01.homer

Xegan Marija

HOMER

1. O H O M E R O V O M � I V O T U

1.1. Homerovi biografi

Grqki hrix�anski apologet Tacijan, koji je �iveo u drugoj polovini IIveka n. e., u svojoj Besedi Helenima daje popis Homerovih biografa, koji poqiǌesa Teagenom Regijancom i sa Stesimbrotom Taxaninom, koji su �iveli u vremePersijskih ratova. Prvu hronoloxku biografiju napisao je lekar Hermogen izSmirne za vlade Hadrijanove u II veku n. e.Ovom prilikom pomenu�emo tri saquvane Homerove biografije:

— ona koja se prepisuje HerodotuDok Herodot u svom delu Istorija tvrdi da je Homer �iveo kojih 400 godina preǌega, u navedenoj biografiji stoji da je Homer �iveo odmah posle Trojanskograta. Razlika u podacima navela je nauqnike da poveruju kako autor spornebiografije ne mo�e biti Herodot. Kako se u spisu nastoji pokazati da je Homerbio Eoǉanin, M. �uri� smatra da je ovu biografiju sastavio Efor, koji je�iveo u IV veku p. n. e. i koji je sam bio Eoǉanin1. Sama biografija jeznaqajna jer se u ǌoj nalaze tzv. Homerovi epigrami i na osnovu ǌe napisan jejedan deo Sudina qlanka.

— ona koja se pripisuje PlutarhuRimski pisac Aul Gelije, koji je �iveo u II veku n. e., napisao je pod naslovomAtiqke no�i jedan latinski sastav izbora onoga xto je proqitao kod starijihlatinskih i grqkih pisaca. Tako Aul Gelije svedoqi i o Plutarhu. Po svojprilici biografija koja se pripisuje Plutarhu krivo se zove Plutarhova, jerono xto Aul Gelije navodi iz pravog Plutarha, toga u navedenoj biografijinema.

— Priqa o nadmetaǌu Homera i HesiodaU spisu se raspravǉa o otabini i genealogiji obojice pesnika, a potom seprikazuje samo nadmetaǌe. Nadmetali su se tako da je Hesiod kazivao stihove ukojima se nalazila kakva protivreqnost, a Homeru je vaǉalo dodati stih kojimse ta protivreqnost uklaǌa. Potom je Hesiod pitao, a Homer odgovarao. Tre�inaqin nadmetaǌa bio je u ovome: svaki od takmiqara ima kazati najlepxe stihoveiz svojih pesama. Hesiod je iz Poslova i Dana kazao stihove 383 – 392, a Homeriz Ilijade XIII 126 – 133. i 339 – 344. Paned, brat pokojnog Amfidamanta,odluqio se za pobedu Hesiodovu, rekavxi da je pravo da onaj koji poziva napoǉski rad i na mir bude pobednik, a ne onaj koji opeva ratove i bitke. Zatimse pripoveda kako je jedan i drugi pesnik umro2. Prema ovoj priqi Herodot jerodom sa Itake, a deda po majci mu bejaxe Nestor, legendarni vladar Pilosa.Mada se pripisuje Hesiodu, ovaj spis nastao je u vreme vladavine cara Hadri-jana; dakle u II veku n. e. Ideju da sastavi ovakav spis nepoznati autor je naxaou delu Poslovi i dani. Naime, Hesiod u svom spisu svedoqi da je u Halkidiuqestvovao na igrama, koje su priredili Amfidamantovi sinovi o pogrebu svog

1 M. �uri�, Istorija helenske kǌi�evnosti, Beograd 19823, 32.2 M. �uri�, Istorija helenske kǌi�evnosti, Beograd 19823, 32.

– 1 –

oca. Tamo se nadmetao sa drugim pevaqima, a od nagrada za koje su se peveqinadmetali, dobio je trono�ac, koji je posvetio helikonskim Muzama.

Pored navedenih ve�ih postoje i maǌe biografije:— pred Proklovom3 Hrestomatijom— u Sudinom reqniku4

— 2 iz eskorijalskog kodeksa— 1 iz biblioteke Viktora Emanuela— na papirusu iz II/III veka n. e. komad iz Alkidamantova5 spisa.

1.2. Homerov rodni grad

Sedam se gradova otimalo o qast da su Homerova otabina. Imenagradova se spomiǌu, pored ostalih, i kod Aula Gelija.

— Itaka, Pilos i Argos smatrali su da su Homerov zaviqaj jer Homer naro-qito slavi junake iz tih gradova: Odiseja sa Itake, Nestora iz Pilosai Diomeda iz Argosa.

— Kimu je za rodno mesto Homerovo prvi uzeo sofist Hipija, xto je pri-hvatio istoriqar Efor.

— Kolofon je Homera svojatao zato xto se u ǌemu dexava radǌa xaǉivepesme Margit, koju je jox Aristotel smatrao za Homerovu, a junak tepesme je iz Kolofona.

— Atinu je kao otabinu Homerovu smatrao jox Aristarh, jer je Smirnabila tobo�e atinsko naseǉe i jer u Homerovom jeziku ima tragova ati-qkog dijalekta.

— Ij je maleno ostrvo blizu Tere. Na tom ostrvu Homer je, po predaǌu,umro i bio sahraǌen, tu su mu prinoxene �rtve, pa je i jedan mesecnosio po ǌemu ime.

— Hij se smatra zaviqajem Homerovim zato xto je Homer najpre doxao ueolski gradi� Bolis na Hiju, pa potom u sam grad Hij. U tom gradu�ivela je cela jedna porodica koja se po Homeru zvala homeroidi, astavila je sebi u zadatak da quva i kazivaǌem xto daǉe rasprostireHomerove pesme. To predaǌe prihvatio je Simonid Kejanin i prox-irio ga time xto je Hij uqinio i rodnim mestom Homerovim. Kao tragHomerova kulta na tom ostrvu nalazila se u carsko doba ,,homerskagimnazija”.

— Smirna — Od predaǌa o zaviqaju Homera najstarije, a u starini i na-jvixe rasprostraǌeno, je ono koje kazuje da se on rodio u Smirni, ida se od poroda zvao Melisigen, po svoj prilici zato xto je ro�en napraznik u qast tamoxǌega boga reke Meleta, i tako je bog Melet postaoǌegov otac. A i mati ǌegova Kretejida bila je isprva nimfa i teks vremenom postala siromaxna i smrtna �ena. Kao tragovi pesnikovakulta u Smirni spomiǌu se trem sa Homerovim kipom i svetiǌa.

Danas se pretpostavǉa da je Homer poreklom bio Jonac, sa ostrva Hios. Naime,ǌegovi epovi su ispevani jonskim dijalektom, a dobro poznaje i prostor MaleAzije, kao i gradove Milet i Troju.

1.3. Period Homerova �ivota

Prilikom utvr�ivaǌa perioda Homerova �ivota uqeǌaci, kako u star-ini tako i danas, koriste se slede�im:

3 Proklo, V vek, iz Carigrada, grqki neoplatonik, upravnik atinske xkole4 Suidas je naslov velike vizantijske enciklopedije iz X veka, koja sadr�i izgubǉene

fragmente antiqkih i vizantijskih pisaca5 Alkidama iz maloazijske-eolske Elaje, retor i sofista, �iveo je u IV veku p. n. e.

ǋegovo najznaqajnije delo Museion je izgubǉeno; ono je sadr�avalo takmiqeǌe izme�u

Homera i Hesioda.

– 2 –

— orijentacija prema Trojanskom ratu— orijentacija prema Hesiodu— orijentacija prema Likurgu— orijentacija prema upadu Kimerana u Anadol godine 688. p. n. e.

Srpski filolog Milan Budimir smatra da pesnik Ilijade i Odiseje nije mogaopevati pre kraja VII veka p. n. e. On to objaxǌava:

a. Homerov geografski horizont obuhvata celo Sredozemǉe od Krima doGibraltara, pa malo i preko tih granica. Znaqi da je pesnik mla�i odjonske kolonizacije mediteranskih obala na Pontu i na zapadu premaItaliji i Iberiji, a ta je kolonizacija zapoqela tek oko 700. godinep. n. e.

b. U poqetku VII veka glavno bo�anstvo u Atini je sama bogiǌa istogimena, koja u Ilijadi igra ulogu i na ahajskoj i na trojanskoj strani.U slavu tog bo�anstva osnovao je Pizistrat Panatenejske sveqanosti6,kada su recitovane Homerove pesme. U tu svrhu prire�ena su i novadr�avna izdaǌa pomenutih pesama, kojima su one dobile svoj trajnioblik.

v. Sigej i Helespont postaju za Helene interesantni tek oko 700. godinep. n. e.

1.4. Homerovo ime

Za antiqke struqǌake Homer znaqi pratioca ili taoca ili slepca ilidruga. Po novijim filolozima ono bi znaqilo sastavǉaqa. Srpski filologMilan Budimir smatra da to nije nikakvo liqno ime, nego imenica, srodna posvom znaqeǌu sa grqkim imenicama rapsod i poeta. Tako je od apelativa kojeoznaqava profesiju postalo liqno ime.

1.5. Homerova delatnost

Stari su Homeru pripisivali Ilijadu, Odiseju, Zbornik himni, xaǉivupesmu Boj mixeva i �aba i podrugǉive pesme Margit i Kekropi. Pre Herodotaniko ne sumǌa da su sve te pesme doista Homerove. Kritika se pojavǉuje tek uHerodota. Danas se u glavnom smatra da su Homerova dela Ilijada i Odiseja.

1.6. Jezik i stih Homerovih pesama

Jezik Homerovih pesama pripada jonskom nareqju, koje se obiqno nazivastarojonsko, za razliku od novojonskoga, kojim je, na primer, Herodot napisaosvoje delo. Taj jezik nikad i nigde nije bio govoren: izgra�ivan na osnovu staro-jonskog dijalekta, on je postepeno postao vextaqki jezik. U Homerovu jezikunalaze se tragovi i drugih dijalekata: eolizmi, aticizmi.

6 Pogledati: Stara Grqka, Atika u VII i VI veku, 3. Pizistratova tiranija, 3.3. Pizis-

trat, 3.3.2. Unutraxǌa politika.

– 3 –

2. P R O U Q A V A ǋ E H O M E R A

2.1. Prouqavaǌe Homera u starini

U VI, V i IV veku p. n. e. ǉudi su se kojekako bavili Homerom. Naroqitoopxirno prouqavaǌe Homera poqelo se tek u aleksandrijsko doba. Gra�a za tobila je prikupǉena u bibliotekama u Aleksandriji i Pergamu7. Za svu gra�udoznajemo iz sholija uz Homerove pesme. U aleksandrijskoj biblioteci bilodvojakih izdaǌa Homerovih pesama. Jedna se zvahu po izdavaqima. Najstarijetakvo izdaǌe bilo je epskog pesnika Antimaha iz Kolofona. Druga izdaǌa zvahuse po gradovima, na primer: masalijsko, hijsko, argolsko... Za masalijsko iargolsko znamo da su u ǌima bila oba epa.Najznamenitija perioda prouqavaǌa Homera u starini pada u vreme od godine270. do 150. p. n. e., a predstavǉaju je tri velika aleksandrijska bibliotekara:Zenodot Efexanin, Aristofan Bizantinac i Aristarh Samotraqanin.Zenodot se rodio godine 325. u Efesu. Ptolomej Filadelf uqinio ga je prvimbibliotekarem aleksandrijske biblioteke. Pored ostalog, Zenodot je prire-dio kritiqko izdaǌe Homera. Po svoj prilici, on je svaku epopeju razdeliou 24 kǌige. Pre nego xto su epovi podeǉeni na 24 pevaǌa, navodili su se posadr�aju. Tako Herodot navodi pevaǌe o Diomedovom junaxtvu, a Platon uDr�avi priqaǌe kod Alkinoje.Zenodotov uqenik Aristofan bio je konservativniji od Zenodota u izdavaǌuHomera. Kako je u ǌega bilo opxirna znaǌa, mogao je qesto braniti lekcijekoje je ǌegov prethodnik prebrzo osudio.Rad Aristarha, uqenika Aristofanova, oko prouqavaǌa Homera bio je trojak:1) on je pisao naroqite rasprave o pitaǌima koja se ticahu kritike i tumaqeǌaHomerovih epopeja, 2) pisao je kritiqko-eksegetiqke komentare i 3) izdao jeHomera dvaput. Svako izdaǌe imalo je sa strane kritiqko-eksegetiqke znakove,po kojima je qitalac odmah video da li Aristarh koji stih izbacuje, atetiraili smatra da nije na pravom mestu.Aleksandrijska filoloxka xkola izazvala je rad protivniqke xkole. Kad jeEumen II, suparnik aleksandrijskih Ptolomeja, osnovao u Pergamu veliku bib-lioteku, Homer se i tu poqeo mnogo prouqavati. Najznamenitiji predstavnikpergamske xkole bio je Kratet iz Mala u Kilikiji, bibliotekar Pergamskebiblioteke, savremenik i protivnik Aristarhov. Dok se Aleksandrijska xkolabavila gramatiqkim objaxǌeǌima, naglaxavala pravila, Kratet je isticao izu-zetke. Stoga se ka�e da je Aristarh branio analogije, a Kratet anomalije. Izove borbe analogista i anomalista proizixla je gramatika helenskog jezika.

