Француска xvii век.doc

7/26/2019 Француска XVII век.doc

http://slidepdf.com/reader/full/-xvii-doc 1/30

Француска XVII век-суров према старим људима

„Друштво је било недемократски уређено, апсолутистичко. Зрели људи на

власти, нису уступали место особама које нису припадале истој категорији као

они: старцима и деци. Просечан ивот трајао је и!међу "# и "$ година.

Половина деце је умирала пре него што би напунила једну годину, а ве%ина

одрасли& и!међу '# и (# година. )уди би веома бр!о оронули !бог тешког посла,

пот&ра*ености, рђаве &игијене ... +ак су и краљеви, племи%и и грађани, умирали

и!међу (. и $-.године ...

имон де /овоар у наставку говори да се у „јавни ивот ула!ило 01. и

0.године2 ивота. а (# година ивота, људи су сматрани престарелим. 3на

даље наводи да су услови !а ивот деце, као и стараца, били тешки. 4 овом веку,

деца су строго одгајана. До *и&ове "#.године, паени и ученици, бичевани су

бе! ра!лике којој класи су припадали 5 „сва деца су сврставана у ред најнии&слојева становништва.

... 6а 7онтен 89 ;<=>?=@A приме%ује: „Bо доба старости је бе! милости2.

/осије 8C<DDE@>A, иде толико да кае: „Дети*ство је ивот ивоти*е2. Fасту%и,

она и даље трпе очев ауторитет: у сред*ем веку. 4 GHI ? GHII веку, пунолетност

се стицала у "0.години. почев од 0$$1, сину је потребан пристанак оца да би се

оенио, док је раније слободно одлучивао. 4 GHII веку, отац има право да га

лиши налседства у корист неког тре%ег, што је до тада било немогу%е2."J

„Према /оијим !аповестима, од деце се !а&тева да поштују свог оца и

мајку. Kко син одбија да се покори свом оцу, и ако су сви покушаји да се он на то

приволи били у!алудни, отац %е га, вели L@E>MN=<O?<=, одвести код градски&

стараца: „P сви мушкарци и! *еговог града каменова%е га и он %е умрети2.

Qтели бисмо да !намо да ли су такве ка!не биле и стварно и!вршаване. Kли сR

об!иром да су биле прописане, сигурно је да послушност деце није била тако

бе!условна као у Sини: друштво није било тако строго органи!овано и оставило

је више места индивидуали!му. тарци су у *ему играли политичку улогу.

Према /рајевима, &A, Tе&ова је рекао Uојсију:

„3купи ми 1# стараца P!раела. 3ни %е !аједно са тобом носити терет овогнарода и ти га више не%еш носити сам2. Vе!анамо да ли је такав свет стварно

постојао. 4 /иблији се такође прича како је Fобоали био ка*ен !ато што није

слушао старце, који су му саветовали да буде великодушан према P!раелу:

подрамљена племена су се отцепила од ку%е Давидове... 4 Палестини, као и у

свим наредним !емљорадничким друштвима, старци су сигурно играли !начајну

улогу у јавном ивоту, и све док би располагао и!весном Wи!ичком и моралном

снагом, најспориоји мушкарац у породици *ом је управљао2.'#

2J Pсто, I, стр. "##5"#".хA S*ига бројевима, четврта од пет Uојсијеви& к*ига.

0



ТЕЛО КАО ЖИВОТО И!К"!ТВО

За&ваљују%и истраива*има имон де /овоара, у прилици смо да

са!намо5шта су о старости говориле неке од најпо!натији& личности у свету.

„Bроцки, који је ивео само !ато да би радио и да би се борио, плашио сестаре*а. 3н се са !еб*ом се%ао Bурге*евљеве реченице, коју је 6е*ин често

наводио: „Да ли !нате који је најве%и од сви& порокаX Pмати више од $$ година.

Bачно у $$.години, Bроцки се 0J''. 4 једном писму својој ени, алио на умор,

несанице, губље*е пам%е*а: чинило му се да му снаге попуштају и !бог тога се

бринуо: „Да ли је то одиста стигла старост, или је пак у пита*у привремено,

мада нагло слабље*е од којег %у се опоравитиY Zиде%емо ...

6а 7онтен 89 ;<=>?=A, [@ у 1". години сматрао да је у савршеном

Wи!ичком и менталном ста*у, када је "-.октобра 0-J'. Писао Uакроу

8\E]N<? A_ „P даље ме !дравље слуи, апетит ми је претеран, баш као и

крепкост. Пре пет5шест година, ишао сам у /оа5ле5Zиконт 8C< `@ H?]<=>A,

пешице а да готово нисам јео_ то је прилично далеко, има одавде пет пристојни&

миља2.

4 -.години Sа!анова оштро одговара једном по!нанику, који га је у свом

писму на!вао „часном старином2. „још нисам доспео у оно јадно доба старости,

када човек не мое више елети да иви2.'0

P к*иевници често осе%ају тегобу са својим сопственим телом. aдмонд

де bонкур 8c<=]EN>A, у свом Дневнику 0#.јуна 0J", се се%а:„bодине стра&а, дани пуни тескобе, када нас неки не!натан бол или нека

нелагодност сместа натерају да помислимо на смрт2.

Zолтер, којему је целог ивота *егово тело било на терету, који је од своје

младости и!јављивао да је на самрти, снала!и се с *им боље од остали&. 3н

говори о свом телу у 1#. години и касније о „старом болеснику2. Bада при&вата

гледиште други& о себи, прилично уивају%и у својој ула!и_ када говори *егово

ја, он !а себе кае да се навикао на своје ста*е: „Zе% осамдесет једну годину

како патим и како гледам како толики пате и умиру око мене2.

3н пише: „рце не стари, али туно је скривати га у рушевинама2.'"

Zитмен 8de?>O=A је био по!нат по томе што је као песник описивао

ивот у свим *еговим видовима. Посебно је величао старост. Bо нала!имо у

Влатима траве:

# старости

3#

Pсто, стр. 00#5000.30 Pсто, II, стр. 0#50$.3" Pсто, стр. '"5''.

"



„Zидим у теби !алив што се шири и простире величанствено отварају%и

се према великом океану2.

4 другој песми пише:

„Uладости, дарељива, крепка_ младости пуна љупкости, снаге, чари.

Знаш ли да старост мое после тебе до%и са исто толико љупкости, снаге,чариX

Дане насмејани и блистави, дане сунчани, делатни, дане славољубља,

гро&отног сме&а,

Vо% те прати у стопу са својим милионима сунаца,

ном својим и помрчином што крепи2.

4 својој $(.години, доивео је модани удар. /ио је пун ивотне снаге.

/ио је љубитељ природе а био прикован !а инвалидска колица.

нагом воље, пуне три године је вебао и поново стао на своје ноге.

3 свим тешко%ама које је &рабро подносио, у својим песмама и!ра!ио је

свој стра&:

„Док овде седим и пишем, болестан и остарио,

Озбиљно се бринем да тромост година, јецање,

Суморне туге, болови, мртвило,

Затвбор, плана досада

е продру у моје свакидашње песме!"

P још овое:

„#една стара ла$а без јарбола, полетела и оронула,

Оште%ена, пропала, после слободни& путовања, ка свим китавима земље,

ајзад изву'ена на обалу и

(ривезана 'врсто,

Остаје ту да р$а, да бу$а!"

Прославио је свој -J.рођендан са пријатељима и написа:

„За мене ли'но)весело срце још куца у мојим грудима"

*ело рушно, старо јадно и парализовано,+удна тромост која пада ко

ртва'ки застор око мене,

(ро-дрљиве ватре у мојој

.спареној крви,

#ош неугаслој"

оја нетакнута вера, скупине верни& пријатеља2.''

3' Pсто, стр. (#5(0.

'



bете Tо&ан ZолWанг 8f<@>e@ 01(J50"A, најве%и немачки песник и

најкрупнија личност у светској к*иевности. 3 *ему и *еговом односу према

стварности, имон де /овоар је !абелеила:

„bете је одушевљавао савременике својом свеином. Vикада *егова

силуета није била елегантнија него у -#.години. у -(.години могао је да проведешест сати на ко*у не сила!е%и и! седла. 4 #.години није патио ни од једне

болести_ *егове способности, *егово пам%е*е, и!међу осталог, бе&у нетакнути.

Pпак један *егов присни пријатељ, орет 8g<N@>A, прича у свом дневнику 0'05

када је bете имао " године: „Провео сам данас мучну четврт сата код bетеа.

