од нас могу се уочити трагови и Ибера (»Медитеранаца«) и Северњака (»Нордика«), но наше Ариље доминира, као спој између црномањастих и плавих становника нашег дела света. У потрази за најживотнијим и најбољим начинима и облицима у бескрајној борби степе, шуме, горја и приморја Евроазије, Србин је био и остао екстремиста, не хотећи да се одрекне ниједног свог својства, врлине, или дара – ничег што су му преци и Бог оставили, ма колико га то коштало.

Но, у том српском рату за историјску и антрополошку синтезу ваља се запитати чиме смо се толико често другима учинили погодном жртвом? Јесу ли нам, рецимо, други криви што се умањивање јеврејског геноцида и у нас сматра кривичним делом док се за србомржњу непрекидно напредује? Или, ако су Индуси престали куповати енглеску робу кад су им Енглези чинили што »Међународна заједница« нама, или Американци просипати француска вина због критике рата у Ираку, зашто се код нас још дозвољава Словенцима да отварају радње, а Хрватима да купују фабрике? Док се на пример у Немачкој најбоља роба не извози, ми и даље извозимо људе као да имамо по десеторо деце. Наш историјски недостатак лежи изгледа управо у тражењу синтезе договором или усклађивањем, а не превладавањем или надвладавањем. И мада је идентитет међу најодсуднијим питањима битија, код нас се он узима здраво за готово, као нешто ван домашаја и ума и ока: као Бог, ми јесмо што јесмо будући да, наводно, баш то и јесмо. Таква самоодређеност је најчешће доводила до губитка сопства, па често и бића. Јер, да је могуће преименовати се и остати свој, зар би се и после хиљаду година Ромеји вратили свом грчком имену и лику, или зар би нас после толиких векова непријатељи звали Власима?

Наиме, урођено осећање саборности и својте не постоји: национално необразовани, ни наши највиши официри нису осећали кривицу што су протеклих десетак година поступали као политичари, а не као Срби и ратници. Силом спречивши националну

59

револуцију која би нас оживела, наставили су да одбацују духовну баштину свог народа и кад се рат показао етничким, верским, чак међудржавним. Обучавајући елитне јединице по западном узору, обичне су слали у борбу по руском, као да и нас има преко сто милиона. Покушавајући да накалеме партизане на солунце, Саву Ковачевића на мајора Гавриловића, не хотећи да схвате да сопство чува појединце и нације, а не војска, границе, или закони, као да никад нису чули да је Реконквиста створила Шпанију, да се Немачка понемчује и данас, и да Мађарска нема мањина. Забранама да се не нападају, а камоли заузимају »туђе« територије – заправо оне које су нам одроди однели преласком у туђу веру – лишили су нас, понајвише из неукости, и једине државе која нам је могла осигурати будућност.

Губитак идентитета не да се међутим надокнадити било преузимањем туђег било изграђивањем другог: од туркменских манкурта, турских мамелука и јаничара, аустроугарских конвертита до енглеске колонијалне пешадије, преобраћеници су својим неделима само разграђивали себе, не успевајући никад да достигну своје господаре. Јер сопство се гради и одржава искључиво борбом, тако да Срби склони нагодбама постају Хрвати, муслимани, или белосветски лумпенпролетаријат, који чак и газде презиру. Но да смо већ у школама Краљевине учени да смо ми створили Југославију, да је она две трећине српска, и да је њено одржање наше суверено право и насушни државни и национални интерес, тешко да би било »споразума« с Хрватима 1939. године, и геноцида који је из тога уследио. Не би било ни Брозовог »братства и јединства« заснованог на порицању и одрицању од српства, нити патуљастих империјализама »нација« створених на нашем телу и тлу. Уместо тога, национално образовани српски политичари и војници би наше противнике сатрли и током најновијих намештаљки, и с њима потписали трајан мир осигуран нашом војном силом и нашим стратешким позицијама. И мада такву премоћ на »Западном Балкану« или у »Југоисточној Европи« »Међународна заједница« не би волела, временом би је прихватила, будући да се су тако градиле државе одувек, и да их наши душмани граде тако и данас.

Јер, сопство не значи само спремност на жртву на бојном пољу, већ и на владање другима, да не би они владали нама. Зато је, на пример, Никола Пашић погрешио прихвативши ослобођење »наше јужнословенске браће« за српске ратне циљеве. Та трговина са одродима убеђеним да су Иранци или Готи, спремнијим да припадају европској или блискоисточној провинцији него тлу на коме живе, и са некадашњим кавкаским најамницима Византије, није ни могла проћи друкчије. Уместо да нам циљ буде национална држава у етничким границама, из зазора према осећањима и интересима оних који нам желе само зло, већ преко сто година наши јавни стратези одбијају да појмовно протегну српске границе од Карловца бар до Скопске Црне Горе, и од Јадрана до Мађарске. Српски стратешки кукавичлук, произишао из погрешног виђења себе као малог народа и још кобнијег схватања православља као помирљиве религије довео нас је – после сто година невиђених страдања и прегнућа – на ивицу самоуништења. Сиромашни владалачким духом, политиком »своје не дамо, туђе нећемо« најчешће нисмо себи могли обезбедити ни опстанак, а камоли превласт. На раскршћу раса, вера, култура и путева, исувише наших вођа сматрало је могућим притајити се и чекати да зло прође. Уместо да предност подизања »куће

60

на сред царског пута« схватимо као аристократску обавезу, ми смо је претворили у коб.

И мада нам је Бог стално ишао наруку, будући да смо и поред геноцида у Првом светском рату чинили бар 60 посто становништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – то јест, трећину Хрватске, готово половину Босне и Херцеговине, више од половине Војводине, Космета, и Македоније, безмало сву Црну Гору и десетак посто Словеније (Бела Крајина) – нашем самопоуздању ни то није достајало. Док су Енглези почели као кудикамо мањи проценат становништва Британије, ни једног тренутка не сумњајући да је она цела њихова, а Американци присвојили читав један континент, ми никад нисмо имали мудрости ни смелости да саопштимо »свету« да би, њиховим мерилима гледано, наша национална територија морала бити не само данашња »Србија« већ цела бивша СФРЈ, са својим историјским, етничким, и одбрањивим границама.

Но и без Словеније, некадашње Цивилне Хрватске, и Македоније ниже Скопске Црне Горе ми још можемо памећу, борбеношћу и истрајношћу себи осигурати даљи национални развој, и трајнији мир. Но снагу за такав подухват ми морамо црпети из целости нашег бића. И ми већ постојимо у некој вечности, саздани од онога што смо били и чинили од настанка до нестанка – што све, опет, почива на нашем сопству. Ту нема места никаквом мудровању о »бази и надградњи«, будући да одсудне истине садрже и привидно поклапање узрока и последице. Покушавајући да захтевима постојања, који нису истоветни с правилима битисања, одговоримо еуропејском, линеарном логиком и материјалистичком економијом, изједначили смо се са горима од себе, неспособним да се са светом суоче ичим до рачуном. Одрекавши се живљења љубављу, храброшћу и вером, препустили смо Њима да своју вољу намећу нама, и не покушавши да своје поимање себе преведемо на језик данашњице.

Насупрот, тако, Хрватима који су се од самог свог настанка градили лажима и фалсификатима, ми већ двеста година то не успевамо ни истинама ни херојством. И мада су још пре Првог светског рата Хрвати тврдили да смо ми поглавито Власи, Старобалканци које су они увели у историју, нико се од наших интелектуалаца ни тада није освртао на то, као што су ћутали и на шиптарске тврдње да смо дођоши. Јер, иако је сопство пре свега свест о себи, и из туђих очију ми преузимамо део слике о нама, карактером је уобличавајући у представу коју враћамо у свет. У том такође узрочно-последично несагледивом следу дају се очитати одсудна својства и националног бића. Наиме, док су се наши великани заносили југословенством, Пилар, Старчевић, Франк и слични неометано су обликовали хрватско, па тиме и наше сопство, по свом нахођењу. Док су мародери Балкана бајком постављали темеље Великој Албанији, а Кроате кривотворењем и нашом крвљу градили “Лијепу њихову”, ми смо избегавали да своју државу заснујемо на ономе што је у нашем народу још најјаче: на искони, или Ариљу. И мада о Аријима знамо тек понешто из персијских и грчких извора, и то нам је ближе него ишта из ичије повести. Тако смо и за Персијанце и Ските читали да су презирали лаж и ценили сој, што се не може рећи за, рецимо, Грке. А за Келте знамо да су доличност у

61

борби и свакодневном животу сматрали вреднијом од било које добити, што се, опет, не да рећи за Римљане.

Одступајући од ариља, или српског схватања врлине из ког је настало и витештво Европе, сами смо себе понизили. Наиме, ма колико ми канонизовали Немањиће, тешко је занемарити њихове крваве међусобице и неретко непоштење. Њихово државотворство није нам стога користило колико ни суровост и вештина Западу, или лукавост и притворност Истоку. У Европи, борџијанство ситних силеџија и опсенара завршило се падом под Германе а на Истоку преласком у ислам, те није случајно наше предање сиромашно поменом, рецимо, Лазаревића и Бранковића. Прича о јунаштву у служби туђина није Србима никад чинила основ за будућност која би, у њиховим очима, наликовала славној старини. Ни први гуслар који је о Марку Краљевићу запевао као о моралном победнику над Турцима није нам стога помогао, будући да и је Маркова напраситост настала из потребе да се заваравамо како нисмо ни поражени. Морамо зато памтити да је Краљ Марко погинуо против православних Влаха на Ровинама, да је Стефан Лазаревић спасио Турке од протеривања у Малу Азију, те да су српски одреди уз њих наваљивали на хришћанске крајеве. Из заборава се не да стварати идентитет осим јаничарски или манкуртски; таквих смо се у нашим крајевима нагледали од петнаестог века до данас. Морамо се стога стално подсећати основа нашег сопства – Српског завета израженог једном, једином реченицом мајке сину: “Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу!”

Јер, и кад је Стефан Немања упозоравао потомство на губљења језика, мислио је на сопство, другу реч за душу. А да су и он и син му Растко знали за старозаветног Аода који је цару Моаваца, Еглону, сјурио скривени мач у трбух пошто му се лажно представио, нема сумње. Претпостављам да је и због таквог несклада Торе са српским осећањем чојства Свети Сава тежио националној цркви. Јеврејска вера, знао је, приличи онима који су је створили, као што грчко православље одговара Грцима. Но и он и тадашњи Срби згрозили би се да препознају Аода у новијим верзијама легенде о Милошу Обилићу, будући да је и по најстаријим турским изворима Мурат убијен на бојишту. Наиме, и Косовски завет – погинути телом пре него духом, не би ли се живело примером и памћењем – тражио је од српског витеза да падишаха прободе издигавши се рањен из гомиле палих, како пише Нешри.

»Реци ми шта желиш и казаћу ти ко си!« вели стара изрека, као и она, која дух целог народа изводи из његовог схватања Бога. Тврдити зато да је замена прича о Аоду (Књига о Судијама, Глава 3, стихови 15-31) и Милошу дело Јевреја, сувишно је. Изгледа, да је наше сопство од самог почетка угрожено више сумњом у себе него спољним чиниоцима. Тако је узимањем византијске државне мисли и титула и немачких најамника на врху своје моћи, цар Душан подстакао векове опонашања. Но, судећи по брзом левантизирању Арија, Персијанаца, па и Хелена, и њихова лаковерност и отвореност стајаху сразмерни њиховом, господском, презиру према опасности. Тако смо дошли и до шумадијске ношње напабирчене од аустријске шајкаче, турског прслука, и енглеских јахаћих панталона, или до романијских црвених чалми. И, мада смо страном облику увек утискивали свој жиг, чест

62

неуспех да задржимо свој лик коштао нас је прескупо. Јер наше памтише, паметаре и гусларе нису, као у Западњака, наследили родољубиви књижевници, историчари, или политичари, да самоуверени са соја чувају дух народа, већ трабанти и фарисеји туђе памети и баштине. Није само мачем Аод убио Еглона, већ и промишљу.

Нажалост, с наше спремности да чак у непријатељу видимо Божијег створа, већ су Немањини унуци занемарили песме, предања, скаске и епове својих очева (мајке им листом беху странкиње) зарад ромејских копија блискоисточне књижевности. Дух Ресавске школе водио је, временом, све новијим и новијим опонашатељима, да нас тумаче словом и духом једног народа који није знао, ни марио, за част. Од аријевске наративне песме – chansons de geste, или спевова о великим делима и људима – дошли смо, опадањем, до коментара туђих књига. Уместо да сагледавамо свет као Божије дело, и наши новокњижевници почели су се бавити ситничавим разматрањем нашег расапа. Од исконске српске тежње за целином, помодно смо се прикључили трагању за детаљем и досетком; где је народни певач пре стотинак година видео усхит, сјај и величину, данашњи, универзитетски образовани српски писац бележи кал, беду, и ситноћу.

Но, без поноса бар српског сопства нема. Зато су у своје време босански богумили сматрали светогрдним свако поистовећивање људских потреба са Божијим, не хотећи да ни са ондашњим, сразмерно ограниченим Новим светским поретком имају ишта. Насупрот томе, наши противници су себе вазда тражили у превласти, не питајући за цену у свом и туђем образу, још мање у туђим животима. Но такав став би за нас значио пропаст, будући да су притворни, шићарџијски, и срачунати Срби супротност самима себи. Ми се не можемо ни очувати надгорњавајући се с ништацима у несојлуку. Бог нам је зато помагао једино кад смо остајали своји – 1389, 1804, 1912, 1914. и 1941. подсетивши нас, тврдо, да смрт није највећи губитак. Помогао нам је и када смо се одупрли НАТО-у, раскринкавши наше непријатеље.

Ваља се стога стално подсећати јеврејске изреке: »Ако не знаш шта вреди, гледај шта кошта!« Ни српског сопства нема без спремности на жртву, али не и паљеницу. Наиме, Срби жртву нису никад нудили као предујам за добит, на овом или оном свету, већ да би се потврдили као људи и народ Богу подобан. Зато нас је част, то јест, поштовање Бога у себи и другима, одувек најбоље чувала да се не пожгадимо. Но, она се потврђује пред Богом и собом, а образ и сујета једино пред људима. Док ће рецимо Шиптари због своје срамоте убити другог, ми у части налазимо своје последње и најјаче упориште, из ње живећи и делајући, па и умирући. С Господом ми зато нисмо сваки час склапали допуњене уговоре, заменивши старозаветну реч нашом речју »Завет«. И мада се дух јудаизма одомаћио код нас међу Цинцарима и Моравцима, динарски Срби остали су верни свом презиру према свему чиме се да трговати. Но онима који Бога траже искључиво ван себе, почаст иком до господару додатна је увреда, будући да ропство радо прихватају ако су и остали у истој беди и очају. Зато, на пример, Јевреји и муслимани сматрају понос врхунском таштином, нарочито у гоја и каура; ни Коран ни Тора ни Талмуд, па ни нама доступни делови

63

Кабале то уопште не крију. Јахве и Алах се нигде на правоверне не љуте с њихове подлости док нам њу, колико ни ми себи, наш Бог никад не би опростио.

