0 ЈЕЗИКУ - · pdf fileПВКОВА С-1АВА iii 4. Међу глаголсиим...

0 ЈЕЗИКУV • ‘ в п . ' ! ■ 3 11

1. Је:шк којим гоиоре у .,Нвконој слави“ главни јуиаци Пвко и Калча (а тако и женскиње рођено у Нишу) прнлично одудара од правнлпога књижевног је- зпка српскога. То је управо нека мешавина источнога штокавског дијалекта („ресавскога“ говора) н онога ло- калног нншавско-моравског говора који чипи прелаз ка тзв. »шопском^ днјалекту. Највећа се разлика види у поремећеппм имепским п глаголскнм облнцима, с једне, п у приличној множини месних провипцијализама, но- пајвише турских речи, с дртге стране. Нелнки број ових речи, значења у књижевном језнку непознатога, нописан је на крају кљигс у речнпку, у који сваки чи- талац треба да заглсда чпм у читању „Пвкове славе“ наиђе па рсч која би му сс учипила нспозпата или необична. — Ради лакшега разумсваља тога говора овде се још посебицс означују особитости његовс гла- совпе. стимолошке и спнтактнчке.

2. Међу гпасовним особниама овога говора иа- лазимо:

а) редовпу употребу (као п у свем ресавском) гласа е место етарога Т, у ]'лаголу: песам, несн, псје, нес.мо, несте. песу (место кљижевпога : пнсам, ш/си нтд.)

1

II 0 Ј Е З П К У У 0 1 3 0 Ј К Њ И З П

б) сугласно л на крају слога често остаје непрет- ворсно у ох: жал (жао), жални н жално (жалоснн), сол (сбј птд.:

в) место сугласника .к гдешто се чујс н: нантити (на.ититн), увну (узл/у) итд.;

г) глас в може бити (врло ретко) замењен гласом ј : нраЈимо (иравимо), наира_/и (направи, учпнп);

д) гласовне групе ги и ки аамењују се у неким речима групама ђи (ређе) и Ли (чешће): на/јнаднло се (насшдило се), по^?шеш (погг?неш), баја^??м (бајаггс, то- боже); Тптт (кгтш). на/Јггтнло се, Л-гегаа (и ш а), ши- роћи (широл-??); тако је и теЛе (тек), пуЛет („пул*ет“ , кита двећа) итд.; — противно томе у неким се речима чује ки и ги место обичнога ћи и ђ и : сирочик??, рип- ч и /т , сан/л/м; г??дија: тако је и /,'ерка м. /Јерка,, ке* место ћеФ.

ђ) уз неке показне заменице (особито од основе то) п уз прилоге од њих начињене додаје се г л а с Ј : тој (то). ту ј (ту), такоу (тако) итд.

3. 1Ито се тиче и.менских об.шка, сем познате оскудице у падежима (ири плот, из кућу, на тој де- војченце итд.), због чега предлози (особито предлог на, о чем впди п тачку 5. а) долазе у номоћ чешће но у другпм српским дијалектима, треба још нарочито истаћи:

а) 4. и 3. п. једн. треће личне заменпце гу у ме- сто ју , н>у, је ; јо ј, њој; исто тако 2., 3. и 4. мн. исте заменпце ги место обичнога и х или н>их; им или њи.ма;

б) уза све показне заменице долазп додатак (на крају) ја : „а на онпја будале"': „да поје туја несму“ и тако даље. 1

1 0 претвараиЈу гласа л у прошасто.м глаголском прп- дсиу видн тачку 4. в.

П В К О В А С - 1 А В А I I I

4. Међу глаголсиим облицима су :шачајппје осо- битости овога дијалекта :

а) чешка употреба основа сад. врем. на ује: ни- тујс (пита). ппсује (нише), лшвује (жнвн, промеЈМ/Уе (мења) итд.; — глагол знати гласп у сад. вр. и но правплу: зпоте и днјалектпчно: зна/еш, не впаЈс; и зиавам, повнабам нтд.:

б) особпти облик времепа ттређашњег трајног (оио долавн н место ирошлога сложеиог) с осповннпм вавр- шетком -ате или -еше\ нмашем (имах. пмађах). мо- тмисм (могах); зовете (зваше), требешем (требах), во- леше.н (вољах). праве?нел/ (прављах), шзетем (пажах), зборе?ое.ч (зборах); тако и: пијешс.ч (иијах), мислејаше (мишљах), тејагием (хоЈшх); — слично је томе и пређ. свршепо: тетел? (хтедох); — тако је. најпосле, и беоте (бејаше, беше);

в) наставак л у нрошасто.н глаголском иридеву претвара се у а (место обичпога о), иснред кога до- лазн ј зева ради: бија сам (бно сам), \п\ја сам (ппо самј; тако је п: бегеидиса/« ; слави/о сн. обеснул: вр- нуја (вриуо, вратно), улегпу/а (хлегао, ушао); према засе/л (засео) има и: дошеЈл. \ти\\оја (пзпшао) итд.

5. Од синтактичкпх особнна треба истаћп ове:а) чеш1гу употребу ирСЈЛога (види тачку 3. а),

да сг озпаче надежи : на Сику (Сики), на љума (љој);б) чешћу употребу новратне замеппце си: „Та када

си одоше Турцн1*; „па н оп си пропаде*';в) чешћу унотребу трећега падежа (особито лнч-

иих заменица) .место нрисвојног придева : татко гу(љен отац).

6. Од особииа у граЏнлЈ речи пстичу с е ;а) паставак ии п за речи које су у другим срп-

скп.м дпјклектима без љсга: коцкарнп, клнсарнп, скимшб ('ећим, лекар);

IV О Ј Е З П К У У О К О Ј К Њ П 3 1 1

б) додатак ле уз многе прилоге за место ивремег там/»е (тамо), одовутл-е (одовуда), отутл*е; јучерле итд.;

в) поређење придева и прилога речцом ио место наставка ј или и ј : тсолуд (дуђи), поголем, подобар. ио- брго ; тај предметак може доћи и пред именице (ио- момак, њозулумћар), па н пред заменице (иотаква);

г) предлог с може гласити не само с или са него и удвојено: сас („да се ожени сас н>ума“).

М11П1Н11И1НН- 4 ^\ 1 / \ 1 / > 1 / М /' л и м / > 1 / VI/ VI/ \ 1 / VI/

> г лЈј̂ ~ \\{г \ г >Јј̂

• шшшпниш V ' Г

П Р Е Г Л Е Д

Глава прва: Ђ урђев-дан .................................... 1Глава друга: И а т а р и ц а ..........................................75Глава трећа: Марков-дан..........................................87Глава четврта: Натарица........................................ 161Глава пета: Н р п д а .................................................. 175

Р е ч н н к ............................................................ 187

ГДАВА ПРВАЂ У Р Ћ Е В - Д А Н

®Ј,ош дан-два па ће осванутп лепп Ђурђев- дан, млади и лепп пролетњп светац. »Ђур- ђев-данак, хајдучкп састанак«, тако се

пева, јер му се од вајкада наш народ радовао. Некада му се радовалп хајдуцп, а данас му се радују још многн људи. Ах, ко му се све не радује! Радују му се момцп п девојке, старцп п бабе. Онп првп, да запграју у колу. а овп други, да огреју грбину. Радују му се слуге, што ће променпти своје џандрљпве газде, и газде, што ће се опростптп својпх ленпх п крадљпвпх слугу; радују му се људп пзешнп, што ће омастптп брке младом јагње- тпиом, п добрн пријатељп, радп многпх слаиа по којпма ће заређатп. II самн Цпганп — овај су.морпп род — п онп му сс радују. п можда још најпскрсшпје. А п како пе бп! Пастају то-

1пнкокл сллпл

2 С Т Е В Л П С Р Е М А Ц

плпјп данп, а колнко пм тек брнга скпдају овн с врата! Неће им впше мећава засипати у чергу, нптп ће пх »госнодар-ветар» шибатп уздуж н попреко, од пете до перчина. Пзмплеће им Ци- ганчнћп у оно мало скромне тоалете своје п јарпће се на топлпм зрацпма ђурђевскога сунца као гуштерп. Тек онда ће впдетп колпко су богатп; јер пм неће требатп, излпшна ће им бптп п черга, кад се опруже нспод звезданог неба п захрчу уз цвркут попаца и зрикаваца пољскнх. А сем тога ће овога дана п онп свн, свп без разлике — па крстплп се пли клањалп — омастпти брке печеном јагњетпном; залиће је впном, запеватп п заиграти и засвнратп за свој рачун. А купнће за тај дан јагње, — макар га укралн! II ко се крстп, и ко се клања, сваки милет п свака вера, сви се радују Ђурђев-дану.

Па је лп какво чудо онда, што се н Пвко јорганџија радовао томе дану, кад му је, сем тога, тога дана и слава бпла?! Јест, тога ће дана бнти шнром отворена његова каппја, н кућа ће његова прпматн у своја гостољубна објатпја све, п зване н незване, н познате п непознате госте. А Ппко је човек гостољубпв, мпло му да дочека п почастп. Водп рачуна о ономе коме иде и памтп, је ли му враћено. Што је најбољега преко годпне у кућп њего- вој, то се обпчно чупа за славу. Најбоља ра- кпјо, најбољс впно, пајбоље слатко, најбоља жпнпна, п све што сс може добро појести п попптп, чува се преко целе годпне за тај дан. Спрема се, тако рећп, целе годпне онако сп-

И В К О П А С Л А В А 3

стематпчно, пз тпха, алп што блнжс томе дану, све је спрема *ж1шља.

Зато је од ово неколпко дана грдан посао V кућп Нвка јорганџије. Свп су спалп с ногу спремајућп, а највшне Ивкова домаћпца Кена, жена вредна и чисмена, која је вазда у иослу н пначе, п једва уграбп да оде дваред неделшо у хамам да навранп косу п теглп веђе. На дан два пред славу бпле су спе собе н сва кућа окречена и сав иамештај проветрен: јастуцп с мпндерлука распаранп п вуна издрндана п спе то унето и по новом распореду намештено. Сва кућа чпста као кутнја, п споља н изнутра. Келе се зпдовп. жутп се лпповпна на долаппма као лимун, а шарене се ћнлпмовп по мпндерлуцнма и по поду као баштица иуна шарена цвећа. Пзгледа кућа као оиа бпблпска млада што чека свога женпка.

Цпгле у ходнпку премазане су црвено.м бојом, п већ два дана како Пвко не сме да пунш у соби, а своје плнтке цппеле оставља скоро чак на авлискнм вратпма н у чарапама иде преко окреченог п црвеиом бојом по тлу омазаног ходнпка у собу, а већ шегрте п не пушта чпсмена домаћпца ни у ходник. Онп још пз авлпје морају да се јаве, да внкну: »Стрпнке, стрннке, морн!« а она пм онда преко доксата пздаје налоге п одатле и.м слуша — као какву серенаду са балкона — шпхове пз- вештаје.

Тога ради н Пвко слабо долазп кућн п улази у кућу. Управо он п не зна шта радп од ово иеколпко дана. Рад бп да помогне

1

4 С Т Е В А 1 Ј С Р Е М А Ц

жени, па се устумара по авлији, док му она не подвикне да јој не смета; он се онда ди- гне опет у дућан, у коме се само окрене, па иде даље за послом, а ништа не свршава. Нигде не може да угреје место. Таман седне, а већ му се чини да дангуби, па се дигне и иде даље. — »Куд ћеш, мајстор-Ивко! Седи, мајке, малко!« веле му и заустављају га. — »Не ми се седи; имам си, ете, некуј послу! Ете, слава ми је прекосутра! Ајд’ са здравје, па, ела-те, извол’те!« вели и одлазн негде као мува без главе, алп тек мисли да ради и ота- љава нешто, јер није научио, смрт му је, да седи беспослен. Пде тако, па где види позна- нике. а он се онако уморан свратп међу њих н седне да се одмори: »Душа мн искочи!« хукне тек Ивко. — »А што?« питају га. »Па за то! А зар не знавате дек’ славим Ђурђов- дан?! — »Знамо де;« веле они, »па поседн мало!« — »Имам сп послу. С Богом, па Бога вн нећу назовем, ако ми не дођете!« вели н иде даље. Прође тако по неколико кафана, поппје .у свакој по једну ракнју, почастп не- кога, па се дигне по махалама п тумара све док не огладни, а онда нде кућп.

У очи самога Ђурђев-дана дошао је кућп раније. [Јомагао је женн у кујни до неко доба

• ноћн, а затпм нзвадно хаљпне пз сандука п очистпо нх сам својом руком. Нарочнто је разгледао дуг црнп салопски канут, којп је поручпо јонI прве годпне кад је у једној де- путацпјп учествовао. Бно је то капут бестрага дугачак, скоро до чланака и врло ретко упо-

И В К О В А С Л А В А О

требљаван, свега четпрп илп пет пута годшиње. Давно га пма Нвко; од то доба је двапут нзлазпо пз моде п двапут улазпо у моду. По- што је хаљнне послагао н врх љнх метнуо неку зелену свплену машлпју, стао је, па је размишљао којп ће прслук да узме: да лп онај црни који је поручио кад п цео пар црнпх хаљпна, нлн један другп, свнлени, са некпм велпким цветовпма жуте боје у саксијпцама, у ком се мајстор-Ивко пре петнаест година венчао. Одлучпо се да узме овај последњи. У том је ушла н домаћица, обоје уморни допу- стише себи одмора. Мало су се разговарали о сутрашњем дану па после заћуташе. Ивко је мало после још нешто запитао домаћицу, али је ппсцу немогуће казати да ли је домаћнца п чула гштање, плп Ивко можда није чуо нлп чак ни сачекао одговор, јер се наскоро чуло хркање у дуету.

Освану п тај дан. И ако су подоцппје легли, нпак су врло рано усталп. Ивко се обу- као врло рано п шетао се онако свечано обу- чен по авлији п гледао у своје овнксане ци- пеле на погама п мало мало па се окретао да впдп како му падају панталоне преко впсоких штпкала на новњм цппелама, и певуцкао јед- нако кроз зубе тропар свога свеца. Тако је гледао да утуче време. Алп још никако да звоне на јутрење, п њему се већ досадн ше- тање. Јер, Ивко је бпо од оппх старовремских .људи којп је знао шта је ред; док ие узме нафору, не бп вам мајстор-11вко нн обпчпог празппка нпшта узео у уста (па нп кафу пп

6 С Т Е В А Н С Р Е М А Ц

уз њу цпгару, као што Је то у друге дане снако јутро чинио, седећп са својом домаћпцом на доксату) — а камо ли на дан своје славе да тако што урадп! Па зато му је дуго време. Прегледао је све од авлпских врата до уласка у собу — куд ће гостн пролазити — и нигде нп трага од какве неисправностн. Могли бн, вала, већ сад почети да долазе, мпсли Ивко, а ннкако да зазвонн. »Рано си устадо’, мпслп Ивко, ама, кој може да сппје!« Узеде кален- дар па га стаде прелиставати и зеватп. За- устави се на једном листу, онда извадн ма- раму, простре је на бас.амак и седе да чпта мало. Нашао је био у Поукама како се по- правља туршија кад се почне кварити. Про- читао је нз дуга времена и то — из дуга вре- мена, велпм, јер мајстор-Пвку ннје то требало. Њему, хвала Богу, не треба рецепат, а неће му, баш вала, никад нп требати. — »И тпја се внкају човеци учовњаци«, говораше Пвко; »писују у књиге како да се попрајп кад се поквари! Море, мен' да ме салте не мрзп да се мајем, па ако сам сн ја човек прос’, па да ги ја убаво напишем како се прајп тур- шија, ем добра; а кад му бидне за поправ- љање — хе — хе! таг беше му работа! Тој си ја викам!«

Још нпкако да зазвонп. Пвко узе прелп- ставатп још даље календар. Нитао је још неке белешчице. Пзмеђу осталнх прочптао је п то: како се могу очуватп зелепе папрпке, па да буду свеже усред зпме, као да су тога часа у баштп узабрате, а п то: колпко се у

I IНКОПА С.1ЛИЛ 7

Лондону потрошп дненно кок-ошпјпх јајн. А за- тнм се дио у ашслн. Мпслп Инко у сеПп, ко- лпко ли тек треба да су богатп та.мо у Ј1он- дону сељацп и палплулцп којп продају јаја! Боже мој! боље је у некој парошп бптп п па- лилулац него у некој п сам кмет плп гарнп- зонар!

Пз тих мпслп прекпде га зноно које за- бруја п глас му се мпло разлегаше кроз онај јутрењп ђурђенски наздух преко кронона п анлнја н башта побожних хрпшћапа. Већ су почелп у нелпко у снпма кућама да кпте нрата п прозоре нрбонпм гранчицама н јоргонапом; кпкоћу се младе жене п депојке, још онако чупане, п кпте кућу јоргонаном и нрбоннм гран- чнцама, јер данас је Ћурђсн-дап.

Кад чу зноно, Пнко устаде п прекрстп се, па се спремп да пде. Останп календар, узабра гранчпцу јоргонана п узе капут, каиу п штап п даље спећу, нелику снећу од пет п по дпнара, колач п жито. па се крепу цркни на јутрење. Снећу п штап попесе сам, а ко- лач п жито даде нарочпто за то одређепом тога дана шегрту. ЈПегрта је опремио па је онај бпо као пз кутије; друго дете, не бп га нн његона рођена матп нознала како га је Пнко дуздпсао за тај даи. Опппиао га ја н пононпо. Еа шегрту пеки старп сппленп алп за шсгрта још једнако нон прслук Пнке јорганџије (још шаренпјп него п онај што је мајстор-Ипко сппоћ себп одредпо), мало ко.мотнпјп пстнна, алп дете, као што знате, расте. па нека се п разнпја слободпо: пспод

8 С Т Е И А Н С Р Е М А Ц

прслука нова лака памуклија од ћнтајке, а на ногама светло овиксане ципеле. Дао. му је Пвко своје за тај дан. Шта више, допустио му је да их може носити све до Маркова-дна закључно, а сврх свега тога и то, да може у тим ципе- лама отићи и к Пантелеју где је много света тога дана, јер црква Св. Пантелеја слави тога дана. И домаћица га је за тај дан дотерала разнпм косметичким средствима; намазала му косу миришљавим зејтином, очешљала га и истерала му мало шишке, па је био, што рекла Кева, леп као официрско дете! И шегрт узео на се неки званичан и свечан изглед, јер данас му је први пут у животу да навуче штивлетне, место што је бос перјао или нај- више носио оне грубе и тешке кондуре са потковицама.

Јутрење и служба бпла је заједно и свр- шила се у Старој Цркви пре но што је слу- жба и почела у Новој. А то је добро бнло, колико ради нарохијана толпкојош више радп самих попова. Кад су славе, тад је њпхова берба; а кад је добра нека слава, тад може година и да омане, јер поповску њнву не спржн сунце нптп му виноград бије град. А Ђурђев-дан су многи славили. Да п не бро- јимо Цигане у свпх шест цпганскпх махала, којима, вала, не треба нп поп нп хора, сампх правослапних домова бпло је преко двеста. Летс поповп кроз махале н сокаке, пз куће у кућу, и секу колач, п то пде тако брзо као на железницп кад онај на билетарнпцп прпма паре, даје бнлете п враћа кусур. Па иде даље,

И П К О В А С Л А В А 9

једпа их стигну дечацп њпхопи који јуре за њпма са пунпм бошча.ма колача, а пскривнли шпје као натоварене кампле. Јуре п батргају се поповп, као да разносе депеше.

И код мајстор-Ивка је већ колач сечен и свећа запаљена. Велнка красна свећа од пет и по динара, а за педаљ дужа н према то.ме и дебља од свеће Јордана, љегова ком- шије, с којим се Пвко нпје баш најбоље жп- вео. У пространом предсобљу н побочној со- бнцн стоје послужења, а крај њнх већ стојн Маријола— једно младо п лепо девојче дугих курјука н бадемастих очију са дугпм трепа- впцама — која је још пре две недеље капа- рпсана била за овај дан. — „Комшпке Спке“, рекла је Кева, „да ми дадеш твоје Јолче кад нн бидне слава.« — ,.Да дадем, да дадем, ком- шпке!“ рече Спка, па се обе комшпке н ра- дују п поносе; Кева што ће иматп најлепше девојче да јој послужује госте, а Спка што ће јој кћн у тако одлпчној п домаћпнској кућн да послужује. Радују се обе комшпипце, а радује се н Маријола. А ннје пи чудо! Та ово јој је тек друга годнна како је спнедрија махалских жена нашла да је Марпјола већ „поголемо девојче станулаД та тек је друга годпна како п њу уводе у друштпа — пстпна само да послужује на сланама, алп за њу је то доста. После првог послужппања свога она је једну полоипну године ужпг.ала у успо- менама на прошасту, а оне другс ноловипе годпне сладнла се надама на будућу славу. А таман је у оном добу, кад је за сваку сп-

1 0 С Т Е П А П С Р Е . М А Ц

тницу, за снаку н сноју н туђу, ма како беза- злену н малу, по!'решку, облпна румен; кад су јој снаке цппеле тесне, па се нога чисто пре- лива преко ластиша од ципеле, а кад погледа, погледа нспод оннх дугпх трепавица. Још је мајка чешља а она се мази, а мајка се љути. Грдп је што пма тако дугу и густу косу па је удара чешљем у леђа, а Јола се смеје.

* **

. Већ десет часова. Почеше већ да долазе. Прва је дошла комшиница Сика, Маријолпна мајка. Дошла је да честпта славу и да впди ћерку, управо да је ревндира како је очеш- љана, како јо.ј стоји одело н како се понаша. Мало јој је на брзу руку наместила косу, ха- љпне п белу лаку и провпдну кецељицу, и по- саветовала је. »Па, керко, кротка да бпднеш! Да се срамујеш; у зем да гледаш како и прп- лега на удовичку керку. А ја саг ћу сам си иа тујГ‘ рече Сика, погладн је по косп и оде онако облпгатно забринута, онако како обпчно за часак остављају скоро све мајке своје ћерке које су пм већ на удају.

Међу првима наравно да су бплн Цигани свпрачп да честитају славу. Одсвпраше неко- лико српских н турских комада. Затим по- чеше песму »Каква сн краснн, душпце моја“ н отпеваше је до пола, отприлпке донде: „Не- внна снаша спавала бп рај-радо!“ а Пвко пх прскпде.

— Доста, де! Несмо глувп у кућу! Па пх послу'/Кп. ЈЈпта пх: за што су?

П В К О Н Л С .1 А В А 11

— За раћпју, газда! гракпуше сиа шесто- рпца као из једнога грла.

— М мало ’леба п старе ’аљпне, ако пмаш, господару, знаш за Цнганмпки моји. Мет у.мрло, осам остало, па сие мало п сптно како луле! Мало ’леба и старе ’аљпне за Цнганмнки н старо за мене, ако пмаш, да тн Бог да много крајцаре и дукате, голи су, гладнп су. ако знаш за Бога, трп дана... — добаци један, баш гочобпја, онај са огромнпм лабрњама, а ужасна глупост му се мнтала п са чела п нз очпју.

— Суз бре! внкну му чалгпџп-башпја, а после сви, п полетеше иеснице п маљнце на несрећнога п неспретнога молитеља, п пзмла- тнше га добро.

— Нестрећо једна, кара га ђалгпџп-ба- шија п тресе главом н показује на Нпка, а де знапаш опога газда-Инка како га мп зна- намо, рече лупајућп се у грудп — трп дана, нестрећо цпганска масурнчка погана мусла- фпрска, забађапа да му снпраш, дор те не отера, па кад те отера, теке тагај да му кажеш: фала!! Дпадесет годпне тргујемо мп како једни чонеци тргопци сас опога нашога газда-Пнка, па не беше помеђу нас такан реч како данас од теб’! Одлазп. нестрећо! Па га стадоше опет млатнтн п изгураше га напоље без бубп.а п маљпца. — Ако смо Цпгапп, не мора баш да с.чо Цпданп! санетује га чалгирн-бапшја па аплпскпм нратпма.

— Острамотпја нас, мпого нас острамотпја, газда Пико! прандају се онн упутра.


— Неје од наши! Масуричанин је! Сел- ски Циганин! Узедомо га под ћирију. За трп дана, осом гроша и што си попије! изнињава се чалгиџи-башија. Други смо ми, други они Цигани!

— Неје од наши, чорбаџи-Ивчо, неје. Ми смодруги човеци! прихваћају и потврђују осталп. Ми смо други Цигани; а они су други Цигани! Има Цигани и Цигани, газда-Ивко!

— Да ти неје данас слава, па да узнеш, газда-Ивко, нож, па све да нас покољеш. Сас ракију нас служиш! Боље сас ћезап, да по- црцамо! Да пођине ова погана чађава некр- стена циганска сорта! вели чалгиџија.

Ивко их умирује; служи их ракијом, и даје им бакшиш. Они му одсвирају јоп! једну; благосиљају га и као иолазе.

— Да заборавиш нашу страмоту, газда- Ивко! моли га чалгиџи-башија. Још ће да га бијемо, ама цигански да га бијемо!

— Ех, неје ништо бнло! умирује га Ивко.— Како неје, газда Ивко? Тп неће’ да

кажеш, а ја знам. Добар си, челебија сп, ефеидија си, газда-Пвко; при пашу да си се- дпш како већил сас тај твој кадпски памет — ама неће’ да кажеш! Пазпш на наш цп- ганскн образ, ама фајда лп је?! Боли ме, га- зда-Пвко, заклаја ме поганац, сас туп нож ме заклаја. У стрце ме ударија нестрећа цпганска чађава иогана! Много ме болп! Тп ће’ да заборавпш; добар сн, газда-Пвко! Ама ја не можем да му заборавнм; нп на унучнкп да му не заборавиш! Кој га је најмпја да нас

П В К О в А С Л А В А 13

срамоти, казујте; Цпганчикп да му покољем! рикну чалгнџи-башпја, тресућн гланом п гру- вајући се у прсн, па полете на гомилу, а ова га задржава, па се направп чнтав вашар.

— Аман! Помагај, газда-Ивко! внчу онп.— Пуштнте ме! Аман, Цигани, пуштите

ме, да му све покољем, и жену н децу н си- новн н унучнкн, па ако су десет пуне черге! Аман! Што да ме осрамоти и оцрни образ, куче селско! дере се онај.

— Не дај, газда-Ивко! Аман, домаћнне! Љут је, пцето је, па не знаје што чинн! Аман, газда-Ивко; ’оће да напрајн курбан сас наши Циганчикп!

— Јао-о-о! дере се чалгицн-башнја, да се чак у трећу авлпју чује.

— Море што тепаш човека на славу! чу се глас нз авлнје Јордана комшпје. Ако је Циганин, зар сн па н он нема душу?! 0, Боже, Боже, што је човек катпл!!

— Оставп де! ппкну Пвко љутит, чујућп то и видећп сав комшплук како се повешао по знду.па сехпрн.

— Јао! Газда Нвко! болп ме. болп за овуј срамоту! — Кој га је нашаја п допеја, зборпте, Цпганп!

— Калакурдпја, рече један п показа га.— Калакурднја, потврдпше осталп.А Калакурднја, чпм чу пме своје, смота

ћемане под леву мншку, па нажедабега: али га другп зауставпше, да спасу своје Цпгамчпће.

Свп показаше тога којп га је најмпо п сад п њега пстукоше на вратпма, и на Кала-


курднју се сручи сада читав пљусак од песннца и маљпца. Газда-Ивку криво што је бпло те свађе, јер слути зло.

— Оставнте га! вели им Ивко, и онп од- лазе, па заједно с истераним бубњарем — коме вратише инструменте, и бубањ и маљице и пру- тпћ — стадоше пред другу кућу као да пре тога ништа нпје ни бпло н засвираше.

За Циганима дођоше трбушати банднстн и одсвнраше два марша п скупнше сав ком- шплук деце. Док су бандпстп свпрали, ком- шпска деца су се егзерцирала нспред куће и марширала са сокака у авлију н обратно. По- чашћени и обдаренн, одоше захваљујући и стадоше пред шесту кућу од Пвкове, па за- свираше, а деца сва одоше за њпма. За бан- дистима дођоше други Цигани. »Стрећна слава, газда-Пвко!« па одсвираше. За овима трећп, а за овнма четврти Цпганн дођоше, свпраше п одоше. За Циганима, напослетку, дође н стаде пред кућу и један рпђп верглаш. Видео како другп иду и свирају, па се днгао н он. Он пазп где којн стану да свирају, па ту дође п он. И добро је данас прошао; а ономадне могло је, Бога мп, свашта бптп. Јер га је оно- мадне оштро полнцајско око вазда буднога н неуморнога г. Светолпка, практиканта на- челства, ухватнло где, бајагп, свнра у вергл, а једпако гледа на Суву Планпну у намерп да јс прецрта п нзда наше војнпчке тајне каквом нашем непрнјатељу (да се послужнм властптпм речима г. Светолпка, којпма је на- кнтно свој рапорт п доставу). Бпло је богме

Н Н К О П А С Л А В А 1.Г>

прплпчно петљанза, бпло повуцн потегнп, и умало што није бпо зрикави верглаш проте- ран, алп га — за чудо дпвно! — сам г. на- челнпк курталпса, забашурив ствар. II, што је у овој стварн најчуднпје н најнеочекпва-

' нпје, место да му г. начелник захвалп п, на прпмер, обрадује га једнпм указом — а по- сле једанаес.т година практнкантске службе бнло бп, вала, и право — тај пстп г. начел- нпк пзбрусн г. Светолпка и ппта га : »Кад ћеш тп, Бога тн, Светолпче, стећп паметп?! Е, мој брате! Ппшта од тебе!« Од то доба му се п не мплп нп слу/кпти; алн оставку неће датп. Док је верглаш сг.прао неку полку. у компшској су је кућп одпграле неке младе модпскпње, а цупкала је н Марпјола у пред- собљу п собпчку онако беспослена. Одсвпрао је и неко наше коло, а затим опет неку сен- тпменталну швапску мелодпју. II њега је газда- Пвко сам собом послужпо п обдарпо, а сем тога п објаснпо му шта је то слава.

— Кол’ко год пма Крпстнјанп, по сав свет да пдеш, па неће' да гп пађеш да славе: сал’ што мп Србп што смо, што славимо, а другп Крпстпјанп што су — тп не славе, па ако су Кристпјани како мп! Тој да знаш: од Кристпјанп салте мп. с овој што се крстн.мо, па показа трп прста. А вп се па овако крстпте! п показа шаку. Знам сп ја тој! Ама свп смо Крпстпјанп.

— О јо, јо, Крпстнјан, дапке! захва.вујс Шваба п мсће нергл на леђа п једнако захва-


љује; лшло му што му газда-Ивко зна име, зна да се зове Крпстијан.

— И до годину н до годину, сваку го- дпну у овој време, слава ми је . . . Извол’те, брате. Ела јоште једну анасонлику.

Пије Шваба, захваљује и полази.— Е де, Кристијани смо, разбирамо се;

н ја Кристијан и ти Кристијан. Сви Кристи- јанп; а Турчпн, Турк, беше му његово! рече и показа руком, како су испраћени. Турк отиде!

— 0, Турк не добро! вели Шваба, па се окрете још једном а једнако скида шешир п клања се и одлази пред другу кућу од које се баш сад кренуше Циганп н одатле пред трећу, четврту, пету; свуда свпра и пије п ра- кију и вино, докле се не оппје и легне негде у хладовину, а тад се деца окупе око вергла, па свирају сама.

Таман оде верглаш, а гости почеше до- лазптп. Наши гости на славама деле се оби- чно на двојаке или још боље на тројаке; ко год слави и иде па славу признаће да је тако. То су они по подне, они после подне, п онп на вечери и тако даље. Пре подне до- лазе обпчно они даљи познаници, посете су звапичније; а по подне пнтимније; а од ве- чере још пнтнмнпје. Тако је почело п код мајстор-Пвка. До подне су му долазплп чп- новнпцн п онп који славе, а прпјатељп су добрп — а тако је п Пвко часком њпма отп- шао. Једнп улазе, другп пзлазе, сретају се на авлпскпм вратпма. »Извол’те! 11звол’те!« веле

17I I Н К О П А С Л А В А

п једнп п другп н нукају се, док се обично не заглавс од сплне учтпвости у вратпма. До подне, па је нећ доста бпло. Пвко задонољан, као чонек којн нпдп да му је стнар добро пошла. Радп тих, лтп.е пнтпмнпх, Ипко је поставпо снога шегрта на вратпма да унраћа и упућује госте. Старп познанпци п не пптају, него улазе јер знају кућу, а новпјп стану па занпрују да впде, горп лп снећа. Па кад ппде свећу п увере се да је слава, а онп се окрећу неће лп кога видети којн ће пм казатп: је лн у тој кућп што славп домаћпн Пвко Мп- јалковић, јорганџпја. Ето радп тога је Пвко ноставпо шегрта на вратпма — п то баш онога у мајсторовом свнлено.м прслуку са зе- ленпм цветовпма п у његовпм цинелама — да обавештава спет, алп му је запретпо да се за живу главу не шали н не рукује плп чак н љубп са гостпма, као онај преклањски шегрт што је радпо, јер ће га тако пзмлатптп да ће носитп модрпце чак до другог Ђурђев-дана; него кад га запптају — тако је гласпло упут- ство мајстор-Пвково — а он нека са.мо каже: »Туј сп је. 11звол'те на там’!« Толпко само нека каже п иође напред пред гостима онако мало поребарке. »Како магаре ће’ поручаш ћутецн«, запрншо је Пнко наредбу, »ако дру- гојаче напрајшг!«

*❖ *

После подне пастаде тек налога. Гости једнако улазе и нзлазе. Собе се снаки час пуне п празпе; ннтпмнпјп седају у ходнпк п

1ШКОВЛ СЛЛПА 9

18 С Т Е П А Н С Р Е М А Ц

на доксат. Слпке се мењају, све новије н но- впје, све лепше и лепше, кажем вам као у каквом калеидоскопу. Сад су собе дупком пуне, мало после се испразне. За тренутак скоро никог у њима и домаћпн таман начпни цпгару, а тек чује жагор на улазу н он баца цпгару п полази пред госте. Бекпх пет шест тако начињених а незапаљених цпгара стоје које где по соби. И собе се опет напуне дуп- ком тако да бар је^ан, ако не п два и трп, стоје п стојећи праве цигаре из својпх таба- кера; а домаћнн пх послужује својим дува- ном, доноси им жижице и таслпце за пепео; трчп пз собе у собу, одговара на иптања и ословљава ћуталице. А затнм стане насред собе и распитује домаћнцу п Марпјолу, јесу ли сви послужени, а понекад хоће, богме, н госте да запита, је лн добпо онај пли онај жита, или вино; или већ што овоме као госту следује на једној таквој слави. А то радп п домаћица Кева. И она дигла, онако мало ра- сејано п забринуто, обрве и пази да ко не остане непослужен.

Кажем вам, слпке шарене, а све једна за другом долазе као у калепдоскопу. Сад баш је ту између гостпју п г. Иера, ветери- нар, с госпођом, и г. Трифун, лпферант, са својом женом и децом, са двоје малпх н једнпм већпм, једним главатим п буцмастпм буцовом са шеширом који му је равно до ушпју на- бпјен на главу, а којп је плн заборавпо плп не може да га скнне — јер су му заузетп не само џепонн него н руке колачпма са разнпх

П В К О В А С Л А В А 19

досад посећених слава. Ту је п г. Јова, сре- скп ппсар, са '/кеном у лнбадету са псеченнм рукавпма и днјамантскпм прстеном п граном на шампји нспод које се пружају бестрага дугачке пшшке, које се спомшву у једној па- косној песмпцп заједно са пменом господина начелннка окружног, а све поводом оне гране коју јој је куппо г. начелнпк, јер су пре тога ломпли јадац. Г-ђа ппсарка је за све време ћутала п седела као кип, само се једном (за- варавши домаћпцн очп) макнула н превукла прстом преко полнтпраног стола, алп се на њену жалост уверпла да нема прашппе. До- шао је и г. Мплосав, апотекарскн помоћнпк, даље п г. старатељски судија с госпођом, до њега даље још некп, а у ћошку још неко, н ако томе нпко имена нпје знао, нико, па ни домаћпн. Али то га ннје ништа женнрало, јер ако њему домаћнн нпје знао нмена, нпје, вала, нп он домаћпну знао, па су тако бплп квит. А домаћину тај непознатп нпје могао да до- зна пме зато, јер оне, с којпма је ушао, није познавао, а нпје био опет рад да се срамоти пред љпма па да нх пита.

Разговор се водпо онако с прекидпма, мало дпјалога па мало паузе; некад једно а некад друго дуже. А бпо је разговор опај обпчан, већ стереотипан на славама. Говорп.чо се о становпма, о времену, о скупоћп на пп- јацп, о безобразнпм млађпма, о Фалбовпм про- рпцањпма, о броју слава тога дана н о Све- том Нпколп за кога се свп сложпше, да га ипак највпше света славп. 11 таман се дома-

20 С Т Е В А П С Р Е М А Ц

ћин упознао са свима и ушао мало у разгонор, кад мораде да прекине своју стару причу о томе како је његов дед оставно стару славу н узео ову данашњу (коју су причу многп старп пријатељн н посетиоци овога дана већ напамет знали, јер ју је овај сваке годпне тога дана прпчао бар једаред) — мораде да је прекпне, велпм, јер чу споља жагор.

Стижу нови гостп. Сви ућуташе н окре- нуше се вратима.

.Улази г. Кузман, казначеј, а дао га Бог па темељан и он н његова госпођа, сушта слнка Вертхајмове двокрилне касе; за њпм улазп г. физнкус Милан Ружић (пређе Морнц Розенцвајг); тако да није морао да квари мо- нограме на салветама, шнуфтиклама н тако даље са својом женом Наталијом н малолетнпм сином Милољубом, једним буљоокнм лепо обу- ченим дететом са танким ногама н голпм ко- ленпма, а за овима г. Мнрко, пензпонар, са женом Стефком и ћерком Бпсенпјом која је већ пре једанаест година постгужпвала на сла- вама, н напослетку уђе н она прва посетп- тељка од пре подне, мајка г-ђице Маријоле, девојчета што послужује баш у овај пар старе госте кафама. Она је тек само тако, само час- ком дошла. »Ја ћу сн туј«, рече внше за себе н седе на један ћилимом покрнвен сандук. Дошла је само да видн како јој ћерка послу- жује н да јој наместн хаљине и косу, ако што, то јест, буде мало у нереду.

— ’Ајд’, днж’те се! рекоше старн гостп, кад уђоше нови.


— П1то. море, з;\р ће’ искочпте! ппта пх домаћпн, не знајућн нп сам да лп да их го- стољубно задр‘/ки нлп учтпно нспрати, на је зато п стао пред њп п рашпрпо онако руке као да хвата ппле по авлпјп.

— Па тесто не једосте, гураопје не узо- сте. а веће искачате! Јолче, ела донесп гура- Оије! рече Кепа, агптујућп већ као п свака до- маћпца за слаткшпе.

— /V хвала, хвала! клања се г. Пера, ве- терпнар.

— Па причекајте берем једно кафе. Јоло керко, ’ајде поскоро по једно кафе! велп пм домаћнца.

— Благодарпмо. послуженп смо сасвпм, онако . . . А морамо да се штедпмо; морамо још некнма. Децо, напред, командује Трпфун, лиферант. — Ко што радп, жепо, ово наше дете. вала, само једе — п показа штапом на де- рана којп је баш тада свршавао с једнпм ко- лачем п гледао којп ће од опа два која др- жаше у рукама пре да почне јестн — уметло се баш на твоју фамплпју. — Коспоја Кево, молпм вас, немојте му више даватп слаткпша. Халав је п ждере па не зиа шта је доста, иа ће да буде тутп.аве иоћас.

— Ама. дете је . . . па впкам . . . мплује што је слатко н благо . . .

— Ама. остав’те, знам ја п.егову нараф. — Е, на с Богом, домаћппе. с Богом, дома- ћице! Прошћавајте! велн Трпфун, пролазећп крај стелажа на коме се тресе еав норцулап.


— Прошће како и коље! смеје се дома- ћица, испраћајућп их. Ће да дође и паша слава, па ћу да ве питам: ел’ ће ви мило бидне, кад се растурује друство?

— Е, то му је! рече лиферант, па наби шешир који је за три нумере бпо мањн од главе и изиђе.

— Па немојте да нас сметете с ума: Кузман и Дамјан, Неумитни Врачеви! вели г. Пера, ветеринар.

— Што! Ама зар саг, па н ти, господин- доктуре?! зауставља га Пвко. Ето такој си је тој! Дор се један дигне и иска да се отпдне, виде и онија па други та се дизају па се квари друство, вели домаћин и једне зауставља, а друге посађује као оно мајсторн на вашару што у једаред опште са свнма муштерпјама.

