0. UVOD

0.1.1 OPSTE

Protivpožarni sistemi su sistemi za automatsku dojavu ili gašenje požara, sistemi za detekciju eksplozivnih

gasova i sistemi za odvođenje dima i toplote. Ovi sistemi u smislu zakona spadaju u grupu posebnih sistema.

Osnovu za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta čini njegov pozarni rizik. Za odredivanje pozarnog rizika

potrebno je poznavati-utvrditi sve faktore koji dovode do nastanka pozara, njegovog razvoja i moguce stete. Merama

pozarne preventive postize se da verovatnoca izbijanja pozara bude sto manja, a protivpozarnim sistemom se

onemogucava sirenje pozara. Time se i moguce stete svode na najmanju meru.

Požarni rizik se računa različitim metodama a mi ćemo ovde spomenuti dve. Metodama se, racunskim putem,

dobijaju pozarni rizici, neke komponente se procenjuju dok se neke dobijaju iz podataka. Tako naprimer, vrsi se

procena stete posebno kod velikih vrednosti (skupi uredaju, kultuma dobra i si.) zatim vreme intervencije i sl. Pozarno

opterecenje kao jedan od inputa za proračun požarnog rizika se dobija racunskim putem. Za niz grana industrije ono

vec postoji. Ako se pozarni rizik izracunava, potrebno je imati podatke za kaloricnu moc materijala u objektu, pozarnu

otpornost materijal objekta, itd.

Izracunati pozarni rizik ovim metodama jeste opsta procena pozarnog rizika objekta.

Osnovni razlozi za projektovanje i instaliranje nekog o posebnih sistema su:

-potreba da se požar detektuje na vreme, da bi mogao da se ugasi u ranoj fazi

-potreba da se eksplozivna atmosfera detektuje na vreme, da bi se izbegla eksplozija uključenjem ventilacije ili

drugim merama, a u krajnjoj instanci da bi se evakuisali ljudi da bi se izbegle ljudske zrtve

-potreba da se početni požar ugasi na samom početku, što podrazumeva automatsko aktiviranje i detekciju

-potreba da se obezbedi aktiviranje gašenja i samo gašenje na daljinu

-potreba da se odvođenjem dima i toplote iz objekta smanji opasnost za lica koja se u tom trenutku nalaze u objektu

0.1.2 STETE OD POZARA U ZAVISNOSTI OD VREMENA INTERVENCIJE

Vreme intervencije je osnovni faktor koji utice na stetu od pozara. Ova zavisnost stete (i drugih posledica) moze se

sematski ilustrovati, kao sto pokazuje sl. 1. Principijelna sema pokazuje da steta, sa vremenom, raste, po

eksponencijalnoj krivoj.

Ona prema razvoju pozara, moze biti strmija brzi razvoj (kriva 1), ili polozenija-sporiji razvoj (krive 2,3). Svakom

vremenu razvoja pozara odgovara, na svakoj krivoj, odredena vrednost tete, ili istoj steti S odgovaraju razlicita

vremena Tl, T2 i T3 intervencije.

Sl. 1 Krive štete od požara u funkciji vremena

Za moguće štete od požara, odnosno za uspeh u gašenju, postoje tri vremenske faze intervencije date na sl. 2

0.1.3 POŽARNI RIZIK

0.1.3.1. Proračun rizika faktorima požarne opterećenosti i opasnosti (požarni rizik objekta i požarni rizik

sadržaja objekta)

Osnova za izbor protivpozarnog sistema nekog objekta je velicina njegovog pozarnog rizika. U ovom

faktoru se nalaze sve komponente koje odreduju mogucnost izbijanja pozara, njegov razvoj i moguce stetne posledice.

Stoga ovaj faktor, uz ostale koji odreduju uslove gasenja, organizaciju varogasne sluzbe i druge uslove, daje osnove za

izbor efikasnog protivpozarnog sistema. Pod pojmom efikasnog protivpozarnog sistema podrazumevammo onaj sistem

koji ce da ugasi svaki pozar, uz najmanju mogucu stetu.

Razorno dejstvo pozara odvija se u dva pravca; u unistenju objekta-zgrade i njegovog sadrzaja. Prvo

unistenje se sastoji u razaranju konstrukcije zgrade, a drugo je unistenje materijala, opreme, inventara 1 ugrozenost ljudi

u objektu. Oba ova rizika su medusobno povezani, jer po pravilu, razaranje zgrade prouzrokuje i unistenje njenog

sadrzaja, a vlsoka temperatura dobijena pozarom sadrzaja, ugrozice zgradu. Ipak, ova dva rizika mogu egzistirati

nezavisno, pa se tako nezavisno izracunavaju i tretiraju. Njihove velicine uticace na izbor protivpozarnog sistema,

naime, uzece se sistem prema riziku koji dominira.

Rizik objekta

Unistenje objekta dejstvom pozara sastoji se u razaranju konstrukcije i zavisi od dva faktora, medusobno

suprotnih dejstava;

-intenziteta i trajanja pozara

-pozarne otpornosti konstrukcije objekta.

Brojcana vrednost pozarnog rizika objekta (Ro) izracunava se prema relativno složenim formulama I one nisu predmet

ovog razmatranja.

Rizik sadrzaja objekta

Proracun ovog rizika je daleko jednostavniji od rizika objekta i zavisi od sledecih pitanja;

- u kojoj meri postoji opasnost za ljude koji se zateknu u objektu pri izbijanju pozara kolika opasnost preti imovini u

objektu obzirom na njihovu vrednost

- kolika opasnost preti imovini u objektu obzirom na njihovu vrednost

- kolika i kakva opasnost moze nastati usled pojave dima

Ovaj rizik se u krajnjo iteracija također dobija računski, čime se nećemo baviti.

Izracunati pozarni rizik se moze smanjiti primenom preventivnih mera u objektu i tehnologiji, jacanjem

vatrogasne sluzbe i sluzbom signalizacije i alarmiranja. Pri tome mora biti zastupljen i ekonomski kriterijum u

pozarnoj zastiti, a zainteresovanost imaju i osiguravajuci zavodi. Tako, naprimer, racionalnije je i ekonomski

opravdanije organizovati eflkasnu vartogasnu sluzbu za vise objekata-podrucje, nego da svaki objekat ima sopstvene

stabilne automatske sisteme za gasenje. Ovo je opravdano ukoliko brzina sirenja pozara i vreme za intervenciju to

dozvoljavaju. Ovo takode pretpostavlja postojanje signalno-alarmnog sistema, rucnih protiv-pozarnih aparata i

hidranata i drugih preventivnih mera u objektima.

0.1.3.2. Proracun rizika faktorima verovatnoce pozara i opasnosti

Jedna od metoda proracuna pozarnog rizika (pored jos nekoliko), pociva na dva osnovna kriterijuma, verovatnoci

izbijanja pozara u objektu i pozarnoj opasnosti - steti koju bi pozar mogao izazvati. Ova pozarna opasnost definise

se kao efekat moguce stete, kako imovine, tako i mogucih ljudskih zrtava. Ovi kriterijumi se daju u pet nivoa i to:

A. Verovatnoća izbijanja požara B. Efekat stete

1. Veoma malo verovatno 1. Neznatan

2. Malo verovatno 2. Normalan

3. Verovatno 3. Visok

4. Često 4. Vrlo visok

5. Kontinuirana - stalna 5. Životna opasnost

Velicina rizika, sa dva data faktora, izracunava se formulom: R = AB

Dobijenl rezultati, mnozenjem datih faktora krecu se od 1 do 25 . Visina rizika je klasificirana u pet nivoa-stepena.

Prema ovom nivoima date su diferencijacije pozara, sa hitnoscu preduzimanja mera.

0.1.4. IZBOR PROTIVPOZARNOG SISTEMA

Pri razmatranju izbora protivpozarnog sistema nekog objekta podrazumeva se samo represivna zastita, odnosno

gasenje. Pri tome se rucni protivpozarni aparati, unutrasnji i spoljni hidranti, snabdevanje vodom i signalizacija pozara

mogu tretirati kao preventivna protivpozarna zaštita.

Izbor protivpožarnog sistema vrši se uzimajući u obzir sledeće osnovne kriterijume:

a) Zakon o zaštiti od požara sisteme za automatsku dojavu požara, sisteme za automatsko gašenje požara i

sisteme za odvođenje dima i toplote svrstava u grupu posebnih sistema.

Prema ovom zakonu pri projektovanju i izgradnji visokih stambenih objekata i objekata javne namene (hoteli,

robne kuće, bioskopi, pozorišta, biblioteke, dečje ustanove, škole i visokošolske ustanove, zdravstvene ustanove,

sportske dvorane, koncertne dvorane, stadioni i sl.) kao i u objektima u kojima se čuvaju umetnička dela,

obavezna je ugradnja uređaja koji omogućavaju blagovremeno otkrivanje i javljanje požara.

Isti zakon nalaže obaveznu primenu stabilnih sistema za gašenje požara:

♦u objektima u kojima se odvijaju tehnološki procesi u kojima se proizvode, prerađuju, koriste i skladište

opasne materije (zapaljive, eksplozivne i druge)

♦u zgradama arhiva i dokumentacije od posebne vrednosti

♦u objektima u kojima se obavlja trgovina površine preko 3500 m2

♦u objektima koji služe za izložbe preko 1000m2

♦u muzejima, bioskopima, pozorišrtima, aerodromskim zgradama preko 1000m2

U svim objektima u kojima je obavezan sistem za gašenje požara obavezan je i sistem za dojavu požara.

b) Za tipicne standardne objekte postoje zakonski i tehnicki propisi koji odreduju sistem zastite .

Za određeme tipove objekata propisi i standardi, koji definišu načine i obveze pri izgradnji ovih objekata nalažu izradu

nekog od posebnih sistema.

-Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozije

-Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i i uređeja od požara

-Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica

-Pravilnik o izgranji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti

-Pravilnik o tehničkim normativima za uređaje u kojima se nanose i i suše premazna sredstva

-Pravilnik o izgranji postrojenja za TNG i o uskladištavanju i pretakanju TNG

-Pravilnik o tehničkim propisima za specijalnu zaštitu elektroenergetskih postrojenja od požara

-Pravilnik o zaštiti na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisanju eksplozivima i barutima

-Pravilnik o tehničkim zahtevima za zaštitu garaža za putničke automobile od požara i eksplozija

c) Primenom metoda određivanja požarnog rizika objekta dobijaju se vrednosti požarnog rizika za objekat i sadržaj

objekta. Analizom ovih parametara može da se dođe do relevantnih zaključaka.

Uobičajen pristup analizi ovih parametara je da, ako tačka sračunatih parametara padne u šrafirano područje

ima opravdanja da se instalira sistem za automatsko gašenje požara, a ako je ispod onda ne. Ako tačka padne

kompletno izvan dijagrama potrebno je preduzeti, zavisno od slučaja, neku od mera kao sto su npr. zamena osnovnih

konstruktivnih elementa, smanjenje požarnog opterećenja u objektu, formiranje vatrogasne jedinice ili sl.

d) Kod objekata koji imaju vise prostorija i tehnologija, potrebna je analiza svake posebno. To znaci da se moze

pojaviti potreba razlicitih resenja za razlicite prostore, kako signalnih sistema tako i sistema za gasenje. U torn pogledu

mogu se pojaviti dileme ako se pojavi mogucnost alternativnog sredstva za gasenje ili aktiviranja.

e) Tehnicka resenja zastite mogu biti viseg ili nizeg stepena. Tako naprimer, primenom automatike gasenja postizemo

visi stepen zastite sto ima za posledicu vecu cenu, odnosno dolazimo do pitanja ekonomicnosti zastite. U tomn pogledu

takode postoje iskustva, bar kad je rec o tipicnim objektima. Optimalna zastita podrazumeva efikasnu zastitu, a to znaci

da sistem obezbedi prihvatljivu, maksimalnu velicinu rizika, odnosno stete.

POLAZNE OSNOVE I FAZE PROJEKTOVANJA

Projektovanje i izvođenje posebnih sistema i mera zaštite od požara obavlja privredno društvo odnosno drugo

pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za delatnost projektovanja i izvođenja radova, zadovoljva

posebne uslove u pogledu tehničke opremljenosto i ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje i izvođenje

posebnih sistema i mera zaštite od požara.

Stručni ispit za dobijanje licence polaže se pred komisijom Ministarstva unutrašnjih poslova.

Poslovi projektovanja i izgradnje obuhvataju tehnicke poslove na izradi tehnicke dokumentacije, izgradnju,

organizacione, finansijske i druge poslove. Svi ovi poslovi zahtevaju strucnost kako bi se izbegle greske i postavili

funkcionalni protivpozarni sistemi.

Pod optimalnim -funkcionalnim sistemima podrazumevamo da oni ispunjavaju sledece osnovne zahteve:

-Tehnicka resenja protivpozarnih sistema bi trebalo da funkcionalno odgovaraju potrebi brzog saznavanja o

izbijanju i eflkasnom gasenju pozara u objektu.

-Tehnicka resenja za dojavu i gasenje se moraju uklapati u tehnologiju i organizaciju rada koja se odvija u

objektu.

-Protivpozarni sistemi za dojavu i gasenje moraju ispunjavati zakonske i tehnicke propise pozarne zastite za

objekat i tehnologiju u objektu. Ukoliko za objekat ne postoje domaci propisi, moraju se koristiti strani.

-Protivpozarni sistemi bi trebali da imaju ekonomsku opravdanost za njihovo investiciono ulaganje.

0.3 PROJEKAT ZAŠTITE OD POŽARA

0.3.1. Sadržaj idejnog projekta

Osnovni polazni dokument kojim se resava problem protivpozarne zastite nekog objekta je idejni projekat

zaštite od požara. Kao javni i zakonski dokument idejni projekat mora biti usaglasen sa zakonskim i tehnickim

propisima, a i sa drugim projektima i odobren. Idejni projekat predstavlja osnovu za izradu glavnog projekta

protivpozarnih sistema i planova mera i akcija u slucaju izbijanja pozara u objektu.

Idejni projekat, na osnovu prikupljenih podataka o objektu i tehnologiji u njemu, obraduje i resava sledeca pitanja

pozarne zastite:

-pozarni rizik u objektu;

-proucavanje svih zakonskih i tehnickih propisa i iskustava u pozarnoj zastiti slicnih objekata;

-pozarnu preventivu;

-tehnicka resenja i projektne zadatke za glavne projekte protivpozarnih sistema;

-plan akcija i mera u objektu, u slucaju izbijanja pozara.

0.3.2. Glavni projekat zaštite od požara

Nakon utvrdivanja-identifikovanja mogucih uzrocnika i izvora pozara u objektu, treba razmotriti koje mere preduzeti da

bi se postiglo;

- da do pozara ne dode;

- ukoliko do njega dode, da on bude za odredeno vreme, ogranicen prostorno

- u određenim posebno važnim delovima objekta ugašen automatskim sistemom pre nego što se proširi.

Ova tri zahteva se postizu primenom odgovarajucih mera pozarne preventive (prva dva) i projektovanjem

protivpožarnih sistema (treći).

Mere požarne preventive definišu se glavnim projektom zaštite od požara, a implementiraju se u ostalim

glavnim projektima.