Идентитет се, међутим, не чува само врлином. Можда потврда себе међу и над другима није драга Богу, али на овоме шару другачијих правила нема. И мада је још од Стефана Дечанског српска државна мисао тежила сарадњи свих Балканаца, то није било довољно. Јер и неприхватање оних који желе да нам приђу јесте већи грех од наметања сопства. Тако је Душанов законик забрањивао прелазак Влаха у себре и обратно, и одбацивао католике. С друге стране хрватска властела, иначе добрим делом туранско-германска, беху своједобно пришли чак Мађарима не би ли успешније асимиловали своје »Влахе«, док Шиптари нису бирали господаре с којима ће арбанизовати суседе. Наиме Хрвати, »Бошњаци« и Арбанаси нису толико чували свој идентитет колико мрзели туђи. Зато су увек служили антибалканским силама, док ми ни у најгоре доба нисмо прибегавали црној пропаганди. Насупрот Хрвата, вечно спремних да се погађају са својим газдама и власницима, Словенаца вођених похлепом, и Шиптара спремних да уновче и своју крв, ми смо се одувек надметали ко је међу нама бољи – то јест храбрији, честитији, паметнији, мудрији и Богу оданији. Док су остали за себе тражили владајуће место на Балкану, ми смо се задовољавали једнакошћу.

Но где смо ми остали на десетерцу и домаћем васпитању, Они су академијом, целокупним школством, културом, »науком«, »међународном сарадњом«, медијима, верском наставом и сличним средствима чудесно изградили себе. У свету где се истина изједначује са чињеницама, а оне – осим у природним наукама – с националним интересима и циљевима, једино наши идеолози и браниоци нису иступали игде до међу нама. Не суочивши се на време с »хрватским питањем«, ни »албанско« и »бошњачко« није нас заобишло. Сметнувши с ума да и истине ваља прилагодити сваком новом нараштају, ни ретким пријатељима у иностранству нисмо помогли да нас бране. Насупрот тога, хрватски, муслимански и албански пропагандисти су своје напоре наплатили: после неколико хиљада година »Влаха« код њих више нема, осим оних које је њихова државна идеја покатоличила па кроатизовала, или исламизовала па »побошњачила« или поарбанашила. Док је нама историја остала предање о пређашњој слави, њима је одувек била проповед о будућој премоћи, постигнутој митотворством, фалсификатима, и свакодневним, безочним лажима.

Угледање, међутим, на њихову истрајност, методичност и позорност не би нам шкодило. Јер, као да мало ко међу нама схвата значај граница бивше К und К за Хрвате и Мађаре, замишљених међа Велике Албаније за Арбанасе, или сјаја митског Багдада, Техерана или Истамбула за муслимане. Наши политичари и историчари и данас занемарују »бошњачку«, хрватску, словеначку, шиптарску, бугарску и мађарску србофобију као историјске константе. Прихватајући неку »кривицу« наспрам Хрвата, избегавају и да помену њихове клевете и геноцид над нама, док нам ђаци и студенти не уче ништа о њиховим тврдњама да смо ми само једно горштачко племе које се лактањем проширило од Рашке до Аграма, царског града, или о шиптарским да су они једини прави Балканци. По животопису требало

64

би да смо један од највећих народа данашњице, но свешћу коју су обликовали и наши интелектуални вођи остали смо мали, уплашени од искушења и обавеза које изискују наши дарови и моћи. Зато је и Милош Обилић унижен у терористу, будући да раја његов подвиг није другачије могла разумети.

Штитећи танкоћутност наших суседа, угураних с нама у Југославију, осим тајне полиције нисмо успели да оформимо ни једну институцију за националну будност. Уместо да имамо обиље установа за изучавање свих суседних народа, за саобраћај с њима користимо се националним мањинама – од којих нам се једино влашка досада показала лојалном. И мада је мера свих балканских држава осим српске историјски јасна: диктатура већинског становништва, језика и вере, и сарадња са бар једном антибалканском великом силом, наша самосвест се разара и причом да с таквим суседима морамо »суживети« по сваку цену. Да је, међутим, из реда од преко хиљаду и двеста Срба које је Петар Брзица заклао за опкладу за једно једино вече у Јасеновцу, бар стотинак учено чему треба, покушали би макар да побегну, ако не да на њега навале зубима. Да је праве српске школе и памћења, они који су и 1915. на сред Приштине обредно набијали Србе на колац не би нам данас причали о нашим измишљеним зверствима, као ни они који су 1813. пут од Врачара до Калемегдана оивичили Србима натакнутим на ниске колчеве. Сила Бога не моли али Бог силу не воли, те се и с таквим суседима може живети, али нико од нас не сме тражити да занемаримо њихова својства и заборавимо њихове злочине. Нико здраве душе и памети не мрзи змије или зверове али их се клони, не залуђујући се да су безопасни, или пријатељи.

Врхунац сваког сопства, међутим, налази се у циљу коме се тежи. Зато се пуко ослобођење од страног угњетача за нас испоставило недовољним, док је недостатак националног и државног програма коштао нацију више него појединца немање животног циља. Стремећи Богу и часном живљењу, још нисмо развили државне и културне оквире таквом захтеву и да одговоримо. За почетак, свој национални простор морамо испунити, да не бисмо прошли као Старобалканци или Индијанци. Јер ако ми не завладамо нашим делом Балкана учиниће то Хрвати геноцидом, лажима и провинцијализмом, или можда Шиптари, бандитизмом. Но то осећање дуга према Богу, соју и врлини одавно у нас не развија нико. Јер разлика између владавине већинског народа на својој етничкој територији и империјализма већа је и од оне између америчке идеје о Manifest Destiny (Богом предодређене судбине) и понашања данашњих САД. Наиме, српски комонвелт – како бисмо с правом могли назвати све успешне српске државне творевине – за разлику од британског или америчког грађен је више снагом духа него војске.

Јер, окупљање мањих народа око духовног и политичког хегемона није што и вишенационална федерација. Њу су нам увек наметали они којима нас је премного, прејаких за остварење њихове превласти над нама. Све наводне предности вишенационалне федерације отпадају пред историјом досадашњих Југославија, а ваља се подсетити да су и Сједињене Државе и Немачка, које нам наново намећу федерализам, политички и правно једнонационалне. Ниједан народ на Балкану нисмо уништили ми већ они који нас већ преко сто година опањкавају у »свету«.

65

Цинцаре су раселили Арбанаси, многе Македонце насилно асимиловали Грци, Бугари и Шиптари, а нас католичили Млеци, Мађари, Немци и Хрвати. Несловенци су и данас грађани другог реда у Словенији, а немуслимани у Босни. Градећи себе на осећању угрожености и окупљања против нас, наши суседи су само потврдили своју недораслост, а не и нашу »кривицу«. Иначе, макар једном у прошлости требало је да своја хтења остваре без туђе помоћи – што је било и остало једино мерило ичије снаге и зрелости.

Српски комонвелт мора се значи успоставити примером и стваралачким тумачењем предања. Да бисмо досегли себе ми морамо премостити успаваност насталу из превеликог и предугог бола, али и преголемог самопоуздања, будући да »Кољи ал не буди« није случајно писало на нашим бајтама 1991-1996. Али, не смемо опонашати ни надменост и користољубље наших најопаснијих противника, који сматрају да им следује превага у свету – тако одурна, рецимо, Србима богумилима. Што је Савлов (»Павлов«) наук потом оплемењен нашом вером у племићку, заветну заједницу, у саму срж Христовог учења да је много званих, а мало одабраних, да је живих зера наспрам слепих и глувих, духом мртвих, није нам, међутим, помогло довољно. Јер, још нас је исувише који хришћанство схватамо као религију помирења и поста. Но следећи Исуса, светог ратника који је казао »Нека мртви сахрањују мртве«, Његош је нашу веру допунио јеванђељем о вечитој, свемирској бици између Бога и Кнеза Лажи, Таме и Твари. Наше владике, свештеници, па и монаси ратовали су мачем колико примером и речју, силом се супротстављајући сили, будући да је још Свети Сава уочио сву разлику између истинског хришћанства и његовог лажноутешитељског, ропског, блискоисточног узора. Наиме, нас Отац није стварао као слуге већ саборце, сапутнике и садруге, док је божанство Јевреја и муслимана од правоверних тражило покорност над оданошћу, гурајући их из једног бешћашћа у друго – још откада је Аврам свог домаћина, витеза Авимелеха, лагао да му је Сара сестра а не жена.

Јер наш Бог, икона нашег сопства, не тражи Себи жртву, те му ничије муке или нестанак не могу бити драги. Од нас Он захтева самопрегор да Га будемо достојни колико себе, а не да пред Њим пузимо или клањамо. И мада је разлика између нас и Њега безмерна, наглашавати је запомагањем или насиљем над сопственим срцем Њему сигурно не треба. Псалми зато не могу бити наша поезија, будући да ми трагамо за Правдом, Истином, и Лепотом ратујући против нискости у себи колико и око нас. Опредељујући се за добро наспрам зла, правду наспрам пробити, врлину наспрам вештине, држећи се прастарог балканског начела о мери, можда нећемо у свакој прилици победити другог, али хоћемо своје слабости и мане и тиме се искупити и истински одржати. Јер, без витештва Срба нема, а прави су бодри наспрам пораза, смрти и бесмисла. Испред Владе на Палама, 1994. гледао сам високог, сувоњавог борца, спремног за положај. У борбеном комбинезону и љубичастим, платненим патикама осмехивао ми се мада немаше ногу – патика и комбинезон крили су му протезу с којом није храмао. Беше оставио жену и дете у Старој Пазови, не би ли се борио где Српство то од њега тражи. Да је Енглез или Американац не би га скидали с телевизије пре

66

него би о њему снимили филм. А таквих смо у ратовима од 1990. имали на стотине. Десетар Душан Јовић из Даља је за време »Олује« отео транспортер Унпрофора и провео своје људе преко три »границе«, не предајући оружје ником, а десетина момака код Бенковца одбили су да се повлаче, испуцавши последњи метак себи у главу. Херој је бесумње био и Стрига са Озрена, кога су косовци 1993. убили с леђа, да им не би сметао при »миротворству«. Ни о њему није писао нико. Јер, медији су се бавили Удбиним и Косовим криминалцима и опсенарима, величајући их као патриоте. Иначе, како одучити цео један народ од борбе која га је одржала и кад су му све остале институције бивале сатрвене?

»Нема хероја« писало је претпостављам зато на једном београдском зиду, на месту где је 1915. једна чета Одбране Београда изгинула до последњег. Преиначен у »Нема хероина«, графит је и потом потврђивао да Срба хероја не сме бити и због тога што су господари света сваки рат малих народа прогласили злочиначким, нарочито ако се води у одбрану од њих. Нашу част морали смо погазити сами, по опробаном рецепту саучествујући у сваком зулуму над собом. Зар је, на пример, Гаврило Принцип морао убити и кнегињу Софију да бисмо га славили као нашег Аода? Јер, између циља и средстава нема разлике: послуживши као детонатор Великом Рату, покренули смо ланац догађаја који је довео до Бољшевичке револуције, Балфурске декларације о стварању Израела, Југославије, Вајмарске Републике и Хитлера, Другог светског рата, геноцида над нама, и Броза и његових наследника. Можда без свега тога не би било ни социјализма (Трећа Књига Мојсијева, Глава 25) који се завршава светском »демократуром«, нити обавезних вести о бешчашћу Израелаца као догађаја вредних сталне пажње целога света. Јер, све то твори и наше сопство, ма колико се упињали да га се одрекнемо.

Очигледно да смо се о Бога, нашег, тешко огрешили. Изгледа да нам је требало и дејтонског и кумановског и хашког пораза да почнемо размишљати о сопственој недостатности. Јер без вере у Бога долази до очаја над божанством које кажњава нас за своја недела, недоличност, и срамоту. Без вере, наиме, у узрок и последицу нема ни нас ни православља, будући да кажњавање због бића Богом условљеног јесте највећа неправда. Зато Аод није могао бити Србин и да је хтео, јер без части ми себе немамо, нити Богу требамо. А што су други гори ништа нам не помаже: утолико кобније уколико и од Јевреја, Турака и Тевтонаца мање поштујемо своју бит. Јер да није Њих, ко би нас подсећао на избор између Правде, Лепоте и Истине на једној страни, и Моћи, Добити и Лажи на другој? Макар због части морамо се зато осврнути око и иза себе, и утврдити јесу ли сви наши трагови доиста наши, и ваља ли њиховим смером настављати. Нека се други радују својим »победама« и залуђују »вечитим миром« и »блиставом будућношћу«.

Без сећања на ваљане људе и дела све наказе и недела постају прихватљиви, а тајне службе, невладине организације, злочиначки фондови и међународне организације усудни. Јер само нас памћење учи да ће садашњост већ сутра бити прошлост, а да су и једно и друго својевремено важили за будућност. Да је памћења, Јевреје у врховима светских влада препознавали бисмо као старозаветне персијске везире, а све тајне полиције као чеда Протокола Сионских Мудраца, НАТО као крсташе, а

67

Међународну заједницу као исту ону која нас је Берлинским конгресом осудила на страдања без краја. Све је то нажалост већ безброј пута виђено, али, захваљујући нашој слабости и туђој покварености, не и упамћено. Не хотећи да се подсећамо Бога, сами себи обесмишљавамо живот у времену, колико у простору.

И мада су сви одсудни ратови последњих сто година започињали нападом на нас, с вере у Правду, Истину и Лепоту ваља очекивати да ће се то овде и завршити када ми будемо рекли доста, и готово. И зато лажу сви који кажу да је Бог створио свет не би ли га укинуо кад оствари своју сврху, будући да време почиње и завршава се Исусом, Пресудитељем. Варају нас и кад тврде да се учињено не да рашчинити ма како неправедно, наказно, или безбожно било. Из мртвих, веле, нико не устаје, сем Исус. Но и ми смо Бог, колико је сваки део тела човек; зато се и криво учињено да исправити, макар као накриво насађена кост. И смрт исправља, макар окончавањем кривца. Ако је свет сасуда а човек жишка, онда краја нема једино лагању, кривди, и подлости, али не и њиховим носиоцима. Њихов је крај бар известан и Творцу драг, поготову ако му и ми допринесемо. Јер сваки човек, а поготову народ, јесте космос, коме Бог пресуђује друкчије но што тврде фарисеји. Свако се дете радује свету и Богу изнова, будући да исправљајући и видајући Он суди и Себи. Зато Историја не исходи Откровењем, не бивајући пука драма с почетком, средином, расплетом, и крајем. Попут греха и починитеља преплиће се она с нама и Богом, будућношћу тумачећи и мењајући саму себе. Историја јесте заправо тело Божије, кудикамо шире и веће но ичија Црква, па и наша. Срби стога и јесу вечити као све што је Бог створио, живи у времену попут обећања, или деце у Божијем оку. И буде ли нас макар неколико хиљада, имаће нас Господу за гарду.

Зато се не смемо препусти јеврејској Причи о Прогресу. Називајући неумољиви поход из ништавила у ништавило Драмом Настанка, Они су себи присвојили право да свет обликују наспрам себе. Одани лажи, вештини, и слабостима, постали су свештеници расапа, својим Новим светским поретком поручујући нам да и време има краја, на коме се налазе баш они, отпадници од Бога. Увећањем нашег очаја у покушају да умање свој, своје сопство везују за пропаст нашег, попут лешинара. Но, има ли уистину развоја ка савршенству човека, па и целог човечанства, или је само раста из радости у кајање? Има ли игде потврде да је нешто Богом створено данас потпуније него је било, и има ли људи бољих од својих предака, своједобно радосних као деца у освит? Ако нема, откуд прогреса, бича над људима? Јер ми смо омеђени нашим настанком, а технолошко увећање моћи не увећава нам и личност. Разговорима на даљину не умањујемо свој очај, глупост, или злоћу а посматрањем екрана не напредујемо сем у воајерству. Путујући брзо из једног безнађа у друго, скаском о прогресу ругамо се и себи, не схватајући да се нама поигравају нељуди који би да нам сломе дух и употпуне своју превару. Ако нестанемо, можда ће и нас књижевници, политичари, бирократе и филмаџије Врлог новог света жалити попут Индијанаца, Шкота, или Курда. Јер, и прогрес и пораз пресудни су једино Онима који у Богу виде моћ, а не љубав.