P!гледао је рђаво располоен: дао ми је нешто да видим и прешао у своју

спава%у собу. После неколико тренутака вратио се очигледно у!немирен, што је

настојао да сакрије, сав црвен, говоре%и ти&о и у!дишу%и. +уо сам га како два

пута у!викује:

„h iD j`>@NY h iD j`>@NY2 као да је свом ивотном добу приговарао !бог

неке слабости2. Tедног дана, у току неке расправе, и!дало га је пам%е*е_ више од

двадесетак минута гледао је %уте%и своје слушаоце скаме*ен од поштова*а,

!атим је поново почео да говори као да се ништа није догодило. P! тога следи да

је *егова привидна равнотеа била и!војевана на рачун мноштва ситни&

недостатака. Vа крају се прилично бр!о !амарао и радио још само ујутро_

одрекао се путова*а. 4 току дана често би !адремао2.'(

Лав ико$а%еви& То$сто%'()*)-(+(,

„Bолстојева крепкост беше легендарна: сачувао ју је !ато што се бринуо о

*ој. 4 -1 години, научио је да во!и бицикл, те је у пото*им годинама правио

дуге шет*е бициклом, на ко*у, пешице, играо је тенис, купао се у леденој реци,

лети је косио, понекад три сата бе! престанка. Fадио је на Васкрсењу, писао свој

Дневник и многобројна писма, примао посетиоце, читао, трудио се да буде у току

свега онога што се !бивало у свету. Sада је цар 0J$ после своје ко!аке против

старе верске секте „ду&обораца2 објавио је у 6ондону један есток чланак о репресији_ потписао је и помогао да се растура маниWест који је ука!ивао на

прога*а*е. Zодио је у иностранству борбу против штампе, обра%ао се јавном

милосрђу, пристао да наплати ауторска права како би паре дао „Sомитету !а

помо%2. Zесело је прославио свој 1#.рођендан.

+е&ов је био !апа*ен колико је остарио: „kегова главна болест је старост

која га је целог обу!ела2, писао је он једном пријатељу. bодине 0J" добио је

!апаље*е плу%а, стра&овали су !а *егов ивот_ међутим, он је и! кревета

диктирао својој к%ерци Uаши мисли и писма. Sада је о!дравио, много се бринуо

3( Pсто, стр. ('.

(



о свом !дрављу, што је ра!драивало о*у: „3д јутра до вечери, и! сата у сат, он

се бави својим телом и негује га2, белеила је она ... Vије се повлачио са

мегдана. Почео је да прави шет*е и то све дуе_ поново је почео да ради

гимнастику, да јаше ...

kегов #.рођендан беше и!у!етно славље. 3д у!буђе*а, пошле су му су!ена очи ...

P он је сачувао своје !дравље и наставио да се све до краја бави својим

активностима једино !а&ваљују%и непрекидној борби против болести и

старачки& слабости2.

„4 1#.години lовани Папини 8mn?=?A, био је још доброг !дравља. Писао

је J.јануара 0J$# једном пријатељу:

„Tош не приме%ујем на себи старачку оронулост. Tош увек имам велику

ељу да учим и да радим2 ... „Bребало би још да читам да имам два нова ока, да

проводим дане бе! сна и да је предамном још пола векаY 4место тога, готово сам

слеп и скоро на самрти2 ...

4мирем помало сваког дана, у малим до!ама, према прописима

&омеопатије2...

„Fастуује ме помисао да не%у мо%ио да !авршим !апочета дела2.

Fеноар и Папини, као да доивљавају своје послед*е дане као пркос.

имон де /овоар као да то подсе%а на тему Qемингвејеве приче тарац и море:

„Tедан стари рибар пола!и сам да улови огромну рибу чије га &вата*е

исцрпљује_ успева да је довуче до копна, али не и да је одбрани од морски& паса,те на обали оставља скелет бе! меса. Vе мари. Пустоловина је имала свој крај по

себи_ требало је да старац одбије вегаетативни ивот којим иви ве%ина *ему

слични& и да до краја потврђује мушке вредности o &раброст, истрајност.

„+овек мое бити уништен, али не и побеђен2 вели стари рибар2.'$

О проа.а.у и непо/това.у-

стари0 осо1а

4 наредном поглаљу наводимо неке примере, и! који& %е се видети o да и

поред нагомилани& и сачувани& !на*а o старе особе буду прога*ане и

!апостављане.

3$ Pсто, стр. ('5(1.

$



ослобођен терета година ... 3бара*е друштвен& &ијерар&ија атурналије&A,

теило је, такође, негацији утврђеног реда: ра!арају се друштва, свет_ потом и&

поново стварају у *и&овој првобитној свеини.

Bи пра!ници се славе у току године, исто као и на *еном почетку:

проле%ни пра!ници дају том годиш*ем добу смисао космичког подмлађива*а ...

!тупа.ем на в$аст неко в$адара-

по4етак %едне нове ере

тупају%и на престо цар Sине је уводио нови календар: стари ред се

рушио, други се рађао. 4право идејом обнавља*а мое се објаснити у Tапану

један од обичаја култа шинто: &рамови шинто повремено морају бити поново

и!грађени, *и&ов намештај и украси потпуно обновљани. Vарочито велики

Qрам P!а, само средиште религије, поново се и!грађује сваки& двадесет година_

од првог обнавља*а које је и!вршила царица Tито 8--5-JA, био је поново,

са!идан педесетдевет пута, исто и као и велики мост преко кога му се прела!и и

четрдесет помо%ни& &рамова. Qрамови шинто јасно и!раавају сроднички однос

који ве!ује јединку са целим светом: поновно и!грађива*е !да*а !начи

спречава*е да време ослаби ту ве!у.

Tош су !начајнији обреди које је описао 7реј!ер када су се !аједнице

правиле да и! своје средине гоне старост. 4 Pталији, 7ранцуској, pпанији,

четврте недеље Sори!ме,

&A

приступило се „тестериса*у старе ене2, правили сусе као да пресецају на два дела праву старицу.

Послед*е од ти& лани& погубље*а, и!вршено је у Падови 01(1. 4

другим случајевима ставрно су палили лутке које представљају старце.'1

имон де /овоар у својој ве% поменутој к*и!и Старење, говори о уло!и

старца у примитивним друштвима, Vиводи легенде код aскима и приче о старим

људима који су представљени као чароб*аци, пронала!ачи и видари.

„Примитивци често представљају богове као древне старце пуне снаге и

мудрости. Sод aскима, боги*а Vервик је веома стара ена која иви под водом,

са ду&овима умрли&_ понекад одбија да штити ловце на Wоке све док неки шаманне дође да јој очешља косу... Uеђу старцима су једино шамани били

поштовани ...

3тац је поседовао стада. 3н је на своју децу имао неограничен утицај,

могао и& је продати или убити_ често су се ослобађали енске деце. Kко је син

вређао свог оца, или му се није покоравао, он га је лишавао налседства. ве док

је остајао крепак, отац је тиранисао породицу. +им би оронуо, синови би му

хA ветлости у част атурна код Fимљана слављен је почетком децембра, дани весеља, одмора, слободе и

јединства, као успомена на !латно доба атурнове владавине у 6ацији.хA Sари!ма 8Vоволатински /012340, , латински 560710 78 3240A.31 Pсто, стр. $#5$".

1



отимали *егова добра и остављали га ма*е више да умре. Sи*ени у дети*ству,

они нису имали нимало милости према својим старим родитељима ...

Sод Qопија, код Pндијанаца и! племена Sрик и Sроу, код јуно аWрички&

/ушмана био је обичај да се старац одведе у неку колибу, саграђену намерно

и!ван села и да се у *ој остави са мало воде и &ране. Sод aскима, чија сусредства !а ивот веома несигурна по!ивају старце да легну у снег и да ту чекају

смрт_ или, када одла!е у риболов, !аборављају и& на санту леда_ или и& !атварају

у игло где умиру од &ладно%е. aскими и! Kмасалика, на bрендланду, имали су

обичај, када би осетили да су на терету !аједнице, да се сами убијају. Tедне

вечери, они би се јавно исповедили, а да или три дана касније, у!имали би у свој

кајак и напуштали !емљу да се више никад не врате2...

5евре%ски народ %е

по/товао старост

Податке о томе нала!имо у причама које се нала!е у /иблији од IG века.

Bешко је данас одредити да ли су то митови или удео стварности.

„4 то време, Qебреји су наста*ени у Палестини_ номади су постали

!емљорадници_ и!менила се стара племенска, породична и патријар&ална

цивили!ација. Постоје друштвене класе: богаташи су истовремено и судије, и

носиоци административне мо%и, и господари трговине, и по!ајмљивачи. Писци

свети& к*ига осе%ају носталгију !а прошлош%у и преносе на *у оне вредностикоје би требало да при!нају и *и&ови савременици. Uада се код *и& сре%у

одјеци прадревног материјалног порекла, они описују патрија&ално друштво где

су велики преци, којима се приписује баснословна старост, били /оији

и!абраници и тумачи. 3ни сматрају да је дуговечност највиша награда !а врлину.