Protivpožarni sistemi, izbor sredstava i tehnika se obavlja u glavnom projektu zaštite od požara, a sam tehnička

rešenja se implementiraju kroz projekte posebnih sistema. Ova rešenja se unose i u glavni projekat zaštite od požara.

Iz gornjeg se vidi da je projektovanje zaštite od požara interaktivan proces. Projekat zaštite od požara procenjuje

opasnosti, predlaže rešenja, ona se implementiraju kroz ostale tehničke projekte, a na kraju se unose u projekat zaštite

od požara.

Preventivne mere veoma su brojne i mogu se svesti na tri osnovne grupe

-mere tehnoloske preventive

-mere gradevinske preventive

-mere preventive za elektro i mašinske instalacije.

Tehnoloska preventiva se odvija u tri faze

-pracenjem tehnoloskih velicina koje mogu izazvati pozar i eksploziju (najcesce automatski)

-zatim regulacija (automatska i daljinsko-rucna) ovih velicina

-eliminacija nedozvoljenih tehnoloskih velicina. Ova treca faza podrazumeva aktiviranje i protivpozarnih sistema i

sistema za eksplozivnu zastitu.

Građevinske tehnicke mere pozarne preventive su date odgovarajucim tehnickim propisima za gradevinsku

izgradnju, propisima iz pozarne zastite, propisima za elektricne instalacije itd. Ovi propisi obuhvataju tehnicke

zahteve za vatrootpornost zidova i vrata, izlaze za evakuaciju, pozarne stepenice i prilazne puteve, hidrantsku i

kanalizacionu mrezu, dozvoljena rastojanja izmedu objekata, odvod dima, provetravanje i niz drugih zahteva. Posebno

se mogu pojaviti zahtevi kod objekata posebne namene koje tretiramo, u pozarnom smislu, kao specijalne

objekte.

Pod specijalnim objektima podrazumevamo sve objekte visokog pozarnog rizika, kao sto su skladista (posebno skladista

sa visokim regalima), sve tehnologije sa zapaljivim materijalima, objekte gde postoji ugrozenost ljudi (javna

sastajalista), visoke zgrade, itd.

Elektricne mere preventive se nalaze u odgovarajucim propisima za elektricne uredaje i instalacije. Cinjenica da,

po statistickim podacima, najveci procenat uzroka i izvora pozara otpada na neispravnost elektricne instalacije i

varnicenje, zahteva strogu primenu propisa za ovu vrstu pozarne preventive. To se neposredno odnosi na pojavu

statickog elektriciteta i varnicenja.

Što se tiče posebnih sistema (protivpožarnih sistema ) projekat zaštite od požara daje u stvari projektni zadatak

za njih a po izrađenoj projektnoj dokumentaciji za njih ova rešenja se u unose u ovaj projekat.

Glavni projekat zaštite od požara ima pravo da izrađuje pravno lice koje ima ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih

poslova za izradu ovih projekata ima zaposlena lica sa licencom za izradu ovih projekata. Ovu licencu može

dobiti lice koje ima; najmanje dva lica sa VSS tehničkog smera, najmanje pet godina iskustva na ovim poslovima

I položen stručni ispit iz oblasti ZOP.

Na projekte zaštite od požara Ministarstvo daje saglasnost.

0.3.3. Glavni projekat zaštite od požara kao projektni zadatak za glavne projekte protivpožarnih sistema

Jedinstveno resenje pozarne zastite obuhvata pored preventivnih mera, mobilnu opremu, signalizaciju pozara,

vatrogasna i druga specijalna vozila, stabilne sisteme po pojedinim objektima-prostorima i odgovarajucu vatrogasnu

organizaciju. Nabrojane osnovne elemente potrebno je deflnisati vec u fazi idejnog projektovanja objekta u idejnom

projektu zastite od požara. Ovo definisanje - tehnicka resenja znaci odredivanje osnovnih tehnickih - funkcionalnih

karakteristika protivpozarne opreme koja se planira u idenom projektu. Tehnicke karakteristike pozarne opreme se daju

u projektnim zadacima za planove i glavne projekte protivpozarnih sistema.

Projektne zahtevi treba da ispunjavaju glavni gradevinski, tehnoloski i elektro projekti. U gradevinskom projektu se

nalaze zahtevi za pozarnom vodom (vodovod, pumpna stanica, rezervoari vode), hidrantska mreza, drenaza i

kanalizacija. Glavni elektro projekti uredaja i instalacija propisuju stepene zastite prema zonama pozarne opasnosti,

staticki elektricitet, gromobransku zastitu, itd. U tehnoloskim projektima se obezbeduju informacije o svim tehnickim

velicinama koje mogu izazvati pozar, regulisanje tih velicina, blokada pojedinih zona itd.

Iako navedeni projekti, kao dokumenti, posebno egzistiraju, treba naglasiti da svi oni, ukljucujuci ovde i

preventivne mere, moraju biti usaglaseni. Ovu usaglasenost potvrduju, na svakom projektu, svi odgovorni

projektanti, a suštinski se potvrđuje glavnim projektom zaštite od požara (GP ZOP). Ovo je neophodno zbog

jedinstvenosti funkcije pozarne zastite, odnosno svih njenih elemenata.

GP ZOP za mobilnu opreme sadrzi:

-Klasifikaciju pozarne opasnosti pojedinih prostora objekta, prema pozarnom riziku;

-Vrstu protivpozarnih aparata prema klasi pozara

- Broj aparata prema povrsini prostorija i stepenu pozarne opasnosti. Ovaj broj se mora temeljiti na nekom vazecem-

priznatom standardu;

-Mesta i polozaj aparata u objektu;

-Odrzavanje aparata-kontrolu ispravnosti i servisiranje.

GP ZOP za glavni projekat dojave sadrzi:

-Polazne osnove podloge za objekat i indikacije pozara po prostorijama objekta;

-Tehnicke propise, standarde i preporuke za projektovanje;

-Izbor i funkcionalnu definisanost signalnog sistema i opis rada;

- Raspored signalnih zona i polozaj signalne centrale;

- Funkcionalni izbor automatskih i rucnih javljaca pozara po zonama;

- Funkcionalni zahtevi za signalnu centralu a prema planu alarmiranja i drugih zahteva;

GP ZOP za vatrogasna vozila

Za vatrogasna vozila, vozila sa lestvama i platformom, kao i specijalna vozila, postoje standardi po kojima se oni

proizvode i nabavljaju. Svrha postavljanja projektnog zadatka jeste da se postave odredeni tehnicki zahtevi i

karakteristike vatrogasnog vozila, kako bi ono u sklopu opsteg resenja pozarne zastite objekta, imalo svoju

funkcionalnu ulogu.

GP ZOP za glavne projekte protivpozarnih sistema

Zajednicki, osnovni zahtevi koji bi trebalo da se nalaze u GP ZOP za glavne projekte su:

- Za odredene objekte, prostore-prostorije, odrediti protivpozarne sisteme. Vrsta-tip protivpozarnog sistema

definise se iz analize pozarnog rizika;

-Za svaki tip protivpozarnog sistema odrediti standarde ili tehnicke propise (domaći ili strani) po kome ce se

vrsiti projektovanje i izgradnja sistema;

-Za svaki sistem definisati tehnicka resenja koja glavni projekat mora tehnicki i ekonomski realizovati-

pripremiti za izgradnju.

Tehnicko resenje obuhvata; princip rada sistema, proracun potrebnih kolicina sredstava za gasenje i rezerve, osnovna

dimenzionisanja, nacin aktiviranja i semu sistema sa polozajem pozarnc stanice (za vodu i penu) i baterije boca (za

CO2. halone i prah), tehnicke karakteristike osnovnih elemenata sistema itd.

0.4. PROJEKTOVANJE I IZGRADNJA PROTIVPOZARNIH SISTEMA

0.4.1. Glavni projekat sistema

Glavni projekti su investicioni dokumenti na osnovu kojih se vrsi ugovaranje, finansiranje i izgradnja

protivpozarnih sistema. Kao investiciono-tehnicka dokumentacija, glavni projekti podlezu zakonu o investicionoj

izgradnji i izradi investiciono-tehnicke dokumentacije.

U tom cilju, glavni projekti sadrze:

- Osnovne podatke o objektu i tehnologiji a njemu, sa situacionim planom;

- Projektni zadatak sa propisima za projektovanje;

- Tehnicki opis protivpozarnog sistema sa funkcionalnom semom;

- Tehnicko definisanje i dimenzionisanje sistema i njegovih elemenata koje obuhvata; izbor sistema i elemenata sa

tehnickim karakteristikama, hidraulicke I druge potrebne proracune;

- Potrebnu graficku dokumentaciju koju cini; situacioni plan, plan cevne mreza sa presecima, crteze pozarne

stanice, crteze osnovnih elemenata i standardnih delova i ostala dokumentacija, potrebna za montazu;

- Gradevinski zahtevi za objekat pozarne stanice, snabdevanje vodom, hidrantima i pozarnom instalacijom,

kanalizacijom i drenazom;

- Uputstva za montazu, probni rad i odrzavanje;

- Predmer i predracun;

- Pismene dokaze o usaglasavanju glavnog projekta potrebne ateste, potvrda o hidraulickim karakteristikama

gradske vodovodne mreze, snabdevanju elektricnom energijom i dr.

- Misljenje nadleznih institucija i trecih lica o projektu (revizija projekta).

- Glavni projekat treba da ima saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova (Uprava za vanredne situacije)

Projekte posebnih sistema izrađuje pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu tehničke

opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za projektovanje posebnih sistema.

Uslov za dobijanje licence (jedan od) je polaganje stručnog ispita čiji program propisuje Ministar.

0.4.2 Izgradnja protivpožarnih sistema

Tehnicki propisi i standardi za pojedine vrste protivpozarnih sistema cine pored osnove za projektovanje i osnovu za

izgradnju. Pored toga ova izgradnja, kao investiciona, podleze zakonu o investicionoj izgradnji. Za izvrsenje radova na

izgradnji sistema osnovu cine glavni projekat i ugovor izmedu investitora i izvodaca radova. Za izmene u glavnom

projektu nadlezan je investitor.

Tok izgradnje cine sledece faze i poslovi:

-Investitor utvrduje pocetak i kraj gradnje;

-Gradnjom rukovodi odgovorno lice izvodaca, a nadzor i kontrolu vrsi predstavnik Investitora;

-Rukuvodioc gradnje vodi dnevnik rada koji overava nadzorni organ Investitora;

-Nadzorni organ vrsi kontrolu isporucenog materijala i opreme na gradiliste, uz kontrolu kvaliteta;

-Overu privremenih situacija vrsi Nadzorni organ;

-Po zavrsetku gradnje rukovodilac gradnje sacinjava izvestaj i zavrsnu situaclju;

-Prijem radova i probni rad najcesce se vrsi putem komisije koju formira Investitor, o cemu se sastavlja zapisnik. Pri

prijemu se moraju obezbediti odgovarajuci atesti i potvrde o materijalima, uredajima i ispitivanjima;

-Prijem se vrši I od strane PP policije (Uprava za vanredne situacije)

-Izvodac radova je obavezan da izvrsi potrebnu obuku ljudstva u rukovanju protivpozarnim sistemom i obezbedi

uputstvo za rukovanje i odrzavanje.

Izvođenje posebnih sistema obavlja pravno lice koje zadovoljava posebne uslove u pogledu tehničke

opremljenosti I ima zaposlena lica sa licencom za izvođenje posebnih sistema.

Uslov za dobijanje licence (jedan od) je polaganje stručnog ispita čiji program propisuje Ministar.

0.5 ZAHTEVI I IZBOR SISTEMA

0.5.1. Zahtevi za gašenje požara protivpožarnim sistemom

Gasenje sa daljine

Ovaj zahtev pri gasenju postavlja se onda kada je pristup pozaru otezan ili potpuno onemogucen. Ovo moze nastati

zbog prostornog polozaja objekta koji se gasi, kao sto su npr. generator! hidroelektrana. Pristup moze biti otezan ili

nemoguc zbog visoke temperature, kao sto je to slucaj kod gasenja velikih nadzemnih rezervoara goriva.

Automatsko i poluautomatsko - daljinsko gasenje

Automatsko ili poluautomatsko gasenje primenjuje se kod svih gasenja gde se trazi da sredstvo za gasenje bude baceno

na pozar u prvim trenucima po izbijanju pozara. Ovaj funkcionalni zahtev gasenja moze nastati zbog brzog sirenja i

prenosenja pozara, a isto tako i zbog velike vrednosti marina, objekta i materijala.

Zahtev za automatskim i poluautomatskim gasenjem se najcesce pojavljuje kod potpuno automatizovanih tehnoloskih

procesa. Ovde se moze reci da je automatsko gasenje deo tehnoloske automatike. Pracenje tehnoloskih velicina koje

mogu izazvati pozar (pritisak, temperatura, naelektrisanje i dr.) vrse signalni i kontrolni uredaji. Ukoliko navedene

tehnoloske velicine predu dozvoljene, regulacioni uredaji ih dovode u planirane opsege. Ako ipak dode do pozara,

automatski uredaji, kao poslednja zastita, vrse gasenje.

Kolicine sredstava za gasenje

Iskustva u gasenju pozara pokazuju da je neophodno bacati odredenu kolicinu sredstava za gasenje u jedinici

vremena, na jedinicu povrsine ili zapremine. Ovu kolicinu je potrebno bacati u odredeno vreme da bi gasenje bilo

efikasno. Potrebne kolicine, a time i pogonski kapacitet za gasenje, mogu biti velike, a posebno se povecavaju zbog

potrebe raspolaganja odredenim rezervama.

Za odredene pozare i protivpozarne sisteme ove kolicine su odredene tehnickim propisima i sluze kao osnova za

dimenzionisanje protivpozarnog postrojenja.

0.5.2. KRITERIJUMI ZA IZBOR SISTEMA

U cilju izbora sistema, a prema zahtevima gasenje objekta, potrebno ga je tehnicki definisati. Tehnicku definisanost

cine sledece osnovne karakteristike:

1. sredstvo za gasenje,

2. nacin akriviranja,

3. vreme i kapacitet gasenja.

Navedene karakteristike se odreduju kriterijumima i razmatranjem faktora koji uticu na njihov izbor.

0.5.2.1. Izbor sredstva za gasenje

Sredstvo za gasenje se odreduje prema poznatim klasama pozara, kao polaznom osnovu. Tako na primer ako se

radi o naftinim derivatima, koristice se vazdusna pena, kao sredstvo za gasenje, kod elektricnih i elektronskih uredaja

CO2 gas, prah i halon. Za zapaljive materije, odgovarajuca sredstva za gasenje su data u tabelema, koje mogu da se

nađu u literaturi. Ipak, u izboru sredstava za gasenje mogu se pojaviti dileme koje sredstvo, prema zahtevu

gasenja, ali i prema drugim uslovima, najvise odgovara. Nekoliko takvih dilema cemo razmotriti.