Време, наиме, нашем Господу не треба, будући да је вечит, док је нама, таштима, неопходно да се не одродимо. Без њега остали бисмо недоказани до Краја, јер из

68

семена расте једино што је у њему – из човека човек, из живине живина, а из Срба Срби. И мада знамо да се све квари, наше умањење не мора значити и нестајање. Холограм Оца јесмо ми, сваки од нас Икона Целине коју може уситњавати свако наспрам себе. Зато је јурцање за прогресом пут у пораз, будући да стрвинари Богу нису мили. Ко год сматра зло неизбежним вара нас такође, не би ли раширио своју моћ над људима. Јер себе можемо сачувати једино ако схватимо да морамо и сами обликовати своје битије. Буде ли требало, преживећемо и без западњачких играчки и помагала. Јер када се Они, с предуваних својих таштина, буду око плена и пљачке побили, ми ћемо и даље живети – за њих луди и наивни али Творцу ближи.

Историја зато и јесте само Прича О Себи, и избављењу од моћи Оних којима је Бог пружио све, да би им и то било премало. Јер Он је Србима дао да живе у времену сличном Његовом: бескрајном и блиставом, широком колико и сами можемо бити, радосни као у зору, сваком нараштају истој и вечитој.

(О сопству је 1995. године првобитно објављено као серија од осам чланака у њујоршком Гласу америчких Срба Вјекослава Радовића. Неки делови су се потом појавили у подгоричком Истоку изазвавши оштру реакцију Удбе. Године 1996. уредник Слободне књиге из Београда изразио је жељу да чланке штампа као брошуру под насловом Српски буквар али је из неког разлога одустао. Серија је, за СРПСКИ ЛИСТ, обимно редигована у нову целину.)

ПЕЧАТНИК

Здравко КрстановићБОЖАНСКО СТРУЈАЊЕ ДРЕВНОГ МЛАДОГ СЛОВА

Има пуно речи које се на све стране чују и у које цео свет верује као у признате истине, а које се, када се ближе испитају и боље у њих загледа, показују да нису ни на чему основане, но да су просте заблуде које људи причају и понављају их, по навици, не мислећи.

Љубомир Недић

69

Златни српски језик, који је у прашину испратио царства и на коме су спјеване пречисте, ненадмашне народне, као и друге, пјесме које богате свјетску поетску ризницу, већ више од једног стољећа изложен је обезимењавању и покушајима да се раздроби, рашчини, умножи, сатре. Залудан је тај напор – као кад бисмо пробали да ексере забијамо у ваздух – да се од једног језика направи неколико, јер језици могу да се кодификују, али се не могу вјештачки правити, ни иза олтара лажних цркава, ни за катедрама професора који празнослове, справљају ијед и производе привиђења, ни у касарнама моћних амеба, таквог волшебног мјеста за прављење језика на земљином шару нема.

У космичком врту језици се рађају и дишу у миријадама облика, мијењају у самима себи, потиру једни друге и ишчезавају, нема међу њима зидина, ријечи из једног језика путују у други, из другог у трећи, одијевају се у нова руха, вријеме од тисућу година за ријеч и није нека препрека, као ни раздаљина мјерена тисућама километара, али још се није десило да се један жив језик претвори у други или два у један.

Од три штокавска српска изговора – ијекавског или јужног, екавског или источног и икавског или западног – два припадају једном и јединственом српском књижевном језику. Ијекавица је као књижевни језик, након врлудања од времена илиризма, на размеђу XIX и XX вијека уведена и у Загребу (Граматика и стилистика хрватскога или српскога књижевног језика Томе Маретића излази 1899. године), мада изворних Хрвата ијекаваца нема и никада их није било, ијекавски није њихов матерњи језик. Ову стварност стварним аргументима нико није успио да оповргне, стога се приступило грађењу нове, фиктивне у којој је све испремијешано и изврнуто наглавачке.

Не можемо, наравно, игнорисати језичку праксу која траје толико дуго нити би дјела писаца, језикословаца, научника и преводилаца, независно од њихових опредјељења, уколико поштују законе српскога језика, ваљало примати као туђа.

Напокон би се, међутим, морало одувати све оно што је донијела црна, кужна комедија у којој су судјеловали и судјелују демони и кловнови, лукави и наивни, учени и неуки, злонамјерни и добронамјерни, елита и гомила, читаве чете опсјенара и опсјењених, који упорно производе привиђења.

Тако је бивало и бива да се српски језик назива свакојаким именима: хрватски или српски, српскохрватски, хрватскосрпски, југословенски, наш, босански, бошњачки па и хрватско-српско-словеначки, што стоји записано у Уставу из 1921. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Чак се и српска народна поезија покрива српскохрватским, нашим, хрватским и другим именима, само не оним које је истинито, а дубровачко пјесништво, писано на истом српском језику као и народно, проглашава се, и то искључиво, хрватским.

70

Предузећемо кратку шетњу, која би била излишна да су српски језикословци и књижевни историчари учинили оно што нису и да то што су учинили није наопако (изузимамо изнимке, јер било је и међу њима неимара достојних дубоког поштовања), како бисмо видјели шта кажу истинољупци и они други, у власти таме, а ту су и трагаоци који су путовали и добрим и рђавим друмом.

Вук Стефановић Караџић чије је исполинско дјело такво да му патуљци који га нападају, као и недорасли хвалитељи, не могу помјерити ни сјенку, записује: “Заиста се зна да Срби сад живе у данашњој Србији (између Дрине и Тимока, и између Дунава и Старе планине), у Метохији (од Косова преко Старе планине, гдје је Душанова столица Призрен, Српска патријаршија Пећ, и манастир Дечани), у Босни, у Херцеговини, у Зети, у Црној Гори, у Банату, у Бачкој, у Сријему, у десном Подунављу од више Осијека и Сентандрије, у Славонији, у Хрватској (и Турској и Аустријској Крајини), у Далмацији, и у свему Адријатичком приморју готово од Трста до Бојане. За то у почетку рекох заиста се зна, јер се управо још не зна докле Срба има у Арнаутској и у Маћедонији. Ја сам се на Цетињу (у Црној Гори) разговарао с двојицом људи из Дибре, који су ми казивали да онамо има много “Српскијех” села, по којима се говори Српски онако као и они што су говорили, то јест између Српскога и Бугарскога, али опет ближе к Српскоме него к правоме Бугарскоме.

“У поменутијем овдје мјестима биће најмање око пет милиона душа народа, који говори једнијем језиком, али се по закону (религији) дијели на троје: може се од прилике узети да их око три милиона има закона Грчкога, и то: један милион у цијелој Србији (с Метохијом), један милион у Аустријскијем државама (у Банату, у Бачкој, у Сријему, у десном Подунављу, у Славонији, Хрватској, Далмацији и Боци), а један милион у Босни, Херцеговини, Зети и Црној Гори; од остала два милиона она може бити да би се могло узети да су двије трећине закона турскога (у Босни, Херцеговини, Зети итд.), а једна трећина Римскога (у Аустријским државама и у Босни, Херцеговини и нахији Барској). Само прва три милиона зову се Срби или Србљи, а остали овога имена неће да приме, него они закона Турскога мисле да су прави Турци, и тако се зову, премда ни од стотине један не зна Турски; а они закона Римскога сами себе или зову по мјестима у којима живе, на примјер Славонци, Босанци (или Бошњаци), Далматинци, Дубровчани итд., или, као што особито чине књижевници, старинскијем али Бог зна чијим именом, Илири или Илирци; они пак први зову их у Бачкој Буњевцима, у Сријему, у Славонији и у Хрватској Шокцима, а око Дубровника и по Боци Латинима.” (Преузето из књиге Вука Стефановића Караџића, Етнографски списи, Сабрана дела, XVII, Београд,1972, стр. 31-32.)

Знаменити слависта Павел Јозеф Шафарик, прије Вука, пише да је историјски и лингвистички “доказива чињеница да Срби у Србији, Босни, Славонији, Херцеговини, Црној Гори и Далмацији без обзира да ли припадају источној или западној цркви сви заједно представљају само један одломак великог словенског племена. Исто тако је и њихов језик само једно наречје, премда са више безначајних варијетета”. (Павел Јозеф Шафарик, Српски пабирци, Пешта, 1833,

71

уводно поглавље, преузето из хрестоматије Петра Милосављевића Срби и њихов језик, Народна и универзитетска библиотека, Приштина, 1997, стр. 97.)

Доситеј, прије Шафарика, у Писму Харалампију говори исто. Анатемисање Вука јесте и анатемисање Доситеја, Шафарика и других великана славистике – свих који кваре фиктивну језичку стварност.

Илирци узимају једно фантастично мртво име (Вук), изазивајући срџбу тадашњих професора загребачке гимназије, јер у службеним круговима, како свједочи Јагић “У то су вријеме држали, да је латински језик l i n g u a a c a d e m i c a, маџарски језик l i n g u a p a t r i a, a хрватско нарјечје l i n g u a e x o t i c a”. (Ватрослав Јагић, Изабрани краћи списи, Загреб, 1948, стр. 531.)

Нико се, ипак, није досјетио да латински назове хрватским, као ни мађарски, или њемачки, који је такође био службени језик, а ту су и загребачке публикације на њемачком, Aдramer Zeitunд излази од 1848. до 1918.

Вођа илираца Људевит Гај, који у својој Даници објављује српске народне пјесме и као штиво за учење језика, недвосмислено каже који је језик узет у илирском покрету:

“Та н. п. сав свет знаде и признаје, да смо ми књижевност илирску подигли и увели; ну нама још нити издалека није на ум пало икада твардити, да није сербски већ илирски језик; паче поносимо се и хвалимо Богу Великому, што ми Хрвати с братјом Сербљима сада један књижевни језик имамо”. (Људевит Гај, Чије је Коло?, “Даница хорватска, славонска и далматинска”, бр. 31, Загреб, 1846, стр. 134.)

Међу илирцима пјеснички обдарени бијаху Петар Прерадовић, коме је матерњи језик ијекавски и Станко Враз, коме је матерњи језик кајкавски словеначки. А спјев Смрт Смаил-аге Ченгића Ивана Мажуранића, безначајна имитација народне пјесме са дубровачким зачином и епизодом из српске историје, проглашен је ремек-дјелом, а за писца је речено да се “винуо у врхове светске књижевности” (Милорад Живанчевић, Смрт Смаил-аге Ченгића Ивана Мажуранића, Београд, 1982, стр. 5.), што само показује из које долине стижу похвале.

Требало је измислити пандан Његошевом Горском вијенцу.

Чакавска књижевност бијаше давно увенула, а о кајкавској илирац Људевит Вукотиновић пише: “Каконогод што је кроатисам наш политички живот, тако је у литерарном смислу кроатисам н и ш т а, ни неможе друго него н и ш т а бити. Осим неколико молитвених књигах, које су за пук потребне, друго ништа није у провинциално-хорватском писано, што би и мало знаменито било”. (Људевит Вукотиновић: Илирисам и Кроатисам, “Коло”, Загреб, 1842, стр. 114.) На крају чланка Вукотиновић закључује: “Пустимо кроатисам за политику, а останимо у литератури код илирисма”. (Исто, стр. 115.)

72

Но, у књижевности и језику не остаје се код илиризма, који нестаје са позорнице, замјењује га хрватско име, а о ономе што слиједи познати лингвиста, иначе апологета непостојећег хрватског књижевног језика, Радослав Катичић каже: “Илирско име припремило је прихваћање хрватскога и тамо гдје га народ себи и својем језику до тада није надијевао. У тим увјетима Католичка црква дјеловала је као духовна спона која је у хрватском имену ујединила чак и далеке разасуте скупине, изолиране од цјеловита народнога тијела у Маџарској, Румуњској и на Косову”. (Радослав Катичић, одредница Хрвати / II. Језик, Енциклопедија Југославије, том 5, Загреб, 1982, стр. 7.)

Дакле, надијева се име, као да је ријеч о секти, слаже се лаж на лаж, људи који добро и не владају српским језиком тврде да је тај хрватски, као научне објављују се књиге фантазмагорија, по српским крајевима скупљају се “хрватске народне пјесме”.

Матица хрватска објавила је под насловом Хрватске народне пјесме једанаест књига (1896-1950), подигавши чудовишни споменик, јер њихов огроман дио чине српске народне пјесме а записане су и у Босни и Херцеговини, у крајевима гдје се за хрватско име није ни знало, о чему свједоче фрањевац Иван Јукић (1847), Иван Кукуљевић (1858) и Антун Радић (1899). У писму Фрањи Рачком (од 4. 3 1887) Ватрослав Јагић каже: “Тако је Матица хрватска изазвала својом одлуком, да изда некакве “хрватске народне пјесме”, читаву буру – страха, да ћемо и то благо отети Србима. Ја збиља и сам мислим да код народне епске поезије не би требало сувише истицати хрватско име, јер што је било некоч старих хрватским мотива, чини се да је пропало под навалом нових сижета који су долазили с Турцима с истока. Зато ја бих и ту био за крпеж, те бих пјесме назвао хрватско-српскима или српско-хрватским, или би их штампао ћирилицом”. (Ватрослав Јагић, Спомени мојега живота II, Српска краљевска академија, Беoград, 1934, стр. 167.) Јагић је као рјешење предложио крпеж и величанствена српска народна поезија у наредним и потоњим деценијама, све до ових наших дана, кићена је и каљана разним именима, као да није жежено злато него баш крпеж.

Загонетно, тешко докучиво остаје дјеловање генијалног филолога, преводиоца Старог завјета Ђуре Даничића у Загребу гдје, као тајник ЈАЗУ, утемељује велики Рјечник хрватскога или српскога језика у који су унесене ријечи из два језика, ијекавског српског и чакавског хрватског. Раније је Даничић објавио спис Разлике између језика Српскога и Хрватског (Београд, 1857), у коме попут Вука пише о Србима источне и западне цркве као о једном народу, а освјетљавајући Вуков Рјечник у свом епохалном дјелу Рат за српски језик и правопис (Будим, 1847) златослови: “У Вукову Рјечнику наћи ћеш не само свакој ријечи прави глас и изговор и право значење, него ако је човјек по духу човјек, а дух човјечиј ако се опет само или бар понајвише у језику показује, тамо ћеш васколики Српски дух, тамо ћеш Србина васколикога као у огледалу видјети. А ту силу Вуковоме рјечнику дају оне етнографске и археолошке приче уз ријечи, које управо показују живот Српски, снагу народа Српскога у духу и у срцу, и које га дијеле од другијех

73

народа”. (Ђура Даничић, Рат за српски језик и правопис (Будим, 1947), преузето из Књиге Ђуре Даничића, СКЗ, Београд, 1976, стр. 64.)

Даничић се на крају, касно, покајао.

Рјечник што га је утемељио остаје велико лексикографско дјело, али прихватањем злосретног, лажног имена хрватски или српски језик, пружио је јако упориште демонима и тровачима бунара српског језика.