— Не заустављајте нас . . . морамо. Мо- рамо, рече г-ђа ветеринарка, пмамо још на једанаест места да свратпмо. II онп нама, већ, што кажу, и Бог зна како, сваке нам године долазе и посјећују нас; а, што кажу, впше пута и преко годнне, а ми, каквн смо, тек сваке друге.

— Море, па и треће .. . рече домаћин.— Па, што рекосте, и треће. Ја се, ве-

рујте, морам признати даје до мене крпвпца — велн г-ђа ветеринарка забадајућп шпенадлу — ја се верујте и не бпх сетпла, ал’ мој Пера на то страшно пази. Он то зна. Пма све славе у нотесу записане, па увек зна кад ко славп. Он то зна п води рачуна, а већ по менп, ка- ква сам ја, Бог зна кад бпх пм п да лп бпх нм

П В К О П А С Л А В А 23

отшила! Док ја у њпхону кућу једаипут, до- тле онп код мене десет пута. Паш ономад сретнем се с госпојом начелнпконпцом, па леио нпдим, баш љута '/кена на мепе . . . пребацујс мп . . . каже мн: »Не, не, немојте нпшта да мп гонорпте, знам да умете слатко да гопорпте . . . нећу да пас чујем, да нас чујем нећу!« Каже она. а нпдпм баш жао женп. Чисто мн жао, срамота ме, мнслнће још жена да се паљда гордпм! А нпје, Бога мп, него ми така параф. А тек мпслпм у себп: Боже, Цајо, докле ћеш тп бнтн такна! Још да нема оне наше Женске Подружине, тп се не бп нп ппдела н састала нпкад са светом! А ја сам тамо делопоткнња п концепте правим, а госпоја начелнпконпца је председнпца.

— ’Ајде већ, Цајо! рече муж.— Пзвол’те кафу! Што зар ћу па да вр-

нем кафу? чу се тапкп гласнћ г-ђпце Марпјоле.— Фала, фала, Јоло! рече г-ђа петерп-

нарка, иа уштпну девојче за образ н пољубп је. Нећу моћи спавати, ако још једну поппјем.

— Кој’ неје пија кафу?! стаде нптатп де- војче н окретатп се по собп.

—■ Хајде баш да нас ослободпм терета! рече један гост п узе на погш оба фплџапа кафе.

— Па ела-те, пзполенајте јутре берем па патерпцу; патерпца се ппка женскп снетак! нелп домаћпца.

— Дакле, надајте ми се сутра заспгурпо! нелп г-ђа петерпнарка.

— Хоћемо лн нећ једном? рече пгстри.љшк) г. Пера.


— Ама молњм вас, молим, умеша се г. Мирко, пензпонар; па остан'те мало. Немојте да помпслпмо да је то због нас.

— Ах, таман посла! извпњавају се гости, с.премнп за одлазак.

— То је оно, вели I’. Мирко, што казали: »Дошлп дшшји па истералп пптоме.«

— II вас ће, н вас, не бојте се, велп ста- ратељскп судпја. Данас менп, сутратеби! Знате како кажу. — А јесмо л‘, Бога тн, жено, билн код нашег Јелеспја, код поштара?

— Нисмо, знам добро, велн жена. Сећам се баш добро да смо само прошлп п завпрплн. а ти рекб: »Хајд' да оставпмо за после, кад ударпмо натраг.«

— Добро, кад тп велиш. Ама, знаш, само да се како не обрукамо; ако смо већ бпли па му одемо још једаред.

— Ама барем кафу? наваљује домаћпн.— Фала, домаћпне. А што ме тераш, кад

ето ја сам пдем, вели старатељскп судпја. Научпо сиктер-чорбу, ха, ха, ха! Кажем му, господин-Мпрко: а шго ме тера, кад ето ја сам пдем.

Смеју се обојнца.— ГТа још једна кафа баш може?-— Благодарпм, велн старате.љскп судпја,

то бп мп бнла деветнаеста од јутрос.— Пе марп вам тај за кућенне кафе. опада

га г-ђа судиница. увек се због тога свађам с шпм. »Не умеш тп нпкако да мп нспечеш кафу као у кафани«, секпра ме он. као да се кафа пече, а пе кува!! Ја кад скувам себп улончнћ,

П Н К О В А С Л А В А 25

— онда бар знам да ппје.м кафу! Ја хоћу у лончпћ, а он у џезну.

— Е па с Богом! нелп г. Пера.— Зар баш одосте? гракнуше неколпцина

од седећпх.— Дакле: С.ветп Алнмгшје Столпнпк! клања

се г. Пера п пзлазп с госпођом.— Павлов-дан! клања се г. старатељскп

судпја и пзлазп с госпођом.— Света Петка Параскева! вели срескп

ппсар и поклонп се п оде п он с Госпођом.— Извпнпте, што вам кварнм овако лепо

друштво, алп, верујте, морам, рече један дотле п неопажен из буџака. п поклонн се п оде.

— Ко је овај човек? ппта казначеј до- маћина.

— Овај човек? вели домаћпн иа ућута за мало. А кој ће да га знаје! Требе да је некн ирпјатељ, ама га ето не знавам саг. А требн де је добар човек: п прплега на тој! завршп Нвко панегпрпк непознатоме, п ако је овај мало час у забунп сео на туђ шешпр п седео па њему све време док је на славп бпо.

II свн се сложпше да је то бпо некп мора бптп добар човек, п ако га нпко нпје познавао.

11ауза.Да бп прекпнуо паузу, г. пепзпопар се

окрете до.маћпну:— Е. мора тн с.е, мајстор-Пвко, нрпзнатп

да пмаш, вала, красап дан за славу! рече г. пепзпонар. Леи дан! Ппје фајде!

— Ла! Допста! Особпт! чу се пз разнпх буџака.


— А, па Ђурђев-дан је увек леп, обично је увек леп дан! рече г. казначеј.

— Јесте, увекјелеп! рекоше још четворо у један глас.

— Јоло, шапну домаћнца и даде очнма знак Марнјолп, да послужп госте впном.

Служи се. Пауза.— Море, па и није увек. Каквпх сам тп

ја све Ђурђев-данова запамтио, Боже мој, па једна несрећа, један кпјамет просто; да Бог сачува! вели г. Мирко.

II гостн некако осетпше одједаред као да је неко са снегом по капуту, шешпру п чиз- мама ушао у собу п унео зиму унутра.

— Памтим ја лепо као да је јуче било, беше то, чекај, молпм те, пре... пре. .. пре. . . двадесет и две, или, Бога мп, бпће п пуне двадесет и трп године (почео сам већ по мало да заборављам. . . остарело се), алп знам добро да сам већ био помоћник казначејства (не знам да ли се ти, Стефка, сећаш), рече пензнонар женп до себе — памтпм лепо каква је несрећа напољу бпла, да смо моралп опет унетн фуруну у собу п ложити баш на овај пстп данашњп дан. Те су године, сећам се добро, многи ћу- рићн цркавали.

Сви пзјављују своје чуђење а г-ђа Ната- лпја фпзикусовпца још као п неко сажаљење према рано угпнулпм ћурпћпма, па наместпла уста онако прпјатно, и онако сачуствујућп клпма главом п рече: На, могу мпслптп!

— Та немојте даље, кад ето, што фала Богу свп памтпмо, преклане знате како је бпло


на данашњи дан. Прос.то да чонек лепо не пзиђе из своје рођене куће. Те не знам кнша, те нетар, те као на форму снега; блато, па чонеку формално дошла, што кажу. дупЈа мо- кра, рече другн онај Иепознатн, којп је такође поодавно дошао на нпкако да се макне пз ове куће а којп се тек сад мало откравпо и мало већи монолог изговорио.

— На н то, што рекосте, преклане, ето како је преклане било! велп пензпонар. Нпје фајде, побожан човек наш Пвко, па му п светац помаже. Аха, ха, ха! смеје се п тапше дома- ћина по рамену.

— Тој ће му бпдне! смеје се домаћин.— А јутрос још као да је нзгледало да

неће бити тако лепо. Ја сам, верујте, жпв премро бно, велн онај. Не знам само да лп сте п вп прнметили? велн Непознати.

— А вп је лн сте, пријатељу, добплп кафу? запнта га домаћпн, чудећн се да је још ту.

— А, јесам, јесам, хвала! захваљује онај.— А, ништо, сал сп пптујем, зашто знаш

може да се и заб'равн! Па сп отпде човек без кафу, рече Пвко. па му се мало после окрену. Знаш, господпне, слава је, мнознна су човеци.

— Јесте! велп домаћица, и мен’ мп беше некој време стра’! Кад би пред леган.е, а Пвко сп нзишеја беше иа двор у шес’ по турцкп. па кад се врнујн, а ои рече: »Кеио, морп, ’оће, рече, да ип се батпше славп, ће ирне, рече, ћпша; натуштпло се, леле, рече, отутке одп Прокупачко.« А мен’ мп па бшл жнл, на

28 СТЕВАН С Р Е М А Ц

викам: Да не да Господ, берем за сутра, а после, внкам, ако ће, што мп веће треба лепо време!. — Ах то је дпвно! прихвати Непознатп. IIтако ви сте се бојали а нпсте ималп зашто! Ха, ха! Е, тако је то. Не зна човек нпкад уна- пред; време је, па се за час променп.

— Јесте, алис такој, рече Ивко, па га по- гледа, онако мало крадом га загледа од главе до пете.

— А ето мој комшпја, кад је лане славпо Митров-дан. па до пет у јутру не може бптн лепше. Мајски дан формално, фактичкн летљи дан, а око шест кад тек се уједаред смрче. па заокупп најпре ветар, а после једна кпша. и један снег и просто једна несрећа! То беше грозан а уједно и дпван тренутак!

— Јоло! ела на господпн једно кафе! рече Нвко девојчету п показа на говорнпка.

— Ах, какав буран дан! Сећам се лено кад. дуну, па мп дпже шешир с главе, а ја да у'ватпм шешпр а он мп изврну кишобран. Оде сав бес.трага. Ах, то је бпло трагично, управо трагикомично: да, да, сасвим трагпкомпчно. Зар не, госпођице? рече обраћпјући се ЈМарпјолн која му окрете љутнто леђа п напрћп уснпце. Морао сам нов да куппм. а и онај је био ноп нопцпт, свплен, за двадесет п шест франака мн дао један мој добар познанпк, један који ме просто обожава, п то само као менп, по коштању. Како вам се то допада?! завршп онај срчућн кафу п гледајућн по гостпма, а почешће на Марпјолу.

И П К О Н А С Л Л Н А 2<)

— Мрако кажете, не зна човек нпкад к‘ако ће да буде, па зато баш п кчг/кем мало час мом пријатељу Ивку да је срећан с даном. . . А кол ко оно пмаш тп соба?

— 11а, слава Богу. како за нас једнп про- стацп људп, доста. Ете ова овде п она што гу видпш и она трећа п једно сопче, мутвак п кплер.

— А то је твоја кућа, је ли. домаћпне?— Наша, господпне! Одтатка мп остаде;

татко ми гу јоште пмаше, а ја сп салте купи од комшију једно парченце од авлију, там' куде је саг шупа, како гу впја викате, за дрва и кенеф, да прошћавате.

— Благо вама, велн г-ђа пензпонарка, кад ето тако лепо пмате своју кућу, па се не морате сваки час селитм. То ће ме сељакање н са’ранпти пре времена, а мн се свакп час селпмо.

— Е па сад се не селиш, велп г. Мирко.— Пре сам се селпла пз места у место,

а сад пз мале у малу. Је л’ оно са.мо сеоба, не ваља опо! А да сн ме послушб кад сам тп говорпла, моглп смо пматп своју кућу.

— Јест. а откуд да куппм п где да куппм, кад сам непрестано мењао места. Треба новаца.

— Тек ја зна.м, да то ншпта не ваља, велп г-ђа нензпонарка. Кад иогледа.м само на стнарн. а менн се тек стегне око срца. Све ва.м то полупано и искр аио п одрано кб да су Чер- кезп лупалп.

— Две сеобе једна паљевнна! Ето то тп је! велп Куз.ман, казначеј, који је, ннравно, као

30 СТЕВАН СРЕМ АЦ

снаки казначеј, имао не једну кућу, јер пуж без љуске и казначеј без куће, не да се нн замислити.

Опет пауза.— Па јесте л’ имали, госпоја, гостпју?

запита г-ђа казначејка, ослободпншп се крај мужа.

— Па, сполај на Господа, беше ги доста, сијасвет! II у овуј и у онуј собу беше гн пуно, како семке у лубеннцу, велп домаћнца.

— А шта знате! вели г-ђа казначејка.— Живн људи па се обилазе. Још да нема

ових слава, не би се, Бога ми, кажем ја, знало ни да смо комшије! велн пензионар.

— Па извол’те и код нас — умеша се г. физикус Мор... — овај, Милан, који је до сад само ћутао и само се учтиво и симпатично смешио.

— Пстина! А коју славу славите? пнта г-ђа пензионарка.

— Па узела је н моја госпођа, јесте, да славиме трећи дан Духова, јесте! вели г. фнзи- кус. Дакле мп сме тако слободнп, мн се надаме.

— Па наравно, доћи ћемо, велн г-ђа пен- зионарка. А извол’те н вп код нас, наша је слава пре ваше, још неколнко дана. Ми сла- вимо Светог Николу, овог летњег.

— Пстпна! А што, госпоја, летњег? Боже, летњег да славе! чудп се г-ђа казначејка рав- нодушннм гласом.

— Па знате, оно све једно је, један Нп- кола је кб п други, летњп ко н зимњи. Само Циганп, што кажу, праве разлику. Онн воле

ИПКОВА СЛАВА 31

Ђур1}ев дан што пм доносп лето, а мрзе Ђур- 'ђица са његоппм лапаппцама, нетром п спе- гом. — А нама сне једно! Зимњег слапе миогп; већ ко тп га н не слави! Па тако нико нпком скоро н не може да пде у посјету. А летњп је већ друго, па ја н Стефка договорплп се још пре двадесет н више годнна п јавпмо преко новнна: нек изволе пријатељи на летњег на честптање.

— Нпје друкше! рече неко у друштпу.— Та шта ми то казасте! чудп се г-ђа

казначејка равнодушно.Опет једна пауза, коју прекиде домаћп-н пз

учтнвости према гостпма (а нарочито према г. Мпрку чијим се позианством поноспо), па стаде хвалптп Св. Нпколу. Хвалпо га је као највећег свеца којега највпше Срби славе. Пвко је радо чптао »/кнтпја Светпх«, • знао пх на изуст, н нп један му се светац, велп, нпје тако допао као нстп Св. Нпкола. Толпко га свет славп, а, велп, и заслужио је то.

— Још малецно детенце доклен беше Св. Нпкола, велн Пвко, не тејаше да спса у среду п петак; спску да не впдп п гура гу сас руке! Не тејаше,,демек, да блажп, елп, што сн вија зборнте, да сп нремрси среду п петак. Јоште опда, море, па нпдоше убаво татко п мајка му, Теофан п Нона, што ће гн детенце напраји велпкн чес’ п ће стане на.јголем светак у сав крпстпјанлак!

— Допста, прпзнају многп, најнећп светац, пма највпше слава; пола Србпје п Српства славн га, велп неко пз буџака.

32 СТЕВАН СРЕМАЦ

Г-ђица Марпјола која је по неком пн- стинкту знала кад треба да послужи, уђе п сад п стаде послуживати вином п слаткишем. Млађи узимају и вино и слаткпше, а старнјн само вино, а за слаткише извпњавају се слабим зубнма.

— [Јзвол’те пуслици, нуди г-ђпца Маријола г. Мирка.

— Фала, дете. Хе, хе, да сн ме пре че- трдесет годпна нослужила, вели г. Мирко, па да п узмем пуслнцу, ал’ у шездесет седмој нпсу мн, дете, више зуби за то. За Маријолом пде домаћин и са најљубазнијим лицем носи тањнр са дуваном и цигар-папиром по њему озго, па и он служи и нуди госте.

— Извол’те. Кој’ пије тутун, нек се по- служи.

Свн праве цигаре.Опет пауза.— А ти, господин-Мпрко, не чуриш лп?— Како рече? пита г. пензнонар Пвка.— Викам: ти зар не пушиш, господнн-

Мпрко? .— А, фала, фала, не пушнм. Плп, то јест

пушио сам некад, а сад да га не внднм; да га не видим, истп дуван!

— Воже Господи! чуди се домаћпн. Па саг пч лн не пијеш тутун, господине!

— Боже сачувај! вели г. Мирко. Ама ннкако!

— А сад бисте баш — умеша се казначеј — као пензпонар могли п требали да пушпте, Да, овај . . .

ИВКОВА СЛАВА 33

— Да правите онако, што кажу, знате, мало движенија.. . прихватп г-ђа казначејка.

— Та н то — рече казначеј — ал’ н онако. због дугог времена.

— Пупшо сам тп ја, кб што млло час рекох, мој газда-Пвко, тејош како сам пушпо! велп г. Мирко, обраћајућн се Ивку који се замајао послужнвањем цигара иа и не слуша, докле га не гурну домаћпца н он оставп ду- ван и дође са љубазним лпцем да слуша г. Мпрка. Пушио сам, па као сваки Турчнн. II мучно да је бпло у време моје човека којн бп такав тиријаћија бно кб ја некад. С.амо у дувану да не оскудевам, за то сам се старао. А сад, вала, могу по менп баш слободно да га н не саде. А пуншо сам четрдесет п пет годпна равно, од петнаесте своје године па до пре седам, а сад мп је шесет п седам — на Огњену Марпју узећу шесет н осму, а моја бака шесет н прву, а Бпсенпјп ће на Малу Госпојпну.. .

— Та шта сп опет окуппо, мари ко за твоје годпне! прекпде га г-ђа Стефка.

— А право велпш, научпо сам све с цпф- рама, па п ие пнтам је л ’ ком то по вољп. Хе, хе, велпш моје године. А кам' срећа да су моје пего нпсу моје. Моје су само ове што су ми још остале, а оне, што кажеш да су моје, да су моје, бпле бн код моно, ал' су отпшле, прошле. Ко што вам рекох шесет осма...

— Та шта говорпте!? Шесет осма? А ја ва.м не бпх дала ип ...

ИНКОНА СЛЛНА 3

34 СТЕВАН СРЕМ А Ц

— Јок, јок, не гледајте ви госпоја, на мене! Ако сам ја оваки и овако изгледам, ппак сам ја шесет н седам Месница доживео. Ама у моје време није се знало за беле кафе и крофне, нити се знало за те милипроте, ни за те супе и сосове! Него качамак и проју, па купус у ужичком лонцу земљаном, па како се који дан више подгрева а оно све бољи, ја како! Па, госпоја, брате, проје; »па проја баје, ку- пуса нестаје!« Ја како, али ја вам још не знам шта је то зубобоља, нити ми је и један зуб мој бламиран!

— Ха, ха! смеје се казначеј, оно мп се допада, како оно рекосте: »Проја баје, купуса нестаје!« Еј, господин-Мирко! Бог те видб!

Сви се смеју, а г. казначеј брише сузе од смеха и почиње већ да штуца.

— Па саг, ама баш ич ли не чурпш, господин-Мирко?! чуди се домаћин. Боже Го- споди, свашто на овај свет!

— Сад никако, а пре седам годпна, ока зрела бајиновца, равна ока, — па не саставп нп две недеље! Ето жива моја Стефка, — нек ми она не да лагати — ето она зна, како сам и колико месечно пушпо.

А г-ђа Стефка п не гледа, него гледа преда се, па махну главом и руком као да је хтела рећн: Ма’нп! Поменуло се, а не поврнуло се!

— »Море ти сваке годпне иопушпш по један пар хаљина!« велп мп она љутпто. «11 цубе, жено, реци и чптаво цубе», дпрам је ја. »И ја сам впдпм, ама не могу, немам куд, научно сам!«

ПВКОВА СЛАВА 35

— Право кажете! умеша се онај Пепо- знатп. Псти сам вам такав н ја (Нвко се опет окрене, па га гледа неко време). Ја чпм се про- будим, то мп је прво, да се машнм за табакеру.

Пвко даде Марпјолп очпма знак да по- служн Непознатога кафом.

— Благодарпм, рече овај, кад му донеше кафу, нека се мало охладп, ја пнјем радпје хладну. — Још се нисам нп дпгао из кревега, ни умио, а ја већ одмах правпм цигару н пу- шим још онако необучен; лежећп у кревету.II то мн је, нећете ми вероватп, баш најслађа цигара. Најслађа цпгара. Верујте. Божанствено нешто; бар за мене!

— Има... нма! Има таквнја човецн што су, што се каже, тирнјаћије па тутун! велн му домаћнн, а на лицу му чпташ лепо, како се , мучи да се сетн, где се то он морао п могао познатн с тпм човеком!

— Е псти сам вам такав и ја бпо кб што вп оно мало час за себе рекосте, велн пензпонар. Па, ко што рекосте, још у кре- вету док сам, чим се нробуднм н још онако неумивен а ја одмах јала за табакеру испод јастука — а тако сам научно путујућп но срезу док сам још бпо с.рески нис.ар — па у кре- вету пушпм. Љутн се Стефка моја, ова до мене, па вели: »Та чека.ј бар да узмеш слатко.« А ја кажем: »1,1аба тп твоје слатко, ово је мојс слатко; од овога нншта слађе па свету!« Па иушпм у кревету. А но некад п ноћу, усред ноћн се нробудим, напраннм цигару па пушп.м, у мраку!

з*


— Та шта то говорите! Тако паспонирт! чудн се г-ђа Наталнја.

— Ах, дозволпте дш, рече онај Непознатп, да вам приметим учтиво, али ви немате, го- спођо, нн појма како је то кад се човек на- внкне! Госпођице Маријола, лепо бнх вас молпо за једну жижнцу. 0, велика хвала! рече и за- пали цнгару и пушташе задовољно димове.

А Пвко скоро заборавио све друштво, па једнако лупа главу: ко може тај бптн што никако не одлазн, а већ је четпри пута по- служен кафом! (II што је најстрашније, каже да може спјасет кафа да попнје!) Аја! Никако да се сети.

— Ево ја мислим, настави овај, да бих три дана могао бнтн мртав гладан без мрве хлеба, а нп пола дана, ни пола сахата илн часа без цигаре! и погледа блажено и некако мнло на цнгару и дпм којп се дизаше од ње. Славно је то!

— Разуме се! рече неко из друштва, коме је то но свој прнлици била и прва а и последња реч у овом друштву.

— II да мн неко, на прпмер, тако гладном, метне преда ме и остави да бирам, на једну страну бифтек, плп какво друго најлепше јело, а на другу страну цигару, па да ми каже: Бпрај сад које ћеш од овога двога, једно нлн друго, ја бнх . . .

— Ти би узо н једно п друго! упаде му мало, као рекао бпх пакосно н багателншући г. Мирко којије већ почео бпватп нервозан.


— 0 варате се, јако се варате, старп го- сподине! Ја бпх, керујте, без икакпа предо- мншљања узео ону цигару, а не бнх ни погле- дао на тај ручак. Прпстао бих да гладујем још трп дана. Можете мпслптн шта хоћете, алн ја сам бар такав. Чннн мп се да бпх умро без дувана. Ваздух и дуван, то је мој елеменат!

— А, има то таких л»удп, рече неко.— Чпни вам се то. То је само уобра-

жеље једно н ншлта впше, кажем ја. То вам се само тако чннн, рече г. Мирко обраћајућн се гостнма, а кад чујете и кад саслушате ово, што ћу вам сада испрпчатп, што је са мном нстпм бнло, — онда ћете и вп свп друкчпје мпслити.

— Могуће, сасвпм могуће. Пардон, гос-поднне! велп онај. Ннсам тако разумео п мпслно. .

— Да мп је пре седам . . .— Молим, молим. Прпчајте само, ја сам

пуно љубогштан! прекнде га онај.— Да мн је, вп’те, ко рекб нре седам

година, поче г. Мпрко впшим п јачнм гласом, да ћу ја моћи без тога дувана н по сахата — ја бнх, верујте, држао да је луд човек којп не зна шта говори. Јер ја сам пуишо душман- ски. Једну пушнм, а другу већ правнм; чпм једну избацим а ја одмах другу заденем у му- штнклу (пмао сам некпх седам све пспушених муштпкала а све од праве пене и ћплнбара). Па радннм даном, кад сам у послу, и Воже’ иомозп, алп недељом, кад пемам посла, а ја лепо да се ошугам онако залудан. А и пначе

38 СТЕВАИ СРЕМ АЦ

слабо ппшем, а и не читам, нешто због очију, а нешто п за то, што, брате, садање књиге нису ка пређашње; све неке љубезне ствари а нема да се, на примјер, оппсују Наполона Бу- напарте ратовп, бојеви и ловови на елефанте и тигрове, па да се, брате, буди јуначество у народу. Ништа од свега тога, па недељом једна невоља!

— Но, могу мислити! Научили сте да сте у послу. Молим вас, не прекидајте, само даље! вели онај.

— Јесте, увек сам мрзео бадаваџпје! вели пензионар, погледав Непознатога онако испод очију, па наставља причање. А ја, кб што вам рекох, узмем испод кревета недељом ону ве- лику паклу дувана, растресем једне званнчне новине — рече и засука рукаве —- па растре- сем бајпновац по њима, тако за пола оке или нешто мање, па седнем па правим цигаре. На- правим да мн је доста све до друге недеље. Тако сам вам ја радпо.

— Ужасно! рече онај.— Е па тако вам је трајало то све до

овог садањег монопола, наставп г. Мирко, а кад дође монопол, те поскупи дуван, а п гори је, а ја већ почб . . .

— Сто монопола нека се уведе, алп ја морам пушити! Пардон, изволите само даље.

— Уђем ја једном да купнм дувана. Дам шесет пара за пакло. Кад узб пакло, немаш га, брате, шта видетп! Кад стегнем, а оно се с.купп кб сунђер. Дај другу, дај трећу, че- тврту, све таке псте. Еј, Мпрко, шта сн доче-


као! Та оно је скупо ко шафран. Нпшта, узмем ја! Два трп дана после тога уђем опет п куппм. Опет тако, узб ја да бпрам, једва нађем једну набивену. узмем њу, кад отворпм, сптно, брате, кб бурмут, само труње н пра- ншна. Па ово је ђубре, ентно! рекох ја. — »Могуће;« каже мп шегрче. — Та какво »мо- гуће«, кад је тако! — Па ви хоћете пуну па- клу!« каже мп он. — Па ко ће ово да накнади? питам ја. — »Па кад није пред сведоцима отво- рена, не вредн вам нншта, морате другу купитп«, велп мп онај маторн којп се дпже испод тезге. Не купујем ја, вала, вшпе! Бацпм пм накло н пзнђем онако љут пз дућана! Оставпм и иаре п дуван. Да тп ја сад ту доводпм два сведока за једну паклу — то, вала, нећеш дожпветн! рекох п одох без с Бого.м.

— А, то није само вама пасирало . . .— Е нећеш вшпе, Мпрко, да пушнш! ре-

кох ја. А мој прпјатељ Марко, казначеј (улфо је, Бог да му душу простп, а познавалп смо се п жпвнлп ка браћа некпх трпдесет п се- дам година: умро је ономланп као казначеј друге класе). . .

— Та нпје могуће! вели онај.— ТПта није могуће? ипта г. Нпрко.— Та да-је г. Марко умро: та лане сам

га впдео!— Кога, брате?— 11а Марка, казначеја! 11 после, он нпје

бпо тако стар, као што се бар из вашег при- чаша впдп.

40 СТЕВАН СРЕМ А Ц

— Лма шта ви! Зар је један Марко, каз- начеј! М после ко зна ког ви казначеја мнслите! Умро је, брате, како да нпје умро; оставио удо- вицу, госпоја-Настасију, ено још п данас жена носи црно . . . п троје деце. —

— Ах, имате право. Пардон! Онај је бпо помоћник казначејства и нема деце, тај што га ја мислим.

— Не мислнте ви, брате, ништа! — Ама где сам стао? А, ја! А покојни Марко чуо то шта сам казао па каже: »Ко, зар ти да оста- виш дуван! ’Ајде батали! Коме ти то! Ко, зар ти?« — Ко, зар ја да не могу да оставим ду- ван?! — »Е, па видећемо!« вели он. — Е баш и видећемо, вала! велим ја. Ја мој грош не дадох више, вала, за тај дуван.

— Но ово је све то интересантнпје! уз- викује онај. Знам већ све. Опкладили сте се, је-л-те?

Г. Мирко га само погледа па извадп плаву џепну мараму.

— Па онда? пита онај.— »Па онда«, када знате боље него ја

сам, који сам све то п доживео, онда ’ајде причајте ви! Извол'те само, прнчајте! рече пр- гавн старац и стаде превијатн на колену своју велнку плаву мараму. Та да!

— Молим . . .— Молнм н ја вас. Пзвол’те само, прп-

чајте шта је даље бпло; а ја вас нећу пре- кпдати кб ви мене једнако што прекпдате, рече п стаде пргаво брисатн марамом бркове... ја како! .


— Та, Мирко... умирује га г-ђа Стефка.— А, та менн је доста само мало.. . (па

се закашља). . . кад се наљутнм, џаба тп онда п разговора и прнповедања!

— А, ови су старци таквн. Бадава! оста- рпна п омладнна никад се не сложи! велн онај полако неком до себе.

— Па што беше таг, господпн-Мирко? пита га домаћин.

Накашља се г. Мпрко, па наставн вншпм и јачим гласом, а све крадом иогледа. кад ће га опет онај прекинути!

— »У шта да се кладпмо, да га нећеш оставптп?« вели мн Марко, тај мој прпјатељ, за кога вам мало час рекох да је умро. — Нећу да се кладпм, него ти ево кажем, да нећу да нушим, а тоје вала, мпслпм, ваљда, доста. — »Ама да се опкладимо, вели он, нпкако друк- че!« Морадох напослетку. Опкладпмо се у једно назпме.

— Ха, ха! Зар ннсам погодпо?!*— П ја поклоннм момку одмах ту у ка-

фанп п табакеру од пакфона, а било је у љој, чннн мп се, н нешто мало дувана, н муштпклу од пене, а добно сам је на дар од неког Пбра- пма, тефтедара. кад смо уређпвали границу па се упозналп и после се поздрављалн често по прилнкама. II како сам се тада зарекао, тако нп дан-даљи нпсам вам ја узео ту цигару у уста, ама ннкако! 1,1аба му, ко је волп; алн ја ннкако, ама нпкако.

— Велпчанствено! Дпвота! 11 добпли сте опкладу?! узвикпу онај.

СТЕВАН С РЕМ АЦ42

— Добио, брате слатки, ја како! вели г. Мирко малаксалим п скоро плачевним гласом, како да не добијем, кад сам се насигурно кла- дио! Да боме да сам је добно, кад вам кажем да ннсам после никад узео ни цигару ни дима једног пустио!

— Дивота! опет онај.— Дивота — недивота, то му је сад, ал’

ја не пушим више.— А је-л-те да вам је с почетка било

тешко; је-л-те, прнзнајте! рече опет онај. Не пушите, истина, човек сте од речи, наравно. Алп тек тек и сад кад неко пуши, је-л-те да вам је тешко? Знам ја!

— Ама како тешко! осече се г. Мирко па се закашље. »Знам ја!« Зна он боље него ја!

— Иаука! рече домаћин.— Оно јест истина, с почетка ми је било

доста необично. Нпје шала, четр’ес и пет го- днна, ал! опет . . . после је ншло све лакше. Купнм бадема, па једем, госпоја, да зава- рам уста.

— Дакле бадем је средство.. . да .. . рече казначејка.

— 11лн купнм шећерлеме н ратлока код онога Јанаћка Чикиридеса, лпкерџпје на ћо- шку што је, па- тако, као што сам мало час рекб, заварам уста.

— Наравно, навикли сте се! рече неко.— 11 сад не пушите, чудп се г-ђа фпзи-

кусовпца.— Ипкако, госпоја.

НВКОИА СЛАВА 43

— И фурт једете бонбоне п картацетле? ппта г-ђа физикусовпца.

— А, пе, то сам само неко време радио, само првпх дана. А сад узмем ев’ ове мо.је бројанпце (а донб мп пх је Настас, лецедер, с.а хаџплука из Јеруеалима), па пх пребрајам. Забављам се тако, госпођо, да заварам прсте, па као да правим цпгаре.

— Господи Боже, чуди се домаћпн. Сва- што на овај свет! Да гледаш, а ти да не чурпш!

— Море. не само што не пушнм него још сваког совјетујем да га баталп. А ннје да се не може. Кад ми то неко каже; е, а ја бих онда иуцб од муке! Може, брате с.латкп, човек све, само кад ’оће . . . само кад ’оће.

— Ја. Бога ми, не ‘могу; не могу, па ето боље да признам! велп онај.

— II верујте да се од тога доба сасвим друкчпје осећам. Зна.м, Боже. пре: те не могу ово, те не могу оно: те једе ми с.е ово, те спремп ми, Стефка, оно. А сад, 04 како не пушнм, само трпам у тањир па иптам: пма л’, Стефка, још; донесп још!

Смеј п чуђеље оиште. Свп се чуде п дис- купгују о пспричано.м, само је г-ца Марпјола равнодушна, а Бог зна да л' је п чула, ко је то оставпо дуван на сад пма добар апетнт. Она је дпгла мало забрннуто своје обрвпце па гледа час по гостпма, час у домаћнцу да прпмп налог, а час на врата да вндп неће л' се појавптп новп гостп, јер јој се често чнипло да чује жагор п кораке спол.а.


— Где је тај домаћпн. Амо, домаћине! Домаћнн пма лп га туј? Нпје сваки дан Ђур- ђев-дан! чуше се гласовн споља.

II опет уђе једна илн управо две засебне гомиле и све се очи окренуше новим гостима. Једна је гомила лармала, по чему се видело да су ти из те гомиле били интимннји, а друга је бпла мирнија. Најпре уђоше ови мирнији, по- здравише се с домаћпном и поседаше, а за њом уђе она друга; тројица весела пзгледа, здрави као тресак, а зашиљили шубаре и на- кривили их на једну страну.

— Добро те се и саг сетпсте и наканисте! вели им домаћин, излазећи им радостан и сав блажен у сусрет.

— Е па ти, фала Богу, знаш нас! Ми се тешко накањујемо човеку у кућу, рече један.

— Али кад му већ дођемо, онда нас шале не отера! прихвати онај други. Знаш како прп- чају за медведа: Откинули му једно уво, док су га узвукли на крушку, а после н уво п реп, док су га свуклн с крушке. Е, то ти је исто и с нама.

— Твоја кућа, наша кућа; тој сн ми знамо. У половин дан, у половпн ноћ, кад си милу- јемо ће’ улезнемо: н кад сп опет мнлујемо, таг ће’ на излезнемо! вели трећп.

— Познавамо се, д'е. Побратнм побратнма да не знаје, бива лп, ГГ? смеје се домаћпн за- довољно п блажено, гледа пх неким очинским пунпм милоште погледом п нуди нх да седну. Ела-те малко да поседпте.

11ВК0ВА СЛАВА 45

— Е па, Стефка, бпће нреме, Бога мн, да се мп . . .

— Ама куд пскате па саг пи? Лошо ли је зар код нама? ппта га домаћпца.

— Ама баш зато и да пдемо, велнм ја; јер кад тн је најслађе, неле нашп стари, а тп баш онда прекпнп!

— А зашто да кварите друство0! Зар мп дор дођомо, а вп па да пскачете ?! ппта један од скородошавшпх.

— Хе, тако је то у свету. Старијп мла- ђпма треба да начпне места, јер на млађнма свет остаје! с.меје се г. Мирко.

— С Богом! Клањам се! велп г. фпзнкус.— Мплољуб, тантпку у руку! наређује г-ђа

фпзпкусовпца.— Дакле трећп дан Духова слободнп сме на-

дати се! рече фпзпкус., клањајући се п пзлазећи.Одоше. Од старпх остадоше казначејевп п

пензнонаревп.— А где су вам госпоје? уппта г-ђа ка-

значејка. •— Слуге несмо, госпоје немамо, а ако да

пптујете за наше жене п домаћице, ене гп одоше сп дом! велп један од оне тројпце.

— 11а јесте л’ бнлп на колпко слава? за- ппта г. Мирко -газда Аксентпја Прпбака, шпе- куланта п лпферанта.

— Јок, на два трп места само. Само к онпма са.м пшао с којпма тргујем... знаш ред је . . . одговорп лпферант на хукну и раскопча дугме на огрлицп од кошу.ве. Пе марп.м ја то, ал’ шта ћеш . . .


— А који су ово? пита г. Мирко полако домаћнна и показа на ону тројицу.

— Друство. све пријатељи; побратими се внкамо, а много убаво жнвујемо. — Онај у ћоше што је то је Мита, викамо га Курјак; онај па до њег што си седи то је Јован Смук; а онај па трећи што је, ако да запиташ и нај- малецно детенце из малу, ће да зна да ти каже за Калчу, тој сн је Калча. Ако си слушаја кадгод за Калчу, ето тој си је тај Калча. Микал Николић Калча. Све људи од ред; еснаф чо- веци, што се каже.

— Чини ми се да их знам мало; биће из виђења.

Они се поиздигоше мало са седишта и по- здравише га.

— Не ги знајеш, господине, нис.у чинов- ници како тебе: еснаф-човецњ како ја што сам. А убаво се живујемо: како сол н ’леб! вели задовољнп домаћин.

— Како Божић и Бадњп-дан. Пч не може, господине, један без другога, како да су род- љаци! вели домаћица.

II доиста је тако бпло. Бпли су нераз- двојни. И мпслим да вам нећу бптп досадан, шта више спашћу вас од досаде, јер г. Мирко је опет почео једноме од новпх гостпју пз оне друге групе да прпча, како је оставио дуван, па да га но бпсте опет моралп слушатп, боље да чујете коју о овпма. А после л г. казначеј се упус.тпо у разговор с газда-Ак- сентпјем, лиферантом, којп му се прнмакао (а као што је већ сваком познато, лпферанти ие

И ВКОВЛ СЛАВА 47

исиуштају пз нида никад наше казначеје, него пх јуре као ајкула лађу). Нешто се разгона- варају прло иријатељскп н газда-Аксентпје је већ познао г. Кузмана сутра на један добар ћеваи. Док се дакле онп разгонарају, п г. Мирко прича н по другппут како је останио дуван. А једна госпођа другој о неко.м зани.м- љнвом роману којп баш сад чпта п стала јс баш на оном месту како се спн барона од Друденштајн заљубпо у шшнареву ћерку а његовн роднтељн неће нп да чују. »Забора- вите ме, бароне од Друденштајн, казала му је девојка: заборанпте ме, као што пас ја никад заборапитп нећу!« Баш ту сам стала, вели госпођа, па сам мрепртала пз нестрпљсња да впдпм даље; сне се бојпм да не учпнн штогод од себе. да не скочп под точак воде- ннчкп! Док дакле онн то прпчају — слушајте ви ово.

Сна је скоро нарош знала за леп жпнот оне четворице: Пнка, Курјака, Смука н Калче.

