009 phylum arthropoda

Phylum: ArthropodaPhylum: Arthropoda

ZglavkariZglavkari

Zglavkari predstavljaju najmnogobrojniji Zglavkari predstavljaju najmnogobrojniji filum u svetu životinja. filum u svetu životinja.

Do danas je opisano negde oko Do danas je opisano negde oko 11 500500 000000 vrsta ovog životinjskog tipa, što čini vrsta ovog životinjskog tipa, što čini 80%80% svih do sada poznatih recentnih (danas svih do sada poznatih recentnih (danas živećih) vrsta životinja. živećih) vrsta životinja.

Zglavkari naseljavaju sva vodena i Zglavkari naseljavaju sva vodena i suvozemna staništasuvozemna staništa

To su jedine životinje, osim još nekih To su jedine životinje, osim još nekih kičmenjaka, koje su se u znatnom broju kičmenjaka, koje su se u znatnom broju vrsta vrsta adaptirale na letenje.adaptirale na letenje.

Poreklo zglavkaraPoreklo zglavkaraArthropodaArthropoda i i AnnelidaAnnelida su segmentisane i su segmentisane i

imaju mnoge zajedničke ili slične imaju mnoge zajedničke ili slične karakteristike karakteristike

AnnelidaAnnelida i i ArthropodaArthropoda su najverovatnijesu najverovatnije nastali od zajedničkog pretka nastali od zajedničkog pretka

Forsil Onychophore iz Kambrijuma

heteronomnheteronomnoo metamer metamerninispoljašnja metamerija ne odgovara spoljašnja metamerija ne odgovara

unutrašnjojunutrašnjojkkao posledica međusobnog srastanja ao posledica međusobnog srastanja

segmenata kod zglavkara se javlja segmenata kod zglavkara se javlja regionalna diferencijacija tela regionalna diferencijacija tela te te razlikujemo: razlikujemo: glavu (glavu (cephaloncephalon), ), grudi (grudi (thoraxthorax) i ) i trbuh (trbuh (abdomenabdomen).).

Izuzeci su rakovi i pauci (o tome kasnije)Izuzeci su rakovi i pauci (o tome kasnije)

Regionalna diferencijacija tela Regionalna diferencijacija tela ArthropodaArthropoda

Regionalna diferencijacija tela

Arthropoda

cephalon

thorax

abdomen

Heteronomna segmentacija

Cephalon

Složene oči

Antene

LokomocijaLokomocija PojavPojava a lokomotornih organa, koji su lokomotornih organa, koji su

obezbedili efikasne i brze pokrete, obezbedili efikasne i brze pokrete, npr. pri lovu, bekstvu, odbrani i sl npr. pri lovu, bekstvu, odbrani i sl

1.1. EkstremitetiEkstremiteti,, člankovit člankovitii, zglobno , zglobno spojenespojene, , funkcionišu po principu funkcionišu po principu poluga, a pokreću se sistemom poluga, a pokreću se sistemom poprečnoprugastih mišića poprečnoprugastih mišića

2.2. KrilaKrila , su parni organi i služe za , su parni organi i služe za letenje letenje

Zadnji ekstremitet medonosne pčele

Sa sve zglavkare (Arthropoda) karakteristično je prisustvo člankovitih ekstremiteta, pri čemu su članci pokretno zglobljeni

(athrhos = zglob). coxa

trochanter

femur

tibia

tarsus

Ekstremiteti zglavkara specijalizovani za obavljanje različitih funkcija (kretanje, uzimanje hrane, napad, odbrana, kopulacija)

Telesni zidTelesni zid TeloTelo ArthropodaArthropoda je zaštićeno je zaštićeno hitinskomhitinskom

kutikulomkutikulom, pa izostaje trepljasti epitel , pa izostaje trepljasti epitel Hitin je Hitin je prožetprožet neorganskim solima i predstavlja neorganskim solima i predstavlja

moćnu zaštitu unutrašnjih delova telamoćnu zaštitu unutrašnjih delova tela SlužiSluži i kao oslonac mišićima i ostalim mekim i kao oslonac mišićima i ostalim mekim

delovima tela, tako da se naziva delovima tela, tako da se naziva egzoskeletomegzoskeletom. .