Црна комедија увелико се размахала, на позорницу ступају нови играчи, у оптицају је и југословенско име, српски језик добива мртворођену принову под именом “босански језик”, коју благосиља и сам Ватрослав Јагић. Умни људи, ипак, не дају се збунити, Љубомир Стојановић записује: “И као год што ја никад чакавски дијалект не могу назвати српским у оном смислу у коме то велим за овај дијалект у коме ово пишем, јер знам да нема ниједнога човјека који чакавски говори, а Србином се зове; исто тако и Хрвати не треба да се љуте, кад им се рече да је онај дијалект, којим говоре и пишу у Загребу, дијалекат српски, јер до илирског покрета није било човјека који је тако говорио и писао а да се Хрватом називао; напротив тим дијалектом говоре Херцеговци, народ који се од старине само Србима називао. Ко би хтео тај дијалект звати хрватским зато, што у најновије време има и Херцеговаца Хрвата, могао би га са већим правом назвати и Турским, јер има још више Херцеговаца који себе Турцима називају, и то не од скора већ од три-четири стотине година. Како је бесмислена сва ова препирка о имену, најбоље ће се видети ако претпоставимо да су у исто доба кад и Хрвати примили херцеговачки дијалект за свој књижевни језик и Бугари и Словенци, и назвали га Бугари бугарски, а Словенци словеначки. Зар ми не бисмо изгледали смешни, кад бисмо им стали доказивати да то није језик ни бугарски ни словеначки већ српски?” (Приступна академска беседа Љуб. Стојановића, Глас Српске краљевске академије, Београд, 1896, стр. 28-29.)

Кад је ријеч о језику Дубровника, нема позванијег тумача од Дубровчанина, Србина католика, сјајног филолога Милана Решетара, ево његових ријечи:

“Дубровник се није нигда сасвим изједначио са својом српском околицом: политичкој самосталности дуго помагаше и етнографска одвојеност, а када се стари романски град нешто присељавањем Срба са стране а нешто посрбљавањем домородаца мало по мало, барем у погледу језика, претвори у српски град, Дубровчани опет сачуваше своју индивидуалност; говораху српски али се не осјећаху Србима, јер њима српско бијаше у првом реду оно што припада српској држави, док Дубровник никада не бијаше у њенијем границама.” (Милан Решетар, Антологија дубровачке лирике, Београд, 1894. стр. VII.)

A на крају своје студије Најстарији дубровачки говор Милан Решетар наглашава како тврди оно што је тврдио и прије педесет година “да се у Дубровнику није никада говорило, ни у њему цијелом, ни у једном његовом дијелу, далматинским чакавско-икавским говором него увијек само херцеговачким штокавско-

74

ијекавским. Уз те објективне констатације ја сада не изводим никаквих даљих закључака, јер су мени Срби и Хрвати један народ под два имена, па ја зато нећу никако рећи да се у Дубровнику није говорило хрватски него српски, али кому су Срби и Хрвати два народа, тај ће морати признати да је Дубровник по језику био увијек Српски.” (Најстарији дубровачки говор, Приступна академска беседа, 7. III 1941. године, Архив САНУ, Историјска збирка бр. 14 456, стр. 52.) Посљедњу, тестаментарну Решетареву реченицу Александар Белић је преиначио (Види Годишњак Српске краљевске академије, Београд, 1941, стр. 189.), а у Гласу Српске академије наука изостављена је. (Глас Српске академије наука, Београд 1951, стр. 45.)

Александар Белић посједовао је такав морал који му није бранио да оскрнављује и једног Милана Решетара. Своје схватање науке као веома савитљиве, подложне налозима тренутних властодржаца, а не истине – у томе је имао претходнике и насљеднике – сам је, нехотице, веома прецизно објаснио, свједочећи о срозавању науке у политичку каљужу: “У самом тексту – према досадашњим скриптама – чињене су мање измене. Само у уводним главама морале су бити измењене поједине партије према савременом стању националних односа у нашој земљи (тј. издвојен је потпуно македонски језик и остављено је да се он обради самостално).” (Александар Белић, Историја српског језика, Београд, 1999, стр. 9. У овој књизи скупљена су Белићева предавања студентима у којима се не говори о српском него о српскохрватском језику; наслов, дакле, није у складу са садржајем.)

Његов сљедбеник Павле Ивић као да тек у позним годинама открива како се зове језик који је читав живот изучавао – деценијама ватрено инсистира на српскохрватском имену, а напосљетку, у својим чланцима почиње употребљавати синтагму српски језик. Његово схватање науке, која не служи вјечности него тренутку, истоветно је са Белићевим, чујмо: “Назив 'српскохрватски' званично је уведен пре мог рођења: у томе очигледно нисам учествовао. Међутим, у СФРЈ тај је назив давао једину шансу да Срби у Босни и Херцеговини задрже исто језичко име као они у Србији. Чим је та ситуација престала, прешао сам на назив 'српски језик'. Увођење тог назива у наслов правописа и у закон о језику у Србији није прошло без мог залагања.” (Господин Росић не зна али напада жестоко, “Демократија”, Београд, 12-13. IX 1998. стр. 9.)

Стиже најзад до закључка да употреба ијеквског као службеног језика у Републици Српској значи затварање према Србији, (Павле Ивић, Крлежа је хрватски писац, “Глас јавности”, Београд, 22. IX 1998, стр. 12.) за “бошњачки” и “хрватски” каже: “Они су пореклом претежно српски... али је у њих ушло и доста другачијих елемента. Данас се њима не служе Срби него 'Бошњаци', односно Хрвати. Апсурд је тврдити да су то мртворођенчад. Хтели ми или не, они су ту да остану.” (Павле Ивић, Главу проглашавате репом, “Глас јавности”, Београд, бр. 139, 5. X 1998, стр. 10) За њега су, дакле, привиђења реалност.

75

Иза Белићевог Ивића, као чувар континуитета, остао је Одбор за стандардизацију српског језика састављен од чудних зналаца и заврзана који је након вишегодишњег дјеловања дошао до свог најзначајнијег резултата: српски језик у Тузли не зове се босански него бошњачки.

Пред Други свјетски рат у коме ће се управо у српским ијекавским крајевима десити геноцид, са финалом у посљедњем рату, Матица хрватска објављује књигу Петра Губерине и Круна Крстића Разлике између хрватскога и српскога књижевног језика у којој аутори кажу: “Тако Срби веле: једе ми се, а Хрвати: хтио бих јести; Срби: не пије ми се; Хрвати: немам воље пити, Срби: не шета ми се, Хрвати: нисам расположен за шетњу.” (Др. Петар Губерина и Др. Круно Крстић, Разлике између хрватскога и српскога књижевног језика, Загреб, 1940. стр. 44.)

Особито је занимљива њихова тврдња: “Хрвати чакавци и Хрвати кајкавци осјећају босанско-херцеговачку штокавштину као свој матерински хрватски језик.” (Исто) Ово јесте ступидно, но у суштини само је дио овдашњег општег лингвистичког ступидаријума.

Након Другог светског рата енциклопедиста-логорејац Мирослав Крлежа удомљује Круна Крстића у свом Југославенском лексикографском заводу, гдје и Милош Минић осваја статус енциклопедисте (као јавни тужилац на суђењу Дражи Михаиловићу написао је за Крлежу одредницу о четницима), а о Губерининим и Крстићевим Разликама познати лингвиста Далибор Брозовић пише: “Та књига није додуше била лингвистички посве добро утемељена и српска јој је критика, уз вулгарне и погромашке нападаје, нашла и поједине стварно слабе стране, но у хрватској су јавности Разлике одлично примљене и оставиле су силан дојам те без сумње озбиљно утјецале на опћу свијест, не само на филолошке кругове.” (Далибор Брозовић, Хрватски језик – повијесна подлога и језичнополитичке и социолингвистичке околности, “Форум”, бр. 4-6, Загреб, 1998, стр. 596.)

За Енциклопедију Југославије, издање из 1988. године, академик Далибор Брозовић заједно с академиком Павлом Ивићем написао је одредницу Језик српскохрватски / хрватскосрпски, хрватски или српски. Сам назив одреднице такав је да не заслужује трошење ријечи.

Југославенски лексикографски завод сада се зове Лексикографски завод “Мирослав Крлежа”, а на његовом челу нашао се и донедавно био Далибор Брозовић.

Један од главних играча у црној комедији, академик Људевит Јонке такође припада надреалистичком правцу у лингвистици: “Када нпр. слушамо каква српског дјечака из којег српског села у Хрватској који још није ни пошао у школу, зачудит ћемо се каквим правилним штокавским ијекавским језиком говори, као да је већ проучио граматичка правила. А тај његов српски језик подудара се с хрватским књижевним језиком јер им је заједничко новоштокавско ијекавско подријетло.” (Људевит Јонке, Хрватски књижевни језик 19. и 20. стољећа, Матица хрватска, Загреб, 1971, стр. 55-56.) Надреалиста Јонке није, међутим, поменуо да се језик кајкавске дјеце у

76

Хрватском загорју и чакавске дјеце у Хрватском приморју и по далматинским острвима уопште не подудара са хрватским књижевним језиком.

А они који тврде да је српска ијекавица изворно њихова, ипак трагају за чакавским супстратом у Дубровнику (говорећи да се чакавски претворио у ијекавски!), са шансом да га нађу као кад би га тражили на Гренланду. Црв сумње грицка њихову ијекавску јабуку. Холанђанин Кристијан ван ден Берк објавио је студију чији је наслов питање Постоји ли чакавски супстрат у дубровачком нарјечју? (1957), а лексикограф (не, дакле, невјежа) Братољуб Клаић закључује да послије те студије “нема никакве сумње да је данашњи дубровачки говор некада био чакавски.” (Братољуб Клаић, Језик Ханибала Луцића и Петра Хекторовића у књизи Ханибал Луцић* Петар Хекторовић, Загреб, 1968, стр. 322.) Успут речено, дубровачко нарјечје као посебно и не постоји. Иван Сламниг развио је хуморну теорију клице:

“Штокавски облици, којима је Марулићева чакавштина прошарана, а који не могу имати само риматорска и метричка, артифицијелна оправдања, јер се налазе у прози и у приватним писмима, свједоче о угледу штокавских облика, који су можда били необични, али никако не смијешни. Углед облика недомаћег дијалекта клица је заједничког књижевног језика; овдје нам то неће значити само везу с Дубровником, већ и босанским говорима.” (Иван Сламниг, Марко Марулић, предговор у књизи Марко Марулић, Јудита, Сузана, Пјесме, Загреб, 1970, стр. 8-9.)

Могли бисмо упитати: откуд у кромпиру клица руже, зашто је толико дуго непомично чекала и у какав се плод развила – у који заједнички језик? Нема, разумије се, никакве клице, све је чисто: штокавски језик био је у додиру са Марулићевим матерњим чакавским.

На самом измаку XX вијека српска филологија, окужена идеолошком кугом, нашла се у положају да разбистри оно што бијаше бистро још у Вуково доба, тако да језикословци свјетског гласа, обновитељи србистике Радмило Маројевић и Милош Ковачевић, објављују књиге о новом рату за српски језик. Особито је значајнодјеловање Петра Милосављевића, приређивача драгоцјене хрестоматије Срби и њихов језик (1997), и аутора списа Српски филолошки програм (2000) и Систем српске књижевности (2000).

На Спасовдан 1998. у Београду је објелодањен изнимно значајан програмски документ Слово о српском језику, што су га потписали неки српски научници и списатељи, гдје се ствари именују правим именом и стављају на своје мјесто, а покренуто је и гласило Србистика. Међу браниоцима привиђења, укопаним у водећим културним институцијама, настала је узбуна, засути смо саопштењима, писаним у великој нервози, која су потпуно оголила сву њихову немоћ пред аргументима и љуљаву подлогу на којој се још држе. Обновитељи србистике руше у прах фиктивну слику српског језика и књижевности, можда неке њихове формулације понекад и нису најбоље, бива и лутања, али њином заслугом откључавају се скривене, мрачне собе са девет брава и ствари излазе на видјело.

77

Биће плодова, буду ли се небесни закони поштовали више од земне буке.

На снази је и сад Вуково начело: Не да се, али ће се дати!

А изнад свих других блистају свепрожимајућа Творчева начела која, гласом и тишином, свеудиљ зборе да на нашој планети, космичкој капљици, лаж доноси непојамно зло и може прогутати, као што и гута, милионе људи, али створити не може ништа, а камоли искон-чедо: језик.

***

Пјесник се рађа, речено је, даде се додати: и читалац се рађа.

Помного је међутим критичара и књижевних историчара који нису обдарени читалачким даром, пјеснички говор за њих није “ћилим саткан од течности” (Мандељштам), поезију која је бескрајно росно поље флуида и чудеса, крцато изворима што стижу из једног, неовдашњег кладенца, они примају споља, механички и дах поезије никад их и не окрзне. За ове бесплодне, сиве, самозване арбитре и егзекуторе поезија стиже одасвуд и свуда је траже, изузев тамо гдје једино јесте. Понашају се као доктори у просектури који сецирају леш, а стигли су, ево, већ и дотле да тврде како је пјесму могућно раставити и поново саставити, што би значило нешто још невјероватније од покушаја да се разбије атом и потом врати у првобитно стање. Хвале и геније и шарлатане, не разликујући, како каже Готфрид Бен, порцелан из времена династије Минг од данашњег јефтиног, неломљивог стакла за масовну употребу. Овај пјесник и есејиста имао је на уму њемачку књижевну сцену, а код нас је све знатно горе и тмурније.

Српски књижевни историчари – понављамо да се изузимају они малобројнији – нису ваљано обавили елементарне послове. У једном есеју Бела Хамваш говори о вишку историја мађарске књижевности; код нас је обрнуто, имамо их врло мало, али су зато углавном рђаве. Овдје је статус кумира стекао Јован Скерлић, убоги пропагандиста прогреса који се дрзнуо да славуја подучава како се пјева, а нашу књижевну баштину скратио за низ стољећа и кључне пјеснике новије поезије покушао да изопшти. Кад човјек дирне у кумира, може очекивати бучање његових бранилаца, али кумире ваља обарати. Сматрам да не бих био ни на каквом губитку да нисам читао Скерлићеву Историју новије српске књижевности, која је толико поуздана да се у њој не зна ни кад се који писац родио и умро јер је аутор помијешао стари и нови календар, а о његовом осјећању за претанани поетски вез да и не говорим. Читао сам у младости, раније но Скерлићеву Историју, понорне пјесме Димитрија Кантакузина и драгуљну антологију старих српских поетских записа Из тмине појање (1962) Ђорђа Трифуновића, а читао сам и поезију Лазе Костића, те сам извео закључак да Скерлић булазни када тврди да је старо српско пјесништво калуђерска писменост, односно да и не припада књижевности и да је Лаза Костић крив зато што “кује нове речи”, као да је требао ковати старе. Блиска нам је мисао Беле Хамваша да “историју као напредак треба сматрати опсеном”, а

78

за француског ђака Скерлића не напредује само историја него и поезија и поједини пјесници, тако за Радичевића каже да је умро млад па “није имао времена да се развије”. Скерлић умије да пише, заводљив за недорасле, неуморник је и по нечему као да дјелује гигантски, али невоља је у томе што му је зграда од слабе, худе грађе, подигнута на мочварном терену.

Удес нас је даровао вишком прогресивних књижевних историчара какав је и Миодраг Поповић, који пише да су у романтизму важни “лепота природе, осећај за боје, антиклерикализам, политичко слободарство” (Миодраг Поповић, Српска романтичарска лирика, Београд, 1962, стр.7.) Забавно је његово тумачење Његоша: “И баш зато, да га не би разнели луди ветрови немоћи и сумње, створио је у себи Бога не би ли у њему нашао сопствено, етичко и идејно упориште.” (Миодраг Поповић, Историја српске књижевности, Романтизам, I, Београд, 1968, стр. 237.)

Произвољно отворим његову монографију о Вуку и ево шта пише: “Чудно, записивао је српске љубавне песме, а волео је Немицу, туђинку.” (Миодраг Поповић, Вук Стефановић Караџић, Београд, 1964, стр. 189)

Уздахнимо и кренимо даље, уз напомену да је сав opus Herculeum Миодрага Поповића на нивоу наведених цитата.