U navedenoj tabeli moze se, za neke zapaljive materije ali i za niz objekata, konstatovati mogucnost alternativnog

izbora sredstva. Karakteristican slucaj su elektricni uredaji gde se prema vrsti uredaja, koristi voda, prah CO, gas i

halon. lako i ovde iskustva i propisi skoro da ne daju dileme, ipak ce se izabrati sredstvo koje odgovara lokalnim

prilikama, pretpostavljenoj tehnici (naprimer brzini aktiviranja), mogucnosti nanosenja stete uredajima i predmetima,

bezbednosnom faktoru, itd. Tako je naprimer, za pozar naftnih derivata, uobicajena primena vazdusne pene, kao

sredstava za gasenje. Ali ako postoji velika teskoca u snabdevanju vodom, gasenje rezervoara je moguce izvrsiti

stabilnim sistemom sa halonom 1211. Kod koriscenja vazdusnom penom moguca je negde alternativa teske i srednje

pene, dok se laka vazdusna pena moze koristiti u trodimenzionalnom efektu, odnosno kod zatvorenih prostora. Kod

vazdusne pene treba obratiti paznju dali se zahteva alkohol pena. Konacno, kada se radi o stabilnom sistemu za

vazdusnu penu, moze se projektovati sistem koji moze, alternativno koristiti tesku, srednju, laku i alkohol penu.

Vreme aktiviranja sistema, odnosno gasenje od trenutka registrovane indikacije, do dolaska sredstva na pozar je

takode vazan kriterijum za izbor sredstva. Tako se kod nadzemnih rezervoara, prema propisu, dozvoljava od 15 do

30 min. od izbijanja pozara do dolaska pene, dok je to vreme kod aviona do 2 [sec].

Neskodljivost ima uticaj na izbor sredstva kada se radi o skupim uredajima i predmetima. Taj kriterijum ce biti

presudan naprimer kod elektronskih uredaja, muzeja i si. To ce se odnositi i kod prostora gde ce morati biti prisutni

ljudi, u trenutku gasenja pozara. U takvim slucajevima bice projektovan stabilni sistem sa halonom 1301 kao sredstvom

za gasenje.

Kod trodimenzionalnog efekta gasenja cesto se pojavljuje dilema koje sredstvo izabrati, jer ovaj zahtev ispunjavaju

CO2 gas, haloni, laka pena, a ređe i prah. Radi se o zastiti zatvorenih prostora, pa su iskustva vec uglavnom resila ove

dileme. Ipak specificnost objekta moze postaviti problem boljeg ili losijeg izbora stabilnog sistema ili diktirati odredeni

sistem. Pored efikasnosti gasenja mogu postojati otezavajuce prostorne mogucnosti za montazu sistema i odrzavanje,

kao i niz drugih kriterijuma koje treba razmotriti, ukljucujuci i ekonomsko-finansijski kriterijum. Mozemo navesti

prirnenu lake pene, koja u pocetnom stadijumu gasenja ima dvodimenzionalni efekat. Stabilni sistem sa lakom penom

bio bi uspesan kod velikih zapremina kao sto su hale i kanali-tuneli, ali bi vreme aktiviranja i gasenje bilo duze od CO2

ili halona. Ukoljko bi se dozvoljavalo duže vreme gasenja (prema kapacitetu sistema) projektovao bi se sistem sa lakom

penom.

0.5.2.2. Nacin aktiviranja

Nacin aktiviranja stabilnog sistema mora biti takav da obezbedi efikasnost gasenja. Kriterijumi za izbor nacina

aktiviranja su: brzina sirenja pozara, prostorna mogucnost dostupa pozaru, vrednost objekta, ljudska i tehnoloska

bezbednost i si. Kod stabilnih sistema postoje dva osnovna nacina aktiviranja, rucno-daljinski i automatski.

Kod rucno-daljinskog aktiviranja postoji slucaj kada se, od izbijanja pozara do gasenja dozvoljava izvesno vreme.

Ukoliko to nije slučaj, potrebno je da sistem ima signalni sistem za neku indikaciju pozara. Osnovni uslov kod rucno-

daljinskog aktiviranja je prisustvo vatrogasnog dezurstva, ljudi koji ce aktivirati sistem. Rucno-daljinski nacin

aktiviranja zahteva odredenu organizaciju alarmiranja i gasenja prilagodenu uslovima i objektu.

Automatsko aktiviranje, u zavisnosti od izbora indikacije pozara i osetljivosti aktivirajucih elemenata, ima širu

vremensku gradaciju. Ali i kod istog načina automatskog aktiviranja, kao sto je to slucaj kod sprinkler i drendzer

sistema, presudni kriterijum za izbor jednog od ova dva bice brzina sirenja - prenosenje pozara. Tako ce se, kod zastite

pozorista (pozornica) projektovati drendzer sistem, za zastitnom vodenom zavesom izmedu pozornice i gledalista.

Sprinkler sistem bi bio spor u odnosu na brzinu sirenja i prenosenja pozara.

Svetlost i dim su najranije indikacije pozara, a temperatura kasnija. Zato se svetlost i dim koriste, kod signalnih

sistema onda kada se zeli informacija o pocetnoj fazi pozara, pa se registracije ovih indikacija koriste za aktiviranje

automatskog stabilnog halon sistema. Za zastitu racunskog centra, koristice se, kao indikacija dim, a kao sredstvo

gasenja, ranije halon, a sada čista sredstva kao sto su FM200, Novec 1230 ili IG 55 .

U ovom slucaju dileme nema, ali kod ekspolozivnih zastita je moze biti. Prema prirodi eksplozivne materije postoji

dilema koja je indikacija svetlost ili dim, bolja za funkcionalnost stabilnog sistem, iako bi sistem za gasenje bio isti za

obe indikacije. Osetljivost aktivirajucih elemenata moze biti vazan kriterijiun za funkcionalnost sistema.

0.5.2.3. Vreme i kapacitet gasenja

Vreme gasenja, maksimalni kapacitet u jedinici vremena i ukupni, sa rezervom, za stabilni sistem odredeni su

tehnickim propisima - standardima. Predvideni normativi su minimalne kolicine, potrebne za gasenje. Kako kod

autoritativnih nacionalnih propisa postoje izvesne razlike u normativima, kolicina sredstava za gasenje i rezerve, kao i

specificnosti objekata razmotricemo sledece.

Vreme i maksimalni kapacitet gasenja nisu odredeni propisima,ali je evidentno da ce gasenje biti krace-

efikasnije, ukoliko kolicina sredstva za gasenje, po jedinici povrsine ili zapremine, u jedinici vremena, bude veca.

Projektanti se obicno zadovoljavaju zahtevanom minimalnom kolicinom, a time i vremenom gasenja. Ali specificnost

objekta koji se stiti, zatim mogucnost prikljucivanja mobilnih sistema, funkciju stabilnog sistema, u konceptu pozarne

zastite i sl., zahteva analizu vremena gasenja i kapaciteta. Kod centralnih sistema gde se vrsi zastita vise objekata ili

zona gasenja moze biti dileme u pogledu maksimalnog kapaciteta sistema. Osnovni princip je, da se, kod 5 objekata

ill zona gasenja, pozar nece pojaviti istovremeno na dva objekta - zone. U torn slucaju maksimalni kapacitet se

odreduje prema najvecem objektu. Ali dileme ima kada broj objekata - zone prelazi 5. Kod veceg broja objekata tesko je

odrediti broj objekata na kojima bi se mogao istovremeno pojaviti pozar. Pored toga svi normativi predvideni su za

normalne situacije.

Rezerve sredstava za gasenje za stabilne sisteme su odredene propisima. Rezerve vode za gasenje vodom i

vazdusnom penom se resava rezervoarima - bazenima ili vodovodnom mrezom, kao izvorima. Ako je vodovodna mreza

neiscrpni izvor, potrebno je imati pismene garancije za protok i pritisak. Ovo se postize propisanim atestiranjem mreze.

Kod mogucnosti koriscenja tehnoloske vode za gasenje pozara, vatrogasnoj sluzbi treba dati pravo iskljucenja

tehnoloskih potrosaca u slucaju pozara. Ovo treba konstruktivnim resenjima vodovodne mreze omoguciti.

Rezerve ostalih sredstava su regulisane propisima i zavise od velicine stabilnog sistema i mogucnostima

ponovnog punjenja (nabavke). Dok prvi kriterijum (na primer da za vise od 5 objekata - zona gasenja mora biti 100%

rezerva) drugi kriterijum moze biti problematican, obzirom na lokalne prilike. Tako se, za CO2 sistem, propisuje da

rezerve nisu obavezne ako se ponovno punjenje moze izvrsiti u roku od 36 sati. Ako to nije moguce, mora se imati

pripremljena 100% rezerva maksimalnog kapaciteta.

0.5.3.Sertifikat o ispravnosti stabilnih instalacija i periodični pregled

Za stabilne instalacije za dojavu požara, detekciju zapaljivih gasova i para i instalacije za gašenje požara izvođač radova

je dužan da pribavi sertifikat od ovlašćenog pravnog lica o ispravnosti tih uređaja i da zapisnik o obavljenom ispitivanju

stavi na uvid komisiji nadležnoj za tehnički prijem objekta.

Ispravnost ovih instalacija mora se proveravati dva puta godišnje (prema aktuelnom zakonu o ZOP) a u skladu sa

ostalim tehničkim propisima i uputstvima proizvođača. Standardi najčešće defininišu mesečne, kvartalne, polugodišnje i

godišnje rutine pregleda. Za svaki od ovih pregleda daju njihov sadržaj.

O izvršenom kontrolnom pregledu sastavlja se zapisnik koji potpisuju predstavnici korisnika i servisera.

Za svaki sistem se vodi kontrolna knjiga uređaja u koju se upisuju svi vanredni događaji, alarmi, aktiviranja, kvarovi,

kontrolni pregledi, opravke i sl.

Ministarstvo unutrašnjih poslova daje ovlašćenje pravnom licu za obavljanje poslova ispitivanja stabilnih instalacija, na

osnovu uslova koje propiše ministar.

Zaposleni u ovom pravnom licu moraju da imaju položen stručni ispit .

1. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA VODOM TIPA SPRINKLER

1. STABILNI SISTEMI ZA GASENJE VODOM

Stabilni protivpozarni sistemi za gasenje vodom mogu biti automatski ili poluautomatski. Automatski sistemi

dejstvuju bez ucesća coveka, potpuno nezavisno. Pod poluautomatskim sistemima podrazumevamo aktiviranje uredaja

koje vrši čovek sa daljine.

Stabilni protivpožarni sistemi za gašenje vodom, bilo automatski ili poluautomatski, montiraju se, po sledecim

zahtevima:

a) zbog velike brzine prostiranja pozara i moguce velike stete;

b) zbog odsustva vatrogasne jedinice ili njene velike udaljenosti;

c) zbog teških uslova gašenja mobilnom protivpozarnom opremom, i

d) zbog neophodne velike koliiine vode za gašenje, u prvim trenucima izbijanja pozara.

Pod stabilnim protivpozarnim sistemima za gašenje vodom podrazumevamo sprinkler uredaje, zatim uredaje sa

otvorenim i grupnim rasprskačima drendzer uređaji i vodene zavese.

1.1. Sprinkler uredaji -princip rada

Osnovni pojmovi i podela sprinkler uredaja

Sprinkler uredaji su stabilna protivpožarna postrojenja za gašenje rasprskavajucim mlazom vode. Voda se, preko

čvrsto postavljenih cevovoda, dovodi neposredno do mesta pozara. Rasprskivači-sprinkleri su zatvoreni i otvorice se

pri odredenoj povišenoj temperaturi. Na taj nacin započinje automatsko aktiviranje postrojenja, a voda se dovodi na

mesto samog izbijanja pozara. Pri tom se dobija i pozarna signalizacija, pa postrojenje ima i funkciju signalizacije

pojave pozara.

Cevovodi koji dovode vodu do sprinklera su pod stalnim pritiskom. Ako se cevovod, od njegove ventilske stanice,

nalazi pod vazdušnim pritiskom, onda imamo suvi sprinkler sistem, a ako su cevovodi ispunjeni vodom, pod

pritiskom, onda je to mokri sprinkler sistem. Kod jednog sprinkler uredaja mogu pojedine prostorije ili grane da budu

pod vazdušnim ili vodenim pritiskom.

Suvi sistem se postavlja u prostorijama gde moze doci do smrzavanja, ali postavljanjem vazdušno-vodenog ventila

cevovod ce se zimi može nalaziti pod vazdušnim, a leti pod vodenim pritiskom.

U nacelu, mokri sistem je efikasniji, jer se za krace vreme dobija mlaz vode. Ovo nastaje zbog toga što se voda nalazi

pod pritiskom neposredno do sprinklera. Ovo narodito dolazi do izrazaja kod duzih cevovoda, racunajuci od ventilske

stanice do sprinklera.

Standard ovde daje vecu povrsinu koja treba da se štiti zbog brzine aktiviranja mokrog u odnosu na suvi sistem.

Opšta šema i princip rada uredaja

Opsta šema sprinkler uredaja sa mokrim i suvim sistemom data je na sl. 42.

Sprinkler uredaj sacinjavaju ovi elementi:

1. rezervoar pod vazdušnim pritiskom koji sluzi za početno gašenje, obicno do 10 min;

2. snabdevanje vodom iz vodovodne mreze ili pomocne pumpe;

3. kompresor koji odrzava stalni vazdusni pritisak iznad vode;

4. sprinkler pumpa koja preuzima gašenje, posle praznjenja rezervoara, pod pritiskom u vremenu od 1 časa;

5. bazen sa vodom;

6. suvi kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod suvog sistema;

7. mokri kontrolno-signalni ventil-ventilska stanica kod mokrog sistema;

8. elektricni-signalni uredaj;

9. mehanicki signalni uredaj;

10. priključci za vatrogasna creva;

11. glavni cevovod za snabdevanje vodom suvog sistema;

12. glavni cevovod za snabdevanje vodom mokrog sistema;

13. grane sprinkler mreze i

14. rasprskaci-sprinkleri.

Sl. br. 42. Sema sprinkler uredaja

Osnovni princip rada sprinkler uredaja sa suvim sistemom je sledeci:

Pri povišenoj temperaturi, koja se javlja pri pozaru, ampula sprinklera prska ili se topi lem, i na taj nacin se oslobada -

otvara otvor sprinklera. U cevnoj mrezi dolazi do naglog pada pritiska, jer kompresor, zbog prigušnice, ne moze brzo

postici pritisak. Pad pritiska dovodi do otvaranja ventila i voda, kroz sprinkler, izlazi u rasprskavajucem mlazu.

Pri svom kretanju posebnim manjim cevovodom voda prolazi kroz elektricni signalni uredaj (flow-switch ili press-

switch), koji se aktivira vodenim protokom ili pritiskom. Ovaj signal se najčeše prosleđuje na centralu za dojavu požara

ili se preko njega direktno uključuje električna sirena ili zvono. Isto tako, proticanjem vode kroz mehanički signalni

uredaj (zvono), dobija se mehanickim putem sprinklera — alarm.

Kod mokrog sistema pad pritiska pri otvaranju dovodi do proticanja vode.

Kod suvog sistema, u zavisnosti od udaljenosti sprinklera, moze proci 2—3 minuta, pa i više, dok voda pocne da izlazi

iz sprinklera.

U objektima, prema velicini površine prostorije i broju sprinklera, vrsi se podela na sekcije — zone. Svaka zona ima

svoj kontrolni-signalni ventil.

Sprinkleri

Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Od njihovog rada zavisi efekat

gasenja sprinkler uređajem. Osnovni zahtev koji on treba da ispuni sastoji se u tome da se, pri odredenoj temperaturi,

sprinkler otvori, i to uz najmanju mogucu inerciju. Drugi zadatak sprinklera je da, svojom konstrukcijom, vrši rasipanje

vode tako da ravnomerno kvasi površinu koju stiti. Sprinkler treba da je jednostavan, da ne korodira i da se lako

odrzava u eksploataciji.

