�������� ���� 145

��� ������ ���������������

�������

������ ��������

�������� ���!� ����"�#

радњама може г. Богдановићу одмах да се изда. Ја ћу тудозволу г. Богдановићу дати, али пре но што бих му је дао уоној опсежности у којој он дозволу тражи, част ми је, госпо-дине министре, да чујем и ваше мишљење о једној стварикоја има везе са овом дозволом и тангира војску и њене опе-рације за време рата и мира. Г. Богдановића су многи важни

разлози одлучили да се овога посла прихвати. Он је, као штоу својој молби каже, као Србин са болом у души посматраокако су Србију преплавили страни филмови са несрпским инесловенским мотивима. Њему је тешко било што ми Србинемамо ни једног лепог српског филма из нашег рата са Тур-цима, већ смо упућени на стране и бугарске филмове, којичесто нашу јуначку војску представљају или ружно, или тексамо узгред и по којима се у широком свету до сада готовосамо зна за наш трећи позив и нашу последњу одбрану...Појмљиво је што је он за овај свој посао бацио у првом редуоко на војску и њене витешке подвиге. Његова је намера дабар сад, кад већ то није било могуће у своје време, ако би севи са тим сложили и потребну му дозволу преко мене дали,остави у живој и вечитој успомени поједине и најзначајнијемоменте из кумановске, прилепске и битољске битке, изпохода нашег кроз Албанију итд. уколико би се и ако би сете ствари накнадно помоћу војске инсценирати могле.

�рбија је међу првим европским државама основалаФотографско одељење са Уметничком, Фотограф-ском и Кинематографском секцијом, како је гласиозваничан назив, видљив на наредбама и печатима,много познатије под именом Фотографска секција.Одсеци тог одељења били су Уметничка секција, у

којој су се окупљали ликов-ни уметници да би сликалират и људе у рату, Фото-граф ска, коју су чинили по -знати фотографи организо-вани у фотографске службејединица од чете до арми-ја, и Кинематографска, којавеома брзо добија по себанзначај, којим се филм при-знаје као би тан до кумент ипропагандно средство срп-ске војске.

По документима којисе чувају у Југословенскојкинотеци, Архиву Војнои-сторијског института и утекстовима о том периоду,сазнајемо како се ШтабВрховне команде српскевојске најпре заинтересо-вао, а за тим и по магаофилмска снимања у војсци.Не задовољни како су стра-ни сниматељи приказивали српску војску у Првом балкан-ском рату, прихватили су иницијативу власника биоскопа„Касина” и филмског продуцента Ђорђа Ђоке Богдановићада реконструише догађаје и победе на Куманову, Прилепу,Битољу... Богдановић се молбом обратио министру народ-не привреде Кости Стојановићу, који, затим, министру вој-ске генералу Милошу Божановићу упућује писмо у коме се,између осталог, каже:

„Господине Министре, господин Ђока Богдановић, соп-ственик биоскопа и хотела „Касина” у Београду, молбом сво-јом од 23. априла т.г. Т/Бр. л928 тражио је од мене концеси-ју за подизање једне фабрике за израду кинематографскихфилмова, а у исто време и дозволу за рад на кинематограф-ском снимању у оквиру наше територије. Док ствар конце-сије за подизање фабрике филмова има, до евентуалногдефинитивног решења, да прође кроз многе законске фор-малности, дозвола кинематографских снимања по Закону о

1 . ј у н 2 0 1 6 .

2

��� ������ ��������������� �������

��$�% �&�!'�(� )��)$� !��)$� � ��*+, 1916. ����, �� +��+ � *���+)$+ !��)$+, �)�!�� �� ������*)$� ���'�(� ��-�!� $�%��� )��)$� !��)$� )� /%���0$�%, ������*)$�% � ���%�����*)$�% )�$����%, )� 2����$�% �� )�!��� �$�!+, *�����*)$+� *�%)$+ ��$+%������+ � )!�% 2�0���% 2&�!�(�%� � *���+ � + ��2����

Ђорђе Ђока Богдановић

Његова је жеља да најмодернијим и најсавршенијим апара-тима, уз помоћ првих француских кућа за ову врсту пословаи уз сурадњу и савете првих наших људи из војног и грађан-ског реда, изнесе и пред нас и европску и светску публикусве оне сјајне подвиге и значајне моменте из садање војнекоје је вредно и на овај начин овековечити и уз то све људекоји су важнији сурадници на овом познатом великом народ-ном послу... Ако би се овај посао извео како треба, мишље-ња сам да би он међу нашом неослобођеном браћом и коднаших пријатеља у Русији и осталом свету значио једну нај-бољу врсту живе пропаганде за нашу нацију и да би осетнодопринео да се круг наших пријатеља још више прошири ијош боље загреје за нас и наше успехе.

Сматрајући уз све ово да г. Богдановић овим посломолакшава управо држави нашој извршење једног њеногзадатка, ја сам прихватио ову ствар као хитну и у подруч-ном ми одељењу издао потребна наређења да се г. Богда-новићу приуготови потребна дозво-ла за рад, а Вас молим да изволитепроценити да ли можете и акоможете, кад и у колико, изаћи и сасвоје стране на сусрет г. Богдано-вићу. Ако бисте ви, као што сенадам, ову ствар повољно прихва-тили, ја сам готов у дозволи за радкоју ћу дати г. Богдановићу обаве-зати га да за сваки филм над нашомвојском и појединим моментима изнаше војне прими претходну цензу-ру једног органа кога ви одредите.”

��0��� ����2�!��)�%�(� + )��)$��

!��)��Колико се у држави осећала

потреба за документовањем зна-чајних битака и историјских збива-ња, види се из чињенице да „Мини-старство војно доставља предметна мишљење Врховној команди већсутрадан, 18/31. маја”, а да ова одговара својим мишљењемсамо четири дана касније: „Са повратком овога предмета,част ми је известити г. министра да је начелник одобриопредставку г. министра народне привреде и да ће у својевреме својим наређењима изаћи у сусрет изјављеној патри-отској жељи молиоца г. Богдановића. Извођење ових посло-ва имало би се вршити под надзором одређеног лица изШтаба Врховне команде” (акт је потписао ђенерал ЖивојинР. Мишић).

Тако је, за непуних месец дана, Богдановић од мини-стра народне привреде Косте Стојановића добио дозволуза рад са следећим ограничењима:

1) да сва снимања над војском и помоћу војске на воји-шту обавља у споразуму са Врховном командом и под цен-зуром одређеног лица из Штаба Врховне команде; 2) да усмислу члана 10. Закона о радњама за овај посао стално имастручног деловођу или директора; 3) да за извођење тог

посла употреби најновије и најсавршеније апарате, кори-стећи се резултатима које су у том правцу показале првекуће које се кинематографским пословима баве.