Увек су бпли заједно п снакп је казао: да се не чуди како их Ког створп, него како их састави! А бплп су таман створенп једам за другог. Мајстор-Пвко је бпо најмпрппјн н најнредпијп међу њпма, рекб бп чонек у прнн мах да п ннје- за њнхоно друштио: па нпак нн он, такаи какан је, нпје могао нп пола дана да пздржи а да се не нпди бар с једнпм, ако не са свп.ма. Кад су заједно, а онн су најсрећнијп. Увек пмају шта да се разгона- рају. Вазда један другог траже. А кад се нађу, а онп се гледе задонолшо као да се


нису Бог те пита откад видели. Ако један купи хаљпне, свима се допадне и штоф и крој, па свн поручују таке исте. Кад један почне да носи зимски капут, сви почну; ако један осети да хму шкоди дуван, сви се туже и од- ЛУЧУЈУ Да остављају дуван; а ако један омр- зне неку кафану, ни један више не назива Бога том кафеџији. На кратко, бнли су нераз- двојнп на велику жалост својих жена. Жене им се и нису Бог зна како пазиле, алп они, то је било за причу. А најлепше се то вн- дело онда, кад је који од њих болестан. Чњм један само мало покуња, а они други просто премру од страха, па се забрину н ако 'та болест у самој ствари није ништа, ништа оз- биљно. Одмах се ужурбају н распитују један другог: кад су га последњн пут виделн, ка- кав је изгледао, је ли било каквих симптома, да је, на прилпку, мање јео илн мање пио, н тако нешто. Па онда иду и обилазе га. По- седе мало, па онда иду забрпнути. Ћуте само, а тек ће неко од њих: »Море, видесте ли, људп, од побратима што се напрајп! Пч не ваља, нпшто се напраји од човека! Ће’ га нзгубпмо, па ће’ останемо како спрочпкп без мајку!« — »Не вал^а, нпшта не ваља, вели други. Нема ту ништа него треба доктора зватн, док не будне доцне.« — »Море, какав доктур! велн опет онај првн, с очи да гп не внднм тнја екн- мпнп! II оннја ће сп па некому да помо- гну?! Ајде па п тн како зборпш то!« — »Море на трп сам екпмина поручаја пилав, велп Калча, а мен’ мп неје јоште нн један. Ама ја гн п

1Ж К 0 В А С.1ЛВА 49

не зонсм! ЗнапГ на да гн нпкам?! Пп на Чапу не треба екпмпн, па болује лп! А за што да га зонем?« — »11а шта да радимо? Помагајте, људи!« нелп трећи. — »1Ј1то да прајпмо?« нелп Калча. »Па мп ће’ га, ете, да лечпмо! Какнп плачп, какнп бакрачп. Сутра ће’ сп отиднемо снп на куп, па ће га цнрсто да пстрљамо. па ће сп бпдне здран како магаре. А што му треба плач! II што један предложп, томе обпчно нема опозпције, обнчно се уснаја. Су- традан одлазе сна тројпца болеснику п кажу му: да нпкако не узпма лекара а онп јамче п подухиаћају се да га пзлече. А оно што бп дао лекару, боље да поједу п поппју у дру- штну. Вадана се »болеснпк« брани да пије болестан п да му нп на крај паметп нпје бпло да зопе лекара. Нпшта то не помаже. Он ће битп п он мора битп трллш. »Треба да се чуваш«. неле му, »зарадп нас да се чунаш, ешеку нпједан!« — II он не зоне лекара, ве- рује кардаишма, а онп засуку рукане, па га стану прана здрава трљатп. ()н трпп, перује пећ да је болестан п показује где га пробада. А онп тр.вају још јаче. — Море, остав'те мп чоиека, 'оће душа на нос да му пскочп! впче жена п бранп мужа којп се предао с.удбшш с тнрдпм уперењем. да ће му по.моћп. — »Тп да ћутпш, роспнјо једна! . 1ако је тебп, тп ћеш да нађеш другог мужа , нпчу онп, алп мп она- кног побратпма нпкад! Иа удрп још јаче у трљање, док побратпм не пзбечп очп као пе- чена риба а нружп пспод п.пх шпју као кор- н.ача п не ппкнг: Доста, бре браћо, п.мате

4IIНКОИ \ < ..IАН А


л’ душу! Остав’те што и за сутра; може и сутра да дођете.« — »Још мало«, веле они, »држ, се само јуначки!« Затим га оставе, алале се с њим, одреде једнога ко ће поседети код њега ноћас, а обећају се да ће га сутра опет обићи и опет протрљати. Кад оду, пита га жена, како му је? А он јој одговори: да га старо више не боли, ал’ се осећа кб да су га мечке газиле. А сутрадан, пре зоре још, ухватп пут у виноград или још даље. А кад му дођу кардаши и чују да се дигао, а они одлазе задовољни што су на време стигли и спасли побратима; и радују се што су тако батли руке, те је помогло трљање. — »Да Бог по- може за трљање; а ћа’мо, да тој не беше, да му поручамо пилав. Истрљамо га, ама се и диже!« вели Калча. »Да вика доктури; — море, ми ће смо му доктури за сваки болес’!« Али бивало је ипак и таких случајева, да је после њиховог кардашког конзилиума и дија- гнозе ипак позвани прави лекар рекао: »Још два сахата доцније да сте ме звалн — било бн доцкан!« Али то није имало нпкаква ефекта, јер су сви сложни били у томе: да је боље било дати паре механцији и ћебабџијп него доктору н апотеци. У томе су били тврдице, и ако су сви имућни бпли.

Један је био трговац, а остала тројица занатлнје. Сви доброга стања, само је Калча бпо мало тањега стања, јер је као страстан ловац мало впше забатаљпвао свој алат н занат. Алп је он ипак бпо још најзадовољ- нији и најбезбрпжнијп, ваљда зато што га

Н ВКОВА СЛАВА 51

је држала нада да ће се обогатити кад и остало његово друштво које је бпло познато у чар- шнјн (и ако не у трговачком свету) као нека врста акцпонарског друштва за експлоатацију блага које се, нема сумње, много налазп за- копано у овој нашој благословеној земљн која је негда бпла н царевнна. То друштво није, истина, прпјавпло и протоколисало своју фнрму у Трговачком Суду ннтп је уживало икаква нп најмања, а камо лп највнша повлашћења за своје предузеће — алп је оно зато нпак жнво, сложно н постојано раднло. Ради тога свога предузећа бнли су свп јако сујеверни, — као свн људп који се тнм мнслнма носе. Волели су п отпмалп су се сви сем Калче, да кумују Цпганнма, да крсте новорођене (а можда и већ неколико иута пре тога кршта- ване) Циганчиће. Та сам Мпта Курјак крстио је досад некаквпх седамдесет н седам Цнган- чпћа! Не велнм да ннје пмао и неке прпјат- ностп отуда, али беше п доста непрпјатностп! Чпм кога ЈДнганнна ухвате у крађн, а он из аисе поручује по »кум-Мнту«, да дође да јамчн за њега. »Ломагај, куме; у душманске тп руке допадо’!« поручује кум пз тамнпце, куће нео- бнчне, или са калдрме где су га одредилп да очпстп двадесет квадратннх метара калдрме од зубаче траве.

А то иредузеће су крнлн-од свакога, ма да га је цела варош знала. Мало мало, па нх тек нестане. Нема нп Курјака нп Смука ни Калче (Пвко нпје бпо акцнонар, баталпо је то рано, и ппје више ишао на тај посао с

4 *


њиш, чим га је за тзреме једног такпог од- суства калфа покрао). Где су, куд одоше, куд мх нестаде као да су у земљу пропали, то нмко није знао. Илм боље рећи, знао је свакм само то отприлмке зашто су отишлм, јер бм се свакм, кад бм се новела о њмма реч, тек осмех- нуо м рекао: Нема хлеба без мотике!

А онм су се дмглм добро снабдевенп за- хмром, јелом м пмћем у неколмко чутура, а повелм бм са собом увесељења радп и позна- тога Мила, ћеманеџију, да мм свмра у хармо- нмку и да мм пева њмма свпма милу песму: »Гена мајку љуто куне«. Кад оду, нема мх по неколмко дана, као да су у земљу пропалм, па нитм ко зна на коју су страну отмшли, нмтм с које ће се с.тране м кад вратмтм. А'ли је свак знао да су мзвесно моралм добмтп тмх дана какве поуздане мзвештаје од каквог сељака — опет једног акцпонара тога њмхо- вога друштва — м да су отнмјлм да копају какво закопано м већ давно заборављено благо, какве ћупове пуне буђавмх махмудмја м та- лмра Мармје Терезпје. А после с.ваког таквог мзлета м мута нраћалп бм се празнмх чутура м пунмх глава; озбмљнм м зловољнм, о трошку Мила, ћеманеџмје, којм је сав бакшмм! добмвен од Iвмх потромшо омет с њима м на њмх. »Плаћај бре, ваљда су тм од татка остале!« вичу му онм љутм м зловољнм. Нпсу нмшта нашлм, алм је један сељак — од тмх њмховмх — некоме моверљмво мрпчао: да су нашмлм м на сводове м све, алм бадава! Уђеш унутра, зграбнп! колмко хоћеш, алм онда не можсш

53ИВКОВА СЛАВА

да се макнеш, док не пустпш заграбљене паре пз шаке! Треба нм још нека трапка, н једна реч, алп која је то травка и каква је то реч, то неће још да каже. Утехе ради прпређи- вали бн одмах сутрадан опет какап пзлет, алн краћп, у Бању. у лојзе на ћебап плп на јагње на лозн или у лов плн у рнболоп; плн ако 11м то нпје згодно, а оно нм не гпне обли- гатни доручак који је бпо увек озбпљнпјп него свакн ручак код другог спета. Такнх су до- ручака имали свакога дана, п ту бн појели по двеста ћебапчића лесковачкога стнла н попплп осам до десет литара внна, пре више но мање. Све би то стало обнчно шест а н внше динара; а плаћалн су наизменце, данас један, сутра другп и тако даље редом. С тога су н прозвани -ђувеч-кардаши.

То су им заједнпчке особине њихове бпле, а пмалп су и спецнјалних, сваки својпх. Свакп се нечем од осталпх одлнковао н тпме бно неопходан и незаменљив у том друштву, тако да не знаш, шта их је внше спајало, шта нх је чвршће скопчавало у ту хармонпчну це- лину, она слпчност нлп ова разлпчптост карак- тера. Смук је, на прпмер, бно славна нспн- чутура. јунак на пићу. Р1 нпко га није видео да се он батрга пнјан преко сокака — као што то раде ппјане Швабе, кад се овде код нас намаме на добро впно — једпно ако га познаш но косн која му мало падне на чело, н по јацн на капуту која му је тад усправ- љена. А сем тога бпо је п стручан, добар познавалац впна; компетентннјн је, вала, бпо


његов суд него суд самога оног државног хемичара! Док само метне чашу под нос, не треба ни да сркне, а он рекне: »Чувај га, не износи га пред сваку шушу!« ако је добро, или: »Биће добро сирће, а и то су паре!« И то је после све тако као свето. — Курјак је опет био мајстор да спремп јело. Не боји се ни једног цинцарског ашчије или швапске ку- варице. Кад он направи ћевап, ђувеч, аласку чорбу или јанију, то је, то је — шта ту да вам фразирам — требало просто сести, и не- зван, па јести. Па што уме да запапри јанију или паприкаш. мани се! За њега то причају, ако сте почем чули, да је тако запаприо па- прикаш, да га нико, па ни он сам, није могао јести; а кад су га изручили пред Чапу, овај се грозно опаприо и лајао као бесан на папри- каш, трчећи поиздаље у наоколо око њега као око јежа каквог. — Ивко је био жесток да подвали, да нагарави човека, да га наведе на нешто, па да га изложи после смеху и заде- вању целога света, наравно све из шале, а он за то време да се упреподоби у дућану, да шије и да се чини невешт! — А онај четврти, Калча, он је био познат као страсан ловац, па следователно и као човек јаке п жнве ма- ште коју често није довољно зауздавао него јој пуштао маха, па је зато често и дочекао да му какав сувише прозаичан слушалац упад- не у причање п каже: »Калчо брате, одва- лио си; лажеш, брате, лажеш!« Калча се, истина, бранио, алн како ннкад нпје могао да се позове на ни кога, сем на свога вернога


Чапу, а овај, као п свакп пас, не може да буде сведок — то је остало мшпљење по свима ма- халама: да је Калча истина добар друг н човек н ловац, алн да Калча хоће почешће, Бога ми, и много да лаже. ,

— ...II тако вам ја ни дан дањп не нушпм. Па баш кажем мало час овпма: Може се, може, брате, све се може. Живом се човеку нпшта ннје отело! завршн г. Мпрко.

— Како тн, Калча? Пдеш ли у лов? за- пита га казначеј.

— Па знаш, господине, како ће да ти рекнем... по некп пут. Од време сн научп', па што да прајим! велн Калча. Ударпм на лојзе, па отутке се спуштпм с пушку, тпке заради адет, како ловџпја..!

— А је л’ богата околина, ппта г. казна- чеј, пма л’ дивљачи?

— Па нма, има, господпне. Може да се намерп од Ирокупачко, а п одовутке, одн Суву Планпну, пма гп доста, спјасвет. Ама знаш како је, господнне, велп Калча, за свако пска време да му је. Има време за зајцп, нма за срндакп, има за шочпкн, што гп впја, пз Шу- маднју што сте, впкате патке дпвје, а ми гн па впкамо шочикп. За свашто пма сп време, па н за ндење у лов. Нма. госиодпне. п.ма, за све има. Тпке не може се, занајат је, а ја сам си еснаф човек, а дућан да оставнм салте на чпрацп, бпва лп?

— Разуме се! велп казначеј. •— Зашто кад се пде, бпва лн ди ем пс-

нуштп пазар у дућан, ем да се с празап јан-


џик врне човекдом; па ем штета, ем резил’к! Да се резили салте, па како онај, ако га знајеш, Миле Сојтарија што правеше, бива ли и ја, Калча, такој да чиним?!

— А шта ради тај Миле Сојтарпја? запита га казначеј.

— Миле Сојтарија?! Питујеш ме, госпо- дине, што ради?! Миле Сојтарија кад се на- мери такој нешто та бидне батли да улови што, а он, хеј-хеј, оди Стамбол Капију ће да улегне у град, па ће таг кроз сред-средину од чаршију да си иде дом, салте да ги види свет. Обесија два зајка па си спацира кроз чаршију како паун кроз градину и вика на свакога »Живоздраво!« и на там’ и на овам’ по сокак на човеци. А кад му некп па рекне: »Аферим Миле! Море доста ги ти потепа!« а он веће нема, не знаје што да праји, а и не гледа на човеци веће збори: »Море! Јоште шестину ги утепа, ама премисли се: ијто ми требају, кој ће да ги руча на дом?! Па ги раздадо’ на чивчије, а задржа’ сп за мен’ салте овија два нјто ги виднш!« — А кад нч не улови, леле мајке, таг па да га видиш што чини! — Таг не улази, жена, на Стамбол Капију, веће од овуј страну оди Гробљнште. Туј куде је саг Тутуновићов подрум прпчека сп дор не падне т’мнпна, па топрв таг ће да улегне у град на Жожину Капију, а обесија жално мустаћи како Турци кад се враћаше Од Карадаг; па си јутре ћутн, жена кпсела! А кад га јутре пптају човецп: »А бија ли си јучерке у лов, Миле?« а он си збори: »Ба,

IIВКОВА СЛАПА 57

салте пскочп до Келе-Кулу, па се премпслп’ те се врну, не беја’ ншпто зар ћефлп за лон.« Ел' ће да рекне: »Малко, теферпч сн пране- шем, салте да сп пс.празним пушку, зашто не смем у нарош, знаш ће ме казне.« Ето тој чпнп Мпле Гојтарпја, а ја тн нпсам такан чо- нек! рече Калча п припали цнгару коју је за сне нреме нрнчања држао напранљену н спремао се једнако да је прппали п ако му је већ мало нервознн г. пензпонар већ дна- ред поднео машину п рекао: »Извол’те, за- палн, брате!«

— Разуме се, велп казначеј. А велнш, може доста да се налови?

— Море, тол’ко ги нма, та сас голе руке да гп фаћаш, господнне. А код мен’ добро око, добра пушка, а човек сам од тај занајат, та кад се дпгнем сас онога мојега Чапу...

— С кпме рече?— Мојега Чапу не знајеш?! Уагар мој,

господпне. Та што је ицетпште, до Стамбол га неће нема, тол’ко је за лон! рече поноспто Калча. А и мајка му беше нцетиште, ама под план!

— А где га набанп, Кога тп, кад је такан? запита га казначеј

— Даде мп га Пбпш Арнанут, с кога се убано жннунасмо у турцко нреме. Добар чо- нек н убав чонек беше, ама салте што но- леше, господпне, много да лаже; ама турцкп да лаже! Кад казује кол’ко је улонпја, — иа оно треба да нема ич зајац оданде од Ннш па дорн до Стамбол, тол'ко гп је оп са.м по-

58 СТЕВАН С РЕМ АЦ

тепаја! Та када сн одоше Турци, па Србија заступи, а он ми рече: »Калчо море, кузум Калчо. Наше турцко, рече, беше овден веће! К’смет! Бог рекаја да се такој напраји и бид- не, а Цар и Краљ наредише се. Теб’ те, Калчо, рече, тегли твоја вера, а мен’ па моја; ти си по саг краљски, а ја царски! И ја ћу, рече, да идем па да биднем султански човек какој сам, рече, од време бија; ама наш дост- лук и нашо друство не можем да заб’равим, рече! Еве ти од мен’ овај огар, паре вреди, Калчо! А ти си човек ловџија; знавам те, рече, убаво како и себ’, дек’ си тиријаћија на лов. Узми си овога мојега Чапу, на пеш- кеш. Ама да ти је аманет од мен’; да га па- зиш, рече, како брата ти. Па када, рече, видпш Чапу, вика Нбиш, а ти да ме се сетнш. Тол’ко.« И ја си узедо’ Чапу; и Бог да помо- же од тага!

— Ама, како, како, како ’но рече! Ама зар баш тако ваљано псето! чуди се г. ка- значеј.

— Како мислпш! Море саг при овај ћеф да ти кажем једну багателу, а убаво сн знам да неће’ да ми вер'вате, а од реч до реч је истина, овога ми ирнчеста! рече и диже чашу с внном. А све си тој беше заради онога мо- јега Чапу.

— Молим вас, јако ћете нас све овде об- везатп, ако... рече онај Непознати.

-— Седим си ја једанпут по ручак у мој дућан, па си радпм како еснаф-човек сас моји момцп, а там на поље врне ћиша, Боже Го-

НВКОВА СЛАВА 59

споди, врне па иска да потопн све, — дор тећн сп улезе један човек офпцер, а лице му се не видеше, салте црнн мустаћн, зашто беше намак- нуја онуја шињелску кукуљачу на главу, иа салте очи н малко мустаћн што се впде.

— Днвота! Почпње заплет! рече онај.— Уиђе сп у дућан, иа се обрну на куде

мен’ па сн запнта: »Је л’ је овој дућан на Калчу, дугмеџију?« — »Тој’ је!« рече мп чи- раче. — »А Калча, дугмеџија, има лн га туј?« пптује сн па онај човек. Ја си се дпго’ та се преклонн’ и рекну’ . »Ако пскате Калчу, ја сам Калча, кујунџија; а дугмеџпја Калча нема га; такав Калча нема га у овуј малу!» — »Е па лепо, внка он, Калчу, кујунџију, нскам да на- ђем.« — »Што вн треба Калча?« запита’ га иа ја. — »Пратнше ме, рече, из двор до теб-ке. Иска Краљ јутре рано у самнување да искочи у лов, па му нпки рече за твојега Чапу, да је антнка-пцето: па сам саг дошеја, рече, да мп даш Чапу на послуг, па п опет ће’ тп га па врнемо, рече он. Поздравнја тн се Крал ,̂ рече, да му даваш твојега Чапу, а ја сам крал>скн, рече, маршал.« — Поћута’ си ја мало време. ПТто да прајмм, мајке, саг, мпслим се у па- мет! Тол’ка чес\ ама бпва лп Чапа без мен’... та сп реко’: —= »Фала, господпне, и мен’ мн је много мнло за овај чес’. За краљско здравје ћу погинем; ама Чапу самог да пуштам без мен’ — не бпна! Не бива, господипе! Сас мен’ се је научпја, па ће ме осрамотп, н мен’ н себ’; па каку ћу после да пскочпм иомеђу свет од резшГк!? А ако је, впкам, н ја да

сп ндем сас мојега Чапу, — тагај, пикам, бпва! Такој, молим те, да се поздравиш од мен\ Зашто без мен’ неће Чаиа да руча, а ни па да ппје!« — Јоште се мало разговарамо и отпде си човек; да запнта, рече, па ће се врне. А си он отиде, а Сотир, кубеџија — до мој дућан што је — брго па к мен’ у дућан па вика: »А знајеш лп, рече, море, Калчо, кој ти беше саг у дућан?! — »Офицер, викам, кој ће да бидне!« — Ба, рече он, тој беше Краљ, убаво га, рече, познадо’!«

— Краљ! викну Непознати. Класично! Диван материјал за позоришни комад!

— Лелеее! впкам, еј Калчо, главу да стро- шиш, што ће’ саг да прајпш!? Краљ!

— Е, домаћнне, мп се Бога мн баш до- бро одморисмо и заседосмо код тебе! рече г. пензионар који се за време последњег Калчи- ног причања плашљиво врпољио на столици. ’Ајд’ Стефка, ’ајд’ Бисенија, да се то пде већ!

— Та остан’те још мало, па ћемо заједно, зауставља га г. казначеј.

— Аја! С Богом, домаћпне, а и ви свп другп! Поклонише се и одоше.

— . . . А кад се врнусмо нз лов, наста- вља Калча, а Краљ ме викну у пајтон прп њег’. Он си седну десно, а ја лево од њег’. А пцета ни иду испред пајтон, а ја гп гледам, иа ми мило; Краљско пцето иде си лево, а мојега Чапу пуштпја десно од њег’! (II пцето. море, — впде ли како је воспптано, — па прпзнава, па му, демек, држп чес’, ете на истога тога мојега Чапу, што вп саг за њег’ казујем!!)

0 0 С Т Е В А Н С Р Е М А Ц

I I В К О В А С Л А В А 0 1

— Ето, дође тако пеко, па . . . рече г. Мнрко љутпто, кад су нећ билн на улицн . . . ама није, брате, снака стнар за разгонор! Није, брате слаткп, нпје! — Не волнм ја то! Четрес годпна беспрекидне, беснрекорне п бес- порочне службе; ннкад кажњен, нпкад опомене, па сад да слушам још . . . Моје је правпло увек било то — бпо дејствителан. бпо у пен- зпји — да увек тако што избегавам! Не волпм после да сведочнм!

— Па то је славан иас! Унпкум! рече онај.— х\.нтпка-пас, што тп кажем! рече Калча.

А п од сој беше; мајка му беше кучка на онога, ако пантпш, Нелога Мемета. Пбнш га много волеше. нобоље од нпштољ. »Туфек ћу. рече. нађем ласно. Ћу отмднем, ете, до ту- фекџпју, па ћу му, впка Ибпш, рекнем: Да мн начпнпш за кеф туфек, а за паре те нч не пптам: ама Чапа, ете један ако нскочн у наш век.« Од сорту је: сој је. што се впка! рече Калча поноспто и пустп неколпко густпх дпмова.

— Унпкум! Уникум! велн Пепознатп.— Како впкаш! окрете му се Калча.— Кажем, да вам је ва.љда од помоћп...

десна рука... помаже вам у лову... велп омај.— Море, ужпвај! велп му Калча у нај-

лепшем полету прпчања. Поланп у зпмњо време беше, кад си пдо' једаппут у лов сас тога мојега Чану — за кога тп саг казујем — туј што беја’ батлн, манп се! Туј вндо' убаво, што рече Ибпш. да Чана наре вредп. Кез њег’ — без Чапу — ћаше нпшто да не бпдне:


ама сас њег’, па берићат-версум! Бог да поможе!

— Та није могуће!? чуди се Непознати.— Бога ми ти казујем! А тол’ко ги утепа

зајци, да ги не мога’ све сам да понесем, веће си узедо’ под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари’ сас потепани зајци. А беше ги тол’ка млозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек’ је магаре а није коњ: тол’ко ги сијасвет зајци потепа тагај! Леле! Што се намучит’ таг. Пече звезда одозгорке, како у летб; зној липти, Бож’ке, липти та да поцрцамо и магаре и ја! А мен’ ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује ода онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је! А премисли’ се па у памет и тој: Што ће ми, викам тол’ко! Кој • ће да га поруча тол’ко месиште! Те се прпсетп’ убаво, па поскида’ и курталисава’ магаре. Па си зареди’ како епитроп с дмскос! Г1а у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у онуј па шотку, све по прија- тељи и по сиротмњске куће! А мен’ ми остаде сал’ три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен’. Те си напраји један таратор за ћеф од зелене краставице, та се убаво наруча’! Ете такав ти је мој Чапа! — Пвко, море, ималн га туј Митанче, чираче, да сн поскокне до кућу ми, па да доведе мојега Чапу — искају господа да се познаду сас њег’.

— Баталн! вели Ивко.— Видићемо га и после, бране се гости.

Н В К О В А С Л А В А 03

— Е, жено, хоћемо ли! Домаћине, с Бо- гом! рече казначеј коме се, као човеку којп једнако с цнфрама има посла, није ни нај- мање допадала ова Калчпна знмње-летња ло- вачка прнча.

— Зар већ!?— Морамо! Па кадашњи смо!Одлазе. Испраћају нх.— Е, не могу да слушам кад неко лаже

— рече г. казначеј женн, кад се нађоше на улпцп — е, па не могу! Јеси л’ га чула, Бога тп ! ? Па бар да удеси, да се може веро- ватп. Него тако ка да је сав свет луд, па не зна нпшта! Отншао у зпму, а вратио се у лето; ловио зечеве, а после дели срне п јаребпце! Е, јесп л’ га чула само, како од- ваљује!? Е што то по неки људп воле да слажу, то је за чудо! Па бар да пазе, да удесе, него... преседе ми п слава!

После овога бнло је још гостпју, докле се нпје унела лампа. Тада се дигоше н по- следњп. П гостп престадоше долазптн.

Остаде домаћпн, домаћица, г-ца Марнјола, Калча. Смук н Курјак. А остаде п онај Непо- знатн којп се нешто живо беше заговорпо с Курјаком па, рекао бих, нпје нн прпметпо да су се собе испразнпле.

— Па ја ве п ие ппта’, ’е лп сте за ра- кпју? ппта домаћпн.

— II за ракпју смо п за впно, одговорп Калча, ама оно нпје за нас.

— Је л’ ћете шљппку еле нашу анасоп- лпку? Кево, морп, ела донесн ракпје малко.


— Како мало, црни Ивко, вели му Смук, кад нас знаш, фала Богу, да смо муштерије.

Обредпше се неколпко пута, разговарајући се жпво. Давно је већ впнце ударило у лпце, а сада п ракија стаде беседпти. Нестаде зва- нпчног пзгледа и званпчне позитуре домаћн- нове п настаде жив, интимнијн разговор.

Домаћица донесе јела и свп поседаше за софру. Дошла и Маријолина мајка по девојку.

Вечерају— Сико, мори, окрете се Калча девојачкој

мајци, је лп јоште можеш онако убаво да појеш како у наше време што појеше онуј песму: »Славуј ппле, не пој рано«.

— Та што па да не умем? вели Сика.— Па ела да мп малко запојеш! вели

Калча.— ’А.ЈДе па Т1ћ ниЈе те нп срам! велп Сика.

Жена удовпца, прп голему керку, бпва лп да поје! Није адет!

— Морн, какав адет! »Адет«, впка! Србпја слободија, а стари адет беше!

— Беше си нспие, Калчо, а адет сп на онај остаде! велп му Снка.

— ’Ајд’ си пој, велп јој Калча. онуј ста- ровремску: »У башчу сам ружа, докле немам мужа!« Је л’ сп гу чуја некад кад поје, а, Курјак?

— Море кршп сп врат, келешу нпједан, што ме па задеваш ваздан-дан! грдп га Спка. Несрећо! нпје те ни срам од овој дете! Како да појем прп мужпје — туђп човецп — ја, жена удовпца!? Иамет с.п бери. море!

П В К О П А С Л А В А 65

— Ама прошло сп је, оној старонремско, не л’ тп впкам. Гледај гу само! Како селска Дена, срамује се!

— Тп да сп ћутшп! осече се Сика.— Спко мори! рече Калча, па накрппп

капу п гледа Спку чежњшшм погледом. Хааа, Спке, душманке моја, знајеш лп оно наше старо?! Јоште се ја не пзмени’, Спке! Јоште сам сп ја па онај старп мерак! ?>а нпшто ме, ете, Спке, на онај снет неје тол’ко жал како што ме је, ете, жал за теб’! Спке, тамнп- чарке! Е-е-е! Тол’ко гледање. бре! Тол’ко се гледамо, иа се не узедомо! (Кој те је гле- даја, несрећо ловџпјска! нелп му Спка.) Ама сам тп, ете, болан, Спке; како ранен срндак у Пасјачу сам болан! Погодп ме, ете, јоште онда сас тпоје очп, како сас срма-зрно, па и саг сам јоште нп за жпвење, нп па за мрење. Рече иа стаде трестп глано.м п лупатп се у грудп сплно као горпла. Ела де запој ми онуј старовремску: »У башчу са.м ружа, докле не- мам мужа!

— 'Ајд’ ће’ си дом ндемо, Марпјоло! рече Спка љутпто и дпже се с ћерком, а дома- ћица пх испратп до нрата а домаћпн до саме куће.

— Такна сп, алпс такпа, бешс п како денојка. А да гу беше другп табпјат, ћа да мп она буде жена, зашто сп ја бела’ помомак од онога Тана, бућмеџпју, њојнога чонека. Ћаше она жена да мп буде, тол ко гу беја’ беген- дпсаја кмда бп момак и мерак на њу. па ако што ме мнјка гу мрзеше! А што ме па мр-

ИНКОНА СЛАНА


зеше мајка гу, мани се! Теке по некп пут кад оуде у оној време, а ја се врнем из лов, а онпја се на врћу из Баљу, та се нађемо на пут. А ова Сика сн седи, па у шампју до очи, па гу потфатија један румен од бањање, та станула румена како тетовска јабука, па трн дана да гу гледаш! А ја си, дор ги видим, накривим си фесче, па сп запојем сас овој моје пусто грло:

Пз Бању иде, избањало се,Избањало се, нађиздило се,Нађиздило се, наћнтило се!

па сн фрљим један туфек за кеф. А мајка на овуја исту Сику — дор ме види, та стане у образ како криа (кол’ко ме мрзеше!) па вика из кола: »Ја га што је џимпир! Неје те ни срам, вика ми мен’, трговачки син!« — А ја се па чпнпм како да ич не разбпрам, па гу ја па зборим: »А вп на зашто, викам, слу- шате, што си не идете мирно по пут, како путницн човеци. Зашто слушате? Што је то па теб’ ти крнво, Каро? (Кара гу се зовеше мајка). Зар, демек, салте ваше Сиче што нс- кача пз Бању, та да на њума таја песма прилега и разбира се?! А но царскп пут ја си могу за мој кеф да појем што сн мплу- јем!« викам ја. — »Несрећо, вика гу мајка. ловџијска!« Па потера кола побрго. А ја па сн запјејем, па сн пуштнм глас ама скелеџијскп:

Не гонн коња, мори момнче,Не гопп коња, лнпцал иод тебе!Како п ја, малој Сике, ете, за тебе!


(Овп послед1ви реповн нема ги у песму; ја сам гп сам из мој памет дуздпсаја.) 11а си фрљнм јоште једап туфек за кеф. — »Девојче да мп несн т’кнуја, кара ме њојна мајка, за- што ће на големо да пскочп, несрећо ловџпј- ска!« — »Хо, мајке. штоје па тебе тпто крнво?!« зборнм си па ја. »Кој гу задева?! Појем си, ете. за мој кеф! Што. зар теб’ лп ће да ио- јем, Каро? Ја сп мдем ио мој пут, у царско здравље: а ти па пдн сп по твој пут, ама човешкп салте, караше нема. Зар сте. внкам, онаме та да не смеје човек крпстпјанпн да сн погледне у вас! Која сте вера, бре!« — Е душу гу пзедо’, ете, на мајку гу! Зашто си ја веће убаво видо' што неће ништо да бидне од онај пазар п онуја работу, па, впкам, бе- рем да се убаво наплатнм сас мајку гу. А Спка сн сал седн и ћутп, кротка како ђур- ђовско јагњенце.

Тако нм прнча Калча, кад оде Сика с Марпјолом, а кардаши га слушају; Курјак суче бркове п гледа се нпз нос.

— II јоште остаде убава! продужује Калча. Кад гу гледаш сас керку да не зна- ваш, па да не рекнеш да гу је мајка, веће да рекнеш да гу је стареја сестра. Ама кад беше девојче — како саг њојна Маријола, у теј године — леле, тугоо! Мапн се! рече Калча, па зажмпрп од севдаха п пуче прстпма. Мани се! II Бога мн вп казујем, јоште по- лепа беше таг п од овуја керку. Пи гу не знавате, а ја си и побратим Пвко, мп гу убаво знавамо н познавамо јоште од време, хеј-хеј!


Јоште од садразамско време што се каже. Он да седне, та да вп прича, какво беше де- војченце! А и саг си је лепа. Та што нмаше таг грло! Оно веће нпшто полепо п послатко не тејаше да бидне на овај свет, веће кад ће она да запоје. Та када запоје у лојзе сас оно њојно пусто грло:

Ракито, мори, Ракито,Ракито, тенка селвијо,Тури ми внно да иијем,Да пијем да се јопијем,На скути да ти преспијем,На грло да ти летувам,Ф пазува да ти зимувам.

Кад запоје, од Горицу хеј-хеј там’ дор до Ви- ник се чујеше! Тој беше грло, а не како саг у овија фрајлици! Ама какво појење!! Па не појеше како саг, сас пућет и пз ноту, веће из памет, како петал што поје! Како саг, ете, теб’ туј што гледам, тако гу памтнм јоште од оној време у онуја њојну беаз-антерпју што гу имаше таг. А кад се врне из лојзе, та сн промине прокај нас, а мп гу на заде- вамо: »Што рече, Спке, у песму: »На скути да ти преспијем, на грло да тп летувам.« Леле; па малко ли је?« внка некп од нас; н а гу један пуштн а други гу на прпфатп. »Ама«, зборп гу саг па другп, »ама за мен’ п теб’ лп оно збореше у песму, Спке?« — А она се санкнм љути, бајађпм крнво гу. па сп обрне шију на другу страну а нас на’рањује лошо.

— Па што дирате девојку, кад мпрно про- лазп, велп Курјак.

Н Н К О В А С Л А В А 69

— Бре, бре. Да неће да се и тп поскетши!— Требало је још горе, велп Курјак.— х\ма саг, ете внде лп, неће да поје; нам-

ћор бе н напред, у оној време, па намћор н остаде. А ја сп салте гледам гу керку, вели Калча, па накривн капу, оно Јолче малецно, па мн долази п саг у мој памет мнло за мајку гу. Ама алпс, ете, такпа беше п Снка у овеј годпне. А појеше како славеј-пиле; ама саг неће, намћор је. Виде лн како сп отпде, што је намћор!

— Е нпје него да тп пева ту! осече се Курјак на њ.

— Бре, бре. погле га, што сн збори па овај; а зашто па да не поје?! ппта Калча пзненађен.

— А зашто да иева?— Да, поје, ете, за кеф; нам’ за кеф, а

теб’ тп иа за инат. Зарадп друство да поје, неје зарадп неко рђавство. Што је данас, да ли је слава на нашога Ивка, плп је нананја на домаћпна, та да смо жалнп, па да не смеје да поје?! Да ноје, п она, па јоште п керка гу!

— Јест, 'оће да тп певају! Ваљда су тп оне Лазарице са села, па да стану пред кућу н да невају: »Овде нама кажу младо неже- њено, младо нежењено, Калчу, челебију!« Бу- дало матора! рече Курјак љутпто н по мало пакосно. Тебп да певају!

— 11а н прплега побоље са меп’; челе- бпја сам, ете, а не како теб’! Што бре, зар несам челебпја! рече Калча, иа накрпвп каиу н стаде сукати своје танке а дуге бркове.


Челебија сам и саг, а јоште од време тај сам си! У турцко време газешем у зпмско доба Мораву студену до пупак, та донесива’ пз Србију српски букварн п књпге за чкољу сас Таска онога Благојпног и Бата-Колу Ра- шиног и Божпдарца онога. Е што ће прајиш, куд сп па тн бија таг, несрећо курјачка нн- каква? Бија си коморџпска љута војска! Па, ете, и ловџпја сам, н бпњеџнја сам, п шалџнја сам, н тпрпјаћија сам, н мераклија сам побољн од теб\ несрећо курјачка, што сал' гледаш за ту твоју проклету мепшну! Што да мп не поје? Бата је ово море! рече, па се стаде лупатп поносито у грудп.

— А н јесп мустра! вели му Курјак.— Од теб’ сам побољп. Што бре, а п тп

си мн зар па некп човек! Тол’ке годпне. бре брате. ос.таде удовац, па не мога да се па ожениш! Неје те нн срам! Седпш сн сам у кућу како калуђер у хплендарскн метох! Не- срећо курјачка, не можеш да се оженпш, неће те нн једна! Која ће па за будалу да сн пође! Једна беше па се преварп та се удаде за тео\ па и она си отиде! А другу веће неће да намериш, тој тп ја казујем. А моја Зона, моја домаћпца, 'знајеш што мн збори: »Ја ће те\ Мпчо, впка, чувам до смрт; ја ће после теб’ да умрем.« Човек сам, бре, ете, впдпш лп, па неће жена да бега од мен\ а не како теб’! довриЈп Калча, па га лугш капом.

— Не знам ’оћу л’ се оженитп, ал’ баш ми је, вала, ћеф што не хтеде да тп пева. II јесп мустра за певање.

П Н К О Ч А С Л А В А 71

— Ама што је па теб’ тп то крпио? 0, мајке!

— Е, па крппо мп је, па шта?!— И-ха-а-а! На тој па да ми је! рече

Калча п махну рук*ом.— К баш мп ћес|» што је отшпла, а ннје

хтела да тн отпема. Е то мп се допада!— Не тејаше да поје што сп тп туј бија.

Жена сп. зар, зборп: пред кога ће да поје.м?! па сп отпде!

У том се пратпо п Нвко, н сад разре- шшпе домаћпцу од дужностп п пустшпе је да пде да сиама, а Пвко хтео не хтео мораде да остане с п>има.

— Лака вп ноћ! 'Ајде ни ће берем прпп да сте на патерицу јутре! рече домаћпца, смејућп се п останља их.

— Такој сп праје онпја што су пран н аслп кардапш п прпјатељп. домаћннско здранје!

Куцају се.п ппју.Иауза. Чују се петлп п шкрппа нолујских

кола у даљшш.— Нодизаше се ћнрпџпје, јоште мало па

ће самне скоре, пелп. 1\’алча, зепајући п осе- ћајућп малу језу. Кулбул поје.

— »То слапуј пена, шена не пена!« пелп Непознатп.

Кад пнјеио. кад ппје.мо. :;ашто пе пјее.амо,Нпје 0 1.0 . ппје оио. шшо украдеио.

разгланп Смук страхонпто нплпцс п раздера се пзненада да пх спе чпсто нрссече!

Куцају се п нпју опет.

72 С Т Е В А М С Р Е М А Ц

— Ех, уздахну Калча, Сика да ни је саг туј, сас њојно појење, па да ни она запоје:

Ракито, тенка селвијо,Што ашик стану за тебе! —Јуначе, луда гидијо, 'Чунке си ашик ва мене,Камо ти иушка бојлија? —Продадо’ пушку за тебе,Дор да се с’танем сас тебе!

За тој ми ете саг кеф, а сас ово Смуково ске- леџијско појење немам си ич кеф нп на ле- зет да пијнем чашку винце.

— Што, море, брани Курјак Смука, па добро пева и наш Смук. Пма славан глас . . .

— Има како онај пољак ели пудар у лојзе, кад викне да пуди чворци из лојзе . . . Тој си је зар појење!

— Ах шта ти знаш, вели увређени Смук. Калча, кујунџија . . . управо, ннје ни кујунџпја, него један дугмеџија . . . и он се много разуме у певању! . . . Гледај ти твој дућан и пазар, а остави се ти и лова и песме . . . него паре, паре грувај, кад нмаш златан занат. . .

— Погле га саг, што си па овај збори! Поче си и он да ме учи и совјетује као што ме, ако пантите, учеше и совјетуваше чор- баџи-Мита Калтагџија. — »Море, Калчо, по- стар сам одп тебе, дете сп, аџампја сп, Калчо, мен’ ме послушај; збирај си паре, доклен мо- жеш«, збори си Калтагџпја, »без паре нч нема живење. Ће стпгне«, рече, »време, па ће се сетиш за овија моји речови, па ће рекнеш: ама убаво ми збореше чорбаџи-Мптко, ама

ком збореше! А батали«, рече, »п лоиење п седеље, и појење н пијење!«

— Па добро је п гопорпо човек, тпрде Курјак п Смук.

— Море, махну Калча руком, ја тутура не требашем јоште нп у арамијско моје време, а саг лп ће’ мп ви тутурп, ете, да станете! . . . Паре! . . . Што мн требају паре?! .. . Сарафин лн сам, ели Чифут, та да ги бројим и пре- турам по руке!

— Како, не требају ти, кори га Курјак. Не требају му паре! Него, тако . . . са славе на славу. . . нз кафане у кафану . . . па ћема- нета, дахнре, чочецп, гочевп, песме, а? Сев- далпјскп, а?

— Е, сал такој, севдалијски, асли севда- лнјски, рече Калча, па пскапи чашу п накрнви капу. Такав беја јоште од време, такав ћу си и останем, дор ме не понесете там гор’ под Горнцу. — »Каталп тпја речовн, чорбаџи- Митко«, зборешем си ја на Калтагџнју; »теб’ тп нска душа паре, а мен’ мп пска па овој!« . . . Кад сп настане п стигне прблет, а ја си на- крпвим фесче на десно, а фрлпм гуњче на лево раме, а плоску сас ракпју анасонлију за појас а тамбуру под мпшку, па сп искочнм на теферич сам.до Агушов конанл’к, на сп сед- нем под шевтелију, па сп сал гледам п слу- шам. Гледам бехар п како процавтело све и озеленело; слушам девојчпки како поју там, одгорке нз лојзе, п славеј-ппле како поје гор’ на шевтелпју, па мн долазн мпло. Узнем сп илоску па сппнем у чашку, па ха да гу по-


74 О Т Е В А Н С Р Е М А Ц

иијнем, а слапеј са шевтелнју откине цвет, па сн п он запоје, а цвет одп шевтелпју падне у чашку у анасонлију, а ја сп таг попијем н ракпју п цвет оди шевтелију (како мезел’к), па сп н ја занојем, чукнем сас терзијан у там- буру, па си запојем:

Садила нана боснљак . . .

