И Р11. август 2021.ГОДИНА XV

ЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА - ВУКОВАР

ЗВОБРОЈ: 273

ЗАЈЕДНИЧКО ВЕЋЕ ОПШТИНА ИМЕНОВАЛО ДЕЈАНА ДРАКУЛИЋА ЗА СВОГ НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА

80. ГОДИШЊИЦА УСТАНКА НАРОДА ЛИКЕ У СРБУ ПОНОВО ОМЕТАНА ОД КЕЛЕМИНЦА И ЊЕГОВИХ ДЕСНИЧАРА

СЕЋАЊЕ НА НЕКАЖЊЕНИ ЗЛОЧИН У УЗДОЉУ КАДА ЈЕ НАКОН ОЛУЈЕ УБИЈЕНО ОСМОРО СРБА ЦИВИЛА

КОМЕМОРАЦИЈА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА НА ДУДИКУ

2 11. 8.2021. / ИЗВОР 273АКТУЕЛНО

У МЕСТУ УЗДОЉЕ КОД КНИНА, У ОРГАНИЗАЦИЈИ ОПШТИНЕ БИСКУПИЈА И СРПСКОГ НАРОДНОГ ВЕЋА ИЗ ЗАГРЕБА, ОДРЖАНА ЈЕ КОМЕМОРАЦИЈА ЗА ОСАМ СРПСКИХ ЦИВИЛА КОЈИ СУ, ДАН НАКОН ХРВАТСКЕ ВОЈНО-ПОЛИЦИЈСКЕ АКЦИЈЕ „ОЛУЈА“ УБИЈЕНИ НА СВОМ КУЋНОМ ПРАГУ. КОД СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА СА ИМЕНИМА ЖРТАВА, НА МЕСТУ ЗЛОЧИНА, ПОЛОЖЕНИ СУ ВЕНЦИ И ЗАПАЉЕНЕ СВЕЋЕ

ЗЛОЧИН У УЗДОЉУ И ДАЉЕ НЕКАЖЊЕН

Шестог августа 1995. године, дан након уласка хрватске војске у Книн, тројица припадника хрватских војних

снага, у селу Уздоље код Книна, затекли су у својим домовима осморо немоћних и невиних српских цивила. Након застрашивања, псовки и претњи, доведени су испод стабла храста недалеко од главног пута ка Книну и усмрћени хицима из аутоматске пушке. Само због тога што су били Срби, тај дан убијени су Милица Шаре (1922), Стево Берић (1933), Јања Берић (1932), Ђурђија Берић (1916), Крстан Шаре (1931), Милош Ћосић (1923) и Јандрија Шаре (1932). Једна особа, сведок њиховог страдања, преживела је и поред два примљена метка, те успела побећи у оближњу шуму и захваљујући томе остала жива. Исти је дан, у засеоку Шаре, у својој кући убијена а потом запаљена Сава Шаре, рођена 1922. год.

Дан након прославе 26. годишњице Олује у Книну, на којој су представници државног врха Републике Хрватске о тој акцији хрватске војске поново говорили као о „легитимној акцији чистој као суза“, на месту стрељања осморо српских цивила служен је парастос и положено цвеће у присуству чланова породица, комшија, пријатеља и представника локалних власти из редова српске заједнице.

„ЖРТВЕ МОРАЈУ БИТИ ПРИЗНАТЕ И НЕ СМЕЈУ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНЕ“

Након парастоса невино пострадалим жртвама, који је служио свештеник Епархије-далматинске Станко Антић, саборска заступница СДСС-а Ања Шимпрага, прочитала је изјаву Сећања СНВ-а

поводом 26. годишњице „Олује“, а потом поручила да је претходних дана, као и претходних година, овим поводом послато много порука са обе стране, али да је примарно оно да жртве морају бити признате и не смеју бити заборављене.

– Волимо и не заборављамо своје и поштујемо туђе, али исто тако очекујемо и да нас поштују. Ми смо се овде окупили, као и сваке године, да се у миру присетимо и помолимо за све оне који су невино пострадали. Сви они који нам желе помоћи нека с нама заједно граде бољу будућност Срба у Хрватској – изјавила је Шимпрага.

О злочину почињеном у месту Уздоље ретко ко од мештана више жели говорити. Њихове рођаке, пријатеље и комшије више нико не може вратити, а разлозима и начином на који су им одузети животи, често кажу, требало би да се баве надлежне институције. На њима је да их се сећају и потомцима преносе успомену на њих.

ЗА УБИСТВА ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ САЗНАЛИ ТЕК НАКОН НЕКОЛИКО НЕДЕЉА

Ипак, најтеже је онима који су у ово време, пре двадесет и шест година, изгубили најуже чланове породице, а вест о њиховом страдању сазнали тек недељама након тога.

– Мени су ту у нашој кући, живели и остали баба Сава и мој стриц. Ту су настрадали 6. августа.

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 3

Нисмо чули за њих, можда 10-15 дана, нисмо знали да ли су живи, где су. Тек накнадно смо сазнали вест да су обоје убијени, а кућа у којој је бака живела заједно са њом је и запаљена. Тужно је свако сећање на тај догађај, оно што су морали преживети одласком људи из села. Ја сам рођен у Француској, читав живот сам тамо, и још увек ми је тешко схватити да се такве ствари могу дешавати људима. Но, и поред тога, никада нисам одустао од доласка. Сваке године у време њиховог страдања сам овде, у селу, посетим место на којем су убијени, али и своју децу учим одакле су им корени. Њихова жртва је наш аманет да не заборављамо ни кућу ни огњиште, и да нас ништа не сме застрашити како бисмо од тога одустали. Кућа још није обновљена али ћемо се потрудити да и њу у будућности подигнемо из пепела – истиче Саша Шаре, унук убијене Саве.

У августу 2017. Године, Доцумента- Центар за суочавање с прошлошћу, поднела је Државном тужилаштву РХ (ДОРХ) казнену пријаву против непознатих починилаца у вези са злочином у Уздољу. Казнена пријава Документе, на темељу које још увек нико није поступио, највећим делом ослања се на чињенице у вези злочина које је у својој истрази расветлио Међународни кривични

суд за бившу Југославију у Хаагу и то пре свега кроз изјаве сведока.

За злочине почињене у месту Уздоље, као ни за оне у околним книнским селима: Орлић,

Марковац, Бискупија, Врбник, где је у неколико дана након „Олује“ убијено још око тридесетак српских цивила, још увек нико није одговарао.

Васка РАДУЛОВИЋ

ПАРАСТОСОМ И ЧИТАЊЕМ СНВ-ОВЕ ИЗЈАВЕ СЕЋАЊА, МЕШТАНИ ВУКОВАРА ПРИСЕТИЛИ СУ СЕ ДАНАС СВИХ НЕВИНО СТРАДАЛИХ ТОКОМ ВОЈНО-ПОЛИЦИЈСКЕ АКЦИЈЕ „ОЛУЈА“

У ВУКОВАРУ СЕ ПРИСЕТИЛИ СТРАДАЛИХ У ОЛУЈИНакон парастоса који су у Саборном храму

светог оца Николаја Мирликијског у Вуковару служили вуковарски пароси

протојереј-ставрофор Саша Кузмановић и протојереј-ставрофор Миљен Илић те парох боровски протојереј-ставрофор Чедомир Лукић, у просторијама Заједничког већа општина прочитана је 14. по реду изјава сећања у којој је наведено да је пре 26 година започела акција „Олуја“ која је узроковала историјски егзодус Срба с подручја западне -Славоније, Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације.

– Њих преко 300.000 морало је напустити своје домове. Највиши представници државе у својим су изјавама због тога изражавали нескривено задовољство и ликовање. Срби који су остали убијани су и премлаћивани како за време „Олује“ тако и данима, месецима и годинама након ње. Њихова је имовина пљачкана и уништавана; куће уништаване или пак приватним одлукама или одлукама саме државе узурпиране, творнице и пољопривредне задруге такођер пљачкане и уништаване. Социјална и комунална инфраструктура, попут друштвених домова, школа, локалних амбуланти, локалних водовода и електромрежа, такође је дуготрајно уништавана и трајно уништена. Земљишта и шуме у власништву избеглих такође су узурпирани, многе

цркве оскрнављене и опљачкане – прочитала је потпредседница ВСНМ Вуковарско-сремске жупаније Весна Вујић.

У СНВ-овој изјави сећања стоји и да су Хрвати који су, након успостављања Републике Српске Крајине живели на подручју Хрватске са већинским српским становништвом убијани, премлаћивани, злостављани, противправно затварани, застрашивани и протеривани, а њихове куће или узурпиране или уништаване, а цркве скрнављене, пљачкане и рушене, али да су сличну судбину имали и Срби који су живели на територију под управом Владе Републике Хрватске.

– Свако има своје сећање, своје комеморације и своју политичку употребу ратних страхота и ратних страдања. Ретко се сећамо страхота које су прошли други и страдања која су се догодила другима. Не знамо како ће други, али ми из Српског народног већа и у име српског народа у Хрватској онако ћемо

како смо и досад: сећаћемо се својег, а нећемо заборављати страдање другог. Признаваћемо страдање другог као што очекујемо да наше буде признато – обратила се Вујићева у име потписника изјаве сећања из Српског народног већа.

Изјава сећања Српског народног већа биће прочитана у свим жупанијским већима српске националне мањине широм Републике Хрватске у периоду од 3. до 5. августа.

Душан ВЕЛИМИРОВИЋ

4 11. 8.2021. / ИЗВОР 273ГОДИШЊИЦЕ

У ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ВЕЋА ИЗ ЗАГРЕБА, У СРБУ ЈЕ ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ 80. ГОДИШЊИЦЕ ПОДИЗАЊА УСТАНКА У ОВОМ ЛИЧКОМ МЕСТУ

У СРБУ СЕ НАРОД ДИГАО НА УСТАНАК ДА СПАСИ ГОЛЕ ЖИВОТЕ

Иако викенд пре комеморације у Србу није обећавао мирно окупљање поводом 80.годишњице устанка, скуп је прошао свечано

и у миру, а на свим прилазима Србу, као и у самом месту, дежурале су бројне полицијске патроле које су контролисале долазак на овај догађај.