Sl. br. 43. Tipovi sprinklera koji se naj češće primenjuju

Osnovna podela sprinklera vrši se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na sprinklere sa staklenom

ampulom. Konstrukcije sprinklera raznih proizvođača (sl.43) veoma su slične. Sprinkler se sastoji od:

1. bronzanog priključka sa navojem;

2. kapka, koji zatvara izlaz vodi ili vazduhu, pod pritiskom, a pri aktiviranju sprinklera kapak se pod pritiskom vode

odvaja i mlaz vode izlazi;

3. staklene mpule, koja prska na povišenoj temperaturi i oslobađa izlaz sprinklera;

4. topljive karike-veze, koja pri topljenju oslobađa izlaz sprinkleru,

5. topljivog dela i

6. deflektora, koji rasprskava mlaz vode, pretvarajući mlaz u kišu.

Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja je 72 °C do preko

300°C. Određene temperature su date bojama.

Staklena ampula ispunjena je tečnošću sa visokim koeficijentom prostornog širenja. Pri povećanju temperature

tečnost povećava svoju zapreminu i vrši pritisak na zidove staklene ampule, tako da dolazi do prskanja ampule i

otvaranja sprinklera.

Vreme otvaranja sprinklera od 72°C pri rastojanju od 1,5 m iznosilo je, prema opitu, 99 sec. Uopsteno se moze uzeti da

je srednje vreme otvaranja sprinklera 2—3 min.

Količina vode koja ističe iz sprinklera ima veliki znataj za efikasnost gašenja. Prosecna količina vode po jednom

sprinkleru je 1,1—l,21it/sek pri gašenju površine 9—12 m2, a to znači 0,1 lit/sec po kvadratnom metru. Ova količina se

smatra dovoljnom za gašenje pozara.

Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili visećem polozaju. Kod suvih sistema najčešće stoje vertikalno

okrenuti na gore, a kod mokrih na dole. Ukoliko preti opasnost oštecenja, sprinkleri se stavljaju u zastitne kape.

Polozaj sprinklera treba da je takav da vrši efikasno gašenje i da bude pristupačan.

Raspored mreze i polozaj sprinklera za prostorije sa ravnim plafonom najčešce je simetričan, sa pravougaonim

rasporedom ili rasporedom kao na šahovskoj tabli. Primenjuje se, dakle, običan geometrijski raspored, sa

propisanim rastojanjem sprinklera od plafona.

Kod industrijskih objekata, skladišta i niza drugih objekata, gde treba montirati sprinklere, montazni uslovi mogu biti

veoma razliiiti.

Sprinkleri sa prikljudnom cevi se montiraju na T priključke. Viseći sprinkleri imaju obifino pločice-tanjirice od

plasticine mase ili hromiranog lima.

U unutrašnjosti šahtova za ventilaciju i svetlarnike, transporterska okna, liftove, šahtove za užad i kaišnike, kanale za

materijal i otpatke, u unutrasnjosti komora i okana svih vrsta, kao i u zatvorene prostore za prenosnike treba ugraditi

sprinklere. Kod višedelnih filtera za prašinu treba kvasiti svaki odeljak.

Vertikalno odstojanje deflektora od plafona mora da iznosi 120—150 mm, i ne sme da bude manje od 70 mm, ni više od

250 mm. Odstojanje sprinklera u bilo kom pravcu od naslagane robe ili od radioničikih postrojenja treba da bude

najmanje 500 mm.

Usisni i potisni vodovi od zapaljivih materijala za lako zapaljivu prašinu (na primer kod mašina za ciscenje, filtera,

aspiracionih kanala i puzeva) stite se sprinklerima koji se moraju montirati u njihovoj unutrašnjosti, na rastojanju od 4

m. Osim toga, na svakom prevoju vodova, gde moze da nastane zagrevanje, mora se postaviti po jedan sprinkler.

Cevovodi se pre montaze provere da li su cisti, a posle montaze se temeljno isperu vodom, pritiskom od 15 at.

Cevovodi se medusobno spajaju uobičajenim prikljuccima za spajanje cevi, kao što su: niplovi, teštici, kolena,

prirubnice, itd. Pojedini elementi, kao što su kontrolni ventili, nepovratni ventili itd. bice postavljeni na pristupacna

mesta.

Cevovode i vezne elemente treba zastititi od korozije odgovarajucim zastitnim premazima.

Ako je cevovod izložen jakoj koroziji ili se postavlja u zemlju, biće zaštićen hidroizolacijom (bitumenski premazi).

Svi cevovodi kod sprinkler sistema moraju imati pad, kako bi se mogli isprazniti. Ako je potrebno ispusne ventile

postaviti i kod mrežnih grana, onda ih valja pogodno namestiti sa strane, kako bi se mogao isprazniti cevovod. Svi ovi

ventili su loptastog tipa. Ako se ispusni ventili montiraju kod suvog sistema, onda treba da imaju čep, koji služi kao

preventiva od neovlašćenog rukovanja.

Kontrolni ventili za ispitivanje nisu manji od 1", a priključuju se na probnu cev na kraju razvoda ili na kraju

grane.

Nosači cevovoda mogu biti različiti, a njihova konstrukcija zavisi od vrste plafona, oblika greda, kao i od veličine

cevovoda.

Kontrolno-signalni sprinkler ventili

— Kontrolno-signalni sistem kod sprinkler uređaja ima zadatak:

- da kontroliše pritisak u cevovodima i sprinklerskoj mreži, kao i u cevovodu

od izvora snabdevanja vodom;

- da kontroliše signalni sistem;

- da omogući aktiviranje uređaja, odnosno snabdevanje sprinklera vodom, i

- da omogući ponovno osposobljavanje sprinkler uredaja (pražnjenje i zamena sprinklera).

Prema tome da li je sistem „mokri" ili „suvi", imamo kontrolno-signalni ventil za mokri, kontrolno-signalni

ventil za suvi sprinkler sistem i kombinovani mokro-suvi ventil.

Kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem dat je na sl. 47.

Sastoji se od:

1. zasun-šibera;

2. poklopca ventila;

3. odvod vode za rad signalnih urcdaja;

4. probnih ventila;

5. ispusnog ventila;

6. dovodne cevi od izvora vode;

7. glavnog cevovoda prema sprinklerima;

8. ispusne cevi;

9. krsta slavine;

10. odvovoda prema signalnim uređajima;

11. električnog signalnog uređaja;

12. turbine;

13. osovine turbine;

14. čekića zvona;

15. zvona;

16. odvoda vode iz turbine;

17. manometara za merenje pritiska ispred i iza poklopca ventila, i

18. slavine manomctra.

Rad kontrolno-signalnog ventila mokrog sprinkler sistema pri izbijanju požara

bi bio sledeći:

Pri otvaranju sprinklera u glavnom cevovodu 7, prema sprinklerima, dolazi do pada pritiska i podizanja poklopca

ventila 2, pri čemu voda, preko odvoda 3, struji prema signalnim uredajima, kroz cevovod 10. Pritisak vode na

membranu u električnom signalnom uređaju 11 stvara električni kontakt, koji aktivira uređaj.

Struja vode u mehaničkom signalnom uređaju-zvonu pada na lopatice turbine 12 i okreće osovinu 13 na kojoj se nalazi

čekić 14 koji udara u zvono 15.

Električni kontakt se prenosi do električnog zvona ili sirene i do signalne lampe, tako da se dobija zvučni i svetlosni

signal aktiviranja sprinkler uređaja.

Ako se ukaže potreba za isprobavanjem kontrolno-signalnog venttla otvara se ventil 4, a kada treba zameniti sprinkler

posle požara ili izvršiti pražnjenje mreže zatvara se zasun-šiber 1, otvara ventil 5 i za 90° zaokreće krst-slavina 9.

Kontrolno-signalni ventil za suvi sprinkler sistem dat je na sl. 48. Sastoji se od sledećih delova:

1. poklopca vodenog ventila;

2. poklopca vazdušnog ventila;

3. vazdušne komore ventila A;

4. dovodne cevi od izvora vode;

5. zasun-šibera;

6. cevovoda signalno-mehaničkog i električnog iiređaja;

7. glavnog cevovoda prema sprinklerima;

8. probnog ventila vazdušne komore ventila;

9. ispusnog ventila;

10. slavine;

11. nepovratnog ventila;

12. mufa sa otvorom od 3 mm;

13. ispusne cevi;

14. manometra koji meri vodeni pritisak u dovodnoj cevi;

15. manometra koji meri vazdu šni pritisak glavnog cevovođa;

16. kontrolnog okna sa oprugom

17. držača.

Pri izbijanju požara, rad kontrolno-signalnog ventila suvog sprinkler sistema je sledeći:

Pri otvaranju sprinklera vazduh izlazi iz cevovoda, što dovodi do pada pritiska u vazdušnoj komori A. Poklopac ventila

se podiže da bi voda, iz dovodnog cevovoda, dospela u glavni cevovod i sprinklersku mrežu. U gornjem položaju

poklopac se pridržava oprugom.

Pošto voda ispuni i komoru B ona kroz cevovod 6 struji prema signalnim uređajima, mehaničkom i električnom.

Ako se želi izvršiti proba kontrolno-signalnog sistema, bez ispuštanja vazduha iz mreže i bez podizanja poklopca,

potrebno je otvoriti slavinu 10. Voda iz dovodnog cevovoda 4 preko mufa 12 i cevovoda 13 odlazi u komoru A.

Prethodno je potrebno krst slavinu na cevovodu 13 okrenuti za 90°.

Voda u komori A pomaže hermetičkom zatvaranju poklopca 2, a komora B se nalazi pod atmosferskim pritiskom.

Kontrolno okno služi za proveru hermetičkog zatvaranja poklopca.

Posle gašenja zatvara se zasun-šiber 5 i otvara ventil 9, i na taj način se voda ispušta iz sprinklerske mreže. Posle toga

se mreža puni komprimovanim vazduhom pomoću kompresora, koji će sprinklersku mrežu napuniti sa 10 at pritiska.

Pošto je površina vazdušnog poklopca veća od površine vodenog poklopca, postoji veća sila koja, sa strane mreže,

pritiska oba poklopca na njihova ležišta.

Svi kontrolno-signalni ventili su slični, jer vrše istu funkciju u sprinkler sistemu. Neki detalji, kao što je podizanje

poklopaca, mogu biti konstrukrivno drugačije rešeni. Tako se, kod nekih tipova kontrolno-signalnih ventila, preko

membrane i na njoj učvršćene osovinice, vrši oslobađanje poklopca iz njegovog položaja.

Kod pojedinih sprinkler sistema primenjuje se kombinovani vazdušno-vodeni kontrolno-signalni ventil, kao što je to

prikazano na slici 49. Donji deo čini vodeni, a gornji deo vazdušni ventil. U toplom periodu godine, vazdušni poklopac

2 je podignut i mreža ispunjena vodom. U hladne dane vodu treba ispustiti iz mreže preko ispusnog cevovoda. Pri tome

je zasun-šiber 14 zatvoren. Poklopac 2 se zatvara i sprinklerska mreža se pod pritiskom puni vazduhom. Posle toga se

šiber 14 otvara. Kontrola se vrši preko ventila 10.

Kod požara koji se jako brzo širi, teži se da otvaranje kontrolno-signalnog ventila, kod suvog sistema, bude što ranije.

To znači da se želi postići otvaranje već na maloj razlici pritiska, čime sprinkler sistem dobija u efikasnosti. Ovaj

zadatak vrši „brzi otvarač", koji se priključuje na kontrolno-signalni ventil. Brzi otvarač aktivira se već kod pada

pritiska od 0,3—0,5 at.

Drugi način ubrzanja pada pritiska u kontrolno-signalnom ventilu sastoji se u tome da se, manjim cevovodom,

sprinklerska mreža spoji neposredno sa vazdušnom komorom 3. Na taj način će pad pritiska u komori 3 uslediti ranije, a

time i podizanje poklopca, nego što bi se to postiglo kada bi taj pad pritiska bio u celoj mreži i glavnom cevovodu.

Sprinkler centrale

Kontrolno-signalni ventili se obično montiraju u sprinkler stanicama, kako je to prikazano na sl. 50. U stanici su

postavljeni pumpa, rezervoar vode, kontrolno-signalni ventil za mokri sprinkler sistem i kontrolno-signalni ventil za

suvi sistem i ostali uređaji sprinkler sistema.

Kontrolno-signalni ventili za mokri sistem proizvode se u više dimenzija, od NO 50 do NO 150, dok se za suvi sistem

proizvode obično u dve dimenzije NO 100 i NO 150.

Snabdevanje vodom može biti izvedeno na više načina, ali je prvi izvor najčešće rezervoar pod vazdušnim pritiskom.

Drugi izvor može biti pumpa sa snabdevanjem vodom iz vodovodne mreže.

Sl. br. 49. Kombinovani vodeno-vazdušni kontolno-signalni ventil:

l-poklopac vodenog ventila;

2-poklopac vazduinog ventila;

3-nivo vode;

4-držač sa oprugom;

5-kontrolno oko;

6-otvor za nalivanje;

7-glavni cevovod;

8-probni ventil;

9-trokraka slavina;

10-slavina za probu el. zvona;

11-vodeni kontrolnosignalni ventil;

12-poklopac vodenog ventila

13-cevovod;

14-zasun;

15-muf;

16-ispusna cev;

17-dovodna cev;

18-manometar za vodu;

19-manonometar za vazduh ;

Rezervoar pod vazdušnim pritiskom od 10 at je čelične varene konstrukcije. Obično se izrađuje u dimenzijama

22,5 m8, 30 m3 i 45 m3 i napunjen je sa 1/2 zapremine vodom. Rezervoar je standardnog oblika, a opremljen je sa

postoljem i sledećom armaturom:

- izlaznim cevovodom sa ovalnim zasunom i nepovratnim ventilom;

- manometrom sa dva cifarnika (ili dva manometra) 0—16 at sa slavinama;

-kontaktnim manometrom specijalne izrade za automatsko uključenje sprinkler pumpe u rad;

-armaturom za punjenje vazduhom

-armaturom za punjenje vodom

- ventilom za pražnjenje

- ostalim delovima: otvor sa poklopcem, zavrtnji za učvršćivanje, potrebne priključne cevi, vodokazno staklo, itd.

Međurezervoar je čelične varene konstrukcije, četvrtastog oblika i dimenzije 20 m3. Rezervoar je opremljen

armaturom:

-uređajem za automatsko punjenje sa plovkom i ventilom NO 80. Postavlja se prema veličini pumpe od 2 do 4 uređaja;

-prelivnom cevi,

-ventilom za pražnjenje, i

-priključkom cevi i usisnom korpom.

Sprinkler pumpa je centrifugalna-horizontalna, ali može biti i dubinska. Obično je kapaciteta 3000 lit/min i pritiska od

50 mVS. Opremljena je manometrom i vakuummetrom. Manometar treba da ima slavinu za rasterećenje. Poželjno jc da

pumpa ne bude samousisna.