С таквим решењем министра народне привреде сло-жио се и начелник Врховне команде, који је 7/20. јуна 1913.издао наредбу да се „кинооператери кинематографскимолиочеви упуте у Криву Паланку, где ће они, под надзо-ром официра који цензурише новинарске кореспондентепри Првој армији, а у споразуму са командантима трупа,извршити потребна снимања. О овоме известити коман-данта Прве армије, достављајући му предња ограничења уснимању, с молбом да се по свршетку посла упуте коман-данту Треће армије са спроводником и актом. По запове-сти начелника Штаба, помоћник ђенерал Мишић”.

Сходно обавези датој у молби Министарству привредеда ће се снимати најсавршенијим апаратом и уз помоћ првихфранцуских кућа, Богдановић је закључио уговор са Патео-

вим представништвом у Бечу. Да обезбеди финансирање истручну, уметничку страну производње, Богдановић је скло-пио уговор са богатим трговцем, берзијанцем и председни-ком Привредне банке Милорадом М. Павловићем и управ-ником Народног позоришта у пензији др Николом Петрови-ћем. У току припрема за снимање, 17/30. јуна 1913. у зоруБугарска је напала Србију. Почео је Други балкански рат, паБогдановић уместо на реконструкцију победа извојеванихна бојиштима Првог балканског рата, „наоружан” најсавре-менијим апаратима и новцем за реализацију својих амбици-озних задатака, жури на ново злосрећно бојиште. Мини-старство војно 28. јуна/11. јула издаје објаву филмској еки-пи (продуценту Ђоки Богдановићу, стручном саветнику приснимању др Николи Петровићу, двојици сниматеља и двоји-ци њихових помоћника) да крене у Врховну команду у Ско-пље, а одатле на бојиште. Уједно им обезбеђује бесплатнувожњу првом класом брзих возова за све време снимања.

3

Богдановић и Рибникар

ју у руској престоници. Враћени су не давно и посталидоступни јавности.

Поред Ђоке Богдановића, ратна збивања снимали суСветозар Бо торић, први српски филмски продуцент, браћаСавићи, власници „Мо дерног биоскопа”, и браћа Цветкови-ћи, власници биоскопа „Коларац”.

Уочи почетка Првог светског ра та Ђока Богдановићзакључује до говор са сниматељем Самсоном Черновим и сни-ма прелазак српске војске у Срем и бомбардовање Београда.То ради уз пуну сагласност Штаба Врховне команде, али и

по четне неспоразуме,про у зроковане сум њи-чавим безбедњацима.Оба вештајни одсек, на -и ме, сумња да је Черновшпијун и одузима мудозволу да би је убрзовратио. Снимања супрекинута 1914. годинезбог болести Богдано-вића, али и због по вољ -нијих уговора које Чер-нов закључује са стра -ним компанијама.

У зиму 1915. годи-не снимљен је и филм„По рушени Београд себрани” од 360 метара.Филм је снимио Него-тинац Драгиша М. Сто-јадиновић, командантМи траљеског одељења13. пука „Хајдук Вељко”,који тим филмом улазиу историју српског фил-ма. Из писма које јеупутио супрузи Олгиса знајемо да је снимиопо рушени железничкимост на Сави, великимде лом у води, наше ро -вове уз Саву, војнике иофицире у њима, пору-шене делове Београда,француске и енглескеопсадне дуге топове удејству на Карабурми.

Камеру, одузету од неког страног сниматеља осумњиченогза шпијунажу, Стојадиновић добија од команданта Ни ша.

3�)$�%���%�)� )!���$ �)������Драгиша М. Стојадиновић рођен је 12. маја 1886, у

селу Јасеници код Неготина, у бројној породици свеште-ника Милоја Стојадиновића. Умро је 10. октобра 1968. усвојој вили на Сењаку. Основну школу завршио је у род-ном месту, гимназију у Зајечару, а Правни факултет у Бео-граду. Још као гимназијалац постао је српски четник-коми-та. Учествовао је у свим великим комитским биткама од

Из Београда крећу 4/17. јула, Врховна команда даје им обја-ву за путовање на бојиште 5/18. јула и Богдановићева екипаснима на бојишту већ 6/19. јула 1913. године. На снимању јеувек присутан и одређени официр, скоро сваког дана други,капетан, мајор, пуковник или генерал, који редовно подносиизвештај Врховној команди о томе шта је снимљено. Какосе види, и Богдановић и надлежне војне власти веома су сетрудиле да снимање почне што пре.

�!���0�)�!� � ��+�% &�$�)$�% ���+Други балкански рат тако постаје први у историји

ратовања који је систематски сниман и, што је најинтере-сантније, целокупан материјал је сачуван и налази се у Југо-словенској кинотеци. Радећи дипломски рад о Ђоки Богда-новићу, студенткиња Факултета драмских уметности Вери-ца Чапаковић спријатељила се са Иванком Милутиновић,унуком Ђоке Богдановића. После смрти Иванкине мајкеКруне, распремајући породичну кућу, Верица и Иванка уњеном подруму проналазе гомилу кутија са филмском тра-ком. Обавештавају о томе Југословенску кинотеку, која пре-узима филмове и уз помоћ Министарства за културу отку-пљује целокупан материјал. Материјал је био у веома дерут-ном стању. Доцент Факултета Драган Крстић са студенти-ма успео је да већину материјала сложи и припреми за копи-рање. Копирање није успело код нас и по договору са Гос-филмфондом материјал је послат у Москву. За један деоурађени су позитиви са негатива, а због санкција и наста-лих политичких промена, филмови скоро две деценије оста-

1 . ј у н 2 0 1 6 .

4

��� ������ ��������������� �������

Драгиша Стојадиновић

Љубиша Валић, ратни сликар и сниматељ

1905. до 1907. године у Старој Србији и Македонији. Првије описао борбе комита са Турцима и Бугарима и то обја-вио у часопису „Дело”. Забележио је и оригиналну песму„Српска ми труба затруби, спрем’те се спрем’те четни-ци”, испевану 1907. године као званичну ко митску химну.

Учествовао је у свим великим биткама српске војскеод 1912. до 1918. године и сматран је за једног од најхра-бријих људи свога времена. У Првом балканском рату 1912.одликован је Сребрном медаљом за храброст, у Другомбалканском ра ту 1913. био је један од првих српских офи-цира одликованих Карађорђевом звездом са мачевима. И уПрвом светском рату није седео скрштених руку, па је1914. одликован Орденом Светог Саве 5. степена за публи-цистичке текстове, у којима је афирмисао четничке ко мит -ске акције. Исте го дине одликован је Орде ном белог орласа мачевима 4. степена, због показане храбрости на Церу,Чеврнтији и одбрани Београда. По сле рата поново је одли-кован Орденом бе лог орла са мачевима 5. степена 1927.године, Орде ном Светог Саве 4. степена за фотографски исниматељски рад за време Првог светског рата, а 1929.одликован је Орденом југословенске круне 4. степена.