Е па што мп требе паре, несрећо сарафска п чуфутска! заврши раздраганп п одушевљенн Калча и лупи шубаром Курјака у лпце.

Кардашп дају за право Калчи н куцају се. Непознати кукурпче, а Калча будп Пвка којн је задремао н виче му, да су већ други петли, а затим свп запевају куцајући се:

Иетли, море, ноју на салшување . . .Дизај се, море, дпзај, млад ћирицнја. . .Млад ћириџпја — Ивко, јорганџија. ..

ГДАВА ДРУГАП А Т А Р И Ц А

ГЛхЛ °Ре’ 11ик°з јадна тп слапа п ‘>ка;:остан 1 Ђурђев-дан. а.ма мп не добпсмо вечеру?

заппта Курјак већ пред зору.— Како бре не добнсте? Зар не вече-

рамо ?— Сећа л' се ко, браћо, да л’ смо вече-

ралп? Ја се не сећам. велп Курјак.— Ама н ја се не сећам, а нпсмо нп на-

здрављалп, велп Смук.— Краћо, ’оћемо л’ да останемо код на-

шега доброг побратпма Ивка па вечеру? Ко је за то, нек дпгне руку, ппта Курјак.

— Усваја се! рекоше осталп п сви дп- гоше обе руке..

— Па, замуцкује Ивко, ја впкам, вече- рамо, сас Спку п .Марпјолу.

— II 1та кажеш?! Оно су оне вечерале, а не мп. Мп смо само мезетпсали. Је л' тако?

— Тако сп је. Опој сп беше салте мезепце, велп Калча.


— Уз вино, брате, пелп Смук, а како ти мислиш. Зар онако без мезета да ппјемо ка Швабе?! Да вечерамо, разуме се. 'Оћемо л’?

— Има ли довољан број да потпомогну овај предлог? Који су зп, нек устану, који против, нек седе! вели Непознати.

Сви устану; скочи и Ивко.— Ама кој ви је овај човек? пита Нвко,

гледајући га.— Ааа! Дивота. Сви су за, па и сам до-

маћин! Дивно, домаћине! И он устао! Први скочио! То ми се допада! вели опет онај.

— Ама кој ти рече да сам, ете, за то устаја?! Кој си па ти? викну Ивко.

— Ти да си седиш; туј да седиш! рече му Калча императивно. Срамота бре, резшТк! Што мислиш?! Мислиш да си ми па немамо на дом вечеру, па ти за то дођохмо?! Како бре мислиш!? Јаз’к, болан, од еснаф-човека сас еснаф-човеци такво зборење! И теб’ ти је слава, несрећо!

— Ама чек’ де! Нема карање! попушта Ивко! Ако искате вечеру, е па убаво! Иа ће се намери ништо и за вечеру! Хо, мајке!

— Ће се намерп за наша браћа! Ја како! смеје му се Курјак.

— 0 , Света Богородпце н ти па Свети Ђорђијо — шапташе домаћин — како ће овој па да бидне?!

— Па убаво ће бидне.— Ама домаћпца ми гу нема; спава!— Па ће’ гу нробудимо! Зар н тој па да

ми је нека мука! велп Калча. .

И Б К О В А С Л А В А 77

— А, то никако! То ја нећу никако до- пустптн, вели онај Непознатп. ГЈре ћу да по- гинем крај њена кревета, него дадопустим!

— Бре, бре! пикну Пвко зачуђен п изне- нађен, па се окрену ономе.

— Јесте, господо, тако је! ноче Непознатп. Тако мн частп моје . . .

— Море каква твоја част, впкну Ивко, — гуланферу ниједан, и ти ће' па некога да частпш?!

— Госпођа је светпља за мене. 11 само преко мене мртва моћи ћете до њена кревета доћп . . . Ја не дам госпођу!

— Госпоју! Јлакву госпоју? Зашто го- споју?! рече Нвко н стаде се крстнти п ше- татп по собн.

— Ону госпођу, нашу госпођу; жену што је сад тамо у кревету, вели онај.

— Море, да оставиш ти н кревет п до- маћнцу! плану домаћнн.

— Не дам ја госпођу, ту жену не дам . . .— Коју жену, келешу нпједан! Тп лн сп

гу њојн муж, та тн да гу не даш?! впкну Пвко готов да се бпје н да га бпје.

— Баталп, Ивко! впчу сви.— Море, што да баталпм; кпко да бата-

лнм! Ама впдосте лн га, што сп зборп, куче, за домаћпцу мп?! Он си да дава п не дава моју 17еву? Хо, мајке . . .

— Г па де, тп берем будп наметап човек! велн му Килча. Пнјан човек, зар па он зпаје што зборп! Он сп је саг како стока, је л’


тако, побратнме? Пијан човек што знаје он; он си је како магаре, без памет и па без ред.

— Ама иа кој ви је тај?— Из наше је друство, де! вели Калча.— Па баш ако је тако, ако сам коме на

терету, ја могу п да идем.— Да си идеш, господине, ће ти бидне

убавачко! Тол’ко ти казујем, зашто . ..— А зашто па да иде? испречи се Калча.— Па доста сам седео. А имам п посла.— Јок, јок! гракнуше сви.— Ту, да си седиш сас нас! вели му Калча.

Море, а да л’ му кој знаје име? С кога бре дође ти? Познаваш ли га, Мито? Не познаваш. А ти, Јоване? Ни ти зар; па ни ја га не по- знавам, вели Калча, а ни домаћин га па не познава! Како бре дође, кад те нико не по- знава? пита га Калча. ’Оће лн да га нзбацимо из кућу?

— Па молим вас, на славу се и не зове. А’ ја дошао. А сами сте мало час видели, да сам хтео да идем, кад је домаћину криво што тражите вечеру.

— Што, и Пвко те тера? пита га Калча.— Па да, није му нраво . . .— Е кад те Пвко тера, таг ће да оста-

неш; туј сас нас ће’ останеш, па да си вн- димо кога иска Ивко да пспуди од славу. Резил’к од Пвка.

— А, не, не! Морам да идем.— Ама ти неће’ да пдеш! рече Калча и

набп му шешир на главу. Туј ће сп седиш сас нас! Пмаш »послу«. Е, н овој си је посал!

1113К О В А С Л А В А 79

— Морам.— Е нећеш, дете! нелн Калча, па узе

нонајлији шешпр п баци га на кроп од куће. Да му собучемо п путпне, а таг бос нак сп пде ако може. Ако лп?

— Е па добро, ја ћу остати, на вашу одговорност! рече и остаде. А лагао је; није могао нпкако. Мучно да бп н до врата дошао. У овој га је кућп једнако нешто везнвало. Најпре Марпјолпне очп, а сада опет вино. И срце н ноге му се узеше у Пвковој кућп.

— Е такој те пскам! велп му Калча. Седп си, побратпме. Куче море, ела да ппјемо, а од саг ће’ смо си побратпмн; ја с теб’ како н с овпја.

1Јпју п љубе се.— ’Оће лп да га признавамо за побра-

тима, како п нас? ппта их Калча. Да га прп- мпмо у наше друство? Ако лп?

— Да га прпмимо у друство! впкнуше она двојнца. Сретно впђење, побратпме!

Куцају се, ппју п окрећу данца од чаша на впше, за доказ да је све тачно п псправно.

— Добро, нпсам се нп већој силп протп- впо, рече онај.

— А нмаш лп татка п мајку, мобратпме. ппта га Калча.

— Немам, велн Пепознатп тужно, назанеии :

Оца иемам, мајке немам иа снету том;Даиио, давно у гробу су ој хлађаном!

Пемам, иобратпме, нн оца ни мајке, па нн мпле сеје, да загрли брата око врата . . .


— х1ујеш лм, несрећо, јорганџиска, што си збори човек. Нема ни татка нм па мајку, а ти га иудиш из кућу. Јаз’к, Ивчо, од теб за то! Ама ми га не давамо; је ли тако, побратпмп.

— Тако је. ,— А што би сас вечеру? ’Ајде, ашчија иди

па гу спреми! рече Калча Курјаку. Ето петли како поју на самнување, дизај се, море, ди- зај се, ђузел-ашчија! вели Калча који је, кад се мало накити, радо у стиховима говорио. Море, видосте ли бруку: веће петли а ми јоште не вечерамо?!

— А, зар веће се познасте! Е иа на здрав- ље ви! рече Ивко, видећи их како се куцају и љубе с новим побратимом.

— Ти си туј седп, вели Калча новом по- братиму, ми те не давамо! За теб’ ће да по- гинемо, таквија смо човеци ми! Искам да ви- дим шта ти саг може оној куче да чини! А, бре, окрете се Пвку, а шта бн, море, сас вечеру?

— Ама ене ви мутвак, па си прајите што милујете. Пма там и месо, и ’леб, и свашто.

— Е, па саг иди си, 'ајде!Ивко пође у своју собу, па се врати:— Море, људи, идите си дом. ’Оће да ми

дођу гости на патерицу, те бпва лн, да ве јучерањи нађу ту?! моли их домаћин. Бива ли, бре брате?!

— Тп си ндп на спавање, кокошко; а за нас ич бригу не водиш. »Бива ли?« Бива по- братиме, а зашто па да не бпва?! Слава је, а на славу свашто бпва.

П В К О Н Л С Л А В А 8 1

' Домаћпп оде да Спапа. а 1'остп осташе да се неселе. Нурјак уредп вечеру, а С.мук донесе нпна, п кад трећп петлп запенаше, а гости се носадише за богату софру. Једоше и шпле, пс- наше н наздранљаше, грдпше домаћпна. а хна- лпше нопога побратпма еног.

Спануло нећ унелпко. Устају по комшп- луку. Чује се клапараље папула у комшпским анлпјама унаоколо. Нстрчн тек по нека чу- пана шалнаруша, на па бунару мпје бело лпце н пронпрује онако неубрисана кроз тарабу да ппдп откуда долази тај жагор, блене у ком- шиску аплпју п пода јој се цедп са полуопу- штенпх п неубрпсанпх руку. С.етп се да је газда-Пнку слапа бпла, па одлазп брзо са та- рабе. окрећућп се плаш.нпно да је нпје ко нпдео. Улпцом пролазп спет. Трче денојке на чесму. пролазе фурупџпскп момцн са ђенре- цима п пељерлпјама п деру се пз снега грла: пролазе /кене п девојке у нппоград, а посред п.пх ио једно магаре. на ко.ме је сан алат, ха- .1>пне‘и ј(Јстппо. Иролазе крај мајстор-11нков(‘ куће, чују песму п галаму. Ућуте се мало да боље чују. а после се гласно с.меју н одлазе да.Ђе својп.м путе.м. Снакп зна да је јуче бпла мајстор-11нку слаиа. па с.нак-о.м мпло. јер зна да је п мајстор-Ивку мпло.

— А.ма још лп су зар.туј?! уздахну га- зда-Инко. кад с<; нробудп па чу нсћу лар.му но што ју је остаппо. О, Снетп Ћорђијо. што ће резил'к да напрајпш сас мене' рече облачећп се. Тп* стнза снет иа патерицу, па мој срам у снет иеће га бпдне!

1ШКОВА Г .1АВА

82 С Т Е Н А Н С Р Е М А Ц

II допста већ су почели и да долазе го- сти. Долазе и пзвпњавају се што јуче нису моглн да дођу/ Јучерашњп гости пију у једној а данашњи у другој соби. Ове служи иста јучерашња девојка, а оне јучерашње сам до- маћпн п шегрт, баш онај са мајсторовпм цн- пелама. Газда-Ивко нх је молио и молио, па кад то није помогло, а он је само то гледао да се не помешају са овим новпм гостима, па се све око њих налазн. Кардашп гунђају на ово туторисање. Замерају му што прави разлнку између гостију, па оне иослужује сама Мари- јола, а њих тек један шегрт.

— А зашто нас. багателише домаћпн'? Ја да сам тако давнашњи пријатељ, ја то. Бога ми, не бих трпео. Зар нас шегрт да послу- жује, као да нас. је најммо да му окопавамо кукуруз! А побратпме? пита новајлпја.

— Пстнну зборпш, побратиме. ’Ајд’ да га посрамнмо. ’х\јд’ сас мен’, велп Калча.

Па га узе н одоше у ону другу собу, да пх Маријола послужп.

— Срећна тп натерпца, домаћице; а куде је домаћпн? ппта Калча.

Марпјола пх послужује, а онп седе п нрп- мају част тако озбпљно као да су отонч први пут ДОП1ЛП у ову кућу.

Мало после уђе Пвко н замолн пх да не кваре оно друштпо, него нска се врате. Велн да се нашао увређен што га пзбегавају. Једва нх намолп.

— Море, побратпме, рече Калча повај- лпјп, ппде лп га какан је шерет овај наш Пвко!

ИИКОМЛ СЈ1АПА 83

Срамује се од нас, па иска да не испрати у другу собу.

II сни нађоше даје то гадно! То пх јако унредп, па се дигоше да га остане кад је та- кав, тврдо решенп да му впше нн Вога пе приме. Али се носле нредомпслнше п одоше свп у авлнју да му. веле, не каљају собу и да не буду нпкоме на сметњп.

— Што пскате то? ппта их домаћпн, вм- дећп пх где одређују место.

— Пдемо у авлпју. Онде ћемо мп, кад смо ти баш на терету тамо у собп. Знаш, (па нампгну јетко) долазе господа, преседнпци, пу- ковнпцп, владпке, аднокатп, гардпстп, пнцплпрп, — па нећемо, брате, да се тп стпдпш радп пас. Мн овако спротпњскп! велп Курјак.

— Спротпњски, кад несмо гос.пода! Е лп смо сложнп? ппта Калча.

— »Ево десннце, вјерно пружене!« велп Непознатп.

— Свп!— Саг . . . Ваша ноља! уздахну домаћпн

п нратп се опима у соби.Онп осташе у анлпји, па се дадоше на

посао. Пзнеше нелпкп ћппровачкп ћплп.м, на га простреше ио трани. а помоташе преко њега јастуке са мпндерлука п поседаше. До- неше затим леген п пбрик п пешкпр п вина и продужпше пптп. А затим впкнуше једнога фуруш.шју п кунпше пеп.ерлије п ђевреке за мезелук. .Једу п ппју.

А Калчп се дало па жао, пасе дпже п оде на врата од собе где су бплп гостп, иа зонну Инка.

г.*


— Искочп, несрећо. та да впдпш срамоту п резпл’к домаћинскн. Да впдпш, куче, како на твоју славу арчшчо наше паре. Резил’к п јаз'к болан. [[ тп сп човек до.чаћпн! II тп се водпш у ред еснаф-човеци! рече Калча, кле- ветајућп Пвка пред гостпма.

— Како впкаш! рече Пвко н скочп као опарен па оде Калчп, а затвори врата за со- бом да не чују гостп.

— Впкам салте тој, да сп нп члш п здрав, а убавачак сп домаћпн. Јагурпдо! Зар твоја слава, а мп за наше паре да сп купујемо ме- зел’к, те да не поцрцамо од глад. Па метп си берем прп нас п једно чираче сас један рабош, та да сп бележп п кол'ко впно поппсмо, та н тој да тп платпмо.

— А кој вп не даде да ручате! Не л’ двапут вечерасте?! II не л’ вп реко’ за мутвак?!

— Пратпмо н за Цпганп. кад се тп не сетп. II њп’ ће сас наше паре да платимо!

— За каквп Циганн зборпш! А куд су па на патерпцу свпралп Цпганп! Ред лп је?

— А ред ли је па п тој да гостн плаћају Цпганп за домаћпнско вес.еље?!

— Море нскачајте .вудп пз кућу, жпва вп деца, и ја тако ви жпв!

— Тп пскачај, несрећо домаћннска. Од онакво, бре, друство да се срамујеш! впче му Калча.

— Ама како рече! ппта унезверено до- маћин. Ко да пскача?!

— Дошла тп јуче господа, а тп сад мп- слпш, е нема већ! Не треба мп впше нп тај

П В К О П А С Л А В А 8Г)

А1пта, нн тај Јопан, нп тај Д1пча, нелпш тп. Сралтта болан! велп му Курјак.

— Зар је то дружељубље! ппта га Смук.— Ах бедно српско гостопрп.мство! велп

Непознатп.— Море кумпм не п молпм како нладпку,

пскачајте пећ. Што је оној, бре, брате! ппта домаћпн. нашав се у чуду, јер впде да се поче комшилук скупљатн на тарабе.

— Три дана је гостинско, то се зна ка да је црвенпм словпма у календару забеле- жено! велп Курјак. А данас је тек другп дан...

— Чујеш лн, несрећо, топрв другп дан. а теб’ тп је већ млого! велн Калча.

— 0 , Боже Господп! уздахну домаћин п просто побеже кад виде шта се света пове- шало на тарабама па сехпрн, а међу шпма н Јордан комшпја, с којпм се Ивко рђаво живео. Он нашао баш данас да радп нешто око тарабе, да сеје ладолеж!

Кардашп продужпше весеље п без дома- ћина. Гостп се одбпше. Побсже п Марпјола п мајка љена. Побеже девојче, лепо побеже од 01101x1 новајлпје којп је само уздпсао, свакп час метао руку на срце п пратпо је чезне- ћпм погледпма. Пздева јој пека пмена, на све виче: »0. Дулспно, погледај па твога Росп- нанта! А још кад се нонео на доксат да одекламује нешто пз дела »Лаворпка п Про- сјачкп Штап', Марпјолпна мајка само што рече: »Лолче дете, тп дом да сп пдешБ Пре- стадоше п гостп долазптп п новајлпја се опет


хтеде дићи н отићп, али му то није бнло лјо- гуће, а п шешир му нпје био прп руци. II тако остадоше свп. Домаћпн посла жену у род, а он остаде. ]\ако је после пшло, нећемо прпчатн иего ћемо запршпти ову главу, апелу- јућп на машту чпталаца да онп представе себп то. Нн самн јунацп ове прпповетке нпсу зналн впше шта су раднлп п онда нпје пи од писца тражитн да он зна, па зато ће ова глава и да буде тако кратка.

ГЛАВА тремМ А Р К О В - Д А Н

тако пн деца жииа, пскачајте мп ' \ једанпут веће пз кућу! молп пх Ппко

сутрадап, кад је устао н чуо ппку п нашао их где се веселе још једнако. — Што је овој, оре орате! Јутроске веће трећп је дан, как-о ми се наопсте туј у кућу, како да је рекпн- зпцнја!

— Па трп дана се знаје гостппско, не л’ тп р(‘че отопчке пооратпм Пурјак. Па кад сп не задржаја два дана. а тп се стрпп јоште малко, за дапас, па ће’ се мп како л»удп, убаво, да растујтмо. ■

— Д!ор(у как-о тп па тој зоорин|У! 1\'акно је то зборење од теб' па. КалчоУ! Кпко јошге данас! .Море, саг се дпзајте! 11(‘ вп је нп срам ОД ,,к,ену и децу! Јучерке долазпше п дола- зшпе. питаше ме, чекаше пе, па ништо! II јучерке п јутрос долазе, па ме моле — ем како


ме моле — да ве напудим, не смеју, викају, да искоче пред вас.

— Ивко! впкну Калча, у жену пч да ми не дираш.

— Ама кој ти па дпра жену!— Чујеш, побратиме, у жену пч да мп

не дпраш, она каква сп је, нек си је: моја сн је жена! Да гу не дираш, зашто ће свашто да бпдне. А деца ми имају сп татка, па се тп ич не бој дп ће остану гладни! љути се Калча.

— Море, кој ће да ви послужује?! Мен’ ми душа знаје како ми је.

— И не требаш нам вала. Сами ћемо да се послужујемо ка и јуче што смо! велн Курјак.

— 0 можемо ми да се послужнмо п без госпођице Маријоле! вели непознати. Слободно јој изручите наш наклон и рукољуб!

— Е. саг опет па Маријолу. Јуче дома- ћнцу, а данас па Маријолу/

— Јесте, самп ћемо. Не треба нам он. Ја ћу да будем подрумар, вели С.мук, а Курјак ашчија, а ти Калча да му помажеш мало п да се постараш за Цнгане. Је л' тако, браћо?

— А ја, шта ћу ја? пнта новп побратим.— Тп. побратиме. као нов, тн само ужнвај.— Ужпвам ја! велн онај.— Ама кој си тп, бре! плану домаћнн.

Калчо, море, кој вп је овај човек овден?— Пстпна, кој беше тај! Кој га доведе?

заппта Калча, па га стаде гледати. Како ти се пме, бре?

П Н К О В Л С ЛАВА 8 (.)

— Побратим се зовем, побратпме! Е па дотле, а куда ћеш шнпе!« вели повајлмја.

— Ама зар га не познајеш? велп Курјак. Та опо је наш побратим. Кршан друг, већ трећп дан с нама, па п не мпслп да нас пзда, а пе као ова пздајпца Пвко. Побратпме, да се куцнемо н пољубимо.

— ГЈа шта сад ппташ, кад сп га зпао?— Јчој га је знаја, ја ли сам га зваја?

виче Ивко. Несам нп вас зваја, те ћу њег’ саг па да зовем!

— Што бре рече? ппта Калча зачуђено. Несп га зваја! Па да га напудимо! А куде му, море, остависте капу? Ама зар те, пстпна. неје зваја?

— Па на славу се и не зове. Ј^азуме се ннтн се зову нптп се терају гостп са славе. Је лп тако. побратнме? вели онај и поЈвубп се с Калчом.

— Ее! Ашколс’н за тај реч! велп Калча н потапка неиознатога по рамену. Убаво сп, море, зборн човек! Е за тај реч, побратнме, да се чукнемо п пспинемо по чашку. Окренп гу, да гу впдим данце.

Куцају се. Окрећу чашс на доле, а дан- це горе. .

— Ј\ саг те прпзнавам за побратпма!— Је л \ Пвко, а како му опо беше п.ме?

заппта га полако Курјак.— Ј\’1аву да скршп, откуд му па ја да

знам нме, кад га ономатке топрв п впдо’! С вас беше дошеја.


— Неје с нас дошаја, ама ће с нас да пде. Чујеш, побратпме, седп сп тп туј, па ће’ заједно, дружпнскп ће’ да сп пдемо, у куп.

— Ама тој ве и ја молпм, велп Нвко; да сп пдете.

— Ама мп ће’ идемо, теке впкам за теб’ ће бидне срамота, а за нас, да кажеш, јок! вели Калча.

— Од сутра се не познајемо впше, а данас ћемо још за оно наше старо прпјатељство да останемо, а Бог нека тп судп, што нас обрука! велп Курјак.

— Обрукасте ви мене! одговорп Пвко.— Теб’ ће да резпли чаршија, велп Калча.

а мп па ће’ смо си онија старп кардашн!ТПта ће веселп Пвко пего пх опет оставп.

Паметнпјп попушта, па тако п он. Побеже лепо човек нз своје рођене куће у чаршију. Он у чаршпју а жена у род, а кућу оставплп што се каже на Бог-душу.

Осташе кардашп п опет самп. Од ћппро- вачког ћплпма начшшлп формалан шатор, па се преселпли у њега. Око ово доба су фор- мално узурпиралп сву власт п сва права ве- селога Пвка, чпја је функцпја као домаћнна

I престала. II кујна, п подрум, п ћнлер, све је бпло у њпховпм рукама. Калча је пзнео пушку н фпшеке п убпјао кокошн, а Курјак пх је са једнпм реквпрпранпм шегртом пз компш- лука чупао и навртао на ражањ па пекао. Свп су бплп у послу. Калча пх је само за кратко време (п то с њпховпм допуштењем) оставпо, да отрчп часком до куће. С.етпо се,

П В К О Н Л С .1 А В А

као дооар домаћпн, снога Чапе, па је отпшао да га допеде: а Чапа ће пмати трп дана по- сла по аплпјп! — »Ако лп да пскочпм за ча- сак до дом. за Чапу"? Пеће трећп дан како се не нпдо.мо, а п нп га пе нпдосте, та да га донедем. А, ако лп?« ппта пх Калча. А успут ће н кога још нознатп на слану п послаће Цпгане, ако какне сретне успут.

’ Кад је после дошао с Чапом, снп су се обрадовалп Чагш п поздранплп га, а п он њпх на свој начпн, то јест, махањем репом: а по- сле је одмах Чапа отпшао у један ћошак, где је бпло огрпзпна, п задубио се у посао п нпје се впше мешао амо.

После подне тога трећега дана крене се Пнко својој кућп да учпнп онај и још, послед- њп покушај; тврдо решен да пх мплом а у крајњем случају п сплом пспратп пз куће и скпне с врата. V бпло је већ п крајње време! Јер од Хомерова доба нпје наљда така зу- лума бпло, него оида у Птацп п сад у Пн- копој кућп 2 3 , 2 4 п 2 5 анрпла. Јер кардашп су се у Пвконој кућп разбашкарплп не друкче него као оно негда 11енелоппнп проспоцп у Хлпсоној, па се тп спнонп часте! II да је за Пвка па већу бруку оно упоређеп.е — Пенсло- ппнп проспоци су се бар частилп за одсутна Хлпса. па то п које како: алп онп за жпва п прпсутна Пнка. а то је тек опа брука!

Стпже п уђг у сноју рођену кућу полако п обазрино.

— Охо! Чдраво. побратпме! ппкнуше онп пспред шатора.


— Зар менп слава, а тебе ни откуд. Седн побратиме. Раскомоти се као код своје куће! рече Смук, кога тек сад беше — ама онако темељно — ухватило пиће.

А Ивко стао, па их гледа.— Ама, људи, видесте ли чуда, где мп

нема жене! Одакле идеш, побратиме? пита га Смук.

— Нз чаршију си дођо’! вели Ивко.— А кад идеш одатле, а да л’ внде, Бога

ти, где моју жену?— 11а она си седи дом, како једна дома-

ћица од ред, а не како њојн муж, како-ти! вели Ивко.

— Па где је, кад је дома? пнта га Смук.— Па код своју кућу си је, а да куде ће

да буде ?— А чнја је ово кућа, бре пезевенк?!

пита га Смук, а шкрипи зубима, јер му се учинп да Ивко хоће да му отме кућу.

— Па моја си је, моја. Што мпслпш?! Салте моја, ни толко — п показа на црно испод нокта — нема у Управу Фондова, нн па код Воскарп онија.

— Ама зар ово твоја кућа? чудп се Смук. Е, чусте лн људи луда човека шта зборп: Његова кућа! А где је моја?

— Па твоја кућа у твој сокак.— Ама трп дана се ппсам макб пз куће

и сад он да ме учи која је моја кућа! Е, мој Пвко, мој жалоснн побратпме! жалп га С-мук. Идп, идн боље, па се пспавај. Што нпјеш, кад ти шкодп! — А чпји је ово сокак, бре?

I IНКОВА СЛАВА 93

— Па мој сп је сокак! г.елп Инко.— Јес', јес‘, брате, тпоја кућа, тној сокак,

тној град. тноја п Србпја. Спе је тнојс. а мп нема.мо ншпта! Па нп ја, ни Курјак, нп Кнлча, нпко нпшта нема, само је богат Пнко. јорган- |,шја. А мп смо бескућнпцп, једнн гурбетп. Ј1п тај Курјак, ни тај Калча, нп нпко нема нпшта са.мо . . . — Фала, фала, побратпме Инко... које смо мп то од тебе дочекалп . . .

Хукну Пнко, иа ућута. С.таде се шетатп по авлпјп неко нре.ме, па се пратп као да се иечему срећно сетпо.

— Е. па шала беше. шала де!— К1пје то шала! С мојо.м кућо.м неда.м

ја нпко да се шалп! То нпје за шалу!— Е, па, ете, прпзнајем; тпоја сп је кућа,

салте тпоја.— II јесте! рече одлучно Смук. А1 оја, ја

како! П убићу снакога, ено с онОхМ пушко.м, ко хоће да мп је отме! Тноја кућа! Па.пда сп мп •Лч-енин брат, па да је с тобо.м делнм! рече Смук. па мету пушку преко крпла.

— Тноја, бре брате, тноја! хуче Ппко. А ја са.м сп салте дошеја да не водпм код мен' малко. Ела те. пзвол'те, друстно! МзполДе, по- скокнпте малко до мен’ на ппјеше н једење!

— Куда? пптају га они.— Код моју кућу, не л’ нп реко’! рече

Пнко.— Па да идемо! рече Калча п омај.— Јок, јок! ннче С.мук. Ппса.м ја ка Пнко.

Он тера госте пз куће. а ја пх не иуштам. Друг11 са.м ја чопек. Да гпне.мо, бре, заједно!

94 С Т Е В А Т Т С Р Е М А Ц

— Сви у куп да гинемо! пристаје Калча.— Море са црном земљом ћу да га срав-

ним и саставим, шкрипн Смук зубима, ко се само макне одавде. Ту да останете! А Пвко нек иде, нпје, вала, никад ни био за друштво! рече Смук презриво.

— Молим те, побратиме, сал’ за један реч, вели Ивко.

— Нншта нема да ме молиш. Ја те не терам, ка ти нас, али госте да ми не прео- отимаш, ако ти је глава мпла, вели му Смук — а које је мени доста да сам ја то од тебе дочекао после толико времена нашега друже- ског живовања, то ја, побратиме, жалим . . . II умрећу, умрећу, побратиме, а то ти опростити нећу заиста! Калчо, сипај у чашу, домаћина служиш, а не гуланфера.

— Хеее, побратнме Ивчо, подсмева му се Калча, на тај траг зајац нема га.

Виде опет Пвко да је насео, и да му, што кажу, тај барут није упалио, па их оставп и стаде се шетати по авлијп п онако скоро блесасто гледати вашар по њој. II сасвнм ма- хннално саже се н дпже једну сомотску јаку, манжетну и парче од нечпја штапа. Окрете се и погледа све и виде да никоме не фалп јака. Ко ли је, Боже, заборавпо ову јаку н преломпо штап? питаше се у себп Пвко. Да лн је оставно јаку, кад су га саустављалп пли пзбацпвали, п ко је сломпо штап п о шта га је сломио, ко то зна! Да их ппта, не вредп; ко зпа шта ће му одговорпти; а Бог зна да лп знају п да лн се већ п сећају свега тога.

И В К О В А С Л А В А (.).; >

То ће се мучно нкад дознатп, а тен1ко да ће га. вала, и оно јарко сунце проказатп. Тако је мпслпо Ивко, шетајућп се погружен, и, што рекли нашп старп, у недоумјенпју. Гледа ону сомотску јаку, па га баш бп срамота од онога поганога Јордана, којп и данас још једнако ради око тарабе п сеје ладолеж уз тарабу.

— Побратпме! Ела овам’ при нас на вннце. Опрамо п чаше, да се поубаво може да ппје.

— Море, остав’ ме па тп!— Е па ндп, иди кад си рекб! впкнуше

свп на њ.— Молпм ве, браћо, и прпјатељн. п дру-

ство! .Је л’ сте крпстпјанп п Србп, је лн сте Турци пли Татарп нлн Зејбецп; каква сте вера? Пзлегајте мп из кућу, тол’ко ве молим!

— Бре, бре! Гле шта зборп! рече Смук и нспалп иушку у впс. А од кад је ово твоја кућа?

— Од прекојучер нпје; вала, впдпм веће ни моја! велн Пвко. А бре, брате, памлогојс!

— Много је кад бпју! велп новајлпја п пскапп чашу.

— Тп да сп ћутнш, келешу нпједап! — плану Пвко, а после се опет умпрп, узе скромну позптуру п пастнвп: — Пдите бре, зар вп се неје досадило?! Па стаде на прсте да ређа: Дођосте, седосте. ппсте, ручасте п па нпсте; вечернсте, фруштуковасте п па ппсте: спавасте, пуцасте, кокошке мп потепасте, чн- рацп мп пзбпсте, компш.Тк узбунпсте. по кућу мп тараф тараф начпнпсте, резп.Гк мп папра-

90 С Т Е В А 1 Т С Р Е М А Ц

јисте! Па што јоште искате да прајите? Је ли сте кристнјани, је ли душу пмате?! Е па несам си нп ја Хаци-Михал, та да потеглим тол'ки арач!

— Јок, јок! викнуше сви. Пдп тн!— Ама кој да пде, плану Пвко, ја ли да

ндем?! Море, ће’ да пскочпте, па све ће’ да појете. Како невесте ће’ пскочпте, еал5 док сп окнем комшил’к . . . па моји момцп н моји чи- раци, так ћу ве видим!

— Кога да викнеш?! кога, детенце! впкну Калча. Море крв ће да легне, како код Келе- Кулу у старо време, ако је баш за тој. Ћу ве потепам сас пушку како зајцп. Ће тп се разлетп перје по авлију и по комшил’к‘ како на јаребицу, кад ве ја сал' узнем на око сас овуј пушку.

— Па . . . је л’ неће’ да пскочите?— Нећемо.— Море у општину ћу ве тужпм.— Хајде за пут! смеје му се Калча. С

решето ли се плаши мечка?! Хе-хе-е! На тај траг зајац нема га!

— Леле, мајке, што да прајнм?! рече Пвко полазећн. Да се тужим, неће ми нпкн верује! Пропадо’ дибпдуз!

Пође право на врата п стаде се шетатн пснред куће и мислитн. — Море, ком да ка- зујем моју бруку! За овој пмаше ли јоште кад год у свет тужба?! велп Пвко у себп, па се врати.

— Море, јс лп ће’ да мн оставпте кућу, да не пуца брука п од мен’ п од вас?!

П В К О В А С Ј 1 А В А 97

— Нећемо, овден’ ће останемо! вели Калча.— Овако ве молпм, рече Ивко и скину

капу н метну је пред ноге на земљу, ндите си дом!

— Море, какво идење тп па помињеш? викну Калча. За тој нч да не помињеш, Ивко! Оди овај ћошак од куће там’ што је, да несн улегнуја у авлнју сас тија речн, зашто ће погинеш; мртвак си! рече Калча снлно н узе пушку од Смука.

— Ама па зар на моју славу да погинем! рече жалосно’ и танкнм гласом, па сасвпм махннално стаде иза ћошка као пза неке де- маркацноне линпје. Што да погинем!... Одла- зпте бре!

— У књпге ће се, море, ппсује и четп но за нас: како је убија побратнм побратима; како је погннуја домаћпн један, ете, на славу! велн Калча још силнпјпм гласом.

— Да погинем! стресе се Пвко нза ћошка. А зашто да погпне.м? ппта се сам Ивко.

— Кој га је убија? ће питују човецн по за нас. .Убпја га је, ете, Калча побратнм! ће рекну друзн. А зашто га је убпја? — Убија га је дек’ се срамуваја од друство и неје др- жаја слапу сп. —_ Ако, ако, ће рекну, посве- тпла му се! Неје га Калча убпја, слава ње- гова га је убнла! Зар наши стари предп нас «— ће рекну оии — пет стотин’ године, бре брате, држашс и чупаше слапу — ем у онај зулум очупаше гу! — да се, демек, разазна- јемо којп смо од време Срби, а несмо нн тпја Грцп, нн Цпнцарп, нп па Кугарп — а он саг

7Н В К О Н А С Л АВА


зар, у ову слободију, па да гу батисује?! Ако, ако! И требаше такој да му се направи! ће рекну човеци. Неје Калча кабајет! Неје Калча убија побратима, убија је куче, нпкакву веру је убија Калча, цврста вера! заврши највишим гласом, па закрвави очима и за- шкрипи зубима.

— 0 , Свети-Ђорђијо, вели Ивко који је иза ћошка све ово слушао, лупајући се у груди, ти ми овој све напраји; а саг си ћутиш, те ме не курталисујеш!! Што сам па баксуз, та ме нигде у свет нема! Што да чи- ним, ком’ да си на давију идем?! рече па пође, али се опет врати натраг, па помоли главу иза ћошка.

— И јоште последњи пут ве молим . . .— Ни корак на куде нас да неси пошеја

— викну Калча и напери пушку — зашто сн саг у овај час мртвак!

— Докле ће се карате, море, како Цн- ганп! чу се глас Јордана, комшије. Што је овој, бре брате; мало ли ви би два дана! Ели смо у Циганску малу, та тол’ко викање и сва- ђање и карање! Ја сам бре пореска глава . . . порез плаћам бре, двадесет и три дннара! . . .

Ивко само хукну.— Е па сал’ да сн знајем да је тако . . .

Ааа! За убивање ли је?— Море што да арчим барут цабе. Ће

натуткам Напу на теб’, рече Калча и по- тури пушку на страну. Ништо ме убивају пу- тине, велп Калча, сплачећи ципеле и навла- чећи Ивкове папуче. Море, ти ће’ топрв по


саг да вндпш муку од нас. Зашто мен’ мп саг треба да сам рахат малко!

— Е, жене кпселе, рече Пвко, иолазећи и закопчавајућп капут љутито, кад виде како се Калча на тенане раскомоћује, кад не раз- бпрате човешкн, а ја ћу ве- питам, што ће’ прајнте, кад вн дођу деверн из општпну. Ако је сас зор, е па и ја сн убавачко умем!

У4а-а-а! А по њега! осу се нз авлије, а Калча пспали пушку за Пвком којп побеже право пут општпне.

— А видосте лн куче нпједно, како се срамује од наше друство?! Рђа ниједна! псује Калча.

»У-а-а-а! А по њега!« чу Ивко како се орп пза њега п акоје прплпчно поодмакао од куће. Пошавши у општину, застаде мало не- срећнп Пвко п окрете се на кућу и погледа на себе, као да се јаднпк хтеде уверити, је лп то његова кућа н је лн то он, Нвко Мијалковић, јорганџија. Збунио се човек, па не зна нн шта радп од чуда што га је снашло. Иђаше тако ногружен п зампшљен право општнпп, мпслећи у себп. како врагу само да отпочпе своју тужбу; а да таке тужбе ннје било — да домаћнн тужи своје госте а још уз то и побратнме — од како је свега н века, то је знао Пвко п то га је баш највпше п тпштнло. Зато је пшао кроз улпце занет у мпслп, кад га зауставп п трже пз мпслп неки познанпк.

— А баш добро кад те видо’, газда-Пвко! Пзвпни ме, ал’ баш ннсам мого. Ппсам тп могб доћп на славу... знаш како је,.. посб.,.


а нисам ни био овде — вели онај. Па... Немој да се љутиш, или да ми нешто замериш!

— Ич се не брините. Нема љутење. Зна- вамо се д е . . . имају си послу, брате, е де, знам како је! рече Ивко, извлачећи руку из онога руке и хоће да пође.

— А до године ја ћу то већ, надам се, поправити. Боже здравља! Па кад ли ти се до године набијемо у кућу! Леле, мајко и девет отаца, што ћемо да се наплатимо за ово што си ове године тако јефтино прошао! Море, па ћеш да нас се ратосиљаш! смеје се онај и тресе преплашеног и смрзнутог Ивка, да се и он смеје.

— Извол5те, брате, извол’те! прошапта Ивко. Мен’ ће да ми мило бидне.

— Па кад ти се набијемо у кућу — слу- шаш ли, море, ти — неће те, вала, ни сва три дана окрпити! Знаш ме, фала Богу, да сам весељак, па кад заседнем, а ја онда не знам шта је доста! Ха-ха! смеје се и тресе Ивка, да се и овај смеје. А што си се, море, смрзо, што си кисео?! А, море?

— Ама ништо, брате, викам, ће’ да ми поцепате капут, брате, рече Ивко танким и плачевним гласом.

— Море, какав капут; ти знаш мене, фалаБогу! Од мене, вала, бољег пријатеља знам да немаш. '

— Море, како да те не знавам! Све ве убаво познавам. Ама имам си послу . . .

— Е, дакле, извини ме! А до године, ка што ти реко’, држи се добро! С Богом!


— Леле, мајке, гонори Ивко идући оп- штини, јоште се несам нп од овнја ового- дишњп’ курталисаја, а овај ме веће капарисује за оној другу годину! Живот немам! Еј, мајке, што ме роди баксуза! Ах! Свети Ђорђијо! рече и стаде се лупати у груди као човек кад не- коме прети.

И најнесрећнијн домаћнн, Пвко, ступи у предсобље општинскога суда.