Vatrogasni priključci se priključuju na potisni cevovod sprinkler pumpe. U zavisnosti od kapaciteta pumpe postavlja se

3—4 priključka, prečnika 45—75 mm.

Napomene o ispitivanju i održavanju

Za sprinkler uređaje postoje detaljni tehnički propisi koji određuju tehničke karakteristike uređaja i njegovih elemenata.

Ovi propisi određuju način ispitivanja i probni rad uređaja, kao i tehničke postupke pri montaži.

Pored tehničkih propisa specijalizovano preduzeće, koje isporučuje opremu i vrši montažu, dužno je držati se tehničkih

propisa i tehničkih mera pri montaži uređaja. Pri primopredaji moraju se korisniku dati detaljna uputstva o rukovanju i

održavanju uređaja. Ovo uputstvo mora biti u sprinklerskoj centrali.

O ispravnosti uređaja i periodičnih propisanih proba treba voditi knjigu. Nadležni organi mogu vršiti kontrolu

ispravnosti i njihovi nalazi moraju se sprovesti.

Pri ispitivanju ispravnosti rada uredaja posebno treba proveriti i ispitati sledeće:

-Cela sprinklerska mreža se mora ispitati na probni pritisak od 15 at;

-Svaka posebna grupa sprinklera mora imati ventil za pražnjenje;

-Svi ventili moraju biti plombirani protiv neovlašćenog rukovanja;

-Potrebno je pomoću kontaktnog manometra ispitati proveru rada pokretača pumpe;

-Ispitati automatsko aktiviranje kompresora;

-Proveriti rad signalnih uređaja;

-Izvršiti probni rad svake zone, odnosno rad svakog kontrolno-signalnog ventila, i

Periodično vršiti preglede prema uputstvu o rukovanju o održavanju.

1.2. Osnove projektovanja

Sprinkler sistemi za gasenje vodom spadaju medu najstarija stabilna automatska protižarna postrojenja i prema

statistikama najefikasnija. Tehničko rešenje i elementi ovog sistema su već dugi niz godina, ostali uglavnom isti. Iako je

poslednjih godina primena sprinkler uredaja nešto ograničena zbog toga što se kod pozara novih zapaljivih materijala,

ne moze voda primeniti kao sredstvo gašenja, sprinkler sistemi imaju jos uvek veliku primenu u protivpozarnoj zaštiti.

Dalja analiza pokazuje da su mokri sprinkler uređaji (napunjeni vodom do rasprskivača) bili efikasniji od suvih. Ovo

nastaje stoga što voda treba da prođe kroz cevovod, od ventila do rasprskivača.

Efikasnost sprinkler uređaja zavisi i od stepena požarne opasnosti: ako je stepen viši, požar se brže širi i efikasnost

sprinkler sistema je manja. Najveći procenat nezadovoljavajućeg gašenja bio je kod proizvodnje, prerade i skladištenja

lako zapaljivih materijala (prerada nafte, proizvodnja boja i lakova, plastične materije)

Osnovni polazni dokument za projektovanje i montazu sprinkler sistema su projektni zadatak i tehnički propis –

standardi kojih se projektanti i montazeri moraju pridrzavati. Ovi prateći propisi se odnose na montazu vodovodne i

električne instalacije, građevinsku izgradnju, itd.

Propisi koji se primenjuju su

VdS CEA 4001

NFPA 13

SRPS EN 12845 – Instalacije za gašenje požara – Automatski sprinkler sistemi – Projektovanje, ugradnja i

održavanje

SRPS EN 12259 – Instalacije za gašenje požara – Komponente za sisteme sprinklera i sisteme za raspršivanje

vode

SRPS CEN/TS 14816:2012

Instalacije za gašenje požara - Sistemi sa raspršivanjem vode- Projektovanje, ugradnja i održavanje

Oblast primene sprinkler uredaja je veoma velika i obuhvata sve grane industrije, trgovinu, saobracaj,

ustanove, ltd. Kao automatski protivpozarni uredaj, posebno nalazi primenu kod automatizovanih tehnologija.

Planiranjem sprinkler sistema se određuje njegove bitne karakteristike i vrši dimenzionisanje njegovih

elemenata. Na taj način je sprinkler sistem potpuno tehnički definisan, tako da je izrada projekta samo dalja

razrada. Definisanje i dimenzionisanje obuhvata izbor tipa i veličine sistema, vrste, broja, i položaja sprinklera,

vrste i veličine sprinkler ventila, pumpi, rezerve vode itd. Osnovni kriterijumi nekada su se bazirali na

nemačkim VdS, a delimične dopune američkim i ruskim SNIP propisima, a sada je to uglavnom SRPS EN

12845

1.2.1. Izbor tipa sistema

Izbor tipa - vrste sprinkler sistema kao stabilnog sistema, vrsi se kriterijumima, datim ranije. Time je izvrseno osnovno

definisanje sistema. Ali je, u cilju potpunog definisanja, potrebno odrediti karakteristike sprinkler sistema prema

zahtevima gasenja pojedinih prostora objekta i lokalnih uslova. U torn cilju potrebno je izvrstiti izbor tipa sprinkler

sistema prema sledecim kriterijumima:

-temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine

- brzina sirenja pozara

- mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja.

Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili kombinovani sistem.

Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri sistem se nece

postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do isparavanja vode. Sprinkler sistem se

moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva

(period zamrzavanja), a u drugom mokra.

Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Brzo sirenje moze uciniti da sprinkler

sistem nije dovoljna zastita. Ako je to slucaj, onda objekti i prostori moraju imati dopunsku zastitu. Dopunska zastita

mogu biti pregradni zidovi, a povrsine - zone ne vece od 100 m2

. Osetljivost sprinkler sistema se povecava

postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je neophodno kod vecih zapremina cevovoda. Povecavanjem

osetljivosti - brzeg otvaranja sprinkler ventila, skracuje se vreme od nastanka pozara do gasenja,a time i efikasnost

sprinkler sistema.

Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler sistem (sa

prethodnim - pripremnim upravljanjem). U torn slucaju, uz sprinkler sistem mora se postaviti signalni sistem vece

osetljivosti (dimni javljaci pozara). To bi , na primer, bile prostorije sa elektronskom ili drugom osetljivom opremom

gde se, po pravilu, postavljaju automatski CO2 ili halon sistem, a u novije vreme sistemi sa čistim odnosno inertnim

sredstvima.

Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave požara, a aktiviranje počinje kada se

aktivira neki od sprinklera. Na ovaj način se sprečavaju neželjena aktiviranja, a u slučajevima stvarnog požara, aktiviran

je je brže.

1.2.2. Bitne veličine sistema

Bitne velicine sistema i njihove medusobno zavisne brojne vrednosti, dobijaju se na osnovu tabela koje su date

standardom. Prvi korak je kategorizacija objekta prema požarnoj opasnosti Pozarne opasnosti objekata i njihovih

prostora dele se na sledece klase:

LH (Light Hazard): objekti i prostori imaju nisko pozarno opterecenje i malu zapaljivost objekta i njegovog sadrzaja.

U ovu kategoriju spadaju škole, kancelarijski prostori i zatvori.

OH (Ordinary Hazard): objekti i prostori imaju srednje pozarno opteredenje i srednju zapaljivost.

Dele se na cetiri podgrupe OH1,..,OH4

U ovu kategoriju spadaju proizvodnja cementa, metalna industrija, proizvodnja elektronike, prehrambena industrija,

bolnice hoteli, farme, filmska studija, bioskopi, pozorišta, racunski centri, proizvodnja odece i obuce itd...

HH (High Hazard): objekti i prostori imaju vece pozarno opterecenje i visoku zapaljivost.

Dele se na HHP za proizvodnju i HHS za skladistenje.

HHP se deli na grupe od HHP1 do HHP4, a HHS na gupe od HHS1 do HHS4.

U kategoriju HHP spadaju osetljive tehnologije, hemijska industrija, štamparije, prerada drveta, pro izvodnja

kablova, proizvodnja sintetičkog tekstila i sl...

U kategoriju HHS spadaju različita skladišta

Na osnovu kategorizacije standard tabelarno daje velicine sistema.

Gornja tabela na osnovu kategorizacije definiše:

- potreban porast vode u mm po minutu

- površinu gašenja – površinu za koju se smatra da može da bude pod požarom tj koja treba da može

istovremeno da se štiti

- tip sistema – suvi, mokti ili preakcioni

Na osnovu slicnih tabela dobijaju se i ostale bitne veličine sistema :

- količinu i maksimalnu količinu vode u litrima po min

- ukupnu količinu vode u m3

- vreme gašenja u min

1.2.3. Izbor, broj i raspored sprinklera

Defiisanje sprinklera vrsi se izborom vrste, broja i rasporeda sprinklera. Deflnisanje ce imati uticaja na oblik i

dimenzionisanje cevne sprinklerske mreze:

a. Izbor vrste sprinklera

Izbor sprinklera vrsi se sledecim kriterijumima;

-Izborom materije koja reaguje na temperaturu

-Oblikom mlaza

-Velicinom – protokom

-Temperaturom aktiviranja- otvaranja

Izbor aktivirajuće materije svodi se na izbor jednog od dve vrste sprinklera, sprinkler sa ampulom ili lako topljivom

legurom. U tom smislu postoje i konstruktivne razlike, ali je kod obe vrste, temperatura ona požarna indikacija koja

aktivira otvara sprinkler. Izbor se vrši na osnovu uslova gde se posatavljaju.

Sprinkleri se montiraju u vertikalnom polozaju. Viseci sprinkleri imaju otvor nadole, a stojeci nagore. Viseci sprinkleri

ce se postavljati kod mokrog, a stojeci kod suvog sprinkler sistema, odnosno njegovih zona.

Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4.

b. Broj sprinklera

Broj sprinklera zavisi od potrebne kolicine vode za gasenje, velicine sprinklera i rasporeda. Pri tome se moraju

postovati zahtevi da izlazni pritisak na sprinklera koji se nalazi na najnepovoljnijem polozaju (najveca visina i najveca

udaljenost) bude najmanje 0,5 bara. i propisana rastojanja sprinklera (medusobna i od zida). Na broj sprinklera ima

uticaja visina prostorije, nacin skladistenja zapaljivog materijala i stepen. Dobija se na osnovu zahteva iz standarda.

Tako se za najvise ugrozene prostorije predvida jedan sprinkler na 6,5 [m2

], za srednje 9 [m2

] a za lake 12 [m2

].

c. Raspored sprinklera

Raspored sprinklera i njihovi pojedinacni polozaji zavise od slededih uslova i propisa;

- tipa izabrane sprinkler mreze

- povrsina pokrivanja sprinklera

- propisanih rastojanja sprinklera

- oblika (ravni, kosi) i vrste krova (drveni, grede, ploce)

- mesta montaže (normalne prostorije, sahtovi, silosi, kontejneri, stepenice, cikloni, itd.)

Tip sprinklerske mreze moze biti u dva osnovna rasporeda: normalni i esalonirani (slika 69).

Povrsine - pokrivanja razlicitih vrsta sprinklera zavise od stepena pozarne opasnosti i date su tabelama iz

standarda

SI. 69. - Tipovi sprinkler mreze: normalni. esalonirani

1.2.4. Hidraulički proracun

Hidraulicki proracun cevne mreze, a time i ostalih elemenata sprinkler sistema, imaju za cilj dimenzionisanje svih

elemenata sistema, a time i njegovog kapaciteta.

Hidraulicki proracun se vrsi odredenom metodologijom, uz raspolaganje pocetnih hidraulickih vrednosti; najmanjeg i

najveceg dozvoljenog pritiska na sprinklerima i u celom sistemu, potrebne kolicine vode, prema stepenu pozarne

opasnosti, odnosno povrsini gasenja sistema, broja sprinklera u duzini cevovoda. Dopunski uslovi i zahtevi iz propisa za

projektovanje i dimenzionisanje elemenata sistema su:

a - Naimanji pritisak na izlazu sprinklera, za sve tri dimenzije, je 0,5 [bar], a najveći 5.0 [bar] ,najveci pritisak u

sprinklerskoj instalaciji ne sme biti veci od 10 [bar].

b.- Brzina kretanja vode izmedu sprinkler ( alarmnog ) ventila i sprinklera ne sme biti veca od 10[m/s], a u armaturama

(fitinzima) od 5,0 [m/s].

c- Pad pritiska u armaturi izrazava se ekvivalentnom duzinom cevi istog precnika

d - Povrsina zastite jednog sprinklera je ona povrsina koja sa nalazi izmedu 4 komada sprinklera.

e - Ako je povrsina koja se stiti manja od povrsine gasenja (200 i 300 [m2

]) onda za proracun, treba uzeti povrsinu koja

se stiti.

1.2.5. Sprinklerska cevna mreza

Opsti tehnicki zahtevi za pozarne cevovode i njihovu montazu vaze i za sprinkler cevi. Za konacno definisanje sprin-

kler mreze potrebno je jos izvrsiti :

-Izbor geometrije cevne mreze

-Dimenzionisanje cevovoda po deonicama

-Podelu na zone gasenja

-Ispunjenje zahteva za sprinkler cevi

-Izbor vrste i broja nosaca cevi

1.2.6. Snabdevanje vodom i energijom

Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom i komprimovanim

vazduhom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom velicinom i rezervama. Od snabdevanja

se zahteva pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se odreređuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini

sprinkler sistema.

♦Snabdevanje vodom

Snabdevanje vodom ne sme da bude ugroženo od mraza. Voda mora biti čista i bez stranih tela. Sprinkleri koriste slatku

vodu a tek po aktiviranju ona može da se meša sa morskom. Bez obzira na način snabdevanja sprinkler mora da ima

priključak DN 100 za vatrogasno vozilo ili pumpu. Priključivanje hidrantske instalacije na sprinkler system dopušteno

je samo u specijalnim prilikama.

Izvori vode prema količini vode koju mogu dati se dele na iscrpne I neiscrpne

Iscrpni su:

4. Rezervoari pod vazdušnim pritiskom

5. Gravitacioni rezervoari

6. Rezervoari i međurezervoari ako se snabdevaju iy neiscrpnog izvora, odnosno imaju 2/3 potrebne

količine vode

Neiscrpni izvori su:

7. Vodovodna mreža

8. Požarni bazeni otvoreni ili podzemni

9. Gravitacioni rezervoari

10. Bazeni za opštu potrošnjnu vode

11. Prirodni izvori

Izvori moraju da imaju adekvatan pritisak, kapacitet u jedinici vrmena I ukupnu potrebnu količinu vode.

Sistem snabdevanja mora da bude takav da se u 36 h posle aktiviranjaponovo napuni.

B. Snabdevanje elektricnom energijom

Snabdevanje elektricmom energijom sprinkler pumpi vrse sledeci izvori:

12. javna elektricna mreza

13. sopstveni elektro generator

14. dizel-elektricni agregat

15. elektricni agregat za nuzno snabdevanje strujom.

C. Snabdevanje komprimovanim vazduhom

Pritisak vazduha u rezervoaru i mrezi suvog sprinkler sistema zavisi od izracunatog hidraulickog pritiska. Punjenje i

odrzavanje planiranog pritiska vrsi se automatski kompresorom ili kompresorskom mrezom. Svaki rezervoar mora imati

svoj kompresor. Tehnicke karakteristike kompresora ill mreze (kolicine vazduha i vreme) treba da, odgovaraju

proračunatim karakteristikama

1.2.7. Sprinkler stanica

U sprinklerskoj stanici su smesteni svi uredaji koji obezbeduju pogonsku energiju, upravljanje i alarmiranje, kao i izvor

snabdevanja vodom (rezervoar pod vazdusnim pritiskom ili medurezervoar).