Kutikula se povremeno odbacuje i zamenjuje Kutikula se povremeno odbacuje i zamenjuje novom u toku tzv. presvlačenjanovom u toku tzv. presvlačenja

Mišićni sistemMišićni sistem prvi put u evoluciji životinjaprvi put u evoluciji životinja se se javljaju javljaju

snopovi snopovi poprečnoprugastepoprečnoprugaste muskulature, muskulature, Funkcija mišića je u kretanju i u suštini je Funkcija mišića je u kretanju i u suštini je

ista kao kod kičmenjaka, s tim što su ovde ista kao kod kičmenjaka, s tim što su ovde mišići mišići pričvršćeni za pričvršćeni za unutrašnjeunutrašnje delove delove egzoskeletaegzoskeleta, a kod , a kod VertebrataVertebrata mišići se mišići se nalaze vezani na spoljašnjoj površini nalaze vezani na spoljašnjoj površini endoskeleta endoskeleta

Celom Celom Samo oko gonada - Samo oko gonada - gonocelgonocel. . Ostali prostor u telu ne predstavlja Ostali prostor u telu ne predstavlja

pravi celom, nego je pravi celom, nego je miksocelmiksocel Miksocel predstavlja međuprostore u Miksocel predstavlja međuprostore u

tkivima i između organa i često je tkivima i između organa i često je ispunjen telesnom tečnošćuispunjen telesnom tečnošću

Krvni sistemKrvni sistem Otvorenog tipa, ali Otvorenog tipa, ali vodi poreklovodi poreklo

od zatvorenog krvnog sistema od zatvorenog krvnog sistema AnnelidaAnnelida

Srce zglavkara se sastoji od Srce zglavkara se sastoji od jedne ili više komora, koje su jedne ili više komora, koje su linearno raspoređene i poseduju linearno raspoređene i poseduju parne bočne otvore - parne bočne otvore - ostijeostije. . srce je smešteno u perikardijumu srce je smešteno u perikardijumu

koji je deo miksocela, a krv u srce koji je deo miksocela, a krv u srce dospeva preko ostija iz dospeva preko ostija iz perikardijalne dupljeperikardijalne duplje

iz srca krv odlazi sudovima, a zatim iz srca krv odlazi sudovima, a zatim se razliva u lakunarni sistem, se razliva u lakunarni sistem, dospevajući do svih delova tela. dospevajući do svih delova tela.

Mozak Srce

Zadnje crevoSrednje crevoNervna vrpca

Prednje crevoUsta

Oko

Analni otvor

Trahealne cevčice

Nervna vrpca

Mandibula

Cerebralna ganglija (mozak)

Digestivni sistem

Dorzalna arterija

Srce

Malpigijeve cevčice

Ovarijum

Respiratorni organiRespiratorni organi

kod kod vodenihvodenih zglavkara su zglavkara su škrgeškrge (ređe (ređe trahejetraheje

kod kod suvozemnihsuvozemnih zglavkara dominira zglavkara dominira razgranati cevasti sistem - trahejni razgranati cevasti sistem - trahejni sistemsistem. Trahejni sistem počinje sitnim . Trahejni sistem počinje sitnim otvorima na kutikuli (otvorima na kutikuli (stigmestigme))

kod nekih formi (pauci i škorpije) kod nekih formi (pauci i škorpije) postoje pluća.postoje pluća.

ŠkrgeŠkrge

Traheje

Nervni sistemNervni sistem anelidskog tipa (ganglionervno-lestvičast).anelidskog tipa (ganglionervno-lestvičast).dolazi do dolazi do povećanja moždane masepovećanja moždane mase što je u što je u

korelaciji sa dobro razvijenim čulnim korelaciji sa dobro razvijenim čulnim organima, kao što su antene i oči. organima, kao što su antene i oči.

U vezi sa visokim razvojem nervnog U vezi sa visokim razvojem nervnog sistema i čula mnoge sistema i čula mnoge ArthropodaArthropoda imaju imaju veoma složeno ponašanjeveoma složeno ponašanje..