Ту затече пандура што пријављује, где, седи пред вратима заседања на једном угла- чаном пању на коме је седело и глачало га већ неких двадесет и три пандура-пријавника пре њега. Дремљив и лен, као сваки наш пан- дур, и не окрену се, нити диже главе да види ко је и зашто је дошао, него загњурио главу у шаке п лактове одупро о колепа, па гледа како се муве шетају по прљавом поду пред- собља; седи, гледа и зева као какав шаров. Пати и он од оног — тако јако распростра- њеног по свима нашпм надлештвима — нан- дурског, тако да га назовем, сплина коме нема лека. Мрзовољан и разочаран, мрзи на све. Мрзп га н што је жпв, мрзп га п ону муву — што га већ по сахата узнемпрује — са свога рођеног носа да отера шаком. Кад га старијн пнтају, одговара н којекако; а кад га питају млађп — баш нпкако. Много је што пгга видео п доживео п нпшта га више не може да зачудп нптн пзненадп.

— Седпш си? отноче Пвко.— Ето сједнм — рече, на развалп вплпце


као змијски цар и стаде зевати — сједим па немам кад.

— Господин-приседник има ли га туј? запита Ивко.

— Ено га, боме, ђе сједи у засједању! одговори пандур зевајући, а нити се диже нити га погледа.

— Да ме пријавиш код господина. Рекни: Пвко, јорганџија, иска да уиђе до теб’! Сал’ си тој рекни, а он ће ди ме знаје. А рекни: Зорт му је ништо! Сал’ на два реча! рекни.

— Лијепо! рече пандур и лено устаде, поглади шаком бркове и уђе.

»Пусти га!« чу се глас из заседања, н Ивко уће. Председник је баш нешто сврша- вао. Ивко стаде и причека, окрећући капу и гледајући по соби. Заседаље беше лепа про- страна дворана, лепо и укусно намештена са многим урамљеним и по зидовима повешаним фотографијама од негдашњпх трпумфалних ка- пија од американа, од којих је обично прва луда киша дар-мар направила, те им се сутра- дан крсна имена није знало. Око стола поре- ђане столице и лепе фотеље, све ново и чисто. На једној фотељи лежи преломљен кишобран и један бестрага улубљен и процепан шешнр са испалом поставом (согрив ДеИсН неке кри- вице од ђурђевданске славе), што је баш тада наређпвао г. председник писару да однесе у кривпчнн одељак. А затпм је днгао обрве и нешто прегледао нека акта, пуштајући густе дпмове п не гледајући Ивка. Овај постоја мало, иа се после накашља да да абер од себе. Г.

1 1 В К 0 В А С Л А В Л 103

председник подиже главу н погледа на ту страну, н опазм Ивка у оном његовом, чптаоцпма већ добро познатом, дугачком црном салонском капуту п свпленом пруслуку са цветићима у сакспјпцама и са оном љеговом зеленом свн- леном машлијом. Сасвпм онакав какав беше онога јутра на дан славе, кад још беше и сматраше се за најсрећнпјег човека, самб му брада пзбила за ово три дана, па му лпцу још впше дала мизеран изглед. Стоји тако смерно н преподобно, а у руци држп нешто завпјено у шамнју.

— А, ти сп, 11вко, а ја баш ову твоју ствар гледам.

■— Јесте, господине, ја сам сн! велн тан- кнм гласом Пвко и разви ону шамију, па пз- вадн пз ње једну савијену хартију, метну је пред председннка, па се смерно измаче и тнхо пскашља.

— Па шта је, Пвко? заппта га председ- ннк. н узе ћилнбарску муштпклу, повуче је- дан дпм, па је лепо оставп преко раскреченнх маказа, и развн хартпју што је донесе Пвко, па је стаде разгледатп. — Шта тп је ово? за- ипта га зачуђено председпнк.

— Нншто не зпам, госноднне, чети си сам, велп Ивко, па се повуче знду.

— Тспхија?! велн председнпк. Добро, па што ће мп сад она?

— Ја сп нпшто не зборпм, господпне. Зборп сп тп. ‘Јовек сн пнсмен. па сал’ тој да мп ирочетпш: Е лп таппја гласп на мен’, п е лп је тој тапија од мојц />•///?//?/ Епл тол’ко!


— Јесте, на тебе гласи . . . па шта онда?— Е ли сам ја сајбија од моју кућу — е

ли су па сајбије стануле, у сагашњу уставну државу, онија безаконицн там’?

— Ама, па шта је то бпло? пита пред- седник.

— Море виде ли ти, господин-приседниче, онија — и показа руком на ону страну где му је кућа — што напрајише сас мен’ и моју кућу?! Па то те молим, господине, да прочетиш у закон: е ли је предвпдеја законодавац ова- кав случај и написаја ники нараграф?

— А шта је то било? запита благим гла-сом председник и стаде намештати цигару, да не би прогорела зелену чоху. '

— Лошо, господине . . . живот немам . .. од зулум побего’ до теб’ . . .

— А од кога то?— Море, срамујем се и да тп кажем . . .

ама, ете, викам неће’ ми верујеш! Од како се слава слави, такво ништо тешко да беше у свет, ете! Па си искочи до теб’ да те питу- јем, господин-нриседннче: има ли га у овуј земљу закон за онија безаконици, што су, ете, саг у моју кућу?

— Хе-хе! смеје се председнмк, и то баш тебе да снађе, све тебе! А од којпх то бе- законика?

—■ Од онија несрећнпцм, треска гп фа- ћала! Онај Мита Јовановнћ н Јован Поповнћ, и па онај Мпкал Николнћ Калча. Ете од тнја безаконпцп.

— Зар онп? Па шта ти раде?

П В К О В А С Л Л В А 105

— Зулум чине, господнне. Ене гп куде заседоше у онуј .моју пустшпу (пуста остала!) јоште од шекња! Како дођбше на Ђурђон-дан— ти ми дође пред ручак, а онија по ручак— како си таг дођоше н седоше, веће се та вера п не диже од таг из моју кућу. Трећн дан данас, господнне. Е па млого је, госпо- днне, млого!

=— Много, Пвко! вели председннк, иушта- јућп густе днмове.

— Првн дан слава — е, бива, ред сије; други дан вика се патерица — е, пеки, и тој ће сн кабулим; — ама што праве па данас, трећп дан, мајка му стара?! Е па несам сн нн ја бптољско магаре, та да потеглим тол’кп товар! Млого, господине.

— Јесте много . . .— Па внкам да пскочпш, господин-прп-

седнпче, та да виднш сас твоје очи моју бруку н мој жалос’. Ене гн там седе сп, па на свакп черек сата по једно ручаше. Часте се, госио- днне, како Цпганп у богат дом после нокладе.

— Хе-хе! смеши се председннк.— Хе-хе! смоје се п Пвко успљено. Теб’

тн је за смејање, а мен’ мп на за пликање. Овој си је саг у моју кућу како војска у рат кад промппе кроз село! — Оно једење, оно гшјење, оно појеп.е, оно пуцаи.е сас туфецп — ће’ вндпш п чујеш п па неће’ да нерујеш. V зем да пропаднем одп ерам, што ће рекпу па комшнје!

— Ама па они се већ н туже. Ено Јор- дан иодигао н тужбу против тебе . .. баш сад


сам је читао . . . тужи се, да нема мнра од ларме у комшилуку . . . Ево: понизан Јордан Цонић Кривокапче. И показа му тужбу, коју је накитио неки буџаклија адвокат и у којој је живим бојама насликан даноноћни страх, несигурност и бедно стање фамилије Јордана Кривокапчета, од ово три дана.

— Ама, зар тој куче се баш наће да се тужи!— Јесте, он.— Што је катил човек!! Ама за њег’ ме

баш нч неје жал. Несрећа је, господине, ваз- дан-дан је у авлију, па што ће да чини, веће саг узеја па сеје ладолеж при зид, сал’ да сеири за моју несрећу, тол’ко му мило за овуј моју бруку.

— А, велиш, брука по кући?— Ене ги сијасет око кућу ми како око

панораму! Оно, господине, неје кућа, неје ав- лија веће, — оној си прилега на узунџовски панађур! Свашто има, сал’ што фалн коме- сарин јоште из полицију. Бога мн ти казујем...

— Па што мени сад говориш, што њима ниси казао? Ту бар, фала Богу, не мораш да се цифраш и да им држнш чест. Нисте туђи људи, него своји, познати, иа да си нм напо- менуо, да си им казао: браћо, људн, ђаволи, сотоне, молим вас, нпје, фала Богу, сутра смак света, има још дана . . . да сп пм ето тако казао, отишли би људи лепо . . .

— Ама казаја сам ги, господине, п мо- лпја сам ги н што гн не праји — па пч не помага, ем како сам гп молија, п оној куче Јордан Кривокапче туј при плот беше п све

П П К О В А С ЈТ А В А 1 0 7

слушаше п чујеше, па ич не помага. Пијанн људп, господнне, што да правим!

— Ннси ти умео.— Нскараше све, спе се разбегало од

кућу, п момцн п чпрацп п домаћица и магаре мн побеже од тпрпјанство чак у лојзе, и ја. Ем магаре што је — па не могало да потеглн тол’кп зулум п резил’к од онпја катпли!! II оно уфатпло свет! Све побеже, господпне, ио малу п по род н по лојзе; а што остаде, тој ногпбе, а ја сн побего’ до теб’ да ме како влас’ ете, заштитпш, што се каже. А онп сп осташе, та шенлуче како у душманску кућу. Начпнише си чадор сас барјак, а Калча сп седп под чадор сас пушку на крнло, па како Араппн онај кад је закуиија Косово у старо зулумћарско време што се ппсује и казује. Фрљају туфецп како Зејбеци. Тепају кокошке како да нскочише у лов у чанр, па да су тој шљуке! II петла мн убпше! А нмашем петла, ете, за кеф! Та што пмаше пусто грло, како телал у царску ордију; буднја мп је чнраци сабајле на шевећерпју на дућан, па п њег’ ми убпше ајдуци! Убила ги Света Богородпца п прекојучерања слава!

— Зар све поубпјалн?— Ете отпдп сн саг, па нема ич пнле за

лек да тражпш! А камплу да мп даваше чо- век за онога петла, пе тејашем да га дам, а онн га утепаше п поручаше. Беше челебпја петал. Кад сп спацира прокај нлот, трче по њег’ компшске. кокошке како палплулке де- војке по гарднста нареднпка, тол’ко беше

1 0 8 С Т Е В А Н С Р Е М А Ц

мерак на њег’! А беше батлија петал, имашем тол’ки пиличики! Т\а и теб’ да позовем један дан на теферич на ручак у лојзе.

— А зар баш толико много једу?— Млого, господине! Да ти не дава Гос-

под ни да ги ’раниш ни да ги појиш! За онога Курјака једно пиле на зуб, а једно јагње те- шко да стиза; од једно јагње сал’ руно што оставља! Једе како ватра! А Смук онај па што чшје, мани се! Он си сал’ држи оканик, па како стрина босиљак, не испушта га из руке!

— Е, то им ништа не ваља.— Зулум чине, а ја што да прајим сам,

ете, помеђу онија ајдуци?! Што да чиним, ела научи ме ти. Ти си учија, демек, чкоље, чо- век си књижован, учевњак, разбираш се у параграфи и закони, а ја сам си један човек прос’. — Бива ли да се како домаћин тепам саг сас њи’, сас гости, бре брате?! Не бива! Пријатељи смо, кумови се викамо, побратимп се зовемо, имамо шалу од време, па што да чиним?! Проба’, господине, да и ја станем сас њи’ барабар; како онија, демек, да се опијем — па не мога’! Кол’ко више пијешем, све си попамсган стањујем, па ме све више жал н срам за овај резил’к! А и стра’ ме (истин’ да ти кажем!), стра’ ме да не погинем за ништо, зашто пнјани човеци, знајеш куд ги је таг памет!

— Та ваљда неће дотле да дође.— Море, не знајеш, господпне, кол’ко сам

ја баксуз, а онија па кол’ко*су лудн! Онија па луди Калча засеја насред авлију сас пу-

И В К О В А С Л А В А 109

шку преко колено како онај Муса Ћесеџија у Качаник у старо време; па ме стра’ да не погинем за нпшто! А луд је, луд, господпне! Ће ме утепа како шотку! Да погинем за ни- што, бре, брате! Несам погпнуја у рат од душманн, та саг да погннем на Ђурђов-дан, од побратпми у моју кућу на моју славу — куд гу па нађо’ да гу славим! јаукну грешнн 11вко. — 11 жене гп долазнле н плакале и окале ги дом — па ништо! За мало те гн не утепаше, а жене сн побегоше. Луди су, гос- подин-председниче, па сто оке лудн!

— А којп рече да су?— Курјак, Смук н Калча. •— Ха-ха! Све снгурне фпрме! Е добро су

се сортпралп. Дакле они. Е, грешнн Ивко!— Јесте, сал’ та четворпца.— Тројица ваљда? пита председннк.— Нетворнца, господине. На тројицу знам

пме, а на онога четвртога кој ће да му га зна, кум му нпсам бнја. Метворпца.

— А којн је то?— Ама, господнне, ако га ете тп саг

знаш, тој ће га и ја знам (врат да скршп!). Кол’ко ппта’ и пита’, и не мога’ да му чујем за пме. Пнтујем онпја: који ви беше, внкам, тај? а они мн казују! »Наш побратим!« — Пнтујем на њега: Кој си тн, бре? — »Њпхон побратнм!« внка он. »II твој побратпм!« впкају онн. (Побратнмнја се сас колеру а не сас мен'!) Три дана како не пскаче пз моју кућу, а ни га знавам ни па познавам . . .

— А одакле је, знаш лп бар?

1 1 0 С Т Е В А П С Р Е М А Ц

— Кој ће да знаје, господине. На славу знајеш како је. Дође си човек из бели свет, улегне у кућу: »Срећна слава, домаћине, за млого године и ми теб’ и ти па нам!« тол’ко збори, па си седне куде си милује. А ти што да правиш, јотите му лацкаш а и не знаваш га; викаш: Мило ми је, извол’те; а ви зар па сал’ на славу знате и сетите се за прија- тељи!! А ни га знаваш ни па познаваш. Знаш ’што је адет; славија си, фала Богу. Те тако си и ја с тога. Белосветски неки; нспреко плот си зар дође овамке. Можда да неће ни од нашу веру да је, зашто се ич не разбира у наш адет. Четири пут га, бре брате, покани с кафу (белким да се човек сети за дизање) и он гу попи, и та се вера не присети та да си искочи из кућу, демек на другу коју славу, но си сал’ седи и жмије. »Ја си могу, вика он, млого кафе да пијем; кол’ко да ги печеш, вика, ја ги све пијем, не ми ич шкоди«, вика. Те си и ја веће батали да га каним.

— А знаш ли бар ко је, шта је?— Па требе, мислим, да је неки гурбет

од панораму, елн пеливан, на ту сорту при- лега . . . Нека фантазија, господине. Ни га зва’ ни га па зауставља’ — па сад он стануја јоште позулумћар п полуд оди свија онија што су там . . .

— Брука.— Море, топрв иска да чујеш за бруку.

За онуја тројнцу па ми н неје млого жал и па криво, зашто смо, знаш, друство јоште од време . . . п ја сам сп тол'ко нут бија кефли

111Н В К О В А С Л А В А

у љиове куће! Ама за онога панорамџију и пелпвана . . . е, господпнс, неће’ ми верујеш, веће жпвот немам! Зашто јоште други дан стаде да правп ешеклуцп, а па онија будале прнстадоше та сас њег’, а мен’ ми па све за пнат. Е, туј мп душа, господине! рече н по- каза јабучпцу. А знајеш што иска јоште не- лнван?

— А шта тражн?— Бегенпсаја коцкарнн оно девојченце...

оно Јолче бућмеџско . . оно што мп послужп- ваше. акошантиш, на славу, гости, па пска саг да се оженп сас њума. А оннја па ешецн ’оће да су му наводаџије! — Јоште другп дан, јучерке, тражнше ми девојченце да гп послу- жује, а ја ги пратп Митанче, чпраче, а онп напудише чпраче па пскају ете, Маријолу : »Пншпн да ни нратмш, викају, оно Јолче, да ни поје несму: »Славеј ппле, не пој рано!« зашто је внкају, на Сику керка, на ће н она да знаје убаво да иоје туја несму, а, впкају, неће да се срамује како мајка гу, зашто је учпла чкољу!« Што да раднм, да иратпм — не смем, господпне, човецп су, сол ручају, мајке! Та гп прати Цнганн некп, а онп гп накараше, а Калча јоште једнога п пстена. — А онп па тражише: »Прати нн, море, Пвчо, оно Јолче; ће’ да гу удава.мо!« О Боже, впкам, куд се па тако удава п па женп! Пемацкп адет у нас нема га! Песмо та вера, викам. Какна је вера саг па тој заступпла! нпкам гп иа ја. »Да пратпш, да пратпш, зашто смо гу п мо.мче на.мерпли«, впкају опп. Ппјанп

112 ( Ј Т Е В А Н С Р Е М А Ц

човеци, мислим се па ја у мој прос’ памет, па и не знавају веће што зборе! Ама оно друкче било, господине. Они се и наредише веће, наредише се како да ће од недељу Ве- лики Пост. Онај панорамџија ће је младожења, Смук кум, Калча стари сват, а девер ће је Мирослав, апотекарин.

— Па окануше ли се ? запита председник, а већ га поче интересовати причање Пвково.

— Јок, море! Пе окањује се та вера! »Е па да гу пратиш, вика онај панорамџија, да играмо, вика, берем фоте, а фота, вика, млого убава ствар, ће’ се, вика, наљубиш сас онија рипчики за један дан кол’ко нећеш у сав свој век сас жену и три свастике!« Па и онај будала дрта, Калча онај прпстаде уз њег’, па и он вика: »Прати нп н мајку гу Сику, ако се, вика, бојиш за ништо; и сас њу ће’ да играмо фоту. Ће да падне н она, Сика, малко, берем двесте аршини, у бунар, а ја ће да гу сам, збори Калча, па засукује хмустаћи, вадим из бунар.« 0 , Боже, пијани човеци, што ће да им прајиш?! А тој си је онај пеливан научија Калчу за фоту, зашто откуд па Калча да знаје што је ф°та- Зашто тој не беше у наш земан, тија немачки адети. »Па ће се, вика Калча, да бегенисују мла- денци; у сагашњи адет такој се, сас тнја фи- цови и марифетлуци, чика, удаје и па жени саг. Срамување нема саг веће: саг му, вика, воспитање искача на пазар.«

— Па онда? запита председник који се све више и више интересовао.

И В К О В А С Л А В А 113

— II саг остаде работа сал’ за тој да шг домаћпца пскочп до .мајку гу Спку та да гу питује: Е лп гу је девојче за давање, демек- за удавање, и па девојченце да пптује: е ли бегенисује лп момка?

— А чнја је кућа п фамнлија?— Из сиромашку кућу, господнне. Има

сн кућу н лојзе у Горпцу п па друго у Га- бровац — једно лојзе дванаесет, друго салу од пет дулума — чаир и магаре. Тол’ко! Ама убаво п кротко девојченце. — Тој кад мп рече домаћпца — мен’ мп се кућа обрну, ете! Ем га несам ни видеја ни па зваја, ем ме нска- раше из кућу — па саг јоште иска ја да га женпм!! Море, моја брука у књиге да се пи- сује, Бога мн тн казујем, господпне! Курта- лпсуј!

— А чија беше?— АГоја брука, господпне.— Ама не, него девојче . . .— А, за Јолче бућмецпјско питујеш? Та-

тко гу се зваше Тане, Тане бућмецпја! На- пред беше бућмеџпја. . . та, знајеш како је! Пропаде тај занајат, почеше људпје ала-франга да носе, та п он си пропаде . . . а он таг што ће да праји, стаде сп клнсарнн . . . Умреја је, ће да пма више од шес’ годпне. Ама добар н кротак човек беше, па сп остаде но н.ега удо- впца, та Спка. Кућа гу је туј близу до моју, у другп сокак, ПТефтелп-сокак што је. 11а тој девојче пскају, ете, саг да гу даду за онога белосветскога. Млого је мерак, зборе си онп, ете на тој девојченце.

11ВКОВЛ СЛЛВА


— Па лепа девојка, па се сваком допада; а очи су за гледање . . .

— А девојченце истпп’ убаво.— Е; па дао му Бог очи, па зна човек

шта ваља; заволео је. па знаш како је.— Е, може, господине, пстпн’ може тој

да буде. Девојченце лепо п кротко, како п мајка гу што беше. Од добру воћку добар п фидан! нмаше један турцкп реч. А н саг јоште па је убава и цврста жена.

— А лепа јој била мајка?— II саг, и саг, господпне!— А велиш била лепа и као девојка?— Што м и с л и п ј , море! Та што беше је-

дна лепотиња кад беше девојченце, у мој век— кад си ја беја’ момак за кеф — е, присед- ниче, неће’ ми верујеш — настави одушевљенп Ивко, а дошао већ до председникова стола— неће’ ми верујеш, до Стамбол гу, ете, не •беше јоште једна потаква да се намерн. А :што па имејаше грло, та када запоје старо- времску:

Маруш-Марико, мори, карађозлнко.Кол’ко си мала, толко си знала!Лага ме, лага, дор мн нзлага,Дор ми излага брзога коња!

Тој када запоје с оно њојно иусто грло — рзче Ивко па накривн капу, која му се од љекуд нашла на глави — веће нпшто полепо не беше одп тој на свет! Ама како, ете, саг теб’ што гледам, ете тако гу пантим у оној гвреме, у оно њојно мало алено либаде; па


алнс како цвет, како шарено лале кад нро- цавтн у нролет. Она сп поје у лојзе там’, на куде Агушов ковашГк, а мп се па, што смо момцн, скутамо у ендек како лпспце прп ко- кошарнпк, па гу сербез слушамо! ЈМанп се! рече Ппко, па накрпнп капу на другу страну. 11 саг јоште убано поје, ама се млого сра- мује, знаш, удонпца је. Ама ће да те нпкнем, ете, једанпут да дођеш па да гу слушаш. а она, демек, да не знаје дек сп тп туј. — Ех, оно појање ако несп чуја, па таг нпшто несп чуја у нек! рече Пвко. па седе п пребацп ногу преко ноге а скпде капу.

— То сад прнп пут чујем.— А требешем ја да гу узнем у оној

време — рече п устаде са столпце п накрпнп капу — ама се, ете. размпну, та гу узе Танча, онај бућмеџпја. А ја иа на Калчу каскандп- сунашем. зашто п он сп је бпја мерак на Спку, а кој тп је чуја п знаја таг па за Танчу. бућмеџпју! А и мајка гу млого мрзеше Калчу (с очп да га не нпдп), па за мен’ беше берп- ћат-версун. Ама, ете, знаш како је у спет . . . пскочп па Танча; нп ја ни па Калча, неће Танча!! Та када неће бп »голем нпшан« п наредпше работу, — а татко гу, ете на онуја Спку, дође прп мен! да назарп један јорган, да га максуз, рече, пшјем за младенцп, за њума п за онога иа Танчу њојнога. — Е, сал' тој, нпкам гу ја па на татка, неће да дочека тноја керка од мен’: да гу Пнко иокрпна сас алал, кад не могаше (како требаше) друкче да бпдне работа! Она се удаде за Танчу, а

8*


ја си па таг за инат узедо’ овој моју сагашњу домаћицу Кеву. Ете, такој му беше работа.

— Хе-хе, смеје се председник, ама ти као да си у конзисторији, тако сн почео. . . ти се загуби, море; оде, оде . . . Краће, брате! Дакле шта тражиш?

— Посмешија сам се, господнне, де! У овуј моју муку, ете, па не знавам ни што зборим! рече Ивко мало постиђен и узе опет онај стари мизеран и смушен пзглед. — Па, ете, господиве, ја викам: је ли ово Турско, Арнавутлук ли је, што ли је! Нзбрамо те, дек сн човек од ред. Зашто и у турцко јоште сла- висмо (бе’мо цврстн у веру и па у закон), па овој чудо и резил’к не беше. Па викам да ми помогнеш, та да сп не промењујем веру саг под мој старос’ и станем саг под мој старос’ потурњак, та бајрам да држим кад ми, ете, слава такој помага!

— Хе-хе! смеје се нредседник. Еј, грешни Ивко! Е то, што ми рече, не ваља.

— Ич не ваља, господине! За добро чо- век и не долази у општину, веће за зло! — А ја сам си грађанин и нодајник, еснаф-човек; плаћам сто и седамдесет н три динара и че- трдесе’ и седам паре порез и прпрез на по- ловин годину; у депутацију ако пскају да идем, без мен’ не може да се промине, п увек си идем са свој арч. Војнпк сам, служија сам п у стојаћну војску кад беја' у Београд, и саг сам војник у пиротекничку чету; а њекња мн записаше и комору да давам! Ако, господине, — да давам, зашто смо Србпја! Да давам п


па још, ако је за др*/кавско; зашто сам, ете, н ја државски! Па впкам: право ли је да мп саг батисују кућу за ништо, за нпшто, бре брате! Па ако тн, впкам, не можеш, госпо- дпне, а кој ће таг да може?! — Ти зашто сн прпседнпк?!

— Нншта се тн не брини, Пвко — рече иредседник својпм благпм гласом, а пгра му усна од задржана смеха — не може то тако остатн. Пдем ја да . . . рече п устаде.

— Несам џпмпир — рече Пвко, пратећн га очнма п окрећућп се за њпм ■— несам коц- карнн, гурбет несам, госнодине! Човек сам од ред, еснаф-човек, и татко мп тај човек беше; пореска сам глава, п војник н одбор- нпк, и за депутације и за дочецн, п у одбор за трпумфалне капије без мен’ не може да промнне како ни коло без Кокана! К па бива лн од једнога зајца девет коже да се одеру?! Зашто, господнне, да дођем ја саг, ете, на овај степен?! Па викам, да искочпш саг тп сам, господпн-прпседнпче, до тамке! Има лп у овуј земљу закон п па ред за онпја безако- ницп! Да отндеш там’ до онуј моју пустпњу; зар ће да гн бпдне срам од теб', па ће да отндну п мен’ ме курталпсују . . . Стра’ ме, гос,- подпне, млого, ће се пађе неки маигуп и за- лудњак, па ће ме турн у донпс у новпне, па мој с.рам у свет неће га бпдне!! Аман, гос- нодпне, иомагај! Кто тој те молим . . . заврши Пвко, па се пскашља мало п повуче с пуно ресиекта н смнреностп уза зпд. — Три I ђш- царпна преведо на нашу славу, п јоште пе-


тпну могашем а и тешем да препедем . .. ама, ете, саг видшп како је . . . саг дође време. ете, да се и ја писујем у Цпнцари . ..

— Е, па де, де, вели му председник, до-ста! . . . Не горп тп кућа . . . .

— Море, да горе, господине, па колај ра- бота, зашто је сигурпрана, ама ово је јоште по- лоше, овај кардашки зулум н несрећа. Ники ме бре не жалп, господнне! А мен’ мп душа знајо како ми је!!

— Ие брини се тп ништа. пдем ја сам главом. Ти ниси умео, нпси вешт, а ја ћу то све полако и лепо. Пустп тп мене, а тп оста- нп мало . . . немој одмах за мном, него дођи мало после, па да ти лепо мој ппсар преда кључеве од празне куће.

— Отидни сн до кућу мн, па чудо да вп- дпш! Пскуппше се деца комшнска п малска пред кућу како да ће ианораму да гледају. Не мога' да ги напудим. — А бре. деца! Што се скуписте, бре ћопеци? Мечка лн пгра у авлију ели шебек, реко’ ги; та се искуппсте туј?! — »Неје мечка, збору сп па онп, ама нпшто јоште поубаво одп тој!« — Е на што чекате бре, кад неће нпшто да бидне! — »Че- камо, збору си, да се потепају!« — ’Ајде, главу да скршнте. карам гн ја; тој неће да доче- кате! — »Па ће’ да дочекамо, збору сп, п ју- черке тројицу пзбацпше на сокак.« Сал’ то чу, па си ’фати пут! Курталнсуј! Па впкам, ели да ги нспудиш из кућу ели да гп даш та- ппју а мен’ па да мп дадеш пе-шестпну иан- дурп, та да се пселнм пз онуј пустпњу . . . ће

119П В К О Н А С Л А В А

да станем, ете, гурбет по туђе куће под ста- рос’ како чпнопнпк . . .

— Хе-хе! смеје се председнпк благо. Еј грешни Пвко, јеси тп иаграпсао. 11 како то баш тебе да снађе?!

— Баксуз сам зар!— А . .. оно . . . знаш. ама н тн сн по некад

бно права напаст! Мпло тп, кад тп другог пагаравшл. кад му обеспш тенџеру, а сада: леле п помагај! Впдпш, сад ти се враћа. А зар писп п тн по некад био ако ие горп, а оно, вала, псти овакав.

— Ама да рекнем да неје. јес-је, госпо- дпн-прпседнпче. Инћар нема: ете прпзнавам! Ама овакој да је бпло — неје, господпне. Оној сп берем беше шала, ама овој је веће без ред, господнне. Аман!

— Ама то је свршена ствар, док ја само оде.м . . . тп не брпнн пч.

— Па тој п ја впкам, а ти зашто сп нрпседнпк.

— Е па впдећемо се, Пвко. Дакле кб што тп рекох! умирује га председник.

— 0 да да Господ! велп Пвко.Председппк узе иалпдрвце, п запалп ци-

гару н позва ппсара да му овај наместп јаку на врскапуту којн је обукао п да му наредп да пође за њпм.

— Ама тп сп опет доцппјс дошб. велп му председнпк. Опет сп ваљда поћас ио свом обпчају . . . гледај са.мо какве су му очп . . . Од- мах да одеш до берберпна да се ошпшаш . . . гледај га само, колнка му је коса! Да мп


:нмси впше овако чупав пзишао на очп! Ама, све би вас требало . . .

А писар кмцош са великом чупавом ко- сом, јако исеченим прслуком, доле широким панталонама и јако шиљастим ципелама са горњим безецом од црвена сомота који је го- рео као жеравмца не одговара и не правда ■се него му услужно додаје шешмр. Не вредп му да се правда, јер вазда будно око пред- ■седнмково запази свакога ђавола. И писар не ■сме да се правда, јер ммслп у себи: Старп је курјак ово, ко зна где ме је впдео, па која фајда: да ме ваљда ухвати у лажи. Боље ћу- тати. — Председник му нареди да пође за њим, а мало поиздаље нек се нађу једно шест задружнпх пандура, а и три фијакера- нек су у прмправностп.

— Па ће те Јмолим, господин-приседник, напраји ги та да искусе сву строгос’ од за- кона! рече Ивко и додаде нредседнику штап онако понизно и смерно као што клисар вла- дмци патарнцу додаје. Да ви дођем, господине, на оној стари степен.

Оде председнмк, а за њим Пвко у најве- ћој смерности и понизности као човек који је изгубио веру у све, па се боји да н најмањим дахом не утули и последњп слабп зрачак наде.

Стиже г. председник пред кућу и, саслушав тужбу једнога Циганнна који је тужпо Калчу да га је тукао обедившн га пре тога да је и он један од онпх који је продава књажевачку пљачку од Седамдесет Шесте уђе унутра.

П В К О В А СЈ1А И А 121

Псти г. председнпк је био позпат као један славан друг за друштно. Старп Анда- лнја, коме се комиетентност мора признатн, прпчао је после једног »песеља« да такву напаст још нпје впдео за четрдесет и неко- лпко годпна свога свпрања. Душу је дао за једно добро српско друштво у коме нде све онако, без устезања и устручавања. Вио је то старн јолдаш п ашик, о чпјим се весељпма радо прпчало п још радпје слушало. За њега прнчају да је нређе као »срескп« бпо спла п носпо на златнпм мамузама као жвркове два наполеона. Зналн су се добро. па зато п ннје ннкакво чудо, што га онако радосно дочекаше људп који су, н ако пијанп, ппак пмалп мало н респекта од властп.

— Ооо! повпка Калча којп га нрвп и опазп. Здраво-жнво. господпне! Море, ћоранн лп сте, ели нисте окатп, та не впдосте кој нп дође?!

Тврдо решен да пх леппм илн сплом укло- нн, г. председнпк остаде п даље званпчан п хладан.

— А впде лн, господпн-прпседнпче, што напрајп онај звер сас нас? рече Калча, јер га г. председннк својом знанпчношћу полп као хладном водом.

— Који онај? заппта г. председнпк п јавп нм се учтпво, а гледа по авлијп.

— 11а, домаћнн наш. побратпм Пвко, гос- подине председнпче, велп Курјак. ПзволЧе, се- дите . . . А мп . . . мало свратплп . . . кб људп.

— Д1оре, има даву да тп чпнимо, да тп се тужимо без марку, на онога сапкп.м дома-


ћпна. Млого лош човек, господин-прпседнпче, па ни лошо п напраји. Пцетиште! Овако ли се славп слава н друство дочекује једанпут у годпну, бре брате?! Остадомо самн у кућу као сирочики без татка, како ппличики, гос- нодине, кад ги кобац уфати мајку!

— Е гт, Калча, знаш како је . . . п ви опет . . .

— Тој лп је ред, господине?! А живу-васмо алнс како браћа од једну мајку . . . Па- зешем га и волешем побоље од онога мојега Чапу! јада се Калча, коме се стегло око срца, па постао лиричан; дало му се на жао, па му удариле сузе. Тој ли је ред, господин-при- седннче!? '

— Па није ни то — то не велим; а.тТ опет ни зулум неће да трпи човек! вели пред- седнпк.

— »Зулум!« 'Ајде па н тн саг, господпне, како зборшн! С.ве беше убаво и човешкп. »Зулум«, викаш? Е па де, ко је погинуја од овај наш зулум, кажи си ти; де ? Ти си човек један, што се каже, кљижовњак, разбпраш се у кљиге и у нисмо, п у протоколи и архпву, п тија багатели. Кој погпну де одп тај наш зулум, мајке?! А њега па ако слушаш што не клеветп, — оно требе да је Косово бпло ов- ден! У овеј годпне, рутав човек, та да сп саг у мој старос’ плачем. Тој ли је па ред?! за- врпш Калча врло жалостпвно.

—• Е па ја знам да си ти, Калча, адво- кат! Ама ннје опет ред ни да му вп опет тако набијете огњиште, рече председнпк, окре-

Ч П К О П А С - 1 Л П А 123

ћућп се и гледајући по анлпјп онај нашар’ па зе заустави на обешеннм јагњећим кожама. — Нпје нн то ред!

— Иеје, госмодпне: ^да кажеш да је ред, неје па нп тој ред. II ја сп тој впкам; ама кому да га казујем?! правда се Калча пскрено.

— А јесу л’ нам то јагњеће коже од оне слане?

— Јесте, господпне. Веће нам се доједе пплећо, па променпсмо на јагњећо; на беше туј још неко друстно, те гп поручасмо сас друстно.

— А пошто су сад коже?— Шес’ гроша, седам гроша . . . спрама

јагње, господпне . . . даје понпзнп п услужнп Калча податке. Дне дадомо на Курјака, зашто гп је он п заклаја. па ред сп је такан; а једна па за мен’ ће остане, зашто му ја беја’ помагач. паракувар. а он беше стареји ашчпја.

— А шта то пече онај? Јагње, а?— Јагње, господпне, ђурђонско јагње; а

од шег’ послатка манџа нема па снет!— 11звол'те запонац, госнодпне председ-

нпче, рече Курјак. Калча. дај столпцу!— Фала, фала! Вапонац ћу узетп, ал’

сестп нећу. него онако стојећп. Вапонац п јесте да се с ногу овако једе. А, после, ја нпсам дошао онамо да се частпм — (кад је т])ебало, бпо самј — ја онамо долазпм упрано по зна- нпчпој дужностп, као . . .

— А мп ћемо сад мало да се прпхва- тимо, нелн (!мук, излазећп пз подрума са иу- нпм рукама, да ручамо. Ручллп су већ. што


кажу, и који су говеда погубпли. Ево и вина. Побратиме, нспери ове чаше, рече Смук оном новајлији.

— Ела пзвол’те , господнн-приседниче, мало винце. Ама је винце, видн, види! II Тур- чин — па веру си да баталп заради тој впно, такво је!

— Фала, Калча.— Ама вино антика; од ћурлннско лојзе,

трогодишњак. Да си бацимо, господпне. у кљун по једно винце.

— ’Ајд’ баш могу, ал’ само једну чашицу.— . Хе-хе! служи га задовољно Калча,

кол’ко мнлујеш, господине, а код нас зор нема.— Ама како то радиш! Гледај га само!

Ала си ми и ти некп ашчија! рече пред- седннк, гледајућп Курјака како сече печену јагњетину. '

— А све сп внка, господине. велп Калча, да најбоље знаје.

— Како то сечеш, то не ваља нншта!— Не ваља, господине, вели Калча.— Оно ако ћеш баш право, јагње п не

треба да се транжира, него се нзнесе онако цело на синији, кб што Турци раде.

— Е, не л’ н ја тој зборнм?! А онп мп викају: тн, Калчо, да сн ћутнш; тп сп мајстор салте за зајци п за срндаки. А саг погле како и приседник на мој памет зборн!

— Да сп мене пптао, велн председннк, ја ти, вала, не бп‘ дао ни да га сечеш. Јагње се жпво коље н сече а чпм је печено, одмах нож за сплав па прстпма, кб што је Бог ре-

Н В К О Н А С Л А В А 125

као. Јагп.е печено, упамтн то, најлепше је и не сећп га, него га онако цела пзнетп на синијп, па онда скрстптп ноге, па, онако по турскп, прстнма скпдатп с костпју. Тако се то ради. Па онда не знаш шта је доста: толпко је то слатко! Ал? кад си нећ ночб, онда дај бар менп тај нож, да ја то . . .

— Нож, подај нож! нпкнуше свп и но- летеше услужно.

— Ех, сам те Господ донесе прп нас, нели задовољнп Калча, а без теб' ћаше да буде јекснк овој наше друство!

— Овако. впдпш, онако се то сече, овако. А како си тн почео . . . 11а брже прнслонн та- п.ире уз ватру, да се малко угреју, ако ћете, то јест, вруће печеп.е да једете — онда се тако радп, а не на хладан тањнр метутп, па да се одмах слојани! А ако волпте хладно пе- чење, онда је друга ствар. Што се мене тнче, ја волнм н једно п друго. А кад хоћете вруће, тањнр треба да је мало угрејан . . .

— Боже — велн Калча, сав срећан, по- лако — учевп.ак човек што је. па у свашто се разбпра!

— Тако . . . дај сад амо те тап.пре од ватре. Е, пробај сад да једеш!

— Ех, пусте чкоље п пустн мој младос’ куде је! нпкну Калча.

— А лако је натаћп са.мо на ражап. па испећп; нпшта лакше од тога. Алн треба мај- сторпје да се псече. ’Ајде, па нп сад једпте... а ја ћу менп узетп са.мо онај бубрег с лоје.м. Дај столпцу.

1 2 6 С Т Е П А 1 1 С Р Е М А Ц

— Столицу! викну Калча и додаде му своју малу троногу столнчпцу . . . Е ли искате из собу једну и један јаст'к?

— Батали, добро је и овако! вели пред- седнпк. Охо-хо! Ала се омиче, све се топи и лој и бубрег. Дед’ то ћурлинско. Је л’ ћур- линско то вино беше? Да ти мене нешто не лажеш?

— Ћурлинско, господине, вели Калча, нч не бери бригу, зар теб’ ће' да те л’жемо! Све му је лојзе у Ћурлине.

— Онда сипај!Сипају, куцају се, наздрављају н пију.— Славу славилн, славу дочекивалп, го-

сподин-преседниче, наздравља Курјак. Како ја вас данас у мојој кућп како могу, тако ви мене, ако Бог да, други нут у вашој кућп дочекивали како моглп, а, дај Боже, п како хтели!

ГЈију и изврћу све чаше, тако да данце буде горе а уста чаше доле.

— Добро впно! велп председнпк. Дед'још мало ребарца. Тако. Па онда да се лепо ра- зиђемо, па и ја с вама и ви са мном да бу- дете задовољни, а највише да буде нашем Ивку мило.

— Што је куче, внде ли, госиодпне, па нема га! А погле овакој друство! Овако једење и пијење п не ’теде — што је пчешка сорта! — не ’теде — да остане! вели Калча.

— Ала се топп! Охо-хо! велп предс.едннк, узимајућн ребро. Гледај, Калча. Овако се то једе! Ех, кад не умеш да једеш.

ИВК013А СЈ1АНА 127

— 11 опо! рекоше трн клрдшиа п снакп му пзабра п метну у тањпр оно што сам нај- шпне волн.

— 11 реп зна.м да волите! реме један, па му мету у тањпр.

— 11 главу, господин-нрпседннче, вели Калча. Г1е ли сте гланешпна на град н на нас свпја и туј што смо п там’ па на поље по град. Павпкам: »Главу пред главу!« Тако.ј си је ред јоште од старо време.