2.2. Prouqavaǌe Homera u novije doba. Homersko pitaǌe

U moderno doba prouqavaǌe Homera poqiǌe znamenitim delom nemaqkogfilologa F. A. Volfa: Prolegomena ad Homerum. Me�utim, Volf je imao iprethodnike.Godine 1644. jedan francuski opat utvrdio je da nikad nije bilo pesnika koji sezvao Homer i da Ilijada nije postala po nekoj stalnoj osnovi, jer nema ni jedin-stvene radǌe ni glavnog junaka. Dubrovqanin Igǌat �ur�evi� upore�ivaǌemstarih vesti o Homerovom i Pitagorinom �ivotu pokuxava dokazati da je Home-

7 Najpoznatije biblioteke u starom veku bile su u Aleksandriji i Pergamu. Alek-

sandrijska biblioteka je znaqajna kulturna tekovina helenistiqke epohe. Osnovao ju

je u III veku p. n. e. Ptolemej Filadelf u okviru jednog ve�eg kompleksa. Posebno

znaqajna je velika biblioteka koja je sadr�ala 490000 svezaka. Biblioteka je vixe puta

stradala od po�ara i razaraǌa. Potpuno je unixtena u VII/VIII veku kada su Aleksan-

drijom zavladali Arapi. Me�utim, sadr�aj izgubǉenih rukopisa biblioteke saznajemo

od Kalimaha. Kalimah je bio helenistiqki pesnik III veka p. n. e. koji je dobio zadatak

od Ptolemeja II da napravi katalog kraǉeve biblioteke i tako ǌenu bogatu sadr�inu

uqini pristupaqnom. Ovaj katalog oquvao se do danas. Biblioteka je sadr�ala prepise– 4 –

rove pesme spevao Pitagora i da su trojanski rat i priqu o ǌemu izmislilineki stari pesnici mitskog doba. Godine 1730. izvesni �ovani Batista Vikoizrekao je ove misli: Homer je kolektivno ime mnogih pesnika koji su se po-javǉivali jedan za drugim; oni su spevali pesme koje su pisistratovci slo�iliu Ilijadu i Odiseju; ali ako je i bilo mnogo Homera, opet se mo�e re�i da subila naroqito dva: Homer Ilijade, koji je pripadao si. Heladi, tj. Tesaliji,i Homer Odiseje, koji je pripadao jz. Heladi. Za ove misli nije Viko naveonikakva dokaza. Godine 1769. Englez R. Vud svojim spisom se dotiqe pitaǌa dali je Homer mogao pisati, pa odgovara da nije, xto pokuxava dokazati. Volfovuqiteǉ Hajne izneo je misao da je Ilijadu od kra�ih starih jonskih pesama mogaostvoriti genijalan pesnik umetnik, a ne kakav redaktor.F. A. Volf bio je profesor u Hali, zatim u Berlinu. Razla�u�i istoriju Home-rovih pesama, on te�i dokazati ove qetiri teze: 1) Homerove pesme spevane su bezpisma, jer Heleni godine 950. nisu poznavali pisma niti su imali materijalaza pisaǌe, a pesme su xirene usmenom recitacijom i zato su ih rapsodi kojekakomeǌali; 2) kad su bile napisane oko 550. i ure�ene Pisistratovom redakcijom,opet su meǌane; 3) u Ilijadi je ostvareno umetniqko jedinstvo, a tako i u Odis-eji, otuda xto su Homerove pesme u potoǌe doba umetniqki obra�ivane; 4) pesmeod kojih su sastavǉene Ilijada i Odiseja nije spevao jedan pesnik.Velika zasluga Volfova spisa nahodi se vixe u tome xto je on nova pitaǌapodstakao nego xto ih je rexio.Brojne teorije koje se bave homerskim pitaǌem mogu pripadati jednoj od slede�etri grupe:

1. Spajaǌe nekoliko pesama, bile one maǌe ili ve�e2. Jezgro koje je proxirivano3. Epovi danas saquvani u onom obliku u kakvom su i nastali, gde se sve

protivreqnosti objaxǌavaju interpolacijama.

Literatura:— Milox �uri�, Istorija helenske kǌi�evnosti, Beograd 19823, 31 – 103.

klasiqnih tekstova, koji su svi odreda bili prevedeni na jonski alfabet. Biblioteku u

Pergamu dao je da se osnuje Eumenes II. Mala enciklopedija Prosveta, Beograd 1986.

– 5 –

3. I L I J A D A

3.1. Trojanski rat

Smatra se da je Trojanski rat poqeo sa uvredom nanetoj bogiǌi Eridi.Kada se grqki heroj Pelej �enio sa maǌim morskim bo�anstvom Tetidom, svibogovi, osim bogiǌe Eride, bili su pozvani na svadbu. Razgnevǉena Eridapodmetnula je na sveqani sto zlatnu jabuku sa natpisom ,,za najlepxu”. Doxloje do spora izme�u bogiǌa, jer je svaka od ǌih smatrala da je jabuka nameǌenabax ǌoj. Najodluqnije bile su Hera, Atina i Afrodita. Nijedno od muxkihbo�anstava nije bilo rado da presudi koja je najlepxta, te su taj nezahvalanposao prepustili smrtniku. Izbor je pao na Parisa, sina trojanskog kraǉaPrijama i ǌegove �ene Hekube. Hera je ponudila Parisu vlast nad Azijomi Evropom, Atina vojnu slavu, a Afrodita Helenu, najlepxu �enu na svetu.Paris se odluqio za posledǌe i uz pomo� Afrodite, a zajedno sa trojanskimherojem Enejom, otplovio u Grqku. Ciǉ ǌegovog putovaǌa bila je Sparta, gdeje Helena bila udata za Meneleja, kraǉa Sparte i i brata quvenog Agamemnona,kraǉa Mikene. Paris je kao Menelajev gost ostao u Sparti sve dok ovaj nijebio prinu�en da napusti grad radi nekakvih poslova. Taj trenutak je Parisiskoristio da otme doma�inovu �enu i pobegne u Troju. Svojim qinom Paris jesebi navukao bedu na vrat:

a. Uvredio je Zevsa koji je bio, pored ostalog, odgovoran i za dobre odnosedoma�in — gost.

b. Uvredio je, dodelivxi epitet najlepxe Afroditi, Heru i Atinu.

c. Svojevremeno Helenini prosci su se zarekli da �e poxtovati i branitiprava onog koga Helena izabere za svog mu�a.

Komandu nad ekspedicijom, koja je imala za ciǉ povratak Helene i ka�ǌavaǌeTrojanaca, preuzeo je Agamemnon, najmo�niji od svih helenskih vladara.

Postoje razne priqe o poqetnim fazama ekspedicije. Na primer, budu�i da subili jedni od Heleninih prosaca i budu�i da su se obavezli, Odisej, vladarItake, i Ahil, vladar Mirmidonaca, trebali su po�i u rat protiv Trojanaca.Tada se Odisej napravio ludim, a quveni grqki heroj Ahil se preobukao u �enskehaǉine i sklonio na ostrvo Skira.

Prvi pohod protiv Trojanaca je propao jer su Heleni pristali uz obalu Mizije(ju�no od Troje) i grexkom napali kraǉevstvo Telepina.

Ve�ina od ovih priqa nije posvedoqena u Homerovim epovima. One pripadajuseriji kratkih epova sastavǉenih da popune Homerovu priqu o Troji. Danas susaquvani samo fragmenti ovih priqa. Mada datiraju iz vremena posle Homerovedelatnosti, po svoj prilici su bile poznate Homerovoj publici.

Jedna od najznaqajnijih priqa svakako je ona vezana za �rtvovaǌe Agamemnonove�erke Ifigenije. Drugi pohod protiv Trojanca zapoqet je grqkim okupǉaǌemsnaga kod Aulide, na istoqnoj obali Beotije. Poxto ju je Agamemnon jednom pri-likom uvredio, Artemida je poslala razne vetrove da onemogu�e grqke brodoveda napuste luku. Tada je prorok Kalhant rekao mikenskom kraǉu da �e seArtemidin bes stixati jedino ako se �rtvuje Ifigenija. Agamemnon je poslaosvojoj �eni Klitemnestri poruku da xto pre poxaǉe Ifigeniju, jer je tobo�eAhil, kao uslov da se pridru�i ekspediciji, zatra�io ruku Agamemnonove �erke.Kada je Ifigenija stigla, mesto svadbe, �rtvovana je na Artemidinom oltaru.Artemida se umilostavila i Heleni su otplovili pred Troju.

U Ilijadi Heleni ve� deset godina bezuspexno opsedaju Troju. Spev svedoqio sva�i Ahila i Agamemnona, koja vodi tome da Ahil odbija da se daǉe bori,xto pak za posledicu ima mnoge uspehe Trojanaca u borbi protiv Helena. Ahilstupa u borbu tek poxto ǌegov prijateǉ Patroklo biva ubijen od strane Hek-tora, Prijamovog sina i slavnog vo�e Trojanaca. Tada razgnevǉeni Ahil ubijamnoge Trojance i napokon Hektora. Spev se zavrxava sahraǌivaǌem Patrokla iPrijamovim otkupǉivaǌem Hektorova tela.

– 6 –

Mada se Homerov ep zavrxava, rat jox uvek traje. Posle mnogih bitaka (me�ukojima je sukob Ahila i amazonske kraǉice Pentesileje), napokon Ahila ubijaParis, pogodivxi ga u petu. Troja je pala poxto je Odisej, po savetu Atine,izvrxio manevar sa trojanskim koǌem.

Literatura:— http://duke.usask.ca/porterj/coursenotes.html

* John Porter, The Mythological Background of Homer’s Iliad

3.2. Kratak pregled Ilijade

Vixe o pevaǌima I, II, IX, X, XVI, XVII, XIX, XXII i XXIV pogledatiodgovaraju�e rukopisne belexke.

A. Uvod1. Agamemnon vre�a Hrisa. Bes Apolona i kuga; sva�a izme�u Agamem-nona i Ahileja; milost Apolonova. Ahilejeva jarost; ǌegova molbaTetidi; Tetidina molba Zevsu; rasprava na Olimpu.2. Grci se pripremaju za bitku bez Ahileja. Agamemnonov san. Skupx-tina. Katalog brodova.3. Predstavǉaǌe Parisa, Hektora, Menelaja i Helene. Primirje izme-�u Helena i Trojanaca dok traje dvoboj Parisa i Menelaja. Menelajpobe�uje, ali Parisa spaxava Afrodita.4. Olimp odluquje da se rat mora nastaviti. Poxto je ranio Menelaja,Pandar prekida primirje. Agamemnon predvodi vojsku za novi napad.Poqetak bitke, koja je vo�ena sa promeǌivom sre�om.

B. Prva bitka (dva dana)5. Diomed dominira u borbama. Suoqeǌe sa Afroditom, sa Apolonom,sa Arejom. Grci pobe�uju.6. Bogovi se povlaqe, a Grci i daǉe ni�u uspehe. Hektor se vra�au Troju. (Prekid: Diomed i Glauk.) Hektor i ǌegova majka, ponudeAtini; Hektor sa Parisom i Helenom; Hektor sa svojom �enom i sinom;Paris se zajedno sa Hektorom pridru�uje borbama.7. Hektorov duel sa Ajantom; primirje radi sahraǌivaǌa; Grci podi�uzid oko svog logora. No�.8. Slede�i dan: Zevs zabraǌuje bogovima da se me�usobno sukobǉavaju(posebno Hera i Atina). Grci vrxe sna�an pritisak; Trojanci prodirudo logorskog zida i ulogoruju se ispred ǌega.

V. Ta no�9. Grqko poslanstvo Ahileju (Fenik, Odisej, Ajant). Ahilej odbijapomireǌe.10. No�na ekspedicija Odiseja i Diomeda me�u trojanskim redovima:zarobǉavaǌe Dolona, ubistvo traqkih saveznika.

G. Slede�i dan11. Mada u poqetku grqki napad se odvijao dobro, jedan heroj za drugimbivao je raǌen i povlaqio se. Kada su se Grci stali povlaqiti, Ahilejje poslao Patrokla Nestoru. Nestorov savet. Patroklo poma�e da serani Euripil.12. Trojanci vrxe pritisak i ponovo dospevaju do neprijateǉskog utvr-�eǌa.13. Grke okupǉa Posejdon, ali Hektor i Trojanci i daǉe napreduju.14. Texko staǌe Grka nagoni Heru na drastiqnu akciju. Poxto je nakratko uspavala Zevsa, zahteva od Posejdona da ispuni ve�inu ǌenihzahteva. Grci, zahvaǉuju�i naporima Here i Posejdona, uspevaju dapotisnu Trojance.15. Poxto se Zevs probudio, naterao je Posejdona da se povuqe. OpetTrojanci imaju vixe uspeha u borbi nego Heleni. Sti�u do protivni-

– 7 –

qkih brodova sa �eǉom da ih spale. Patroklo ostavǉa Euripila ivra�a se Ahileju.16. Ahilej dozvoǉava Patroklu da predvodi Mirmidonce protiv Tro-janaca. Tom prilikom pozajmǉuje mu svoju ratnu opremu i upozoravaga da se ne ide pod zidine Troje. Trojanci se povlaqe i gine Sarpe-don. Patroklo zaboravǉa Ahilejevo upozoreǌe i biva ubijen od straneudru�enih snaga Apolona, Euforiba i Hektora. Hektor uzima Pa-troklovo, odnosno Ahilejevo, oru�je.17. Borba oko Patroklova tela, u kojoj vixe uspeha imaju Grci. Tro-janci, s druge strane, opet napreduju.18. Ahilejeva tuga za poginulim drugom. Tetida mu obe�ava novooru�je. Ahilej se peǌe na bedem i preti Trojancima. Trojanski ratnisavet. Hektor insistira da Trojanci ostanu kod helenskog bedema inastave sa borbom. Tetida i Hefest: pravǉeǌe oru�ja; opis xtita.No�.