Након што је председник филоусташке Аутохтоне-Хрватске странке права, Дражен Келеминец, заједно са својим присталицама, поставио кампер возило на површини поред самог споменика, те јавним провокацијама узнемиравао домаће становништво, реметио јавни ред и мир шаљући, и ове године, јасне поруке мржње и негодовања према симболици и учесницима скупа у Србу, полиција га је привела уз прекршајну пријаву па је комеморација овај пут прошла без такозваног контраскупа Келеминчевих неоусташа.

Уочи комеморације испред централног споменика у Србу, делегације су посетиле и гробље погинулих

далматинских бораца који су дали животе за ослобођење овог краја.

Окупљенима испред споменика у Србу, којих је због поштовања е п и д е м и о л о ш к и х мера ове године било осетно мање него претходних година, обратио се председник Антифашистичке лиге РХ Зоран Пусић, позвавши их да ставове о ономе што се догодило у овим крајевима преносе и на долазеће генерације.

– Обележавамо 80. годишњицу народног устанка када су се људи дигли против зла у тренутку кад је оно изгледало непобедиво, а борба против њега изгледала безизлазна. Иако нам понекад изгледа да нема смисла понављати све оно што говоримо задњих десет година на овом месту, истина је да оних који истрајно заступају

ставове у чију одбрану је антифашизам настао нема превише и да су заправо малобројни. Зато је важно да ове ставове пренесемо и следећим генерацијама – рекао је Пусић.

З о р а н Ре с т о в и ћ из шибенског Савеза антифашистичких бораца и антифашиста подсетио је присутне на период Другог светског рата и јул 1941. када је букнуо народни устанак, а окупаторске снаге, заједно с домаћим колаборационис тима, доживеле прве поразе у оружаним борбама.

– У слободу, коју смо добили 1945. биле су уткане

све жртве страдале само зато јер су биле другачије. У њу су уткане и све величанствене победе које су довеле до стварања државе једнакости, братства, рада, образовања, културе, здравствене заштите за све, станова, живота достојног живота. Усудио бих се рећи да су у то време живели најсрећнији људи на овим просторима икада. Зато овај дан морамо обележавати с поносом – рекао је Рестовић, осудивши у свом излагању и покушаје историјског ревизионизма чији представници желе смањити одговорност фашистичких злочина.

– Њихови злочини се прећуткују, концентрациони логори називају су одмаралиштима, о њима се не учи у школама. Тако лажи падају на погодно тло. Скоро да нема града у Хрватској који нема улицу неког усташког министра. Тако лаж постане истина. Зато је наш задатак да се то не догоди и да бранимо слободу коју су нам утакли Титови антифашисти – закључио је Рестовић.

М Е С И Ћ: „Н И КАД В И Ш Е УСТА Ш Л У КА И ФАШИЗМА“

Бивши председник Републике Хрватске Стјепан Месић је у свом говору оценио да се не стаје на крај ревизионистима и ширитељима мржње које је назвао „политичким страшилима”, а политичаре који траже да се истражи Јасеновац и његово наводно постојање након ослобођења, Месић је назвао „ноторним страшилима”.

– Данас треба бити овде, треба послати једну поруку коју увек шаљемо, али нема одазива. Кад смо видели овде ових неколико политичких страшила онда се чудимо како је то могуће, али не чудимо се кад видимо политичка страшила која плаћа

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 5

хрватска Влада да истражује деловање Јасеновца и после Другог светског рата. Једна ноторна глупост и ноторна лаж. Након пробоја из Јасеновца, знате шта се догодило, усташе су све демолирале, минирале и побиле остатак заробљеника. После рата долази група немачких заробљеника у Стару Градишку, са којима не знају шта ће али заробљеници морају радити. Та група је доведена у Јасеновац да чисти циглу, камен, дрво и цреп, јер имате двадесетак православних, српских села која су спаљена. Данас хрватска власт плаћа, исто тако, још гора политичка страшила, која тврде нешто што је једноставно лаж. Постоји једна мржња која није исконска, то је произведена мржња али има нешто иза ње што ви сви осећате, а то је да су ти мрзитељи велики заљубљеници у хрватски буџет. Не може председник хрватске Владе рећи да је поздрав „За дом спремни“ некакав двозначни израз из било ког разлога јер је, тобоже , ХОС бранио Хрватску. Никакав ХОС није бранио Хрватску – истакао је Месић те позвао владајуће да „по праву надзора забране ту противуставну удругу“ али и све оне које у свом Статуту имају противзаконске поздраве, чиме би се заувек решио тај проблем.

Месић је на крају рекао и да су „усташе побиле једанаест чланова његове породице и практично читаву породицу његове супруге“.

– Дошло је време да пошаљемо јасну поруку, никада више усташлука и никад бише фашизма! Поклонимо се онима који су нам донели слободу - закључио је Месић.

УСТАНАК У СРБУ БИО ЈЕ ОДГОВОР НА ЗЛОЧИНЕ

Председник СНВ-а и саборски заступник СДСС-а Милорад Пуповац у свом је говору побројао села у којима је усташки режим починио масовна убиства Срба, те рекао да је устанак у Србу био одговор на те злочине.

– Не окупљамо се у Србу само зато да бисмо обележили устанак и одбрану голог живота 1941. године, него и да обележимо највеће постигнуће тог времена, а то је да су се Лика и Далмација ујединили заједно с осталим крајевима, као и да су се Хрвати и Срби ујединили око идеје заједничке слободе. И данас нам треба слична идеја због оних који не бирају такву могућност заједништва, а који у великој мери још увек утичу на понашање, одлуке и свест људи у нашој земљи. Треба нам и због тога да размислимо имамо ли сви заједно као грађани ове земље пречег посла него да ову земљу учинимо равноправном с другима на простору Европе и измиреном с другим државама на простору Југославије. Имамо ли пречег посла, него да крајеве попут овога, од Отока до Срба, Лапца или Грачаца, учинимо достојнијим местом за живот него што данас јесу. Ова места су таквом

положају јер немамо идеју слободе какву су имали наши преци. Зато се окупљамо – поручио је Пуповац.

Он је подсетио у каквим су околностима људи подигли устанак, најпре у шуми Брезовица крај Сиска, а онда и под вођством Васиља Гаћеше у Банском Грабовцу, те потом у Лици.

– Ватра отпора наставила је горети и није се угасила, него се ширила овим крајем, као и суседном Босанском крајином. Ови устаници могли су ићи лево, али и десно, могли су повести народ у четнике, а могли су и у партизане. Било је и оних који су хтели на четничку страну, али ови нису, него су их одвели на победничку, партизанску – рекао је Пуповац.

Истакао је да то говори због оних који данас тврде да је ово био другачији устанак него што је био.

– Био је то устанак против усташа, нациста и фашиста, био је то најпре устанак за властити живот, а након тога против окупације и квислинга те за другачију, праведну државу и односе међу народима. Ако то вреди у већини Европе, зашто то не вреди код нас? Ако те вредности вреде у већини данашње Европе, зашто не вреде код нас? Зашто они који представљају поражене снаге имају исти третман као и ми овде? – навео је Пуповац, констатујући да се овакви скупови и даље одржавају под јаким полицијским снагама и да се зна зашто је то тако.

Програм комеморације у Србу завршен је отворењем изложбе испред Спомен-дома бораца НОБ-а где је говорила ауторка изложбе под називом “Али борба је почела, овде оваква, а то је најважније”, историчарка Наташа Матаушић која је рекла да је закључак докумената прикупљене грађе, коју прате први пут приказане фотографије, да су се као главни циљеви устанка истицали злочини НДХ, усташког режима над српским народом и рушење режима НДХ. Васка РАДУЛОВИЋ

6 11. 8.2021. / ИЗВОР 273ГОДИШЊИЦЕ

БРОЈНИ ПРЕДСТАВНИЦИ УДРУЖЕЊА И ИНСТИТУЦИЈА 25. ЈУЛА ПОЛОЖИЛИ СУ ВЕНЦЕ И ОДАЛИ ПОШТОВАЊЕ НАСТРАДАЛИМ МЕШТАНИМА БОБОТЕ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ПОЧЕТКА БОРБЕ ПРОТИВ ФАШИЗМА У БОБОТИ

Обележавање осамдесете годишњице од подизања устанка против фашистичких окупатора и терора хрватских усташа организовали су Удружење

антифашистичких бораца и антифашиста општине Трпиња и Заједница удружења антифашистичких бораца и антифашиста Вуковарско – сремске жупаније.

– Сваке пете године обележавамо годишњицу устанка овде у месту Бобота. Данас смо се окупили да се сетимо догађаја из тих дана који су се одвијали у нека далека и бурна времена. Нажалост, дух тих времена је и данас присутан, дух те фашистичке

немани, а потреба за сећањем на те догађаје је тим већа као и чињеница да морамо да спречимо ревизију историје која се упорно намеће и представља у једном сасвим другом светлу. Осамдесет година је прошло од устанка, али фашизам је и даље на делу – истакао је председник ЗУАБА ВСЖ Лазо Ђокић.

Повод овог обележавања је подизање устанка под вођством Ђоке Патковића који је заједно са сарадницима 25. јула 1941. године напао усташку патролу у Боботи.

– Бобота је устаничко место из овог периода, а овај крај је дао пуно за борбу против фашизма. Ако смем дати неки свој суд, морам да кажем да нисам задовољан односом потомака и сматрам да они некако стидљиво посећују овакве манифестације. Немамо разлога да се стидимо својих предака који су дали своје животе и борили се против фашизма, заправо имамо потребу и обавезу да се сећамо свих тих догађаја и тих људи – осврнуо се Ђокић на данашњи однос

потомака према тековини антифашистичке борбе.

НЕОПХОДНО УК ЉУЧИТИ ШТО ВИШЕ ЉУДИ

Организацију овог програма на себе је у техничком смислу преузео месни одбор УАБА Бобота које данас окупља двадесетак активних чланова, а неки од њих су и директни потомци настрадалих Бобоћана током Другог светског рата.

– За мене овај дан јако пуно значи јер 180 имена је на табли на споменику на којој пише да су погинули као жртве фашизма, а њих сто да су погинули као борци. То је јако велик број настрадалих за једно село и мислим да ту жртву потомци нису најбоље схватили, али сматрам да ће се то с временом исправити. До краја године одлучили смо да позовемо и контактирамо све потомке оних који су изгубили своје животе да нам се придруже и да заједно радимо унутар удружења – нагласила је председница боботског огранка УАБА Љубица Бауковић.