Kod zglavkara je Kod zglavkara je dobro razvijen mozakdobro razvijen mozak koji koji se sastoji iz tri delase sastoji iz tri dela

Čulo vidaČulo vida izuzetno dobro razvijeno i služi kao glavno izuzetno dobro razvijeno i služi kao glavno

orijentaciono čulo.orijentaciono čulo. Oči mogu biti pokretne, smeštene na drškama ili Oči mogu biti pokretne, smeštene na drškama ili

nepokretne locirane na prednjem delu glave. nepokretne locirane na prednjem delu glave. Kod zglavkara postoji proste i facetovane oči.Kod zglavkara postoji proste i facetovane oči.

Facetovane oči su u zavisnosti od vrste građene od Facetovane oči su u zavisnosti od vrste građene od različitog broja ocela (od nekoliko hiljada do nekoliko različitog broja ocela (od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada), a vid je složen, mozaičan. Na stotina hiljada), a vid je složen, mozaičan. Na antenama su smešteni hemo i taktiloreceptori. antenama su smešteni hemo i taktiloreceptori.

Pojedine vrste zglavkara poseduju Pojedine vrste zglavkara poseduju visokospecijalizovane čulne organe (timpanalni visokospecijalizovane čulne organe (timpanalni organ itd.).organ itd.).

Složene (facetovane oči)Složene (facetovane oči)

Ekskretorni organiEkskretorni organi

kod nižih zglavkara predstavljeni su kod nižih zglavkara predstavljeni su antenalnim i maksilarnim žlezdama koje antenalnim i maksilarnim žlezdama koje su smeštene u osnovi antena i maksila su smeštene u osnovi antena i maksila (deo viličnog aparata),(deo viličnog aparata),

dok kod viših oblika ekskretornu funciju dok kod viših oblika ekskretornu funciju vrše vrše Malpigijevi sudoviMalpigijevi sudovi, koji su nešto , koji su nešto izmenjene metanefridijeizmenjene metanefridije..

Malpigijevi sudoviMalpigijevi sudovi

RazmnožavanjeRazmnožavanje

po pravilu po pravilu odvojeni poloviodvojeni polovi, čest je polni , čest je polni dimorfizamdimorfizam Oplođenje je Oplođenje je unutrašnjeunutrašnje. . Kod nekih predstavnika Kod nekih predstavnika razviće je direktno razviće je direktno

((epibolnoepibolno),), tj. iz jajeta izlazi jedinka koja liči na tj. iz jajeta izlazi jedinka koja liči na imago, s tim što je manjih dimenzija i polno imago, s tim što je manjih dimenzija i polno nezrela. nezrela.

Kod složenijih predstavnika Kod složenijih predstavnika ArthropodaArthropoda razviće je razviće je sa sa metamorfozommetamorfozom i može biti nepotpuno i može biti nepotpuno ((hemimetabolnohemimetabolno) i potpuno () i potpuno (holometabolnoholometabolno).).

Arthropoda su po pravilu odvojenih polova, pri čemu se često javlja polni dimorfizam

Primer polnog dimorfizma kod

štitaste vaši Dactylopius

coccus

RAZVIĆE ARTHROPODA

direktno

metamorfozom

hemimetabolno holometabolno

larve

jaja

adult

jaja larva

lutka adul

t

KlasifikacijaKlasifikacija

Phylum: Arthropoda

1. Subphylum: Trilobitomorpha

2. Subphylum: Chelicerata – paukoliki zglavkari

3. Subphylum Crustacea - rakovi

4. Subphylum Uniramia – insekti i stonoge

Phylum: Arthropoda

1. Subphylum: Trilobitomorpha

obuhvata izumrle fosilne obuhvata izumrle fosilne ArthropodaArthropoda, koje , koje su živele u paleozoiku. Do danas je su živele u paleozoiku. Do danas je opisano oko 4000 fosilnih vrsta opisano oko 4000 fosilnih vrsta

u znatnoj meri imaju homonomnu u znatnoj meri imaju homonomnu segmentaciju tela i ekstremiteta, po čemu segmentaciju tela i ekstremiteta, po čemu podsećaju na pretke zglavkara, tj. na podsećaju na pretke zglavkara, tj. na PolichaetaPolichaeta. .