D. Qetvrti dan19. Pomireǌe Ahileja i Agamemnona. Spremaǌe za borbu.20. Sukob Trojanaca i Helena. Bogovi poma�u i na jednoj i na drugojstrani. Ubivxi mnoge Trojance, Ahil napreduje ka zidinama Troje.Suoqeǉavaǌe sa Enejom, a potom i sa samim Hektorom. Trojanci sepovlaqe.21. Daǉe napredovaǌe Ahileja. Borba Ahileja sa protivnicima u reciKsant. Me�usobna borba bogova.22. Trojanci su prinu�eni da se zatvore iza zidina grada. Hektorpak odbija da se povuqe. Prevaren od strane Atine, izlazi na megdanAhileju i potom biva ubijen. Telo Hektora Ahilej je odvukao u svojtabor.

� Kraj23. Sahraǌivaǌe Patrokla. Nadmetaǌe u qast pokojnika:— trka kolima; uqesnici: Eumel, Diomed, Menelaj, Antiloh i Merion;pobednik: Antiloh, Nestorov sin— pesniqeǌe; uqesnici: Epej i Eurijal; pobednik Epej— rvaǌe; uqesnici: Ajant i Odisej; pobednik: i Ajant i Odisej— utrkivaǌe; uqesnici: Ajant, Odisej i Antiloh; pobednik: Odisej— borba kopǉima; uqesnici: Ajant i Diomed; pobednik: Diomed— bacaǌe kotura; uqesnici: Polipet, Leontej, Ajant i Epej; pobednik:Polipet— streǉaǌe; uqesnici: Teukar i Merion; pobednik: Robin Hud— bacaǌe kopǉa; uqesnici: Agamemnon i Merion; pobednik: nije bilonadmetaǌa, pobeda data Agamemnonu.24. Bogovi ure�uju da Prijam otkupi od Ahileja telo svog sina. Ahile-jeva gostoǉubivost. Sahraǌivaǌe Hektora.


* John Porter, Plot Outline for Homer’s Iliad

— Homer, Ilijada, preveo Milox N. �uri�, Matica Srpska

3.3. Glavne liqnosti epa

a) Heleni (Ahajci, Agrivci, Danajci)— Agamemnon — kraǉ Mikene— Menelaj — kraǉ Sparte— Helena — Menelajeva �ena— Ahilej — vladar tesalske Ftije— Patroklo — Ahilejev saborac

– 8 –

— Nestor — kraǉ Pilosa— Odisej — kraǉ Itake— Veliki Ajant— Diomed — kraǉ Argosa— Kalhant — prorok.

Bogovi na strani Helena:— Hera— Atina— Posejdon.

b) Trojanci— Prijam — kraǉ Troje— Hekuba — �ena Prijamova— Hektor — sin Prijamov, glavnokomanduju�i vojske— Paris/Aleksandar — kidnaper Helene, Hektorov brat— Sarpedon — kraǉ Likije— Eneja — Afroditin sin.

Bogovi na strani Trojanaca:— Afrodita— Apolon— Arej.

c) Reke— Skamander— Ksant.


* John Porter, Principal Characters in the Iliad

3.4. Katalog brodova

Katalog ahajskih brodova i trojanskih kontigenata dat je u II pevaǌuIlijade. Postavǉa se pitaǌe zaxto je katalog uvrx�en u ovaj ep, koji pak pevao 9/10. godini rata. Po svoj prilici nabrajaǌe vojske predstavǉalo je tradi-cionalni element epa; element koji je bio veoma va�an kako pesniku, tako isluxaocima. Pretpostavǉa se da se za kataloge verovalo da predstavǉaju is-torijsku istinu.Katalog brodova daje sliku Grqke mikenskog doba. Smatra se da je sastavǉenna osnovu dokumenta koji je nastao u pozno-mikenskom dobu, oko XIII veka p. n. e.Od navedenih gradova, 107 je posvedoqeno u mikensko doba.

Nabrajaǌe ahajske vojske

Sada mi ka�ite Muse, vi stanarke olimpiskih dvora,jer ste bogiǌe, prisutne svud i sve vam je znano,a mi priqaǌe qujemo tek i ne znamo nixtako su vojvode bili Danajcima i ko vladari.Ne bih vojsku mog’o izbrojit’ niti iskazat’,ni da jezika deset imadem i deset grla,da mi je glas neunixtiv, da srce od medi imam,ako mi vi, o olimpiske Muse, ne biste rekle,�erke egidonosnog Diva, koliko pod Ilijstiglo je vojske, a sada vo�e i la�e da reknem.8

Pesnik da bi nabrojao vojsku Danajcima, odnosno ǌihove vojvode i vladare,tra�i pomo� od bogiǌa Musa.

8 Homer, Ilijada, preveo Milox N. �uri�, Matica Srpska, 87.

– 9 –

Kod Homera naziv Danajci oznaqava Helene uopxte. Danajci jesu Danajev narod,tj. peloponeski Agrivci. Danaja je bila �erka agrivskog kraǉa Akrisija iǌegove �ene Euridike. Poxto mu je proreqeno da �e ga u vremenu koje slediubiti Danajin sin, Akrisije je svoju �erku zatvorio u bronzanu odaju. Me�utim,Zevs je uspeo, poxto je u obliku zlatne kixe prolazio kroz otvor na odaji,oploditi Danaju. Danaja je rodila Perseja. Qim je kraǉ saznao za unuka, majkui dete je zatvorene u kovqegu bacio u reku. Ovi su se kasnije spasli...Muse su �erke Zevsa i Mnemosine — bogiǌe umetnosti, poezije i nauke. Postojidevet Musa. One prilaze ǉudima da im objave prave istine. Pesnicima ulivajubo�ansku pesmu da slave budu�nost i proxlost.

Vo�e junaka beotskih bejahu Penelej i Lejiti Arkesilaj, a s ǌima jox Klonije i Protoenor;jedni �ivǉahu oko Hirije i Aulide krxne,drugi u Shenu i Skolu i Eteonu, punome �drela,Tespiji, Greji i jox Mikalesu, prostranom gradu,neki bejahu od Harme, Ilesija i od Eritre,iz Eleona behu i Hile i Peteona,iz Okaleje neki i iz Medeona, krasnoga grada,Kope, Eutrese, Tizbe gde jata golubija lete,iz Koronije grada i iz Halijarta travnog,neki pak �ivǉahu oko Plateje i Glisanta grada,neki u Hipotebi u krasnoj i u Onhestu,svextenom gradu, gde svetlu Posidon je dubravu im’o,neki u grozdanoj Arni, a mnogi u Midiji gradu,i u presvetoj Nisi, Antedonu, krajixkom gradu.Poxlo ih sviju la�a pedeset, a u svakoj la�imladih beotskih sto i dvadeset bexe momaka.

Spisak brodova poqiǌe Beotijom po svoj prilici stoga xto je katalog i nastaou ovoj oblasti. Pomiǌe se pet vojskovo�a: Penelej, Lejit, Arkesilaj, Klonijei Protoenor. Prilikom navo�eǌa beotskih gradova, koji su uzeli uqex�a utrojanskom ratu, pored ostalih, Homer pomiǌe Hipotebu. Tebu su unixtiliEpigoni9 u vremenu pre Trojanskog rata. Hipoteba je po svoj prilici bilo pred-gra�e, koje se nalazilo ispod zidina Tebe. Beotski gradovi Aulida (krxna),Shen, Eutresa i Onhest su posvedoqeni samo kao mikenski centri. Pausanije,pisac II veka n. e., kao i neki kasniji izvori, svedoqe o Posejdonovom hramu(koji se nalazio u Onhestu?).U Trojanskom ratu uzelo je uqex�e 29 beotskih gradova. Beo�ani su poslali50 brodova.

Aspledoncima vo�e i Orhomena Minijskog vojscibehu Askalaf i s ǌime Ijalmen, Areju sinci,xto ih Astioha rodi u ku�i Aktora, sinaAzeju, kad je u gorǌe u sobe ko stidǉiva momajakom Areju uxla, xto tajno je legao s ǌome;oni su krenuli na put na trideset uzvitih la�a.

Aspledon, koji se nalazio sz. od Kopajskog jezera, bio je znaqajan grad samou mikensko doba. Orhomen, koga je po tradiciji osnovao Minij, sin ili unukPosejdonov, tako�e je bio znaqajan centar mikenskog sveta. Predvodnici ovadva grada, prema epu, bila su bra�a Askalaf i Ijalmen, sinovi Areja. Oni susobom poveli trideset brodova.

Shedije i Epistrof Fokejcima bejahu vo�i,

9 Epigoni su sinovi junaka koji su uqestvovali u pohodu Sedmorice na Tebu. Poxto se

ovaj pohod zavrxio neuspehom, Epigoni su posle deset godina krenuli da osvoje Tebu i

osvete poraz svojih oqeva. Po savetu proroqixta za vo�u je izabran Alkmeon.

– 10 –

sinovi Ifita hrabrog junaka, Naubolu sina,

jednih KiParis bexe i ona Pita kamenita,

zatim presveta Krisa, i Daulida, i jox Panopej,

u Anemoriji behu i oko Hijampola drugi,

jedni kraj Kefisa, reke bo�anske, a jedni u gradu

Lilejskom �ivǉahu onde, gde kefijski izbija izvor;

svi su krenuli oni u crnih qetrdeset la�a.

Vojvode one lepo uvrstaju fokejsku vojsku.

Ona je stala s leve sa strane beotskoj vojsci.

Fokejce, koji su levo od Beotije postavili la�e, predvodila su bra�a Shedije iEpistrof, sinovi Ifitovi. Svojevremeno Ifit je bio vladar Fokeje, a uqestvo-vao je u pohodu Argonauta.Od navedenih fokejskih gradova, gradovi Krisa i Daulida su posvedoqena kaomikenska naseǉa. Homerova Pita je po svoj prilici grad Delfi. Naime, Delfisu nazivani i po Delfovoj �erki Pitidi, Pito.U Trojanskom ratu uzelo je uqex�a 9 fokejskih gradova. Fokejci su poslali 40brodova.

Lokrane vo�axe brzi sin Oilejev Ajant —

maǌi, tolik ne bexe koliki Telamonov Ajant,

malog rasta maǉo i lanen noxaxe oklop;

sve je Helene i Ahejce premax’o kopǉem —

svi xto behu iz Kina i Opunta i Kalijara,

zatim iz Bese i Skarfe i jox iz Augije ǉupke,

te iz Tronija, Tarfe i jox od Boagrije reke:

s ǌime krenuxe oni u crnih qetrdeset la�a,

Lokrani, xtono �ive nasuprot svetoj Eubeji.

Stanovnike Lokride Opuntske predvodio je Mali Ajant. Mali Ajant istakao seu borbi oko Patroklovog lexa. Prema jednoj verziji, po Trojanskom ratu oteoje proroqicu Kasandru i silovao je. Ovim qinom izazvao je gnev bogova, te jeubrzo poginuo u buri.Kao mikenska naseǉa posvedoqeni su gradovi Kin, Skarfe, Tronija i Opunt. Uovim gradovima otkriveni su ostaci mikenske civilizacije.U Trojanskom ratu uzelo je uqex�a 8 lokridskih gradova. Lokri�ani su poslali40 brodova.

Gǌevom gore�i svi s Eubeje Abǉani krenu,

ǌihova Halkida bexe, Eretrija, pomorski Divov

strmeni Kerint i lozoviti grad Histijeja,

i svi xtono su Karist i primorsku dr�ali Stiru,

ǌih je vodio sve Elefenor, Arejeva krvca,

sin Halkodonov, hrabrih junaka Abǉana vo�a.

S ǌime Abǉani brzi kopǉonoxe zajedno krenu,

xtono kurjuke nose, na duxmanskim grudima �ude�’

jasenovim kopǉima dugim oklope lomit’.

S ǌime krenuxe oni u crni qetrdeset la�a.

Abǉani, koji su vodili poreklo od Abanta, su nastaǌivali sredixǌi deo Eu-beje, izme�u Halkide i Eretrije. Bili su izuzetno brzi, nosili su kopǉa odjasena, a kosu su vezivali u pletenice ili ve� neku vrsta repa. Budu�i ratniqkopleme vremenom su osvojili qitavo ostrvo. U Ilijadi vo�a Abǉana je Elefenor,sin eubejskog kraǉa Halkodonta. Zbog nehotiqnog ubistva svoga dede Abanta,prognan je sa Eubeje i to na godinu dana. Kao jedan od prosaca Helene poveoje svoje ǉude pred Troju. Kako nije smeo da stupi na tlo Eubeje, on je sa jednestene pozivao svoje podanike da se naoru�aju i krenu u rat.

– 11 –

Svi navedeni gradovi na Eubeji posvedoqena su kao mikenska naseǉa. GradKerint razoren je u VII veku p. n. e. u me�usobnim borbama halkidskih tirana.U Trojanskom ratu uzelo je uqex�e 7 eubejskih gradova. Abǉani su poslali 40brodova.