„Kко се придравате правила која вам прописујем, вели /ог у L@E>@N<O<O?<=E&AA, тада %е се умноити дани ваши и дани деце ваше по !емљи, !а коју се !аклео

Zечни оцима вашим да %е им је дати, као дани небу над !емљом2. '

67та то 3на4и иматисво% 8ивот и3а се1е9:

„артр је то објаснио у 9и%у и ништавилу: човек не поседује своју

прошлост као што поседује неку ствар коју мое драти у својој руци и са

стране посматрати. Uоја прошлост, то је по oсеби, то јест, моје прева!иђено ја_

да би& је имао, треба да је одравам помо%у неког пројекта_ ако се тај пројекат

састоји у томе да је упо!нам, онда треба да је понесем у садаш*ост путем

хA Пета к*ига Uојсијева.3 Pсто, стр. $(5-0, 00#.



се%а*а. 4 успомени има некакве магије на коју смо осетљиви у сваком добу

старости. Прошлост је била ивљена као !а o себе, а ипак постала по o себи_

чини нам се да у *ој постиемо ону немогу%у синте!у по се5себи и !а5себе којој

ег!истенција увек у!алуд теи.

Kли, нарочито се стари људи са уива*ем се%ају прошлости. 3ни ивевише од се%а*а него од наде2, !абелеио је Kристотел.

4 (ороди'ним успоменама и овим породи'ним успоменама, Uоријак се

често сетно бави дечаком који је некада био и чији му свет и!гледа стварнији од

садаш*ег света. 4 недељној /елешци пише: „тар човек, чак и ако се не вра%а

дети*ству, окре%е му се тајно, пруа себи !адовољство да полугласно до!ива

мајку2.

Bа и!у!етна склоност према давним данима, црта коју сре%емо код ве%ине

стари& особа, а чак баш по томе *и&ова старост често највише пада у очи. Sако

се она мое објаснитиX P у којој мери стари људи могу „поново на%и и!губљно

времеX2 ...

;уду&ност од$у4у%е-

да $и %е про/$ост 8ива и$и мртва

„+овек који има намеру да напредује, одлепљује се од своје прошлости_

своје некадаш*е ја одређује као ја које он више није и престаје да се !анима !а

*ега.Vапротив, пројект и!весни& !а o себе, подра!умева одбија*е времена и

присну солидарност са прошлош%у. Bо је случај ве%ине стари& особа_ оне

одбијају време јер не еле да пропадну_ одређују своје некадаш*е ја које су они

и даље: потврђују солидарност са својом младош%у. +ак и ако су пребродили

кри!у идентиWикације и при&ватили нову слику о самима себи o добар човек o

пен!ионер, стари писац o свакако је интимно и даље убеђен да је остао

непроме*ен: евоцирају%и успомене, они оправдавају то увере*е.

6ишава*има старе*а они супростављају непроменљиву истину, и

неуморно причају о себи о том би%у које су били и које и даље иви у *има.Понекад, и!аберу да се препо!нају у личности која им највише ласка: они су

!аувек тај некадаш*и борац, та обоавана ена, та величанствена мајка. Pли

поново оивљавају свеину своје адолосценције, своје прве младости.

Vајрадије се, као Uоријак, окре%у периоду када је свет !а *и& добио своје лице,

када је одређен човек који %е касније постати_ дети*ству. rелог свог ивота o у

'#. 4 $#. години o они су и даље били то дете, и ако то више нису2. 'J

Контраст и3ме<у про/$ости и сада/.ости =

3J Pсто, II, стр. 0#-50#.

J



неподно/љив

„вакако, догађа се да се човек с поносом окре%е својој прошлости:

нарочито ако га садаш*ост у којој иви и буду%ност коју предосе%а,

ра!очаравају. Bада се осла*а на своје успомене. kима се брани или чак од *и&прави себи орује. Bо што му се на ма&ове вра%а понос, не !начи да он у

потпуности уива у ономе што је било2.

P када о томе даље ра!мишљамо, дола!имо до !акључка o прошлост као

да руководи нама.

4 својој $(.години, 7лобер пише:

„/уду%ност ми не нуди ништа добро, а прошлост ме уништава. Знак

старости и опада*а2.

Vешто касније:

„Sако старим, све више у сри осе%ам прошлост2.

„Sонтраст и!међу прошлости и садаш*ости, мое постати

неподношљив2 o рекла је имон де /овоар.

!е&а.е на дети.ство

„тара особа се нарочито се%а свог дети*ства и она је опседа: још је од

7ројда по!нато колики је !начај o који је Uонте* предосе%ао o најранији&

година у Wормира*у личности и *еног света. 4тисци који се тада стичу, толикосу снани, да остају неи!брисиви.

3драстао човек једва да има времена да и& се се%а, јер је !ау!ет

проналае*ем практичне равнотее_ они поново искрсавју када тај напон

попусти.2

„Природни дар који човеку што стари причи*ава највише !адовољства,

управо је та и!у!етна лако%а са којом се се%а утисака и! дети*ства2, пише Vађе

8s<i?@NA.

4 1.години Bолстој белеи 0#.марта 0J#-. 4 свом Дневнику:

„+итав дан, глуп и туан утисак. Пред вече се то ду&овно ста*епретворило у ељу !а мае*ем, наенош%у. Qтео сам да се као у свом

дети*ству прибијем у! неко драго и самилосно би%е, да плачем од миља и да

будем утешан ... Да постанем сасвим мали и да се поново приблиим својој

мајци таквој каквом је !амишљам ... Bи, мама, у!ми ме, ма!и ме ... ве је то

сулудо, али је све то истина2. 8Bолстој је !амишљао своју мајку, која је умрла

када му је било две годинеA2(#

Pнтересантан је случај Kндерсена. kегова депресија појавила се 0$J, !а

време рата са Vемачком који се !авршио пора!ом *егове !емље5Данском. /ило

4# Pсто, стр. 00$5001.

0#



ми је $ када се борио против ове депресије, својим радом и путова*има. После

ове, појавила се и друга депресија o почео је сваке но%и да са*а свог проWесора

Uајслинга 8\@D`?=tA. /ило је то сурово понаша*е и прога*а*е и пониава*е

док је још био ученик.

3 томе имон де /овоар пише:„Fа!умљиво је што се стари тако радо окре%у свом дети*ству: оно

потпуно влада *има. 3ни се препо!нају у *ему стога што дети*ство није

престало да иви у *има, чак иако су и!весно време елели, да га !анемаре.

Постоји још један ра!лог: ег!истенција се !аснива тако што се трансцендује. Kли

o нарочито када доспемо у по!не године o трансцеденција се сукобљава са

смр%у. тара особа покушава да !аснује своју ег!истенцију преу!имају%и је на

свој рачун своје рађа*е, или барем своје прве године ивота ...

&ватамо такође, !ашто старе особе не обес&рабљује сиромаштво слика

који& су кадре да се сете. 3не се труде да од своји& први& година створе себи

сувислу причу препуну појединости, ве% да се врате у *и&. Fа!мишљају о

неколико тема, које !а *и& имају велику еWективну вредност_ уместо да се уморе

од тог препричава*а, оне се у *ему прекаљују. /ее од садаш*ости, маштају о

некадаш*им сре%ним тренуцима, баја*ем откла*ају некадаш*е несре%е. Tедна

ена, стара - година, рекла ми је да увече чим легне, прича себи бе! краја и

конца !годе и! свог раног дети*ства и да јој то причи*ава неисцрпну радост2(0.

асвим је другојачији однос деце према времену. P о томе је по!ната

к*иевница и Wило!оW и!носила своја !апаа*а.„Детету часови и!гледају дуги. kему је време у којему се кре%е

наметнуто5то је време одрасли& особа_ оно не уме ни да га мери, нити да га

предвиди и!губљено је унутар постоја*а бе! почетка и бе! краја. 4прављала сам

временом онда кад сам га доивљавала својим плановима, када сам га сецкала

својим програмима: моје недеље су се органи!овале око послеподнева када сам

ишла на часове_ тада је сваки дан имао прошлост, буду%ност. Uоја се%а*а,

одређена датумима и сувисла, сеу у то време. друге стране, тренуци се споро

вуку када и& доивљавамо у напетости или досади. Дакле, дете се !бог своје

слабости, !бог своје емотивности, !бог кр&кости свог нервног система, бр!о!амара. pе!десет минута чита*а ве%и је напор у $. него у 0#.години, у 0#. него у

"#. Zелика су растоја*а која треба претрчати, па*у је тешко усредсредити:

дани, се не дају превалити бе! муке...

K пре свега, свет је тада тако нов, утисци које ствара у нама тако су свеи

и тако иви да, ако траја*е проце*ујемо богатством *еговог садраја, оно нам

и!гледа много дуе него у периодима када нас навика осиромашује. pопен&ауер

је то !абелеио: „Bоком дети*ства, !ато што су ствари и догађаји нови, у нашу

свест се све утискује: стога су дани тако бескрајно дуги. Pсто нам се догађа на

40 Pсто, стр. 00J50"#.

00



путу, и то и! истог ра!лога, када нам један месец и!гледа дуи од четири

проведене код ку%е ...