Штаб Врховне ко манде именовао га је за шефа Фо то-графског оде љења, односно Кинематографске секци је срп -ске војске на Солунском фрон ту. Успешно је организоваосва снимања српске војске од Кајмакчалана до ослобође-ња Београда 1918. године. Војску је напустио у чину резер-вног потпуковника, највишемкоји је мо гао добити резервниофицир српске војске.

У Београду 1941. го динеснимио је у боји „Демонстра-ције 27. марта 1941”, „Бомбар-довање Београда 1941.” и„Краљ Петар Други код звор-ничког моста”. По сле капиту-лације бежи из Београда каоотворени противник Немачкеи скрива се у Црној Гори и Ду -бровнику под италијанскомокупацијом. Након ослобође-ња враћа се у Београд. Живискромно, дружи се старим при-јатељима војводама Ду ле томДимитријевићем и ВасилијемТрби ћем и пи ше сећања насвоје ко митске и ратне дане.

Био је ратник-витез Ка ра-ђорђеве звезде са мачевима,српски комита-четник сапочетка 20. века, првак Србијеи Југославије у стрељаштву од1908. до 1926. године, ратнифотограф, хроничар, публици-ста, филмски сниматељ, шефКинематографске секције срп-ске војске на Солунском фрон-ту. Политичар-борац противкорупције двадесетих годинапрошлог ве ка. Народни посла-

ник, који се супротставио фашизацији земље тридесетихгодина и због тога робијао у Сремској Митровици. Мотоци-клиста, аутомобилиста, ваздухопловац, аутор првих нашихфилмова у боји, бунтовник, који се никада није мирио санеправдама и због тога нападан од противника у свим вре-менима и свим режимима, од ђачких дана до смрти.

У материјалу Драгише М. Стојадиновића пронађеноје неколико изузетно кратких филмова, сторија о српскимјунацима и комитама, који представљају прави филмскираритет. Први снимак је „Војислав Танкосић, мајор икомитски војвода”, са групом официра. Мајор ВојиславТанкосић сматра се једним од најхрабријих Срба свогавремена, био је лични пријатељ Стојадиновића још изкомитских дана и војевања у Старој Србији и Македонији.Друга сторија је из живота остарелог српског краља садугом седом брадом, снимљена на тераси куће у којој јеживео за време рата „Краљ Петар на Халкидику”. Међутим негативима највећу вредност има материјал који севоди под називом „Солунски процес 1917. године” и нала-зи се у Југословенској кинотеци и Филмским новостима,пошто су позитиви одузети од Стојадиновића 1953. го ди-не приликом обнове Со лунског процеса. Оригинални ма -теријал чува се у Југословенској кинотеци.

Љубиша Валић и Радомир Копша снимили су неколикостотина метара и добили дозволу да се материјал носи накопирање у Париз. Али, због напада немачке, аустроугарске

и бугарске војске не зна се штасе догодило са тим филмовима.

Страни сниматељи који судошли у Србију на почетку ратаснимили су низ догађаја, од којихби свакако требало поменутиодбрану Београда 1915. годинеи снимак мајора ДрагутинаГавриловића са срем ским четни-цима пред полазак на положај.

Није познато да је неко одсрпских сниматеља снимаоповлачење српске војске прекоАлбаније. Снимања је свакакобило, али Југословенска киноте-ка поседује само један кадарсрпских војника, снимљених ублизини Драча, умонтиран, ина-че, у италијански документарнифилм „Гло риа”.

�)�!�(� ���%�����*)$�

)�$����На Крфу, још док се војска

опорављала, Врховна командауочила је недостатак докумена-та о страдању војске и народаприликом повлачења прекоАлбаније и донела одлуку ооснивању фотографске и кине-

5

Војислав Танкосић

Савезнички официри и војници кад желе узимати снимкенаших трупа треба такође да имају дозволу од Врховнекоманде или од команданата армија, који је могу даватисамо онима које добро познају. Развијање плоча или фил-мова мора се вршити у самим командама; најстроже сезабрањује давање њихово на израђивање приватним фото-графима у Солуну, или другим варошима, јер тим начиномснимци најлакше дођу до руку непријатеља. Слање неиза-

званих плоча и филмова у позадину или иностранствозабрањено је (чл. 6 Уредбе о војној цензури). Израђенефотографије подлежу војној цензури и могу се растуратиили публиковати тек по њеном одобрењу. Због тога сестрого забрањује слање фотографских снимака по приват-ним лицима и путницима, већ се могу отправљати јединопреко војне поште. Кинематографске снимке нико не можеузимати без нарочите писмене дозволе шефа Обавештај-ног одсека Врховне команде. Солун 30. маја 1916. године.Начелник штаба ђенерал Петар Бојовић.”

/��7�� ��������Непуна два месеца после поменуте наредбе Врховне

команде, 8/21. јула 1916, Министарство војно пише Врхов-ној команди о потреби оснивања фотографске и сликарскеслужбе у вишим војним јединицама: при Врховној команди,при армијским и дивизијским штабовима уметничке и фото-графске секције, а при бригадним штабовима само фото-графске секције. Министарство истиче да рад војних слика-ра и фотографа није био довољно организован и да су умет-ници и фотографи радили „искључиво за себе”, без „потреб-не директиве”. „Потребно је настојати да се одмах присту-пи пуштању у европску јавност што већег броја снимака изживота наше војске, о којој се тамо скоро сасвим престалода говори, тако да нам је на то скренута пажња наших саве-зничких пријатеља из иностранства. Поједине албуме, наро-чито израђене, треба давати нашим угледним пријатељима

матографске службе, која би стварала документацију о срп-ској војсци. Требало је информисати свет о једном маломнароду који се бори за ослобођење земље, коју је, пред мно-гоструко јачим непријатељима, морао да напусти. Како једошло до настанка те службе, најбоље и најсликовитијеприказују сећања њеног шефа Драгише М. Стојадиновићаи сачувана документа о њеном оснивању и развоју.

Још док траје пребацивање војске са Крфа на Солун-ски фронт, Врховна команда српске војске у Солуну, 13/26.маја 1916, издаје на редбу коју потписује начелник Врховнекоманде генерал Петар Бојовић и у којој се командантимаармија, начелницима одељења Врхов не команде, командан-ту Коњичке дивизије и команданту Добровољачког одреда,шефу Полицијске секције, делегату код енглеске војскекапетану Милану А. Јовичићу, делегату пуковнику Милоје-вићу, команданту места Солун дају детаљна упутства какосе успоставља фотографска служба у српској војсци и првипут помињу кинематографски снимци.