2. Subphylum: Chelicerata

Classis: Arachnida1. Ordo: Scorpiones (škorpije)2. Ordo: Pseudoscorpiones

(pseudoškorpije)3. Ordo: Aranea (pauci)4. Ordo: Opiliones (kosci) 5. Ordo: Acarina (krpelji)

Classis: Arachnida

prozoma

opistozoma

helicere

SubphylumSubphylum ChelicerataChelicerata obuhvata oko obuhvata oko 60000 recentnih vrsta60000 recentnih vrsta

odsustvo antenaodsustvo antena Poseduju helicere koje su u vidu kleštaPoseduju helicere koje su u vidu kleštaDrugi par ekstremiteta su pedipalpi koji Drugi par ekstremiteta su pedipalpi koji

imaju čulnu funkciju (imaju čulnu funkciju (modifikovane su za hvatanje i modifikovane su za hvatanje i pridržavanje plena, ali kod nekih mogu imati i ulogu u pridržavanje plena, ali kod nekih mogu imati i ulogu u

reprodukcijireprodukciji)) još još četiričetiri para ekstremiteta za hodanje i to para ekstremiteta za hodanje i to

po jedan na svakom segmentu koji slede po jedan na svakom segmentu koji slede

Na telu Na telu ChelicerataChelicerata razlikujemo dva razlikujemo dva telesna regiona i to su: telesna regiona i to su:

ProzomaProzoma (segmenti glavenog (segmenti glavenog regiona, grudi i dva segmenta regiona, grudi i dva segmenta trbušnog regiona) i trbušnog regiona) i

OpistozomaOpistozoma (ostali segmenti (ostali segmenti abdomena).abdomena).

ClassisClassis ArachnidaArachnida – paukoliki – paukoliki zglavkarizglavkari

Klasa Klasa ArachnidaArachnida obuhvata blizu 30000 recentnih obuhvata blizu 30000 recentnih vrsta. vrsta.

To su uglavnom terestrične forme sa malobrojnim To su uglavnom terestrične forme sa malobrojnim vodenim predstavnicima. vodenim predstavnicima.

ArachnidaArachnida su po svemu sudeći prve su po svemu sudeći prve ArthropodaArthropoda koje su naselile kopno. koje su naselile kopno.

Prelaskom iz vodene sredine na kopno došlo je do Prelaskom iz vodene sredine na kopno došlo je do transformacije listolikih škrga u listolika pluća, ali transformacije listolikih škrga u listolika pluća, ali kod nekih i do razvića trahejnog sistema. kod nekih i do razvića trahejnog sistema.

Razviće Razviće ArachnidaArachnida je direktno osim kod nekih je direktno osim kod nekih krpelja, gde postoji hemimetabolija.krpelja, gde postoji hemimetabolija.


Classis: Arachnida

Ordo: Scorpiones (škorpije)

Euscorpius carpaticus

Pandinus imperator Smeringurus mesaensis

Ordo: Scorpiones (škorpije)

Najstariji suvozemni zglavkariNajstariji suvozemni zglavkariPedipalpi snažno razvijeni, Pedipalpi snažno razvijeni,

završavaju se moćnim kleštimazavršavaju se moćnim kleštimaNa kraju trbušnog regiona – Na kraju trbušnog regiona –

otrovna žlezda koja se izliva na otrovna žlezda koja se izliva na vrhu bodljevrhu bodlje


Classis: Arachnida

Ordo: Pseudoscorpiones (pseudoškorpije)

Chelifer cancroides (može se naći po kućama)

•Liče na škorpije

•Kratak, široh trbuh bez bodlje


Classis: Arachnida

Ordo: Aranea (pauci)

Tarantula sp.