е%ам се одмора у општинској школи који је трајао четврт сата, пише

Tанеско. +етврт сатаY Sако то беше дуго, како то беше пуно_ имали смо времена

да мислимо на игру, да је играмо, да је !авршимо_ да !апочнемо неку другуY...Да би смо покушали да поново пронађемо густа%у дечијег траја*а,

најбољи начин је, и према Tонесковом мишље*у, да путујемо:

„Покушавам од тада, сваког дана, да се веем !а нешто чврсто, очајнички

покушавам да поново пронађем неку садаш*ост, да је сместим, да је проширим.

Путујем не би& ли пронашао недирнут свет на које време не би имало утицаја.

Збиља, два дана путова*а, упо!нава*е неког новог града, успоравају наглост

догађаја. Два дана у некој новој !емљи вреде колико тридесет које проивимо на

уобичајеном месту, скра%ени& дотрајалош%у, оште%ени& навиком. Vавика глача

време, те кли!имо кро! *ега као по и сувише улаштеном паркету. Vеки нови

свет, увек нови свет, вечни свет, млад !аувек, то је управо рај.2("

2о3нате $и4ности =

про>есиона$ци

„4 каријерама које !а&тевају велике Wи!ичке способности, биолошкаинволуција је одлучују%а. Tош младом сп<ртисти !абра*ују, да се такмичи. 3н

се често вра%а својој струци: шампион у скија*у постаје тренер једне екипе,

проWесионални боксер o менаqер_ често потпуно ме*а струку: Sарпантије

8cNn=>?@NA је отворио бар, Sили 8S?``uA продаје спортске аутомобиле, Uаријел

bоачел снима Wилм.

4 *и&овом ивоту дола!и до прекида који су предвидели, али то ипак

многе од *и& не спречава да се по други пут тешко !апошљавају и да се љуте.

До истог прекида дола!и у ивоту играча и певача. Uноги почи*у да

дре предава*а о уметности којим се више не баве_ тако осају у свету који јебио *и&ов и, мада претрпе Wлустрацију, !а&ваљују%и напретку своји& ученика,

сачувају трансцеденцију. Други се и! нуде или по влатитом и!бору потпуно

повлаче. bлумци морају да рачунају са променама свог лица и свог гласа ...

ама чи*еница да је неко стар, мое тада представљати !анимљивост: у

#.години, Uорис pеваље 8ce@v`?@NA је одрао реситал који је био прави

тријумW, великим делом !ато што је он имао # година. Tош треба да неко

располае добрим !дрављем и да буде способан да годинама сачува наклоност

публике ељне новине.

4" Pсто, стр. 0"050"(.

0"



Sаријере у којима је, упркос томе што тело игра !начајну улогу, сенилна

инволуција, готово по правилу побеђена, то су каријере му!ичара и!вођача:

пијаниста, виолиниста, виолочелиста. Догађа се да и онда коада превале

#.сачувају свој таленат и своју славу ...

Pнтелектуалним радницима Wи!иолошки пад, ма*е смета него осталима.P!вестан број *и& у свом односу према друштву уива посебну самосталност:

то су ствараоци. 3ни нису многобројни, али !бог свог повлаш%еног полоаја,

најбоље пока!ују какве су практичне способности једног старог човека када му

је пруено највише могу%ности. твараоци пока!ују какав је, у ра!личитим

интелектуалним и уметничким областима, однос и!међу доба старости и

плодности и како га треба с&ватати.

Zеома је ретко да неки научник открије нешто ново у својој старости.

3јлер 8wE`@NA је обавио !начајне математичке радове у 10. P 1".години. bалилеј је

1". 4потпунио Дијалоге о новим наукама, своје најбоље дело_ он је у 1(.години

написао своје атемати'ке расправе и доказе.

/иWон 8CExx<=A је и!међу J1. P 0. сачинио седам послед*и& томова своје

(риродне историје, који садре оно најбоље у *еговом делу. 7ранклин

8;N=y`?=A је и!међу 1. P #.године и!мислио биWокалне наочари и проучавао

трова*е оловом. 6аплас 89n`=]@A је у 1J.години довршио своју ебеску

ме&анику.

6ајмен 89@]eO=A, у својој к*и!и :;8 0<7 0/=28>848<? ,&AA где је покушао да

утврди у!ајамну ве!у и!међу доба старости и људски& остваре*а2.

('

Да ли пишете нови роман5 упитао је новинар Добрицу zоси%а, по!натог

српског писца и академика: „а другом к*игом „ Време власти2 , !авршио сам

свој романсијерски циклус. Vамам снаге !а нови роман2.

pта вам је данас најтееX

„Bешко подноше*е старости, одговорио је по!нати писац приблиавају%и

се J#.години ивота2&A

имон де /овоар је сама саби и својим читацима подвукла, да ствара*е

научника није биолошке природе, није реч о исцрпљености, нервном троше*у,

моаданом !амору_ неки до краја остају и!ванредно !драви и пита*е: „Заштоонда, када пређу и!весне године, више ништа не пронала!еX

?овек у ра%у ни%е сам-он увек у4еству%е-

у %едном ко$ективном де$у

хA Доба старости и остваре*е 8енглески преводA.4' Pсто, стр. 0'$50'.хA Uилованови%, Д. , „Политика2, /еоград, '0.мај "#00.године.

0'



„Да бисмо одговорили на овај и!а!ов, треба најпре да с&ватимо5какав

и!бор прави човек када одлучује да се посвети науци. Предмет *еговог

проучава*а је опште, с&ва%ено путем симбола и апстрактни& појмова. Значи,

подра!умева се o да он опште поставља у себе. 3н поништава свој субјективитет

да би мислио према једном рационалном систему у који је вредан !а све. +ак иако ради !асебно, он није сам: учествује у једном колективном делу које, како

напредује ра!личитим путевима, свим силама, настоји да се уједини. Данас је,

уосталом, обично члан неке екипе где се свако осе%а раван другима. Vаучник

није пустолов_ он преу!има наслеђе своји& прет&одника, путеви којима кре%е ве%

су делимично прокрчен, а на *има му се придруују други истраивачи_ они на

*има наила!е на исте препреке и догађа се да и!мишљају истовремено, на више

места, начин да се оне прева!иђу: појединачно откри%е припрема и при!ива

наука у целини. вакако, ма колико био подређен предмету свог проучава*а,

истраивач, готово упркос самом себи, остаје јединствен субјект: он има своје

виђе*е ствари, !амишља, доноси своје одлуке. Bако се мое објаснити то што он

понекад и!ра*а и! !аједнице и пронала!и неку оригиналну идеју...

ау4ник понекад и3ра.а и3 3а%еднице-

и прона$а3и неку ориина$ну иде%у

Kли та нада&ну%а су ретка и краткотрајна !ато што је научник и!абрао

опште. Fа!умљиво је што до *и& дола!и најчеш%е у младости или на почетку

!релости: тада научник влада целокупним са!на*ем које представља *еговуспецијалност_ он га обу&вата новим погледом који му у *ему открива пукотине и

противуречности_ смело настоји на томе да и& уклони, јер, да би исправио своје

грешке и постигао да истине које предосе%а уроде плодом, има читав ивот пред

собом. Затим, потребан је !амашан посао да би и! свог откри%а и!вукао

последице, да би и& проверио, органи!овао. Дело поново постаје колективно и

пронала!ак није обаве!но онај који %е бити кадар да га сре%но приведе крају.

Vајчеш%е, он остаје човек тог тренутка, те идеје, док би ра!вој науке

!а&тевао ново кида*е2.((

За ра!лику од други&, му!ичари се нису исповедали о свом радутарост је подједнако у!имала под своје све напред наведене личности

које све славили као ствараоце, научнике. имон де /овоар је са па*ом

описивла и оне ствараоце који су оставили дубоке трагове у уметности5му!ици.

Во$>ан Амадеус @оцарт

'(ABC-(A+(D

Eовани ;атиста 2еро$е3е

'(A(,-(AFCD

4( Pсто, стр. 0'50'J.

0(



„Vеки се откривају рано као Uоцарт и Перголе!е: да су дуе ивели, да

ли би се још у!ди!али или би се понављалиX ...

5о0ан !е1асти%ан ;а0

'(C)B-(AB)DЛудви Ван ;етовен

'(AA,-()*AD

игурно је да се дела старог /а&а рачунају међу *егова, најлепша, а да је

/етовен сам себе прева!ишао са својим послед*им квартетом ...

По!нато је да му!ичари у по!ним годинама компонују своја највреднија

му!ичка дела.

К$аудио @онтеверди

'(BCA-(CGFD

Eу3епе Верди

'()(F-(+,(D

„Uонтеверди је имао 1$ година када је написао @рунисање (опеје, Zерди

1" године када је написао 3тела, а 1- када је компоновао 7алстеWа, своју

најсмелију оперу ..