Према њеним речима ова организација ће до краја године имати низ активности везаних за очување тековина антифашистичке борбе како би се укључио што већи број људи у рад ове организације, али и допуниле активности овог удружења које не би биле само комеморативног карактера.

Срђан СЕКУЛИЋ

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 7

КОД СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈА НА ДУДИКУ ОБЕЛЕЖЕНА ЈЕ 80. ГОДИШЊИЦА ОД ПОДИЗАЊА УСТАНКА НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРОТИВ НАЦИФАШИЗМА И 80. ГОДИШЊИЦА ОД ПРВОГ СТРЕЉАЊА РОДОЉУБА И НЕВИНОГ СТАНОВНИШТВА НА ОВОМ ВУКОВАРСКОМ СТРАТИШТУ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

ПОЧАСТ ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА У ДУДИКУ

Због проблема изазваних вирусом короне овогодишња комеморација на Дудику одржана је касније него што је то уобичајено. Уместо друге суботе у мају

датум обележавања овај пут померен је на 31. јул, односно дан када су на Дудику, у знак одмазде због акција партизана, усташе стрељале прву групу од 17 мештана Боботе.

Програм комеморације започео је полагањем венаца које је положило 35 делегација, а међу њима и делегације Међународне федерације антифашиста, СУБНОР-а Републике Србије и амбасаде Руске федерације.

– Сваке године на овом месту присећамо се тих ружних и нечовечних времена када је усташки преки суд којим је руководио Виктор Томић у Дудику, према неким подацима, стрељао преко 3000 родољуба. Ту се, наравно, не убрајају многи људи који су сточним вагонима из црвеног магацина у Вуковару превезени у логоре Јасеновац и Стара Градишка. Након ексхумације знамо да је пронађено око 500 тела, али исто тако знамо да су људи из околних места Срема и Славоније и током рата одавде кришом вадили своје мртве и сахрањивали их тако да тачан број убијених никада није утврђен. Касније је створено и ново стратиште у Сремској Митровици у коју је усташки преки суд прекомандован – објашњава председник ЗУАБА Вуковарско-сремске жупаније и УАБА града Вуковара Лазо Ђокић.

Током комеморације прочитана су имена седамнаесторо мештана Боботе који су 31. јула 1941. године први стрељани у Дудику. Након тога су Љиљана Бајац Николић и Милица Шарчевић прочитале окупљенима неколико поема, а Вуковарско српско певачко друштво Јавор отпевало је једну партизанску родољубну песму. Програм је настављен у вуковарском Парохијском

дому изложбом фотографија насталих 1945. године када је совјетска Црвена армија ослобађала Европу од немани фашизма.

– Ова изложба направљена је од снимака обичних људи, војника и официра који су учествовали у великом отаџбинском рату. Ово су фотографије, а фотографије није могуће променити како би то неко можда хтео. На њима се види како су се војници Црвене армије сусретали са људима које су ослободили. Ко је донео ту победу? По којој цени? То је важно, а важно је зато што се историја преноси са покољења на покољење. Да наша деца, унуци и праунуци и након толико година

памте коју смо цену платили за победу над фашизмом и да знају колико је важно чувати мир – рекао је тим поводом војни аташе Руске Федерације у Републици Хрватској генерал-мајор Генадиј Можајев.

У име СУБНОР-а Србије комеморацији на Дудику присуствовао је и пензионисани пуковник Золтан Дани којем је ово први пут да борави у Вуковару.

– Веома сам дирнут свиме што сам овде доживео. Поеме које су тамо прочитане у мени су пробудиле снажне емоције тако да сам једва задржао сузе. Због тога су покушаји прекрајања историје један нови злочин који не смемо да дозволимо. То раде недобронамерни људи и драго ми је да је у Србији по том питању ситуација много боља и јаснија. Ове године смо обележили 80. годишњицу устанка против фашизма и није било ни једног трага покушајима да се то омаловажи или прикаже другачије него што је стварно било. Било је пуно младих, а манифестацију су пропратили и сви медији у држави – рекао је Золтан Дани.

Програм у Парохијском дому окончан је новим наступом Вуковарског српског певачког друштва Јавор, а посетиоци су након тога могли да разгледају већ поменуту изложбу фотографија.

Током комеморације забележен је и инцидент који је изазвао један незвани гост који је непримереном музиком из свог аутомобила покушао да омета програм. Захваљујући интервенцији полиције која је обезбеђивала скуп незвани гост се удаљио, али је јурећи аутомобилом иза себе подигао велики облак прашине дајући тиме до знања шта мисли о антифашизму и усташким злочинима.

Славко БУБАЛО

8 11. 8.2021. / ИЗВОР 273ГОДИШЊИЦЕ

У ПАКРАЧКИМ СЕЛИМА ГОРЊА ОБРИЈЕЖ, ТОРАЊ И ДЕРЕЗА 4. АВГУСТА ОБЕЛЕЖЕНА 79. ГОДИШЊИЦА ОД „КРВАВОГ АВГУСТА” 1942. ГОДИНЕ

СЕЋАЊЕ НА АВГУСТОВСКИ ПОКОЉ 1942. ГОДИНЕ

Овогодишње присећање на страдање Срба током „Крвавог аугуста“ 1942. године започело је у селу Горња Обријеж комеморацијом

његовим страдалим мештанима, борцима НОБ-а и народу овог села који је пострадао у усташким конц-логорима.

У селу Торањ одржан је помен за 65 мештана цивила побијених 4. августа 1942. неколико стотина метара иза храма Св. Великомученика Пантелејмона. Након покоља тела ових мученика побацана су у већ припшремљену раку.

Поред овог места страдања, делегације Већа српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније и УАБА Пакрац-Липик положили су венце и на месту споменика у селу.

У селу Дереза помен за поклани народ, који је касније побацан у бунаре, служили су свештеници Ђорђе Теодоровић, Лука Босанац и Драган Гаћеша.

Тог кобног августовског дана 1942. године само у Дерези је убијено и у бунаре побацано 250 недужних мештана цивила, а посебно је болна чињеница да је међу убијенима и покланима било и преко 70 деце.

Са оба места страдања послана је порука која обавезује све потомке и припаднике српског народа на долазак и поклоњење својим светим мученицима и прецима при чему је поново упозорено да на тим местима нису побијени ратници, већ обични људи, сељаци који су мирно живели у својим кућама и на својој земљи и да је њихово страдање резултат помрачења људског ума и срца.

Помену су присуствовале делегације Града Пакраца, Пожешко-славонске жупаније, Већа

српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније, Пакраца и Липика, западнославонског пододбора СКД Просвјета и УАБА Пакрац-Липик.

Вијенац у име Града Пакраца положила је заменица градоначелнице Мирсада Поповић Дамјановић, док је у име Пожешко-славонске

жупаније венац положио заменик жупанице Никола Ивановић. Извор

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 9ЉУДИ И ДОГАЂАЈИ

ПОЖАР НАНЕО ВЕЛИКУ ШТЕТУ НА ИМАЊУ МИЛОРАДА МИХАЈЛОВИЋА НА КОРДУНУ

ПОРОДИЦУ МИХАЈЛОВИЋ ИХ К ЛОКОЧА КОД ВОЈНИЋА ЗАДЕСИЛА ЈЕ ВЕЛИКА НЕСРЕЋА КАДА СУ ИМ У ПОЖАРУ ИЗГОРЕЛИ СЕЊАЦИ, ТРАКТОР И МНОГОБРОЈНЕ ПРИК ЉУЧНЕ МАШИНЕ

На имању Милорада (69) и Мирјане Михајловић (61) догодио се 14. јула пожар у коме је ово двоје мештана Клокоча у

општини Војнић остало без огромног дела своје пољопривредне имовине. Криминална полиција још увек није утврдила шта је био конкретни узрок пожара на штагљу и дворишној згради, али се претпоставља да је варницу изазвао акумулатор на трактору који је био паркиран у близини, а топло време, сува трава и сеник са балама сена само су допринели томе да се ватрена стихија још више разбукти. Пожар је почео мало из поднева.

- Таман сам мало приспа’ и ћерка ме пробудила

да ми каже да гори штагаљ. Док сам изашао ван већ се није могло прићи ни на десет метара од пламена. Дошли су ватрогасци из ДВД-а Војнић и ватрогасци из Цетинграда и они су спашавали трећи објекат, а ово остало се у том тренутку ништа није могло

спасити – прича нам потресени Милорад.

Штету још увек ни сам не зна, али претпоставља да она износи негде око 200 хиљада куна. Страдала су два пољопривредна објекта, бале са сеном, трактор и многобројне прикључне машине међу којима берач кукуруза, сејачице и три приколице. Ватрогасци су неколико сати неуморно гасили објекте, а на сву срећу спречена је и већа катстрофа јер су спашени објекти који имају струјне инсталације, али и сама дрвена

кордунашка кућа у којој живе Михајловићи. Сви ти објекти планули би за час да није било правовремене ватрогасне интервенције.

Што се Милорада и Мирјане тиче и ова учињена штета је практично ненадокнадива. Њих двоје осим Милорадове скромне пензије немају других примања. Живели су од пољопривреде и седам грла стоке.

- Не мораш ме ни питати колико ми је ово што је изгорело значило. Не можеш радити даље без стројева. Добро се држимо, али кад ме неко пита како сам онда ми сузе ударе на очи. Два човека су ми понудила сено за стоку да ми помогну мало. Даље ћу како морам, жив у земљу не мерем – прича Милорад.

Данас у Клокочу живи свега петнаестак становника. Ово место на Кордуну је Милорадово родно село у које се након Олује и избеглиштва у Кљајићеву вратио 2000. године. Нова несрећа натерала их је сада да још једном морају кренути из почетка. Никола МИЛОЈЕВИЋ

10 11. 8.2021. / ИЗВОР 273АКТИВНОСТИ ЗВО-а

ПРЕДСЕДНИК ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЧА ОПШТИНА ОДРЖАО САСТАНАК СА СЛУЖБЕНИКОМ У ПОЛИТИЧКОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ АМБАСАДЕ САД-а У ХРВАТСКОЈ

ДИПЛОМАТАМА САД-а ПРЕДСТАВЉЕНИ КЉУЧНИ ПРОБЛЕМИ СРБА

На састанку у Заједничком већу општина, тада још председник ЗВО-а, Срђан Јеремић службенику у политичкој

канцеларији амбасаде САД-а Роберту Кротију изнео је кључне проблеме Срба на простору деловања ове институције. Тема разговора била је актуелна политичка ситуација на истоку Републике Хрватске и поштовање мањинских закона.