— Пзволпте, господине председниче ћур- лпнскога нектара. Нећете мп ваљда датп корпу! велп онај п нрпђе услужпо п грацпозно да му наточп.

— А, фала, фала! А одакле бесте вп? рече председнпк новајлпјп. А ко вам је ово? заппта полако Калчу. Одакле бесте?

— А кој га знаје! вели Калча. Требе да је некп наш човек. Дође сп у кућу како не- кој маче од сокак кад улегне у кућу, на се прппитоми туј: па саг веће и не излазп. Ста- досмо п нобрати.мп.

— Част мн је предетавитп вам се — речеонај, закопчавајући капут и пзвлачећп ман- жетне — Снетнелав Н., пређе као члан позо- рпшта, скроман п предани служилац у хра.му богпње Талије, а затп.м отпуштенн општпнскн пнсар, жртва обестп саднњегн режпма, којп је узалуд ншчекивао моју потпору... као члан путујућег друштва почсо сам као статнста са цпгло неколнко овпх речп: »Мплост, Дезиркје невпн!« а доцнпје сам пграо Јована у Пииу Бисера п Хајнрпха у Лаворици и тгросијачком


штаиу, награђен бурним аплаузом до лудила усхићене публике која ме обожаваше. Играо сам карактере, то ми је ф ах . . . посветио сам се бпо животу којп значи свет на даскама, то ми је био идеал, циљ и сврха мога толи бурнога коли беднога живота. . .

— Аха, сећам се, писали су ми из Бео- града за вас.

— Па сам дошао... А уверићете се из мојих кондуита, које су све овде при менн .. . рече и извади читаву фасциклу неких хартија.

— Добро, добро . . . то за после. Овде сам само приватан човек у кругу пријатеља.

— Имам опробано перо . . . мој концепат није никако поправљан; одмах га н препису- јем. Имам баш, чини ми се, овде неколико концепата при себи, ако желнте . . .

— Желнм ти, брате, добар апетит — рече председник и метну му у тањир један комад печења. Ето то је добро. Ех, кад не знаш шта ваља!

— 0 господине председниче, ваша љу- базност . . . ваша готовост . . . како само да вам се одужпм! . . .

— Батали, море, то, па ћутп п једи ту. Видпш да нпсам . . . да сам данас приватан чо- век, а сутра кад будем у звању, званичан . . . вели председник, па се тек на једаред трже; сетио се да је дошао као власт, па настави: То јест, ја с.ам п сада власт, ал’ сам у другом послу. Људп, шалу на страну, фала на части, на впну п на мезелуку, ал’ ја мпслпм, да је већ крајње време да мп оставнмо овога чо-

П В К О В А С Л А В А 129'

кека, опога нашега грешнога Ппка. А зато сам п свратпо, пут ме нанео. Ишб сам онуда, па нуо некп џумбус, иа дај, нелп.м, да нндпм ..

— хТуја сн џумбус, па нпкаш оно требе да су некн мојп чонецн, друство; е фала, те се за нас па прпсети. А куд ће па да бпдне коло без Кокана, та и нн без нас. Здрављпца,. прпседннче! велп му весели Калча, а накршшо- капу. Ако, ако! Нпси нп погрепшја, нн тп с нас, нп мп на с тебе.

— . . .Па реко:, хајд’ баш да снратим п да видпм шта раде онп тамо, па сам казао 1,1 пн- гару да спремп фпјакере, па да се лепо по- садпмо, па онда лепо одавде кућп . . . пл’ у Бању . . . добро је мало, радн . . .

— Зарадн воздух! вели Калча. Бх, што> је човек учевњак, књижован . . .

— Јесте, да се мало излуфтнрате, то је здраво.

— Прима се! Да нде.мо! велп Свстпслав.— Ама па лепо, да сп идемо, лепо, на

ће’ сп пдемо! II- ја сп тој внкам од јучерке јоште. Тпке викам, вели Калча, бпва лп, ели је ред па трговачкп да сп пдемо, а нп »сас здравје« да не рекнемо на нашога доброга Пвка, на домаћпна, етеУ

— А прошевпна?! спомену Светпслап.— Каква прошевппа? нпта председнпк.— Хеј, хеј! 11а тај сп је работа веће свр-

шена . . . ’()ће да га жени.мо . . .Кога? шгга председнпк.

— 11а вал.да неће Курјака! Тпке може п н,ег' удовац је . . .

1ШКОМА ( ЛАНА


— А зашто опет ка да не би могло! рече Курјак; ребрећи се мало и сучућп бркове.

— 'Оће да га -лсенимо, овога побратима. Такој лп је, куме? пита Калча Светислава н удара га по рамену. Јучерке ме окумија. Здрав- љица! Куме, да пијемо! Куче ниједно, ела да се пољубимо.

— Хај’те, људн, хај’те; ово је сад најхпт- ннје, а за оно нма времена! вели иредседник.

— Нвчо бре! раздера се Калча колпко га грло доноси. Ивчо бре, поскоро да дођеш!

— Што се дереш ка скелеџнја? Пресече ме, кол'ко се раздера! впкну на њ председник.

— Впкам га и окем ете за тој, да се демек, алалимо како људи. трговачкп . . . несмо једне керамиџије .. .

—- Море, Калча! Немој бар ти да се пра- виш луд. Давно се баталио ред овде.

— Одамно, господпне, п ја вика.м то,ј. јо-ште од како не оно куче оставн па побеже; ама внкам, зар да смо н мп како он?! велп Калча. *

— А зар је ред, вели Курјак, да нас п •он оставп онако саме!

— Е, па немој тако, Мпто — рече пред- седник онако меко п благо Курјаку — тн сн бар човек паметан. па што онда тако гово- рпш? А како бн, ето рецп по душп, тебн бпло, да тп он дође на твоју славу?

— А зар је једаред засео? А после ја то једва н чекам, п молпм Бога! А што? ЈПто да мн не дође! Бо/ке здравља . . . Нпје да- .леко . . . ето прексутра, па нзвол'те н вп, го-

П В К О В А С . 1 А В А ‘ 1 3 1

сподине мредседнпче. 11 а ћете нидети како ја дочекујем п служпм госте: онако старпнскп, као Снлнн Цар Степан . . . све стојнм. Ја како. А ја још п не.мам до.маћпцу ка он. Још мало, ето прекосутра је слана, па жпвп Гшли . . .

— А шта је прексутра?— Па разу.ме се А1аркон-дан, моја слана,

од старпне. . .— Хе-хе, смеје се председнпк. шта се ту

разу.ме! — А за коју годину, за ову?— За ону, за ову!— Хе-хе. На здранље ти памет! Оне га

године, вала, нећеш славптп, а до годпне мо- жеш. Па, болан брајко, а знаш лп шта је данас?! Па данас је Марков-дан.

— Данас? ппта Курјак.— Данас, п то целога дана! А сад је че-

тирп сата по подне.— Та баталле, госнодпне нредседннче ..

не знам ја кад мн је слана! Толпко годпне сланпо заједно с оцем, п после кад са.м се однојпо сам. п као удонац . . . на да не зна.м ја кад је Марков-дан. Трећп дан по Ћур- ђен-дану.

— Па? Је л' прекјуче бпо Ђурђсн-дпн?— Јок! данас је! јуче је! нпчу, док се

напослетку једна једном не обанеете да је јуче бпо Ћурђев-дан.

— А не, не! Господпн нредседнпк нма прано. Јуче је госпођпца Јола отншла п ппса.м је ннше нпдео, а она јс дан н но послужпнала.

— К, па саг де! Нпја сте мужпје учен- њацп п књпжоннп. а мпја с.мо једпп проетацп.


Како ти рече, приседниче, тај дан ће да бидне. Последњп си гост у друство, да ти не кварпма кеф; ете! велн Калча. Пекн, пеки!

— Е, па нећу да је »пеки«, него: Је л’ прекјуче био Ђурђев-дан, је л’ јуче била па- тарица, е је л’ данас онда Марков-дан?! Ако не верујеш, изиђн да видиш како јури свет у Пантелеја . . . а и на Св. Марка слави црква!.

Табло.— Е па, побратиме, Митанчо, диже се

Калча с пуном чашом, па срећна ти слава! У здравје да гу дочекујеш! И ми да ти долазимо и ти па да не дочекујеш и испраћаш, а не како оној куче Ивко што уради.

Сви му честитају славу, љубе се; пију и опет се љубе.

— Добро сте ми дошли! велп Курјак једва једном уверен и он. Извол’те, седите.

Сви поседају; Курјак стојп п служи.— Господин-приседниче, вели Калча ве-

село, а впде ли саг па овој чудо: слава на. нашега Митанчу. Курјачка што је слава, па у туђу кућу гу слави! Боже мој! Свашто у ова.ј свет!

Те се речи као коснуше Курјака, јер он се уозбиљп н као растужп мало; а за чудо да је п јуче већ био нешто друкчији. Већн- ном је ћутао, ребрпо се седећп онако; гледао, сукао п пзвлачпо бркове.

— Е, кад је тако — рече председнпк и пружи ђуровачу да му се наточп — онда је што друго: ствар је онда у другом состоја- нију. Па што ми то одмах не казасте! Е онда

П В К О В Л С Л А В А 133

узнмам реч натраг! па пспп чашу. Снетпслане, на, метп онај шешпр тамо да мн не смета.

— Бож’ке како се па оној убано сложпло. А прође Ппкопа слана, а ето сп стиза па Кур- јакона! велп Калча.

— А јадна ти слана без снирача! велп Смук.

— Весело, господпне председниче! велп Курјак.

— Ама нешто мп глуна ова слава! нелп председннк.

— Како да нпје! велп Смук. Нема Цпгана.— Бе’у једнп отопчке. ама гн напудпмо

зашто су лопови. Онп куповаше н доноспше пљачку алекснначку п књаткевачку у турцко време кад беше рат. Рекаја сам јоште кад паде Ииш н заступп Србпја, да ћу гп бпјем где гп нађем п дор гн впдим; па сп тој и радпм, веру гн фпраунску чађаву! Фаћам ра- чун; јоште трп нска, па да гп бидне рамно стотпнка. ^

— Ама глуно мп без Цпгана! нели пред- седнпк. Куд је била слава без Цпгана!

— Глуно, господпне.— Чујеш, куме Светиславе!— Ја . . . о молпм . . . пзво.ште! велп Сне-

тпслаи.— Дакле, као што тп реко’, ја ћу да тп

будем ку.м, Курјак старојко, а Калча нек' тп буде мес/го оца. А, Калча, нрпггајеш лпУ

— С.не сп кабулнм . . . нели Калча.— 0 какиа част! Стнар нрешла у јаче

руке . . . Дакле пма наде! Д ал ж од мене онда


мисли о самоубистпу! » 0 Марнјола, лепотице красна, Слпко дипна раја небескога! Не смем чпсто да погледам у те, Дипном блеску спетла лица тпога. Ал’ пратн се, о погледај, сташц Мог жнпота пећ се гасе данн!« запрши де- кламацпју опај Јулпје Флотпел из путујућега друштпа.

А Калча не скида очију с њега, него га, слуша п гура једнако Смука, да га и опај слуша.

— Море, куме, тп ме збунп с том тнојом фантазијом . . . Дакле, шта оно хтедо’ рећи...

— За Циганн беше разгопор! пели Калча.— А, да, дакле, куме п ћато. . . сутра

напишп признаницу на пола плате. . .— Чујем, господине куме; а на колико.

молнм?— На пола плате, четрдесет н осам дп-

нара, од петнаестога до краја опога месеца, на име плате писара опо-општннског, а плата ти је деиедесет и шест динара засад.

— Хнала, господпне кума-председннче н јединп прапп пријатељу п добротпоре.

— Хха, шта тн спе наказипа ту! Рекнп: туме — доста је.

— Хпала, куме. Дакле, куме, шта сте мп хтелп нареднтп? Где кум оком, ту кум скоком!

— Леле мајке, што ће да ни процаптп Општпна сас опакога ппсара!! пелп Калча, смејућп се.

— Дакле, куме, отпдп оном мом пнсару пред кућом ту што стојп п кажп му, нека одмах пошље сппх шест пандура у снпх шест

И В К О П А С Л А В А 13б

цнганскпх махала — а и код Пантелеја нек’ иду, ако по малама не нађу; па нек’ докеду свпраче.

— Колико?— Кол'ко пх нађу.— Ама, впкам. велп Калча, неће може

Опт; да дођу: п њим гп је слава.— Море! Муднемп славе! Цпганска слава.

Шта неће да дођу?! Ка-жп да председнпк зове. Хајде сад . . . Чујеш . . . хеј, станн . . . Наредп тамо н за прангнје!

— И чочецп нек' доведу! предложп Калча.— II њнх. и све. Знају онп Курјака; зар

су му мало свпралп Мекам п Зејбечку Пгру.— Море, не знају они председников бак-

шиш! велп Смук.— Е, па ерећна слава! Срећно внђење!

Ове годпне како можеш, а до годнне како хоћеш. Па да Ког да с домаћпцом, вели му председнпк. Ако сп Курјак, не мораш бптп курјак.

Куцају се и пнју.— Седп, Мпто, рече председнпк Курјаку.

Што сн зампшљен? Шта ти је?А Курјак само седп п ћутп. С.уче бркове,

вуче брк п гледа ннз нос, као човек којн осећа своју вредност п намеран је да је пустп у саобраћај.

— Истпн’, што тп је па теб’? Нпшто сп млого жалан, побратпме!

— Ето тако. Ппшта! Мислп.м нешто' Ето од кад је наше друстмо, па се не сетпсте мепе да жешгге н да мп председнпк буде кум! А овај, ено, дошао јуче, па му већ нађосте


’и девојку и кума и старојка и све! Е, зато :ме је баш много жао! . . . То . . . то ја п ум- рећу а заборавити нећу!

— Па, молнм те, побратиме, а кад си нам ти рекб да ’оћеш —

— ...Него да ја дочекам, наставља збиља •ожалошћен Курјак, моју славу без домаћпце, и још у туђој кући! Е зато мене боле срце! То је мени једна жалост велика!

— Море батали то сад. А поправићемо љо лако, само ако тн хоћеш! Него да ппјемо. Само ако тн хоћеш!

— Море, како да нећу оно што је добро.— Хајд’, баталн ти то сад! Сад ће нам п

Цигани доћи. •. Нема сумње Курјаку се досадио удовачкп

бећарски живот, а дирнуло га н то ваљда што је дочекао славу у туђој кући. II он се опет изгуби у мислима. Само је гладио брке, пућпо образе, надимао груди, као што већ то чине заљубљени удовци, и мало је говорио, а није се расположио ни кад су стигли свирачи.

После пола сахата стигоше свирачп.Ивко је седео дотле у кафаници п пору-

чнвао кафе и прнмао нзвештаје, којн су га потпуно умирилн, јер је чуо да је власт стп- гла већ на место нереда. Пошао је умпрен и пун наде; али што се ближе кући нримпцаше, све га впше неки страх обузпмаше. Оставпо је кућу у прпличној тпшинп, а сад из далека проламаше му ушп један ужасан урнебес! Јакаша, јараша! чу се нз авлпје глас Цпга- нака п зурле Амета зурлаша.

П В К О В Л С Л А В А 1 . 4 7

— Леле, мајке, што Не баш да пропад- нем! Што ће овој сас мене на крај да бпднс! рече, па полете кроз снет у авлпју, као чо- нек којп је до мало час безбри/кно седео у друштну, па му пзненада јане: да му се кућа запалпла. Ту стаде на оном демаркацпоном ћошку од куће. па гледа п слуша сне. Унутра нећ само како се замнслнтн мо‘/ке! Како те најгоре мрзн. Једна впка. једна сппрка, једно пуцање н поднрпскинање једно. па се до неба чује! Затекао је шест цпганскнх дружчша. Све ударпло у снпрке п данорпје. у ћеманета, зурле п бубњене. а чочецп у бесну игру. Цпче сптна ћеманета, пнште зурле, а глас пм се разлеже чак до Вшшка, тресе се кућа п со- как од бубњена, знече дахпрета, нодзнецкују чампаре на рукама чочека. Пгра чочек п прани кругоне п шпба сво.јпм дугпм курју- цпма по зраку н тресе грацнозно целпм спо- јпм спметричним телом. а Калча се пзпалио на једно јастуче, зажмприо сладнострасно као мачак, на нпкнуп: Ахааа, чпчпно малецно!«пспалп пушку у нпс п отера радозпале врапце чак у денету махалу. »Свирпте мој жалос’, неру нн фираунску чађану чочешку! дере се Калча п обећана лагпр-папуче гараном чо- чеку Кара-Бпберу, због које ее ночешће по кафанама дешавају туче пз.међу војске п ци- нпла п пма разбпјенпх глана н слубл.енпх ше- шпра. нокрхаппх столпца н тесака без ка- ннја у кафанп п капија без тесака у касарнп. »Ћптп, ћптп. Кужо!« дере ее Калча.

Тресе се кућа неселога Ишса, јорганџпје.

138 С Т Е В А 1 1 С Р Е М А Ц

Стао домаћин, па гледа и слуша чудо. »Што је овој, бре брате! помага ли што та- ппја?« рече у себп. Веровао је својим ушпма, још са сокака чујућп како му се све тресе од свирке м песме весела кућа његова, али очима својим нмје могао да верује ни сад, на лицу места, ус.ред авлнје! Занемео и стао. II да је то бно човек који афектира, нема сумње да бн најприродније и најзгодннје било за њ да падне у несвест; — алн пошто као човек јаке и снапчне грађе није знао шта су то жнвци, а још мање слаби жпвци, није знао наравно ни надати у несвест, него је само зи- нуо од чуда, па стоји насред авлије. Оставио још и којекако мирну кућу, а сад затекао чнтав вашар као у паклу, и то још у при- суству општинских служитеља, на чнју је по- моћ апеловао! Онп су ревносно прали чаше и спремали »бештек« и »есцајг«!!

— Бреее! Зар тол’ко Цигани ги има у овај град?! внкну Ивко, коме ништа памет- није у овај мах не паде на памет него то. Заборавио на своју несрећу, па се чудп томе. С.таде гледатп п меритп у Цпгане п пандуре којп раде п уређују слошке као да су баш у својој кућп.

— А, за тој лп ве је послаја приседннк, несреће пандурске! викну Пвко, мпслећп да су пандурн (као спротп људп) поткупљенп.

— Ми си сал’ слушамо заповес’, рече један са засуканпм руканпма, разгледајући опрану чашу, а Пвка п негледајућн. Што на нас резплпш, кад су туј нашп старејн?!

П В К С Ж А С .1 А Н А 139

— Какнп старејп! А, ће се нађем ја с приседнпка. иа Не га пптам, какнп пма пан- дурннп! Куд су старејп? ппта Пнко. пе ни- дећп нпшта друго до саме Цпгане. Прнп иут му паде на памет, па се запнта: откуд у иа- рошп толико Цпгана! Ногле, молнм те! рече Мнко у себн. II допста сам Цпганнн прптискао анлнју, па да, што певају, јаје бацшп од горе, не бп пало на калдрму нећ на добра Цпга- нина или још бољу Циганку. А није нп чудо. Пандурп су снп, колпко нх је бпло, тачно изнр- шнлп наредбу. Снакп је пандур донео по једне снпраче: шест пандура, шест дру,кпна Цнган- ских беше дошло. Сгоје у полукруг са снпма могућпм музпчкнм пнструментпма културнога Запада н чаробнога Пстока. Онн као полу- круг, усред њпх кардапш, усред кардаша седп главом он, председник: а нласт, болан брате! Пао у севдах. па онако ћефли лепп дн- наре п стопарце по челу п образима најмла- ђег н најлепшег чочека А.јше п обећана јој стамбол-пануче! Грешнп Пвко кад нпде то; а он стао па се скаменпо, п стојп не друкче него као један пелпкп у салонски капут п снплени прслук са цнетпћпма у сакспјама обу- чен знак пптања плп дпп.вења.

Дуго је ћутаб, јер не може пп очпма да пеРУЈ(*» :1 Ј0111 мање да гукне! Нласт, болан брате, отишла да га заштпти, иа се п она саблазнпла п п.у је она тродненна енпдемија заразпла! II п.у је занела и нопела етруја онога Пујнога несе.на. Па шта је опда стално п солпдпо у опој земл.п У мнслпо је Ппко.


— На здравље тп ппта, домаћпне! гукну Ивко. У овуј земљу веће нема ни ред нн па закон! Пропадо’ ја са све приседнпка!

— Нвко!— Побратпме!— Ћопек!Гракнуше оданде у један мах кад га спа-

зише, а прангпја рнкну сплно п посу земљом несрећнога Пвка по главп, по капуту п по свпленом прслуку са цветпћима у саксијпцама.

— Свпрајте: »Што те нема, што те нема, драги, да ми дођешУ« впче Курјак.

— Јок јок, свирпте: »Пооратпме, поора- тнме, ете, да се не варамо!« впче Калча.

Циганп свирају и певају п једно и друго у нстп мах.

Ивко стао насред авлије, па се подбочпо као онај коме се поломе кола на пола пута од села у варош; — стао па гледа блесасто. Паде му на памет прекјучерашња гужва цн- ганска, па рече у себн: Сас Цнганп поче, сас Цпганп ће мн се и свршп слава! Ја си до- чека у моју авлпју »Цпганско царство!«

— Поскоро овамћ куче ниједно, впче Калча. А, теб'те нпкуд нема! А знаш ли, јагу- рпдо; дек је данас с.лава на нашога Курјака?! Не знајеш, је лн, несрећо побрагнмска!

— Овамо, побратпме, устаде Курјак п прпђе му. Данас мп је слава, Светп Марко. Жалост, побратпме. које сам ја дочекб од тебе, као од једног бољега од рођенога брата, да се тп мене не сетнш, него да ја морам да тн напо.менем.

1 1 В К 0 Н А С.1А13А 141

— Е, па срећно, утањп Пкко, до годпне побоље код твоју кућу да гу дочекујеш и нс- праћујеш!

Пољубе се.— Ставрпјо, лшре, чашку за Пвка. Добпсмо

новога госта. Седи си, Ивчо! велп Калча.Куцају се и пију. Нвко седа.— Е, а што је па саг овој, господпн-прп-

седнпче? рече прекорно Пвко.— Не можеш бре без нас, прпзнај, куче-

ннједно! велп му задовољно Калча. Скнта се, скпта, па се врну прп нас у сгаро друство,. куче!

Насмеја се Ивко мало горко, па се пре- даде судбинн н баци капу на траву.

— Ето впдпш, како сад пде све лепо и мнрно. Седпш ту, а нико ти не каже нп: по- тамо се! Треба лепо. Добар сп мајстор, ал' с људпма не умеш, велп му председнпк, густн- јозно једућп једно ребарце. То треба полако, па то после све пде својим путем, као нама- зано. Тн само ужпвај!

— Е јес’, господпне. Да ужпвам, госпо- дпн-приседниче! Калча ме нспратп сас пушку, а тн ме па саг сас прангнје дочека! Фала вн како на брата, рече учтиво Нвко, а у себи се ппта: шта лп то, Боже, нде све тако лено и намазано?

— Деде још по једну! Пајире таван ја- гњетпне. па таван вина, па онда таван кафе1, па шппта легппе! Ето тако . . . сад још ово да исппјемо, ту што впдиш, а иосле ћемо свп лепо да се дпгнемо, па право тамо! Ал' онда


треба п тп да нам помогнеш, јер и твоје се коже то тпче.

— Што да прајим, господпне? С-ве ће да чнннм, салте казуј! вели Пвко, па му се примаче столпцом.

— Па ти ето впднш, какви су ово зли поданмцн. Впдиш да овај свакп има три срца као Муса Кесеција. Виднш да су тек сад ћефлп, што су пронашли Мптину славу! Г1а тп мпслпо да ће већ да сврше, а они тек сад почпњу! Хоће славскп колач да поруче.

— Како. море, да не впдим! Очи мп обе- леше гледајућн бруку. Него курталисуј, аман!

— Е па лепо, нма лека.— Пма велиш! 0 да да Господ!— Ето вндиш овога овде Светпслава. То

је наш ппсар: добпо је данас службу. II тп си мп казао, а п од њега сам самог мало час чуо, да је бегенпсао ону јучерашњу де- војчпцу . . .

— Маријолу Танпну? Јесте, господпне.— Е, па впдпш. Па сад бпрај! Пл? волпш

да пх скпнеш сад одмах с врата, пл’ да тп још три дана праве лудорије по кућп. Од тебе све завпсн, впше него од мене.

— Научп ме, господпне. ела . . .— Па да оде твоја жонп, госпоја Кева,

мајцп девојчпној . . .— Аа, прп Сику?— Јесте. да оде, па да је пита: хоће л’

удатп дете. Је л’ јој је за удавање: а мп пмамо. рецп, момка на женпдбу. Нек' каже, да нпје рђава прплика . . . а знаш . . . ко га

И Н К О В А С Л А В А 1 4 8

зна, може после доћп некп још гори. А ово.ме бар знам фамплпју. Од добре је фа.милпје; за то нека се не брнне, а пма п масу, то ја знам п јамчнм.

— Е, лепо . . . ће рекнем: прпседннк га знаје како п себ' што познапа . . .

— Па ако може битп што од тога поела, а мп да нм дођемо одмах овако свп у про- шевину — а ево гу су п Дпганп. Жпва згода, -све кб наручено. Он млад, леп, од добре Фа- милије, таман прплнка; а она лепа . . .

— Лепа, господпне, како гугутка, како н мајка гу Спка, а мајка гу на што беше...

— Ее, де... казпвб сп мп већ! прекпде га председник. Дакле ако може, а мп онда нечерас. лепо све да свршимо, а на Духове може свадба да буде. Дакле, хоћеш лп?

— Како да нећу, госиодпие! велп Пвко.— Е па. Светпславе, до.маћпн ће да пде.

Дакле, Пвко, хајд' брже, а кажп пм да се де- војка мо.мку просто допада! кажп да је зато н остао трп дана код тебе. што му се же- стоко допала . . .

— Рекнп гу, додаје Калча. жестоко му памет но.мерпла ваше Јолче, па сп је еаг како брљпв без њума!■ Ошашавеја је . . .

— Да, господппе. а п шта бп мп бпо живот без ње! Само један су.морап дап. ма- гловпт, облачан дан: дан без супца, небо без паведрипе, без топлпх зрака сунчанпх. 111 го је цвет без топлих зрака сунчанпх, то сам јл бе.ч ње! Л, госиодине, кад бпсте зна.ш! Кад би- сте зпалп п осећалп што ове ломпе н пз.мучене


груди осећају у овај мах! Ах, господине! рече Светпслав, а опустно руке п разарусио косу, па пзгледа као онај кога из кафане избаце.

— Погле га сал’ што збори! вели Калча полако и гурка Смука. Ја га што је брљнв! Пх, што је фантазнја, мајка му стара!

— 0 , господпне председниче! Да ли ћете мп моћн веровати?!... Алн не... и ви сте били млади, п ваша је крв негда бујније кључала, срце јаче било, и ви се више крстали по уз- впшенпм пределима идеала! II вн сте јамачно ималн једно створење, које не бисте далп ни за сва царства овога пространога света; за чијим сте погледом чезнулп, за чнјим гласом уздисали, за чпје бисте једно »љубим те, љу- бим« далн све блаженство душе своје! — А она, мени . . . ах, коли мн је драга она!

— Бреееее, отеже Калча, па ово море бпло лудо!!!

— Море, не лупај ту којешта, осече се председник на Светислава, којн је још једнако оиако чупав стајао н декламовао без суфлера, нпт' мп одуговлачп гу ствар, кад виднш да раднм за тебе!... Дакле... овај... тако кажн, нека каже тамо госпоја Кева: да је момак рад да се женп, а девојка му се допала. Он има нешто масе, а добнће службу, па не тражп нпшта; шго кажу, прнстаје п у јед- ној кошуљп да је узме. А ја ћу се старатп за њега. Познавао сам му оца, а познавао п фамилпју, п јамчпм за њега. Ако да, нек' јој рекне, да ће тпме п менн учпнптп љубав, а рсћн ће мп после фала, то знам. А и девојка

И В К О П А С Л А В А 145

»аљда му неће манпсатп? А момак је нолп п бпло би му тешко кад би га . . .

— 0 умукннте — раздера се Скетпслан — не спомпњпте ту ужасну реч, тако вам спа- сења душе ваше н иечних мука које нас че- кају! Не спомпњпте! рече малаксало, па раз- баруси косу у очајању и паде преко једне столпце.

— Ама реко’ лп тп да се не млатиш кад ја радпм, нпдпш фала Погу. Бог и душа, хоћу те незати, па послати у Београд у луднпцу, ако мн само још једну реч . . .

— Ах! не, не! Ви још не знате . . .— ’Оће — нек’ гу рекне Кена — како онај

леблебпџпја пз Стамбол, што се у онуј турцку иесму поје, пушку да фане, ајдук да стане, ако му, ете, не данате Маријолче наше. Може да напрани спјаспет зулуми н па ешеклуцп заради онај несрећни сендах. Такој нек' гу, ете, на Сику рекне! учн их Калча.

— Не, не! Нашто мн п жпиот, та он би ми само бпо иакао на земљи без ње! Ја ћу се убитп ако . . .

— Чујеш море, Пнчо, што с.н зборп чо- нек?! Нек’ рекне Кена на Г.пку: да ће да се бесп наш побратпм Снетлпслап на крину грапу, а сне од кара-сеидах — а од кара-сендах но- голем болес’ пма лп на онпј сиет?! нелп Калча озбпљно. А истин' може да учпнп тој! Фанта- зија је, бре! . 1удо. бре. зар га не нпдшп? Море муке нпдомо сип сас њега за оно.ј трп дана! Па може тој н да напрајњ па кој ће таг, рекни гу, Г.пке, да потеглн на душу? А може,

1п

С Т Е В А Н С Р Е М А Ц146

какна је будала, да се оженп за инат сас неку штумадлу, па бпва лп наш побратпм такој да начннн, та такву снајку да сп доби- јемо?! Тој ће бидне, рекни, ако му не давате девојченце. Разбираш ли?

— Разбпрам де! велн Нвко нестрпљпв.— А за момка, реци, да је већ председ-

никова брига; биће места за њега. А после пма н масу, дакле неће, фала Богу, бпти гла- дан. А рече, чннп ми се, да је сиротнија кућа, а? запита председник.

— Па сиротпља, господине, вели Ивко; пмају ти једну кућицу, лојзице, малко зем- љице, чапр и магаре; тол’ко!

— Е, па иди сад, па гледај што брже да се вратиш, ако желиш да ти се кућа што пре пспразнп, вели му председник полако. Јер видиш како је! Курјакова слава тек сад почела . . . једва сам их одвратио . . . а хтелп да зову п попа да сече колач! Па ако п Курјакова слава устраје још три дана, лепо ће да ти иде! Хајд’, иди сад!

— ’Оћу, ’оћу, господине, да радпм ћу како да мп је с.ин ели родљак, велп Ивко.

— Рекни гу, учп га Калча, нек’ с.и не тврдн пазар баш тол’ко много. Зашто знајеш како је! Момак си је како један, демек, за- јац, девојачка мајка како ловџпја, навода- џија како огар, како на прплпку саг мој Нана што је, а момак како за.јац; дор га впдпш, а тп тај час по љег’, зашто кад му нзгубиш траг, нема га ни зајац, беше му веће . . . неће га нађеш ласно! Па да сн нма нос, како мој

П В К О И А С Л А В А

1-[апа, па неје ласно! Та н за опој саг, ете, алис та си је работа! Зашто може иосле да буде слаб алиш-нерпш за девојку. Знајеш како је девојка! Док сн је млада н луда п зелсна, она си је скуна п јагма на љнма, како на ранке црешње; а после п по две оке да да- ваш за марјаш — па мука за муштернје! Море, мен’ ме ти пптуј, рече Калча задовољан и пз- ненађен п сам овим својпм згодннм уиоређе- њем. Поменп гу за оној наше старо, кад гу ја бегенпсува јоште у оној време, а она си п мајка гу тврде пазар! Па внде лп што се после напраји?! После сп нође н удаде се за онога Танчу; од Калчу па дође му ред н на Танчу онога!! Знајеш, рекни гу, за онај стари реч: >А кум сас ирасе, а тн а па сас врећу«, та прасе у врећу. зашто носле може да стане кум ппшман! Та и Спка нека сн не тврдп баш тол’ко млого иазар, зашто може после да буде зорт кад пренавтп девојче како цвет; да буде зорт, па таг да дава девојче за неку јоште погору прплпку и јоште побудалу од овога нашога побратпма, ете, Светлпслава! . . . Ете тој тп се поздравпја, рекнп гу, опај Калча.

II наиа ће иа.Сда нора сннут,Супце наше у ниснну нннут?Кпћеш моја. моје чедо драго.Кпћеш моја, једнно ми олагп!

вели Светпслав, а дигао руке и окренуо се ирема Ивку п домаћшш му којп одоше сво- јом мпспјом.

—■ Врееее! отеже Калча. Што је па бу-10*

1 4 7


дала и фантазија овај наш тазе побратим, та га у свет нема!! А, побратиме, а фаћа ли те тој па сваки дан у овој време?!

После пола сахата ето ти Ивка и Кеве. Вратише се обоје весели. Ови их једва доче- каше, јер Светислав је за ово пола часа по- чинио лудорија доста.

— Господин-приседннче, виче Кева с врата, да кажеш: Драгичка!

— Море и ми да кажемо! Бог да поможе и поживеје твој памет, господине, та се при-

'сети! вели му Ивко полако.— Шта је? гракнуше сви.— Готова работа! вели Ивко. Изнапред

мајка гу не беше ништо кефли за разговор, мислејаше, демек, да салте шегу терамо, па си жена не верује, та рече: »Зар ви не беше доста у вашу кућу, рече, та саг па почесте и у овуј!« — Ама, Сике, викам ја, ти си берем жена . . . »’Ајде, комшија, и тп си па како онпја! Не води гаирет сас сиротињу!« рече па она. Муку, море, имашем сас жену! Ама кад гу ја реко’ да ич нема шала, п да ће ириседннк да дође сас нас, а она таг рече: »Е, ако да је туј и господин-приседник, таг, рече, може да буде ништо.« А ја гу јоште реко’: Да за- ппташ, рече ми господин-приседнпк, најпрво девојченце; зашто ми рече човек да нема ништо са зор, веће сас кеф п сас алал. А теб’ ти је керка за давање?— »За давање мпје!« рече она. — Е, па саг иди, па си питуј Мари- јолу. Она сп запнта девојче а ова се сраму-

И В К О В А С Ј 1 А В А 149

ваше — како је и ред на удовпчку керку — некој време, а поеле прпзнаде сн, што га је н она бегендисала. — Берпћат-версун! викну’ ја. 11а саг брго да се снре.мнте, мп ће смо саг овај час да смо туј прн вас! реко’ гу ја на Сику.

— А ја гу реко\ додаде домаћпца, за девојче пч да се не брпнеш, ако смо, демек, муштерпје. Момак сн је убав, кротак, фнн, како галантерис’. Премпсли се, реко’ гу ја, ако смо муштерпје п ако тп је демек, Јолче за давање! —

— »Што да се нремпслпм! рече па она. Кад је к’смет, нек’ се узну! за давање мп је! Ми ће’ ве чекамо!« — допуњава Пвко рапорт.

— Ура! одјекну громко п Цпганп засвп- раше један урнебесан туш.

— Па 'оће си пдемо. Да полазпмо! нудп нх Пвко.

— Можемо! велп председннк, ако смо готовп. А тп, Калча, проберп једно шест нај- бољнх Цпгана п сортпрај пх, иа тп нек’ остану, а оне друге пустп. Старојко, тп знаш шта је старосватско: да води трошак, — хајд’, дрепш кесу, па плаћај. А ево пм од мене, н даде нм три банке. Разделп пм. јер ће се потућп.

II Калча п Смук деле бакпппп Цпганпма који џакају, алп не с.меју много због председ- нпка, а још шппе због нандура; алп чпм пзп- ђоше пз авлпје, заџакаше страховпто п по- чеше се бубатп п тућп. Ивко се смеје и не да пандурпма да се умешају, па велп: кад је по- чела слава са цпгапском тучом, нека се, вала, п сврпш.


— Ама шта тражиш то, куме? пита Смук младожењу, који се гологлав устумарао по авлнји.

— Ама тражим шешир! велн Светислав.Док је Светислав тражио свој шешир, до-

тле је Курјак пришао председнику и, озбиљна и свечана изгледа, разговарао се с љим дуго. Били су подаље, па нм се разговор није могао чути, али се од прилике могло видети, да се нешто врло озбиљно разговарају. Чуло се у један мах како Курјак вели: »А ово већ не ваља, и сам видим, вели Курјак . . . срамота од света . . . па бих вас молио, господине пред- седниче, ка једног свог оца, и, рећи, прија- теља, да ви« . . . а председник пристаје на нешто, колико то до њега стоји. А Курјак све веселији и ведрији, избацује час једну а час другу ноту, суче бркове и тражн од Ивка оно мало огледалце што стоји међу порцуланом, и чешаљчић, а овај му све то доноси.

— Ама шта то раднте толико? пита пред- седник, свршивши разговор с Курјаком.

— Ама шешир нема му га на Светлислава! одговори домаћин.

Стадоше сви тражити шешир по собама, по ходнику, по шупи; завирише п у кокошињак и разгледаше све по авлији. Нема га нпгде.

— Гледај, молим те, кб да је у земљу пропб! вели Курјак.

— Ама, побратиме, дође ли ти у шешир, елн гологлав дође? велн Калча. Још мало, море, да потраја овај џумбус, ћамо да се пи- тујемо како бугарске Баја-Џоре што се пи-

Н П К О П А С Л Л П А 151

туваше: е лп беше на Баја-Џору глапа-та?! Свашто на снет! смеје се Калча.

— Па пал>да нпје гологлан дошб, ал’ га неко одно?!

— Море, какне се сне челебије нзређаше оннја па трп днп у онуј кућу — може п тој да бидне!

— ’Ајте, море, људп. пролазп преме! журп пх Курјак

— Слушај, куме, пелп председник, па мн не можемо ту сад до поноћп остатп радп тног шепшра. Него да се помогнемо. Станро!

— Пзнол’те, госиодпне! одазна се и до- трча један наочптијп пандур, прнп момак у својој махалп.

— Тп пмаш најлепшу шајкачу, нона је, је ли? Скпнп, на је додај господину нисару.

— Разумем! рече пандур.— А, па ено мп шешпр на чандијама!— Коже, куд па саг на чандпју да дође!

чудп се Калча. Еј, црна Сике, што ће’ па да добпјеш будалу зета!!

— Ех, баталп сад. Него кб што реко’.Светнслав узе п мету нову шајкачу п на-

крпнн је мало на десну страиу.— Хајдемо! рече председнпк. А нн, окрете

се затпм пандурпма, хајд' у Оппгпшу! Хајд’, Ппко!

Пођоше.— А тп. Снетиславе, да будеш наметап.

Пемој да мп се тамо измотаваш ко мало час што сн, јер одмах ћу да баталпм сну ствар.

— АЈолпм. Ћутаћу, нелп овај.

С Т Е В А Н С Р Е М А Ц152

— Да ћутпш, јесте. Ти си младожења, па треба да ћутиш.

— Да си ћутиш и да се срамујеш како је ред, демек, на младожењу. Да си постидљив и од невесту! Ако ће’ опет да си фантазија, како отоичке што беше, мп ће’ те испудимо! Раз- бираш ли? 'Ајд' сад! вели му Калча.

— Молим, молим! велн онај.— Да си ћутиш, вели Калча који се са

Светиславом упутио испод руке, зашто ако станеш да прајиш ешеклуци и да си фанта- зија, како до саг што беше — ем неће да добијеш девојченце, ем ће да поручаш ћутеци од мен’ у овај мрак. Разбираш ли?

— Разумем! одговара Светислав.— Е, тол’ко ти реч од мен’. Да сн ћутпш

како немак!— Ђутаћу! Као снњи камен ћутати ћу!

вели Светислав, решен да све поднесе ради Марпјоле.

— Цигани, бре! Да свирате саг Он-Ллти, Шестнаестн турцки! заповеди Калча.

Цигани послушно засвираше порученн турскп марш.

А што да чшшм па ја без шајкачу? за- пита Ставра пандур ТТвка, кад се нађоше на улицп пред авлијским вратпма која закључа- ваше ТТвко.

— Еве тп моја шубара (па му је набн на главу), а ја си могу и гологлав у комшпл’к. А јутре да дођеш за шајкачу и па за госпо- динов шепшр, а ноћас нек’ сп седп на чан- днје. Зар топрв ће да преноћп, ете, на чан-


дпје! Па јутре ће’ се трампимо п рачуи пре- глеђујемо, зашто ноћаске нећу сам дом! рече Инко п полетп гологлап за нроспоцпма, а пандурн одоше у Ошптнну, праћени сннрком шкартпранпх Дпгана.