Иор !травински ФH

'())*D

„тари травински &A је !нао остају%и себи доследан да се прилагоди

новим му!ичким облицима: *егова дела &A написана у старости оригинална су у

односу на она и! времена *егове !релости и нису ма*е вредна2.($

Антонио @есино

'JKKLMND

'око (GB,-(GA+DEовани ;е$ини

'OJPPLMLD

'(GF,-(BGCD

„ликари нису подређени тако строгим правилима као му!ичари_ али и

*има треба времена да би савладали тешко%е свог !аната и често своја ремек5

дела стварају у својим послед*им годинама ивота. 4право у то време је o

преласка у Zенецију Kнтонија де Uесине 8\@DD?=A, који је талијанском

4$ Pсто, стр. 0$J.

0$



сликарству открио нове путеве o lовани /елини 8C@``?=?A пронашао себе. ликао

је и!међу 1$. P -.године своја најве%а дела: и!међу остали&, слике светог

За&арија и чувени портрет дуда 6оредана. Sада га је Дирер срео у Zенецији, он

је у #.години био најчувенији сликар града.

Тици%ан

'(GAA-(BACD

Bицијан је у својој дубокој старости наслика веома лепа платанаа ...

Qем1рант RH Ван Qин

'(C,C-(CB+D

Fембрант је имао једва нешто више од -# година, када је наслика своје

послед*е слике, своја ремек5дела ...

Rа$с Франц

'(B),-(CCCD

Qалс је имао $.када је са Fегентки*ама досегао вр& своје уметности ...

Sварди Фран4еско

'(A(*-(A+FD

bваради 8fENi?A је у 1-.години наслика Сиву лагуну и (о-ар .

Uаркуоле, своје најнада&нутије, најнеобичније слике, где се на величанствен

начин наслу%ује импресиони!ам ...

Коро Ками%'(A+C-()ABD

Sоро 8c<N<>A је имао око # година, када је насликао своја најсавршенија,

платна, посебно .нутрашњост катедрале у Санеу ...

@оне К$од '()G,-(+*CDT

Qемоар Оист '()G(-(+(+DT

!е3ан 2о$ '()F+-(+,CDT

;онар 2%ер '()CAH , сами су себе прева!ишли у својим послед*им годинама ...

0-



Sо%а Фран4еско

'(AGC-()*)D

bојина старост није била само успон ка све ве%ем савршенству, ве% сталнообнавља*е. Pмао је -- година, када је 00#, потресен 7ранцуском окупацијом и

*еним крвавим последицама, почео да уре!ује Aатне ста&оте на $ плоча ...

Pмао је 11 година када је pпанијом почео да бесни бели терор. Vајпре се

сакрио, !атим је отишао у прогонство у /ордо. „bоја је стигао остарео, глув,

оронуо, не !нају%и ни реч Wранцуски, бе! и једног слуге ... а ипак веома

!адовољан и веома ељан да види света2, пише *егов пријатељ Uорантен

8\<N]E>?=A, отпутовао је једном у Пари!, а !атим се вратио у /ордо, где је и

остао. Bу готово да није више јасно видео. Да би могао да ради, морао је да

стави по неколико наочара и да користи лупу. Bо му није сметало да и!ради

величанствен ни! литограWија, 9икаве из 9ордоа, Bубав, Bубомора,

Cндалузијска песма. rртао је ивоти*е, просјаке, трговине, гомилу.

„3н је у својим послед*им годинама често обрађивао тему старости. bоја

је преу!ео тему старе ене која верује да је још лепа ...

Vацртао је уасну старицу која намешта свој шешир посматрају%и се са

уива*ем у огледалу. P!а *е, млади људи се кришом смеју. bодине 001.латио

се у Старицама поново исте теме: две одвратне старе ене огледају се у

огледлу_ и!а *и& стају Време које има пар велики& крила и дри у руци метлу .../одлер је био !апа*ен необичним, подмлађива*ем које је !а bоју

представљала *егова старост: „Vа крају *егове каријере, пише он, b<јине очи су

толико ослабеле да су морали, веле, да му !аре!ују оловке. Uеђутим, он је, чак и

у то време, направио !начајне велике литограWије, величанствене цртее, силне

слике у минијатури o нови дока! у прилог том јединственом !акону који управо

судбином велики& уметника ...2(-

!тарост нам открива на/у-

двоструку кона4ност

Vаводе%и примере интелектуалаца и уметника који су оптере%ени

годинама које и& оптере%ују, и краткотрајна буду%ност која им и!миче. имон де

/овоар траи своје ра!логе да би довела у накакав склад и!међ прошлости и и

времена која нам дола!и у сусрет.

„Два чиниоца се укрштају да би одредили *и&ову ситуацију: амплитуда

*и&овог првобитног пројекта и терет прошлости који више или ма*е паралише.

4- Pсто, стр. 0-#50-'.

01



Zидели смо да код научника старост готово судбоносно повлачи !а собом

склеро!у и стерилност2.

Фи3ио$о/ка орону$остU 1о$ест-

4ини рад му4ним @ике$ан<е$о ;уонароти'(GAB-(BCGD

4метници, напротив, имају често утисак да је *и&ово дело недовршено,

да би га могли још обогатити: али тада се догађа да им !а *и&ово !авршава*е

недостаје времена_ у!алуд се напреу: упркос својој упорности, Uикеланђело

није видео куполу ветог Петра. +есто се постие равнотеа: има још ствари

које треба учинити а да нас време још није шчепало !а гушу. +ак су још могу%а и

напредова*а: напредујемо, да, али тапкају%и у месту. 4 најбољем случају, стара

особа не%е много прева!и%и тачку коју је досегла. Pма и& који се у!алуд

копрцају не би ли и!ишле и! своје кое: успевају само да себе карикирају, а не

да се обнове. 4истину, дело мое да се обогати, само у складу са оним што јесте

и што не%е престати да буде.

Bа помисао мое обес&рабрити, нарочито ако рад, !бог Wи!иолошке

оронулости, болести, бр!ог !амара*а, постаје мучан ...

Остварено де$о = у опасности од = 1уду&ности

Фро%д !имунд 'ро<ен ()BCD

и4е Фридри0 'LJWKYZJD '()GG-(+,,D

Sонкур '[J \]MY]^_WD Едмон '()**-()+CD

7о ;ернард '`ZNaD 'ро<ен ()BCD

+ак и ако се дримо блиске буду%ности, дело се и!лае опасностима,

утолико ве%им уколико више верујемо у *егову вредност. K пре свега, опасности

да !бог спољаш*и& околности буде уништено: 7ројд је стра&овао да таква

судбина не !адеси пси&оанали!у. Vије ништа ма*е мучно мислити да %е онобити и!витоперено. kутн је !нао да %е *егова тероја привлачности бити

искривљена и није се више ра!вијао: у!алуд је многобројним упо!оре*има,

покушавао да предупреди та отступа*а. Vиче је стра&овао од тога да не пруи

повод погрешним тумаче*има: и !биља, он би, бе! сум*е, одбио она која су

нацрт дали идеји о натчовеку. За ташту особу, ма*е је вана буду%ност *ени&

дела него *еног угледа. Kко сматра да је непри!ната, она се радо по!ива на људе

сутраш*ице: aдмон де bонкур, причао је себи да %е га више волети од Золе.

3братно, /ернард pо, славан !а свог ивота, био је убеђен o по некаквом !акону

0



клацкалице, чије су ртве били Qарди, Uередит 8\@N@i?>eA и многи други o да

му генерације које расту, не%е одати при!на*е.

4 сваком случају, било да је !аборављен, нес&ва%ен, омаловааван,

обоаван o нико није ту када се одлучује о *еговој !агробној судбини: једино је

сигурно то не!на*е, и стога су у мојим очима све претпоставке некорисне2.(1

!ТАQО!Т " ЛИК"-

2ОЛИТИ?АQА

После свега што је и!нела о старости или још тачније o како старост

преивљавају к*иевници, научници, посебно уметници, имон де /овоар

у!има људе који су на власти o политичаре, који „неумитније од интелектуалаца

и уметника !ависе од други&2.

Политичар и!има !а материјал само људе: ако им слуи, то чини тако што

се и он слуи *има_ *егов успе&, *егов неуспе& у *и&овим је рукама, а *и&ове

реакције му, великим делом, остају наепредвидљиве ...

К$емансо Жор8 'bPJcJMKJNMD

'()G*-(+*+HD

7ранцуски лекара, новинар и дравник_ !а време мира, вичити рушилац

влада_ !а време рата у најтеем тренутку, примио полоај министра војске и

председника владе 80J0150J"JA_ као човек јаке руке, улио је народни ду& у

7ранцуској војсци и одвео је ка победи_ !бог тога је добио на!ив „отац

отаqбине2_ био је председник конWеренције мира у Zерсају и по!нат као

пријатељ нашег народа.