Недостају и критичка и некритичка издања српских пјесника, периодика је углавном необрађена. Све што је другдје, не само у културама какве су њемачка или руска, урађено – овдје није. Али стога смо у посљедње вријеме затрпани радовима чији аутори хоће да прате крикове моде свјетске науке о књижевности, па се пишу коментари коментара. Као да само пјесничко дјело да више није важно, него служи једино као повод да један непозвани интерпретатор тумачи другог.

У маленој дружини оних који истрајавају у трудном приређивачком послу издвојимо Ђорђа Трифуновића – стара, Мирослава Пантића – дубровачка, бококоторска и народна, Гојка Тешића – модерна српска књижевност и Душана Иванића, који приређује књиге у распону од Стерије до Црњанског. Појединци су, дакле, у чемерном окружењу, сами приредили читаве библиотеке, но огромни послови још чекају.

***

Ова антологија скупила је росу којом блистају пјесме пјесника са западних страна некадашње Југославије, гдје се укрштају источни, византијски, и западни, латински, свијет, са заједничким грчким темељем и древном словенском паганском баштином и гдје се српски штокавски језик додирује с другим словенским језицима, чакавским и кајкавским, а ту је и италијанска обала Јадрана, с Трстом и Венецијом у којој је живио један од краљева српске поезије Павле Соларић.

79

Уврштене су, уз неке изузетке, народне пјесме из Барање, Славоније, Баније, Кордуна, Жумберка, Лике са Горским котаром, Далмације, дубровачког приморја и Боке Которске, као и поезија пјесника који су рођени или су стварали на западним подручјима. Захваћен је један дио нашег пјесништва, граница је флуидна а у дубљем смислу – и не постоји.

Пјесме чудесника Осипа Мандељштама поодавно су се слиле у ме, читао сам и његове есеје, али есеј О природи речи, као по некој вишој коинциденцији, приспио ми је пред очи тек сада, кад сам антологичарски рад, прекопавши брда материјала и отклонивши низ недоумица, привео крају, а управо у овом есеју јасно је формулисано оно о чему сам, с недовољно прецизности, годинама говорио: “За такав критеријум јединства књижевности одређеног народа, јединства релативног, може се узети само језик народа, јер сва остала обележја су сама по себи релативна, пролазна и произвољна. А језик, иако се мења, иако ниједног тренутка, што је филолозима заслепљујуће јасно, ни у чему не остаје окамењен, и у оквиру свих својих промена остаје константна величина, 'константа', остаје у својој дубини јединствен.” (Осип Мандељштам, Песме и есеји, Београд, 1999, стр. 190.)

Језик, дакле, и ову антологију држи на окупу.

***

Да није како јесте, да овдашњи хадски службеници нису просули толико отрова, не би ни требало помињати како вјерска припадност писца не може бити мјерило за његову припадност одређеној књижевности.

Дум Иван Стојановић у свом књижевноисторијском спису Дубровачка књижевност каже да су италијански “наук и наображеност” кроз дуге вијекове били дојиља Далмације и Дубровника, не заборавља, наравно, ни грчке, односно византијске списатеље и научнике чији су списи, укључујући и дјела светих отаца, зарана, а особито након пада Цариграда, доспјела у Дубровник, гдје су, у бенедиктинским манастирима, превођена на латински и друге језике, а дубровачка књижевност за њега је “прворођена кћи српска”. (Иван кан. Стојановић, Дубровачка књижевност, Дала на видјело Српска Дубровачка Академска Омладина, Дубровник, 1900, стр. 329.)

Написан је цио низ књига о неодрживости изједначавања вјерске и националне и књижевне припадности, аутори су управо Срби католици, а у дубровачкој периодици о томе је објављено на стотине чланака, међу њима и текстови пјесника из наше антологије, но све је то скрајнуто. Не можемо, уосталом, занемарити ни атеисте, а земљом ходи неупоредиво мање збиљских вјерника него што их формално има, кад не би било тако, зар би савремени свијет стигао довде и зар би се дијаболичне силе овако страшно разуздале.

80

Најлуциднији људи у источној Европи (руски боготражитељи), у средњој (Бела Хамваш) и у западној (Д. Х. Лоренс), који нису изгубили везу са цјелином васионе, видјели су гдје се иде, гдје ће се стићи и шта значи свођење човјека на апстракцију и пуки ratiо. Велики побуњеник против машинизоване стварности Д. Х. Лоренс опомиње да “...свијест нема своју властиту егзистенцију, она је само одсјај сунца на површини воде.” У XIX вијеку још се могло рећи: Стари су слушали Бога, а ми слушамо попове. Кога чујемо данас? Принца таме који се даноноћно електронски умножава у небројеним облицима.

А Лујо Војновић, чије пјесме у прози припадају врху српске, дакле и свјетске поезије, у свом величанственом есеју Данте, попут муње освјетљава модерни свијет: “али синтеза нас избјегава као палме и чаробни извори пред путником у пустари. И све теже бива то напрезање, за колико бесконачнија бива дјеливост анализе која нас одасвуд гуши.” (Лујо Војновић, Данте, “Критика”, Загреб, 1921, бр. 9-10, стр. 322.)

Ове ријечи записане су прије више од осамдесет година, отада се сурвавање у понор одвија фантастичном брзином, ђаво је у погон ставио запањујућу машинерију, чини се као да су у њој скупљена сва његова искуства од постања. Гушење, о коме збори Војновић, сада је постало такво да га могу издржати само дјеца, љубавници, пјесници и свеци.

***

“Извесно је да они који су прави песници, а не састављачи трица и кучина, говоре покаткад ствари о којима, иако су оне и чудесне и уз предмет врло прикладне, нису размишљали ни за мрвицу. По томе су налик на изворе који жуборе водама живим, провидним и слатким, а не знају ни зашто ни како.”

Пјетро Аретино

Сва поезија стиже са небеса.

Збиљска пјесма незамислива је без надахнућа; пјесник може да је, дуже или краће вријеме, обликује, бруси, ваја, умива, али живоносну, ненадокнадиву руду немогуће је измислити, она му се даје и пред њим је прије почетка “рада”, пјесму једино, у завршној форми, мора изнијети на видјело.

Он је небесни путник, коме је дохватно оно иза ствари, вазда отворен невидљивом, тајанственом, трансцендентном, на међи слова и тишине, изрецивог и незрецивог, ухватљивог и неухватљивог – Божији изабраник. Но, с друге стране, пјесник је, каже се, “веома земаљски цврчак”, није празна посуда, кроза њ пулсира доба у коме дише, у њему одјекују дјела других поета и умјетника, прима небесне дарове, али и вјежба свој занат, припада некаквим књижевним школама и правцима.

81

И изнад је свега тога.

Пјесма је небесноземно, титрајуће, а стамено здање, са индивидуалним печатом и брујем свеопштег космичког и овоземаљског дома. Пјесник се хвата и у клопке историје, служи разним идејама и господарима, његове стихове може извикивати и руља или толпа како је зову Соларић и Пушкин, али у суштини све је то издаја његовог јединог господара – поезије која је дијете логоса. Пјесниково мјесто јесте оно из Шилерове Диобе свијета: ловци су узели лугове, морнари мора, сељаци поља, цар царинарнице, а пјесник се забављао на Олимпу и остао без ичега од земаљских добара. Његово је да буде крилат и сваки покушај да се нађе тамо гдје не припада завршава се казном.

А поезија није ни изражавање емоција ни елиотовско бјекство од њих, више је од тога: глас у коме свијетли цјелина пјесниковог бића, чује се искон и чува апсолутно јединство космоса.

У поезији се брише појавни свијет, троми материјал, како би рекао Владимир Ерн, мора да буде растопљен, укида се предметност, а пјесник, земни, грешни створ обузет надахнућем, дионисијске дарове мјери аполонском мјером, уздиже се на небеса и од обичних људских ријечи ствара божанска дјела која нас враћају у само срце космоса.

***

У овој антологији, већ је казано, сабране су пјесме писане на српском језику, независно од конфесионалне припадности њихових аутора. Водило ме је настојање да се посве ослободим сваког ванкњижевног терета (мада сам био присиљен да се у предговору позабавим и непоетским стварима). Једноставно речено, бирао сам најбоље пјесме које одговарају мом виђењу поезије као језика чистоте који одбацује све спољно и свијетли унутрашњом свјетлошћу. Настојао сам да избјегнем сваки компромис који би укаљао древно младо божанско слово, што не значи да сам у томе увијек и успио.

Антологија је опскрбљена био-библиографским подацима, но пошто поезија превазилази пјесника, све његове забуне и заблуде, за ме нису ни од какве важности ни политичка ни ма која друга опредјељења уврштених аутора, као што нису од важности ни мотиви и теме. Захватало се тамо гдје има божанског, нисам тражио да “цела песма буде лепа” (Богдан Поповић, Антологија новије српске лирике, (даље у тексту Б. Поповић) IX издање, Београд, 1953, стр. 14.), као кумир Богдан Поповић који је своју Антологију новије српске лирике (1911) накрцао пјесмама које и дјелимице и цијеле уопште не припадају поезији. У свом предговору, испегланом, глатком, без неравнина и завојица (чувени београдски стил), антологичар поред већ поменутог захтјева истиче, као први по реду, захтјев да “песма мора имати емоције” (Б. Поповић, стр. 14.), те захтјев да мора бити “јасна

82

у целини, с јасном основном мишљу и јасна у својим деловима.” (Б. Поповић, стр. 16.) Обожавани Богдан Поповић несумњиво не зна да се пјесма не састоји ни од основних ни од споредних мисли, за њ је недоступна истина да је јасна читуља, а не пјесма, која је вазда неуловљива, измичућа. У предговору антологичар каже да: “По његову, нешто јеретичком мишљењу, песништво – у стиху и слику – мало је чудан занат, и извесно у својој целини цени се више него што заслужује.”

Бог зна на основу чега је Поповић извео закључак о прецјењености пјесништа, прецјењује се ваљда критика – Богдан Поповић изразит је примјер за то – мада критика у стварању пјесничког дјела нема никакву улогу. Зар би Овидијеве Метаморфозе или Пушкинова поезија били бољи да су ови пјесници за савјетника имали Богдана Поповића? Можда би блистава пјесма Santa Maria della salute Лазе Костића била блиставија да ју је пјесник дао на поправак Поповићу, који је није ни унио у свој осушени цвјетник у коме је ефемерни фељтониста Ћурчин представљен као геније?

Тражио сам поетски цјеловите пјесме, такве какве управо морају бити, без вишка и мањка у себи, хармоничне и дивље истовремено, оне које нас воде на гозбу гдје нема мјеста привиђењима. Непрестано се говори о присуству симбола у поезији, смјело би се, међутим, рећи да пјесма као живи језички дворац, у својој конкретности, бива надсимболична. У пјесми симболи, наравно, раде, али, преображени, као дио међу дјеловима поетског микрокосмоса. Пјесма је свјетлосна космичка честица и листић овоземаљске библиотеке у којој се кроз миленијуме слажу књиге, неразлучна је од свог окружења, а ипак, нужно несводљива, једна и сама.

Изабрао сам пјесме које дишу и чије дисање, након многих вагања, није престајало да ми доноси свјежину.

***

Нису сви у овој антологији златотворци, има их и који ткају друкчијим нитима, али капија је остала затворена за оне који нуде лажну тканину са родољубним или каквим сличним ванкњижевним печатом, који се код нас почесто сматра пропусницом за улазак у пјесништво, што, дакако не значи да нису уврштене пјесме које имају посла са историјом, услов је само био, као и за све остале, да су се уздигле изнад историје.

Српску поезију, сегмент несагледиве свјетске поетске баштине, могућно је видјети као књигу чије се странице и поглавља непрестано помјерају, као меандар меандара, што се мијења зависно од читања и епохе у коме се оно збива.

Мијења се њена слика, мијењају се и вредносне љествице.

83

Тако се дешава да пјесничка дјела која се једва могу сврстати у поезију, зарад тзв. садржаја или идеја које се у њима находе, засјене истинску небесну поезију. Јоксим Новић Оточанин, чији стихови нису узети у обзир ни у ширем избору за ову антологију, бијаше популарнији од Његоша. За свјетлоносца Соларића готово два вијека једва се знало, своју негативну улогу ту је имао и сирови Скерлић који се пред Соларићевим божанским дворцем нашао као слијепац пред огледалом.

У грађењу ове антологије носила ме, поред осталог, и радост открића, те сам сигуран како ће се читалац увјерити у неутемељеност тврдње Зорана Мишића: “У нашој литератури, која се тек у новије време разгранала у мноштво различитих, па и опречних смерова, непризнатих величина нема нити је могло да их буде.” (Зоран Мишић, Антологија српске поезије, четврто издањe, Београд, 1983, стр. IX.) Oпасно је за ма коју поезију рећи да су у њој немогућа открића, а особито за нашу са књижевном историјом и критиком какву имамо. И један Хелдерлин морао је почекати да би био виђен отвореним очима, грчки и римски пјесници, уосталом, нове читаоце чекали су вијековима.

Неколике пјеснике изнијела је из заборава Антологија српског песништва (1964) Миодрага Павловића, која је у вријеме изласка и доцније играла видну улогу, показавши да наша поезија не почиње у XIX вијеку, мада је антологичар, тражећи континуитет гдје га нема, уврстио и стихове што су далеко од антологијских. За садашњег читаоца, међутим, ова антологија више је књижевноисторијски споменик неголи жива књига.

Ако пажљиво погледамо, пред нама је бачва из које цури на све стране. Павловић је усредсредио пажњу на, условно говорећи, метафизичку поезију, а измакао му је један од највећих наших пјесника овог усмјерења Павле Соларић. У његовој антологији Соларић је представљен са осам испремијештаних строфа Пјесне о гозби која има тридесет и пет строфа, а овај поступак није образложен. Соларићеви стихови нису ваљано транскрибовани (погрешан је већ и наслов: није Песна, него Пјесна), као ни стихови Никанора Грујића, његова Муза при пожару врви грешкама. Антологија је доживјела девет издања, било је и промјена, али грешке нису уклоњене. Ако је антологичарев избор увијек споран, не може бити спорно да нема надлежност да сакати, склапа и расклапа уврштене пјесме и да се у антологији морају наћи тачни текстови.

Кад смо већ код метафизике, могло би се рећи да је свака пјесма на одређен начин метафизичка, јер је неизбјежно “откинута” од оног што зовемо стварност. Настасијевић примијећује да и код најозлоглашенијег реалисте “има један фини вео чари, неко осветљење које је Творац бацио на овај свет.” Стога се у овој антологији нашло довољно мјеста и за пјеснике који су, на поетски начин, забављени свакодневним грађанским животом. Такав је Никола Боројевић; из мноштва његових пригодница, углавном лишених сваке вриједности, издвајају се истинске пјесме које плијене управо својом непоетичношћу, и овдје је одлучујући унутрашњи сјај пјесме, а не њена грађа и оно што се види споља.

84

***

Посматрачу са површине могло би се учинити да је тешко, ако не и немогуће, наћи заједничку мјеру за народну и авангардну поезију. Упркос бескрајној полифонији (сваки пјесник, у оквиру владајуће, има своју поетику), пјесништво је једно, па и мјера може бити једна. Ова антологија клонила се буке, неко је опазио да бука смета изразу, а знано је да је авангардна поезија пуна буке: с треском се руши традиција, деструира језик, поричу сви закони што у пјесништву важе хиљадама година, тако се одвија књижевни живот авангарде, такви су њени програми и манифести, али пошто ово није књижевноисторијска, него друкчија антологија, и међу авангардним пјесницима тражени су и нађени они у којима је пјесник био јачи од властитог програма. У авангардном кршу, који може да буде занимљив истраживачима, али не и истинским љубитељима поезије, има чистих драгуља. Такве су, по мом суду, пјесме Бранка Ве Пољанског и Драгана Алексића који је, измичући дадаистичкој ломљави, држећи се својих ријечи “збирај цветне звуке”, написао пјесме које су виртуозне звучне игре што се не губе у произвољности, јер су експлозије значења у њима “контролисане” и могле би се наћи и у најужим изборима европског пјесничког модернитета. .