Снршпше прошенину. Поседнше и про- разгонараше се п кренуше дома. Снетнслан је ћутао.

Пспраћа их мајка н ћерка. Веселе обе, па не знаш ко је веселији, мајка или ћерка. Испратпше их до на сокак.

— Е, од овија трп дана што беше, оној сн је најпаметна работа. Оној најпаметно пз- работпсмо, рече Инко задонољно, кад беху иећ на сокаку. Фала тн, господпн-прнседнпче, те ме онија не отераше у Дннцарп; а ћа’ да неће не држпм слану елн да гу променпм за Светога Жннка.

— Па дом да сп ндеш, рече Спка Сне- тнслану.

— Лаку ноћ! .1аку ноћ!— ’Лјде, нратпте се да не озебете! Л тн,

Спко, тако без мараме! вели Курјак нежно.Ирата анлпјска залупшпе п чу се споља

како Јола п Снка трче унутра.— Е, па у здранљу да се разпђемо, нели

председнпк. Срећно, Снетнслане! Срећно, Кур- јаче. Ти си добро урадпо!

Снп се ллгбо са Снетпсланом, али п са Курјаком.

А што п са Курјаком? запитаћс неко.Па нпшта чудно. 11 Курјак је пспроспо;

154 С Т Е В А И С Р Е М А Ц

испросио је Сику. Допала му се особито одо- номад, кад оно нмје хтела да пева, кад је оно Калча заинтачио па тражио да пева. Од тога тренутка Сика је бпла једмнн предмет њего- впх мисли, н та љубав је у њему бујно, га- лопнрајући, расла н нарасла за ова трп дана. Досадпло му као удовцу, дпрнуло га то што је дочекао своју славу у туђој кућн, а про- стрелмла га Снка својпм великим п као бадем дугпм очима, па се узјадао председнику и замолио га да се он заузме. 11 овај је то учп- нпо. Чпм је свршно за Светнслава, одмах је отпочео н за Курјака. А баш је згодно могао отпочетп, кад се повела реч о младенцима, наводећи да пуница н не треба прве године да је код њих. А вели, ако је за фајду, доста је жалила Танчу (Бог да му душу простп), а он је, до душе, п заслужпо да га н дуже жали; али Божја воља, ето, хтела тако . . . па кад већ њега не диже пз гроба, вели Курјак, а оно нека Бог пожнвн 'оне што су осталп! А грехота је да се и она тако млада закопа као калуђерица, кад још може свет видетн фајду од ње, и зато је он просп. Ппсац нпје умео онако лепо да сложи то, као што је у истннп бпло, алн отпрплике тнм речима се по- служно Курјак, а председник нсто лрихватио. И како га је дао Бог слаткоречива, ствар је тнме сасвим, што рекли, прешла у јаче руке. Снка је ћутала н слушала. Накривпла мало главу на леву страну п оборила очп, па јој пале сенке од трепаппца до нола образа, ћу- тала н слушала п чупкала полако крај од

И Н К О П А С Л А В А 155

кецеље. А затпм је устала п иољубпла пред- седнпка у руку. 11 док је Маријола епремала кафе у мутпаку, пспроспше јој амо у собп и мајку. Јола је тек сутра дознала за ту другу. прошевпну, и тад је чула п шта је сне уго- ворено. Уговорено је и за часипке п за дан венчаља. Венчаће се ускоро; Марпјола на Ду- хоне, а Спка на Павлов-дан.

— Е, са здранље, Светпславе, посннче, рече Пвко п пољубп га у чело. Г1а јутре да дођеш за шешпр, а за ноћаске нек' сп седп на чандпје.

— Фала, поочпме! велп Светпслав, па га пољубн у руку.

— Е, па лака ви ноћ! ’Ајд са здравл.е! А до годпну пзвол’те на Светога гКивка . . . таг ће мп је слава . . . ће променпм, ете, све- тптеља! велп им Пвко. праштајућп се с п.пма, па узе жену п замаче брзо с њом. 11 набпвпш покојнога Танче бућмеџпје фес на главу, оде нраво тасту да тамо са женом преноћп.

— А впде ли Снку? Кол’ко гу мнло за Јолче. тол’ко па јоште п за себ’, велн Кева Пвку, пдући путем. Виде ли?

— Хо, мајке, па тој се зпаје; поблпжа кошуљка одп хаљпнку. Е што да чпнп млада п убава удовпца у п.ојне године; да гу про- пада век без човека, бпва лп?! Како, ете, цвет у пусту пољану, па нпкој га не бере п нп мпрпше п ни се па ћптп сас њега — ете такој сп је удовичко!

— А и на Мпту мпло: процавтеја, Вож’ке човек у образп одп голе.м радос’! велн Кева.

156 СТЕПАП СРЕМ А Ц

— Ах, рече Ивко, па се лупи у груди. 0 , Боже, сал’ тол’ко да живејем дор дочекам на некога прву славу; сал’ дотле да не замрем! А таг убаво ће мп, жене киселе, плате за овај одп три дана панађур што га држаше у моју кућу без календара и комесара и па после сас приседника.

— Море, остави па рекни: Сполај на Го- спода, што ги се и саг курталисува! вели Кева.

-— Мори, Кево, рече Ивко, па се заустави, ако ли да скокнем малко до друство, да ги се па саг ја осветим! вели Ивко, па пође а Кева за њим, па га ухвати за капут п не пушта.

— Туј да останеш, несрећо! Једва ги се курталисува, а саг ги па сам тражиш?!

— Ама сал’ да ги направим један пакос’.— Јок, јок, вели Кева а не пспушта га:

дом да си ндеш с мен’, а за пакос’ пма време.Пвко само хукну, па се лупн у грудн

и рече:— Ама што ће’ се наплатнмо! Како на

кадију ће ми плату. А на сву тројпцу је слава испред моју. Та када ги, ете, дођем и седнем у кућу, е, веће шест дана, за овој неће им искочим из кућу. Ама тн, Кево, сал’ ужпвај! Ће ги покупим п доведем п нншкп п масу- ричкп Цигани за џумбус! А, што узе женче!!

Тако смишљаше и претнјаше мајстор-Ивко још оно вече, идући тастовој кући. А какав је злопамтпло н пакосник, верујте да ће то и учннпти. Већ је за то кратко време смп- слио много што шта, а до . прве славе, ‘јал’

ИВКОНА СЈ1АВА 1 5 7

Калчине јал’ Смукове јал’ Курјакове, нма доета врелтена. А он је бпо мајстор у измишљашу и намештању да нагаравп кога, и већ се сад смешпо н ужннао у осветн, звецкајући сплним кључевнма од свпју својпх соба н шупа у кућн.

Сутра, кад је отишао кући п распремао, још се страшније заклео да ће им вратнтн мпло за драго.

11вко оде једнпм, а господнн председник другнм путем, наредивиш нм пре тога да пду кућн, што му онн, наравно, п обећају, уну- тпвшп се фијакерпма којп су стајалп пред кућом.

— Ама што узе женче, иобратпме, велн Калча Курјаку, алал тп две очн! Саг може да гу слушамо кад заноје:

Ракито. мори, Ракнто.Ракнто. танка селвнјо !

и па да гу гледамо, ми што смо побратнмп.— А, ће’ се ти да убрпшеш за тој! велн

му Курјак.— А.ма зар побратнму ти па тој зборшн?!— Побратпму, ја како! Ка.вда се ја же-

нпм за побратпме?!— Ама за тој-пч пе беше разговор! Ништо

лошо нема туј, салте човешкп.— Е, тако. Ја тебп на славу п тп мени

на славу. Толико! велн Курјак, смејућп се.— А, такој лн ће му бпдпе! вели Калча.— ’А.јд\ седајте! наређује Смук.— Стој! викну Светпслав, нмам једап

предлог. Како бн бнло да отпевамо сад овако

158 СТЕГЈАТТ СРЕМ АЦ

једну. Ја сам првм тенор; треба још други те- нор, барнтон н бас, па један диван квартет да саставммо, па да нас видм Бог! А таман смо четвормца, па можемо да саставимо квартет; ја певам, дакле, тенор; шта ти, Калча, меваш?

— Тој што м тм, побратмме! вели Калча.— Е, па не може то, него рецм . ..— Јок, јок. Тој што м ти појеш, тој ће и

ја да тм помагам , . . побратмм побратмму треба да се намерм у помоћ . . .

— Е па не иде то тако. Певаш лм бас, сопран, алт, шта лм . . .

— Ја ћу да појем на твоју форму, по- братмме . . .

— Е, па ја певам тенор .. .— Е, па шта мм требе друго! Сас мојега

побратима м ја ћу см тој.Баталм га Светислав, па се окрену онмм

другмма.— А шта вм певате? запита ону другу

двојмцу.— Што м ти; побратмме! рекоше обојмца

у један глас.Хукну Светислав, па се окрете опет Калчм:— Дакле, Калча, дед’ замевај нешто што

тм волмш . . . да вмдмм. Беее! проба Светмслав басом. ДедЧ

Беее! иммтује га Калча! Бреее! како ме- чке почемо.

— Врло добро, то је бас. Дед’ запевај што.Дома ли си, сама ли си, Маруш, мори?Дома јесам, сама несам, лудо, мори!

отпева Калча.

ПВКОНА С .1ЛНА 159

— Врло добро! Иа тп сп баспст, тп ћеш бас да псваш. Бееес! проба Светпслак дубокпм басом. Ето, то ћеш да певаш.

— А сал’ тој неће да дочекаш! пелп Калча. Нп татко ми тој не беше, а п ја нећу сам тој! . . . А, басис нећу да сам докле се, ете, крстпм сас трн прста.

— Е, па мораш тако . . .— Е, а зашто бајађпм тн да мо/кеш да

појеш друго, а ја па да тој не могу! Ако смо побратпмп, демек, мп ће' заједно, дружески! А бас да појем у опеј годпнс моје— нећу сп! — Што бре, зар што ће тп је прпседнпк кум да је, та саг ја да не смем да по.јем тој што II тп?!

— А, па не зато . . .— А бас нећу да сам, та да знам саг

да ћу да умрем! У нашу фамилпју, тој да речеш, баспс, ете, — нема! рече Калча од- лучно. — Па како ће’ да појсмо?

— ГЈа да станемо пред кућу. Серенада... знате, фала Богу, шта је; нелп Снетпслан. Се- ренада . . .

— Хе-хе! Смсшан реч. Како ппкаш?! Пред кућу? Вар смо сп мп па коленде, та да, како на Бо/Кић, пред кућу појемо? Е, тој неће ла- сно да буде. Ја мпслешем у кола... путујећп...

А.ма са.мо неколпко етпхоиа од пес.мс: »Пред тпојом сам ено кућом, за којом сам /Кудпо!« молп их Спетпслап.

— Е, сал’ тој, да ка/кеш, код нае адет пеје, нелп Калча; код иас може да је, ама код нас, ете, пеје.

1 6 0 СТЕВАП СРЕМ АЦ

— Нећемо! никнуше свн.— Е па добро, онда ћу ја сам, још боље;

она се и тако соло пева.Али му не даде Курјак, а нн остали.— Светиславе! Немој да се млатиш ту,

већ седај у кола, вели Курјак. ’Ајд’, седајте. Ја и Калча у ова, а ти и Смук у она друга.

Поседаше. Сви се наместише, само Чапа остаде доле, машући репом и лајањем дајући од себе јава да је и он ту. Он се више ннје хтео одвајати од Калче. Бојао се да га опет не изгуби, па га ни за тренут није внше пу- штао из вида.

— Да си узмемо и мојега Чапу сас нас у друство? Ако ли? пита их Калча, сав бла- жен што је и Чапа ту. Е, па и он си, ако је пцетиште, има душу; па нек’ си н он, ви- кам, протера век. Ако лп?

— Да га метнемо у овај трећи фијакер? предлаже Светислав.

— Море, пешак сп је он убав, арнавут- ска сорта је то, мој Чапа. Види га бре, кол’ко ноге тај има! вели Калча, гледајући га и ми- лујући задовољно! Четири ноге, бре брате, мал’ко ли је тој? Новише и од теб’, побра- тиме! Ће си пеш стигне пре оди нас.

— Јок, јок! И он мора на кола, нек’ се зна да су господска посла! вели Курјак.

II тако метуше Чапу у трећи фпјакер, па потераше једва једном.

ГЛШ ЧЕТВРТАП А Т А Р И Д А

тој! чу се команда кочијашима. Фнја- кери стадоше.

Према наредбп г. председнпка — а н нрема њнховом сопственом сагласнју и обећавању — требало је право кућама да терају. Обећалп су председнику да ће прапо кућама, а он њпма опет казао да ће ноћас сву ноћ он сам гла- ном обплазптн патроле п град, па ће, велп, впдетп, јесу ли одржали реч. Али се њима нпје нпкако ншло кућп, јер онај зао демон којн их је задржао сва трн дана код Пвка н довео пх дотле, да је морала п сама власт интервеннсати — тај псти демоп шану и сад Калчн, н он предложп друштву: иошто је већ поноћ прошла, да би добро бпло, да не узне- мнрују своје по кућама.

Л бпла је дпвна ноћ; небо иедро, посуто звездама. Чаробна ноћ, нпппса ноћ! Издалека се чуло како хујп у шумн Ппшава п ло.мп се

пНПКОПА СЛАПА


м пала код града. Па ко би презрео све те лепоте природне, оставио пх м отишао у за- гушљиви ваздух дома и легао да спава?! Дивна ноћ их је задржала од тога корака. Али да остану овде у вароши, нису смели; задали су реч, а што је још важније, задао је реч и председннк — па може негде натра- пати на њих. А међутмм моменат био знатан и свечан: тако рећи, једаред у животу до- лазп. Светислав мспросно, испросио и Курјак. Курјаку је, управо, што кажу, дуплп праз- нпк; нспросно, а и слава му, управо пата- рица. Зато Калча предложи: пошто .је поноћ прошла, да би требало да прославе Курјакову патарицу. —

— Кад могамо на оној куче Пвка да смо човеци спрама љег’, велп Калча, та и за па- тарицу да му останемо у дом; — а зашто па да је побратим Курјак полош од њег’?! 11 његову патарицу ће’ да славимо. Е ли усва- јате, друство? внкну одушевљенп говорнпк.

— Усвајамо! грмнуше као из једног грла свп и наредише кочијашима да не терају ку- ћама, него да терају право у Вању, а на онај трећи фијакер — из којега је Чапа пскочпо одмах, чим су се кренулп — узеше неке бедне свпраче Цпгане (неку босоногу дечурлију, међу којом се један одликовао белнм тврдпм фплца- ним шеширом, алп и он бешс бос), који су се већ враћалп кућама п код једног запаљеног чкп- л^авог фељера цакалп, делећп зараду у бакру.

— Цпгани бре, впкну Калча; кој вп је старепшна нек’ пскочп напред.

ИВКОВЛ СЈ1АНА 163

— Ја сам, ако искате чалгиџн-башију! велп опај босп у белом тврдом фплцаном шспшру.

— 'Ајдете с нас! паре ће напрајпте, нелп Калча.

Узеше пх п наместшпе у трећа кола, а Чапу узе Калча у своја кола, јер је нећ почео урлпкатп, па се кренуше. Прођоше п Ћеле- Кулу, и кад су у највећем касу јурили, впкну један с кола СтојК Кочпјашп стадоше. Цпганп умукнуше, а кардашн се стадоше договаратп куда ће, јер срећом неко.ме иаде на памет, да је сада баљска вода хладна — јер, као п сваке годнне, баш у ово доба, п сада тече у бањи по неколпко дана само хладна нода. Сложпше се да продуже пут, алп да окрену у Емпнову Кутпну. ГЈотераше кола опет.

— 1Ј,пганп бре, чађава веро — окренуо се Калча, па им наређује с кола — саг да ми свпрпте мој жалос’! Свпрнте: > Ел’ сп чуја, дек сам пспросена ?« Тој да мн свпрпте! рече, па се завалп у седнште п накрпвп капу. — Ааа! Курјак, Курјак, вели, па тресс главом, неси мп побратпм, веће сп мп, ете, душманин! Такој Еу те зовем, ете, по саг.

— ’Ајд, не будалп ту! велп му прекорно Курјак.

— Што бре, нита га Јчалча. Нар несп душманпн п па курјак?! Алпс како гладлн курјак уграбп нп иашо пајубаво јагњенце, нашо малечмо Спке. Нпдс* ли гу кол’ко је малецио?! За сплав бре да гу метпеш како

1 6 4 СТЕВАН СРЕМ АЦ

карамфилче, па да гу чуваш и гледаш и сас кеф миришеш!

— Море, немој да се млатиш ту! вели Курјак.

— Хеее! Ама ти ми мен’, побратиме, баш подвали; ама онакој цврсто, хаџијски ми под- вали! Хеее! Душманине, а не побратиме! Дође, бре, из бели свет, па како глува кучка ћута, ћута, дор ме тике уапи, и па јоште за срце ме уапи! Хеее! Ама ти ме мен’ баш закла, и па сас тупу чекију ме закла, како овна на курбан!! Е, а зашто тој? рече, па запева:

„ Мит—мит —мит—митанче,Цркни ми, пукни, дупшанче!

— Седи ту, море, па ћути! вели Курјак.— Море, теб’ тп ласно беше! Удовац си,

па кој ће како теб’! А ја што ће, што зна- јем да си прајим; жена ми; ете, цврста и здрава како селска Дена, ће да поживеје јоште сто године! — А ја требашем да гу узмем јоште у оној време, ама мајка и татко гу ме не обичаше! Ах, што беше једно гугутче и антика-девојче, кад запоје!

— Ама па ти си жењен човек, откуд ти можеш иматп две жене?! Нисп ни удовац, а ни Турчин.

— Па може и ја да останем удовац. А што па да не можем?! Хаџи-Катлак у онеја године па сп има седам! Впде ли му овуј седму што гу доведе; шестнаесе’ годпне бре, младо како гонџе од ружу! па сн мирише на памук од јорган, кад промине прокај теб’!

ПВКОВА СЛАВА 165

— Ама, тн сп нека будала.— Стој, фнјакернс’, док наредник нађе

узенђпју! командује Калча, и фпјакерн ста- доше. Ћопеци, бре! Ела прн мен’, при кола овамке! зовну Калча, п један Циганин, онај с белим крутим фнлцанпм шеширом, скочи с кола и дотрча но пнструкције.

— Што пскаш, бата-Калчо? рече Цпганин.— Какав бата, бре, ћопек-сене! Зар на

Циганп лн ћу сам бата! Коме бата? грмну Калча, па потегне шаком, алн се хнтрп Ци- ганнн пзмаче шамару, одскочнв бестрага од кола. Знајеш лп, бре, да сн имам од време јоште бујрунтнју за два Цпгана да могу да ги утепам без рабош како два зајца у шуму, па ич да ме не пптује ннкој за тој?!

— Чорбаџи-Калчо — изговорн Цпганин и поклонп се; а остало прогута од страха.

— Е, е, такој те искам . . . спрама теб’ ће сам берем чорбаџпја; разбнраш лп, чађава гурбетска сорто?

— Разбпрам, маале-башпјо Калчо.— Е, е, такој те пскам... А саг, нскам да

ми свирпте онуја иесму '(ама гу, ете, заб’рави, па неће да пскочн баш нод форму), онуја што се поје за Тодору, прво љубе н апшк, онуја:

Ирво ашнк, Тодоро,’Лјд’ сас мс'нс, Тодоро,Да ти купим, Тодоро,Лнтерију, Тодоро;Ти да носиш, Тодоро Ја да гледам, Тодоро!Нска пукну душманп,Твоји душманн и мојн.

1 0 0 СТЕВАН СГЕМ АЦ

Све се, ете, спомпље за Тодору, а после се — разбпраш ли, бре, циганска веро?! — казује, ете, у туја песму, како ће да гу купи јоште и: срхма-колан и тунофес, и мумле-ша- мију и приштевске нал’не, и широћи фустан јањински и чифт папучи; све ће тој; вика у песму, да гу купи, па она си сал’ да носп, а он да гу гледа и на да се поноси; а да ги пукну душмани од муку, и њојнн и па ње- гови, како, ете, саг овај Курјак, при мен’ што седн, што црца и пуца од муку заради Сику и мен’. — Ете тој да мп свирите, па таг дру- ство ће да ви да царски бакшиш, а ја нећу да ве тепам — а од мен’ и тол’ко доста!

— ’Оћемо, чорбаџијо и маале-башијо Калчо.— Ама искам такој да ми свирите та да

ви све плаче кемане од жалос’ големи, како Циганин кад га остави жена па зареди да оди по другн човеци! Разбираш ли? Тој да свирите, и тој си је мој жалос’!

— Море, Калча, викну Курјак, сад ће дабуде још један »твој жалос’«, ако те дочепам, па избацим из кола. А ти како сп почб, то ће ти и бити! •

— Ихаааа? Куд га па ти искара! Јаваш, море! Што мислиш, бре! Калча нема две руке! Калча ће да си седи и да се срамује како селска невеста прокај девера, а ти да га из- бацујеш! Ко’лко ве, бре, има таквија у тесте?! Море, топрв ће да виднмо, ко.ј ће пз пајтон!

— Е па кад сп будала! вели Курјак. Ил’ ја ил’ ти из кола. Овако заједно не можемо! Светиславе, оди овамо! Седп тн до овога бу-

1Ш К0НЛ СЛЛПА 1 0 7

дале: вас двојпца ћете се ва.вда оојвс сло- жнтп.

— Пхааа! 1Ј1то мп тп па туј наказува! Е, па де! Ако не.ма.мо више друстпо п шалу, како до саг, а тп сал' кажп! Ја мпслешем да сас побратпма може да бпдне п да пма шала, а ако да је за караше — карање нема! А ја ће си могу п пеш да пдем сас. мојега Чапу.

— А1оре, не лудуј ту, него седп, велп Курјак.— А за овај реч »будала«, што мп га

отопчке каза, млого тп фала, иобратиме! Фала тп, побратпме, максуз фала! Тој до саг мп јоште шт један човек неје рекнаја. Требаше.м, ете, од побратпма топрв да га чујем, ете, тај реч »будала ! Фала тп, побратпме, до црну зе.мљу фала; да тп се преклопп.м до земљпцу за тај један реч, ама тамнпна је, па ме стра’, неће да впдиш!

— Де, море . . .— Берићат-верс.уп. побратпме, како на

прилпку од теб’! Фала! велп Калча. па се клаља п скпда капу. — ГЈа... како рече... ја будала... хеее... Е сал‘ кад сн мп тн човек, учевњек п разбпраш се у граматпку п ана- тематпку; сал‘ кад сп мп тн књпжонан човек, и богословац, п пнџплпр. а ја ако ће са.м бу- дала. ПЈто ћу прајп.м; сас тај мој прос' иа- мет ћу и умре.м' Берпћат-версун п за опојГко малко што знам! Од Тасу старога даскала што научи малко да четпм п да ипсује.м, тојГко! Псалтпр до трећу катиз.му, п загазп у четврту, дор ме пе нспудпше пз чкоЈву зарадп џпвџанп што гп млого фаћа’; а п ја сп сам да баталпм

1 68 СТЕВАН СРЕМАЦ

тешем. Што ће ми више науке; владика ли ћу сам?! Што ми требе више! А теб’ ти и опет фала! вели Калча, и хоће да сиђе с кола.

— Седи ту, море, па баталн тај разговор! вели му Курјак и зауставља га.

— Што мислиш, бре! вели Калча, а све љући и љући. Саг сам си, викаш, женет, Сика ће ми је домаћица, па што ми веће треба и тај Калча, и то друство, и тија багателе?! А буде акшам, а ја ће си турим чивију на порту, па ће си примакнем букару сас ко- мињак, па сас домаћицу: па малко коми- њак, малко леблебеју, а малко, знаш, раз- говор — па ће си такој по саг убаво да терам век. А онија ешеци, они кардаши, ће’, викаш ти, да иду според порту како пцета окол касапски пањ, па кад си виде, дек је порта замандалена, а онија па неће ни да ми улазу ни па долазу у кућу — а ја ћу си саг сам да кркам комињак у друство сас моју Сику, а она ће ми поје, па ће си терам век, како тетреб у планину кад си падне у сев- дал’к. Ехеее! Знам ти табијат! Познавам те убаво, како калпузан-пару! Аааа! Такој ли ће му бидне! Погле га сал’! Тој ли ти саг пре- бираш у твој ешечкп памет, јагуридо?! Тој ли је дружељубивос’?! рече Калча љутито, па сиђе с фијакера. Несрећо курјачка! А овој саг ће смо се, викаш, бајађпм, скарали и по- свађали! Такој ли си ти нремпслеја у тој прос’ памет, несрећо курјачка! — Хехе! За тол’ко сам си белким ппсмен п ја па нешто; разби- рам се, де!


— Јок, јок! Кад тп тако мпслиш, онда боље да спђем ја с кола, а ти седн! рече Курјак, па сиђе п он с фнјакера.

— ’Ајде; шта се млатпте ту сад ка бу- дале! викну Смук с других кола. ’Оће озно- јенп коњн да назебу. Седајте, да не дан- губнмо.

— Ама па зар не виднш ову несрећу, како мп, вели Курјак, днра и вређа фамилију?! . . .

— А, фамилнја јоште несте! велп Калча јетко, стежућн кајпш око себе. Може да ис- кочн, додаде пакосно, да ће да сте никн род...

— А, то још ннсмо! велн Курјак.— А, па ће’ да вндимо! Неће ни да бпд-

нете . . . Јаваш, море! Ће’ да виднмо! Зар тој па да је у сагашњо време нека мука! Ћу прежалпм, ете, банку две за таксене марке, п па банку и три пива п швапски суџук сас рен за адвоката, — па адвокат ће да про- нађе веће! . . . Море, тп ће да впдиш муку сас мен’, зашто ја, да рекнеш, за фајду н несам роден, веће за пнат!, Па ће да тп напрајнм једно весеље, да се искидаш од смеј; по- лако, де!

— ’Ајде, седлјте море већ једаред! Седп бар ти, Курјаче, ти сн бар паметнијп, впче не- стрпељнво Смук.

— Е, па добро, велп Курјак п седе опет, ја ћу да седне.м, а ја га ншпта н не дирам. Ал’ онда рецп и њему да буде мпран н па- метан. ’Ајде, Калчо, седн.

— Ва! Од данас немам веће с теб’ »жпво- здраво«!

170 СТЕНАП СРЕМАЦ

— Калчо... Калчо; море... зове га Курјак... кардаш . . .

— Беше му веће! вели Калча љутпт и стаде онако у мраку чпстпти шаком пан- талоне. Чапо! Овамке, вернп друже! С мен’ да идеш; ми ће пеш, а неће да с.мо у друство с овуја господу учевњаци. Мија Схмо једнн простаци. Ја берем изучи до трећу катизму, а тн ни тол’ко! па стаде миловати Чапу, којн му је дошао, па лупа репом о земљу у знак свога пристанка.

Кад ти умрем, моја мила наие,Ти да викнеш Манулаћа доктура !

запева Калча и пође пешке с Чапом.— Куме! виче му Курјак. Оди овамо, куме.

А ја те рачунам за кума, а он гле какав је!— Море какав кум?! Кум! Несам кум,

вели Калча мало мекше и заустави се.— Куме, несрећо моја. Није друкше, ти

ми мораш бити кум.— Што ти требал1 ја. Има јоште човеци

учевњацп . . . п стари кум куде тп је?— Јок, јок! Нико другп, него тп! Кад

сам се првп пут женио, нисмо се познавали, а и где сам ја био! Па нећеш мп нп замерптп; алн сад . . . већ ако се не оженим, те мп тако ти не будеш кум . . . да заступиш старога кума који је умро.

— Па ће може да бпдне јоште нпкп од старога кума фамилпју . . .

— Куме! да се пољубпмо, а кумпца ће да ти спреми везен учкур и танке свилене бош- чалуке . . .


— Хе, хе! несрећо курјачка, велп Јлалча, н стаде да рашчеиккака бркоке н љубп се — п1то да прајим. наше си. ете. куче! 11 ја ћу сп до теб' ту да седнем, куме.

— Седн, куме. радости моја!II кумокп седоше један до другога п за-

грлпше се.— Разгокор, де! Што ј' сп је бнло, бнло!

кели Калча. А саг нема нпшто, а, белкн, нн- што неје нп било! Тпке научп сас уста кеф да сн прајим!

— ;Ајде, терајте већ једном у Кутнну, киче Смук.

Гена мајку љуто куне:Што 31 е даде за удоица,За трговца и.з Лесковца!

запека Калча, иа набн куму до себ<> капу на нос. Ех куде мп је туфек на окај сагашњп мој жалос’!

- Хооо! хукну Курјак, ама тп па н опет!Кочијапш потераше. Цпганп заскираше,

кардашн занекаше н Чапа залаја, трчећи уз Калчина кола, н тако у тој галамн одоше у Емпноку Кутину, место крло згодпо за скако- крсне излете.

Шта су ске у Кутпнп радилп н како су се прокели, н опн п Кутпнци, није по ској прнлпцп мање интересантно н ноучпо од окога докде — алп је, на жалост, ппсцу немогуће испричатп то, јер нема нп пзблпза тако поуз- даних података као што их је пмао за око докде, за које, наракно, он. но урођепој му


скрупулозности и савесности, и јамчи. Рапорт пак месне полнције кутинске — а то би једини веродостојан податак и био — био је, на жа- лост, усмен, и примљен само к знању, па га писац с тога и није могао ни потражити, па, следователно, ни наћи у архиви и употребити у приповетци. А да се опет (као што то, на жалост, многи и наши и туђи чак и одлични писци раде) послужи измишљотинама, — није ни до сада био његов обичај. Тиме би се огрешио о досадашњу скрупулозност и савес- ност своју, и, што је још горе, тиме бн из- губио дојакошњи леп глас веродостојна бележ- ника, па на послетку и стечено поверење поштованог публикума. Толико само могу ка- зати, да је некога ђавола тамо у Кутпнп мо- рало бити. Јер Чапа је сам дошао у варош, обилазио Ивкову кућу, махао репом и само што није проговорио, толико је лајао; као већ свакн нас који има нешто да саопшти. А Чапа је био један интелигентан створ; Кал- чина хвала није ни мало претерана бпла. И ако, по свој прилици, није био ннкакав род оном чувеном свето-бернхардском псу Бари-у, ипак је, као што ће се читатељи уверитн, спасао четири, нли управо седам путника, с том само разликом, што су Бари и остали свето-бернхардски псп спасавали смрзнуте, а овај »угрејане« путнике. Али на ствар. Ивко је на послетку видео нз Чапиног сплног ски- чања, лајања и махања репом, да ту мора бити некога ђавола, па се зато посаветовао с господином Влајком председннком (јер Влајко

ПВКОВЛ СЛАВА 173

се звао председнпк), н крену се на колнма да их потражн, а Чапа му је био калауз. Дакле, као што впднте, Чапа у овој прнповетцн ннје нека ствар, нлн нека еппзода; не, он је једно од главнпјпх лица, ако смем рећи дејствујуће лнце које помаже п не мало допрнносн да се ствар расплете, и тако оправдава п хвалу Калчпну и пажњу шппчеву према њему, и брани га од могућпх крптичара, којп обично воле много да нзволевају н закерају. — Идућн тако за Чапом, Ивко нх је нашао у Кутнни у бедном стању, бнлн су — као иод неким полицајним надзором! А како су почелп још 2 3 апрпла, читатељ ће прпзнатн п сам, да су само тако моглп и свршнтн! Прпзнаће да је то најлогпчнија, те и најпрпроднпја после- днца раннјих узрока; а ако хоћете и са стране вечне правде н морала, и нравда је тако нај- боље задовољена, јер нпсу пекажњенп, за ово до сад, промакли! Њпхова општпна пх је рекламовала, уложпла протест — н онп су бнли најзад пуштени. Како је до свега тога дошло, остаће вечно тајна, јер г. Плајко је забранпо да се о томе даље говорп. А чпта- тељима стоји на вољу да промуче своју уо- бразиљу — нмајућп у внду карактер, стање н околностп »у речп стојећпх« кардаша — и да попуне ове празнпне у прпповетцп. Као је- дан фрагменат, према коме ће моћп саста- витн целокупну слнку онога што је бпло у Еминовој Кутпнп, нека п.м иослужп п тај по- датак, да је Калча неко време носле овога, у детаљнма својпм тако мало иознатога пзлета

1 7 4 СТЕВАН СРЕМ АЦ

у Кутпну, привијао слачицу по снази. Друго нншта не уме писац, као колико толнко поуз- дано, нанести сем још ово. Они фпјакернстп, који су их тамо одвезли, нису хтели за дуго после тога ни по које паре да возе у Еми- нову Кутину, а е.мпно-кутински сељаци опет нерадо су се задржавали; кад дођу у град, у оној махали у којој су кардаши становалп, него је свако јурио и промицао као татарин кроз Ражањ, или још боље, бегалн су одатле као пас од топа. Сад зашто и крошто је све то бпло, сам би Бог знао! Моје је било да то споменем, а поштованнм је чнтатељима од воље да тумаче то како ко хоће; од воље нм, као Шокцу пост. Писац само хтеде овом при- поветком да им очува једну слику из веселих п безбрижнпх дана старога Ниша; једну слнку старих и добрих Нишлија оних дана које је мутна Нишава шумом својнм однела у Мораву, Морава у Дунав, а Дунав бестрага негде; иш- чезлу слику оних дана којп се нигда внше неће вратити као ни младост наша.

II с овим би била ствар свршена. Алн и ако ово што следује строго и не спада у причу, ипак, окуражен вашим поверењем (а још впше вашим стрпљењем), писац ће додатп к овоме до сад још једну главу, у име прнда, како се велн — као н сваки трговац (јер н пнсац је нека врста трговца, којп своју робу износп на пазар). Зато на завршетку, онако узгред, још н ово.

&>&& . _ 5&% 'Ј?

:5 ^ 5 ^ 5 ^ а^ 5 ^ — . ^ ^ 5 ‘ V Л

ГДАВА ДЕТАП Р И Д А

ако је омога вечера на Марков-дан о прошеппнп уговорено, тако је све

п бпло урађено. Светпслав н Марпјола су се венчалп на Духове, а Мпта Курјак п Спка одмах по [1етрову-днег на Навлов-дан. Онп ирвп ту у месту у Саборној Црквп после слу- жбе, а овп другп, као свп »второбрачнп же- нпци« и старп момцп и девојке, у радни дап, мало пода.ве п мало поранпје. Курјак и Спка вепчалп су се V манас/гпру Габровцу одмах по јутрењу, опако иросто: без девера. без велпке ларме п галаме. Ошшлп су спега па троје четворо кола. Кардашп су бпли п сватп п часници. Калча кум, а Омук стлрп с.влт. »Три Цпгаике цело 'оро«. клко прпметп Кал- ча. — Обе с.у свадбе мпрно п лепо прошле, без пчега особптог, само се Мплосаву фар- мацеуту деспо малер у Марпјолпппм снато-

1 7 6 СТЕВАН СРЕМАЦ

вима. То је онај, ако се сећате, пројекти- рани девер, али се после некако искренуло, па није био он, него неки други, а он је био пусгосват. Вољан да увелича свечаност, и он је дошао на коњу, позајмљеном од неког официра, и с барјаком — и дотле је све лепо и красно било. Али кад су пошли сватови у цркву и он с барјаком пред сватовима, — онда се деси нешто што знам да ми многи неће веровати. Зао удес хтеде да се ови сва- тови састадоше на раскршћу с другима не- ким, официрским сватовима, и коњ госпо- дина Милосава, фармацеута и барјактара пред сватовима, однесе га у те друге сватове и по- меша се међу официрске коње, своје, тако да кажем, »тиш-колеге«. И што је најгоре, та друга свадба ишла је у Свети Пантелеј, и тако наш барјактар по1епб уо1епз оде са овим другим сватовима у другу цркву, у Св. Панте- леј, а његови сватови, са којима је пошао, одоше у Саборну Цркву. И дружељубље на- ших официра не допусти му да се врати. Они га задржаше, ма да се џапао дуго. Он је остао тамо на ручку, а тек после подне, пред вече, дошао је у Маријолине сватове, пешке и без барјака.

Није прошла ни пуна година, а обе куће беху пуне благослова Божја. Курјак већ у- жива, Боже, у сину, па где год седне, а он прича о његовим особинама и врлинама и хвали га. Хвали га, како је здрав, тежак, гла- ват и грлат. .— »Цео дан се само дере, а има глас кб биров сеоски или кб малн бик, хвали

И ВКОВЛ СЛАВА 177

се Курјак често у кафанп .међу браћом н дру- жпном. Унек је гладан.. . вечпто гладан. . . увек прп апетпту. . . Баш се ппди да се ту- рпо на моју фамплпју«, велп задоио.Ђно п по- носпто Курјак п ужпна у љему п спрема му сјајну будућност. »А, нек’ мп је само он жпн п здран, нелн Курјак, а мене нека Бог по- држп у сназн п у здрављу. а баба ће н.ега датп на школе п науке; ал’ неће он бптп чпноннпк, да га снака шуша гура п премешта; баба ће га датп за медецпнара.« Тако прпча Курјак спнчнћу п држп га дупке на крплу, а малп будућп меднцпнар забалп устпма као пуж плп бацака ногама илп учинн тако нешто што је нећ томе ангелске безазленостп добу спојстпено п обпчно.

У опште свп жппе лепо п задонољно, н кардапш н брачнп паронп. Пду једнп дру- гнма као п досад. Калча почешће пзнолена н слуша »сноју жалост«, слуша песму пз младих годпна:

Ракнто, мори, Ракито,Ракнто, тенка се.шнјо!

Слуша песму и гледа Спку, па му се чпии да се чпсто по.младпла, како се по другп пут удала, па је молп, да му отпена п ону другу:

Да гшајеш, пилс морп, Наскс,Какиа је жалба ка младос’?!

а опа му отпена п ту пес.му. А п.ему п мнло п туга му кад слуша пос.му, алп не сме да буде много лпрпчан, јер је кум, н после п псменају га снп, а Спка понајннше, алн га поштује п л.убп у руку, кад год и.м дође.

12П В К О В А С Л А В А

СТЕВАП СРЕМ АЦ178

II Ивку срце на месту; осветио пм се свпма редом. »Е јест то била нека напаст! рекоше многи носле тога. А ми га још тако жалили онда.« Те године Ивко није славпо; нпје смео да слави. Јавио је пет пута у но- винама да му због слабости није могуће ове године славпти, и побегао је чак у Београд за неки еспап. После је већ славио. А како нм се то осветио, писац неће прнчати, јер то би значило покварити потребно јединство у приповетцн п увалити се у другу прпповетку.

II Светнслав се добро влада. Смирио се п не лудује више (бар се не показује тако често и јавно). II сад је примеран и нежан муж; воли жену и децу и пази на кућу. Алп Марнјола каже да је по некад ипак чудноват: ухвати га, дођу му тако лутке, па је друк- чији, само она то крије. Издева јој имена, па је зове: »Дездемоно моја«, »Агнијо моја«, плп »Мпледн«, плн »Долоро«, или тако некако чудно н смешно. А по некад је просто шашав, тужпла се Јола, па каже да је он Јован а она Ана, и пита је: је ли примнла неки нпз бисера. Други пут дође му тако нешто у главу, па је опет шчепа за руку и говори јој неке ствари буди Бог с нама! Тек се само раздере:

— Мирпјоло, љубиш ли ме, Маријоло? па се измакне.

— ’Ајде, фантазпјо! велп му женица.А он јој опет приђе блпже, па је шчепа

за обе руке и чврсто пхдржп; гледа јој право у очи страшннм погледом, па је опет ппта јачим гласом:

ИВКОВА СЛАВА 171)

— Маријило! Тако тп п овога света н онога, питам те: л>убпш ли ме, Марпјоло?

— Море, оставн ме, фантазпјо, какво љу- бење у дан!!

А он се опет повуче п затурн, да је као нздаље гледа, па је опет ппта још јачим гла- сом, којп расте све впше и више.

— Маријоло, тако тн усиомепе на мннуле дане наше среће, када још — о ја, јаднпк! — не знадох шта значн то љубити, — љубнтн жену, а не бптп љубл>ен; — тако тп негда толн жарке и страсне, а сада већ угашене љубавп твоје према мени — реци мн, ох рецп. Марпјоло: љубпш лп ме још? па падне па једно колено као Фабпјано Фабнјанп.

— Море, дпзај се, фантазијо, пч те не разбнрам што зборпш туј! љути се женпца.

А он се онда дигне; увуче врат и вуче се као да су га кола прегазпла, па велп:

— »Јованка ме издала! Јованка ме је овом лупежу нзневернла, Јованка је лорда Талбота наследннца — Јованка је за ме из- губљеиа!«.

— Море, несам Јованка, несрећо пеливан- ска! бранп се женица.