Koji pak behu iz grada Atine sazdane lepo,zemǉe slavnog junaka Erehteja, koga je nekadDivova �erka Atena othranila, poxto ga rodi�itorodna zemǉa; u Atinu ga ona odvede,u svoj bogati hram, gde ǌega atinski momci

svake godine biqjim i jagǌe�im darima bla�e.Atinsku vo�axe momqad Menestej, sin Peteojev;ǌemu se niko jednak od smrtnih ne rodi ǉudixto bi xtitonoxe borce i koǌe pripremio k’o on;samo se Nestor s ǌime ogled’o, jer stariji bexe.

S ǌime su krenuli oni u crnih la�a pedeset.

Pesnik za Atinu ka�e da je zemǉa Erehteja. Erehtej je sin Zemǉe i Atininmiǉenik. Za vreme ǌegove vladavine gradom Atinom, Atiǌani postaju upoznatisa gajeǌem �itarica. Vo�a Atiǌana u trojanskom ratu je Menestej, Peteojevsin, praunuk Erehteja. Diodor sa Sicilije, istoriqar I veka n. e., svedoqi daje Peteoj doxao iz Egipta u Atinu, gde je dobio gra�anska prava.Mada je Atina predstavǉala centar mikenskog sveta, ovaj odeǉak je umetnutkasnije kada je Atina postala znaqajna pomorska sila.Atina daje 50 brodova.

Ajant sa Salamine povede dvanaest la�a,

u red ih postavi isti gde atinska stajaxe vojska.

Stanovnike ostrva Salamine predvodio je Ajant, sin Telamonov. Kada je Her-akle tra�io pomo� u borbi protiv trojanskog kraǉa Laomedonta, Telamon ga jeugostio. U znak zahvalnosti, Herkle je zamolio Zevsa da Telamon dobije sinasna�nog kao lav. Tada se rodio Ajant ili ,,orao”. Ajant je bio jedan od He-leninih prosaca, a bio je najlepxi i najaqi grqki borac, odmah posle Ahileja.Mada je Salamina bila naseǉena u mikensko doba, ona se nije ubrajala u ve�ecentre. Atina je u VI veku p. n. e. pod svoju vlast podvela Salaminu.Salamina je poslala 12 brodova.

Koji behu iz Arga, iz Tirinta punog zidova,

iz Hermione, Asine xto zaliv imaju dubok,iz Trezene, zatim Ejone, iz Epidaura,lozom xto rodi, momci iz Maseta i iz Egine,ǌima vo�e bejahu Diomed, grlati boraci s ǌim Stenel, dragi sin Kapaneja slavnog,

i kao tre�i krene bogoliki junak Eurijal,sin Mekisteju, sin xto bexe Talaju vladaru.Svu tu vo�axe vojsku Diomed, grlati ratnik.S ǌim je otplovilo sveg osamdeset brodova crnih.

Stanovnixtvo sredixǌe Argolide predvodili su Diomed, Stenel i Eurijal.Diomed je bio etolski heroj. Poxto mu je otac Tidej ubijen u pohodu Sedmoricena Tebu, Diomed je uqestvovao u pohodu Epigona. Posle razaraǌa Tebe, on jeodluqio da se osveti Agrijevim sinovima, svojim bratancima, koji su Diome-dovog dedu Eneju zbacili sa prestola. Diomed je vladao Argom sve do poqetkaTrojanskog rata. Kao jedan od Heleninih prosilaca Diomed se naxao pred Tro-jom. Stenel je bio Kapanejev sin i jedan od Epigona. U vreme trojanskog rata onje vozio Diomedove koqije i pomagao je prijateǉu u borbama. Posle razaraǌaTroje, Stenel je pratio Diomeda u Etoliju i tamo je pomogao svom prijateǉu da

– 12 –

vrati na presto kraǉa Eneja. Eurijal je bio sin Mekisteja, Argonaut i uqesniku pohodu Epigona.Kao naseǉa mikenskog doba posvedoqeni su Tirint, Hermiona, Ejona, Epidaur,Maset i Egina. Argos i Trezent nisu posvedoqeni u mikensko doba.U Trojanskom ratu uzelo je uqex�a 9 gradova sredixǌe Argolide, koji suposlali qak 80 brodova.

Koji behu iz Mikene, grada ulica lepih,iz Korinta raskoxnog i iz lepe Kleone,iz Orneje grada i ǉupke Aretirejei Sikiona, u kojem je isprva kraǉev’o Adrest,iz Hiperesije, iz Gonoese strme xto behu,i u Peleni xtono i Egiju �ivǉahu gradu,i po Egijalu celom i xirokom heliqkom poǉu, —sve ih u stotini vo�axe la�a kraǉ Agamemnon,Atrejev sin. Junaka je najvixe krenulo s ǌimei jox najboǉih tada. A junaqku med Agamemnonponosan na se kad metne, med svim junacima sjaxe,jer je najboǉi bio i najvixe vo�axe vojske.

Najvixe junaka krenulo je iz Argolide i ǌihov vo�a je bio Agamemnon, Atrejevsin. On je bio kraǉ Mikene i vrhovni zapovednik grqke vojske u trojanskomratu. ǋegov brat je Menelaj, qiju je �enu Helenu oteo trojanski princ Paris.Gotovo svi navedeni gradovi su posvedoqeni u mikensko doba, s tim da Egijalnije grad ve� zale�e Helike. Neizvesno pitaǌe grada Gonoese.U Trojanskom ratu uzelo je uqex�a 11 gradova Argolide. Agamemnon je sobompoveo 100 brodova.

Koji iz draga i dola u Lakedemonu behui iz Farisa, Sparte i golubovite Mese,koji u Brisiji, koji u Augiji �ivǉahu ǉupkoji u Amikli i u Helu, primorskom gradu,i xto u Laju i xto u Etilu �ivǉahu gradu, —sve te vo�axe brat mu Menelaj, glasoviti ratnik,s la�a xezdeset, al’ svaki za sebe oprem’o je vojsku.Uzdaju�’ se u svoje junaxtvo krene u borbui druge hrabre�’, a on je u duxi najvixe od svih�udeo Helenin bol da sveti i uzdahe ǌene.

Vo�a Lakedemonaca bio je Menelaj, Atrejev sin. Po ubistvu Atreja, Menelaji Agamemnon su pobegli kod spartanskog kraǉa Tindareja. Ubrzo Agamemnon iǌegova �ena, a �erka Tindareja, Klitemnestra se vra�aju u Mikenu, dok Menelajostaje da vlada istoqnom Mesenijom i Lakedemonijom.Gradovi Sparta, Augij i Hel nisu posvedoqeni u mikensko doba.U Trojanskom ratu uzelo je uqex�a 9 gradova Lakedemonije. Menelaj je sobompoveo 60 brodova.

Koji dr�ahu Pil i s ǌime ǉupku ArenuTrion, Alfeju gaz i Epiju sazdanu lepoi jox KiPariseent i grad Amfigeneju,zatim Ptelej, Hel i Doriju, gdeno su Musesrele Tamira, traqkog pevaqa, i uzele glas mu,i iz Ehalije kad se od kraǉa joj Eurita10 vra�’o,

10 Eurit je vladao Ehalijom. Eurit je bio quveni strelac koji se u vextini natezaǌa luka

takmiqio i sa Apolonom; zbog ove drskosti nije doqekao starost, jer ga je bog usmrtio

svojim strelama. Na samrti Eurit je luk zavextao sinu Ifitu, a ovaj ga je kasnije

darivao Odiseju, koji je ǌime poubijao prosioce svoje �ene. Danas nije poznato gde se

taqno nalazila Ehalija: u Meseniji, Tesaliji ili...

– 13 –

jer se zarek’o on i pohvalio da �e i samenatpevat’ Muse, te �erke egidonosnog Diva.Srdite Muse ǌega oslepe i pevaǌe onooduzmu ǌemu bo�ansko i umetnost kitare zvonke.ǋima je vo�a bio Gereǌanin atlija Nestorna put je krenulo s ǌim devedeset prostranih la�a.

Stanovnixtvo Mesenije u Trojanskom ratu predvodio je Gereǌanin Nestor. Nes-tor je bio mudri vladar Pila. Poxto je mladost proveo van zaviqaja, u graduGereniji na istoqnoj obali Mesenskog zaliva, Homer mu je nadenuo epitet Gere-ǌanin.Kako je teritorija mikenskog sveta bila je podeǉena na vixe kraǉevstva, Pilosje bio prestonica jednog od tih kraǉevstva. Na osnovu toponima, prona�enih naploqicama, ,,o-ru-ma-to”10 i ,,pi-sa”, kao i na osnovu kataloga brodova, u komeHomer mesto Gaz podrazumeva u okviru Pilskog kraǉevstva, u prvo vreme sesmatralo da je severna granica Pilskog kraǉevstva reka Alfej (Elida), kojase nalazila nedaleko od Olimpije11. Me�utim, danas je usvojeno mixǉeǌe daPilsko kraǉevstvo nije obuhvatalo tako veliku teritoriju. Qedvik, pa�ǉivijimistra�ivaǌem, doxao je do zakǉuqka da je severna granica Pilskog kraǉevstvabila reka Neda, koja se nalazi iznad Kiparisije, a istoqna reka Nedon, koja jena tablicama posvedoqena kao ,,nedwon”.U Trojanskom ratu uzelo je uqex�a 8 gradova Mesenije. Nestor je sobom poveo90 brodova.

Koji iz Arkadske behu pod strmom Kilenskom gorom,kraj Epitova12 groba, gde ǉudi izbliza se bore,koji dr�ahu Fenej i stada puni Orhomen,Ripu i Stratiju i Enispu, vetrovito mesto,i Tegeju i s ǌome ǉupki grad Mantineju,i koji behu iz Stimfela i Parasije grada,ǌih je vodio Ankejev silni sin Agapenoru xezdeset la�a, a u svaku bili su la�umnogi Arka�ani uxli vextinama ratniqkim viqni.ǋima sam junacima kraǉ Agamemnon je daopokrite la�e da s ǌima u siǌe zaplove more,jer ne behu dotad u morskom putovaǌu vexti.

Arka�ani su bili pre svega kopnena vojska. Poxto nisu bili vexti moreplovci,pred trojanski rat Agamemnon im je dao pokrivene la�e. Arka�ane je predvodioAgapenor, sin jednog od Argonauta, Ankeja. Agapenor je bio kraǉ Tegeje i jedanod Heleninih prosaca. Po Trojanskom ratu naxao se na ostrvu Kipar, gde jeosnovao grad Paf.U mikensko doba posvedoqeni su gradovi Fenej, Orhomen, Tegeja, Mantineja iStimfel.U Trojanskom ratu uzelo je uqex�a 9 gradova Arkadije. Agapenor je sobom poveo60 brodova.

Koji iz Buprasija i Elide divotne behusve do Hirmine i sve do krajixkog Mirsina grada,i do Alisije grada i stene Olenske, — ti suimali qetiri vo�a, s junakom je krenulo svakimdeset brodova brzih, Epejci su kretali mnogi.Jedne vo�axe vo�a Amfimah, Kteatov sinak,

10 Qedvik je prvo smatrao da je to planina Erumant, koja se nalazila severno od Alfeja.11 U Olimpiji je bio podignut quveni Zevsov hram.12 Epit je bio kraǉ Arkadije. Uxao je u Posejdonov hram, iako kao smrtnik na to nije imao

pravo. Zbog svetogr�a Posejdon ga je oslepeo. Epit je umro od ujeda zmije, a sahraǌen je

u blizini Kilene.

– 14 –

druge Euritov Talpij, a unuci Aktoru oba;tre�e vo�axe sin Amarinkijev hrabri Diorej;qetvrtim bejaxe vo�a Poliksen, bogoliki junak,sin xto bexe kraǉu Agastenu, Augiji unuk.

Elida je bila podeǉena na qetiri oblasti: Buprasija, Hirmina, Mirsina iAlisija, kojima su upravǉali razliqiti vladari. Epejci su stanovnici Elide.Ime su dobili po Epeju, jednog od vladara Elide. Hekatej iz Mileta, koji je�iveo u VI/V veku p. n. e., razlikuje Epejce od Eli�ana. Po svoj prilici Epejcipredstavǉaju pregrqko stanovnixtvo koje je naseǉavalo prostor Elide.U Trojanskom ratu Epejce su predvodili Amfimah, Talpij, Diorej i Poliksen.Po razaraǌu Troje jedino se Poliksen vratio u zaviqaj.Ovaj deo svedoqi o vremenu pre dorske najezde.U Trojanskom ratu uzelo je uqex�a 5 elidskih gradova. Epejci su poslali 40brodova.

Koji Dulihij dr�ahu i Ehinska ostrva svetas onu stranu mora, a prema Elidi zemǉi,ǌih je vodio Meget, Areju sliqan, a ǌegarodi Filej 12, junak na koǌu, ǉubimac Divov,koji se, gǌevan na oca, na Dulihij doseli nekad.S ǌime krenuxe oni u crnih qetrdeset la�a.

Stanovnike Ehinskih ostrva i Dulihija predvodio je Meget, sin Fileja i ǌegove�ene Kitimene, koja je bila sestra Helene i Klitemnestre. Meget se naxao predTrojom kao jedan od Heleninih prosaca. Sobom je doveo 40 brodova.