***

Народна поезија сва је од свјетлосне росе.

У њој све блиста и све је чујно, свака стварца је живи дио живог космоса, човјек разговара са биљем, животињама, небеским тијелима, збивају се чудесне метаморфозе, нема диобе на природно и натприродно, у лирици титрају најдубљи и најтананији гласови срца, а кроз епске пјесме пројахују, под новим именима, јунаци из грчке митологије, присутни су богови из словенске прадомовине и хришћански Бог, библијска вечера светог кнеза Лазара још сјаји.

Пропао је патријархални свијет, кога је данас тешко и замислити, у коме су ове пјесме настајале и преносиле се кроз миленијумску брусионицу. Нестадоше земље и градови, витезови и хајдуци, о којима незнани пјевач пјева, одавно не ходе земљом, пропаде све што је пропадљиво – остала је поезија. Ми је сигурно не примамо као они којима су се пјевачи, у минулим временима, непосредно обраћали, али њена свјежина и за нас је очаравајућа, независно од родова и врста, једнако нас узбуђују и господствене бугарштице и чисте, прењежне лирске пјесме и епика у којој одјекују бојеви међу људима и у њиховим душама.

У Вуково доба објављивање његових књига сматрано је једним од најзначајнијих оновремених књижевних догађаја. Гете нашу народну лирику упоређује с Пјесмом над пјесмама, а Јакоб Грим епику упоређује са Хомером, као и велики пољски пјесник Адам Мицкјевич, који српски језик сматра најблагогласнијим међу словенским језицима, а за наш народ каже да је “предодређен да буде музичар и

85

песник целог словенског племена.” Народна поезија и у XX вијеку изазива дивљење широм планете, мада је, као и језик, код нас обезимењују. О добу у коме Европа упознаје ову поезију већ онда говори се као о утилитарном, савремени свијет неупоредиво је утилитарнији. Ишчезава божанско, али народна поезија још је ту, као и свеколика поезија човјечанства, та вода небесног кладенца која ће се пити док буде људи.

У бирању народних пјесама није било проблема са мањком, него са обиљем, биране су најсјајније међу сјајнима, тако да су чак и поједине антологијске пјесме, због природе антологије, изостављене.

***

Поезија је незамислива без језичке музике, она се несумњиво чује и у натписима на стећцима, писаним ћирилицом на народном језику са српскословенским елементима, као и у записима на бјелинама литургијских књига које сам уврстио у антологију. Показује се да древно и модерно могу бити веома близу: један лирски круг Момчила Настасијевића зове се Речи у камену, у њему су стихови који, својим ритмом и сажетошћу, неодољиво призивају ријечи урезане у камену стећака.

Гробни камен диктира краткоћу. У стотинама натписа на стећцима, у шаблонизованим формулама, дају се основни подаци о покојнику, а само у некима, попут ових из антологије, одступа се од устаљене формуле, јавља се пјесник. Читава једна људска судбина или живот човјека на земљи сабити су у поетско језгро које зрачи силном снагом. Тако је и са манастирским записима, превазилазећи образац, записивач нас дарива поезијом. Лапидаран исказ стећака сусједује са народном пјесмом и то, како истраживања показују, епском. Епика прати средњовјековног витеза у војнама и сукобима разних врста, кроз многе призоре и детаље, стећак све скупља у понорноблиставу поетску минијатуру.

Народна и писана поезија, од древних до модерних времена, неодвојиве су једна од друге, њихова прожимања дубља су него шта се чини и зна. У дубровачком пјесништву, од почетка, звонко жубори српска народна пјесма, из њених лугова стигла је вила у стихове наших раних лиричара, а ту су и змај огњени, сиви сокол, утва златокрила, жарко сунце, јасни мјесец, вишњи Бог. Многи стални епитети и изражајна средства из народне ушли су у дубровачку поезију, пренесени су мотиви, описи, митолошке представе. (Види: Владан Недић, Зборник Никше Рањине и усмено песништво, “Анали Филолошког факултета”, Београд, 1967, VII, стр. 31-41.) Кристално је видно: из народног поетског врела происходи дубровачки пјеснички језик. Било је између дубровачких и чакавских хрватских пјесника размјене, од књижевне до пријатељске, отуд, једно вријеме, присуство чакавизама у дубровачком стиху, али овај град смјештен је у дубини српског језичког подручја и ту је, разумије се, темељ његовог пјесништва. С друге, пак, стране, Дубровник непрестано запљускују

86

таласи поезије и духовног стварања из Дантеове домовине, али неће бити у праву они који тврде да су у њему писани само стихови који су пуки одсјај италијанских. Код првих спјевалаца, чује се, додуше, и шуштање лажних украса. Много је похвала, механички преузетих, узвишеној вили које се међу собом не разликују. Но, рано се јавља иронијски однос према драгој, а у Мавру Ветрановићу добивамо пјесника великог замаха у чијим поемама тече дијалог с европским пјесничким и духовним насљеђем, у њима су стопљени овоземаљско и онострано.

Барок доноси љувену, љупку, умилну лирику Џива Бунића, који своју даровитост исказује и у пјесмама о пролазности и Богу, што су, чини ми се, малчице занемарене. Ове теме, као и рад историје, истинског пјесника налазе у Џиву Гундулићу, који српском дубровачком језику подаје гипкоћу, нијансира га и богати.

Особито мјесто припада Игњату Ђурђевићу, пјеснику разузданог ероса и хумора, његова поема Сузе Марункове као да хумором надвисује све пјесме ове врсте у нашој поетској баштини. На крају неиздашног осамнаестог вијека сјаји љубавна Попијевка Будванина Мирослава Зановића, а на почетку деветнаестог пјева богомдани пјесник Павле Соларић чија поезија и није друго него сјај, божанска свјетлост у росном слову.

Чудесни поетски храм Павла Соларића у коме се сусрећу и зборе наша стара, средњовјековна духовна ризница и нова српска поезија и који – по дубини, полифонији, узлетима имагинације, унутрашњем обиљу и понорнотананом, филигранском језичком везу – заузима једно од кључних мјеста у свеколиком српском пјесништву, готово два вијека након настанка остао је, углавном, као под земљом, скрајнут и ширим читалачким круговима незнан.

Соларићеви стихови даривају нас врхунском језичком музиком (Све се креће и понавља, све се опет дружи / све љубови даре носи, љубови све служи), далеко су од свега утилитарног јер је за Соларића поезија чудо сви' чудеса и дубоко је прожет спознањем да пјесник пјева у божанској слободи, стижући увијек до златоносног језичког језгра (гдје се здружују најудаљенији свјетови) пречицом, у надахнућу, откровењу, а не околишним, рационалним путем. Соларић је чисти пјесник божанског, озарен и узвишен (одређене пукотине и наноси у његовом пјесничком дјелу ову оцјену не обарају), његова поезија јесте велика похвала Творцу, појање радости, јединствена химна у европском пјесништву.

У Соларићевом земном завичају (бјеловарски крај) рођен је један од средишњих пјесника српског поетског модернитета Бранислав Зељковић, који је својом “тешком”, флуидном, пребогатом поезијом међу његовим најближим сусједима. Као преводиоцу Бодлера добро су му знани не само цвјетови зла овог уклетог француског пјесника, него и других уклетника и изопштеника модерне поезије. Но, Зељковић се разликује од свих њих, из његовог орфејског кладенца струје стихови

87

који су, као и код Соларића, упркос свему, ведри, Бранислав Зељковић такође пјева своју похвалу Богу.

Соларић је највећи међу запостављеним тзв. предбранковским пјесницима, али ту су и други, заступљени у овој антологији: Јован Дошеновић, трагични Сава Мркаљ, који је испјевао бесмртне стихове о злу, већ поменути Никола Боројевић, Никанор Грујић, заступљен у неким антологијама (Лесковац, Павловић), али књига његових пјесама још није приређена. Грујићев спјев Свети Сава само је дјелимично поетски успио, у лирици он се креће од прпошних еротских стихова (аутор је популарних староградских пјесама) до пјесама густих као мед о страви овоземаљског свијета и утјешним небесима.

Рођени ијекавац, скупљач Вукових пренумераната Петар Прерадовић, дјелујући у илирском окружењу, гдје се углавном не пјева, него муца, јер се учи српски језик на коме ваља пјевати, много се истрошио одговарајући спољним захтјевима времена, али нам је даровао и неколике пјесме несумњиве вриједности.

Родољубном зову одазвао се и Медо Пуцић, очаран ослободилачком борбом нашег народа, али у поезији остаје по другојачијим пјесмама, гдје има нечег, тешко одредивог, специфично дубровачког што је присутно и у лирској прози Људевита Вуличевића и струји до нашег времена, до Милана Милишића. Мада није препоручљиво да у говору о поезији будемо аподиктични, казаћу да је Лујо Војновић један од највећих пјесника кога има не само Дубровник него и српска поезија. Његова књига пјесама у прози Дубровачке елегије драгуљ је међу драгуљима, Војновић је Орфеј који се словом уздиже изнад рушевина града о коме пјева, у “расцареном свијету”, приносећи нам ријечи натопљене неуклоњивом, дубоком, свеприсутном меланхолијом. У величанственом Војновићевом поетском опјелу значење-звук-слика, све оно иза и уоколо тако су распоређени да нам језичко-свјетлосни вирови приређују ријетку свечаност.

Јосип Берса још је један од пјесника које је Далмација дала нашој поезија, а нису примљени како ваља. Мноштво његових стихова, објављиваних у оновременој периодици, не заслужују нарочиту пажњу, али у Берсиној књизи (Пјесме, 1891) има и антологијских, уврштених у ову књигу.

Сибе Миличић, такође скрајнути Далматинац, написао је, поред других, поему Суламка, украс српског језика, а потпуно заборављени Велалучанин Антон Фарчић посигурно је значајнији пјесник од низа оних којима се пуне читанке.

Тина Ујевића видим као непоткупљивог исполина у негвама свијета и језика. Уске су ми ове мале земље – каже пјесник, у коме се огњено спајају боема и аскеза, патња и екстаза, а као врховни циљ постављена је чистота. Свијест о ускоћи, недовољности језика подразумијева се код аутентичних пјесника који настоје да разбију сваки оклоп, то чини и Ујевић, доносећи нам језичко обиље, увијек у истом положају, обавијен легендом и неразумијевањем, велик и сам. Његово поетско

88

дјело угрожавају, на жалост, реторички упади без покрића, извјесни компромиси са строгом формом и експлицитан исказ.

Бог је пјесников врховни дародавац и учитељ, но и дјело једног пјесника може бити благодатно за друге. У судару са свим конвенцијама у настојању да патњу претвори у златнике, Ујевићу је несумњиво близак Милан Ненадић, који ни од националних тема не прави робу за продају, него стиже до поезије.

Милан Милишић и Горан Бабић показују да се различним друмовима може стићи до циља и да је друм изабран прије пјесниковог рођења. Милишићево пјесништво није одвећ херметично, али јесте камерно, у знаку онога што струји међу ријечима, са неком особитом атмосфером, док Горан Бабић, у побуни као редовном стању, употребљава језички динамит, експериментише, у пјесму уводи “непоетски материјал”, приклањајући и се поступцима карактеристичним за авангардне пјеснике. У његовом огромном пјесничком опусу дишу пјесме које ни један антологичар не може заобићи, уколико није слијепац који нас учи гледању.

И Милишићева и Бабићева поезија живо су присутне у књижевној јавности, што се не може рећи за пјесништво Новака Симића који је познат искључиво као прозаик, као да нико није примијетио да Новак Симић пише поезију, не било какву – него сјајну. Не остају његови стихови везани за социјални ангажман, али остају, на високу мјесту, префине пјесме које су свјетлуцава језичка свила.

Заборављен је и Душан Јерковић, његов случај сличан је Симићевом, у социјалној литератури није дао ништа, ту се и нема шта дати, али јесте у тананој и присној поезији у којој је савладан материјал.

Све ужурбанији бива свијет, на Хомеровом Балкану рат, тмуша и хаос, а чудесни кладенац ради. Троје посљедњих, по хронолошком реду, у овој антологији, Нена Смиљанић, Ђорђе Брујић и Боривој Везмар, три су свијета, три поетике. У првом траје језичка игра са расулом, у другом се призива изгубљена цјелина, у трећем пјесник сучељава древно и ововремно, као и толики прије њега, али властитим гласом. Ништа више није на свом мјесту, а све је на свом мјесту.

Пролазна је и ова данашња бука – кладенац је вјечан.

***

Већ чујем приговор да сам у уводном слову, можда, поступио херостратски. Подсјетићу да је Херострат запалио Артемидин храм, а у овом уводу ватра је принесена кумирској слами, уклањани су муљ и коров, који сакривају блистави храм наше поезије.

89

(Предговор Чудесном кладенцу, Антологији српског пјесништва од Барање до Боке Которске, коју је приредио Здравко Крстановић а издало Српско културно друштво “Зора”, Београд 2002)

Здравко Крстановић рођен је 30. јула 1950. у Сиверићу, Далмација. Гимназију похађао у Книну и Сплиту. Дипломирао Југославенске језике и књижевност и компаративну књижевност на Филозофском факултету у Загребу. До октобра 1991. живео и радио у Сплиту, затим избегао у Београд. Објавио књиге песама: Кнежевина риба, Кућа, Слогови од воде, Динамит, Обрнути мајстор, Друге планине, Дисање, Пјесме на друму, Изабране пјесме, Исус Христ у пољу, Рукопис из росе, Ускоро, свиће, и Соба без огледала, као и збирку лирских записа Књига од сна и јаве. Аутор је књиге ратне прозе Приче из Хада, монодраме Човик на свиту, кап на листу, ТВ драме Старац и сценарија за кратки играни филм Рајски врт. Приредио Либар Миљенка Смоје, Еротске народне пјесме, антологију српске народне поезије Златна пјена од мора, Дубровачке елегије Луја Војновића, Гозбу Павла Соларића и антологију српског пјесништва од Барање до Боке Которске Чудесни кладенац. Живи и ради у Београду.

ПОШТА

Рајко Поповић*ПИСМО ИЗ ФИНСКЕ

Подстакнут сам да вам се јавим пошто сам по други пут прочитао Тарин Луг (роман Момчила Селића, објављен 2001. године у Београду, издање Друштва Српска Крајина из Београда, прим. уред.), али о томе у другом делу овог писма.

Јуче ми је жена са старијим сином отишла да након пуних 11 година посети нашу кућу у Хрватској. Да ли ће је звати на информативни разговор и како ће све то проћи, ништа не знамо, али се надамо да неће бити неких малтретирања. Према упозорењу мога оца, ја у Хрватску и даље не смем и питање је хоћу ли икада и моћи. Да будем искрен, тамо ме више ништа и не привлачи (осим, можда, да се барем још једном у животу – па и на пет минута – окупам у мору испод своје куће).