1.2.8. Uputstva o montazi, probnom radu odrzavanju

Glavni projekat sprinkler sistema daje osnovna uputstva za montazu, probu, kao i mere zastite na radu.

Probe sprinkler sistema

Probe sprinkler sistema se sastoje od proba pojedinih elemenata i sklopova. Odredenim postupcima vrši se kontrola

ispravnosti sprinkler ventila, kako je ranije rečeno, pumpi, rezervoara, svih ventila u stanici i mrezi, kompresora i cevne

mreze. Ove probe imaju za cilj da kontrolom, potvrde planirane tehnicke karakteristike sistema kao sto su zaptivenost i

nepropustljivost, pritiske, snagu i kapacitet, broj obrtaja, postupak pustanja u rad elektromotora pumpi i kompresora i

slicne postupke. Proba rada sistema daje glavni projekat. O rezultatima proba, kao i primopredaje, sacinjavaju se

zapisnici.

Odrzavanje sprinkler sistema

Odrzavanje sprinkler sistema, u vidu pismenog uputstva daju proizvodaci elemenata i montažeri. Pojedini bitni izvodi

se daju na natpisnim plocicama i postavljaju na odradenim mestima. Ovi kratki izvodi sluze za kontrolu sistema i

njegovih elemenata, odnosno njegove ispravnosti. Sprinkler sistem se povremeno kontrolise putem proba ispravnosti

rada. Rezultati proba se unose u knjigu odrzavanja sistema.

1.2.9. Gašenje vodenom maglom

Sistem stabilne instalacije za gašenje požara vodenom maglom

Sistem za gašenje požara vodenom maglom su specijalno dizajnirani sprinkler sistemi koji za cilj imaju veliko

smanjenje i uštedu količine vode za potrebne za gašenje požara. Tehnologija gašenja se ogleda u pokrivanju ugroženih

zona vodenom maglom, raspršenom iz posebno dizajniranih mlaznica.

Veličina kapljica koje se raspršuju ne prelaze veličinu 1mm, za razliku od klasičnog sprinklera gde su kapi većeg

dijametra od 1mm.

Prednost ovakvog načina raspršivanja vode je višestruka:

• Značajno manji utrošak vode po jedinici štićene površine, sa sličnim efektom gašenja, što prouzrokuje velike uštede u

prostoru i investicijama potrebnim za izradu bazena za smeštaj vode potrebne za gašenje.

• Veličina kapljica uzrokuje znatno bolje rashlađivanje prostora koji se gasi zbog višestruko veće kontaktne površine,

veća evaporacija - veće oduzimanje toplote iz prostora.

• Vodene kapljice malih dijametara lako bivaju prenešene toplotnim kretanjem pregrejanog vazduha što povećava efekat

gašenja

Sistem radi gotovo identično kao klasičan sprinkler sistem. U štićeni prostor se postavljaju mlaznice koje su blindirane

topivom ampulom. Ampula puca na određenoj temperaturi, u ovom slučaju 68°C, oslobađa put vodi koja se raspršuje

preko deflektora mlaznice u prostor koji se štiti. Minimalni radni pritisak na mlaznici je 5.5bar. Mlaznica štiti prostor u

dijametru od 16m2. Sistem gasi požar lokalno na mestu izbijanja.

Ampule na mlaznici su debljine 3mm sa RTI faktorom manjim od 50.

Prilikom pojave požara dolazi do pucanja mlaznice i opadanja pritiska u sistemu cevovoda, što registruje grupa

presostata na alarmnom ventilu koja prenosi signal dojavi požara. Druga grupa presostata služi za aktivaciju glavne

pogonske pumpe za održavanje potrebnog radnog pritiska za gašenje u sistemu.

Postoji još jedna grupa sigurnosnih presostata koji služe za održavanje potrebnog pritiska iznad 5.5 bara u stand by

režimu, oni po potrebi aktiviraju pomoćnu Jokej pumpu za dopunu pritiska u sistemu.

Izvor napajanja sistema vodom moze biti dvojak:

- Po potrebi mora se obezbediti rezerva vode za početnih 10 minuta gašenja požara po VdS CEA 4001. U zavisnosti od

veličine sistema postavljaju se rezervoari od 5-25m3.

U slučaju postavljanja bazena mora se obezbediti odvod vode iz preliva i kod pražnjenja bazena

- Drugi način povezivanja je na glavnu uličnu vododnu mrežu.

Rezervoar mora biti u nivou pumpi ili iznad pumpi.

Po VdS CEA 4001 može se koristiti i priključak hidrantske mreže ukoliko za to postoje uslovi (min DN 80).

Povezivanje na gradsku mrežu se vrši preko BAMX Back flow preventera koji onemogućava povrat tehničke vode u

instalaciju vodovoda.

Sistem je opremljen i povratnim cevovodom za testiranje radne pumpe, kao i hvatačima nečistoća sa diferencijalnim

manometrima za kontrolu protoka. Veličina sita u hvataču je 2.5mm.

Pumpe za obezbedjenje radnog pritiska su snagew od 7-30 kW u zavisnosti od veličine sistema. Potrebni napon 380V.

Spajanje podstaničnog cevovoda se vrši preko Groove spojnica i spojevima na navoj.

Sistem se kontroliše šestomesečno, dok servis radi jedanput godišnje.

Ovakav sistem je izuzetno praktičan za oblasti gde ne možemo obezbediti veće količine vode za gašenje, ili pak

nemamo uslova za izgradnju bazena za skaldištenje vode potrebne za gašenje.

Projektovanje se vrsi prema

SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara – Sistemi sa vodenom maglom – Projektovanje i ugradnjaNFPA

750: Standard on Water Mist Fire Protection Systems

Postoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo sisteme Niskog

pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko 34,5 bar). Umesto pumpi u ovim

slučajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod pritiskom.

PITANJA I ODGOVORI

1. Stabilne instalacije za gasenje pozara vodom tipa sprinkler: sertifikat kvaliteta sastavnih delova i instalacije u

pogledu zastite od pozara

Instalacije za gasenje pozara vodom

Projektuje se i izvodi prema SRPS EN 12845 – Instalacije za gašenje požara – Automatski sprinkler sistemi –

Projektovanje, ugradnja i održavanje

Sve komponente treba da budu u skladu sa SRPS EN 12259 – Instalacije za gašenje požara – Komponente za

sisteme sprinklera i sisteme za raspršivanje vode

Da su komponente u skladu sa standardom dokazuje proizvodjac sertifikatom od sertifikacionog tela koji potrvrdjuje da

je element dizajniran i izradjen u skladu sa standardom

Projektant ima obavezu da projektuje u skladu sa priznatim standardima i važećim propisima, koje navodi u projektu, a

ovo potvrdjuje UZVS svojom saglasnoscu na projekat; projekte imaju pravo da izradjuju ovlascena pravna i fizicka lica

u skladu sa zakonom

Izvodjac instalaciju izvodi u skladu sa projektom; izvodjaci su ovlascena pravna i fizicka lica u skladu sa zakonom; da

je sva oprema u skladu sa standardima dokazuje isporučilac opreme sertifikatima (ispravama o usaglašenosti)

Da je instalacija u skladu sa projektom potvrdjue ovlasceno pravno lice tokom inicijalnog kontrolnog pregleda

(verifikacija, funkcionalna proba), o cemu se izradjuje zapisnik, kontrolne preglede izvode ovlascena pravna i fizicka

lica u skladu sa zakonom

2. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa sprinkler: vrste sprinkler instalacija; mokra, suva

Instalacije za gasenje pozara vodom

Instalacija se sastoji od cevovoda sa mlaznicama, sprinkler ventila, pumpi, hidrocila (metalni rezervoar sa vodom i

vazduhom pod pritiskom), kompresora , bazena sa vodom i armatura u šprinler stanici (ventili, manometri, fitinzi i sl.)

Ako je cevovod od ventila ka mlaznicama napunjen vodom, onda je to mokri sprinkler sistem, a ako je napunjen

vazduhom onda je suvi

Tip sprinkler sistema bira se prema sledecim kriterijumima:

-temperaturi prostora - prostorija tokom cele godine

- brzina sirenja pozara

- mogucnosti nanosenja stete prilikom gasenja.

Temperatura prostorije koja se stiti, odredice koji ce se sprinkler postaviti; mokri, suvi ili kombinovani sistem.

Mokri sistem ce se postaviti u prostorije gde ne moze doci do zamrzavanja (zagrevaju se). Mokri sistem se nece

postaviti u prostorijama gde moze doci do visokih temperatura, jer bi doslo do isparavanja vode. Sprinkler sistem se

moze sastojati od mokrih i suvih zona, a pomocu alternativnih, ista zona moze tokom godine, jedno vreme biti suva

(period zamrzavanja), a u drugom mokra.

Brzina sirenja pozara ima uticaja na izbor sprinkler sistema i njegovih elemenata. Osetljivost sprinkler sistema se

povecava postavljanjem brzih otvaraca na sprinkler ventilima. Ovo je neophodno kod vecih zapremina cevovoda.

Mogucnost nanosenja stete dejstvom vode, kao sredstva za gasenje, zahtevace preakcioni sprinkler sistem (sa

prethodnim - pripremnim upravljanjem). U tom slucaju, uz sprinkler sistem mora se postaviti signalni sistem vece

osetljivosti (dimni javljaci pozara).

Kod preakcionog sprinklera u mrezu se voda dovodi na signal sa centrale dojave požara, a aktiviranje počinje kada se

aktivira neki od sprinklera. Na ovaj način se sprečavaju neželjena aktiviranja, a u slučajevima stvarnog požara,

aktiviranje je brže.

3. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa šprinkler: šprinkler instalacija visokog pritiska – vodena

magla

Sistem za gašenje požara vodenom maglom su specijalno dizajnirani sprinkler sistemi koji za cilj imaju veliko

smanjenje i uštedu količine vode za potrebne za gašenje požara. Tehnologija gašenja se ogleda u pokrivanju ugroženih

zona vodenom maglom, raspršenom iz posebno dizajniranih mlaznica.

Veličina kapljica koje se raspršuju ne prelaze veličinu 1mm, za razliku od klasičnog sprinklera gde su kapi većeg

dijametra od 1mm.

Prednost ovakvog načina raspršivanja vode je višestruka:

-Značajno manji utrošak vode po jedinici štićene površine,

-Veličina kapljica uzrokuje znatno bolje rashlađivanje prostora koji se gasi zbog višestruko veće kontaktne površine,

veća evaporacija - veće oduzimanje toplote iz prostora.

-Vodene kapljice malih dijametara lako bivaju prenešene toplotnim kretanjem pregrejanog vazduha što povećava efekat

gašenja

Sistem radi gotovo identično kao klasičan sprinkler sistem. U štićeni prostor se postavljaju mlaznice koje su blindirane

topivom ampulom. Ampula puca na određenoj temperaturi, u ovom slučaju 68°C, oslobađa put vodi koja se raspršuje

preko deflektora mlaznice u prostor koji se štiti. Minimalni radni pritisak na mlaznici je 5.5bar.

Projektovanje se vrsi prema SRPS CEN/TS 14972 Instalacije za gasenje pozara – Sistemi sa vodenom maglom –

Projektovanje i ugradnja

NFPA 750: Standard on Water Mist Fire Protection Systems

Postoje razne varijante ovog sistema ovisno o pritiscima na mlaznicama. Prema NFPA razlikujemo sisteme Niskog

pritiska (do 12,1 bar) Srednjeg pritiska (od 12,1 do 34,5) i Visokog pritiska (preko 34,5 bar). Umesto pumpi u ovim

slučajevima kao pogonsko sredstvo se koristi azot ili vazduh pod pritiskom.

4. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa šprinkler: vrste šprinkler mlaznica

Šprinkler je mlaznica za vodu zatvorena kapkom koji drži staklena ampula, koja prska na povišenoj temperaturi i

oslobađa izlaz ili topljiva karika-veza.

Oni su veoma vazan element u sprinkler sistemu, jer vrse osnovno aktiviranje uredaja. Pri odredenoj temperaturi,

sprinkler se otvori. i vrši rasipanje vode tako da ravnomerno kvasi površinu koju stiti.

Osnovna podela sprinklera vrši se na sprinklere sa lakotopljivom legurom--lemom i na sprinklere sa staklenom

ampulom.

Lakotopljiva legura se sastoji iz bizmuta, kadminijuma, olova i kalaja. Temperatura topljenja je 72 °C do preko 300°C.

Određene temperature su date bojama.

Staklena ampula ispunjena je tečnošću sa visokim koeficijentom prostornog širenja. Pri povećanju temperature tečnost

povećava svoju zapreminu i vrši pritisak na zidove staklene ampule, tako da dolazi do prskanja ampule i otvaranja

sprinklera.

Sprinkleri se montiraju vertikalno, u stojecem ili visećem polozaju. Kod suvih sistema najčešće stoje vertikalno okrenuti

na gore, a kod mokrih na dole.

Velicine sprinklera su odredene protokom u tri dimenzije, 3/8, 1/2 i 3/4.

4. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom tipa šprinkler: zahtevi u pogledu funkcionisanja instalacije i

sastavnih delova instalacije u požaru – nezavisni izvor napajanja i sl.

Tehnickim propisima za sprinkler sisteme precizno se odreduje snabdevanje vodom, energijom i komprimovanim

vazduhom. Ono se sastoji u zahtevima za brojem izvora snabdevanja, njihovom velicinom i rezervama. Od snabdevanja

se zahteva pouzdanost-sigurnost, a stepen pouzdanosti se odreređuje prema pozarnoj opasnosti objekta i velicini

sprinkler sistema.

Sprinler sistem je sistem koji treba da funkcioniše u slučaju požara. To znači da napajanje energijom, i vodom ne sme

biti prekinuto u slučaju požara. Prema tome sprinkler stanica se električnom energijom mora napajti iz najmanje dva

nezavisna izvora. Jedan od njih je gradska mreža, a drugi najčešeće dizel agregat. Prostorija sprinkler stanice i dizele

agregata treba da bude poseban požarni sektor. Napajanje sprinkler stanice ne sme da bude isključeno akcijom

vatrogasaca, kada oni isključuju ostale potrošače.

Napajanje vodom se ovisno o kategorizaciji objekta vrsi iz vise izvora pa se tako koriste:

rezervoari pod pritiskom

gravitacioni rezervoari

međurezervoari

gradska mreža

prirodni izvori

bazeni otovreni i podzemni

2. STABILNE INSTALACIJE ZA GAŠENJE POŽARA VODOM,

POTAPANJEM TIPA DRENČER

SISTEMI ZA RASPRSENU VODU SA OTVORENIM MLAZNICAMA - DRENDZER SISTEMI

2.1. UREĐAJI ZA GAŠENJE RASPRŠENOM VOĐOM OTVORENIM MLAZNICAMA -DRENDŽER UREĐAJI -

PRINCIP RADA

Opšte o uređajima sa otvorenim mlaznicama

U principu, način gašenja uređajima sa otvorenim mlaznicama se ne razlikuje od gašenja sprinkler uređajima. Dok se

sprinkleri koji su iznad požara (ili u neposrednoj blizini) otvaraju i gase požar, a to znači da je gašenje lokalno, dotle se

gašenje uređajem sa otvorenim mlaznicama vrši svim postavljenim mlaznicama (grupno dejstvo gašenja) iznad površine

koja se štiti.