„Познате су све користи које пружају војсци ратносликарство и фотографија, како у погледу садашњости,тако и за будућности, као драгоцена грађа за историју. Сдруге стране потребно је по сваку цену спречити неприја-тељу употребу фотографије на нашој војишној зони сред-ством својих агената и настојати да фотографски снимцикоје наши органи буду узимали не падну у непријатељскеруке. Ради развића сликарско фотографске службе у војсциВрховна команда ће поред већ постављених ратних слика-ра-фотографа поставити исте за све армије, па по могућ-ству и за дивизије. Али, како ратни сликари-фотографи нећебити у стању да одговоре свима потребама, то би било врлокорисно да се поред њих употребе фотографи-аматери,официри, подофицири и редови, са својим сопственим апа-ратима. По могућству у сваком пуку и другим засебнимјединицама требало би имати по једног фотографа. Фото-графским снимцима треба овековечити све важније војнедогађаје из живота дотичне јединице за време борбе, мар-шовања, становања; снимити важније свечаности и местакроз која се буде пролазило; снимити панораме неприја-тељских положаја, утврђења; фотографисати непријатељ-ске заробљенике, рушевине које је он начинио, зверствакоја је начинио међу нашим војницима и становништвомитд. Да се ови снимци не би растурили и тако остали безкористи, најбоље је прилепити их у операцијски дневник,поред одговарајућег текста, и прилагати их уз извештајеоперативне природе који се шаљу вишим командама. Овефотографије достављати до Врховне команде. Дозволе заупотребу фотографског апарата даваће команданти армијаза своје јединице и за свој рејон. За Врховну команду и зајединице ванармијског састава дозволу ће давати за сверејоне шеф Обавештајног отсека. На свакој дозволи требада је прилепљена фотографија њеног сопственика. Ни јед-ном другом лицу које нема српску дозволу, па било оно офи-цир, војник, грађанин, Србин или странац, не допустити даснима наше трупе у зони наших логора. Ако које лице и про-тивно забрани буде узело снимке, одузети му апарат и уни-штити плоче или филмове па му затим апарат вратити.

1 . ј у н 2 0 1 6 .

6

��� ������ ��������������� �������

Мика Михаиловић у лабораторији

из иностранства и уопште искористити све начине и сред-ства да се угледни људи и страна јавност одржавају у стал-ној заинтересованости за нашу војску. У истом смислу тре-ба ратни прес-биро да развије јаку акцију.” Заједно са пре-поруком, Министарство војно шаље за наведене сврхе мате-ријал у вредности од 25.000 франака да га Врховни штабподели армијама, а ове дивизијама. То све утиче да се убрзаи формално оснивање Фотографског одељења.

Начелник Врховног штаба гене-рал Петар Бојовић издаје у Солуну, 26.августа/8. септембра 1916, ново пре-цизније наређење о сликарско-фото-графско-кинематографској служби уоперативној војсци. У том наређењустоји: „... 1) Да се у Обавештајномотсеку Оперативног одељења Врхов-не команде образује Фотографскасекција у којој ће се сасредити свасликарско-фотографска-кинемато-графска служба у оперативној војсци.Шеф ове секције биће један официркоји ће имати на располагању потре-бан број фотографа и једну фотограф-ску радионицу. 2) Команданти армијаразделиће фотографски материјалкоји ће примити од Врховне командесвојим потчињеним јединицамапошто задрже потребан део за армиј-ски Штаб. Апарате давати само лици-ма која већ добро познају њихову употребу. КомандантуДруге армије шаље се један кинематографски апарат, поштоу тој Армији има лице које зна њиме да рукује”.

По том наређењу шеф Фотографске секције постао јеДрагиша М. Стојадиновић, а лице које је обучено да снима уДругој армији је Михаиловић Мика Михаило, звани Африка(1892–1942), тада потпоручник, који је имао искуства са

филмским снимањима. То потврђује извештај командантаТимочке дивизије од 30. децембра 1916. године: „… кине-матографски апарат систем „Пате Фрер” са 14 кутија кине-матографског филма (1.540 метара) дат је резервном пеша-дијском поручнику Михаилу Ми хаиловићу 29. августа т.г. наоснову наређења од 27. августа. Од тог материјала је упо-требио и лично однео на изазивање Фотографској секцијиВрховне команде 9. децембра т.г. 11 кутија кинема филма

(1.210 м). Према томе г.п. Михаиловићје постигао одличан успех”.

То је био пут оснивања Фото-графске секције при Обавештајномодсеку Оперативног одељења Врхов-не команде. Из ње је управљано свимсликарским, фотографским и кинема-тографским радом у српској војсци.Фотографска секција, наредбом Шта- ба Врховне команде Оперативног оде-љења од 11/24. фебруара 1917, пре-шла је, као засебна секција, у саставТопографског одељења Врховне ко -манде, којим је руководио пуковникСтеван Бошковић.

�!���0�)�!�

�0��$� )�$����

Историјат оснивања и рада Ки -не матографске секције српске Врхов-не команде од краја 1916. до 1920.године приказан је кроз сећања ње -ног шефа Драгише М. Стојадиновића.Већ на почетку Стојадиновић каже:„За време балканских ратова 1912. и1913. године у српској војсци нијепостојала организација службе какофотографске, тако и кинематограф-ске, а ни уметничко-сликарске и ва -јарске. Због овакве ситуације из тихратова: Турског, Бугарског и Арнаут-ске буне, имамо мало фотографскогматеријала за историју догађаја, анимало кинематографских ни сликар-ских докумената. Што имамо одфотографија то је све била лична ини-цијатива појединих учесника у рату –већином при Врховној команди, илиштабовима, ређе у првим борбенимредовима. У то време био се појавио усрпској Врховној команди Рус Чернови он је добио овлашћење да снима

фронт и у позадини. Ти су снимци с фронта обично билидаље од борбених линија – већином резервних трупа где јефотограф Чернов сам постављао војнике имитирајући суда-ре и ватрену линију. Обично би наређивао: Ти си мртав,затвори очи и зини, стегни песнице, искриви ноге устра-ну итд. Војници су се смејали, али су послушно вршили сво-је улоге. Тако су се фабриковале ратне слике овог ратног

7

Петар Бојовић

Анри Барби Арчибалд Рајс

ски ратови у којој су унете највећим делом моје фотографи-је из Турског и Бугарског рата, као и из Арнаутске буне.Поред мојих слика, ја сам био купио и уступио њима изве-стан део важних фотографија да би допунио Албум. (Моби-лизација српске војске, Кумановско бојиште, заробљеници,Турци, Бугари, болнице итд. где ја нисам био). Те фотогра-фије прикупио сам од разних личности које су их снимале.Чеси су поред Албума израдили и осам увеличаних мојихслика (50×60), једне као фотографије, а друге у боји (војво-да Степа, кроз Албанију, на Марици итд.). Сав израђенматеријал у Чешкој приспео је у Београд пред сами Првисветски рат 1914. године, те га је ту затекла аустријска вој-ска када је први пут заузела Београд, а тако исто доцније иудружена Немачка и Аустријска војска при другом заузима-њу Београда 1915. године. Изгледа да је тада сав материјали уништен од окупатора. Оно што се било растурило предсам рат и после прве краткотрајне аустријске окупације

Београда (за 13 дана), то је једино што је одове документације остало. Ја имам дваАлбума и увеличану слику војводе Степе...”