Ко смо ми и шта смо ми? јесте оно што ме мучи, и на шта не могу сам себи да одговорим. Пре отприлике два месеца био сам у југословенској амбасади у

90

Хелсинкију да се распитам око добијања држављанства и доживео шамар који ме и данас пече. Наиме, службеница амбасаде, хладна као змија, саопштила ми је да захтев за држављанство по особи кошта 1700 евра (словима: хиљаду седамсто), да је рок решавања захтева минимално 12 месеци те да се, ако буде одбијен, новци не враћају. Уз употребу рачуна из првог разреда основне школе, схватили смо да је за нас потребно 8500 евра! Тражио сам да разговарам са амбасадором (Зечевић – црногорски кадар, овог пролећа устоличен за амбасадора нове демократске власти у Југославији), али је он, чувши шта нас интересује, казао да о томе не жели да разговара!? На моју опаску да бисмо можда могли да диванимо о временским приликама у Финској, поцрвенео је као бабура, а руке су му побелеле. Окренуо сам се и изашао из амбасаде, решен да у њу више никада не уђем. Хрватску не признајемо и са њом немамо ништа, Србија нас неће, а Финци нисмо нити желимо бити. Наши кофери су готово увек спремни за још једну сеобу у низу прошлих и будућих.

Овде у Финској живи између две и три стотине Срба. То што им нико не зна тачан број најбоље говори о њиховој повезаности (боље речено неповезаности). Структура тих људи, барем оних које смо упознали, јесте катастрофална. Бар 80 процената (ако не и више) су ожењени Хрватицама, булама, Финкињама... и ни у својој кући не смеју да кажу да су Срби, а камоли другде. Избегавају сусрете и контакте на сваком кораку. Упознали смо и једну од веома ретких породица у којој су сви Срби (презивају се Ђорђевић, а пореклом су из Косовске Митровице) и у Финској су око 6 година. Након пар контаката порадовали смо се да смо нашли бар једну породицу с којом можемо успоставити заједнички језик и макар делимично заједничке теме. Нашавши се сасвим случајно у делу града у ком станују, скренуо сам накратко да их обиђем и поздравим. Након прилично хладног дочека, после десетак минута дискретно ми је скренута пажња да се њима не долази ненајављен. Пребледевши, извинио сам се да ионако журим, оставио кафу допола испијену и отишао. То је било пре отприлике пола године и од тада се више нисмо ни видели ни чули. Шта рећи? Не постоји нико у Финској где бих могао отићи на бар десетак минута, и рећи: “Скувај ми једну кафу, пун ми је куфер свега!” не бих ли се, макар једном годишње, издиванио с неким од срца.

Обузимају ме туга, бес, и немоћ истовремено, када гледам како по финским медијима по нама пљују, градећи властите каријере, лажљиви патолог Ранта, психопата Елизабет Рен, те остали фински назови душебрижници, следбеници Новог светског поретка. Нико од нас, на челу са мном, да се огласи и да им у лице каже да лажу... да не кажем нешто грубље. Изградивши име и каријеру као србождер у Босни и Херцеговини, Елизабет Рен је на последњим председничким изборима у Финској била председнички кандидат, и са таквим имиџем умало постала председник.

Овде морам мало да застанем и да нешто појасним. Како и сами можете закључити, да ме сврби језик више је него истина. Ја нисам литерата па у својим реченицама не знам употребљавати епитете и метафоре, те вам моје писање може деловати просто

91

и једноставно, али да је писано из срца у то немојте сумњати. Питање и да ли ће све бити хронолошки али је битно да разумете све што желим рећи.

Као што сам напоменуо на почетку писма, ових дана сам по други пут прочитао Тарин Луг. С обзиром да га доживљавам као историјско-покајничку књигу са аутобиографским освртом и ја желим некоме да мало отворим душу и да нешто кажем о својој породици (Поповић) и судбини која нас је пратила у прошлом веку, а која се наставља и у овом.

Поповићи су пореклом из Херцеговине (то ће рећи из Старе Србије), из околине Гацка, прецизније речено из села Доња Бодежишта у околини Гацка. Овде поново морам да застанем, како бих нешто појаснио. Ово што ћу вам сада написати било је изузетно тешко сазнати, с обзиром да у мојој породици постоји огроман зид ћутања, сам Бог зна зашто. На моја упорна инсистирања током протеклих тридесетак година, догађаје, места и имена сам сазнавао на кашичицу и веома неповезано, од оца, тетки, неких стричева и друге родбине, као и неких који су познавали моју породицу и неке догађаје који су их сустизали. Онда сам ја годинама слагао коцкице у мозаик, да би коначно, добио какву-такву представу о свему томе.

Није то ништа спектакуларно, таквих судбина има на хиљаде...

Мој ђед Душан (од оца Марка, рођен 1901. године у Херцеговини) имао је укупно четворо браће и две сестре: Бошка, Тому, Вујадина, Саву, Ковиљку и Иконију. Ја ћу се углавном задржати на мушком делу породице, не зато да их фаворизујем као мушки шовиниста, већ поштујући традицију да су у Херцеговини мушки писали историју. Са друге стране, о мојима са женске стране готово да не знам ништа.

Добивши од Краља Александра земљу у Славонији, са другим колоностима из краја (Бухе, Ковачевићи, Терзићи...) ђед је кренуо да потражи бољу срећу у плодној Панонији. Колико ће то коштати његова поколења (чак и дан-данас) није могао ни слутити а камоли знати. Сва његова браћа и сестре су остали у Херцеговини. О ђеду Душану, све што знам из његове младости проведене у Херцеговини, јесте да је био најбољи косац у крају. Ујутру крене последњи, а предвече буде и по педесет метара испред свих. Душан се, као што рекох, населио у Славонији, тачније у Чемерници, селу покрај Вировитице. Ту се и оженио. Након три кћери, Новке (рођене 1926.), Стане (1930) и Марије (чини ми се 1933), коначно је 19. октобра 1935. добио сина (мог оца), а пошто је рођен на Светог Тому дао му име Тома. Дакле, ђед је као прави патријархални Херцеговац, терао (и дотерао) до сина у четвртом покушају.

О том добу, пре другог светског рата не знам готово ништа о њима, осим да је Душан (а самим тим и цела његова породица) био на добром гласу, као вредан и поштен сељак. Кућу је подигао сам, и обрађивао земљу од које су живели. Нико никада није имао ружне речи за њега.

92

И тада креће породични пут кроз пакао, из којег ни данас не излазимо. Почео је Други светски рат. Душан, као и многи други бива мобилисан у старојугословенску војску. Пред одлазак, кратко је рекао баби: “Ма шта да се догоди, ти да ме чекаш овде са децом!” и отишао. Недуго затим, пристигле су Павелићеве усташе са католичким поповима и кренули покрштавати, углавном жене, нејач и старце, јер су сви војно способни (наравно Срби) били мобилисани у краљеву војску, док су Хрвати и муслимани, наравно, листом били у усташама. Ту су се први пут људи на делу упознали са усташким системима за успостављање нове хрватске државе и били принуђени да гледају зверства над православним живљем. По први пута гледали су како усташе секу три прста десне руке, а и многа друга до тада незамислива и животињска зверства... Ко је скретао поглед и сам је био жртва. И Хрвати су такође морали све да гледају. Пошто баба није хтела ни да чује за некакво покрштавање (“Боже мој, Душан би ме убио”), са децом и са многима другима који су такође одбили покрштавање а неким случајем остали живи, утоварена је на теретни воз за Србију. И тако, након неколико дана, баба се са сво четворо деце искрцала у Сремској Митровици. Онако необразована, без много могућности и способности да исправно разлучује и доноси тешке, животно пресудне одлуке, није знала шта да ради и где да се дене. За такве одлуке био је задужен Душан (и само Душан), а баба, завештана Богу и Душану, покушала је да се домисли шта би Душан урадио у овој тешкој (за њу претешкој) ситуацији. На крају, није јој преостало ништа друго него да се поведе за последњим ђедовим речима пред одлазак у војску. Након неколико дана проведених у Сремској Митровици, са децом се укрцала на неки теретни (сточни) воз и вратила у Чемерницу.

Али, да ђаво никада не спава, то баба није знала (или није хтела да зна). Тако су, после непуне две недеље, поново пристигле усташе, и поново са попом, да се покрсти и преостали део православне жгадије. Пошто баба поново није хтела ни да чује о томе, умало их све не побише. Од сигурне смрти спасао их је угледни мештанин (Хрват) Миле Катић. Не знам (и никада нисам сазнао) чиме га је Душан задужио, али је Катић потурио своја леђа и успео да среди да бабу и сво четворо деце, живе, поново стрпају на воз и поново пошаљу за Србију. Тако се баба са децом по други пут обрела у Сремској Митровици. Овога пута није јој падало на памет да се враћа. Ту у мојој причи настаје празнина, и поново се враћам баби и деци у Лозници. Шта се догађало од Сремске Митровице до Лознице, никада нисам успео да сазнам.

По капитулацији и разоружавања краљевске војске, Душан је породицу нашао у Лозници. Како их је нашао, одакле му информације, не знам. Углавном, у Лозници је коначно цела породица поново била на окупу. Након неколико дана одмора у Лозници, ђед коначно доноси одлуку – правац Херцеговина!

И тако, предвођени главом породице, сви кренуше за Херцеговину. Како? Па наравно, пешке. Један веома кратак део пута су ишли запрежним колима, а остали део пешке. На том путу је мој отац (како кажу, на ногама) преболео трбушни тифус. Мало је ходао, већином су га на смену носили. Након дуготрајног и

93

мукотрпног пешачења коначно су стигли у Доња Бодежишта, преморени, полуболесни (или полуздрави), али и даље сви на броју.

Иако је Душан ту био на очевини, ипак се осећао нелагодно јер беше одатле отишао пре скоро двадесетак година. Колико му је све било познато, толико му беше и страно. Али, шта је ту је! Другде стварно није имао. Осим Душановог брата Томе (који је био калуђер у манастиру код Автовца) остала браћа су и даље била у Бодежиштима. Тада се Вујадин оженио Јелом Гузином, из познате четничке породице Гузина (у којој су листом сви, баш сви, били љути четници). О Сави не знам много, али је зато Бошко, једини момак (неожењен) повремено одлазио у хајдучију (у то време више као комита, него као прави четник). Кад год би се враћао из шуме, питао би шта има да се једе. Шта друго може да буде у херцеговачке сиротиње него тарана, а кад Бошко то чу, сав бесан, скочи и урликну: “Тарана, сунце јој јебем!” и баци чинију кроз прозор. Нико му није замерао, правдајући га младошћу. Дапаче, сви су га неизмерно волели. Као и свугде, и код нас је било страшљивих. Најстрашљивији у нашој породици био је Вујадин, који је ето, за жену изабрао баш Јелу од Гузина. Помало су се и спрдали са његовом плашљивошћу. Кад год би Вујадин рекао: “Поповић, крваво кољено!” други би му одговарали: “Јес, кад се о камен разбије!” Он је, онакав какав је, једини после рата остао да живи у Бодежиштима.

И тако се некако животарило до пред Божић 1942. године. Неколико дана пред Божић, муслимани су на брда изнад Бодежишта слали телале који су добошарили и урликали, позивајући кауре да пију “вино”, из буради напуњених српском крвљу из околних села. Међутим, нико као да није веровао (или није хтео да верује) да се нешто може догодити. И онда се догодило Божићно јутро 1942. године.

Све оно што је Вук Драшковић написао у Ножу жива је истина. Замерали су му што уз усташке и муслиманске злочине није описао и српске (или боље рећи четничке), заборављајући да до тада, у тим крајевима, четничких злочина готово да није ни било. Тек након тих догађања, Срби, тј. четници почели су да се свете. Од Павла Ђуришића и његових четника, па до Милорада Поповића и његове четничке гарде. Свако српско село у околини Гацка доживело је свој Нож, један другом налик као јаје јајету. Тако су и Доња Бодежишта доживела свој.

Као што рекох, на Божићно јутро 1942. године, напали су муслимани од стране Борача и Доња Бодежишта. За трен ока, првих неколико кућа са те стране било је у пламену. Користећи се изненађењем, урлајући на турском, муслимани су зачас освојили прву трећину села, да се сељани нису ни снашли. Тада је почео и спонтани отпор, а оно што знам, и шта је поуздано тачно, прва српска пушка која је ту опалила била је Бошкова. При том изненадном нападу, покушавајући да се склони у доњи део села, трчала је и баба са двоје најмлађе деце. Једном руком је држала Марију, а другом мањег Тому. С обзиром да су Новка и Стана биле нешто старије, оне су побегле саме. У тој паничној бежанији муслимански митраљез је покосио бабу и малу Марију, док је Тома остао непогођен али је такође пао, будући да се држао за бабину руку. Неки од мушкараца су успели да их у трку све покупе

94

и пренесу у доњи део села. Баба је погинула на месту, тако да је већ била мртва кад су је донели у незаузети део села. Марија, погођена са два метка, још је била жива, али је ипак подлегла неколико сати касније. Од оца сам, уз велике муке, успео само да сазнам да му је бели џемпер, који је имао на себи, био сав испрскан мајчином крвљу, али да је он остао неповређен. Новка и Стана су већ биле на сигурном.

Након првобитног изненађења, одбрана села почела је да бива све организованија. Мушкарци су негде око половине села успели да зауставе надирање муслимана и да успоре њихово напредовање. Према речима очевидаца (а има их доста) у селу се водила грчевита и неравноправна борба на живот и смрт. Муслимани, до зуба наоружани, против такорећи голоруког народа (јер оно неколико пушака што су имали Бошко и њему сличне комите је било као кап у мору). И жене и деца су се борили очајнички претварајући у оружје готово све чега су се дохватили (кочеве, ратарске алатке, камење...). Када су муслимани заузели готово две трећине села, ђед Душан је окупио преостало троје деце иза неког штагља и хтео да их побије, а онда да убије себе. Људи око њега су надчовечанским напорима успели да га одвуку од деце и да га мало смире. Док су се натезали с Душаном, неко је успео да одвуче децу подаље од њега. Касније се ђед поново посветио одбрани села и у раним послеподневним часовима, кренули су и да потискују муслимане. Наоружавши се и отетим оружјем, бивали су све јачи, а непријатељ све слабији. Душан је био прави војник и тако је и ратовао. Али, ко је пао Бошку у руке, тај је пожалио што се родио. Нарочито када је видео искасапљену малу Стоју (ћерку Вујадина и Јеле) која није имала ни годину дана. До вечери, успели су да истерају муслимане из Бодежишта, и код првих кућа, запаљених још у првом налету, да успоставе одбрамбену линију, коју муслимани никада више (до дана данашњег) нису успели да пређу. Али по њиховом потискивању, призор у селу био је стравичан. Готово да није било куће без барем једног погинулог укућана, а о рањеним и нагрђеним сувишно је и говорити.

Вук Драшковић у својој књизи наводи како су се обрушавали кумови на кумове. Може бити, али знам да се нико из Доњих Бодежишта није кумио са муслиманима. За моју породицу знам да су били кумови са Бухама.

Након тих догађаја у Доњим Бодежиштима и свим другим српским селима у околини Гацка (а и у самом Гацку) кренули су четници да се свете. Преко Гацка, Калиновика, Фоче (Србиња), па све до Горажда и Вишеграда. Где су прошли, ту је остајала пустош. По њиховим повлачењима, муслимани и усташе (нема разлике) су се светили обичном народу. И тако у недоглед.

Остаје ми непознаница шта се тачно догодило са Душановим братом Савом. Све што знам јесте да је погинуо, али не знам ни где ни када ни како.

Већ сутрадан, Бошко се прикључио херцеговачким четничким одредима и остао четник до краја рата, па и после. Све ређе и ређе је долазио у Бодежишта, наравно само ноћу, да нешто поједе и да се пресвуче. Кад су истицали последњи дани четницима, током 1945. године, једне ноћи упаде Бошко у кућу и затраживши

95

нешто да се пресвуче, рече: “Ја се више не враћам. Од данас више нећете да ме видите нити да чујете за мене, и нико да ме не тражи!” Тада су га последњи пута видели. Неколико година иза рата, крајем се проширила вест да је неко видео Бошка још 1945. код Санског моста и то је све шта се о њему зна. Почетком 1993. године, (већ смо ми били у Београду), у Политици је изашла читуља (на коју сам случајно наишао), отприлике овако срочена: “У Аустралији је умро Бошко Поповић, никада више видевши родну Херцеговину! – Ожалошћена породица”. Да ли је то наш Бошко, не могу са сигурношћу да тврдим, али осећам да јесте. Ипак је имао среће (ако се то може тако назвати) да избегне партизанску Безданку.