A Kefalencima junaqkim vojvoda bexe Odisej;koji s Itake behu i s Nerita, trepqanog brda,zatim s Krokileje i jox s Egilipa krxnog,koji s ostrva behu Zakinta i s ostrva Sama,i xto behu s kopna i oni sa suprotnog �ala:vo�axe sve te Odisej, po umu podoban Divu,s ǌime krenuxe oni u dvanaest rujnostranih la�a.

Stanovnike ostrva zapadno od kopnene Grqke predvodio je vladar Itake Odisej.Na osnovu arheoloxkih istra�ivaǌa utvr�eno je da su Kefalenija (Samos),Itaka i Zakintos relativno kasno naseǉena, posle XIII veka p. n. e. Odisejje sobom poveo 12 brodova.

Vo�a Etolcima bexe sin Andremonov Toant,iz Pleurona behu, iz Olena i iz Pilenei sa halkidskih �ala i Kalidona lomnog,jer ve� ne behu �ivi junaka Eneja sinci,ni sam Enej; i plavokosi umre ve� Meleagar;stoga je su�eno bilo Etolce Toant da vodi.S ǌime krenuxe oni u crnih qetrdeset la�a.

Etolce je predvodio Toant, sin Andremona i ǌegove �ene Gorge. Toantov deda pomajci bio je Eneja, vladar Kalidona. Jednom prilikom Eneja je zaboravio da odapoqast Artemidi. Razgnevǉena Artemida poslala je na Kalidon divǉeg vepra.U lovu na kalidonskog vepra, uqestvovali su mnogi junaci. Enejev sin, hrabriMeleagar, je usmrtio zver. U vreme Trojanskog rata ni Eneja ni Meleagarnisu bili �ivi, te je narod poveo Toant. Sam Toant u ratu se istakao svojomhrabrox�u i reqitox�u. Po ratu sre�no se vratio u zaviqaj. Jednom prilikomugostio je Odiseja.

12 Filej je bio sin elidskog kraǉa Augija. Zbog sva�e proteran je iz zemǉe. Tada se

nastanio na Dulihij.

– 15 –

Etolski gradovi Pleuron, Olen, Kalidon i Pilena posvedoqeni su u mikenskodoba. Sama Pilena ve� nije postojala u klasiqno doba. Halkida nije posvedo-qena u mikensko doba.U Trojanskom ratu uqestvovalo je 5 gradova Etolije. Toant je sobom poveo 40brodova.

Kre�anom bejaxe vo� Idomenej, mizdraklija12 slavni,koji behu iz Knosa i Gortina, tvr�ave qvrste,i iz Likta, Mileta, Likasta, beloga grada,i iz Ritija, Festa, gde mnogo �iteǉa ima,bexe joxte i drugih iz sto gradova na Kreti;svima bejaxe vo� Idomenej, mizdraklija slavnii Enijaliju bogu vojskomornom sliqni Merion.Svi su krenuli u osamdeset brodova crnih.

U borbu protiv Trojanaca Kri�ane je poveo Idomenej. Idomenej je bio Zevsovpotomak, unuk kritskog kraǉa Minoja, Deukalinov sin. On je bio kraǉ celo-kupnog Krita. Po razaraǌu Troje najpre se vratio na Krit, a potom se nastaniou Italiji. Pored Idomeneja, vojsku je predvodio i ǌegov ro�ak Merion. On jebio slavni kritski strelac. Posebno se istakao u borbi oko Patroklovog lexa.Po razaraǌu Troje pratio je Idomeneja u povratku na Krit.Homerovo svedoqanstvo o Kritu u katalogu brodova sla�e se sa dokumentarnimpodacima. Svi navedeni gradovi na Kritu posvedoqeni su u mikensko doba. Ve-lik broj brodova, koji su Kri�ani dali za predstoje� rat, ide u prilog qiǌenicida je Krit u jednom trenutku u�ivao talasokratiju — ekonomsku prevlast namoru. Ovaj odeǉak ne odra�ava se samo na mikensko, ve� i na minojsko doba.U Trojanskom ratu uqestvovalo je 100 gradova Krita. Kri�ani su dali 80brodova.

Lepi i jaki junak Tlepolem, Heraklov potomak,Ro�ane vo�axe, smele ratnike, u devet la�a,�ive� na Rodu svi se utroje delixe oni,i to po Jelisu, Lindu i Kamiru, blistavom gradu.ǋima bejaxe vo�e Tlepolem, mizdraklija slavni,koga je jakom Heraklu Astioha rodila bila;on je dobio u Efiri na Seleentupoxto razori grade junaka Divovih nega.A kad Tlepolem poraste u qvrsto gra�enoj ku�i,oqeva ujaka smaqe Likimnija, koji od krvibexe Arejeve, a tada ve� u starost u�e;brzo sagradi la�e i mnogo naroda sabra,te on morem odmah odjedri, jer su i drugisinci i unuci jakog Herakla zapretili ǌemu.Tada on na Rod sti�e na lutaǌu, muqe�i muke.Tu se nasele oni u tri se plemena dele�’;ǌih je voleo Dive, i ǉudima i bozima vladar,te ih je Kronovi� ozgo obasuo obilnim blagom.

Tlepolem je sin Herakla i Filine. Da bi se sklonio od Euristeja, kraǉa Ar-golide, koji je progonio sve Heraklove potomke, Tlepolem je najpre pobegao uTrahin, a kasnije je naxao utoqixte u Atini. Likimnije, Heraklov ujak, ga jepreveo u Arg. Poxto je u Tirintu sluqajno ubio Likimnija i poxto je na sebenavukao mr�ǌu Heraklida, po savetu proroqixta otplovio je na Rodos, gde jeosnovao tri grada: Lindos, Jalisos i Kamiros. Kao Helenin prosac morao jeda uqestvuje u Trojanskom ratu. ǋegova �ena Polikso, posle smrti Tlepolemapred zidinama Troje, vladala je Rodosom.

12 mizraq (arap.), mizraklija je kopǉanik

– 16 –

Prva saopxteǌa o Doranima, koja nalazimo u homerskim poemama, vezana su zaostrva Krit i Rodos. Prema Odiseji Dorani su naselili istoqni deo Krita.U drugom pevaǌu Ilijade, iako se Dorani tu ne pomiǌu direktno, nalazi sezanimǉiva priqa o ǌihovom vo�i Tlepolemu, koji je na Rodosu osnovao tridorska grada Jalizos, Lindos i Kamiros. Sva tri grada su postojala u miken-sko doba. Me�utim, qudno je da Rodos, mada je predstavǉao �arixte mikenskecivilizacije, daje samo devet brodova. Homer verovatno pru�a sliku Rodosa izkasnijeg vremena.U Trojanskom ratu uqestvovalo je 3 grada sa Rodosa. Ro�ani su dali svega 9brodova.

Nirej iz Sime tri jednakostrane vo�axe la�e,

Nirej, sinak Aglaje i joxte Haropa mo�nog,Nirej, koji tada k’o najlepxi od svih junakaiza besprekornog Ahileja sti�e pod Ilij,

ali bexe bez snage i malo je vodio vojske.

Stanovnike ostrva Sime, koje se nalazi sz. od Rodosa, predvodio je Nirej, sinHaropa i nimfe Aglaje. Zajedno sa Ahilom ratovao je u Miziji, gde je ubioTelefovu �enu Hijeru. U bitki pred zidinama Troje Telefov sin Euripil usm-rtio je Nireja.Ostrvo Sima nije posvedoqeno kao centar mikenske civilizacije.U Trojanskom ratu Nirej je sobom poveo 3 broda.

Koji od Nisira behu, od Krapata, Kasa i Koja,

Euripilova grada12, i s Kalidna ostrva malih,ǌima svima Fidip i Antif bejahu vo�i,oba sinci vladara Tesala Heraklu sina.

S ǌima su krenuli na put u trideset prostranih la�a.

Stanovnike ostrva jz. od Karije predvodila su bra�a Fidip i Antif; sinoviTesala, a unuci Herakla. Fidip je bio jedan od prosilaca Helene. Po razaraǌuTroje Fidip se naselio na Kipru, Antif u Tesaliji.Navedena ostrva nisu bila naseǉena u mikensko doba.Fidip i Antif pred Troju su doveli 30 brodova.

Koji su bili iz Arga, u pelaxkom �iveli kraju,koji iz Alope behu, iz Ala i iz Trehine,i iz Ftije i Helade sa �enama lepim,

te se Mirmidonci zvahu, Heleni i jox Ahejci,bexe ih la�a pedeset, a vo�a im bexe Ahilej.Ali na rat oni jadoviti mislili nisu;

nikoga ne bi ko bi u bojne ih poveo vrste,jer je kod brodova le�’o brzonogi divni Ahilejsrde�i se radi lepokose Briseju �erke;ǌu on iz Lirnesa uze kad mnoge premuqi muke,

kada razori Lirnes i bedeme Tebi kad sruxi,i tu kopǉonoxe smaqe: Epistrofa i jox Minetasinove kraǉe Euena xto sin Selepiju bexe.

Za ǌom je uzdis’o le�e�’, al’ brzo �e morati ustat’.

Stanovnike Ahaje pesnik naziva Mirmidoncima po ǌihovom nekadaxǌem kraǉuMirmidonu, sina Zevsa i Eurimeduze. Zevs je zadobio Eurimeduzinu ǉubavpretvorivxi se u mrava. Tako je deqak iz ove veze dobio ime Mirmidon iliMrav. Pored naziva Mirmidonci, pesnik koristi i naziv Heleni. Helen je biopo jednoj verziji Zevsov, po drugoj Prometejev sin. On je bio vladar tesalske

12 Euripil je bio kraǉ ostrva Kosa.

– 17 –

Ftije. Sa gorskom nimfom Orseidom imao je tri sina — Dora, Ksuta i Eola —pretke Doraca, Eolaca, Jonaca i Ahajaca.Vo�a Mirmidonaca je lep, sna�an i brzonogi Ahil. Ahil je sin tesalskog kraǉaPeleja i bogiǌe Tetide.Slika ne odgovara ni homerskom ni arhajskom ni klasiqnom dobu. Mnoga odnavedenih naseǉa nisu postojala u klasiqno doba. Za mnoga naseǉa — pelaxkiArg — se nije znalo ni gde su se nalazila, kako tada tako i danas. Za neka mestase ne zna da li su gradovi ili oblasti — Ftija, Helada. U katalogu brodovapridat je znaqaj onim gradovima, koji su u klasiqno doba gotovo beznaqajni.Ahajci su dali 50 brodova.

Koji od Filake behu i Pirasa cvetnoga grada,Demetrine zemǉe, i Itona, matice ovqje,pa iz primorskog grada Antrona i Pteleja travnog,ǌima bejaxe vo� Protesilaj Areju sliqan,dok je �iveo, al’ tad pod zemǉom bejaxe crnom;ǉuba u Filaki lice izgrebavxi ostade za ǌim;sve ih u redove svrsta Podarke potomak Arejev,Filakov unuk, sin stadovitoga Ifikla,bexe Podarke brat junaku Protesilaju,mla�i po dobi brat, Protesilaj hrabar k’o Arejstariji bexe i jaqi; ne ostade vojska bez vo�a,ali su tu�ili mnogo za dobrim onim junakom;s ǌime su krenuli oni u crnih qetrdeset la�a.

Homer razlikuje osam kraǉevsta Tesalije.Tesalce oko Voloskog (Pagazejskog) zaliva predvodili su vladar Filake Prote-silaj i Podarke, sinovi Ifikla. Pre trojanskog rata proroqixte je prorekloda �e prvi Grk koji se iskrca na obalu Troje poginuti. Protesilaj, kada jesvojim brodovima doxao pred Troju, zaboravio je na upozoreǌe i prvi stupiona tlo neprijateǉa. Ubio ga je jedan Dardanac. Kako je Protesilaj jox ranijenavukao gnev Afrodite, ova ga je poslala u Had. Podarka je mla�i brat Prote-silaja i po bratovǉevoj smrti preuzeo je komandu nad vojskom. U toku rata ubioje Amazonku Kloniju. ǋega je kasnije usmrtila kraǉica Amazonki Pentesileja.Pet tesalskih gradova oko Voloskog zaliva dalo je 40 brodova.

Koji u gradu Feri kraj jezera �ivǉahu Bepskog,i u Glafiri, Bebi i Jaolku sazdanom lepo,ǌih je Admetov sin u jedanaest vodio la�aEumel, koga divna Alkestida Admetu rodi,koja najlepxa bexe od Pelijinih �erki.

Tesalce oko Bepskog jezera predvodio je Eumel, sin tesalskog kraǉa Admetai ǌegove �ene Alkeste, koja je bila najstarija i najlepxa �erka Peleja, kraǉaJolka. Eumel je vladao tesalskom Ferom. Bio je poznat po uzgoju izvrsnih koǌa,a pred Troju je stigao kao jedan od Heleninih prosilaca.Qetiri tesalska grada oko Bepskog jezera dalo je 11 brodova.

Koji iz grada behu Taumakije i iz Metone,iz Melibeje i iz Olizona krxnoga gradaǌima bejaxe vo� Filoktet, odliqan strelac,u sedam la�a, u svakoj pedeset bexe veslara,streǉaǌu bejahu viqni svi i sna�ni u borbi.Tad je na ostrvu le�’o i texke muqio mukena svetom Lemnu, gde Ahejci ostave ǌeganeka muqi ga rana od ujeda zlonosne hidre.Tu je �alostan le�’o, al’ Ahejci su skorovojvode Filokteta kod la�a se morali setit’.