Стојадиновић даље сведочи: „За времеПрвог светског рата Бугари су 1915. годинеизвршили препад код Струмице у циљу дапоруше железничке мостове на Вардару, даби омели снабдевање српске војске Солуна,одакле смо поглавито добијали ратни мате-ријал од Француза, Енглеза и Руса. Тајбугарски упад био је крвав и оставио је засобом доста жртава међу нашим регрути-ма, који су бранили тај део наше територи-је. Српска влада затражи тада (из Ниша) одВрховне команде да се сниме бугарска звер-ства и Врховна команда одреди и мене у тукомисију којој је стављено у задатак дазаписнички констатује недела бугарскихупадача. Ја сам тада био командир митраље-ског оделења у мом 13. пуку 1. позива, аналазио сам се са пуком у близини Раље,пошто смо били протерали Аустријанце сасрпске територије и владало је прећутнопримирје између нас и Аустрије, јер се кодАустријанаца поред тешких губитака које

су имали после Церске и Колубарске битке, појавио пегавитифус, који је односио огромне жртве, како у војсци тако имеђу народом у целој земљи.

Са одређеном комисијом обишли смо сва места дужграничне области и границе, где је извршен упад и снимиосам оно што сам нашао још несахрањено, или гробовенаших изгинулих. Било је и бугарских лешева дуж целе гра-ничне линије на нашој страни. Враћајући се у свој пук, кадасам дошао у Ниш, сазнао сам да се у месној Војној коман-ди у Нишу налази један киноапарат за снимање. Тај апаратунео је, како су ми објаснили, некакав апаратер из Букуре-шта, који је уствари немачки шпијун, па су га наше властизатвориле. Командант места био је генерал Никодије Сте-фановић и ја замолим команданта да ми одобри да узмемтај апарат и да снимим рушевине у Београду. Добио самапарат и известан број касета са филмовима па сам одмахкренуо у пук, а из пука у Београд са нашим ратним допи-

фотографа. Поред Чернова у Врховној команди знам да јерадио и Марјановић, ратни фотограф за извесне францускеи енглеске листове. Иста ситуација је остала и за времеПрвог светског рата, те и тај рат остаје без докумената,било сликарских, било фотографских, а најмање кинемато-графских. Церска битка остала је скоро без иједног фото-графског снимка, а исто и зверства аустроугарске војске уМачви”, сведочи Стојадиновић.

У то време, каже даље први чо век Кинематографске сек-ције српске војске, „појавио се у Србији и Швајцарац Др.Рајс, али он је мало снимао, више прикупљао снимљен мате-ријал од појединаца и писао чланке у страним новинама.Чеврнтијска катастрофа, где је извршен први прелаз српскевојске у аустријско земљиште и где је настрадало 7.000 срп-

ских војника, остала је без и једне фотографије из борбе.Милан Бојовић, пратилац Чернова и Анрија Барбија, али идописник руског листа ’Рускоје слово’ који је прешао прекоСаве тога дана, са војводом Степом Степановићем, кома-ндантом, пуковником Војом Живановићем, бившим мини-стром Ђорђем Генчићем и још неким, сликао је ову групу, алите су слике, вероватно објављене само у Русији. Ја сам каоводни официр у 13. пуку ’Хајдук Вељка’ 1. позива, у Тимочкојдивизији, по нео са собом у рат 1912. године фото апарат Гер-цов 9/12 и снимао сам цело време трајања ових ратова, као иопсаду и пад Једрена и Арнаутску буну 1913. године.

После Балканских ратова Чернов је своје фотографијепродао српској држави за 100.000 динара и отишао за Руси-ју. За моје ратне снимке (око 1.607) заинтересовали су сеЧеси, преко Емануела Лесића, доцнијег директора Прашкебанке у Београду и откупили су ми ове негативе за 20.000динара. Од тих снимака Чеси су издали прву свеску Балкан-

1 . ј у н 2 0 1 6 .

8

��� ������ ��������������� �������

Браниоци Београда на Калемегдану 1915. године

Гођевац и тек смо тамо стигли, отпочела је пуцњава дужцеле аустријске обале на Сави. На кога су пуцали нисмосазнали. У Београду снимао сам све порушене објекте, пасмо онда отишли на Карабурму и тамо сам снимио францу-ске и енглеске опсадне дугачке топове у дејству.

Требало је сутрадан да снимим и француску аероплан-ску ескадрилу на Бањици, али због невремена, рекли су намда неће летети, те смо се вратили у пук, оставивши да доц-није наставимо са снимањем. Тај се мој план покварио ти -ме, што ми је из Ниша поручено да одмах вратим апарат,јер треба да отпочне суђење том немачком шпијуну. Апа-рат сам вратио.

Снимљене филмове у три кутије (по 120 м свака),испратио сам у Ниш своме тасту, покојном Љуби Јованови-ћу, тад министру полиције, са молбом да се одмах пошаљу уПариз да би се развили и ископирали. Од њега сам добиоодговор да су филмови убрзо испослати у Париз. Шта једаље било са овим филмовима није ми познато јер су насту-

пиле нове борбе са Немцима, а одмах по паду Београда,кога је 6 дана бранио мој пук, настало је повлачење ка Пећи,Црној Гори и Албанији.

Покушавао сам, док смо били у Србији, да добијемкиноапарат, који сам вратио Команди места у Нишу, алинисам успео, тако сам при повлачењу кроз Албанију имаосамо свој фотографски апарат. За тим киноапаратомжалио сам целим путем кроз Албанију јер су сцене билетешке и жалосне и вредело их је снимити са киноапара-том да би се овековечиле. Док је апарат био код мене упуку ја сам био поручио из Солуна да ми се купи и добиосам ролне негатива, па сам их залуд вукао са собом крозцелу Албанију до Крфа.