- Искористио сам прилику да наше партнере из амбасаде Сједињених америчких држава упознам са тренутном ситуацијом везаном за српску заједницу на истоку Хрватске коју сам, на жалост, мора да оценим као веома лошу будући да и сами знате колико проблема имамо у самом граду Вуковару и његовој околини, да овде у задње време доминира говор мржње према припадницима српске заједнице и да се они оптужују као кривци за све оно негативно што се дешава на овом подручју. Оно што сам са жаљењем морао да констатујем јесте да смо имали пораст међунационалних сукоба и инцидената у којима су жртве доминантно били припадници српске националне мањине и то углавном деца, најмлађи као најрањивија групација становништва – истакао је Јеремић.

Поред овога Јеремић је службеника америчке амбасаде упознао и са радњама

везаним за наступајући попис становништва, значају које за српски народ има образовање на матерњем језику и писму те о целокупној политичкој ситуацији на овом простору.

- Отворили смо и теме службене употребе језика и писма, одгоја и образовања на језику и писму националне мањине, али и примени одредбе Уставног закона о правима националних мањина и исказали смо незадовољство са имплементацијом сва три ова закона. Аргументовано сам објаснио шта је проблем код сва три ова

наведена закона и замолио сам представнике САД-а да искористе свој утицај и неке расположиве могућности, а све са циљем да дођемо до заједничких решења како би се на овом простору створили услови сигурности и безбедности и одсуство страха код припадника српске националне мањине у времену које долази. Наши сарадници из америчке амбасаде су се распитивали и за предстојећи попис становништва, рекли смо шта по том питању радимо и планирамо како бисмо анимирали што већи број припадника Срба да се изјасне као оно што јесу – нагласио је Јеремић.

СВЕ ПРОЦЕСЕ ЈЕ ПОТРЕБНО ПРАТИТИ И ПОШТОВАТИ

Службеник у политичкој канцеларији САД-а Роберт Кроти захвалио се на гостопримству и на добијеним информацијама, те изразио задовољство због посете Вуковару.

- Предивно је доћи у Вуковар и бити овде по први пут након пандемије. Нисмо били у могућности веома дуго доћи у Вуковар, те чути и видети каква је ситуација из различитих перспектива. У погледу разумевања српске ситуације на овим просторима, разумевања другачијих култура и друштвене интеграције која је повољна за све стране, истакао бих да је у питању важан процес који је потребно пратити и поштовати, а то укључује слушање, разумевање обе стране и поштовање свих процеса – напоменуо је Кроти у изјави за медије након састанка у ЗВО-у.

Срђан СЕКУЛИЋ

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 11

КОНСТИТУИСАН НОВИ САЗИВ СКУПШТИНЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА И ИЗАБРАН НОВИ ПРЕДСЕДНИК ОВЕ ИНСТИТУЦИЈЕ СРБА СА ИСТОКА ХРВАТСКЕ

ДЕЈАН ДРАКУЛИЋ НОВИ ПРЕДСЕДНИК ЗВО-а

Нови председник Заједничког већа општина у наредном четворогодишњем мандату биће Дејан Дракулић. Одлука је то делегата

новог сазива Скупштине, већника у градским и општинским већима која се налазе на подручју деловања ЗВО-а. Заједничко већа општина је институција Срба на подручју Вуковарско-сремске и Осјечко-барањске жупанија настала на основу Ердутског споразума и Писма намере Владе Републике Хрватске.

Конститутивна седница одржана је у просторијама Српског културног центра, а делегати су једногласно изабрали Дејана Дракулића за новог председника. Он се након положене заклетве обратио члановима Скупштине и у говору нагласио који ће му бити приоритети у раду у будућем периоду.

- Бити на челу једне од најзначајнијих институција српске заједнице на овим просторима за мене је велика част, али и велика обавеза. Образовање, култура, спорт и развој привреде су за нас највећи приоритети. Свесни смо да ће људи одлазити одаве ако не буду имали посла, а ако нас не буде онда неће бити ни потребе да се бавимо образовањем или културом. Убудуће ћемо појачати активности и на пружањима правне помоћи у остваривању права нашим суграђанима и припадницима наше заједнице. Заједничко веће општина ће и убудуће давати свој допринос у формирању демократског друштва у Републици Хрватској – каже нови председник ЗВО-а.

Дејан Дракулић правник је из Вуковара. Раније

је био и заменик градоначелника Вуковара из редова припадника српске заједнице и у неколико мандата већник у градском Већу. Радио је и као председник Одбора за људска права Заједничког већа општина, а на место председника долази са позиције помоћника министра управе у Влади Републике Хрватске. Председник је и Већа српске националне мањине града Вуковара, као и председник Вуковарског српског певачког друштва „Јавор“.

На одржаној скупштини више пута је истакнуто како се ЗВО у овом периоду налази у доста бољој финансијској ситуацији него пријашњих година, међутим новог председника дочекаће и бројни проблеми са којима се српска заједница већ годинама суочава.

- У свом раду и у раду ЗВО-а видим један јединствен рад свих наших институција. То је једини начин како ми можемо побољшати права нашој заједници и оснажити ову институцију. Колико сам имао прилику да чујем, финансијски ЗВО сада добро стоји, међутим увек има простора да се неке ствари побољшају. Можемо побољшати организацију и бити више присутни на терену те помоћи нашим суграђанима у неким сегментима деловања који раније можда нису били покривени. Шриок је спектар нашег деловања, циљева, а и начина на који се ти циљеви остварују. Суштина је у јединству свих – сматра

Дракулић. На скупштини је изабран и секретар ЗВО-а,

а ту функцију обављаће као и у претходном мандату Винко Лазић. Делегатима се обратио и досадашњи председник, а сада заменик жупана Вуковарско-сремске жупаније Срђан Јеремић.

- У претходне четири године трудили смо се да направимо искораке у свим аспектима рада ЗВО-а. Јачали смо културну и просветну аутономију, медијске капацитете, а отворили смо и Пројектни центар. Кроз пројектне активности смо успели да запослимо тридесетак особа. То је можда и наш највећи успех јер данас имамо 52 запослене особе. У ове четири године кроз ЗВО је прошло и више од 20 приправника који су овде стекли своја прва знања и искуство, а њих десетак било је и на стручном оспособљавању. Потписали смо бројне споразуме о сарадњи и то са градовима Новим Садом и Суботицом, општинама Инђија и Стара Пазова те Архивом Војводине. Мислим да смо били на располагању свим нашим сународњацима и приликом писања пројеката и кроз све оно друго што је њима битно. Буџет смо крајем године завршили са 6,2 милиона куна, а у то нису урачунате бројне донације. Тај буџет ће према свим показатељима бити и већи за ову годину и све то говори да смо створили претпоставке за један квалитетан рад ЗВО-а на челу са новим председником – истиче Срђан Јеремић који ће и убудуће бити активан у ЗВО-у јер је као заменик жупана обавља функцију потпредседника те члана Савета ЗВО-а.

Окупљеним делегатима су се обратили саборска заступница Драгана Јецков, која је говорила о значају ЗВО-а те о важности надолазећих допунских избора и попису становништва, а присутнима се накратко обратио и председник Главне скупштине СДСС-а и дугогодишњи делегат у Скупштини ЗВО-а Војислав Станимировић.

Никола МИЛОЈЕВИЋ

12 11. 8.2021. / ИЗВОР 273АКТИВНОСТИ ЗВО-а

ПОКРАЈИНСКА ВЛАДА ВОЈВОДИНЕ ПОНОВО ОСИГУРАЛА ШКОЛСКИ ПРИБОР ЗА УЧЕНИКЕ

ВЛАДА АУТОНОМНЕ СРПСКЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНА НАСТАВЉА ДА ПОМАЖЕ ЂАКЕ У НАСТАВИ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ

Из Заједничког већа општина обавештавају да су и ове године осигурана средства за набаву радних свески и ликовних мапа за

ученике од 1. до 5. разреда основних школа који похађају наставу на српском језику и ћириличном писму. Средства је осигурала Покрајинска влада

АП Војводине једанко као и за школске торбе за све прваке.

Заједничко веће општина Вуковар је и ове године, уз свесрдну помоћ Покрајинске владе АП Војводине, обезбедило финансијска средства која ће искористити за набавку радних свески

и ликовних мапа за ученике од 1. до 5. разреда основних школа који ће у школској години 2021/2022. похађати наставу на српском језику и ћириличном писму, по моделу А у Вуковарско-сремској и Осјечко-барањској жупанији.

Такође, желимо обавестити родитеље ученика који у шк.год. 2021/22. уписују 1. разред на српском језику и ћириличном писму, по моделу А, да је залагањем ЗВО, Покрајинска влада АП Војводине обезбедила за све њих школске торбе.

ЗВО ће на време, с почетком школске године извршити поделу радних свески, ликовних мапа и школских торби по школама, о чему ће родитељи и ученици бити информисани путем медија.

У намери да помогне и афирмише школовање на српском језику и ћириличном писму, ЗВО ће уложити додатна финансијска средства за набаву радних свески за ученике од 6. до 8. разреда ОШ Мирковци и ОШ Тења, док ће набавку радних свески за ученике од 6. до 8. разреда у осталим основним школама на подручју ВСЖ и ОБЖ, настојати обезбедити у сарадњи са општинама насељеним претежно припадницима српске националне мањине, стоји у саопштењу ЗВО-а.