– 18 –

Vojska ne ostade ǌemu bez vo�a, al’ tu�ahu za ǌim,i ǌih uredi Medont, Ojlejev vanbraqni sinak,koga je ruxigradu Ojleju rodila Rena.

Stanovnike istoqne obale Tesalije, predvodio je Filoktet, Pejantov i Demona-sin sin. Na putu za Troju, na ostrvu Lemnu, Filokteta je ujela vodena zmija.Zbog neprijatnog mirisa zagnojene rane i jauka Filokteta, vojska ga je ostavilasamog na pustom ostrvu. Poni�en i sam, provodio je dane na ostrvu. Posle devetgodina samovaǌa doxli su mu Odisej i Ahilov sin Neoptolem (ili Dionis) daga privole da krene na Troju uz obe�aǌe da �e mu zaleqiti ranu. NavodnoTroja nije mogla biti osvojena bez Heraklovih strela, koje su bile u poseduFilokteta. U ratu Filoktet je do�iveo slavu i sre�no se vratio u otabinu.Bio je jedan od Heleninih prosilaca.U vreme kada je Filoktet bolan le�ao, komandu nad vojskom preuzeo je Medont,sin Ojleja i nimfe Rene, polubrat Malog Ajanta. U desetoj godini Trojanskograta Eneja je ubio Medonta.Qetiri grada istoqne obale Tesalije dalo je 7 brodova.

Koji behu od Trike i one krxne Itomei iz Ehalije grada, u kome je vladao Eurit12,vo�e im bejahu dva lekara ugledna, xtonosinci Asklepiju behu: Mahaon i Podalirij.S ǌima su krenuli oni u trideset prostranih la�a.

Stanovnike centralne Tesalije predvodila su bra�a, po struci lekari, Mahaoni Podalirij. Oni su bili sinovi Asklepije, boga lekarske vextine. Mahaonje bio vladar tesalske Trike i u toku Trojanskog rata izleqio je mnoge junake.Ubila ga je amazonska kraǉica Pentesileja. Podalirij, kao i brat mu, bio jejedan od Heleninih prosilaca. On je izleqio Filokteta. Pre�iveo je rat.Tri grada centralne Tesalije dalo je 30 brodova.

Koji od Ormeniona, od vrela Hiperije behu,iz Asterija i od beloglavog Titana grada,vo�a im bexe Euripil, Eumonov blistavi sinak.S ǌime su krenuli oni u crnih qetrdeset la�a.

Stanovnike centralne Tesalije ispod reke Penej predvodio je Euripil, Eu-monov sin. Pri podeli trojanskog plena Euripilu je dodeǉen jedan zagonetnikovqe�i�, koji je ostavila Kasandra da donese nesre�u Grcima. U ovom kovqe-�i�u se nalazio Dionisov kip, Hefestovo delo, i Zevsov dar Dardanu. Kad jeEuripil otvorio kovqe�i� i ugledao svetiǌu, bio je ka�ǌen ludilom. Kasnijeje Eurpilu vra�en razum.Tri grada centralne Tesalije ispod reke Penej dalo je 40 brodova.

Koji od Argise behu i od grada behu Girtone,i iz Orte, Elone i od Oloosona belog,ǌima je vo�a bio Polipet smeoni borac,sin Piritoja, kog je porodio besmrtni Dive,a Hipodamija slavna Piritoju porodi ǌegaonog dana kada on na rutave navali zveri12,te ih s Pelija progna i Etiqanima dogna;ne sam, zajedno s ǌime Leontej, Arejeva krvca,

12 Eurit je vladao Ehalijom. Eurit je bio quveni strelac koji se u vextini natezaǌa luka

takmiqio i sa Apolonom; zbog ove drskosti nije doqekao starost, jer ga je bog usmrtio

svojim strelama. Na samrti Eurit je luk zavextao sinu Ifitu, a ovaj ga je kasnije

darivao Odiseju, koji je ǌime poubijao prosioce svoje �ene. Danas nije poznato gde se

taqno nalazila Ehalija: u Meseniji, Tesaliji ili...12 Piritoj je bio kraǉ Lapita. Zajedno sa Tezejom, Nestorom, Drijantom i Kenejom je

savladao i prognao straxne kentaure.

– 19 –

sin Korona hrabrog xto Keneju bejaxe sinak.Oni su krenuli tada u crnih qetrdeset la�a.

Stanovnike centralne Tesalije iznad reke Penej predvodili su vladar LapitaPolipet, sin quvenog Piritoja i ǌegove �ene Hipodamije, i Leontej. Lapiti suvitexko pleme koje je najpre �ivelo na severu Tesalije, a zatim se proxiriloka jugu. Lapiti su se pokazali u borbi sa kentaurima, u lovu na Kalidonskogvepra i u pohodu Argonauta. Polipet pred Troju je stigao kao jedan od prosi-laca Helene. Na sveqanosti posve�enoj Patroklovoj smrti, pobedio je u bacaǌudiska. Po Trojanskom ratu najpre je posetio Kolofon, pa se vratio u zaviqaj.Pet gradova centralne Tesalije iznad reke Penej dalo je 40 brodova.

Gunej dvadeset i dve iz Kifa vo�axe la�e,borboǉubivi s ǌime Perebi i Enijenikrenuxe, koji oko Dodone stanuju hladne,oni uz ǉupki Titaresij gajahu ǌive,gde on u Penej svoju lepoteku izliva vodu,ali se ne mexa on sa srebrom penejskih vala,nego nad penejskom vodom k’o uǉe pronosi svoju,jer on iz zakletve Stige, iz straxne izvire vode.

Stanovike Epira predvodio je Gunej. Epirci su dali 22 broda.

Tendredonov sin Magne�ane vo�axe Protojoko Pelija reke i xuxǌastog Pelija brdaoni prebivahu, Protoj brzonogi bexe im vo�a.S ǌime krenuxe oni u crnih qetrdeset la�a.

Stanovnike Magnezije predvodio je Protoj. Magne�ani su dali 40 brodova.

To su vo�e bile Danajcem i ǌini vladari.Koji su od svih junaka i koǌa, ka�i mi, Muso,najboǉi bili, u borbi xto pratixe oba Atrida?Feretov sin od svih je najboǉe kobile im’o,ǌima je upravǉ’o Eumel, a behu brze k’o ptice,jednake dlake i dobi, u hrptu iste visine;ǌih je bog srebroluki Apolon u Periji obepodig’o, Arejev strah u borbu noxaxe one.Sin Telamonov Ajant od boraca najboǉi bexe,dok je plamteo gǌevom Ahilej, xto najjaqi bexe,a i koǌi xto nezazorna vo�ahu ǌega...Heleni su sobom poveli ukupno 1186 brodova (oko 95000 ǉudi).

Sastav Trojanske vojske

Irida, glasnica brza vetronoga Trojancima sti�eod egidonosnog Diva, a �alosne nosaxe vesti.Oni su ve�ali uprav kod Prijamovih vrata,bejahu svi na okupu onde, i mladi i stari.Blizu pristupiv ǌima progovori Irida brza;glasom se uqini nalik na Polita, Prijamu sina,trojanski �bir xto bexe, u brze se uzdaju�’ noge,te je sedeo na grobu Esijeta starca i qek’okada li �e Ahejci od svojih krenuti la�a.Na ǌ uqiniv se nalik brzonoga Irida reqe:,,Svagda se svi�aju tebi, o starqe, zaludne reqikao pre�e u miru, al’ sad je uporna borba;ja sam u junaqkim veoma mnogim borbama bio,

– 20 –

al’ jox vojske takve i tolike ne videh nikad.Ima je vrlo mnogo k’o peska i kao lix�a.Hitaju preko poǉa da naxu napadnu tvr�u.Hektore, najvixe tebi nare�ujem, delaj ovako:mnogo saveznika u gradu Prijam imade,i svi jezikom raznim od rasutih naroda zbore;svaki onima neka nare�uje kojima vlada,neka ih vodi u borbu u redove gra�ane svrstav.”

Irida, personifikacija duge, je neumorna glasnica, brza kao vetar, koja saOlimpa silazi u more, na Zemǉu i u carstvo mrtvih da bogovima i smrtnicimasaopxti Zevsove odluke.Polit je bio trojanski princ, sin Prijama i ǌegove �ene Hekube. Zbog svojeizuzetne brzine bio je uhoda i osmatraq u trojanskom ratu. Bogiǌa Irida uzelaje na sebe Politov lik da obavesti Trojance o pribli�avaǌu Grka.

Tako im reqe, a Hektor shvati bogiǌe reqi,skupxtinu raspusti odmah, za oru�jem oni pohite.Sva se otvore vrata, i vojska na poǉe jurne,koǌici i pexaci, te treska i tutǌava nasta.

Nekakav ima strmen bre�uǉak pred vratima gradskim,na poǉu stoji daleko, odasvud se mo�e obi�i,ǉudi onde taj bre�uǉak Batiijom zovu,bozi mu ka�u humka skakaqice hitre Mirine;tu se razdele Trojci i ǌihovi svi pomo�nici.

Trojcima vojvoda bexe sjajnoxlemi veliki Hektor,Prijamov sin, i s ǌime u oru�ju najboǉi behuborci i veoma mnogi �eǉahu borbu na kopǉa.

Vo�a Dardancima bexe Anhisov qestiti sinakEneja, koga rodi Anhisu Afrodita divnapoxto u dolama idskim sa qovekom spavaxe smrtnim.Ne bi on sam, nego Antenoru obadva sinabejahu s ǌim: Arheloh i Akamant borbama viqan.

Dardanci svoje ime izvode od Dardana. On je, prema jednoj verziji, bio Zevsovsin, osnivaq trojanske kraǉevske loze i eponimni heroj maloazijskih Dardanaca.Dardan je na padinama trojanske Ide podigao svoju prestonicu, a ǌegov sinErihtonije smatran je najbogatijim smrtnikom.U vreme rata sa Helenima Dardance su predvodili Eneja, Arheloh i Akamant.Eneja je bio Dardanov potomak, sin Anhisa i Afrodite. U vreme kada je buknuoTrojanski rat Eneja je napasao goveda na Idi. Tu se prvi put susreo sa najve�imgrqkim junakom, Ahilejom, koji je napao ǌegovo blago. Trojanskog princa tadaje spasao Zevs. U toku Trojanskog rata zbog svoje izuzetne hrabrosti Enejaje u�ivao najve�e poxtovaǌe Hektora i ostalih Trojanaca. Posledǌih danarata Eneja se sa ocem, suprugom i sinom sklonio na Idu. Arheloh i Akamant,Atenorovi i Teanini sinovi, bili su jedni od najhrabrijih trojanskih junaka.Ni jedan ni drugi nisu pre�iveli Trojanski rat.

Koji od Zelije behu, od idske najni�e strane,imu�ni ǉudi xto crnu Esepovu pijahu vodu,te Trojance sin Likaonov vo�axe svetliPandar, koga je sam Apolon obdario lukom.

Stanovnixtvo grada Zelije, koji se nalazio na idskoj najni�oj strani, predvo-dio je Pandar. Pandar je bio Likaonov sin, quveni strelac, koji je, predvode�iLikijce iz Troade, pohitao u pomo� kraǉu Prijamu. Ro�en je u gradu Zeleji.

– 21 –

Naoru�an lukom, koji mu je darovao Apolon, ranio je Menelaja (Pandar je krivacza prekid primirja izme�u Helena i Trojanaca), Diomeda... Kasnije se Diomedosvetio Pandaru.

Koji su bili iz Adrestije, s Apeskog poǉa,i iz Pitiije grada, od Terije vrletnog brda,ǌih je vodio Adrest i Amfije oklopǉen lanom,sinovi Meropa iz Perkote, koji je od svihnajboǉe gatati znao i nije sinovima svojimdao da po�u u rat vojskogubni, ali ga onine htexe sluxat’, te smrt ih proguta crna i Kere.

Stanovnike Adrestije, Apeskog poǉa, Pitiije i Terije predvodili su Adrest iAmfij, sinovi Meropa iz Perkote.Adrasteja je trojansko-frigijska bogiǌa brda.Merop, quveni prorok, bio je kraǉ na Helespontu. Imao je dva sina, Adresta iAmfija, koji su protiv oqeve voǉe krenuli u pomo� kraǉu Prijamu i poginulipred bedemima Troje.

Vo�a plemena Pelazga kopǉonosnih bexe Hipotoj,oni �ivǉahu oko Larise grudastog mesta;vo�a im bexe Hipotoj i Pilej, Arejev potomak,obadva sinovi Leta Pelazga, Teutamu sina.

Pilaj, Letov sin, bio je saveznik trojanskog kraǉa Prijama. Sa svojim bratomHipotojem, doveo je pred Troju svoje ǉude — Pelazge iz okoline Larise. Pilaji Hipotoj pali su u borbi oko Patroklova lexa.

Traqane junak Piroj i Akamant vo�ahu u rat,a ǌih okru�uje Helespont sa svojim strujama brzim.

Traqane su predvodili Piroj i Akamant. Akamant, Ejsorov sin, bio je quven posvojoj brzini i hrabrosti. Ubio ga je Veliki Ajant.

Kopǉanike Kikonce u borbu vo�axe Eufem,sinak Divove nege Trezena, Keasu sina.