�� ��*+Кад смо се пребацили на Крф, из Валоне, француским

лађама, настала је реорганизација целокупне српске војске.Пукови су се уједињавали са свима позивима истих пукова,

9

Врховни командант савезничке војске Марк Сарој икраљ Петар

Опоравак на Крфу 1916. године

Припрема за Солунски фронт 1916. године

сником старим чика Ђоком Лазаревићем који стално биоса 13. пуком све до Солуна.

��!� )�%�(� + 3�����+У Београду смо нас двојица првог јутра, по доласку,

сишли са Сењака на Савски железнички мост који је биопорушен. На саму обалу нашу наместио сам троножац и апа-рат и снимио мост, који је великим делом био у води. Аустри-јанци, војници вероватно већином мештани из околних срп-ских села нису пуцали у нас, ма да су нас наши из нашихровова опомињали да се не крећемо по обали. Са обале смопрешли и на део моста са српске стране те смо и то сними-ли. Затим смо ушли у наше ровове и ту извршили снимањенаших војника и официра. Вратили смо се правцем фабрике

лија је још била неутрална и пуна немачких фотоапарата каои француских киноапарата. Списак свих тих апарата имам иданас, јер сам при предаји Врховној команди задржао једнупотврду и за себе. Апарате, како кинематографске тако ифотографске, набавили смо од тада познате фирме ПијетроЗбиза (Pie tro Sbi sa, Otti co Firen ca-Roma). Киноапарате смо,пре пријема испробали, изазвали, копирали и пројектовалиу тамошњим кинопредузећима. Фотографски апарати субили Цајсови, већином 9/12 и 13/18.

Вративши се на Крф са материјалом био сам понуђенза шефа опште секције фотографске, кинематографске иуметничке, али сам одмах захвалио на овом именовању илађом кренуо за Солун у свој пук, као командир митраље-ског оделења. На тај начин је ово место остало празно. Пуксам нашао у Могленској равници у саставу 2. армије, алијош нисмо стигли до фронта, а мој 13. и 14. хитно су преба-чени на Горничевске положаје, према Битољу, где су Бугарии Немци извршили продор и допрли до Чегана изнад Остра-ве. Ту смо ступили у борбу и после извесног времена биосам контузован у десну ногу од гранате и та места почела суда се гноје, те сам оперисан на фронту и упућен у позадину.

попуњавали и снабдевали оделом, новим оружјем, пушка-ма, митраљезима и топовима, све из Француске. Дотадањаформација српског пука имала је четири митраљеза на цеопук, ја сам имао 8 митраљеза, а сада је сваки батаљондобио своје митраљеско оделење од 4 митраљеза поредбацача мина.

Француска војска у својој формацији имала је поредборачких јединица и своје секције за фотографију, кинема-тографију, а за уметничке радове ратне академске сликареи вајаре. И наша Врховна команда морала је да се саобра-зи формацијама француске војске, јер смо и ми ушли усастав ове војске, те је стога ради требало и код нас осно-вати секције.

Пошто је предстојало пребацивање за Солун, те семорало журити са образовањем ове секције и набавкомпотребног материјала за ове секције. Поред мене у овукомисију био је одређен и један академски сликар, чијег сеимена не сећам (Љубиша Валић прим. С. Ј.). Преко нашегпосланства у Риму отворен нам је кредит за куповину апара-та и материјала и ми смо одмах кренули, првом францускомлађом за Италију. Ја сам и даље био командир митраљескогодељења у 13. пуку, али сам пристао на ову дужност, јер саму Риму имао, као избеглице, своју породицу, жену и два син-чића, а на Корзици оца, мајку и три сестре, те сам желео дасе са њима видим, пре одласка на Солунски фронт.

Чим смо стигли у Рим, комисија се распала. Мој другичлан комисије, уметник, сео је на воз и отишао без мога зна-ња за Швајцарску, изабравши на тај начин ’слободу ’. Оба-вестио сам Врховну команду преко посланства о томе идобио наредбу да без обзира обавим сам набавку материја-ла и што пре га пренесем на Крф. У Риму сам имао доброгпријатеља и кума академског сликара талијанског ђака ПеруПочека и уз његову помоћ, набавили смо све што се тадамогло набавити, како од апарата тако и од материјала. Ита-

1 . ј у н 2 0 1 6 .

10

��� ������ ��������������� �������

Михаиловић и Вукелић

У то време за српску војску дошли су непријатни данијер се почело са Солунским процесом. Тога ради српска вла-да са Крфа упутила је у Солун и свог министра покојногЉубу Јовановића, који ме је позвао у Солун и затражио дасе примим сада за шефа секције фотографске, кинемато-графске и уметничке. Ја сам поново одбио, али сам због’политичких разлога’ ипак морао да пристанем на овудужност.

Дужност шефа ’Фотографског одељења’, (у даљем тек-сту називаће се секција како је то уобичајено било и у вре-ме њеног оснивања и постојања, тако и данас) како се целасекција званично звала, прихватио сам. Те сам тако отишаопоново на фронт, предао дужност командира митраљескогоделења и вратио се у Солун да формирам ову нову секци-ју. При крају 1916. године ипак сам постављен за шефаФотографске секције при Врховној команди јер је ову тре-бало формирати и оспособити за рад. Материјал је већ биостигао у Солун. Распис је Врховне команде већ био испо-слат свима армијама и оне су одмах прикупиле фотографе иуметнике и исте упутиле у Солун. Материјал са Крфа био јетакође приспео у Солун и ја сам га сместио на горњи спрат

солунског хотела ’Крагујевац’, где смо добили две собе. Уједној је инсталирана мрачна комора, а у другој се радилона снимању и ретуширању, а ту су били инсталирани и ста-лажи за сликаре.

�&+$�Отпочела је одмах и обука са киноапаратима за снимање,

као и за пројектовање. Посао није био лак јер од свију нас изсекције искуство сам имао само ја и то благодарећи ономшпијунском апарату са којим сам једно време радио у Бео-граду. Фотографи су већином били сопственици фотограф-ских радњи и са њима се одмах ишло у посао, али киноапара-терски посао задавао је стално бриге, јер се морао штедетиматеријал, а без обуке није ишло. Нико није знао да ради сакинема апаратима за снимање и израду кинематографскихфилмова, и тако исто и са пројекционим апаратима, који су уоно време радили са ацетиленским лампама. За кинема сни-мање и израду морале су се радити каде за изазивање, фик-сирање и бојење, па онда је требало израдити бубњеве засушење. За копирање филмова требало је такође савладати

11

ратер и фотограф; Бора Ковачевић молер из Београда каокинопројектер; Тома молер из Сарајева, као кинопројектер;Данило Филиповић, електротехничар, као кинопројектер;Душан Михајиловић из Зајечара, електричар; Крста Сајџијаиз Београда, оператер и фотограф; Драгутин Толи званиТоле Југовина из Сарајева. Поменута лица у овој секцијирадили су како на снимању са киноапаратима тако и са про-јекционим апаратима са карбидским осветљењима. За њихсу Французи одржали курс, па су на крају морали да пола-жу испит. Најбољи успех постигао је Душан М. Вукелић.