— Шта, одричеш се, одричеш се н мога па п свога п.мена! дере се Светнслав, а за- тим се исирави п рапшрп руке, иа се још јаче раздере: »Сву своју крв за освету! Шта, зар неће моју крв ннко да куип?! — Ко ће ме над лордом Кланбрасплом осветнтн н ио- том мој жпвот за паграду узетп!« впче очајпо као 1,1плберт ножар.

12*

180 СТЕВАИ СРЕМАЦ

— 0 , Бож’ке збори си како хмутавџпје! Ич га не разоирам, ете две ми очп! вели Јола.

— Ха, ха,*ха! Гујо шарена. Сад ме не разумеш! Реци боље да не смеш, да нећеш да ме разумеш! Рецп, неверницо! раздере се као луд. Ох ја, јадник! А ја сам је толи љубио! А затим се повлачи у ћошак од кујне, сав разбарушен, па наставља:

А зпате ли шта то значи Кад запева препелица?Молн лвуде и преклиње .Да бегало од женскиње.Та оне нас себи маме,А ми хитамо ка'но слепн.

— Е па де; ћу те пољубим, вели она, па га пољуби.

А он је гледа подозриво, па велн:Женско, женско звер је лепа.Тешко лепа, тешко страшна,Љути отров дана наши’У најлепгаој златној чашн.

— Господе; што је саг па овој?! вели уплашена женица, па заклања расплакану дечицу од љега као квочка гшлиће од копца. Господе, зар је нагазија на ништо; отоичке си спомиње препелице а саг па отров . . на- стугшја је, безбели, на ништо;

А он наставља даље:0 љубави, о љубави!Ја сам тебе жедан иио:Једна ј ’ твоја капља слађа Него море самог меда;Једиа ј ’ капља отровнија Него море самог јед а !


— 0 , што ми Господ па даде такпу фап- тазпју! хукие женица.

А ои се опет излткне до нрата, па се стане прпкрадатп као мачка кад впдн без- брнжна врапца плп још бо.ве као шакал па плен, па формално урлајућп на слогопе ппта је:

— Дез-де-мо-но! Љубиш лп ме, Дезде- моно мо.ја?

— Море. саг ћу те иољубпм, плане Д1а- ријола, ако дофатпм овуј лопату пз буцак, несрећо пелпванска! Карађозлпјо нпкакав! Фантазнјо!

— Добро је, велн Светпслав, задоволзан. Имаш дара: фалп ти само школа! А то је лако; у осталом, то ће већ моја брпга бити. — Како је само нланула, осетншии се повре- ђена у свом женском поносу! !!а како је прп- родна! .Дпвно! Таман за трагичне љубавинце! велп задол.ан. па је пољубп одушевљено.

— Е што је саг патој! чудп се Мпрпјола.— А, шта велиш! Оно мало час ! Оно је

био »Луда«.— А што требе да мп зборпш. Ја сп веће

впдо; што требе да је нншто без ред п лудо!— А он јој затпм прплазп, па је псжан

ирема њој; мплује по косп п љубп међу очп.— А, шта велпш, јн Отело, а тн Дезде-

монаУПатп лежпш у кревету, па као спаваш...— Фантазијо? иелп му жеппца меко.— А ја се нолако прнвучем кревету. . .— Де, несрећо, пеје те па нп ерам. . . па

га ударп нежпо по образу, а елуша га радо- зпало.

1 8 2 СТЕВАП СРЕМАЦ

— Па скочим као тигар на кревет, па те давим! Је ли да би то било дивно?

— А што па да ме даниш? велн упла- шена Маријола. Да не да Господ! Неје ме мајка родила ни се па ја удавала за давење!

— Давим те, па урлам. . . урлам као шакал вруће афричке крвп по кревету!

— Леле! Жива ти ја, што збориш! Мори, да баталиш ти тој; зашто ћу искочнм, ете, при Деда-Владику, па ћу му рекнем: Деце, мори! Зашто се жену човецн и па девојке удавају, е ли за давење? Што ми треба муж за давење! Две мп очи, ћу, ете, искочим при Владику.

— Ха, ха, ха! Чекај само док узмем оне паре. Одмах ти одсечем те твоје дугачке кп- неске курјуке, а ја обријем ове сердарске бр- кове. Шта ће ми брковн! Брковн! Нзгледам као буљугбаша! А, без бркова, па дивота!

— Ба! рече женнца презриво. Без му- стаћи да ми неси искочија на очи, зашто те таг не признавам за мужа. Куд је па бија чо- век, и па јоште муж, без мустаћи?! Да ги не видим! ’Ајде, несрећо пелпванска! грдп га Јола, па га истера напоље п прнђе огњншту на гледа око ручка, а све јој жао што га је нстерала.

— »Тато! Ајаој, тато, слатки тато, — дере се опет с врата и улазп као Никица — ја сам гладан, ја бих ваљушака са сиром! па прп- лазп огњишту, днже заклопце н загледа у лонце шта се кува, па се раздере: Тато, ја сам болестан, здраво болестан! Ајо-о-о-о-ј?«

ИВКОВА СЛАВА 1 8 3

Л она не волп нп то, алп опет јој је мп- лијн и такав него кад је трагнчап. Па се онда с.меје. Падне на мпндерлук, па се ухватп за слабнне од с.меха, на са.мо впче: Лелеее, лелеее, што је будала! Тугооо! Па се све клања п сузе јој нду од с.меха. а он се бле- састо дере као Никица пз Старога Лаке.

Тако се, его, онп почешКе разговарају. Маријола се п л.утп и с.мешно јој. Она га волп алп кад га то сиопадне, а она се, бог.ме. нзјада мајцп, па се онда оне две саветују шта да раде. Готове су да зовну какву бабу, да ако му то што по.могне; плп да замоле Владпку, да га оп зовне и посапетује.

А то га је спонадало почешће н држало га иодуже, а нарочпто га је дуго држало кад је наследпло масу од некпх трпста педесет п нешто впше дуката. Е онда је просто био да Бог сачува: алп, хвала Богу п људпма, нпје му се нпкако дало. N кад онда нпје учпнпо оно што је пауман бпо п за чп.м је лудовао — ва.твда неће впше нп учпнптп будалаштпну, тешплп су се његовп. — А тада јесте, вала, лудовао п пзлудовао се. Хтео је да поведе једну мању алп одабрану дружпнпцу, све онако по пзбор бол.п од бол»ега (а прпјавпле су му се већ бнле н две отпуштсне курзпскпњс за нанвне љубавнпце); на онда да буде упра- пптењ, редптел. п првп л^убавнпк — а зпа да мала п декорацпје (та.мппцу, собу, шуму п је- дан бунар) — а Марпјолу да сире.мп за тра- гпчну љубаниицу и да седп па каси. Алн бп он, наравпо. много па.метнпје уиравл.ао дружпно.м

184 СТЕВАП СРЕМ А Ц

него онај сметењак, последњи упранитељ ње- гов, који је упропастио онако красну дружину, паре смотао, таленте растурио куд који, а прву н наипну љубавницу остаппо у »ферзац« као каснрку у баштп код »Вечптога ГЈролећа« код хотелпјера где им је бнла арена. Све бп он то (оптимиста будући, као сваки глумац) куд и камо вештије извео. Али му то избише пз главе, јер скочише сви, колико их је год било, на њега као на белу прану, (а нп до датог одмах под пнтерес нопца није могао доћн) — п он поелуша мајку Спку која му рече одлучно: да она неће, док је она жива, датн да јој дете нде у гурбетлук! Јер Спка је пмала неке нејасне н чудновате појмопе у опште о уметностп. Ј\ао мајка била је про- тпвна том новом жпвоту »на даскама што значе свет«; јер с.е (не знам откуд) бојала, да јој Маријола не надне с конопца каквог!!! А и свн осталп гракнуше на њега. Те које претње п саветп кардаша (Јчалча је рекао да ће да га бије), које преклпњања Сикина н сузе Маријолпне — учпнише, те попустп.

Л он се жртвовао за кућу и за децу (за ћерку Добрплу п сина Миленка), и ако је тврдо убеђен бпо да је непгго друго, узвпшеније нешто, правп позпв његов. ЈЈ наш песуђенп Герик закопа таленат свој п малакса; и угу- шујући богоданп му дар п полет, клонуше му и спадоше крила, као очупаном гушчету, н он се умпрп. Савлађује себе, алп нпак, ппак; стара она глумачка крв не да се затајитп. Не верујте му, н ако га ппдпте како досто-

НПКОНА СЛАВА 185

јанстпено, бнрократски, нде и прегледа п кон- статује чнстоту по станоппма, или се крене с пандуром н кесама да купн порез — не не- рујте му, велим; оном мирном п рапнодушном пзгледу н пзразу као резпгнацпје неке. Вук длаку мења, а ћуд нпкада; прптерала орла зла годпна — алп стара она глумачка крп, као што рекох, не да се затајитп; узбунп се понекад јаче. Окреће, пстина, глапу п бега од залепљенпх позорпшнпх плаката, само да не ппдн бруку ко пгра његопе улоге (у којпма је он просто бог!), бега од њпх као негда, у старо доба, старп п пскуснп морнар пгго је бегао од спренскпх гласопа п прпмамљпвпх пе- сама; алп впдп лп само какну пространпју, шнру п ппшу шупу, ппак уздахне кришом. А кад год пидп какпо парче црпене или жуте коже, тужап је целога дана, јер се опет пробуди у њему она стара узалуд успапљпнана гуја; од- мах му дође на памет, какне бн красне једне чизме могле одатле да се начине за Макспма Црнојеппћа плп Милорада Вплонпћа!

Р Е Ч Н И К

а — чим.Агпија — особа у дслу „Лаворика и просјачки штап“

од Холтаја.аг;ет — хадет, обпчај.алв )1 — алев, црвен.алис — баш, уцраво.алиш -верим — добнтак, пазар, ћар.а.иериисш — просто небељено платпо.анаме — ханума, госиођа.аиасонлииа — амберија, ракија зачиљена анасоном,

која се најрадије инје у Турској. апатематика — математика. антика — нешто особито, изврспо. амколс’н — браво, врло добро! ам чија — кухар, човек који продаје кухана јела.

бајаги (и бајагнм) — „бојаги", тобоже, токорсе. бајиновац — дуван (пајбољи срнскн) из Пајнне Паште

(у округу ужичком).баксуз — злосрећник, рђаве талије човек (,,малерозаи“).баталити — осташггп, „папуститн".батисати — нокваритн, уннштитн.батисује (од батисувати) — квари, унпштава.батли — срећаи.бсаз-аитерија — бела антерија (дуга хал.пна с рука-

внма, која се носн испод друге;.

1 88 Р Е Ч II II К

оегендисати )^ ^ } — захтевати, замиловати.оегенисати ) ’безец (нем. Веза1г) — руб, поруб, ошпав.белким (и белТтм) — ваљада, може бити; као да.берем — бар, барем, дајбудн.берићат-серсум (и берићет-версун) — да Бог поможе !

хвала Богу!бесити се — обесити се, вешати се.бештек (ием. Вез1еск) — посуђе (за јело) на столу.блажити — мрсити (јестн „блага", тј. мрсна, јела.Бож’ке! — Бого мнлн!бојлија — убојна (нушка).бошћа — већа марама. у коју се увијају и везују стварн

(обнчно за пошење). букара — бокара, бокал, мнлојка. булбул — славуј.бућмеуија — који нрави бућме (танак свилени гајтан.

којим се везу јеледи, Фермени и др.)

већнл — помоћник, доглавник.викати (отуда: викам и вика...., викају) — говорим

(велим, каже,... веле).Виник — брег покривен виноградима у блнзинн Ниша. врпути — вратити : окретати. нћи („врне ћиш аи —

пада киша).

Терик — славни енглески глумац из Х\ТШ века.ги — их, њих (и им, њима).гидија — „ђидија", јуиак, делнја.голем иишаи — званични испит. ирстеновање.гоиџе — пупољак од руже.гочобнја — бубњар.

~ ЈУ, је (и њој, јој).гугутче — мала гугутка (врста голубова, слична кум

рији).гуланфер — „ г о л а н Ф е р " , г о л и син. бескућник. гурбет — скптачки Циганнн.


ц а в п ја — тужба, жалба (суду). гт,анке (нем. Оапке) — хвала!дахире{\\ Јаире) — врста турске свнрке (као решето)

с нрапордима: једпом се руком држе, а другом сс у њнх удара уз иссму и нгру,

'Џпжспијс (црквсл.) — кретање.Д е д а - В л а д и к а — пређашњи (још из турскога доба)

стари владика Впктор, кога су дедо .и звали. Д е зд е .н о н а — особа у делу „Отсло“ од Шекспира. д е к ’ — да. ^де.мек — то јест, хоћу рећи. д и б и д у з — сасвнм.Д о л о р а — особа у дслу „Отаџбина“ од Сарду-а. до.м — кућа; дома, кућн. д о р — тек: док.д у зд и с а т и (прош. ир. дуздисаја) — удесити, ујдурпсати;

догнати ; измнслити.д ул у .м — комад њнве, готово као нола даиа орања

(207 квадр. хвати).

ђ еврек — колач, палнк на перетак, али сладак (правс га хлебари нз Турске).

1)увеч — пекојело (месо овчје, зачињепо луком, највише црвеннм натлиџапима, кромпирпма итд.) које се пече у суду ђувечету.

1)узел — леи, угледаи.

вки .м ии — „хећнм", лекар. е.га , елат е — дедс, хајде, хајдстс. ел и — пли. е л и ? — је ли? с.м — буд'.еиит рои — тутор (црквепи). ес и а ф -ч о вец и — еспаФски л>уди, људи од реда. е с ц а јг (нем. К«87.еиџ) — оруђезајело (жлице, виљушкс

и ножсви)е ф е н д и ја — госноднн. с м с к — магарац.сш е к л у к — магарећи носао, свнњарија.

190 Р Е Ч Н И К

жа л н и — жалосни, тужни.„ж и в о -зд р а в о “ — поздрав („како си“?); „од данас не-

мам веће с теб’ „живо-здраво“ — од данас више с тобом не говорим.

жмт је — гледа дремљиво, чкиљи очима.

з а б а ђ а в а — „забадава“, залуд, бесплатно. з а г а р — огар, ловачки пас. з а д р у ж а н — јак, развијен. з а ј а ц (множ. з а ј ц и ) — зец. за .м а ја т и се — забавити се.за .м а к д а л и т и — мандалом (великом кључаницом) за-

творити.з а н а ја т (и за н а јет ) — занат. з а и о је м — запевам.з а с е д а њ е — седница (и соба или дворница, канцеларија,

у којој „заседава" каква власт). .за ст уи и т а — заузети, прихватити („Та када си Турци

одоше и Србија за ст уи и ^ ).З с јб е ц и — неко турско племе у Азији.з е јб е ч к а и г р а — игра коју играју чочецн.зе.м — земља.з о р — сила.зорт — невоља, тескоба.з у р л а ш — који свира у зурле.зурле — свирале (могу бити и с два писка), мало дуже

од кларинета, пмају 6 рупа и при дну су широке као мањи левак.

т ђ и зд и т и се — нагиздити се, пакитити се.и зл ега т и — излазити.и л а ч - лек.и н ћ а р — бах, одрицање.и с к а р а т и — изагнати, истерати.и скат и — тражити, хтети.и ск а ч а т и — излазити, одлазити.и скочи т и — изићи, појавити се.ист еиат и — избити, истући.и ч — нимало, ништа. '

П ВКОВА СЛАВА 1 9 1

ја г у р и д а — јагорида, греш (у' нреиосном зиачењу чо- век твр^ица.

ј а н а ш а , ј а р а ш а ! — ирипев у иесмала које певају Циганке.

ј а л а — јалах (узвик за сокољење), те. ја с т ’к — „јастук", узглавпица, узглавље.Ј о в а н к а — особе у делу „Марнја Тудорова“ од Внк.

Хнга.Ј у л и је Ф лотвел — особа у делу „Расинкућа“ од Рај-

мупда.ју т р е — сутра.

тоајет — кривац.калЋ узап-лара — лажап („калп“) новац.капарисује — даје капару.к а р а ђ о з л н ј а — опсенар.к а р а ђ о з л и к а — опсенарка.кардаш — друг, пријатељ.ка])С1-еевЈах — очајни занос (у љубави).к а с к а н д и с у в а т и — сумњати на кога, бнти љубоморап.к а т и з м а — један од 20 делова псалтнра.кат и л — крвпик, убица.Е е л е - Е у л а — Ћелекула, близу Ниша кула, у коју су

биле узидане главе српских јупака шгинулих са војводом Спиђелићем 1809. па Чегру.

к е л с ш — »ћелеш“, ћелав (без косе) човек (грдња). ке)1еф — заход.к е р а л п ц м ј а — „ћерамиџија“ , црепар, човек који нрави

црепове (ћерамиде). к е р к а — кћи, ћерка. кеф — ћеФ, воља. к и ја м ет — страшни суд, иесрећа. к и л е р — ћилер, спрема, собица за оставу. Е л с и Ф р а с и л — особа у делу „Марнја Тудорова“ од

Вик. Хига.клисарин — клисар, црквењак. конС1)1л’к - - „кованлук", ул>аиик. коли („толи... коли“) — колнко. коцкарип — коцкар, карташ.

192 Р Е Ч Н П К

кршити — ломити. к’с.чет — усуд, судбипа. кузу.и — јагње.куи — скуп ; „иа куп“ — скупа, заједно. курбсш — жртва (клаље овна у славу Богу и Муха-

меду).курталисувати — ослободнтн (опростити) кога од чега.

ћагар-жспуче — лаковане напуче. лацкати — ласкатп, удваратп се. леблебија — зрно (жућкасто) од неке воћке слади и

меће се у „симите“. леблебиџија — којп продаје леблебије. лезет — укус; лезетли, укусно; апетит. лецедер — „лепцедер“ , воскар, који прави жуте (ва-

шарске) колаче.либаде — кратка горња (до појаса) хаљина жеиска,

која се не спучава спреда. липцал — „липсао“, цркао. лојзе (исто што и „лозје“) — виноград.

максуз — нарочито.„Макси.м Цриојевић“ — драма од Л. Костића..мала и м ахала — крај, део града, већа улица. мале-башија — „малбаша“, старешшга једнога краја

варошп (махале). манџа — јело.марифетлук — мајсторија, умешност. масурнчсшии и масурички — из среза масуричког у

округу враљском.мезелук — мезе, јело којим се присмаче (мезети). мекам — неки турски марга (музика). мерак — жудан; човек иечега много жудап. меснице — месојеђе.милипрот (нем. МПсћћгос!) — хлеб умешен с млеком

(„миликброт“).Милорад Виловић — особа у делу „Смрт СтеФана Де-

чанског“ од Ј. С. Поповића.

ИВКОВА СЛАВА

мнпдерлун — на чсм стоји миндер, као шира клуиа.(на нокретним погарима) дуж аидова у со(»и.

мори — море! де! мртвак — мртвац. мужнје — мужевн, људи. мумле-шамнја — врста белих шампја. муслафирски — гостински -мустаЛи — бркови. мутавџија — струнар.мутвак — кухиња (може бити и засебна зграда).-

н« овуја — овој. најмалецнн — најмањи. нак — нека.накарати — нагиати, најурнти, отерати. нал’не „нануле“, врста дрвене женске обуће. нам&ор — мрзовоља, мрзовољавац.; нануле — види: нал‘пе.недоумјеније — „недоумица", сумња, неизвесност. немак — немац, нем човек. ннки — неки.Н икица — особа у делу „Стари Б ак а \

њекња — негда, одавпо; ономад. њојии — њен.њума — њ у ; па њума — њој, њен.

ооичати — имати у вољи. објатије (црквсл.). — загрљај. облигатан — обавезан, немиповап, који мора бити. одваллшати — (иреиосно) одсецати, лагати. оди — од. одовутке — одовуд. окати — викати, дозивати. окнути — викнути, дозвати.окаш(к - оканица, окењак, суд од оке (литар и

280 гр.).Н В К О В А СЛ А ВА 13

1 94 Р Е Ч Н 11 К

он алт и — некакав (шеснаести) турски марш. отоичие — отоич. мало пре, мало час. отутие — отуда.о т а ш а в е ј п — „ошашавно", постао „шашав“ (прилуд).

па — па, опет.7гајт он — „ Ф а е т о н “ , Ф и ј а к е р ( ф и н а к о л а н а п р у ж и н а м а ) .

и а к ф о и — п а к в о н , а р г е н т а н ( „ н о в о с р е б р о “ ) , с м е с а о д

м е д и , ц и н к а и н и к л а .тт а .ч ук л и ја — кратка хаљина (затворена на прсима) с

рукавима, наложена памуком.П аи т елеј Пантелија, манастир (црква) Св. Пантелије

одмах до Ниша, задужбнна Стевана Немаље.77аснонирт — „пасиониран", живо заузет.77езевеи к — нодводник, погрдна реч за псовку.77ек и ! — добро !и е л и в а н — играч на ужету, гимнастичар.Ћ ењ ер л и ја — врста ћаје, колач са сиром. и еш — пешке, пешице. тшлав — пиринач (ориз).и и т у ју (од иит оват и или и ит уват и) — питају.и и ш и н — одмах.и и ш м а и — одустајање, кајање.и о б р го — брже, побрже.и о гр уж ен — ногонуо, као убијен.и о д и л а н — „по нлану" особито.и о к а п и т и — понудити.и о м е ђ у — међу, између.и о м о м а к — бољи момак.иорта — врата.и о р уч а т и (некоме) и и л а в — „појести коме кољиво“,

дочекати нечију смрт. и о с л у г — послуга.и о с м е ш и ја се — „посмешио се“, помео се.и от аква — мало бољаиотеиати — иобнти, иотући.иот урп .ак потурчењак.и о ц р ц а т и — иоцркати.и р а в е ш с м — ирављах, чињах. '

11ВКОНЛ С.1АВЛ П)5

ура/н.мо — правнмо; тто да пра/н.ио .Ј — шта да радимо?

т1р е . \ш с Ј и г и се — иредомислити се. ттри — к, код.Ћрилегатн — приличнтн. пристајати. тгЈуиседиин — нредседник. најстарији кмет. нричест — причетће.77Ј>олет — нролеће.77Ј)омшпЈти — проћи: „Пе:$ мен' пс може да се нро-

мине“ — ие може бпти без мене. и/ЈСтиња — кућа („пустаи : у проклиљаљу). нртиие — опуте (узице) за припеаивање опанака (место

каиша).пуРхет — букет, кита. нцет иш те — псетпгате. н ч еш п и — исећи, насји.

разговара.чо сс — разговарасмо се. ратлон — „ратлук", гаећер с брашном укухап. рези.тн — „резилук", срам. рипчики — „рипчићи“, рибице. родљак — рођак.Јтутав — чупав, космат, тј. зрео. човек.

С77г сад ; слглтљм-садагаљи.садразаж ки — „садрамзамско времс“, нериод вЈЈемена

када је велики везир долазпо у који вилајет ради иисиекцпје, гато је обележавано увек нли нреме- гатајем валија или вегааљем и сургуном (изгнаљем) сумњивих грађана.

сајиија, — ималац, власник, господар.

с а .ч и у в а њ е - сваљиваље. свапуће. са м и ут и — сванути. са н ки .и — „сапћим“, тобоже, као бајаги. с а с с. са.с<Јњез слободпо. без бриге се.гцЈ>ити — гледат" "удцтп се, ужпватп.

196 Р Е Ч Н II К

‘Сигурсш — „осигуран", обезбеђен (код друштва за оси- гуравање).

си јасвет — „сијасет“ , врло много. сикт ер! — одлааи, иди без трага; „сиктер-чорба“ —

чорба за истеривање из куће, тј. кава, коју кад гост попије треба да одлази.

■ с и н е д р и ја — јеврејско збориште. с и р о ч и к и — сирочићи, сирочад.

■ ск а р а т и се — покарати се, свадити се. скутат и се — сакрити се.

■ с л а в е ј — славуј.следоват елн о — (по руском) — дакле. ирема том. с о б у ћ и (сад. вр. со б уч ем ) — свући, скинути.

■ сост о ја н н је — стање („ствар је онда у другом состо-јанију“ — онда ствар стоји друкчије).

с и а ц н р а т и — „шнацирати“, ходати. с и о л а ј п а Г о с и о д а ! — хвала Богу! с р а м у в а ја се — стидео се.с р м а — сребро (чисто); ср м а -и р н о — сребрно зрно. с р м а -к о л а н — сребрн колан. с р н д а к — срндаћ, срнин мужјак. ст ањ ујем — постајем.^Ст ари Б а к а “ — позоришни комадутри чина од Си-

гетија, који се од шездесетих годнна често даје и радо гледа.

ст ојаћ н а (војска) - стајаћа. ст ринкс — сгрино! ст рош ит и — сломити разбити. руа! — ћут’ ! куш!с у џ у к (швапскн) — девеница, кобасица.

та — те, н, иа. т абијат — иарав. таг (и т а га ј ) — тада.'Талбот — особа у делу „Марија Тудорова“ од Б.

Хига.т а м кс — тамо.тантика (ио нем Тап1с1(ен — тетица. таратор — салата од краставаца (иресних).

ИНКОНА С Л А В А 11)7

т а р а ф т а р а ф (чипити) — дар-мар. тебке — тебе, тебека.т ејаш е — хоћеше („ие тејаше да бидне“ — не мо-

гаше бнти).т ер зи ја и — дрвце којим се удара у тамбуру. теРгв — тек, истом.т еф ерич — место у иољу аа несеље, па и само

весеље.т ефт едар — благајппк, рачуиовођа. тсшс.ч — хтедох. тике — тек, само.т и р и ја А и ја — љубнтељ нечега, нанесењак (ва нечим). т иш -колсге (нем 'Т /зс ћ -К о И с д е и ) — другови ва столом

(у гостионици).т’к и у ја (прош. придев од т’киут и ) — такнуо.т\шииа — тама, тамиина.толи — толикотол’ко — толнко, само.топЈ)в — истом; првн пут: у исто време.требе — треба („требе да је“ — ваља да је).т ребеју — требају.т ребсш ем — требах (,требешем да гу уапем“ — тре-

бало је да је уамем). т реска тресавнца, грозница. тугоо! — туго, жалости !т уиоф ес — обичап црвенн <вес, мањи од стамбол-

скога.т у р ш и ја — консерва од зелепи (санрпка, краставаца

итд.), снремљена у сирћету ва аиму. тутуи — дуваи. тутур — тутор, старалан. т уф ск — иушка

^ е б е б ц и ја — којн ирани (н иродаје) ћеваис н ће- ванчиће.

1‘и 'бии — ћевап. месо нсечепо иа ситпе комаде и пс- иечепо на ршкн.у.

К обапчиТт — ]|евапчпћп, месо прло смтпо нсецкано и уваљаио у мале К(»мадн]|е којн се пеку на роттиљу.

Г>езст — азотна киселина.Г ,ем ст е\т ја — који свира у ћемане (виолину).Гтли.м — шареница, простирка (по поду).Г м р к ја — „кирија“, најам.Гт т ајка — неко турско платно (материја), од кога се

праве памуклије и антерије.Гштити — китити. ћ и ш а — киша.ћ оиек (мн. ћ ои ец и ) — псовка: псето једно! ћутек — батина.

уа и и т и — „ухапити“, ухватити, шченати : ујести. у з у п џ о в с к и Узунџево, место у Турској, чувено са

вашара, сајма.у л с г н у ја — „улегао“, ушао. у н и к у м — јединствено.у и р е и о д о б и т и се — начинити се „преподобан“, смирен. ут еиат и — убити.

Ф — у (стари предлог в, в а ).Ф сш и јан о Ф а б и ја н и — особа у делу „Марија Тудо-

рова“ од В. Хига. ф а х (нем.) — струка. ф е р з а ц (нем.) — залога.

ф и д а н — изданак, младица.ф и з и к у с о в и ц а — жена Физикусова (окружног лекара).ф и р а у н с к и Фараонски, цигански.ф и ц о в и — „вицеви“, досетке. •ф урт (нем. (огГ) — непрестано.ф у р у н џ и с к и — пекарски, хлебарски.ф уст аи — „Фистан“, дуга женска хаљина.

х а м а м — турско купалиште.

цврсто — „чврсто“, јако, добро.

ча л г и џ п -б а ш и ја — онај ирви у свирачкој дружини, као неки хоровођа љихов. У Угарској се зове и р и "аш .

ИВКОВА СЛАВА 19.1

ч а . ш а р с — ве:шце. ланчићи иа увди: /састањетс од метала којпма чочеци виецкају кад играју.

чанЈКЈс — цреп па крову. ч е к и ја — бритва, ио;ки1>. ч е л сб и ја - одличан човек, госноднн, соко. чечити - читатн. ч и р а к — шегрт. учспик. ч и р а ч е — мали „чнрак“. слушче, шегрче. ч ко љ а — ,,чкола“, школа. ч о р б а џ и чо р б а \< и ја — госнодар гаада. чочек (обично у мпож. чочеци) — Цпганчица што игра

и пева с дахнрама. ч ун ке — пошто, почем. чурит и - иушнти.

џ еава (и 1}езва) — малн суд (лимени) ва кухаље каве. ц н в ц а н — врабац.ЈЈнлберт — особа у делу „Марнја Тудорова1* од Нпк.

Хига.у и . ш и р — лола. у у .ч б у е — вашар, галама.

ша л в а р у ш а — жепско 1:оје носи шалваре (женске шп- роке панталоне).

ш а .и и ј а — танка марама (женска) ва убрађиваше нли ва новеаивање.

/ш ебек — мајмуп.т е н е б е р и ја — рад ирема све1>и (обично подранак, кад

сви радннци устапу :шмн у 2 или 8 часа носле поноћн, те раде до сванућа).

нт роИ и — широки. т љ и в к а — шљивовица (ракија). т от ка — пловка, натка. т о ч и к и — , шочићни, пловчићи. тто - - да.

ИЗДАБА СРПСКЕ КМ Ж ЕВНЕ ЗАДРУГЕ

I коло (1892)1. Жпвот и Прнкљученија Днмнтрпја ОбрадовнКп,

свеска I., за штампу приредпо и цредговор написао Ж. По- повић. Цена 1‘40 дпн.

2. С мора и са сува, црте др. Мплава Јовановића. Цона 1-40 дин.

3. Даворје Ј. С. Поповића, аа штампу прпродио и речник и предговор наппсао Љубомир Стојановпћ. Цена 1 40 дин.

4. Бавоц>а Фра-Брпе, наппсао Спмо Матавуљ: с речни- ком и предговором Љуб. Јовановпћа. Цена 2 дин.

5. Драматскп Списн Косте Трпфковпћа, свеска I.. за штампу прпредпо и предговор написао Данпло А. Живаљевић Цена 1*40 дпн.

6. Нстппска Служба, наппсао И. Н. Потапенко, превоо М. Ђ. Милићевпћ. Цена 1*40 дпн.

7. Нсторнја Српскога Народа с погледом на псторију суседнпх Хрвата и Бугара, наппсалп Љуб. Ковачевпћ и Љуб. Јовановпћ, свеска I. Цена 1-40 дпн

II коло (1893)8. Жнвот п Прпк.вучеппја Днмптрија Обрадовнћа.

свеска II., за штамлу прпредио и поговор и речнпк нанпсао Ж. Поповић. Цена 140 дпн.

9. Мемоарн Проте Матпје Непадовсћа, ва штампу прп- редио и предговор, регистре и речпик написао Љубомнр Кова- чевић. Цена 2 80 дпн.

10. Два Ндола, наппсао Богобој Атанацковнћ, за штампу прпредпо п предговор наппсао Андра Гавриловпћ. Цена 2 дин.

11. Камепо Доба, наппсао Јонан Жујовић. Цена 2 дип.12. Нрве Жртве, приповетка из српске мрошлости, на-

писао Андра Гаврпловнћ. Цена 1’40 днн13. Нз Прнродс, мањп спнсч др. Јоспфа Панчића, за шта.мпу

прпредно ч предговор наппсао Ж. Жпвановнћ. Цепа 2 дин.14. С фрапцуског Иарнаса, преводп Владпмира М. Јова-

новпћа. Цена 2 дпн.III коло (1894)

15. Аптологија Дубровачке Лнрнке, за шта.мпу ириредио и предговор и речннк наипсао Милап Решетар. Цена 140 днп.

16. 'Гамо амо но Истоку, црте др. Мплана Јоваповнћа, снеска 1, с речником и с картом Ипдискога Океапа и околних вемаља. Цена 2 дин.

17. Несмс Јовапа Илнћа, ва штампу приредио Љуб. Сто- јановић. Цена 2 дин.

18. Драиатски Списн Косте Трнфковића, свеска II., ва штампу приредио и предговор написао Дан. А. ЖиваљевиК. Цена 1*4ј0 дин .

2 0 2 П 3 Д А. Н> А

19. Боденпца на Флосн, написао Џорџ Еаиот, превео с енглескога Андра Николић, свеска 1., Цена 2 дин.

20. Иодеппца иа Флосп, написао Џорџ Елиот, превео с енглескога Андра Нпколић, свеска II. Цена 2 дин.

21. Нсторпја Српскога Народа с погледом на историју суседних Хрвата п Вугара, написали Љ. Ковачевић и Љ. Јо- вановнћ, свеска II. Цена 1*40 дин.

IV коло (1895)22. Васпе Доснтеја Обрадовпћа, свеска I., за штамну

приредио и предговор написао Андра Нпколић. Цена 1-40 дин.23. Друга Иеванпја Змаја Ј. Јовановпћа, свеска I., за

штампу приредио и предговор написао Милутин К. Драгутн- новић. Цена 2 дин.

24. Низ старпјпх прпповедака, за штампу ириредио и предговор написао Андра Гавриловић. Цена 2 дин.

25. Тамо амо по Истоку, црте др. Милана Јовановића, свеска II., с речником. Цена 2 дин.

26. Бпјеснп Роландо, спјевао Лодовико Ариосто, пре- пјевао Драгиша Станојевић, свеска I., с предговором, напоме- нама и речником. Цена 2 дин.

27. Тартнф н Тврдпца, комедије од Молпјера, аревели Јован Ђорђевић и др. Владан Ђорђевић, »а штампу приредпо и предговор написао Јован Ђаја. Цена 1-40 дин.

28. Ц.8 науке о светлости, написао Ђорђе М. Станоје- вић с предговором и 158 слика. Цена 2 дин.

V коло (1896)29. Басне Досптеја Обрадовнћа, свеска П., за ттампу

приредио и поговор напнсао Андра Нпколић. Цена 2 дпн.30. Друга Певанпја Змаја Ј. Јовановића, свеска Н., за

штамиу приредпо Милутин К. Драгутиновић. Цена 3 дин.31. Слпке из сеоскога жинота, написао Јлвко М. Весе-

линовпћ, свеска I. Цена 2 дин.32. Тодор од Сталаћа, трагедија у пет чинона, написао

Милош Цветић. Цена 2 дин.33. Бпјеснн Роландо, сијевао Лодовико Ариосто, пре-

нјевао Драгиша Станојевић, свеска II., с наиоменама и речни- ком. Цена 3 дин.

34. Девајтнс, роман од МарнЈе Рођевнчевне, иревео с пољскога Никола Манојловић-Рајко. Цевга 3 дин.

35. Кн>нга о здрављу, српско издаае приредио др. Милан Јовановић — Ватут. са 53 слнке у тексту и 2 засебне таблпце у боји. Цена 3 дин.

V I коло (1897)36. Жнтнје Герасима Зелпћа архЈгмандрнта, свеска I.,

<а штампу приредио П. П. Ђорђевић. Цена 2 дин.37. Босанчнце, кратке прнче нз Сарајева, испричао Мнта

Жнвковнћ. Цена 2 дин.

КЊНЖЕВНЕ 8АДРУГЕ •гт

38. Горскн Цар, роман, написао Светолпк П. РанковиК Цена 3 дчн.

39. Бајеснп Ролавдо, спјевао Лодовпко Ариосто. нре- пјекао Драгиша Станојенић, свеска III., с напоменама н речни- ком. Цена 3 дин.

•40. Внјесни Ролапдо, спјевао Лодовико Ариогто, препје вао Драгиша Станојевић, свеска IV., с напоменама, н речпнком и поговором. Цена 3 дин.

41. Нсторпја Карла XII. од Волтера, превео Стојан Но- ваковпћ. Цена 3 дин.

42. Подземпе воде, издани, ивворп, бунарн, те1»ме н минералне воде, написао др. Спетолик Радонановић, са 41> слика. Цена 2 див.

43. Цавјет, драмат у 4 чина, написао Симо Матавуљ. Цена 2 дин.

VII коло (1898)44. ЈКитпје Гераснма Зелпћа архимандрнта, свеска II.,

ва штампу приредпо П. П. Ђорђевић. Цена 3 див.45. Епске песме Јована Суботпћа, свеска I., заштампу

приредио и предговор наппсао Љубомнр Стојановић. Цена 3 д.46. Прнповетке Лазе К. Лазаревнћа, свеска I., заштампу

приредно и предговор написао Љубомир Јовановић. Цена 2 д.47. Горе доле по Напуљу, путничке цртице др. Милана

Јовановића, за штампу прпредио др. Никола Вулић, предговор написао А. Гавриловпћ Цена 2 50 дин.

48. Уједињење Немачке, написао др. Драгољуб М. Пав- ловић. Цена 3 дин.

49. Векфплдскп Свештенвк, написао Оливер Голдсмит, превео и предговор наппсао др. Љубомнр Недић. Цена 2 дин.

50. Нскрвде Николе ТоДазеа, за штампу приредио и предговор написао Данило Петрановић. Цена 1 дин.

VIII коло (1899)61. Дохаћа пксма Доситеја Обрадовића, ва штампу при

редио Милутин К. Драгутиновић, св. I. Цена 2 дин.52. Лнрске несме Симе Милутиновића Сарајлпје, с пред

говором Андре Гаврмловића. Цена 2 дин.53. Прмповетке Лазе К. Лазаревика, свеска II., ва штампу

приредио Љубо.мир Јовановић. Цена 3 дин.54. Сликс нз сеоскога живота, паписао Јанко М. Весе-

ливовић, свеска II. Цена 2 дин.65. Нвкова слава, приповетка Стевана Сремца. Цена

2 дипаса.

204 И 8 Д А Њ А

56. Исдандски рибар, роман ПјераЛотија, с француског превела Тилија Довијанићева. Цена 2 дин.

57. Воћке и воће, написао Благоје Тодоровић. Цена 4 динара.

Сва досадања кола књига могу се добити преко повере- ника или непосредно од Управе Српске Књижевне Задруге, и то: I, II, Ш и IV по цену од 7, V, VI, VII VIII по цену од 10, а сва кола заједно по цену од 6 динара од кола.

стаје за све задругаре годишње четири динара илп круне, за незадругаре седам дпнара пли круна; уз то, добротвори, осни- вачи и повереници добивају бесплатно и лепе тврде корице, када се сврши које од дела која излазе у »Забавнику«.

Година прва »Забавника« (свеске 1—6) имаовадела:1. Обломов, роман у четири дела, написао И. А.

Гончаров, превео с рускога Милован Ђ. Глишиа. . 4*— дии.2. Богородпчина Црква, роман у три дела,

напнсао В. Иго, превео с францускога Душан Л. Ђо-к и ћ . (Свршетак је у »Забавнику« за 1899 годпну.) . . 3'-- дин.

3. Прпповетке I, у којој су збирци ови преводи: Ор-гуљаш из Поникла, написао Хенрих Сенкјевић; Свеци ратују, написао Ђовани Верга; Јолантини сватови, написао Херман Судерман; Прва велика прашка трговина пауцпма, ваписао Ла- дислав Строупежницки, Ж ан Гурдон, написао Емил Зола; Давид Свен, написао Н. Хоторн; Гушчар, написао Херман Судерман; Пребрана пшеница, написао Н. С. Љесков; и Три девојчице, наипсао Пол Бурже. распродано.

Година друга »Забавник« с̂в. 7—12) има ова дела:1. Богородпчипа црква, роман у три дела, написао В.

Иго, превео с францускога Душан Л. Ђокић. (Свршетак.)2. Давпд Еоперфилд, роман, написао Ч. Д икенс, пре-

вео с енглескога Драгомпр М. јлнковић. (Наставпће се и у свескама 1900 године.)

3. Рат и мир, роман, написао Л. Н. Толстп, превели с рускога Окпца Глушчевић и Мплован Ђ. Глишпћ. (Наставиће се и у свескама 1900 године.)

4. Приповетке II. (Анта, написао Болеслав Прус; Јунак нашега дова, написао Доменико Ровета; Стратоника, нампсао Јулије Зејер; Широка илећа, написао Фрпдрих Шпилхаген; На прелому, написала 0. Н. Чјумпна, п друге прпиоветке.)

СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

0 ЈЕЗИКУ - · pdf fileПВКОВА С-1АВА iii 4. Међу глаголсиим...

Documents