Lycosa tarentulaEvropska tarantula

Helicere se završavaju kandžom na čijem Helicere se završavaju kandžom na čijem vrhu se izliva otrovna žlezdavrhu se izliva otrovna žlezda

U trbuhu su paučinaste žlezde čiji se U trbuhu su paučinaste žlezde čiji se sekret u dodiru sa vazduhom stvrdnesekret u dodiru sa vazduhom stvrdne

SrceCerebralna ganglija (mozak)

Analni otvor

Ovarijum

ListolikaplućaGonopora,

izlaz za jajašca

Paučinasta žlezda

Češljoliki nastavci

Helicere Pedipalpi

Otrovna žlezda

Oči

Želudac

Latrodectus mactans

Crna udovica

Araneus diadematus

Pauk krstaš


Classis: Arachnida

Ordo: Opiliones (kosci)

Phalangiumopilio


Classis: Arachnida

Ordo: Acarina (krpelji)

Familia: Ixodidae

Ixodes ricinus

pre ....

i posle jela


Classis: Arachnida

Ordo: Acarina

Familia: Sarcoptidae Sarcoptes scabiei - šugarac

Krpelji Krpelji

Svi segmenti tela srasliSvi segmenti tela srasliRed Red AcarinaAcarina (krpelji) predstavlja (krpelji) predstavlja

raznovrsnu grupu sa velikim brojem vrsta raznovrsnu grupu sa velikim brojem vrsta Sarcoptes scabeiSarcoptes scabei (šugarac čoveka i raznih (šugarac čoveka i raznih

sisara),sisara),Varroa destrucktor Varroa destrucktor (krpelj pčela iz roda (krpelj pčela iz roda ApisApis), ), Ixodes ricinusIxodes ricinus, krpelj koji parazitira na , krpelj koji parazitira na

domaćim i divljim sisarima, pticama i čoveku,domaćim i divljim sisarima, pticama i čoveku, Argas persicusArgas persicus (krpelj živine). (krpelj živine). Acarapis woodiAcarapis woodi (parazit pčela) (parazit pčela)

krpelji učestvuju u prenošenju i održavanju krpelji učestvuju u prenošenju i održavanju uzročnika brojnih infektivnih oboljenja kod životinja i uzročnika brojnih infektivnih oboljenja kod životinja i ljudi npr. ljudi npr. piroplazmoze, piroplazmoze, lajmske bolestilajmske bolesti

Uzročnik lajmske bolesti je spiroheta Uzročnik lajmske bolesti je spiroheta Borrelia Borrelia burgdorferiburgdorferi, a prenosi je krpelj , a prenosi je krpelj Ixodes ricinus. Ixodes ricinus.

Tularemiju najčešće prenose krpelji iz roda Tularemiju najčešće prenose krpelji iz roda Dermacentor. Dermacentor.

KrpeljiKrpelji Ixodes Ixodes persulcatuspersulcatus i i Ixodes ricinusIxodes ricinus su su prenosioci virusa koji kod čoveka može prenosioci virusa koji kod čoveka može prouzrokovati meningoencefalitis.prouzrokovati meningoencefalitis.

3. Subphylum: Crustacea

1. Classis: Branchiopoda Ordo: Cladocera

2. Classis: Copepoda Ordo: Cyclopoida

3. Classis: Cirripedia Ordo: Thoracica

4. Classis: Malacostraca Ordo: Decapoda


Sarcoptes suis

Građa telana primeru rečnog raka Astacus astacus

3. Subphylum Crustacea

Classis: Branchiopoda

Ordo: Cladocera

Daphnia pulex-vodena buva


Classis: Copepoda

Ordo: Cyclopoida

Cyclops sp.

Čine glavni deo planktona i predstavljaju važne karike u lancima ishrane.


Classis: Cirripedia

Ordo: Thoracica

živi pričvršćena za stenje litorala, zatim na ljušturama mekušaca (puževa, školjki), ljušturama rakova i podvodnim predmetima

Balanus improvisus


Classis: Malacostraca

Ordo: Decapoda

Astacus astacus

- rečni rak

Klasa Klasa MalacostracaMalacostraca obuhvata preko 22000 obuhvata preko 22000 vrsta. vrsta.

Tu spadaju najkrupniji rakovi, mada ima i Tu spadaju najkrupniji rakovi, mada ima i sitnih vrsta. sitnih vrsta.

Imaju stalan broj segmenata, osam Imaju stalan broj segmenata, osam torakalnih i šest ili sedam abdominalnih. torakalnih i šest ili sedam abdominalnih.