У одељењу за фотографска снимања били су: ЧедаАнтонијевић, поручник и фотограф из Београда; ДрагиПавловић, фотограф из Пожаревца; Милан Бунушевац,фо тограф из Врања; Макевић, фотограф из Београда;

ову технику коју нико није познавао. Секција је ипак брзостала на ноге и ми смо могли кроз кратко време у Риму даприкажемо први наш ратни кинема журнал, а тако исто једанда пошаљемо за Америку.

Пожар Солуна (1917. године) нанео је доста штете Фо -т ографској секцији иако су сви апарати за снимање и копи-рање спасени. Изгорела је инсталација за сушење филмоваи пропале су нам каде за филмове. Секција је морала изно-ва да ради све ове направе.

У оделењу за кинематографска снимања били су поредмене: Мика Михаиловић тада поручник у резерви као опе-ратер за снимање и пројекцију; Душан Вукелић, оператериз Београда; Божа Спасић фотограф из Београда, као опе-

1 . ј у н 2 0 1 6 .

12

��� ������ ��������������� �������

�����������#��� 8������:���� Драгиша М. Стојадиновић предао је Југословенској

кинотеци списак филмова са насловом : „Филмови Кине-матографске секције за приказивање на Солунскомфронту и у новоствореној држави Краљевини Срба,Хрвата и Словенаца”, које је Кинематографска секцијаносила са собом и приказивала војницима на фронту даби могли да виде какав је живот савезничких војника надругим фронтовима, али су ту и филмови о значајнимдогађајима Солунског фронта и српске војске. За нас сунајзначајнији филмови који се односе на нашу војску, аза неке од њих може се тврдити да их је снимила Кине-матографска секција Српске војске: Живописна слико-вита Грчка – Грчки предели (95 м); Солун (95 м); Фран-цуско-енглеска војска у Солуну (185 м); Изглед Солуна(129 м); Сједињене (Француске) трупе у Србији (130м); Савезници у Солуну (135 м); Енглеске трупе (чете)заузимају тврђаве Солунског залива (200 м); ЂенералМахон на Оријенту (85 м); Око опкопаног логора кодСолуна (180 м) На путу од Солуна до Битоља (Мона-стира) (175 м); Новости (Актуалитет) са Оријента(150 м); Војска са Оријента: У логору енглеског надзо-ра (управе) (250 м); Једна импозантна церемонија уенглеском логору или На Оријентском фронту: Једнаважна церемонија у енглеском логору (150 м); Ново-сти (Актуалитети) са Оријентског фронта (150 м)Српска војска се искрцава у Солуну (250 м); Солун:Енглеска војска на путу ка фронту (150 м); Једна срп-ска војна светковина (150 м) Српске чете (трупе) уСолуну (150 м); Анамити на Оријентском фронту(150 м); Предели из Грчке; Француски Црвени крст наОријенту (200 м); Руске трупе у Солуну (150 м); При-спеће Венизелоса у Солун (150 м); Срби се враћају уСрбију (150 м); Бојно поље код Кајмакчалана (150 м);Српска војска на Црној реци (150 м); Заузеће Битоља(Монастира) (250 м); Зимски поход на Оријентскомфронту (200 м); Француске и руске трупе на планиниАтосу (150 м); Православна (ортодоксна) Нова годи-на Савезници на Оријенту (255 м); Биоскоп војницима(200 м); Вежбање бомбаша (150 м).

Сотир Недељковић, капетан и фотограф из Ниша; ЂокаДукић из Београда; Милоје Игрутиновић, фотограф, Вука-шиновић, фотограф из Крушевца; Бора Ковачевић, молериз Београда; Павле Фишер из Београда; Јоца Викторовићиз Београда.

Особље уметничке секције: Милан Миловановић, ака-демски сликар из Ужица; Јован Пешић, академски сликар;Живојин Лукић, вајар; Стеван Милосављевић, академскисликар; Васа Ешкићевић, академски сликар из Војводине;Владимир Бецић, академски сликар из Загреба; МилошГолубовић, академски сликар из Београда; Вељко Станоје-вић, академски сликар из Београда; Живорад Анастасије-вић, академски сликар из Београда; Др Радован Казимиро-вић из Београда; Коста Милићевић, академски сликар из

Панчева; Драгомир Глишић, академски сликар из Београда;Стева Павловић, академски сликар из Београда.

Поред поменутих фотографа на фронту су се налазилии други фотографи који су добили од нас апарате и требо-вали материјал секције. Они су слали своје радове у Солун,Секцији на израду. Све се ово поглавито догађало у 1917.години. Фотографска секција је наредбом Штаба Врховнекоманде Оперативног одељења од 11/24.фебруара 1917.године прешла као засебна секција у састав Топографскогодељења Врховне команде. На челу топографског одељењаје био пуковник Стеван Бошковић.

На крају ове године Секција је имала прилично матери-јала фотографског израђеног и кинематографског (израђе-ног) спремног за изазивање и копирање, те сам сада поново

понесе сву резерву филмова”. За нас је од посебног значајаи извештај Топографског одељења Врховне команде, одно-сно Фотографске секције која је у његовом саставу, изновембра 1918. године, који се у Војноисторијском инсти-туту, у Архиву српске војске налази под бројем 3/3Ф2Л1К162, а који је упутио шеф Топографске секције, асаставио вероватно Драгиша М. Стојадиновић, начелникуШтаба Врховне команде:

„Част ми је известити начелника да сам, пошто је при-спео материјал, данас упутио ради фотографисања и кине-матографисања важнијих момената из живота наше војскеи зверстава почињених од стране Бугара, Немаца и Аустри-јанаца и то: 1) поручника Чеду Антонијевића на фронт Дру-ге армије у Приштини, Митровици, Рашкој, Краљеву, Чач-ку, Ужицу, према Вишеграду и Сарајеву; 2) п.поручникаМихаила Михаиловића на фронт Прве армије од Сталаћа доБеограда и од Београда до Голупца, до Обреновца и даљепрема инструкцијама Врховне команде; 3) механичарафотографа Душана Михаиловића у Књажевац, Зајечар,Бољевац, Неготин, и њихове околине; 4) резервног капета-на прве класе Сотира Недељковића у Врање, Лесковац,Ниш, Пирот и до Сталаћа и њихове околине.”