ЗВО ДОНИРАО НЕКОЛИКО СТОТИНА КЊИГА БОРОВСКОЈ ПРОСВЈЕТИЧИТАОНИЦА СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ДРУШТВА ПРОСВЈЕТА У БОРОВУ, УЗ ЈЕДНУ У ЗАГРЕБУ И ЈЕДНУ У РИЈЕЦИ, ЈЕДИНА ЈЕ ПРОСВЈЕТИНА БИБЛИОТЕКА КОЈА ЈЕ ДОСТУПНА ШИРЕМ КРУГУ КОРИСНИКА

Заједничко веће општина донирало је боровском пододбору Српског културног друштва Просвјета 27. јула неколико стотина

наслова који ће се убудуће наћи на полицама библиотеке. Донацију је уручио Срђан Јеремић.

– Ово је, за разлику од школских библиотека које имају само лектирну грађу, библиотека која располаже са књижним фондом из различитих домена и због тога је она важна, не само мештанима Борова, него и становницима ширег подручја. Управо због тога сам у име ЗВО-а уручио око пет стотина наслова различитог жанра овој библиотеци како би она била на корист члановима. Доминатно су то дела и на ћириличном писму па боровски пододбор Просвјете на тај начин ради на ономе што нам је јако битно, а то је очување идентитета Срба који овде живе – рекао је Јеремић.

Заједничко веће општина је кроз сарадњу са партнерима, највише из Републике Србије,

дошло до одређене количине наслова. Значајан део је завршио у библиотеци Српског културног центра, а дупликати су сада стигли и до публике у Борову. Читаоница у Борову постоји од самог оснивања пододбора и тренутно броји око 11 хиљада књига. Донацију је примила председница боровске Просвјете Радмила Латас.

– Библиотека је основна делатност нашег пододбора. Имамо једну запослену особу, а читаоница је отворена сваког радног дана по четири сата. Могу рећи да нам помажу и институције, али и грађани који често донирају своје књиге. Весели нас свака донација. Наш пододбор броји 110 чланова од којих је педесетак њих активно у читаоници, а имамо и око стотинак деце који су чланови библиотеке. Због ситуације са коронавирусом прошле године нисмо

могли одржати неке програме у оквиру Просвјете па смо пренаменом средстава набављали нове књиге на српском језику, укупно око 200 наслова за одрасле и 100 наслова за децу – каже Радмила Латас.

Никола МИЛОЈЕВИЋ

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 13КРОЗ ГРАДОВЕ И ОПШТИНЕ

ЛЕГЕНДАРНЕ ДРВЕНЕ ТРИБИНЕ НК „ШПАРТА“ ИЗ БЕЛОГ МАНАСТИРА ОДЛАЗЕ У ИСТОРИЈУ

БЕЛИ МАНАСТИР ДОБИЈА НОВИ ФУИДБАЛСКИ СТАДИОН

Након што су у склопу проведбе Интервенцијског плана Града Белог Манастира министар Регионалног

развоја и фондова Европске уније Марко Павић, директор Средишње агенције за финансирање и уговарање програма и пројеката Европске уније Томислав Петрић и градоначелник Белог Манастира Томислав Роб потписали, између осталог, уговор пројеката за Градски спортски парк, и потом градоначелник Белог Манастира Томислав Роб и директор фирме Зубер д.о.о. из Вишњевца Далибор Михаљевић потписали уговор о изградњи истог, радови на новом беломанастирском Градском стадиону у пуном су јеку.

Фирма Зубер д.о.о. из Вишњевца за извођача радова изабрана је у поступку јавне набаве, укупна вредност пројекта је 27,7 милиона куна, а већински део, 75 посто, чине бесповратна средства Европске уније.

Стадион чини други део пројекта Градски спортски парк, у чијем су склопу и потпуно нови Градски базени, а проводи се као део Интервенцијског плана. Прву фазу изградње стадиона чине изградња зграде с трибинама, нове приступне цесте, нове ограде, паркинга и припреме за одводњу док ће за остале садржаје бити потребна пријава на конкурсе

или самостално финансирање. У склопу прве фазе до сада су срушене

трибине бившег рукометног игралишта, демонтирана тамошња ограда и срушен део просторија на северном делу комплекса којима су се некада користили рукометаши, а раде се и ископи за санитарни чвор будућег објекта. Следе радови на хидроизолацији, монтирање крана те рушење старих дрвених трибина, које су грађене у првој половини педесетих година прошлог века, па ће трибине у потпуности бити срушене.

До краја јуна идуће године требало би да буду готове нове трибине са свим планираним просторијама, приступне цесте и припрема за главно и помоћно игралиште која подразумева дренажу, за помоћно игралиште само на рубним деловима. Даљње фазе уређења Градског спортског парка обухваћају изградњу помоћних терена са вештачком травом, хлађено рукометно игралиште које ће зими моћи бити претворено у модерно клизалиште и друго.

Град ће, истовремено с радовима који су у току, јављањем на разне конкурсе покушати да исходе средства за завршетак постављања травњака на главном игралишту, што се процењује на 3,5 милиона куна.

За разлику од досадашњег Градског стадиона, главно игралиште ће бити на месту данашњег помоћног, а трибине ће бити на месту некадашњих трибина рукометног игралишта. Главни терен биће изграђен у сарадњи с Хрватским фудбалским савезом, а зграду ће користити фудбалски клубови и Заједница спортских удружења.

Према речима челних људи Белог Манастира паралелно с овим радовима припремаће се и тениски терени за које ће конкурс убрзо бити расписан, и за које је део средстава већ осигуран. Градски базени и Градски стадион у Белом Манастиру су круна и драгуљ Интервенцијског плана и док се први од овога лета навелико конзумира у пуном смислу речи Бели Манастир, његови становници и спортисти с нестрпљењем очекују да добију и модеран и мултифункционалан спортски објекат, а успомена на стари али легендарни дрвени стадион на којем су се, у различитим временским периодима, чак играле и „друголигашке“ утакмице остаће још само на пожутелим фотогафијама и новинским чланцима из златног доба беломанастирског фудбала.

Зоран ПОПОВИЋ

14 11. 8.2021. / ИЗВОР 273ДРУШТВО

ПРВИ КРУГ РАДИОНИЦА О ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА, НА КОЈИМА СУ ПРЕДСТАВНИЦИ СРПСКИХ ИНСТИТУЦИЈА У ХРВАТСКОЈ, ТЕ ПРЕДСТАВНИЦИ ЛОКАЛНИХ ВЛАСТИ, ИНФОРМИСАНИ О ВАЖНОСТИ И ТЕХНИЧКИМ АСПЕКТИМА ПРЕДСТОЈЕЋЕГ ПОПИСА СТАНОВНИШТВА У ХРВАТСКОЈ, НАКОН РИЈЕКЕ И КАРЛОВЦА ЗАВРШЕН ЈЕ У ОПШТИНИ КИСТАЊЕ

ЗАВРШЕН ПРВИ КРУГ ЕДУКАТИВНИХ РАДИОНИЦА О ПОПИСУ СТАНОВНИШТВАЗаменица председника СНВ-а

и саборска заступница СДСС-а Драгана Јецков, заједно са

водитељем канцеларије СНВ-а Јованом Влаовићем и Марином Стојновић из ЗВО-а, одржала је у Кистањама радионицу о попису становништва намењену члановима мањинских већа, страначким активистима, представницима локалних власти и српских организације те свим заинтересованим за укључење у припрему пописа и спровођење кампање чији је циљ анимирати припаднике српске заједнице да се слободно изјасне у предстојећем попису.

– Ово је најважнија кампања последњих година јер ће од резултата пописа зависити остварење права српске и других мањинских заједница у Републици Хрватској, укључујући и политичку заступљеност на локалном и регионалном нивоу у наредних десет година. Пред нама је озбиљан и захтеван посао, дужни смо информисати све наше људе о томе како да се попишу, али првенствено и да их охрабримо да се слободно изјасне о својој верској и

националној припадности, да буду то што јесу без икаквог страха. Оно што стално, током ових радионица, истичем као важно је да предстојећи попис није само статистичко већ и првокласно

политичко питање, узевши у обзир то да су многобројна појединачна и колективна права припадника наше заједнице везана искључиво за бројно стање – истакла је Јецков, нагласивши како очекује максималан ангажман свих српских институција, њихових представника, сарадника и волонтера који ће бити укључени у промоцију пописа.

Поредећи резултате пописа из 2001. и 2011. године, указано је и на поједине занимљиве податке који се не чине претерано логичним . На попису из 2001. године, од 201.631 становника, изјашњених као Срби по националној припадности, тек нешто више од четрдесет хиљада њих изјаснили су се као припадници православне вероисповести . Само десет година касније, од 186.633 становника, припадника српске заједнице, број оних који су се изјаснили као правослвни верници прешао је бројку од 190.000. То су само неки од показатеља претходних статистика пописа који би, по речима учесника радионица, ипак требали бити прецизнији и веродостојнији.

– Зато је важно да се свако од нас,

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 15

без страха и вањских утицаја, изјасни онако како се осећа. Ако сте Србин, ако сте православне вере, ако је српски језик ваш матерњи језик, слободно се о томе изјасните -нагласила је Јецков.

ПОПИСИВАЊЕ ПУТЕМ СИСТЕМА Е-ГРАЂАНИ

Према попису урађеном пре десет година, број Срба у Хрватској био је 186. хиљада. Узевши у обзир одлив становништва у читавој држави, очекује се да би тај број овај пут могао бити мањи за око седам одсто. Новост када се ради о предстојећем попису је то да ће, по први пут бити урађен на два начина, један путем система е-грађани, и други, класични, путем пописивача на терену. Оно што је важно јесте и информисати све оне који су електронски писмени, како и на који начин могу пописати себе и чланове својих породица користећи поменуту апликацију е-грађани.

– Значајно је што се могу пописати сви који су привремено изван земље и имају намеру повратка јер попис нема везе с бирачким списковима, с обзиром да је то питање статистике.Даћемо и информацију како да особе које су тренутно у иностранству, а пописују се преко система е-грађани пошаљу свој код Државном заводу за статистику. У припреме за попис биће укључена и Српска православна црква. Свештеници ће људима скренути пажњу како да се изјасне без страха. Права

националних мањина зависе од броја изјашњених. Због тога треба пазити како се испуњавају рубрике о националности, вероисповести, језику који се користи и спречавати било какве манипулације. Закони и прописи су добри, али је упитно остварење права које зависи и од нас самих, јер понекад не користимо све оно што нам је на располагању. Добар пример за то су двојезичне личне карте, којих се годишње затражи тек 180 – рекао је водитељ канцеларије СНВ-а Јован Влаовић.