Najbrojniji red (sa oko 10000 vrsta) je Najbrojniji red (sa oko 10000 vrsta) je DecapodaDecapoda

KodKod njih je glaveni i grudni deo spojen njih je glaveni i grudni deo spojen u jednu celinuu jednu celinu (cefalotoraks) (cefalotoraks) koja je koja je prekrivena karapaksomprekrivena karapaksom, leđnim štitom, leđnim štitom

Ekstremiteti se dele na Ekstremiteti se dele na predusne, predusne, usne i usne i trupne koje mogu biti trupne koje mogu biti

grudne (torakopode) i grudne (torakopode) i trbušne (pleopode)trbušne (pleopode)

Predusni ekstremitetiPredusni ekstremiteti su dva para antena su dva para antena Usni ekstremitetiUsni ekstremiteti su mandibule i dva para su mandibule i dva para

maksilamaksila Prva tri para torakalnih ekstremiteta funkcionišu kao Prva tri para torakalnih ekstremiteta funkcionišu kao

delovi usnog aparata tj. učestvuju u pridržavanju delovi usnog aparata tj. učestvuju u pridržavanju hrane i nazivaju se maksilopede. hrane i nazivaju se maksilopede.

Ostali Ostali torakalni ekstremitetitorakalni ekstremiteti služe za kretanje i služe za kretanje i nazivaju se nazivaju se pereopodepereopode

Trbušni ekstemiteti Trbušni ekstemiteti viših rakovaviših rakova iliili pleopode pleopode služe za plivanjesluže za plivanje

Ovom redu pripadajuOvom redu pripadaju::Astacus astacusAstacus astacus - rečni rak, - rečni rak, jastozi roda jastozi roda HomarusHomarus, , krabe rodova krabe rodova MajaMaja, , CancerCancer, ,

CarcinidesCarcinides i mnoge druge i mnoge druge vrste.vrste.



Ordo: Decapoda

Homarus vulgaris - jastog



Ordo: Decapoda

Cancer antennarius

kraba

•Classis Myriapoda - stonoge

• Classis Insecta - insekti

4. Subphylum Uniramia

Classis Insecta

Classis: Insecta (Hexapoda)Građa tela

na primeru skakavca

CAPUTTHORAX

ABDOMEN

timpanalni organsloženo

okoocele

antene

stigme

Građa telaGrađa tela

Tri regionaTri regionaGlava (caput) – 6 međusobno Glava (caput) – 6 međusobno

sraslih segmenatasraslih segmenataGrudi (thorax) – tri segmentaGrudi (thorax) – tri segmentaTrbuh (abdomen) – 11 segmenataTrbuh (abdomen) – 11 segmenata

4. Subphylum: Uniramia

Classis: INSECTAOrdo: Hymenoptera

Apis mellifera - medonosna pčela

otrovna žlezda

rectum

žaoka

Apis mellifera – građa tela

ganglije nervne lestvice

jezik

ždrelo

mozak

pljuvačne žlezde

krilni mišićiaorta

medni želudac

srednje crevo dorzalni krvni sud

respiratorni mišići

tanko crevo

Classis: INSECTA

Glaveni regionGlaveni region Usni aparat i čulni organiUsni aparat i čulni organi Čulo vidaČulo vida

Par složenih očijuPar složenih očiju Par antena – čula dodira i mirisaPar antena – čula dodira i mirisa Usni aparat čine ekstremiteti: mandibula i par maksila. Usni aparat čine ekstremiteti: mandibula i par maksila.

Modifikovani ekstremiteti za hodanje. Mogu biti za:Modifikovani ekstremiteti za hodanje. Mogu biti za: grickanje (bubašvaba i skakavac)grickanje (bubašvaba i skakavac) bodenje i sisanje (komarac)bodenje i sisanje (komarac) sisanje (leptir)sisanje (leptir) lizanje (muva)lizanje (muva) srkanje (pčela)srkanje (pčela)

grickanje bodenjesisanjelizanje

ocelle antenasloženo oko

mandibule

stipes

paraglossapalpus labialis

glossa

proboscis

Apis mellifera – spoljašnja morfologija glavenog regiona

USNI APARAT MEDONOSNE PČELE prilagođen je za

GRICKANJE i SRKANJE

Grudni regionGrudni region Na svakom grudnom segmentu par nogu za Na svakom grudnom segmentu par nogu za

hodanjehodanje Prilagođene različitom načinu kretanjaPrilagođene različitom načinu kretanja