„Zиде%емо у Sлемансовом случају да човека, који се читавог свог ивота

дри политичке линије своје младости, !ато што је одан својој прошлости,

пре!ва!ила!и садаш*и тренутак. +есто је напоми*ао да човек треба да се ме*ада би остао исти. 3стају%и ве!ан !а и!вестан облик демократије, Sлемансо је од

крај*е левице пришао реакцији која га, међутим, није волела !бог *егови&

пређаш*и& чинова. kегова вредност, *егов крактер, потреба коју су осе%али !а

*им, довели су га да вр&унца славе. Kли му је мо% нагло била ограничена, !ато

што у новом Wранцуском политичком ивоту, није више било места !а *ега ...

Pмао је $" године када се предао новинарству. Sлемансо није био

!аокупљен само политиком: посе%ивао је к*иевнике, сликаре_ са страш%у је

подрао импресиони!ам и Fодена, {орес 8|<EN }DA је, с друге стране, сматрао да

41 Pсто, стр. 0-(50--.

0J



се у *еговим чланцима „све јасније потврђује социјалистичка мисао2. 3диграо

је главну улогу у реви!ији ДрајWусовог~ процеса ...

Sлемансо је имао -$ година када је 0#J-.постао председник авета: он је

одиста био вођа радикалне странке која је имала ве%ину у купштини и која се

сада борила против народни& снага. Fаднички синдикали!ам постао је револуционаран. Посвуда су и!бијали о!биљни сукоби: Sлемансо и& је силом

угушивао. Fепресије су биле крваве ... aнергично се супроставио ставра*у

синдиката, а посебно {орес, беснели су против *ега ...

4 том тренутку своје историје, Sлемансо илуструје оно што сам горе

навела: стар човек који тврдоглаво остаје при својим прошлим ставовима

прекида ве!у са садашнош%у. Sлемансов „оцијали!ам2 је !астарео у толикој

мери да се претворио у реакционарну политику.

P!јавио је, да је веома !адовољан, када је опет постао слободан и одла!и

да у Tуној Kмерици дри предава*а о демократији. „Tа сам војник

демократије2, и!јавио је. По повратку у 7ранцуску, основао је 0J0'.новине

„лободан човек2 89R•<OO@ `?€N@A, у којима је скоро свакодневно писао. 3се%ао

је да се приблиава рат и, мада је елео буде и!бегнут, борио се против

пациWи!ма ...

К$емансо %е 1ио 4овек рата

Почев од јануара 0J0$., одиграо је !начајну улогу председавасју%и уенату Sомисијом !а војску и спољне послове. 4пркос својим годинама, тај

седамдесет петогодиш*и старац, често је ја&ао на Wронту и обила!ио ровове_

провео је једну но% у тврђави Дуомои. {естоко је критиковао очајну

органи!ацију Здравствене слубе ...

Због свог патриоти!ма и своје енергије, стекао је у !емљи огромну

популарност. 4 политичким срединама, међутим, на свим странама је и!а!ивао

мр*у. Поенкаре га је пре!ирао ...

Qадио %е од C сати у%утру- до (,сати уве4е

Sлемансо је био помало наглув, али је сачувао сву своју интелигенцију и

сву своју ивотност. 3стао је "- месеци на власти, раде%и од - сати ујутро до 0#

сати увече ... 4спео је да саве!ницима наметне !аједничко командова*е и

подрао је 7оша који се тада обрео на челу сви& армија.

* ДрајWус Bеодор 8LN@uxEDA, 0$J50J"1A, 7ранцуски оWицир, осум*ичен и осуђен !а шпијунау у корист

Vемачке 80J(A_ После два нова суђе*а до који& је дошло после пропасти a.Золе, пуштен је на слободу

као невин 80J#-A.

"#



Sада су Vемци почели да се повлаче, био је у солобођеним областима

тријумWално дочекан. „Bо није било одушевље*е, ве% право правцато лудило,

!абелеио је Uордак 8\<NiA. вим силама сам спречавао да га не угуше2.

Тре1а имати %ако срце и одо$ети свим у31у<е.има

„3диста треба имати јако срце па одолети сличним у!буђе*има. 3на

убраавају многе гочине2, говорио је он.

Поенкаре, Петен, и!вестан број други& политичара и војника, елели су

да се немачка армија гони до /ерлина. Sлемансо је подрао 7оша када је овај

одлучио да потпише примирје: „Vико нема право да продуи пролива*е крви2,

и!јавио је 7ош ...

Sада је најавио потписива*е примирија, Sлемансоу су аплаудирала оба

дома. bомила окупљни& испред Uинистарства рата, !а&тевала је да се покае на

балкону своје канцеларије и дочекала га клица*ем: ганут, !аплакао је. kегова

деца су га одвела у Zелику палату да види гомилу која се веселила на Bргу

3пере. Посматрао ју је %уте%и: „Fеци ми, да ли си сре%анX2 !апитала је *егова

к%ерка. „Vе могу ти ре%и да сам сре%ан јер то нисам. ве то ничему не%е

послуити2.

Vа!вали су га „оцем победе2 , поди!али му споменике, али он се плашиобуду%ности: „ада %емо морати да добијемо мир, а то %е мода бити тее. Да се

бринем о својој слави, требало би да умрем сада2, рекао је он. /ио је веома

уморан_ имао је велике невоље са стомаком, рђаво је спавао.

Котен %е испа$ио на .еа =

десет метака

Деветог Wебруара 0J0J, неки млади двадесет трогодиш*и анар&иста,

Sотен 8c<>>?=A, испалио је на *ега десет метака и! револвера.~ Tедан га јепогодио, али није био о!биљно ра*ен.

3тпутовао је у 6ондон, који га је по!дрвио клица*ем. Sлицали су у

та!буру са одушевље*ем које му је и!мамило су!е.

а преоворима 1ранио =

>ранцуске интересе

* Sоен је био осуђен на смрт и касније ослобођен.

"0



Преговара*а са Zилсоном 8d?`D<=A, бе&у тешка. 3н је бранио Wранцуске

интересе_ у начелу је постигао да Vемачка плати 7ранцуској одштете_ постигао

је, такође, да Wранцуска армија дри петнаест година под окупацијом леву обалу

Fајне и стекао је и!вестан број други& предности. Uеђутим, 7ош му је

приговарао да прави сувише уступака, а десница је почела да га на!ива „+овекомкоји је и!губио победу2 ...

Двадесет осмог јула потписан је Zерсајски уговор: када је и!ла!ио са

Zилсоном, умало и& одушевљена гомила није угушила. Kли он није био

!адовољан тим миром: 7ранцуска, по *еговом мишље*у, није добила јемства

која су јој била потребна. Uноги Wранцуски политичари естоко су критиковали

тај спора!ум. „премише експло!ива2, на!вао га је Sамбо 8cO€?<=A.

hсмог новембра током !аседа*а нове скупштине, Sемансо је са

у!буђе*ем примио и!абранике Kл!аса и 6орене. /ио је одушевљено по!дрављен.

Pпак није траио да му се обнови мандат сенатора ...

Bешио се шет*ама ду морске обале, пешице или колима, гаје%и руе,

примају%и посетиоце. Fадио је на свом Демонстену.

Писао је једаном пријатељу: „Pмам " године и тиме је све речено. Bело

није рђаво. bлава је доста добра. рце такође2. P додаје: „Vе траим ништа, а

пошто не могу бити окривљен !а егои!ам, ускоро %у умрети више5ма*е сре%ан

и!међу оштрог сукоба супротни& удеса2.

Vаписао је такође . сумрак мишљења:

„За&ваљују%и томе

~

, кае он Zормсеру 8d<NOD@NA у октобру 0J"$, 5провео сам дивне четири године које би& провео плачу%и ... Bо је чудно, !ар не,

што је крај мог ивота у таквој противречности са оним што сам био, са мојим

карактером. Bо дугујем свом раду. 3н ме је ра!онодио, у!дигао. Zише ме не

у!буђује сав тај мрави*ак2. Kли, се са !адовољством окретао својој прошлости:

„Pмао сам све ... све што један човек мое имати ... Доивео сам

најславније часове које један човек мое доивети у свом светуY 4 тренутку

када смо доивели примирје, децо децо мојаY2

До краја је сачувао !адивљују%у виталност.

Bек уочи своје смрти, промрмљо је „3старио сам. Sачим се !а ивотмеким ноктима2.(J

Винстон ?ер4и$

bодине 0J(#, +ерчил је био по!дрављен као човек послан од провиђе*а:

цела !емља је траила да му се повери власт. Pмао је !а собом дугу каријеру

* чин у писа*у4J Pсто, стр. 01-501.

""



члана парламента и министра. 4право, великим делом !а&ваљују%и, *еговом

преласку н ачело Kдмиралтета 0J00, aнглеска Wлота је стекла своју мо%. Sада је

0J'#.пора! кон!ервативнен партије и!а!вао пад министра /олдвина 8C<`i‚?=A,

+ерчил, који је тада био министар Wинансија, и!губио је свој портWељ.

"по3орио на-

нацисти4ку опасност

Десет година није био на власти. Kли је драо веома !апаене говоре.