Ђедовог брата Тому, калуђера у манастиру код Автовца, пронашли су закланог у самом манастиру (са још неколико рашчеречених калуђера) а кажу да су Томине делове тела скупљали и десетинама метара око манастира. Да ли су их докачили усташе или партизани остаје тајна. А да су пружали уточиште четницима када су туда пролазили, и то стоји.

Вујадин (већ сам га помињао) је, као што рекох, био плашљив и као такав је остао у Бодежиштима и са Јелом бринуо о укупно 22 нејачи (махом Поповића). Код њега су цео рат (после пакленог Божића 1942.) провели и мој отац Тома и његове две старије сестре Новка и Стана. Оно што су сви признавали Вујадину јесте да је био далеко најбољи гуслар у крају. Колико му пушка није приањала, толико су гусле биле чаробне у његовим рукама. Онако брадат (јер се од погибије мале Стоје па до смрти није бријао, а умро је ако се добро сећам 1976. или можда 1978. године) са гуслама у рукама и смотаном шкијом у крају усана, кад загусла и запева, кажу да се кожа јежила. Поред мале и несрећне Стоје имао је још једну кћер, Милицу, и три сина: по старости Јована, Велишу и Сретена. Они су сви преживели рат, а Сретен је рођен само пар месеци по завршетку рата 1945. године.

Милица се касније удала за неког Ратковића и већ дуго живи у Земуну. Једном јој је неко напоменуо да сам ја у Београду са својом породицом и својом муком, нашта је одмахнула руком и прешла преко тога као добар дан. Није ми ни падало на памет да јој се јављам.

Јован је први од свих њих дошао у Београд (Вујадин је морао да прода пар оваца како би могао да му да за пут до Београда). Јован се у Београду школовао, успут радећи, јер осим пара за пут, Вујадин му није могао дати ништа више. Почетком осамдесетих погинуо је у саобраћајној несрећи у Београду у властитом ауту, иако је у време погибије био запослен као шофер у СИВ-у (у то време председник СИВ-а била је Милка Планинц). Јово је био познат по томе да је, шездесетих година, први са фићом из Гацка дошао у Бодежишта, и то козјом стазом! Људима у Бодежиштима је преостало само да се крсте.

Након неког времена довео је у Београд и Велишу да студира права, која је и завршио. Оженио се Лазићком, пореклом из Лике. Једно време су живели у Инђији, да би потом обоје добили посао у Државној безбедности у Београду, где су и добили стан. (Велиша је тај који ми је казао за празан стан у Палмотићевој 14а, а

96

када су нас исељавали није хтео да се јавља на телефон да нас колико-толико заштити – мада је могао). Знајући да тврда и не баш интелигентна Личанка није хтела да чује за нас, а камоли да нас види, друго и нисмо могли очекивати (јер у његовој кући она носи панталоне).

Недуго после Велише, довукао је Јово и Сретена у Београд (све по устаљеном рецепту – пар продатих оваца, паре за пут и правац Београд). Сретен је био веома интелигентан и вредан и упоредо је завршио два факултета (чини ми се право и економију). Напредовао је невероватном брзином. Средином седамдесетих већ постаје управник Студентских домова у Београду, након тога још пар значајних партијских функција, да би у другој половини осамдесетих (ако се добро разумем) постао заменик Генералног директора Савезне дирекције за робне резерве у Немањиној бр. 9. По стварању нове, Савезне Републике Југославије, 1992. године, преузима место војног аташеа у Русији, а потом (1996. или 1997. године) прелази за војног аташеа у Либију. Као и Милици, нисам се јављао ни њему, иако је преко Велише био и предобро обавештен о свему.

Као што се из наведеног може видети, све партијски кадрови, а на кога су се уметнули, Бог би га знао. Заборавили људи да су у опанцима дошли у Београд. Сви су знали да се жена и ја потуцамо као избеглице по Београду са двоје мале деце, али трепнули нису. Додуше, ни ми нисмо ништа тражили, али зар је требало? Стрицу Велиши сам рекао да се неће освестити док две-три не падну на Кнез-Михајлову. Гледао ме као да сам поремећен. Да ли су се бар мало освестили после 1999. не знам, али не верујем.

Ево ме назад у Бодежиштима 1942. године. Пар месеци након Божићних догађања и ђед Душан је отишао у четнике. Од тада, па све до данас, његово четовање и све шта се даље догађало, обавијено је велом тајне. Последњи пут су га видели у Бодежиштима у рану зиму 1942/43. Од тада му се губи сваки траг. Претпоставља се да је погинуо те зиме, али како и где, то или нико не зна или не жели да каже. У Бодежиштима су, као што рекох, остали мој отац и његове две сестре (у домаћинству код Вујадина и Јеле), сада већ и без оца и без мајке, и мале Марије. Ту су сачекали и крај рата, да би се потом вратили у Чемерницу, у Славонији. Недуго после рата у селу Овчара (између Чемернице и Сухопоља) подигнут је споменик борцима (партизанима) и “жртвама фашистичког терора” како је писало на споменику. Међу тим жртвама уписани су и моја баба и мала Марија, а накнадно (поново уз свесрдно залагање Миле Катића, ког сам већ помињао) и ђед Душан. Но као прво, баба и Марија нису биле жртве фашистичког, већ усташко-балијског терора (али ником није падало на памет да то и напише) а ђеда Душана су као неку бабу сврстали међу жене и нејач (боље би било да га уопште нису поменули). Наиме, доле у Гацку, Немаца готово да и није било, већ се тамо налазила италијанска команда. Не желећи да правдам Италијане (у сваком случају окупаторе), у Гацку и околини готово сви кажу да нису зулумћарили, а поготово нису упадали изнебуха у гатачка села. Да нису били анђели, нису, али су за све прљаве послове употребљавали усташе и муслимане, који су то са задовољством одрађивали уместо њих. Наравно, као што се могло и очекивати, Ђуро Дечак и

97

његови јуришници су 1991 године, уз много других, минирали и срушили и тај споменик.

Последице рата су се још дуго, дуго осећале у том крају. Готово све мушко што је вредело, било је побијено или се разбежало по целом свету (као наш Бошко). Чојство и јунаштво су изгубили свој смисао. Гатачким крајем, историјски хајдучким и херојским, завладали су партизански првоборци из 1945. и њихови јањичари. Ипак, и преко 20-так година после рата, муслиман није смео дочекати вече (а камоли мрак) ни у једном српском селу у том крају, јер не би освануо. Мржња је била огромна, с правом. Кад је све наново кренуло у Босни и Херцеговини 1992. године, Гачани су, поучени горким искуством, веома брзо поставили ствари на своје место. Готово у самом старту дигли су у ваздух злогласну Фазлагића Кулу и тиме дали до знања муслиманима шта им ваља чинити. У веома кратком времену муслимани су напустили гатачки крај, тако да у самом Гацку, а и у његовој околини ни пушка није требала да пукне. У контакту сам са својом браћом Драганом и Миланом који живе у Гацку (синови су Ђура, сина Савиног – обојица су овог рата били припадници Гатачке добровољачке бригаде стациониране углавном око Калиновика и Србиња) и кажу да у Гацку готово да нема муслиманског увета. Пустили их Срби да оду као људи, уместо да су им са каматом наплатили за све.

Као што написах, мој отац Тома, Новка и Стана су се вратили у Славонију. Душанова кућа је била усељена неким Хрватима, тако да су неко време живели код Миле Катића и његове жене Евице. Релативно брзо по повратку у Славонију, прво Новка, а затим и Стана се поудаваше. Новка се удала за Милића (пореклом из околине Бихаћа) такође првоборца из 1945. године. После рата је радио као обични полицајац, и као такав, са нешто признатог борачког стажа и приде полицијског, са 43 године старости је отишао у пензију. У животу није дигао теже од кашике. Сада и он и Новка живе у Новом Саду као избеглице. Ето му сада његове Југославије, СУБНОР-а, Партије и Броза...

Стана се удала за Мудринића, обичног и припростог сељака. Кад би јој неко нешто рекао поводом тога, само је знала рећи: “Какав је да је, ја га волим!” Данас живи у Бијелом Брду код Осијека, у кући њезиног сина (а мог буразера) Љубомира, који је ту кућу саградио отприлике две године пред последњи рат. Љубомир је иначе био каратиста (од 1972-1976. првак Југославије у полутешкој категорији) и пошто се са осталим Србендама из Бијелог Брда доказао као јунак, постао је телохранитељ Горану Хаџићу. Пратећи га према потреби, истовремено је радио као инструктор борилачких вештина у Ердуту, у регрутном центру Републике Српске Крајине који је касније преузео Аркан. Након сукоба са Арканом на Ердутском мосту, напустио је све и отишао у Нови Сад. Према ономе колико ја знам о том сукобу са Арканом, било је овако: један су дан Арканови Тигрови насилно заузели Ердутски мост, потеравши Љубомирове специјалце који су га до тада обезбеђивали. По повратку његових момака у регрутни центар, Љубомир је окупио своје најбоље људе и препадом повратио мост. После вербалне и прилично оштре препирке Аркана и Љубомира на самом мосту, Аркановци су се повукли. После тога, Љубомира је звао

98

на разговор командант регрутног центра и саопштио му да је то одлука одозго и да на неколико дана (чини ми се седам) морају препустити мост Аркановцима, а да ће се потом они повући и све вратити како је било. Видевши о каквој се кухињи ради, Љубомир је из револта скинуо униформу, напустио регрутни центар и Хаџића, и отишао да живи у Нови Сад, где се у међувремену спетљао са неком женском. 28. октобра 1992. године неки Сале, члан управног одбора ФК Војводина, убио га је на спавању са седам метака у груди и једним у главу. Око тог убиства се беше дигла прилична прашина. Неки су говорили да је почињено из љубоморе, а други да га је наручио Горан Хаџић, пошто је Љубомир пуно знао. Било како било, прави разлог никада нисам сазнао. Након неколико излазака пред суд, Салета су ослободили! Љубомира су сахранили у Бијелом Брду уз највише почасти, као правог јунака Војске Републике Српске Крајине. Куртоазно изјавивши сућут и правдавајући се заузетошћу (путем телеграма), Горан Хаџић му није дошао ни на сахрану.

Фебруара 1992. године, док смо били смештени у хотелу “Топлица”, отишао сам био у Источну Славонију и у Даљу се нашао са Љубомиром. На моје упорно наваљивање да ме прими у његову јединицу, одбио ме је с образложењем да имам двоје мале деце о којима вреди бринути. После подуже расправе (додуше братске) растали смо се, а двојица његових војника су ме аутом одвезла у Нови Сад, да ухватим аутобус за Београд. Тада сам га последњи пут видео живог. Данас могу само да га памтим, и то по добру.

Пошто су му се сестре поудавале, отац је отишао у Вировитицу у интернат да се школује. У међувремену, потпомогнути Новкиним мужем – Станком Милићем, полицајцем – успели су судским путем да поврате Душанову кућу, окућницу и нешто земље. Обе сестре су се одрекле својих делова наследства у корист мог оца, да би он ту кућу (и све што је уз њу ишло) готово будзашта продао истим тим Хрватима које у њој затекао по повратку из Херцеговине. Наводно, с тим средствима је кренуо на школовање у Вировитицу. У Вировитици, на школовању упознао је моју мајку, рођену 1937. године, две године млађу од њега. После школовања, отишао је на служење војног рока на Вис (1956-58) где је провео равно 24 месеца. По повратку, почетком 1959. године, отац и мајка су се венчали, да бих се исте године у новембру родио ја, по очевим речима добивши име по Рајку Митићу. 1963. године добио сам брата, кога је отац именовао по Бориславу Костићу.

С обзиром да су ми родитељи обоје завршили средњу дрвно-техничку школу, успели су да добију посао у КПД Стара Градишка, мајка у управи а отац као руководилац у производњи. Ваља напоменути да су обоје били комунисти, и то из убеђења, а не каријеризма (то се може закључити по томе да никада нигде нису имали никакве партијске функције, нити су их јурили). Године 1962. због бољих плата и већег стана обоје су прешли у Казнено-поправни дом у Лепоглави: мајка поново у управу, отац у производњу (иначе, у КПД Лепоглава су производили намештај, и то веома квалитетан).

99

Међутим, срећа их ипак није хтела. Године 1970. мајка ми се тешко разболела, да би након непуних шест месеци (28. децембра 1970. године) умрла у тешким мукама (дијагноза – метастаза на гуштерачи). Бог јој није подарио више од 33 године (као Исусу). Јадница (или можда срећница) није дочекала ни “Хрватско прољеће” а камоли ужас деведесетих година.

Буђењем Маспока отац ми је, као и сви остали Срби запослени у КПД, добио отказ, да би по гушењу “Хрватске револуције” уз остале био враћен на посао. Заговорници Маспока и њихови реализатори у Лепоглави нису поднели готово никакве санкције због својих дела, већ су само искључени из Партије (они који су дотле били њени чланови). Тада су готово све вође Маспока (осим Савке и Трипала, којима је на неколико година забрањен јавни рад) завршиле на робији у Лепоглави (Шекс, Будиша, Чичак, оба Веселице...), једино је Стипе Месић робијао шест месеци у Старој Градишки. Туђман је такође робијао у Лепоглави, али крајем седамдесетих година, и то ради утаје пореза на продају својих књига а не као политички.

Колико се год ситуација у Лепоглави смирила, дух нетрпељивости и неиздрживости је остао. Тако је крајем 1972. године, преко Енергопројекта, мој отац отишао на рад у Замбију (Лусаку). Сећам се да је то била нека кооперација између Енергопројекта и ZECCО-а из Лусаке. Са собом је повео и мог млађег брата и тамо остао готово пет година. Као разлог свог повратка навео је напетост између Замбије и Јужне Родезије (данашњег Зимбабвеа), јер је управо у то време у Јужној Родезији падала влада Јана Смита, па је Замбија прогласила ванредно стање пошто су родезијски авиони веоме често упадали и по 100-150 километара на њену територију и бомбардовали шта су стигли. Било како било, 1977. године су се отац и брат вратили у Југославију, али више никада нисмо живели као породица, јер су се њих двојица у свему дефинитивно удаљили од мене. Тако је остало и до дана данашњег. Са оцем сам у телефонском контакту, а са братом се нисам ни видео ни чуо од 1991. године. Он је остао у Загребу, оженио се Хрватицом и преко оца ми дао до знања да не жели имати ништа са неким “с оне банде” (тј. српске).

Даље је углавном све “deja vu” и вероватно није интересантно (а питање је да ли је и ово до сада занимљиво иком), па бих са овим и завршио. Углавном, све побројано само је пука хронологија чињеница и догађања, а како сам све то доживљавао можда ћу писати неком другом приликом, када ме послужи инспирација, јер за то нису довољни само време и стрпљење.

 

* Право име и презиме “Рајка Поповића” су промењени ради заштите њега и породице. Избегао са женом и двоје мале деце 1991. из Хрватске, и у Београду био понижаван. Из стана у који се склонио са породицом отерали су га суседи, пуни разумевања за сваког сем сународнике. Неколико година пре даљег избеглиштва у Финску, породицу и себе издржавао радећи на бувљој пијаци. О помоћи родбине,

100

његово писмо говори довољно. Но ваља знати да је новчано помогао издавање Тариног Луга Момчила Селића, мада ни у Финској не зарађује много.

101