Влаовић је, са правне стране, присутне

подсетио и на низ прописа, међународних уговора и конвенција које је потписала Хрватска, а која се тичу мањина.

– Међу њима је и употреба мањинског језика и писма као службеног у местима где живи више од трећине мањинског становништва, у градовима попут Вуковара и Врбовског, те још 23 општине. У Вуковару је попис 2011. добро одрађен, али градске власти одбијају признати нам то право. Осим тога, табле на улазима и излазима из насеља двојезичне су само у Доњем Лапцу, иако би их требало бити и на другим местима. Недавно смо видели како је постављање таквих табли прошло у општини Бискупија, где нису успеле опстати ни пар дана, а да не буду уништене. С друге стране, у Истри су двојезичне табле и у местима где је Италијана мање од десет посто – појаснио је Влаовић.

Домаћин радионице у Кистањама била је координаторка пописа за Шибенско-книнску, Сплитско-далматинску и Задарску жупанију Ања Шимпрага, а присуствовала је и већина представника српских институција и локалних власти све три жупаније.

Радионице на подручју читаве Хрватске организовало је СНВ, у сарадњи с другим институцијама српске заједнице, а други круг едукације и информисања наставиће се крајем аугуста, када ће детаљније бити речи о могућности самопописивања преко система е-грађани.

Васка РАДУЛОВИЋ

16 11. 8.2021. / ИЗВОР 273ПРАВОСЛАВЉЕ

У ДОЊИМ ГРАХОВЉАНИМА ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА

ПЕТРОВДАН У ДОЊИМ ГРАХОВЉАНИМА

Доњи Граховљани су насеље смештено североисточно од Пакраца. Досељавање Срба у ово место забележено је након

турског освајања Славоније у 16. веку. Како је у то време било уобичајено тако је и у Граховљанима најпре подигнута дрвена црква Светих апостола Петра и Павла.

У историјским изворима записана је градња две дрвене цркве, од којих је једну освештао значајни епископ пакрачки Софроније Јовановић 3. јануара 1746. године. Подизање треће, и то цркве зидане од камена започело је 1757. године, а њено освећење било је 1762. године. Велика

обнова извршена је 1876. године. Ратна дешавања деведесетих довела су до

великог уништења и демолирања храма али је на срећу иконостас ипак сачуван али захтева адекватну и стручну бригу. Овај иконостас сачињава очувану целину црквеног сликарства из седме деценије 18. века. Према сачуваном запису на једној од икона, иконостас је осликан 1761. године, а њен аутор је засигурно био чувени украјински мајстор Василије Романович.

Граховљанска црква Св. Петра и Павла заштићена је као културна баштина Републике Хрватске и започела је њена обнова. Урађена је

пројектна документација за обнову и прикупљени су грађа и цреп за обнову крова.

- Уколико се ове године услед неизвесне ситуације проузрочене корона вирусом програми Министарства културе редовно наставе и пријављени програм одобри, надамо се извођењу радова на обнови крова – каже парох пакрачки отац Ђорђе Теодоровић.

Храм је посвећен Светим апостолима Петру и Павлу који се празнују 12. јула односно 29. јуна по старом календару. Апостоли су били ученици Христови, они који су били најближи уз њега, а на празник Петровдан како уобичајено називамо овај празник прослављамо двојицу највећих међу њима, а то су Петар и Павле.

У условима када храм није безбедан за богослужење, празник се прославља обредом славског колача и жита који су обележје славе, а обред је испред храма обавио парох пакрачки Ђорђе Теодоровић. Празничну радост и народно дружење увеличали су чланови певачке групе пододбора СКД Просвјете Пакраца и Липика са народним песмама овог краја, те одиграним колом.

Храмовну славу у Граховљанима својим присуством су увеличали заменик жупана Никола Ивановић, заменица градоначелника Пакраца Мирсада Поповић Дамјановић и председник Већа српске националне мањине града Липика и СКД Просвјета Пододбор Пакрац-Липик Дарко Дерењ.

Извор

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 17

ПРОСЛАВА У ЦРКВИ ПО КОЈОЈ ЈЕ СЕЛО ДОБИЛО ИМЕСТАНОВНИЦИ ТОРЊА КОД ПАКРАЦА ПРОСЛАВИЛИ СВ. ПАНТЕЛЕЈМОНА

Православна црква Светог Пантелејмона у селу Торањ код Пакраца је драгуљ средњовјековне архитектуре на целом европском културном

простору. Две највеће вредности ове грађевине су тролисни тлоцрт и свод коју нема ни једна црква на подручју Хрватске и простору целе средње Европе. Геометријски облик цркве је потпуно савршенство и онај који је градио ову цркву сигурно је изузетно познавао математику и ренесансно градитељство.

Претпоставља се да је црква настала у 15. веку као католичка заветна капела св. Тројства на простору који је тада припадао богатој мађарској племићкој породици Тетењи. Овај простор био је прва линија турске обране јер је западно постојао појас „ничије земље“, а након њега подручје Војне крајине. Претпоставља се да је село Торањ добило име по овој цркви која издалека заиста наликује торњу.

У раздобљу након ослобођења од Турака црква је напуштена и била је у рушевном стању, а у пописнику становништва из 1698. године Торањ се први пут помиње као православно село.

У посед Српске Православне цркве која је и обнавља долази 1797. године те за патрона добија Св. Пантелејмона и користи је за богослужење. У употреби је била до 1931. године када је у самом селу Торањ саграђена нова црква. Капелица је била напуштена, а у Другом светском рату је изгорела.

Решењем Конзерваторског завода црква је 1962. године добила статус споменика културе, 1976. године улази у програм културног развоја

Хрватске, а 1990. је кренула обнова коју је нажалост прекинуо рат. Обнова је настављена 1993. године.

Нажалост, њена удаљеност довела је до тога да иако је обновљена буде препуштена небризи и зарасте у коров и густу вегетацију која је претила и самој цркви. О цркви се од 2009. године самоиницијативно бринуло Историјско друштво Пакрац – Липик, а 2010. године изведен је пројект уређења околине цркве, постављене су дрвене клупе, уређен прилазни пут а црква је

правилно означена. Задњих шест година цркву и гробље одржава Парохија пакрачка.

Црква је изграђена од опеке, а због тлорисног тлоцрта чини се округлом попут торња. Камени готички портал има скромно профилирани оквир. У унутрашњости су остаци ребара готичког свода који одликује оригиналношћу и разликује се од уобичајених сводова у готичкој архитектури. Састојао се од три полукуполе подупрте с три ребра која су наслоњена на три тзв. службе, односно полуступа.

Извор

18 11. 8.2021. / ИЗВОР 273КУЛТУРА

ЗВУК ТАМБУРА ОДЈЕКИВАО БОРОВОМУ ОРГАНИЗАЦИЈИ ТАМБУРАШКОГ САСТАВА „ДУНАВСКЕ ЗОРЕ“ 6. АВГУСТА У БОРОВУ ОДРЖАНО ТАМБУРАШКО ВЕЧЕ „ДУНАВОМ ПЛОВИ ТАМБУРА ЗВУК“

Август је месец када се на боровским улицама, игралиштима и културним манифестацијама окупља све више људи. Велик број Боровчана

који живе ван свог родног краја, узима годишње одморе како би посетили ово место. Један од догађаја који је привукао велики број људи је и манифестација „Дунавом плови тамбура звук“ у организацији Тамбурашког састава „Дунавске зоре“.

Како је Борово, као и сва остала места, због пандемије остало ускраћено за многа дешавања јер су многе манифестације отказане, мештани жељни дружења и догађаја на отвореном били су веома заинтересовани за овај догађај. Задовољни манифестацијом били су и организатори.

- Дунавске зоре су ове године организовале друго тамбурашко вече са жељом да ово једног дана прерасте у фестивал који ће окупљати љубитеље тамбурашке музике са простора Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине. Волео бих да сви који су у панонском простору посете Борово, буду овде неколико дана и да сви заједно негујемо културу и оно што нас спаја. Сви заједно пролазимо један тежак период, не само здравствени, већ и економски и видимо да на све манифестације, не само у Борову, него и у другим местима људи радо долазе и придржавају се мера које су неопходне – изражава своје жеље водитељ Тамбурашког састава „Дунавске зоре“ и организатор манифестације „Дунавом плови тамбура звук“ Душан Латас.

Осим домаћих тамбураша из Борова који су наступили уз вокалне солисте Зорана Ђурановића, Момира Петровића и Александру Падров, наступили су и гости из Новог Сада.

- Сви музичари који свирају са мном, активни су у музици преко 30 година, али имамо и неколико припадника подмлатка јер морамо да их негујемо

како би наставили и продужили звук тамбурашке музике на овим просторима који се полако губи, али нећемо му дозволити да се изгуби. Први пут сам на овом фестивалу, али сам већ долазио у Борово. Наш састав свира староградску и изворну музику, пробаћемо да свирамо и неке мало новије песме које људи воле да слушају, али не турбо-

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 19

фолк – прича шеф тамбурашког оркестра из Новог Сада Синиша Јевтић.

- Циљ ми је да промовишем традиционалну песму, највише базирану на теми Срема зато што сам везана за то подручје. Као солисткињу РТВ-а велика ми је част што представљам наш народ у медијским кућама у Србији што ми је задатак и задовољство. На мени и на сваком уметнику је задатак да промовишемо традицију коју не треба да заборављамо, ни да је „стављамо под тепих“. Не треба певати искључиво модерну музику јер многи млади не знају ове песме па се изненаде кад их чују – поручује вокална солисткиња Александра Падров.

НАЈМЛАЂИ УЖИВАЛИ У ЈАХАЊУ КОЊА

Уз тамбурашки део, на манифестацији „Дунавом плови тамбура звук“ нешто млађи посетиоци уживали су у јахању коња и у вожњи фијакером коју су приредили Јован Карапанџа и чланови коњогојског удружења „Жерав“ из Трпиње. Нешто старији гости више су се одлучивали за дегустацију рибљих специјалитета чланова етно секције из Бијелог Брда те домаћих јела које су направили чланови разних удружења из Борова и Вуковара.