Нажалост, акт је архивиран са образложењем да га нијемогуће реализовати. Међутим, чланови секције снимали судогађаје из тог периода, што се види из пописа филмова којеје резервни капетан Живорад Павловић 1928. године понеоу Америку да приказује, а који су припадали Фотографскојсекцији: Борба у отаџбини, Крф костурница наше војске,Солунски фронт, Наступање у домовину: Кајмакчалан,Кожух, Бабуна, Вардарска долина, Сведочанства о злочи-нима Бугара и Немаца, Устоличење Патријарха, СахранаПашића, Поплаве у Војводини. Покушаји да се ови филмовипронађу у Америци, јер међу њима је био и играни филмЖивот и смрт Вожда Карађорђа, нису успели, али трагањеза њима је настављено. Филм Живот и смрт Вожда Кара-ђорђа недавно је пронађен у оставштини Светозара Бото-рића, коју су заплениле окупационе власти 1915, а филмовису чувани у Аустријском филмском архиву.

���%�0� �)���;�� *�%)$� ���$� + ����+)$��

Истраживања филмова снимљених за време Првогсветског рата само су делимично обављена у Француској, уархивима филмских предузећа Гомон и Пате, али не и у Вој-ном архиву. За тим филмовима требало би трагати у Бри-танском војном империјалном музеју, али и у руским архи-вима. У целини је сачуван филм Анамити на Орјенталномфронту у Руском филмском архиву Госфилмфонд. Деловифилмова снимљени на Солунском фронту умонтирани су и уфилм Голгота Србије и: На путу од Солуна до Битоља(Монастира), Српска војска се искрцава у Солуну, Једнасрпска војна светковина, Српске чете(трупе) у Солуну,Руске трупе у Солуну, Бојно поље код Кајмакчалана, Срп-ска војска на Црној реци, Заузеће Битоља (Монастира)

био упућен у Рим са поручником Миком Михајловићем датамо изазовемо киноматеријал и исти ископирамо, а да ујед-но видимо како изгледају инсталације за израду кино фил-мова, да би и ми могли такве да израдимо у Солуну.

У Риму смо код ’Чинеса’ изазвали и копирали нашекинофилмове и саставили један програм од неколико сто-тина метара и са истим демонстрирали у биоскопу на пија-ци ’Термини’, у почетку Улице национале. Тада смо у ’Чине-си’ видели шта нам је потребно за израду кинофилмова ито смо све искористили у нашој лабораторији у Солуну,израдивши бубњеве од летава и каде за изазивање и фик-сирање кинофилмова од цинк плеха. Пожар Солуна уни-штио је нашу Секцију, али сам ја успео да, са својим људ-ством и једним аутом, изнесем сав државни материјал исместим га у једну зграду у Улици Игњатиа, где смо поновоизрадили нову лабораторију за фотографски и кинемато-графски рад. Ту нас је затекао пробој Солунског фронта ипрелаз у ослобођени Београд. У току 1918. године Секцијаје већ у велико приказивала забавне филмове војсци нафронту и по селима дуж фронта. Забавне филмове давалаје Француска секција, нашој секцији.”

Филмских снимања Кинематографске секције било јемного више него што су се Стојадиновић и Вукелић сећали.Требало би поменути да су филмови Бојно поље код Кајмак-чалана или Битка на Кајмакчалану и Заузеће Битоља при-казивани у Солуну, што помињу „Српски гласник” (26. мај1917) и „Велика Србија” (4. фебруар 1917). Такође, „Српскигласник” од 15. новембра 1917. објављује да су приказанифилмови које је вероватно снимила Секција: Прва српскаармија на македонском фронту и Одликовање заставеДругог зуавског пука Карађорђевом звездом.

Анализирајући филмске материјале који се односе наСолунски фронт госпођа Боса Слијепчевић набраја следећесторије које су могу сматрати за кратке репортаже каквесе обично користе за филмски журнал и чија дужина реткопрелази један минут: Регент држи говор добровољцимакоји крећу на фронт, Регент и грчки краљ Константин,Српски официри одређују положаје гађања, Војска нафронту при ручку, Војвода Мишић и генерал Сарај, Војво-да Мишић и генерал Бојовић међу војницима, Напредова-ње наше војске на тешком терену, Бојно поље испрепле-тано жицом, Војска у рововима, Краљ Александар и војво-да Мишић на осматрачници приликом пробоја фронта,Мноштво заробљеника и ратног материјала, Улазак срп-ске војске у Прилеп, Градско после бомбардовања, Улазакнаше војске у Скопље. Од тих сторија монтирано је вишефилмова после убиства краља Александра, а који су посве-ћени њему. Најпознатији су Легенда Опленца и Сцене изживота блаженопочившег витешког краља АлександраОслободиоца, Чувајте ми Југославију.

У Војноисторијском институту у Архиву српске војске,налази се наређење, доста нечитко, у коме се командантуместа Врање наређује: „Одмах пронађите резервног арти-љеријског поручника Милоја Банкеровића, који је стигаотамо и наредите му да са кинематографским апаратом иманеизоставно бити сутра 12. (октобра 1918) у Скопљу. Нека

1 . ј у н 2 0 1 6 .

14

��� ������ ��������������� �������

Стојадиновић је био педантан чиновник и сачувао јецелокупну документацију о свим набавкама које је обављаоза потребе секције. На основу сачуваних докумената можесе реконструисати попис апарата којима је располагалоФотографско одељење. Први кино-апарати набављени уРиму за српску Врховну команду у Солуну били су камера„Пате Фререс” Но. 897 са објективом „Хелиар” Но.124934фок 4:5, шест касета и апаратима за вертикално и хоризон-тално снимање, кино-апарат „Превост”, објектив „Хелиар”Но. 98436; са шест касета, две кожне торбе, ногаре и навла-ка за исте; апарат за обртање за хоризонтално снимање,пројекциони кинема апарат „Ица” са карбидским осветље-њем и гвозденим ногарама. У Риму су набављена и два апа-рата за кино-пројектовање, од којих један из Београдаоднет у Загреб 1918. године када је секција дошла у пре-стоницу ради оснивања кино секције у том граду.

У Риму је за српску војску набављено и 17 фотограф-ских апарата 9/12, 13/18, сви са Цајсовим и Герцовим објек-тивима и један мали „Кодак” 4.5/6, те је са њима формира-

на Фото секција Врховне команде. Од тих апарата, Прва,Друга и Трећа армија добиле су по четири, Добровољачкиодред један, а Врховна команда – Секција добила је такођечетири апарата. Пројекциони кино-апарат остао је у Сек-цији Врховне команде, њиме су даване представе војсцидуж фронта и по селима на фронту. Кино-апарати су упући-вани на фронт са оператерима, а стално су били у Другој иТрећој армији, тамо где је требало снимати.

Стојадиновић се сећао: „Ја сам лич