A Peonce krivoluke Pirehmo vo�axe junak,iz daleka Amidona od Aksija xiroke reke,Aksija, koji zemǉu oplo�uje najlepxom vodom.

Pirehmo, saveznik Trojanaca, kraǉu Prijamu u pomo� doveo je Peonce sa Aksija.Stigao je pred Troju u desetoj godini rata. Ubio ga je Patroklo.

A Paflagoncima vo�a Pilemen bexe rutavkojunak iz Enetske zemǉe, gde divǉe prebivaju mazge,

oni u Kitoru gradu i Sesamu �ivǉahu onde,oko Partenija reke u slavne nastavahu ku�e,Kromni, Egijalu i Eritinu visokom gradu.

Pilemen, vo�a Paflagonaca iz zemǉe Eneta, bio je saveznik trojanskog kraǉaPrijama. Kad je Prijamov grad razoren ostatak Pilemenovih qete i Trojanacanaselio je oblast izme�u Alpa i Jadranskog mora. Od doseǉenih Eneta i Tro-janaca nastao je narod Veneta.

A Helizonima Odije bexe vo� i Epistrof,oni iz daleke behu iz Alibe, rudnika srebra.

Mixane vo�axe Hromis i Enom, gatar u ptice,ali pticama nije saquv’o se od smrti preke,

– 22 –

nego ǌega potomak Eakov brzonogi ubionde u reci u kojoj i druge smaqe Trojance.

A iz Askanije daleke vo�ahu FrigeForiks i podobni bogu Askanije ograxja �eǉni.

A Meoǌane u boj povedoxe Mestle i Antif,Talemenovi sinci, xto gigejska nimfa ih rodi,ispod Tmola su oni Meoǌane u boj poveli.

Naste povede Karce xto barbarskim jezikom zbore,xtono dr�ahu Milet i Ftirsku gustolisnu gorui Meandrove vale i strme vrhunce Mikale.ǋih Amfimah i Naste povedoxe tada u borbu;Oni su bila bra�a i divna Nomionu deca, —Naste iski�en zlatom k’o devojka pox’o je u rat,ludak, al’ time se nije saquv’o od propasti bedne,nego ǌega u reci Eakov brzi potomakubi, i ǌegovo zlato Ahilej smeoni zgrabi.

Likijcem bexe Sarpedon vo� i nezazorni Glaukoiz Likije daleke, od Ksanta virovite reke.

Prema trojanskom katalogu Prijam, trojanski kraǉ, upravǉao je i evr-opskom i azijskom obalom Helesponta. Tako�e pod ǌegovom vlax�u nalazi se az-ijska obala od planine Ide do Propontide. ǋegovi evropski saveznici pru�ajuse sve do doline reke Aksij u Makedoniji, a azijski do Helizona na si. SaveznikePrijam ima i u Miletu i Likiji. Homerovo svedoqanstvo u skladu je sa arhe-oloxkim istra�ivaǌima Troje VIIA. Mnoga imena navedena u katalogu javǉajuse u hetskim i egipatskim dokumentima XIV i XIII veka p. n. e. Qak se iudaǉeni Helizon pojavǉuje u jednom natpisu VII veka kao khalitu. Vo�e Likijaca,Sarpedon i Glauk, su po svom poreklu Ahajci, jer je ǌihov deda bio Belero-font sa Peloponeza. Da postoji mogu�nost da su Ahajci u ovom ranom periodunastaǌivali prostor Male Azije svedoqi eolsko-arkadski dijalekt Pamfilije.U prilog ovoj teoriji ide i Herodotov podatak da su se nekadaxǌi stanovniciPamfilije i Kilikije nazivali Hyp-akhaioi (VII, 9).

Literatura:— Homer, Ilijada, preveo Milox N. �uri�, Matica Srpska— Dragoslav Srejovi�, Aleksandrina Cermanovi�-Kuzmanovi�, Reqnik

grqke i rimske mitologije, Beograd 19893.— N. G. L. Hammond, The Homeric poems and the Mycenean background, A history

of Greece to 322 B.C., Oxford 1959.Belexke:

— sa predavaǌa S. Ferjanqi� 07. 12. 2001. u Beogradu

3.5. Elementi bronzanog i gvozdenog doba u Ilijadi

Uprkos opxtoj dekadenciji, u poznom periodu Mraqnog doba nastajeHomerova poezija. Pobornici Homerove istoriqnosti smatraju da on u svojimpoemama ne odra�ava samo udaǉenu mikensku proxlost, ve� opisuje i svet svogvremena; dakle IX ili VIII p. n. e.Kao elemente bronzanog doba u epu ovom prilikom pomenu�emo:

— Homerovi junaci koriste bronzano oru�je.— Ajant ima xtit velik kao kula. Takvi xtitovi bili su karakteristiqni

za mikensko doba.— I Heleni i Trojanci koriste borna kola. Kola se vixe puta pomiǌu

na tablicama ispisanim linearom B. U mikensko doba borna kola ko-

– 23 –

ristila su se za udarni napad. Homer je znao da su se kola koristilatokom oru�anih sukoba, ali nije bio siguran u koju svrhu. Tako Home-rovi junaci kola koriste kao taksi, da se dovezu i odvezu sa bojnogpoǉa.

— Jedan od junaka imao je xlem ukraxen zubima divǉeg vepra. Ovakvixlemovi bili su u upotrebi u rano bronzano doba, u XVI veku.

— Katalog brodova odra�ava u glavnom mikensko, ali u nekim delovima iminojsko doba.

Kao elemente gvozdenog doba u epu ovom prilikom pomenu�emo:— druxtveno ure�eǌe predstavǉeno na Ahilejevom xtitu u pevaǌu osam-

naestom.— Malo kopǉe koje Ahil koristi u sukobu sa Hektorom bilo je u upotrebi

u homersko doba.— Hektor negde nosi xtit karakteristiqan za mikensko, a negde maǌi xtit

karakteristiqan za kasnije doba.— Homer vixe puta koristi epitet gvozden, a samo gvo��e bilo je retkost

za mikensko doba.D. P. Kalistov u Istoriji stare Grqke za tumaqeǌe socijalnih prilika tokomperioda od XII do IX veka p. n. e., kao izvorom se koristi Homerovim epovima.Sistematskim i preciznim prouqavaǌem stihova, prikazan je svet HomeroveGrqke. Vixe o ovome pogledati Homersko doba, 2. Homerov svet, 2.1. Home-rova Grqka.


* John Porter, The Iliad as Oral Formulaic PoetryBelexke:

— sa predavaǌa S. Ferjanqi� 14. 12. 2001. u Beogradu

– 24 –

4. O D I S E J A

4.1. Uvod

Odiseja je dobila ime po Odiseju. Odisej je bio kraǉ Itake, malog ikrxnog ostrva koje se nalazilo zapadno od kontinentalne Helade. Onda kadase o�enio Penelopom i dobio sina Telemaha, izbio je Trojanski rat. Kako jesvojevremeno prosio ruku lepe Helene, Odisej je bio du�an da uzme uqex�a uratu. Desete godine, kada je Troja zauzeta, Odisej je, od svih Grka, najvixelutao na povratku ku�i.Usvojeno je mixǉeǌe da je Odiseja nastala nexto posle Ilijade. Kao i Ilijada,mada je obimom maǌa, Odiseja se deli na 24 kǌige, koje se obiqno obele�avajumalim slovima helenskog alfabeta. Te kǌige navo�ene su u klasiqno doba posadr�aju. Tako Platon u Dr�avi pomiǌe ,,Priqaǌe kod Alkinoja” (IX - XIIpevaǌe), a Aristotel u Poetici pomiǌe ,,Praǌe” (XIX pevaǌe).Odiseja opeva kako se Odisej posle pada Prijamova grada potucao po svetu, a zato vreme prosioci ǌegove �ene Penelope haraqili mu imovinu i kako se posledvadesetogodixǌeg odsustva vratio na Itaku i osvetio obesnim prosiocima.U Odiseji mo�emo razlikovati qetiri celine:

— Odiseja jox nema kod ku�e (I - IV)— Odisej se vra�a (V - XII)— Odisej smixǉa osvetu (XIII - XIX)— Odisej se osve�uje (XX - XXIV)

Radǌa Odiseja obuhvata 40 dana, ne dodaju�i ovom vremenu lutaǌa xto ihOdisej izla�e u dvoru Alkinoja. Ova posledǌa sama traju deset godina, aliih Odisej priqa za sofrom i zato se imaju shvatiti kao epizode.

Literatura:— M.N. �uri�, Predgovor, Odiseja, Novi Sad 1963.

4.2. Glavne liqnosti epa

a) Odisejevi prijateǉi— Laert — otac— Antiklija — majka— Penelopa — �ena— Telemah — sin— Nestor — vladar Pila— Menelaj — vladar Sparte— Euriklija — dadiǉa— Eumej — sviǌar— Filetije — govedar— Argos — pas

Bogovi na strani Odiseja:— Zevs— Atina— Hermes

b) Odisejevi neprijateǉi— Antinoj — sin Eupita, prosioc— Eurimah — prosioc— Eurinom, Liokrit, Amfinom, Amfimedont, Pisandar... — prosioci— Melantej — kozar— Melanta — sluxkiǌa, ǉubavnica Eurimaha— Ir — prosjak

Bogovi protiv Odiseja:— Posejdon

– 25 –

— Helijec) Odisejevi poznanici na ǌegovim lutaǌima

— Kalipsa sa Ogigije — nimfa— Alkinoj, Areta i Nausikaja — Feaqani— Polifem — kiklop, Posejdonov sin— Eol — vladar vetrova— Antifat — vladar Lestrigonaca— qarobnica Kirka— Tiresijina sen — prorok

4.3. Istorijska osnova epa

M.N. �uri� u svome delu Istorija helenske kǌi�evnosti navodi daje Derpfeld svojim iskopavaǌima utvrdio da stara Itaka nije danaxǌa Itaka(Tiaki), nego Leukada, koja se u starini zvala Itaka, dok se danaxǌa Itakanazivala Sama, a danaxǌe ostrvo Kefalenija zvalo se onda Dulihij.12

V. Berard je sklon da u ,,geografiji” Odiseje razlikuju tri sloja. Qini se dasu u najstarijem predaǌu Odisejeva lutaǌa bila vezana za Peloponez i ǌegoveobale. Na primer, zemǉa Kiklopa vezuje sa za Istamsku prevlaku, Helijevoostrvo za Tenar, a Kirkino prebivalixte u Saronskom zalivu. Tek od vremenakolonizacije, obala Crnog mora i zapadnog Mediterana — Propontida i Pont,Odisejeva lutaǌa vezuju se i za ove prostore. Napokon Odisejeva potucaǌavezujemo i za prostor Sicilije i zapadne obale Apeninskog poluostrva.13

Neki istra�ivaqi veruju da je zemǉa Lotofaga mogla biti negde na prostoruzapadne Libije. Poxto pesnik insistira na tome da je Odisej deset dana ploviood naju�nije taqke Helade — rta Maleja — do zemǉe lotosa, verovatno je �eleoOdiseja odvesti u jox nepoznate i neistra�ene krajeve. Homer svedoqi da seEgipat nalazio pet dana plovidbe od Krita. Stoga zemǉa Lotofaga, budu�iudaǉena deset dana plovidbe od Maleja, nalazila se daleko daǉe od granicetada otkrivenog sveta.Mada Homer na kazuje jasno gde se nalazila zemǉa Kiklopa, kasniji Grci bilisu uvereǌa da se nalazila nedaleko od Etne na Siciliji. Priqa o lukavom pus-tolovu i oslepǉeǌu diva, kao i o igri reqi zahvaǉuju�i kojoj se junak spasava,postojala je i me�u onim narodima koji nisu imali prilike da se upoznaju saHomerovim pripovedaǌem. Ovakva priqa posvedoqena je kod Estonaca, Baski iKelta. Veruje se da je navedena priqa starija od Homera. U ovoj epizodi Odisejje prikazan kao naroqito prepreden i odva�an qovek.Homer ne objaxǌava gde se nalazila zemǉa Eola. Jedino xto mo�emo saznatijeste da se nalazila deset dana plovidbe od Itake. Pojedini istra�ivaqi pois-tove�uju Eolovo ostrvo sa ostrvom Stromboli.Za zemǉu Lestrigonaca tako�e ne znamo gde se taqno nalazila. Homer u ovojepizodi pomiǌe vrelo po imenu Artakia, ali je malo verovatno da se radi oArtaki-i u Sizikusu. Pojedini istra�ivaqi zemǉu Lestrigona smextaju naPropontidu ili na Siciliju.Priqa o Kirki je, kao i ona posve�ena Kiklopima, veoma stara. Profesor Ger-land u svom delu Alt Griechische Marchen in der Odyssee pokazuje da je pomenutapriqa deo ve�e zbirke indijskih pripovedaka, koja potiqe iz XII veka p. n. e.U indijskoj verziji Kirka se pojavǉuje pod imenom Yackshini. Ova qarobnica jeimala obiqaj da ǉude pretvori u �ivotiǌe, koje je potom pro�dirala. Poxto jojje ukrao frulu pomo�u qije muzike je ǉude pretvarala u zveri, jedan pustolovstao je na put opakoj qarobnici.Danas se smatra da se ostrvo Eja nalazilo kod Monte Qirqea u ju�nom Lacijumu;ulaz u Had kod Averna u Kampaniji; Plankte, Skila i Haribda u Mesinskom

12 M.N. �uri�, Istorija helenske kǌi�evnosti, Beograd 19823, 50 - 51.13 V. Berard, Les Navigations d’Ulysse I — IV, Paris 1927 - 1929.