- Договорили смо се за ову прославу да правимо слатке колаче које су некад правиле наше баке и деке. Највише правимо шапе, пите, лептирице, крофне и куглофе. Мислим да имају добру прођу код народа који смо угостили на нашем слатком штанду. Драго ми је што смо учесници овог догађаја – задовољна је припремљеним посластицама председница Удружења пензионера из Борова Милица Попадић.

Фијакери су, као некад протутњали центром Борова, а најмлађи посетиоци направили су дуге редове и нестрпљиво чекали свој ред. Неки су се возили и по неколико пута.

- Наше удружење постоји пет година. Бавимо се узгојем коња из хобија и љубави. Имамо 12 чланова удружења и 15 коња, јашемо, возимо и прежемо фијакере. Дошли смо овде да посетимо ову манифестацију како бисмо деци омогући ужитак јахања коња и вожње фијакером. Данас је јако тешко, скупо и неисплативо да се бавимо овим послом, међутим ми то радимо из љубави.

Сваки коњ захтева исхрану, негу и поткивање, али ко воли има могућност да ту љубав пружи овим величанственим бићима – каже председник Коњогојског удружења „Жерав“ из Трпиње Радован Кнежевић који је овим путем позвао и нове чланове да им се придруже.

Након завршетка програма, дружење је настављено уз вечеру, а тамбураши из Новог Сада направили су атмосферу каква је некад била у кафанама и чардама.

Душан ВЕЛИМИРОВИЋ

20 11. 8.2021. / ИЗВОР 273ОБИЧАЈИ

ПОНОВО ОКУПИЛИ БРОЈНЕ ТАКМИЧАРЕ И ГОСТЕЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ СРБА ОЗРЕНА И ПОСАВИНЕ ИЗ БОРОВА ЈОШ ЈЕДНОМ ЈЕ УСПЕШНО ОРГАНИЗОВАЛО СПОРТСКЕ СУСРЕТЕ У ТРАДИЦИОНАЛНИМ ДИСЦИПЛИНАМА

Спортски терени „Озрен“ у боровском насељу Савуља и ове су године били поприште спортских сусрета уз многобројне такмичаре

и госте. Реч је о сусретима које је Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине организовало по 11. пут у недељу 18. јула. Игре су прошле године одржане без гостију из иностранства, али су ове године поново дошли неки од такмичара из места која са Боровом негују пријатељске односе.

– Ове године су нам гости дошли из Брода у Републици Српској, из општина Јагодњак, Негославци, Маркушица и Трпиња, а још су нам ту и гости из Брчког и Шида. Најавили су нам се и из Бања Луке, Добоја и Пригревице, али због ситуације са коронавирусом нису били у прилици да на крају дођу. Прошле године било је мање такмичара, али на срећу ове године корона мало попушта и више је вакцинисаних и драго нам је што нас има више. Генерални циљ свега је да се окупимо, дружимо и не заборавимо старе спортове – каже председник Завичајног удружења Срба Озрена и Посавине из Борова Рајко Лукић.

Такмичења су трајала читаво пре подне, а дисциплине су биле балотање, бацање камена с рамена, навлачење штапа, потезање конопца и скок у даљ из места. За љубитеље фудбала организован је турнир, а за најмлађе такмичаре диспицплине као што су скакање у врећи и ношење јаја у кашикама. Велику пажњу, као и сваке године, изазвала је дисциплина бацање камена с рамена, а од десетак такмичара најбољи је на

крају био начелник општине Брод у Републици Српској Зоран Видић.

– Пријавио сам се на наговор осталих чланова експедиције из Брода који су заједно са мном дошли овде да првенствено посетимо наше пријатеље у општини Борово. Нисам очекивао да ћу победити. Имамо и ми у нашој средини слична такмичења. Имао сам добре резултате и раније у овој дисциплини, али данас је првенствено најбитније дружење. Драго нам је да негујемо ове пријатељске и братске односе и ово попуштање мера некако је допринело томе

да се људи осећају слободније и комотније и свима нам је овде у Борову баш пријатно, а то је и најважније – рекао нам је начелник Видић након што је најдаље бацио камен с рамена.

Такмичење је отворено дисциплином скок у даљ из места, а са два метра и 27 центиметара најбољи скок имао је Саша Бељић из Вуковара.

– Био сам други претпрошле године у овој дисциплини. Прошле године се нисам такмичио, а ове године сам боље скочио и заузео прво место. Рекао бих да сам природни таленат пошто нисам тренирао јер где ћу тренирати са 110 килограма. Техника није компликована, заљуљаш се, скочиш што даље можеш и гледаш да глава иде напред – каже победник овогодишњег такмичења у скоку у даљ из места.

За најуспешније такмичаре у свим дисциплинама организатор је и ове године припремио пехаре, медаље и различите поклоне, а након спортског дела програма уследио је и кратки културно-уметнички програм. У њему су са својим традиционалном озренском игром и музиком наступили чланови удружења домаћина, а поред њих представили су се и фолклораши из Острова, Силаша, Негославаца као и мушка певачка група „Наши корени“. Након што је овогодишње спортске сусрете затворила саборска заступница Драгана Јецков дружење се на спортским теренима Озрен и даље се наставило што је, уз очување старих обичаја и спортова, основни циљ ових окупљања.

Никола МИЛОЈЕВИЋ

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 21АКЦИЈЕ

УВЕК У СЛУЖБИ ОЧУВАЊА ПРИРОДЕ

Током претпоследњег јулског викенда боровско Ловачко друштво посетили су најмлађи чланови Добровољног ватрогасног друштва

Борово. Иницијатива за оваквим сусретом и видом

дружења родила се пре неколико месеци, а сада је након извесног времена и финализована, мада по најавама из оба ова боровска друштва, оваквих и сличних дружења могло би бити и у будућности.

- Када смо кренули са радним акцијама почетком априла дошли смо заједнички на иницијативу да овде у нашим просторијама направимо једно заједничко дружење на којем би учествовала деца и омладина укључена у рад ДВД-а Борово. Циљ нам је заправо да деци укажемо гостопримство, али и да им нешто покажемо и научимо их о дивљим животињама, трофејима, лову итд. Поред нас деци су се обратили и припадници полиције који су им указали како да се понашају уколико би наишли на неке експлозивне направе и слично. Ми смо као ловачко друштво веома задовољни са интересовањима ове деце за природу и лов, али и са њиховом послушноћу и дисциплином – истакао је ловник Ловачког друштва „Борово“ Бранко Пушкар.

На овом сусрету учествовало је више чланова оба ова друштва, али и тридесетак малишана који су активни у подмлатку боровских ватрогасаца.

- Захвални смо ловачком друштву што нас је позвало да дођемо у посету код њих и надам се да ћемо и у будућности остварити мало већу сарадњу, да ћемо се дружити и да то неће остати само на овој посети. Деца су одушевљена са

овом посетом, научили су како и на који начин да се брину и чувају природу. Ово није једина активност нашег друштва у раду са децом, до сада смо били на пливању, посетили Ораховицу, данас се овде дружимо са ловцим, а биће још сличних активности– напоменуо је председник

ДВД-а Борово Мирољуб Младеновић.Овај сусрет одржан је у склопу обележавања

стоте годишњице организованог ловства у Борову, а по најавама из овог ловачког друштва до краја године очекује нас још низ манифестација тим поводом. Срђан СЕКУЛИЋ

МЛАДИ ВАТРОГАСЦИ У ДРУЖЕЊУ СА ЛОВЦИМА

22 11. 8.2021. / ИЗВОР 273ЗАБАВА

ВОКАЛНО ИНСТРУМЕНТАЛНИ САСТАВ „ИДОЛИ”ЛЕГЕНДЕ СРПСКЕ РОК МУЗИКЕ

Група Идоли званично је основана 1. марта 1980. године када је одржана њихова прва проба. Чинили су је Владимир Дивјан, Зденко

Колар, Божа Јовановић, другари из основне школе и Дивјанови пријатељи из гимназије Срђан Шапер и Небојша Крстић. Потоња двојица су уз Дивјана били задужени за компоновање и вокале.

Свој први концерт одржали су у јуну исте године у београдском СКЦ-у са ударним бендовима београдског новог таласа. Свој први сингл објавили су у сарадњи са часописом „Видици” и на њему су се нашле песме „Помоћ, помоћ” и „Ретко те виђам са девојкама”. На Омладинском фестивалу у Суботици у јесен 1980. године освојили су једну од награда са песмом „Зашто су данас девојке љуте”, а са групама Шарло акробата и Електрични оргазам учествовали су у стварању ЛП-а „Пакет аранжман” 1981. године. Они се на њему представљају са четри песме: „Маљчики”, „Пластика”, „Schwule uber Europa” и „Америка”. Албум „Пакет аранжман” сматра се као један од најбољих и најзначајнијих албума тадашње YУ рок сцене који означава почетак новог таласа.

Захваљујући песми „Маљчики” Идоли стичу велику популарност, али доживљавају и прве невоље. Наиме, промотивни видео за ту песму био је забрањен за приказивање на телевизији после интервенције совјетске амбасаде, а да је пуштају избегавале су и неке радио станице.

Њихов следећи пројекат био је мини ЛП на ком су се нашле песме „Зашто су данас девојке љуте”, „Име да да”, Док добује кишa..”, „Малена” и обраде „Девојко мала” Дарка Краљића и „Хајде” Чака Берија. Као гости на албуму појавили су се чланови загребачке групе Филм Младен Јуричић (усбна хармоника) и Јуриј Новоселић (оргуље).

У лето 1981. године у групу долази бубњар Кокан Поповић и група са Гораном Вејводом и Душаном Михајловићем Спиром започиње снимање свог првог студијског албума „Одбрана и последњи дани” названог тако по књижевном делу Борислава Пекића. Продукцију први пут раде сами. Спира је требало да буде асистент продукције, а Вејвода је у то време био нешто као шести члан групе. Међутим, после само неколико дана снимања обојица се повлаче и рад настављају сами. На плочи је клавијатуре свирао Шапер, Крстић удараљке, а пратећи вокал у песми „Одбрана” отпевала је Беби Дол. На албуму је понуђен антрополошки приступ православљу, а као тема начет је и Тито. Омот плоче штампан је ћирилицом, са детаљима фреске. Првобитну идеју да на насловној страни буде Бели анђео из Милешеве одбила је интерна

комисија дискографске куће.Промотивни концерт одржан је у Дому омладине

почетком јуна 1982. године. Пре изласка групе на сцену у позадини су се чули православни хорови са магнетофонских трака, а драматург Биљана Максић окадила је бину што је изазвало негативне реакције у дневној штампи. Ипак, захваљујући тој плочи по избору критике часопис Џубокс проглашава их групом године, а албум је оцењен као најбољи у 1982. Након таквог албума потпуно мењају правац и окрећу се чистом поп звуку и својом следећом плочом „Чоколада” изненађују публику. Албум је снимљен у Лондону у продукцији Боба Паинтера, а песма „Чоколада” постаје највећи хит у њиховој каријери док плоча остварује висок тираж. Плоча доноси и рокабили оријентисане песме „Бамбина”, „Сода бој” и „Странац у ноћи”.