Trčanje (trčuljci)Trčanje (trčuljci) Kopanje (rovac)Kopanje (rovac) Plivanje (gnjurac)Plivanje (gnjurac) Skakanje (buve, skakavci)Skakanje (buve, skakavci)

Na drugom i trećem segmentu po jedan par krilaNa drugom i trećem segmentu po jedan par krila Oba para opnastaOba para opnasta Prednja krila pretvorena u čvrste zaštitne pločice, Prednja krila pretvorena u čvrste zaštitne pločice,

azadnja opmnasta za letenjeazadnja opmnasta za letenje Kod nekih samo prednji parKod nekih samo prednji par Kod nekih nema krilaKod nekih nema krila

Telesni omotačTelesni omotač

Jednoslojan epidermisJednoslojan epidermisHitinska kutikula (oblaže spoljnu površinu Hitinska kutikula (oblaže spoljnu površinu

tela, prednje i zadnje crevo, trahejni tela, prednje i zadnje crevo, trahejni sistem)sistem)

Obložena voštanim slojemObložena voštanim slojemMišići poprečno prugastiMišići poprečno prugastiNajrazvijeniji na grudima i ekstremitetimaNajrazvijeniji na grudima i ekstremitetima

Nervni sistemNervni sistem

LestvičastLestvičastMozak dobro razvijen – tri para stopljenih Mozak dobro razvijen – tri para stopljenih

dobro razvijenih ganglijadobro razvijenih ganglijaNa trbušnoj strani lanac ganglijaNa trbušnoj strani lanac ganglija

MOZAK PČELE

složeno oko pečurkastotelo

antenalni lobusi

sub-ezofagijalna ganglija

optički lobus

ENDOKRINE ŽLEZDE Corpora allata i Corpora cardiaca

smeštene u blizini cerebralne ganglije

MLEČNE - HIPOFARINGEALNE ŽLEZDE

VILIČNE-MANDIBULARNE ŽLEZDE

PODJEZIČNE-PLJUVAČNE ŽLEZDE

EGZOKRINE ŽLEZDE MEDONOSNE PČELE

SLOŽENO OKO insektima omogućava MOZAIČKI VID

pigmentne ćelije

čulne ćelije

konus sočiva

poprečni presek kroz pojedinačnu omatidiju

optički nervnervna vlakna vizuelnih centara

rabdom (vidni štapić)

okružen čulnim

(retinalnim) ćelijama

sočivo

ČULO VIDA

rožnjačaomatidije

ŠEMA GRAĐE SLOŽENOG OKA

INSEKATA

TAKTILNA I HEMORECEPTORNA ČULA

Scapulae

Johnston-ovi organi (čulne jamice)

Antena

Najvažniju taktilnu i hemoreceptornu funkciju imaju Johnston-ovi organi na antenama

Apis mellifera – DIGESTIVNI SISTEM

Voljkaždreloždrelo

bočna faringealna žlezda

glavena pljuvačna žlezda

jednjak

medni želudac

grudnapljuvačna

žlezda

proventriculus

ventriculus

Malpigijeve cevčicerectum

rektalne papile

tanko crevo

Digestivni sistemDigestivni sistem

Prednje crevoPrednje crevoSrednje crevoSrednje crevoZadnje crevoZadnje crevo

Apis mellifera – TRAHEALNI SISTEM ZA DISANJE

stigme

trahealne cevčice

cerebralne trahejne

kese

torakalne trahejne

kese

abdominalne trahejne komisure

ventralne trahejne komisure

Respiratorni sistemRespiratorni sistem

Trahealni sistem – razgranate cevčice koje Trahealni sistem – razgranate cevčice koje se prema spolja otvaraju stigmamase prema spolja otvaraju stigmama

Traheje obložene kutikulom sa spiralnim Traheje obložene kutikulom sa spiralnim zadebljanjimazadebljanjima