/лаговремено је с&ватио о!биљност нацистичке опасности, и 0J'-, говоре%и

пред Sомитетом спољни& послова Sон!едрвативне партије, по!вао се на

Друштво народа против Vемачке. pпанија је на све стране ширила *егова

мишље*а. Покренуо је борбу !а поновно наоруава*е, а касније је осуђивао све

уступке начи*ене Qитлеру. 3птуили су га !а милитара!ам: али када је

објављен рат, и!гледао је као пророк којега беше !лочин не слушати. Зидови

6ондона били су прекривени плакатима који су !а&тевали: „Zинстон на властƒ.

+емберлен га је поставио начело Kдмиралтета. После уласка Vемаца у /елгију,

0#.маја 0J(#, +емберлен је поднео оставку и +ерчил је постао вођа коалиције.

6емам ни/та да понудим осим-

крвиU мукеU су3а и 3но%а9 'и3 4увено овора (+G,HодHD

Qадио %е 3а три 4овека =

када %е имао CC одина

За време рата, при&ватио је на себе дуност !а три човека. 4стајао је у

сати, радио до ручка, спавао један сат и поново радио до " или ' сата ујутро.

Почев од децембра 0J(', тело је почело да га и!даје: ра!болео се у Sартагини и

од тада није више био сасвим исти човек. kегов лекар, доктор ек Uоран

8U<N=A, белеио је и! дана у дан *егову у!бидљиву борбу против Wи!ичке

оронулости и слабоумности. bоворио је "".септембра 0J((. o у 1#.години: „pтосе ду&а тиче све је у реду, али осе%ам се веома уморним. Pмам веома јасан

утисак да сам !авршио своје дело. Дуност ми је била да пренесем поруку,

обавио сам је ... Vије била *егова грешка ако је у Tалти морао да чини таљину

!начајне уступке: своје гледиште је одбранио вешто и одлучно. Kли !адравље му

се и даље погоршавало.

"'



2о4етком (+GFH-

те$о %е по4е$о да а и3да%е

Fадна способност му је опала. Постао је брбљив и благоглаговљив до те

мере да је доводио до очаја*а чланове кабинета. Bолико је увек био обу!ет

својим властитим идејама, да се није !анимао !а туђе. Kли се још више усамио.

Vије успевао више да прати туђу мисао. P помало је и!губио смисао !а

чи*енице. Преварен победничким овацијама које су му приређивали на улицама

6ондона и у До*ем дому, сматрао је да је на !аконодавним и!борима успе&

кон!ервативцима !ајемчен. /ацио се 0J($.ватрено у и!борну кампа*у. Kли се

није потрудио да направи чврст програм. 3граничавао се на то да ука!ује на

невоље које би и!а!вао лабуристички минисарски кабинет: то би био, говорио је

+ерчил, статистички и полицијски поредак. kегови напади на људе са којима је

током целог рата сарађивао и!а!вали су !абринутост. )уди су се !апитали да ли

је *егова борбеност, корисна у ратне време, не би била !локобна !а мир. bлавна

јединица странке, која је од 0J(#.!апала у сан, и!губила је ве!у са масама.

Vапротив, лабуристи су имали привлачан програм: социјалне слубе,

!апосленост !а све јеWтин ивот, национали!ацију и!весни& грана индустрије.

проводили су и!ванредну пропаганду. bоворило се: „6абуристи имају програм,а кон!ервативци +ерчилову WотограWију2.

?ер4и$ %е водио Ен$еску-

до по1еде

Победа лабуриста била је пора!на и +ерчил је морао да поднесе оставку_

то га је веома растуило: „/ританско и!борно тело отпустило ме је и лишило

сваког пото*ег учествова*а у вође*у послова2, писао је он доцније. Vије могао

поднети да буде „бе! посла2 и обу!ела га је сета. Sада га је неко наговарао даодри ни! предва*а, он је одговорио: „3дбијаш да ме пока!ују као некаднаш*ег

навалног бика који свој углед дугује само прошлим подви!има2. +увао је своје

место у Парламентуи, али неко време није више био политички активан.

Повукавши се на село, сликао је и почео да пише своје Uемоаре 8много

слабвије од *егове приче о Првом светском рату: удео *егови& сарадника ту је

много !начајнијиA.

Затим је стао на чело опо!иције и поново почео да ревносно !аседа у

До*ем дому: Vападао је економске мере које је преду!ела влада, а нарочито

"(



*ену политику доколони!ације_ *егова естина сметала је *еговим

присталицама_ елели су да се +ерчил повуче.

Sодине (+G+H %е рекаоd 6а кра%у сам сво%и0 снаа9

bодине 0J(J. имао је слаб напад аполексије, после чега је оглувео.Пам%е*е му је ослабило. Bешко је корачао. „Vа крају сам своји& снага2, говорио

је. Fастуивало га је ишчекива*е некадаш*и& обичаја, на пример, краљеви&

осам бели& ко*а. После опада*а вредности ливре, парламент је био распуштен

и лабуристи су на и!борима и!губили J$ места. Kтли је остао први министар,

али је +ерчил на!ирао одма!ду и сјајно посредовао у До*ем дому. bодине 0J$0,

иранске аWере, штрајкови, довели су до новог распушта*а Парламента:

торијевци су однели победу и +ерчил је поново постао први министар. Kли је

и!губио своју радну способност_ пет или шест сати рада, то је било највише,

тако да је својим министрима остављао најве%и део посла. тално уморан,

!нају%и да му је артеријски крвни притисак веома висок, често тону%и у сан,

плашио се слабоумности. 3вако се патетично алио: „4 менталном погледу,

нисам више оно што сам био. Данас, када треба да дрим неки говор, то је !а

мене прави терет, и и!а!ива у мени неспокојство. ек, реците ми истину: да ли

ускоро почети постепено да губиом све своје способностиX2 Uеђутим, упркос

саветима свог лекара, у инат слабостима и нападима, није елео да се одрекне

власти. Sраљица му је доделила 3рден подве!ице. Kли "$.јуна 0J$', на крају

једне !ваничне вечере, он се срушио: као 0J(J, напад је био последица грча једнеартерије. Pскрвављени& уста, тешко се и!раавају%и, +ерчил се осе%ао као

„пакет стари& крпа2. 3поравио се у октобру, на годиш*ем конгресу

кон!ервативне странке, одрао говор који је трајао педесет две минуте и био

пропра%ен бурним аплау!ом. Kли у До*ем дому, $.априла 0J$(, *егово

посредова*е беше кобно: расправљају%и о проблему &идрогенске бомбе, свео га

је на свађу и!међу странака. Зачули су се повици: „3ставкаY 4 пен!ијуY2

утрадан је аље*ем рекао: „Sада је човек стар, он сувише много иви у

прошлостиY2 Kли није одустао. Преко успона и падова, ипак је постао свестан

свог ста*а: „KвајY Постао сам тако глупY Зар не моете ништа да учините !аменеX2 +удио се: „ек, остарити то је нешто необично2. Uоран га је питао који

га !наци погађају: „ве2, одговорио је он. а страш%у је настојао да остане на

власти, али је све ма*е био способан да влада. Да би могао да !спи, у!имао је

умирују%а средства. +есто су му очи биле су!не.

eа ),Hро<ендан- .еов портрет и ту8на 3а0ва$ностd

За *егов #.рођендан, приређено је велико славље. 4вече, посматрају%и

један свој портрет који су му поклонили, он је рекао Pдну 8wi@=A: „Bо је слика

"$



човека који је бе! сум*е отишао у пен!ију. лои%ете се да он не личи на мене2.

Uеђутим, млади кон!ервативци, елели су да оде. Правио је пара!не гаWове.∗

Ду& му се потпуно распадао. bодине 0J$$. нај!ад је одлучио да се повуче.

Uного је јео и пио, али је пушио ма*е него раније. Поглед му је често био

мутан_ дуго би %утао, остајао укочен: „Да ли управо губим ра!умX2 питао је он.

Pмао је модани удар 0J$-.године. потпуно је оглувео, постао је апатичан,

%утљив. +есто је одла!ио на а!урну обалу2.(

Sанди @о0андас Карм0анд ='f()C+HD

bанди је међу осталим светским политичарима морао да нађе своје место,

али, и пре свега као Wило!оW. Због своје популарности од своји& присталица

добио је овај надимак o „Uа&атма2. 4 преводу на индијски је!ик o !начи „велика

душа2. По!нат је не само у Pндији ве% и у читавом свету o као вођа индијског

покрета !а потпуну слободу и самосталност Pндије. 3снов *еговог проповеда

био је: неопира*е власти и несарађива*е са aнгле!има. Другим речима он је

преу!ео поду&ват, и !а то се целог ивота борио o ослобађа*е Pндије од

aнглеске o и у томе је успео. Kли та победа, сурово се окренула против *ега.

3 тој *еговој борби која се окренула против *ега, о *еговом необичном

ивоту, писала је имон де /овоар у својој к*и!и Старост.