Sprinkler uređaji nemaju poseban sistem za aktiviranje, već su sami sprinkleri elementi za aktiviranje. Posle povećanja

temperature sprinkleri u neposrednoj blizini požara se otvaraju i vrše gašenje. Koliko će se pri tom sprinklera otvoriti

zavisi od brzine širenja požara. Pad pritiska u cevovodu (ispunjenom vodom ili vazduhom) aktivira uređaj.

Aktiviranje može biti automatsko ili ručno.

U zavisnosti od objekta i stepena pozarne opasnosti sistem moze imati sledece nacine aktiviranja:

a. - rucno

b. - automatsko mehanicko,pomocu celicnog uzeta i temperaturnih spojnih elemenata

c. - automatsko hidraulicno, pomocu sprinkler mreze

d. - automatsko pneumatsko, pomoću topljivih elemenati i pneumatske mreze

e. - automatsko elektricno, pomocu javljaca pozara i signalne mreže

f. - automatsko kombinovano, pri cemu bi se kombinovali nacini automatskog aktiviranja od b do e.

Svi navedeni nacini automatskog aktiviranja moraju imati i rucno, sa lokalnom i daljinskom signalizacijom i

alarmiranjem. U torn cilju je, u zavisnosti od objekta i tehnologije, potrebno imati alarmni plan, koji je deo glavnog

projekta. Toplota, odnosno temperatura je najcesce koriscena indikacija za aktiviranje drendzer sistema. Ona, po

pravilu, treba da bude 30 °C iznad temperature u prostoriji-prostoru.

a. Rucno aktiviranje mora imati svaki automatski protivpozarni sistem i to na naj-

manje dva mesta. Ovo pravilo vazi i za drendzer sistem. Prvo rucno aktiviranje treba da je u neposrednoj

blizini prostorije, prostora ili objekta (masine, uredaja), koji se stiti, obicno sa spoljne strane zida, pored vrata.

Drugo se postavlja na ventilskom razvodniku ( u drendzer stanici). Po potrebi, rucno aktiviranje se po stavlja

na vise mesta u objektu. Mesta rucnog aktiviranja drendzer sistema moraju biti vidljivo oznacena, sa

uputstvom za aktiviranje i oznakama za koju prostoriju, prostor ili objekat (objekt zastite) se odnosi.

b. Automatsko mehanicko aktiviranje se vrsi preko celicnih uzadi koja su spojena temperaturnim

elementima i tegovima, cijom tezinom se otvaraju ventili. Ovaj nacin aktiviranja se primenjuje kod manjih

drendzer sistema kao sto su vodene zavese ili hladenja. Kod takvih sistema obicno nema drendzer ventila.

Mehanicko aktiviranje, u kombinaciji sa drugim, je prva faza koja se u drugoj, hidraulicki, pneumatski ili

elektricno, preriosi na razvodne ventile. Na taj nacin otvaraju se odgovarajuci ventili, na razvodniku.

Temperaturni elementi pokrivaju najvise 20 [m2

] u zatvorenom prostoru, odnosno 9[m2

] u slobodnom ako se

vrsi zastita objekta, treba racunati sa manjom poyrsinom pokrivanja.

c. Automatsko hidraulicno aktiviranje vrsi se preko sprinklera i sprinklerske mreze. Kako ovde sprinkleri

funkcionalno sluze samo za potrebu aktiviranja, koriste se sprinkleri i cevovodi malih dimenzija (3/8" i cevi 15 [mm]).

To se odnosi i na sprinkler ventile koji mogu biti najmanjih dimenzija (50 [mm]). Povrsina koju pokriva jedan sprinkler

treba da je ista kao i kod temperaturnih elemenata, a geometrija kao i kod sprinkler sisrema (simetricna). Kod zastite

objekata, raspored sprinklera u prostoru prilagoden je prostornom obliku objekta, sto se odnosi i na druge aktivirajuce

elemente.

Uređaj sa hidrauličnim aktiviranjem i ventilom grupnog dejstva

Razvodna i aktivirajuća mreža uredaja sa otvorenim mlaznicama prikazana je na sl. 51. Rad uređaja je sledeći:

Dovodni cevovod 4 je pod pritiskom, pa su time i aktivirajući cevovodi 13 pod vodenim pritiskom. Aktivirajući

cevovodi mogu imati zatvorene sprinklere 16, kao akrivirajuće elemente, ili topljive temperatume elemente 17, na

čeličnom užetu 18, koji su učvršćeni na zidu 19. Čelično uže priteže i zatvara izlaz pomoću ventila 15. Položaj klipa 1

grupnog ventila je takav da manji poklopac zatvara izlaz B dovodnog cevovoda, a veći poklopac zatvara komoru C, a

time i ulaz vodi u glavni cevovod 5. Pri tome su komora A i aktivirajući cevovod 13 ispunjeni vodom pod pritiskom.

Zatvoren položaj grupnog ventila postiže se time što je površina većeg poklopca stvorila veću silu, koja poklopac

ventila drži u krajnjem desnom položaju. Time je zatvoren dovodni cevovod 5.

Pri pojavi požara i otvaranja sprinklera 16 ili ventila 15 (rastavlja se veza topljivog elementa 17) dolazi do pada pritiska

u aktivirajućem cevovodu, a time i u komori A. Poklopci ventila se pomeraju ulevo i voda, kroz komoru C, ulazi u

glavni cevovod i preko otvorenih mlaznica gasi požar. Ovo nastaje zbog toga što je priliv vode preko ventila 11

prigušen prigušnicom 10.

Pošto su sve mlaznice, iznad površine koja se štiti, otvorene, to dolazi do jednovremenog pokrivanja cele površine

raspršenom vodom. Pri gašenju, voda pritiskom vrši električni kontakt u elektrosignalnom uredaju 7, pa se na taj način

dobija zvučni signal. Isto tako pritisak vode ostvaruje kontakt u električnom prekidaču 8, čime se automatski pušta u rad

pumpa.

Snabdevanje vodom za početno gašenje može se vršiti iz rezervoara pod pritiskom ili visinskog rezervoara.

Veze topljivih temperatumih elemenata mogu biti od topljivih lemova, a vezu ostvaruje staklena ampula sa tečnošću

koja ima veliki koeficijenat širenja.

Po završetku gašenja zatvara se zasun-šiber 3 i ventili 9 i 11. Preko otvora 12 poklopci ventila pomeraju se udesno na

svoja sedišta i zatvaraju izlaz B dovodnog ventila. Posle toga se otvaraju ventili 9 i 11 i voda ispunjava komoru A i

aktivirajuće cevovode 13. Pritisak u komori A kontroliše se manometrom 21. Zarim se otvara zasun-šiber 3 na

dovodnom cevovodu 4 i zatvara ventil 9. Voda dotiče i održava pritisak u aktivirajućem cevovodu preko ventila 11 i

prigušnice 10.

d. Automatsko pneumatsko aktiviranje, preko temperaturnih elemenata i pneumatske mreze, padom pritiska

otvara odgovarajuci razvodni ventil. Povrsina pokrivanja temperaturnih elemenata je ista, kao i za mehanicko

aktiviranje. Pritisak u pneumatskoj mrezi ne treba da prede 6 [bar], a precnik cevovoda ne manji od 10 [mm]. Zone

gasenja su odvojene nepovratnim ventilima.

Uređaj sa pneumatskim aktiviranjem

Prethodni hidraulični sistem odgovara mokrom sprinkler sistemu, dok pneumatski sistem odgovara suvom sprinkler

sistemu.

Na sl. 52 šematski je prikazan sistem za komandovanje i aktiviranje uređaja sa pneurnatskim sistemom. Aktivirajući

cevovodi sa temperaturnim detektorom 1 i nepovratnim ventilima 2 nalaze se pod pritiskom vazduha od 3 at. Ovaj

pritisak ostvaruje kompresor preko prigušnice 7.

Rad uredaja pri gašenju je sledeći:

Pri povećanoj temperaturi (npr. 72°C), u neposrednoj blizini aktivirajućih cevovoda, otvara se neki (ili nekoliko) od

temperatumih detektora 1. Zbog toga dolazi do pada pritiska u aktivirajućem cevovodu, jer kompresor ne može nadok-

naditi vazdušni pritisak kroz prigušnicu 7. Pad pritiska nastaje samo u onom aktivirajućem cevovodu grani na kojoj se

otvorio temperaturni detektor. U ostalim cevovodima-granama pad pritiska sprečavaju nepovratni ventili 2.

Pad pritiska u bilo kojem aktivirajućem cevovodu prouzrokuje otvaranje odgovarajućeg pneumatskog ventila 5, kao i

otvaranje odgovarajućeg polužnog ventila na razvodniku (sl. 53).

Puštanjem pumpe u rad voda se, preko razvodnika i odgovarajućeg otvorenog polužnog ventila, potiskuje u cevovode sa

otvorenim mlazaicama i na taj način se vrši gašenje požara.

Ručno gašenje može se vršiti pritiskom odgovarajućeg tastera 4, čime se otvara odgovarajući elektromagnetski ventil 3.

To prouzrokuje ispuštanje vazduha i pad pritiska u odgovarajućem cevovodu. Kada dođe do pada pritiska, onda se

aktiviranje uredaja vrši na opisani način, kao i kod otvaranja temperaturnog detektora.

Prema tome, kod ovog uređaja imamo kombinaciju pneumatskog, električnog i mehaničkog komandovanja. Osnovna

pneumatska komanda pretvorila se u električnu zbog uključenja pumpe i sirene, a istovremeno i u mehaničku,

otvarajući ventil koji pripada zoni-grupi gde se pojavio požar.

e. Automatsko elektricno aktiviranje preko javljaca pozara i signalne centrale,

otvara elektricnim putem razvodni ventil. Izbor signalnog sistema i njegovih elemenata vrsi se prema pravilima

projektovanja, sa dopunama i uslovima, predvidenim za slucaj kada signalni sistem vrsi aktiviranje stabilnih

protivpozarnih sistema (dvozonska zavisnost, vremensko zadrzavanje itd )

Na sl. 54 šematski je prikazan uređaj sa električnim sistemotn aktiviranja. Snabdevanje vodom vrši se iz bazena.

Rad uredaja pri gašenju je sledeći:

Pri povećanju temperature, u slučaju požara, temperaturni javljači (ili samo jedan) požara 1 daju impulse automatskoj

centrali 6. Preko automatske centrale otvara se elektromagnetski ventil 4, koji odgovara grupi - grani gde se nalazi

temperaturni javljač koji je dao impuls.

Istovremeno preko automatske sklopke 10, uključuje se pumpa 11 i voda zatim potiskuje, tako da preko cevovoda 2 i

mlaznica 1, postavljenih iznad površine koja se štiti vrši gašenje.

Pri aktiviranju uređaja dobija se zvučni 9 i svetlosni signal.

Pogonska energija za rad automatske centrale i otvaranje elektromagnetskih ventila dobija se iz gradske mreže i

rezervnog akumulatorskog napajanja. Obilazni ventili 5 služe za pražnjenje cevovoda posle gašenja.

Zbog pouzdanosti i efikasnosti elektromagnetni drenčer ventili se izbegavaju, pa se i kod električnog aktiviranja,

električni signal sa

cen trale pretvara u

pneumatski.

f. Kombinovano automatsko aktiviranje se sastoji iz dve faze; prvo, sa aktiviranjem neposredno u

samoj prostoriji gde je izbio požar i drugo, prenosom komande za otvaranje odgovarajucih razvodnih ventila.

Ova komanda se prenosi hidraulickim, pneumatskim ili elektricnim putem. To je kombinacija auto matskog

mehanickog i ostalih nacina aktiviranja, odnosno mehanicko-hidrauličko, mehanicko-pneumatsko i

mehanicko elektricno. U torn cilju, u zavisnosti od ovih kombinacija, razvodni ventil je snabdeven dodatnim

hidraulicnim pneumatskim i elektromagnetnim ventilom

Snabdevanje

Snabdevanje vodom, odnosno pogonska energija za potiskivanje vode može biti, kao i kod sprinkler uredaja, na

nekoliko načina. Ako je koiičina vode, potrebna gašenju, tolika da se može smestiti u rezervoar sa vazdušnim pritiskom

onda se pritisak ostvaruje kompresorom. Kod većih količina vode smeštenih u rezervoar (veći od 20 m3) pogonska

energija se dobija od boca sa CO2 gasom ili azotom. Količina CO2 gasa ili azota treba da je tolika da u rezervoaru

ostvaruje minimalni pritisak od 10 at. Pošto je rezervoar do pola napunjen vodom, to će se, po isticanju vode iz

rezervoara, dobiti minimalni pritisak od 5 at.

Na sličan način odreduje se i potrebna količina azota, kao pogonskog gasa.

Drugi način snabdevanja vodom može biti pumpa sa snabdevanjem iz bazena, za gašenje od 30 minuta, ili

snabdevanjem iz vodovodne mreže preko međurezervoara. Pumpa, u zavisnosti od visine mlaznica i gubitka u

cevovodima, treba da ima pritisak 5 do 8 at.

Napomene o ispitivanju i održavanju

Posle završene montaže potrebno je proveriti funkcionalnost uredaja. O rezultatima ispitivanja treba napraviti zapisnik.

Osoblje koje će se starati o održavanju mora se obučiti u rukovanju uređajem i imati uputstva za rukovanje i održavanje.

Ispravnost uređaja se periodično kontroliše, a svakodnevno treba vršiti sledeća ispitivanja:

a) pritisak vode u cevovodu za snabdevanje. Ako se postavi jedan poseban uredaj za kontrolu pritiska, tada se kontrola

može vršiti i nedeljno, i

b) provera snabdevanja električnom energijom. Pri ugradenom kontrolnom uredaju, ova kontrola može se vršiti

nedeljno.

Nedeljno se proveravaju:

a) ispravnost sistema za aktiviranje;

b) ispravnost signalnih uređaja;

c) ispravnost pumpi pod punim opterećenjem, i

d) ventili za pražnjenje.

Mesečno se kontrolišu grupni ventili i ventilska stanica.

Polngodišnje se ispituje celokupni uređaj sa svim delovima. Ovaj posao obavlja stručna sevrvisna služba. O ovom

ispitivanju vodi sc kontrolna knjiga. O nadenim nedostacima treba izvestiti korisnika uredaja da bi se blagovremeno

otklonili

2.2. ZAHTEVI GASENJA I OSNOVE PROJEKTOVANJA

Osnovni kriterijum za izbor sistema za rasprsenu vodu sa otvorenim mlaznicama je brzina sirenja pozara, pod uslovom

da je voda pogodna, kao sredstvo za gasenje. U praksi se moze pojaviti dilema da li projektovati sprinkler sistem ili

sistem sa otvorenim mlaznicama. Projektant treba da proceni da li bi sprinkler sistem bio spor pri čemu bi pozar

izmicao. U to slucaju sprinkler sistem ne bi izvrsio svoju funkciju i treba projektovati sistem sa otvorenim mlaznicama.