Apis mellifera – REPRODUKTIVNI SISTEM

PENISTRUTA

TESTISI

Reproduktivni sistemReproduktivni sistem

Parni semenici kod mužjakaParni semenici kod mužjakaParni jajnici kod ženkiParni jajnici kod ženkiKopulatorni organi mužjaka i legalica ženki Kopulatorni organi mužjaka i legalica ženki

najčešće potiču od izmenjenih najčešće potiču od izmenjenih ekstremitetaekstremiteta

Metamorfoza Metamorfoza

Nepotpuna Nepotpuna

Potpuna Potpuna

jaje

lutka

adult

ŽAOČNA-OTROVNA ŽLEZDA

Apis mellifera

ŽAOČNI APARAT

rezervoar žaočne žlezde

žaoka

Classis: Insecta (Hexapoda)

Apterygota Pterygota


Classis: Insecta

Ordo: Ephemeroptera

Ephemera vulgata


Classis: Insecta

Ordo: Odonata –vilini konjici

Libellula depressa

•Dobri letači

•Velike grabljivice


Classis: Insecta

Ordo: Blattodea - bubašvabe

Blatta orientalis – bubašvaba

•Noćne životinje

•Hrane se ostacima hrane


Classis: Insecta

Ordo: Mantodea

Mantis religiosa - bogomoljka


Classis: Insecta

Ordo: Dermaptera

Forficula auricularia -

uholaža


Classis: Insecta

Ordo: Orthoptera - pravokrilci

Tetigonia viridissima

•Biljojedi

•Duga, uzana, prava prednja krila

•Proizvode zvuk

•Zadnje noge prilagođenje za skakanje


Classis: Insecta

Ordo: Isoptera - termiti

Macrotermes carbonarius


Classis: Insecta

Ordo: Anoplura – sisarske vaši

Pediculus humanus - čovečija vaš

jaje

Linognathus vituli - goveđa vaš


Classis: Insecta

Ordo: Aphaniptera - buve

Ctenocephalus canis

Culex pipiens

Aedes aegypti


Classis: Insecta

Ordo: Diptera - dvokrilci

•Muve, obadi, komarci

•Najbolji letači

•Samo jedan par krila

Anopheles maculipenis - malarični komarac


Classis: Insecta

Ordo: Diptera


Classis: Insecta

Ordo: Diptera

Tabanus bovinus -

goveđi obad

Glossina sp. - muva ce-ce – prenosi uzročnike bolesti spavanja (Trypanosoma gambiensae; T. rhodesiensae)


Classis: Insecta

Ordo: Diptera

Musca domestica – kućna muva


Classis: Insecta

Ordo: Diptera

Stomoxys calcitrans – stajska muva


Classis: Insecta

Ordo: Diptera


Classis: Insecta

Ordo: Hymenoptera - opnokrilci

Vespa crabro

•Društveni insekti

•Oprašivači

•Dva para opnastih, tankih krila

•Pčele, ose, stršljenovi, bumbari, mravi


Classis: Insecta

Ordo: Hymenoptera

Vespa vulgaris


Classis: Insecta

Ordo: Hymenoptera

Apis mellifera - medonosna pčela

MATICA RADILICA TRUT

Apis mellifera – kaste


Classis: Insecta

Ordo: Lepidoptera - leptiri

Acherontia atropos “mrtvačka glava”

•Raznobojna krila prekrivena ljuspicama

•Hrane se cvetnim nektarom

•Larve – gusenice se hrane lišćem


Classis: Insecta

Ordo: Lepidoptera

Achroea grisella – adult larva

mali voskov moljac


Classis: Insecta

Ordo: Lepidoptera

Papilio machaon

Ordo: Lepidoptera

Bombyx mori - sviloprelja


Classis: Insecta

Ordo: Coleoptera - tvrdokrilci

Cerambyx cerdo

•Najbrojniji

•Grabljivice, biljojedi

•Prednja krila tvrda, zadnja opnasta i tanka

•Trčuljci, strižibube, bubamare, jelenak, gundelji, gnjurci, krompirova zlatica...

Coccinella septempunctata

Augosoma_centaurusgnjurac

009 phylum arthropoda

Documents