После концерта у Љубљани, крајем марта 1984, у групи се распламсало незадовољство које је дуго тињало и Идоли су се распали. Последњи музички запис под именом Идолипојавио се на плочи с музиком из филма „Шест дана јуна” који је режирао Динко Туцаковић.

По распаду Идола, Шапер и Крстић радили су музику за певачицу Биљану Крстић и снимили су албум „Последња љубав у Југославији” 1987. Шапер је почео да се бави маркетингом, Крстић се запослио као лекар. Обојица су мало и глумили. Шапер у Шијановом „Давитељ против давитеља”, а Крстић у „Шест дана јуна”. Влада Дивјан покренуо је соло каријеру, а 1991. се одселио у Аустралију.

Почео је да свира рок песме са локалним бендовима, сарађивао је са Макс Шарамом и радио је на српској локалној радио станици. Будући да је радио на филмском музици укључен

је у Друштво композитора филмске музике и 1996. године почиње студије на Универзитету у Сиднеју, на студијама за звук филмске академије. Добио је награду Audio excellence од стране Ампекс Корпорејшна за кратак филм „Flying Over Mother” за који је урадио музику и звук. Такође је награђен од ЦБС-а за кратки филм без звука „Дрип”.

Током кратког боравка у Југославили крајем 1995. и почетком 1996. основао је Old Stars bend који су чинили Александар Шандоров (клавијатура), Зденко Колар (бас), Срђан Гојковић Гиле (гитара, вокал), Марко Миливојевић (бубњеви) и Борис Буњац (удараљке). Бенд је одржао два концерта у Новом Саду у Студију М, 18. и 23. јануара 1996. Материјал који је снимљен на концертима је објављен на албуму Одбрана и заштита.

Дивљан се вратио у Аустралију у јануару 1997. када је сарађивао са клавијатуристом групе Леб и сол, Кирилом Џајковским.

Повукао се са сцене у новембру 2014. године због болести када је био најављен последњи његов концерт. Преминуо је у касним вечерњим сатима 5. марта 2015. године у 57. години од ретког облика рака слепог црева и упале трбушне марамице искомпликованих дуго година последицама Кронове болести и Улцерозног Колитиса.

Албуми1. Пакет аранжман (1981.)2. Одбрана и последњи дани (1982.)3. Чоколада (1983.)4. Шест дана јуна (1985.

Извор: EX YU ROCK enciklopedija 1960-2006, Janjatović Petar

ИЗВОР 273/ 11. 8.2021. 23

ИМПРЕСУМ

НА ЗАПАДУ ПРАВОСЛАВЉА

Број 273Бесплатно издање

ГОДИНА XVВуковар, 11. август 2021.

Издавач:Заједничко веће општина, Вуковар

За издавача:Срђан Јеремић,председник ЗВО-а

Главни уредник:Славко Бубало

Редакција:Вуковар; Никола Милојевић, Срђан Секулић, Јадранка Јаћимовић-Иван, Душан Велимировић; Бели Манастир; Зоран Поповић, Стана Немет; Книн; Васка Радуловић Фотографија:Редакција

Графичка припрема:Славко Бубало

Штампа:“Glas Slavonije” d.d. OsijekУлица Хрватске Републике 20

Адреса редакције:Еугена Кватерника 1, Вуковар Тел: 032/416-667Факс: 032/422-755

е-mail: urednik.izvor@gmail.comizvor.zvo@gmail.comweb: www.tvprodukcija-zvo.com

Лист суфинансирају:Савет за националне мањине Владе Републике Хрватске, Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине

Излази сваких 14 дана

Тираж:8000

Насловна страна:Комеморација у Дудику

И РЛИСТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА - ВУКОВАР

ЗВОСЕЋАЊЕ

МИЛАН ТРБОЈЕВИЋ ЏЕГЕР (1948-2021

У четвртак 29. јула у 74. години преминуо је новинар, оснивач и први уредник листа Новости СНВ-а Милан Трбојевић Џегер.

Пре рата деведесетих Трбојевић је био банкарски чиновник у Осијеку, а био је оснивач и главни уредник новина Тења данас, оснивач и први руководилац обласног Прес центра источне Славоније, Барање и западног Срема и оснивач и главни уредник првих српских новина насталих у време Мирне реинтеграције Новости 7 дана, које су касније прерасле у Новости чији је, такође, дуги низ година, он био главни и одговорни уредник.

Када је потписан Ердутски споразум Трбојевића су позвали да поради на информисању у новоформираној Области источна Славонија, Барања и западни Срем. Редакција је кренула са агенцијским вестима које су дистрибуисали домаћим и страним агенцијама. Када је Мирна реинтеграција већ узела маха у области која је већ имала два ТВ студија и четири радио станице размишљало се о даљем унапређивању информисања, а Милан Трбојевић и Обласни прес центар дали су значајан допринос у едукацији и

усавршавању новинара у поменутим медијима.С оснивањем Заједничког већа општина

формиран је и лист Новости 7 дана које су штампане на два писма, ћирилици и латиници. Остало је историја.

Милан Трбојевић живео је скромно у својој породичној кући у Тењи. Човек који је својим стопама утабао стазе бројним новинарима свој живот је завршио опхрван болешћу, усамљен и заборављен. Једино новинарско признање добио је на измаку 1991. године од ТВ Нови Сад када је проглашен за новинара године, а Заједничко веће општина, као појединцу који је дао велики допринос српској заједници на истоку Хрватске, наградило га је плакетом.

Надимак Џегер стекао је још у раној младости као велики заљубљеник у музику Ролинг Стоунса и њиховог певача Мика Џегера.

Сахрањен је 9. августа на Православном гробљу у Тењи.

Нека му је вечни покој, слава му и хвала!

Славко БУБАЛО

24 11. 8.2021. / ИЗВОР 273СПОРТ

Следећи 274. број Извора излази у среду 25. августа 2021.Нову Хронику Славоније, Барање и западног Срема гледајте у петак 6. августа на РТРС плус у 16:30,

у суботу 7. августа на РТС-сат у 12:30 и у понедељак 9. августа на РТВ 1 у 15:30

САМОСТАЛНИ РЕФЕРЕНТ ЗА СПОРТ ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕЋА ОПШТИНА НИКОЛА ГАГУЛИЋ ПОСЕТИО ЈЕ ФУДБАЛСКИ К ЛУБ ЦРВЕНА ЗВЕЗДА КАКО БИ РАЗГОВАРАО О РЕАЛИЗАЦИЈИ САРАДЊЕ СА ШАМПИОНОМ СРБИЈЕ

НАСТАВЉА СЕ САРАДЊА ЗВО-a И ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕКорона је обуставила много тога, па тако и

неке планиране пројекте у сарадњи између Заједничког већа општина и Фудбалског

клуба Црвена звезда. Након нешто више од годину дана паузе, наставЉена је сарадња институције са истока Републике Хрватске и актуелног шампиона Србије.

Самостални референт за спорт Заједничког већа општина Никола Гагулић састао се у клупским просторијама Црвене звезде на стадиону „Рајко Митић“ са председником Светозаром Мијаиловићем како би договорили нове пројекте.

- Конкретно, присетили смо се утакмица које је ветеранска секција Црвене звезде редовно играла у Боботи. Такође, пионири из боботског Борца и БСК-а из Бијелог Брда, као и селекција ЗВО-а гостовали су неколико пута у утакмицама против вршњака из београдског клуба. Било је то лепо искуство за децу јер су пред утакмицу на терен изводили играче првог тима. Неколико пута смо играли и предигре за Звездине утакмице у Суперлиги Србије. Из клуба су рекли како никад нико није играо више од једном предигру за Звездине утакмице, а ми смо играли чак три пута што је заиста част за нашу децу. Одлучили смо да то поновимо, и да наша деца опет гостују на Маракани или помоћном терену – започиње Гагулић.

ДОГОВОРЕНА И ВЕТЕРАНСКА УТАКМИЦА

Осим пионирске, разговарало се и о одигравању ветеранске утакмице, које су се некад редовно играло, али је прекинуто пре више од 10 година.

- Последњи пут Звездини ветерани су овде гостовали 2009. на 80. рођендану клуба Борац из Боботе. Тада су у екипи Црвене звезде играли прославЉени играчи попут Владимира Петровића Пижона, Душана Савића, Ивице Момчиловића, Милоша Шестића, Душана Николића Стаје, Здравка Боровнице, Драгана Милетовића и Слободана Маровића тако да је домаћа публика могла да види некадашње асове на делу, макар и у ветеранским годинама. Сећам се да је тад дошло чак 36 играча, од којих је 20 играло, а 16 било у публици. У плану је да се направи ветеранска екипа ЗВО-а и да се оде у госте на Маракану. То нам неће представЉати проблем, али би

проблем могао да буде када бисмо покушали тако нешто овде да организујемо с обзиром на то да је после те утакмице у Боботи и још два неуспела покушаја доласка, дошло до претњи разних политичких структура и десничара. У причу око одигравања ветеранске утакмице био је укључен и потпредседник клуба Јован Аћимовић који је уједно и водитеЉ ветеранске секције – прича Гагулић.

Постигнут је и договор да једна екипа са подручја Заједничког већа општина гостује првом тиму Црвене звезде у пријатеЉском сусрету и види како функционише један клуб који игра европска такмичења. Гагулић је руководство Црвене звезде упознао и са репрезентацијом српске националне мањине из Хрватске чији је уједно и селектор.

Душан ВЕЛИМИРОВИЋ