Ovaj sistem bi gasio celu povrsinu povrsinu istovremeno, bez obzira na mesto, veličinu i brzinu sirenja pocetnog

pozara. Iskustva u primeni sistema sa otvorenom mlaznicama koja se nalaze u tehnickim propisima za ovaj sistem,

najcesce otklanjaju dilemu oko izbora. Propisima se navode objekti visokog pozarnog rizika koji se stite ovim

sistemom, a to su: proizvodnja baruta, bine u pozoristima, transformatori, kanali i sahtovi, otvorevi prolazi, proizvodni

uredaji za zapaljive tecnosti i preradu drveta, hangari za avione, elektricnih centrala, hemijskim proizvodnim procesima,

rezervoarima zapaljivih materija, javnim objektima i drugi. Za tipicne objekte, tehnicki propisi postavljaju zahteve koje

mora da ispuni sistem sa otvorenim mlaznicama. Pored tehnickih propisa koji se nalaze u oblasti zastite od pozara,

moraju se postovati i drugi propisi za tipicne objekte, kao sto su, na primer propisi za aerodromske hangare, elektricna

postrojenja i slicni objekti. Zbog specificnosti objekata koji se stite sistem sa otvorenim mlazncama moze imati razlicita

tehnicka resenja. Razlicitost postoji u nacinu aktiviranja, tipu mlaznice i cevne mreze, brzini aktiviranja, kapacitetu itd.

Kod industrijskih objekata mogu biti istovremeno, projektovani sprinkler sistem i sistem sa otvorenim mlaznicama. U

takvom slucaju snabdevanje vodom i energijom mogu biti zajednicki.

Projektovanje se vrši prema istim standardima kao i sprinkler sistemi.

2.3 POTREBNE KOLICINE VODE I HIDRAULICKI PRORACUN

Potrebne kolicine vode i vreme gasenja odreduju tehnicki propisi za sisteme rasprsenu vodu sa otvorenim mlaznicama.

U tome, izmedu pojedinih nacionalnih propisa nema vecih razlika, ali se uzimaju razlicite osnove. Uglavnom se radi o

dve osnove: stepenu požarne opasnosti i vrsti zapaljive materije, odnosno vrsti objekla ne prostora. Ova dva osnovna

kriterijuma dati su tabelama 58 i 59.

Potrebne kolicine vode i vreme gasenja

pozarna opasnost kolicina [l/(min

m2

)]

vreme gasenja

[minj

1 4,8 30

2 7,2 60

3 14,4 60

4 18,0 60

5 19,2 60

6 24,0 60

7 24,0 60

Primeri stepena pozarne opasnosti:

16. Hoteli, bolnice, biblioteke, muzeji upravne zgrade (pozarno opterecenje do 200

[MJ/m2

]

17. Farbare, autoservisi, proizvodnja vate, obude, tekstila, galanterije (pozarno op-

terecenje od 200 do 2000 [MJ/m2

].

18. Proizvodnja gumenlh proizvoda.

19. Proizvodnja zapaljivih, prirodnih i vestackih vlakana, komore za susenje i boje-

nje, masinske hale, proizvodnja gasova.benzina, alkohola i etra (pozarno opte

recenje preko 2000 [MJ/m2

].

20. Skladista nesagorljivih materija u sagorljivom pakovanju.

6. Skladista cvrstih zapaljivih materija

7. .Skladista zapaljivih tecnosti, boja, lakova, plasticnih masa, gume, kaucuka, smole.

Potrebne kolicine vode, vreme i površine gašenja Ovo se odnosi i na vodene zavese.

Za hladenje rezervoara postoje posebni propisi. Ovo hladenje ima preventivnu funkciju, a kod stojecih,nadzemnih

rezervoara goriva, cini sastavni deo gasenja pozara. Stabilni sistem za hladenje cine: mlaznice, cevovodi, armatura i

pumpa, a upravljanje je najcesce daljinsko. Hladenje se moze vršiti bacacima vode, a izvori mogu biti rezervoari vode

ili vodovodna mreza.

2.4. MLAZNICE I CEVNA MREZA

Kod sistema sa otvorenim mlaznicama primenjuju se različiti tipovi mlaznica.

Za svaki tip mlaznice proizvodaci daju potrebne podatke za projektovanje i montazu. Projektant ce vrsiti izbor mlaznice

prema tehnickim karakteristikama a prema speciflcnosti objekta. Pri tome se moraju ispuniti,prema tehnickim propisi-

ma, sledeci zahtevi:

♦Povrsina koja prekriva jedna mlaznica ne treba da prelazi 12 [m2

] u zatvorenom i 9 [m2] na otvorenom prostoru.

♦Minimalni otvor mlaznice treba da je precnika 8 [mm]. Ako bi izlazni otvor bio od 6 do 8 [mm],onda svaka mlaznica

mora imati hvatac nečistoce, sa tri otvora precnika 3 [mm] odnosno sigurnost da nece doci do zacepljenja.

♦ Medusobno rastojanje mlaznica ne sme predi 4 [m] u zatvorenom i 3 [m] na otvorenom prostoru.

♦Mlaznice moraju biti izradene od materijala otpornog na koroziju i toplotu.

♦Na mlaznici mora biti utisnut tip i velicina.

Pored navedenih zahteva,tehnickim propisima se prema speciflcnosti objekta,određuje protok i rastojanje mlaznice od

objekta (naprimer kod elektricnih uredaja), a u zavisnosti da li se objekat nalazi u slobodnom ili zatvorenom prostoru.

Uz ove uslove projektant ce vrsiti izbor mlaznice, uzimajuci u obzir preporuke proizvodaca.

Geometrija cevne mreze kod zastite ravnih povrsina treba da je, po mogucnosti, simetricna.Ovo se odnosi, kako na

raspored mlaznica, tako i magistralne-dovodne cevovode. U torn cilju moguce je koristiti sve vartjante koje se koriste

kod sprinklerske mreze. Ako se stiti velika povrsina, onda, zbog velikog kapaciteta sistema, projektant će, pazljivo,

razmotriti mogucnost deobe te povrsine na manje zone gasenja. Ovo se moze postici gradevinskim merama (po

mogućnosti pregradnim zi-dovima), nacinom skladistenja ili na neki drugi nacin. Ako povrsinu delimo na zone

gasenja,izmedu zona postaviti vodene zavese.

Prostorni raspored mlaznica i cevne mreze kod zastite objekata (objekt zastita) se prilagodava prostornom obliku

objekta. Na slikama 82, 83 i 84 dati su tipicni primeri hladenja objekta.

2.5. SNABDEVANJE VODOM I ENERGIJOM

a Kod snabdevanja vodom sistema sa otvorenim mlaznicama mogu se uzeti sve osnove koje vaze za sprinkler sisteme.

- To se odnosi na opšte zahteve i na izvore snabdevanja vodom. Za sistema sa otvorenim mlaznicama mogu se dati

sledeće dopunske napomene:

Potrebne količine vode i vremena gašenja su određena tehničkim prpopisom za ovaj sistem. Kako za ovaj sistem nije

vršena klasifikacija objekata koji se njim stite prerna pozarnim opasnostima, to je, pri projektovanju ovo potrebno

uciniti. Time ce biti odredena potrebna kolicina vode, a minimalna vremena gasenja su od 10 do 60 [min]

- Kod snabdevanja vodom objekata najvise pozarne opasnosti, treba razmotriti mogucnost veceg stepena siguraosti u

snabdevanju vodom (kapaciteta i rezerve vodom), kao i superiornih resenja u odnosu na pumpe i agregate.

b. Kod snabdevanja elekricnom energijom i komprimovanim vazduhom, u principu vaze isti zahtevi kao i kod sprinkler

sistema.

SI. 85. - Nacini snambdevanja sistema komprtmovanim vazduhom

2.6. PUMPNA STANICA

Pumna stanica za sistem sa otvorenlm mlaznicama u potpunosti moze biti kao i sprinkler stanica. To se odnosi na sve

elemente stanice: rezervoara vode, pumpne agregate, armaturu, elemente automatike, komandni orman itd. To znaci da,

jedna pumpna stanica, moze funkcionalno sluziti kao zajednička.

Na jednom razvodniku mogu se se postaviti mokri i suvi sprinkler ventil, sa daljinskim ventilom, za sistem sa

otvorenim mlaznicama. To se odnosi na one objekte gde se postavljaju sprinkler sistem i sistem sa otvorenim

mlaznicama. U torn slucaju mogu se planirati zajednicki izvori vode i ostali elementl sistema, sa napomenom da se

pozarne opasnosti, po prostorima, pazljivo utvrde.

2.7. Funkcionalna ispitivanja i periodična ispitivanja sistema

Provera ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vrši:

- pre puštanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema

- periodično tokom procesa eksploatacije kroz periodična kontrole

Funkcionalno ispitivanje sistema se vrši po završenoj montaži a pre puštanja sistema u od strane ovlašćenog pravnog

lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača. O obavljanom ispitivanju se

sačinjava zapisnik koji potpisuju izvođač i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti

sistema. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit.

Prema standardu funkcionalno ispitivanje se sastoji od:

- funkcionalne probe sistema kojom se utvrdjuje da li sistem radi u skladu sa projektovanim zahtevima u rucnom i

automatskom rezimu

- pneumatskog ispitivanja na pritisak suvog dela cevovoda na najmanje 2,5 bara u trajanju najmanje 24 h, gde se

opadanje pritiska vece od 0,15 bara za to vreme smatra nedozvoljenim

- hidrauličkog ispitivanja na pritisak mokrog dela cevovoda na najmanje 15 bara (ili 1,5 maksimalnih pritisaka) u

trajanju najmanje 2 h, gde se svako curenje smatra nedozvoljenim

- funkcionalne probe sistema

U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od

strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz

periodična ispitivanja. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i stručni

nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit.

Prema standardu sadržaj peridičnih provera je:

Nedeljni

-provera pritiska na svim manometrima za vodu i vazduh

-provera nivoa vode na svim nivelometrima

-provera pozicije svih vetila

-provera svih zvona u periodu ne kraćem od 30 sec

-provera količine ulja i goriva u dizel pumpama

-simuliranje pada pritiska i automatsko startovanje pumpi sa proverom rada

-provera rada dizel pumpi sa restartovanjem u kratkom periodu posle njihovog isključenja

Mesecni

-provera akumulatora

Kvartalni

-evidentiranje svih promena na samom objektu koji mogu da uticu pa požarni rizik

-svi delovi instalacije treba da se provere i odstrane vidljive nečistoće, kao i da se izvrše potrebna podmazivanja

-opšte stanje cevovoda, kao i u odnosu na koroziju, kao i stanje zaštitne boje

-provera rada svih pumpi sa proverom izlaznih pritisaka

-provera svih izvora vode

-provera svih primarnih i sekundarnih izvora napajanje električnom energijom

-provera indikatora protoka

Godišnji

-sve pumpe se testiraju na puno opterećenje

-provera automatskog uključenja dizel agregata

-provera rada plovaka u rzervoarima i bazenima

Trogodišnji

-provera rezervoara i bazena

-provera ventila i nepovratnih ventila

Desetogodišnji

-čišćenje svih bazena i rezervoara

PITANJA I ODGOVORI

6. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer: opis instalacije sastavni delovi instalacije

Drenčer sistem je sistem za automatsko gašenje požara vodom sa otvorenim mlaznicama. Sastoji se od cevovoda sa

otvorenim mlaznicama, drenčer ventila, pumpnog postrojenja, izvora za napajanje vodom i armatura i cevi koje

povezuje ove elemente. Detekcija požara prepuštena je nekom od sistem za detekciju požara ili prisutnim licima.

Aktiviranje sistem se vrši ručnom komandom ili komandom od strane automatskog sistema za detekciju požara. Po

aktiviranju otvara se drenčer ventil i voda (najčešće prvo iz rezervoara pod pritiskom, a kasnije iz drugih izvora

pokretana pumpama) kroz sistem cevovda i otvorenih mlaznica dolazi do mesta požara i potapa ga. Potapa se ceo sektor

gašenja pošto su sve mlaznice koje su priključene na jedan ventil otvorene

21. Stabilne instalacije za gašenje požara vodom, potapanjem tipa drenčer: ispitivanje ispravnosti i

funkcionalnosti instalacije

Provera ispravnosti i funkcionalnosti sistema se vrši:

- pre puštanja u rad sistema kroz funkcionalno ispitivanje sistema

- periodično tokom procesa eksploatacije kroz periodična kontrole

Funkcionalno ispitivanje sistema se vrši po završenoj montaži a pre puštanja sistema u od strane ovlašćenog pravnog

lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača. O obavljanom ispitivanju se

sačinjava zapisnik koji potpisuju izvođač i predstavnik investitora ili nadzorni organ i izdaje se sertifikat o ispravnosti

sistema. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit.

Prema standardu funkcionalno ispitivanje se sastoji od:

- funkcionalne probe sistema kojom se utvrdjuje da li sistem radi u skladu sa projektovanim zahtevima u rucnom i

automatskom rezimu

- pneumatskog ispitivanja na pritisak suvog dela cevovoda na najmanje 2,5 bara u trajanju najmanje 24 h, gde se

opadanje pritiska vece od 0,15 bara za to vreme smatra nedozvoljenim

- hidrauličkog ispitivanja na pritisak mokrog dela cevovoda na najmanje 15 bara (ili 1,5 maksimalnih pritisaka) u

trajanju najmanje 2 h, gde se svako curenje smatra nedozvoljenim

- funkcionalne probe sistema

U skladu sa Zakonom o zaštiti od požara ispravnost instalacija mora se proveravati najmanje dva puta godišnje od

strane ovlašćenog pravnog lica (od strane ministarstva) u skladu sa tehničkim propisima i uputstvima proizvođača kroz

periodične provere. O obavljenim proverama se vodi evidencija u koju se unose podaci o izvršenoj proveri i izdaje se

stručni nalaz. Zaposleni koji obavljaju ispitivanja moraju imati položen stručni ispit.

Prema standardu sadržaj peridičnih provera je:

Nedeljni

-provera pritiska na svim manometrima za vodu i vazduh

-provera nivoa vode na svim nivelometrima

-provera pozicije svih vetila

-provera svih zvona u periodu ne kraćem od 30 sec

-provera količine ulja i goriva u dizel pumpama

-simuliranje pada pritiska i automatsko startovanje pumpi sa proverom rada

-provera rada dizel pumpi sa restartovanjem u kratkom periodu posle njihovog isključenja

Mesecni

-provera akumulatora

Kvartalni

-evidentiranje svih promena na samom objektu koji mogu da uticu pa požarni rizik

-svi delovi instalacije treba da se provere i odstrane vidljive nečistoće, kao i da se izvrše potrebna podmazivanja

-opšte stanje cevovoda, kao i u odnosu na koroziju, kao i stanje zaštitne boje

-provera rada svih pumpi sa proverom izlaznih pritisaka

-provera svih izvora vode

-provera svih primarnih i sekundarnih izvora napajanje električnom energijom

-provera indikatora protoka

Godišnji

-sve pumpe se testiraju na puno opterećenje

-provera automatskog uključenja dizel agregata

-provera rada plovaka u rezervoarima i bazenima

Trogodišnji

-provera rezervoara i bazena

-provera ventila i nepovratnih ventila

Desetogodišnji

-čišćenje svih bazena i rezervoara