Те$есна крепкост-никада а ни%е и3да$а

„bандија *егово тело никада није и!дало. kегова крепкост беше још

необичнија од Sлемансове.

3длучивши да истера aнгле!е и! Pндије, он је 0J0J. најавио почетак

„атјагране2, то јест, непокорава*е окрутним !аконима F<E`@ које су aнгле!и

елели да наметну. По!вао је на одбија*е сарад*е. Vоминован 0J"#, !а

председника 6иге !а свеиндијску не!ависност, све чеш%е је путовао у

пропагандне свр&е да би ширио метод отпора бе! насиља. Проповедао је обнову

!анатства, што је омогу%ило бојкот енглески& прои!вода. 4спео је да паралише

економски ивот. Pстовремено, деловао је унутар индијског друштва. Fадио је

на укла*а*у предрасуда према партијама. {елео је да одри пријатељство

и!међу Qиндуса и Uуслимана. 3ни су дуго ивели у сло!и. Kли у GG веку

Fекао је непромиошљено: „7одине 0J($, док се на &иљаде Vемаца предавала, посла сам маршалу

Uономерију, телеграм, по!ивају%и га да ствара !али&е од *и&овог оруја. Uода %е бити потребно да се

оно врати војницима Zерма&та у случају да Fуси испред*аче2. По!ван да објани што је најавио, веома се

рђаво бранио.4 Pсто, стр. 0-1501, 0J0.

"-



дошло је у градовима до о!биљне !атегнутости и!међу сред*и& класа и две

!аједнице које су се спориле око места и утицаја.

" 1ор1и 3а 31$и8ава.е ме<у људима-

користио %е = /тра%к $а<у

bодине 0J"(, bанди се одлучио на дуг штрајк глађу не би ли и& поново

помирио: три недеље колико је трајало то искуше*е, становао је код једног

Uуслимана. Uеђутим, пошто је и сам био побоан, покрету којем је руководио

дао је дубоко религио!ни карактер. „Догодило ми се да се у!немирим !бог све

ве%ег утицаја религије на нашу политику, било да је реч о Qиндусима, било о

Uуслиманима.

?врсто %е 1ио ве3ан-

3а сво%е иде%е

Bо нимало нисам волео, писао је Vе&ру. 3н додаје да је било веома тешко,

барем у неким тачкама, навести bандија да промени своје ставове: „/ио је тако

чврст, тако ве!ан !а и!весне идеје, да је све остало и!гледало невано ...2

4 1#.години, bанди је у то био у!буђенији него икада. 3бдарен

и!ванредним !дрављем, наметнувши себи многобројне веома строге послове

који га нису нарушили, подносе%и дуга пешаче*а, вру%ину, неудобност, иобоаван од сви&, елео је да иви до 0"$.гдоине. међутим, док је он веровао у

национали!ам који уједи*ује, муслимански вођа ина& елео је деобу Pндије:

ствара*е муслиманске драве.

Sада су aнгле!и, после Другог светског рата, пристају%и на повлаче*е,

о&рабрили ствара*е привремене владе, Uуслимани су одбили да уђу у *у: они

су траили крајеве чији су становници ве%ином били Uуслимани.

емам никакве 8еље да 8ивим-

ако Инди%а мора да 1уде преп$ављена 1у%ицом насиља

Bада су и!били страшни покољи у Sалкути, где је на обе стране било на

&иљаде мртви&, у /и&ару, где је било убијено 0#.### Uуслимана.

едамдесет седмогодиш*и bанди отишао је у област Vоаклаби где су

нашли утчиште Qиндуси. Посетио је (J села, прповедају%и против насиља,

често одседају%и код Uуслимана.

Vови покољи су уследили у Пенqабу и у Дел&ију. Vа свој 1.рођендан,

bанди је и!јавио:

"1



„4 мом срцу има само !еб*е. P!губио сам сваку ељу да дуго ивим2. 3н

још кае: „Vе слаем се са оним што управо чине моји најдраи пријатељи2. P

додаје: „4 Pндији каква је данас, !а мене нема места. Vемам никакве еље да

ивим ако Pндија мора да буде преплављена бујицом насиља.2

Добијао је још само писма пуна мр*е: од Qиндуса, !ато што им јеприговарао !бог *и&овог насиља од Uуслимана, !ато што се супростављао

подели. 4беђени да се једино *ом мое и!бе%и грађански рат, чланови

Sонгресасу је на крају и!гласали 0(.јула 0J(1.године.

bанди је !бог тога био „очајан2. Деоба је !а *ега била „ду&овна трагедија2.

Vа дан који је чекао целог ивота, када је проглашена не!ависност o 0$.августа

0J(1 o он је одбио да учествује у свечаностима. Pндуси су и!дали начела

ненасиља која су у *еговим очима била ванија од саме не!ависности.

„Kко ме /ог воли, не%е ме ни тренутка оставити на !емљи2, говорио је он.

Посе%ивао је и!бегличке логоре, водио је јавне расправе, преду!имао је

све да помири две !аједнице, али у!алуд.

4 Пакистану, Qиндуси су били убијани, у Pндији o Uуслимани, а ике у

обе !емље.

bанди се питао:

„Да ли у мени постоји нешто што није у редуX2

3н који се увек трудио да иви складно, приме%ивао је:

„Vи и!далека не поседујеш равнотеу2. Bолико ељена не!ависност,

донела му је само очаја*е.{ивот је !авршио тако што га је убио један Qиндус, који га је сматрао

и!дајицом.

K елео је да иви 0"$ година.

+ак и да се прилагоди новом току ставри, он %е у очима јавности остати

човек одређене тактике, одређеног метода, одређеног реше*а.

Sлемансо је био човек рата_ у послератном периоду сместа је био удаљен.

P +ерчил је водио aнглеску до победе, исто је свој !емљи и!гледао

!астарео чим је рат добијен.

bанди је довео Pндију до не!ависности: али не!ависност је створиласитуацију која је !а&тевала од *ега да се одрекне сви& своји& начела...

Vа ба!и свега што је до сада речено, имон де /обоар је сагледала ивот

политичара к!ор три наведена лика: Sлемансоа, +ерчила и bандија.

„Политичар је створен да гради и историју и да га она убије. 3н

овапло%ује и!вестан *ен тренутак од којег, ма шта чинио, не%е мо%и да се

одвоји. Sада и& отерају са власти, да би при&ватили правац другојачији од

*и&овог, стари свргнути политичари, куде садаш*ост и не проричу ништа добро

у блиској буду%ности_ на сваки начин, акција није дело_ а она мое преивети

само у успомени и није кадара да се материјално наставља_ са оне стране

"



опасани& !бива*а историје, човек од акције се мое надати да %е потомству

оставити само успомену на свој лик и на оно што је и!вршио ...

4 удаљени са своји& дуности o и понекад чак и у време када и& обављају

o они пишу мемоаре који су увек самноодбране, напади на *и&ове противнике и

чија је историјска вредност, углавном, спорна...3ни бране своју ствар пред буду%им генерацијама против садаш*е епе&е,

која им, по *и&овом мишље*у, није у потпуности одала при!на*е.2$#

!порт и старе.е

Zе% више пута поменута o аутор к*иге старост кратко се освр%е на

пита*е o спорт и старост.

„3старели спортисти настављају, неки до J".године, да се баве атлетиком,

тенисом, Wудбалом, бицикли!мом. 4главном, они !а собом имају само осред*е

награде, али иако не еле да постигну велике успе&е, стало им је до тога да

контролишу своје време. Uного редовниоје посе%ују стадион када оду у пен!ију

5# Pсто, стр. 0J050J$.

"J



него раније. Почев од -#.године, две тре%ине стари& особа баве%и се спортом.

P!лае се опасности.&A

Uеђутим, они не осе%ају Wункционалну тегобу, спорт не успорава старе*е

органа али доприноси *и&овом бољем раду. 4 моралном погледу, упорност

стари& спортиста има у себи нечег окрепљују%ег и околина која сувише честопокушава да је поколеба, требало би да је поштује. увише велико

самосма*ива*е активности доводи до слабље*а целе личности. 4право то су

доброс&ватиле старице са /алија које настављају да носе на својим главама

тешке предмете. тара особа !на, да боре%и се против своје оронулост успева да

је успори. 3на !на такође, да у *еним Wи!ичким недостацима неодољиво око

*ене околине пронала!и дока! опште оронулости коју о!начава реч старост. 3на

намерава да докае другима и самој себи да је и даље човек „J$

хA Доктор 6онгвил 89<=tE@v?``@A, лекар bупе која проучава тре%е спортско доба наводи случај једног

пливача старог -' године који -# пута скочи са скакаонице са ' метра упркос ушној Wибрилацији и

васкуларној &ипертроWији леве стране_ Tедног падобранца старог -#.година који има коронарну склеро!у_

бициклисту старог $.година који прела!и '# километара на дан иако испољава последице миокарда, итд.9$ Pсто, II, стр, (.

Француска xvii век.doc

Documents