– 26 –

tesnacu; ostrvo Sirena ispod Sorenta; ostrvo Ogigija u blizinu Krita; Sherijajeste Krf.Literatura:

— M.N. �uri�, Istorija helenske kǌi�evnosti, Beograd 19823.

— Dragoslav Srejovi�, Aleksandrina Cermanovi�-Kuzmanovi�, Reqnikgrqke i rimske mitologije, Beograd 19893.

— Project Gutenberg Etext

* The Odyssey of Homer, Done into english prose by S.H. Butcher, M.A. and A.Lang, M.A., April, 1999 (Etext 1728)

4.4. Sadr�aj epa

Prvo pevaǌe

Bogovi ve�aju. Atina sokoli Telemaha

Pesnik poziva Muze da mu pomognu da opixe povratak Odiseja u zaviqajposle pada Prijamova grada.

Poxto je Odisej ve� du�e godina zarobǉen na ostrvu Ogigiji kod nimfe Kalipse,na ve�u bogova Atina moli Zevsa da omogu�i Odisejev povratak. Zevs se daonagovoriti i odluqio je Atinu poslati Odisejevom sinu Telemahu, a Hermesa,glasnika bogova, Kalipsi s porukom da oslobodi Odiseja.

Atina uzima obliqje Menta, Odisejeva prijateǉa, a starexine Tefǉana, i od-lazi Telemahu. Telemah se ispoveda strancu kako se Odiseju, znamenitom grqkomjunaku i kraǉu Itake, na povratku iz Troje zameo svaki trag. Na Itaci se pro-neo glas da je nastradao, pa su nagrnuli prosioci da Penelopa, ǌegova �ena,po�e za jednog od ǌih. ǋoj nije do udaje, a prosioci su zbog toga nestrpǉivi,nasrtǉivi i drski. Telemahu, Odisejevom sinu, bilo je deset godina kada su pro-sioci nagrnuli u Odisejev dom. Mladi� je tri godine gledao kako se prosiocigoste, zabavǉaju i bespoxtedno unixtavaju dobra ǌegova oca.

Atina podstiqe Telemaha da sazove ve�e i natera prosioce da se vrate svojimku�ama, da majku poxaǉe u dom ǌenog oca Ikarija i da otputuje u Pil i Spartu,kako bi se kod Nestora i Menelaja raspitao o ocu. Poxto je prepoznao bogiǌu,Telemah odluquje da postupi po ǌenim savetima.

U ovom pevaǌu pesnik nas obavextava i o sudbini Agamemnona, koga je na povr-atku ku�i ubio Egist u �eǉi da zadobije vlast i Agamemnonovu �enu. Kasnijese Egistu osvetio Orest, Agamemnonov sin.

Drugo pevaǌe

Ve�e Itaqana. Telemahov odlazak na put

Telemah je sazvao ve�e Itaqana. Tom prilikom zahtevao je da prosiocinapuste ǌegovu ku�u. Jedan od prosioca, Antinoj, podsetio je Telemaha kako ihje Penelopa vixe godina zavaravala. Naime, obe�ala je da �e se ponovo udationda kada zavrxi samrtni pokrov svekru Leartu. Tokom dana je vezla pokrov,a tokom no�i bi unixtila sve xto je tokom dana uradila. To je trajalo vixegodina, dok je napokon nisu uhvatili. Antinoj predla�e Telemahu da majkuvrati ǌenom ocu Ikariju, pa da je ovaj ponovo uda. Telemah odbija, a Zevs xaǉeznameǌe nepovoǉno po prosioce, koje tumaqi Haliterse. Telemah, potom, tra�ila�u za put, a podr�ava ga Atina preobra�ena u Mentora. Liokrit, jedan odprosioca, ne veruje da je Telemah sposoban da se otisne na more. Atina ulivaTelemahu potrebnu snagu, a on se u dosluhu sa odanom sluxkiǌom Euriklijomsprema za put. Kradom, uz pomo� Mentora, ukrcao se na la�u i napustio obaleItake.

– 27 –

Tre�e pevaǌe

Xta se dexava u Pilu

Atina, preobra�ena u Mentora, kradom je Telemahove la�e odvela doPila. Telemah u Pil sti�e bax kada su doma�ini izlivali �rtvu Zevsu,:,,...na �alu je bikove crne�rtvov’o narod bogu zemǉotrescu s vlasima mrkimsedixta devet je bilo redova, petsto ǉudise�axe u svakom redu, a pred svim bikova devet”14

U gradu je Telemaha stari Nestor srdaqno primio i ispriqao mu kako su predTrojom tela ostavili Ahil, Ajant, Patroklo i Antiloh. Tako�e je ispripovedaokako je po padu Prijamova grada, izbila sva�a izme�u Atrida: Agamemnon jeostao u Troadi da prinese �rtve pokajnice zbog svetogr�a koje je poqinio AjantLokri�anin, a Odisej se sa svojih dvanaest la�a, prikǉuqio Menelaju, Nestorui Diomedu na putu za Heladu. Ve� na ostrvu Tenedu doxlo je do sukoba me�uǌima; Odisej se tada odvojio od Menelaja sa �eǉom da se vrati u Troadu iprikǉuqi Agamemnonu. Me�utim, starcu, budu�i da se davno rastao od Odiseja,nije bila poznata ǌegova daǉa sudbina. Sam se vratio u Pil i saznao da seDiomed vratio u Argos. Mirmidonci predvo�eni Ahilovim sinom Filoktetom,tako�e su sre�no stigli ku�i, kao i Idomenej na Krit. Nestor savetuje Telemahuda otputuje Menelaju u Spartu. Sledi opis izlivaǌa �rtve Atini.

Qetvrto pevaǌe

Xta se dexava u Lakedemonu

Poxto mu je Nestor podario koǌa i dao mu za pratioca svog najmla�egsina Pizistrata, Telemah je preko Fere krenuo u Spartu, gde je stigao onog danakad su Menelaj i Helena slavili dvostruko venqaǌe svoje dece — Hermione iMegapenta. Zbog sliqnosti sa ocem, Helena je odmah prepoznala Odisejevogsina. Tom prilikom Menelaj mu je ispriqao kako je sam do zaviqaja stigao tekosam godina posle pada Prijamova grada. Na svom putu u Spartu, Menelaj jeimao prilike da se upozna sa Protejom, starcem koji je �iveo u dubinama morakraj Fara. Budu�i da ga je mirno more zadr�alo bax na ovom ostrvu, Prote-jeva k�i Ejdoteja posavetovala ga je da sa trojicom drugova saqeka Proteja uzasedi, koji je imao obiqaj da svakog podneva izlazi na kopno u druxtvu fokai odmara se u prostranoj pe�ini, i da ga prinudi da mu otkrije budu�nost.Ejdoteja je krznima foka pokrila Menelaja i ǌegove drugove, a kad je u podneProtej legao da se odmori, junaci su ga qvrsto zgrabili. Protej je stao uzi-mati razna obliqja (lava, vepra, vode), a kad se, iznemogao vratio u prvobitnioblik, nalo�io je Menelaju da prinese �rtve bogovima i zatim mu je prorekaosudbinu. Od tog Proteja Menelaj je quo da je Odisej �iv, ali zarobǉen na os-trvu Kalipse. Ispriqavxi mu svoju priqu, spartanski kraǉ pozvao je Telemahau goste na jedanaest, dvanaest dana, ali Telemah ǉubazno odbija poziv. Kasnije�e se pokazati da je Odisejev sin ipak ostao kod Menelaja jedno vreme, bilo dase predomislio, a da nas o tome pesnik nije obavestio, bilo da je pesnik u svompripovedaǌu bio nepa�ǉiv. U me�uvremenu, na Itaci, kada su prosioci saznalida je Telemah zaista isplovio u potragu za ocem, poslali su svoje ǉude da gasaqekaju u zasedi. Penelopa, quvxi za sinovǉev odlazak, mnogo se uzrujala, aliju je Atina u snu umirila.

Peto pevaǌe

Pe�ina Kalipsina. Qamac Odisejev

14 Homer, Odiseja, prevod M.N. �uri�, Novi Sad 1963.

– 28 –

Na Olimpu bogovi ponovno ve�aju, a Atina je ponovo podstakla pitaǌeOdisejeva povratka. Odluqeno je da se Odisej napokon vrati ku�i i Hermes,glasonoxa bogova poslat je nimfi Kalipso da joj saopxti odluku. Zevs proriqeda �e Odisej, nakon 20 dana plovidbe, pristati na obalu Sherije, da �e ga ugos-titi Feaqani i da �e ga isti narod odbaciti do Itake. Daǉe, pesnik opevakako je junak sedam godina na ostrvu Ogigiju u�ivao Kalipsino gostoprimstvoi ǉubav, ali je sve vreme qeznuo za otabinom. Nakon sedam godina, Hermes,doxavxi nimfi, naredio joj je da Odiseju dozvoli povratak u zaviqaj. Texkasrca, Kalipso mu je pomogla da sagradi splav i, poxto mu je dala zalihe hrane,Odisej je napustio Ogigiju. Sedamnaest dana more je bilo mirno, sve dok Pose-jdon, koji se vra�ao iz Etiopije, nije ugledao Odisejev splav. Gnevan xto subogovi dopustili Odiseju da krene u zaviqaj, Posejdon je podigao oluju, kojaje junaka bacila u more. Odisej se s mukom domogao splava, ali su ga straxnivetrovi ponovo bacili u vodu. Tada je bogiǌa Leukoteja dala bespomo�nom ju-naku svoj qarobni veo da pomo�u ǌega dopliva do obale. Odisej je dva danaplivao i borio se sa talasima; tre�eg jutra more se umirilo i on je, potpunoiscrpǉen, doplivao do obale feaqke zemǉe, do ostrva Sherije. Tu se sklonio u�buǌe i odmah zaspao.

Xesto pevaǌe

Odisej dolazi Feaqanima

Feaqani su neko� �iveli u Hiperiji, a ǌihovi susedi i neprijateǉibehu Kiklopi. Nausitoj je Feaqane doveo na ostrvo Sheriju, koje se, po Homeru,nalazilo na kraju sveta.

U snu Atina se javǉa Nausikaji, k�i kraǉa Feaqana, i podstiqe je da u zoru po�ena vodu prati rubǉe. Slede�eg dana Nausikaja zaista odlazi sa dvorkiǌamana perila, koja su se nalazila nedaleko od Odisejeva sklonixta. Ovoga je izdubokog sna prenula cika veselih devojaka, koje su se na obali reke igrale lop-tom. Prǉav i nag, Odisej se pojavio pred ǌima; sve su se razbe�ale, a samo jednaostala je pred ǌim. To je bila Nausikaja. Ona je odenula neznanca i uputilaga u dvor svoga oca.

Sedmo pevaǌe

Odisej dolazi Alkinoju

Alkinoj i ǌegova supruga, kraǉica Areta, prijateǉski su doqekalistranca. Na kraǉiqino pitaǌe ko je i odakle dolazi, Odisej je ispripovedaosve svoje do�ivǉaje — od odlaska sa ostrva Ogigije do dolaska u feaqku zemǉu.Ime stranca jox bejaxe nepoznato doma�inu. Alkinoj je obe�ao strancu da �ega ubrzo poslati u zaviqaj.

Osmo pevaǌe

Odisej me�u Feaqanima

Slede�eg dana Alkinoj saziva zbor starexina, koji se sastajao kodbrodova. Predla�e da se za Odiseja opremi la�a, kao i da mu se daju 52 junaka.Potom poziva starexine da do�u na oproxtajnu gozbu. Dok traje gozba, slepipesnik Demodok peva o sva�i Agamemnona i Odiseja. Pevaǌe Demodokovo izazivasuze u Odiseja. Alkinoj poziva Feaqane na ogledaǌe u igrama: trqaǌu, rvaǌu,skakaǌu, bacaǌu diska, pesniqeǌu. Pored ostalih u nadmetaǌu je uqestvovao iAlkinojev sin Laodamant, koji bejaxe najboǉi u pesniqeǌu. Eurijal, najlepxiFeaqanin, Naubolov sin, izuzetno vext u rvaǌu, pozvao je stranca da se takmiqi

– 29 –

s ǌim u ovoj disciplini. Kad je Odisej odbio ovaj izazov, Eurijal ga je predsvima izvre�ao, govore�i da vixe liqi na trgovca nego na junaka. Razgnevǉeni izazvan ovim, Odisej dohvati prvi diskos i sve nadbaci. Izuzev Laodamanta,qiji je gost bio, poziva Feaqane na svako nadmetaǌe. Alkinoj smiruje situacijui poziva mladi�e da igraju kolo, kao i starexine da donesu gostinske poklone,:

,,dvanaest odliqnih u nas u zemǉi kraǉeva ima,

narodom vladaju oni, a ja sam trinaesti uz ǌih;

svaki od nas nek qist mu plaxt i koxuǉu dade

i jox nek dade po jedan skupocen talanat zlatni”

Alkinoj potom miri Odiseja i Eurijala. Eurijal Odiseju daruje maq.

Deveto pevaǌe

Priqaǌe kod Alkinoja. Pripovest o Kiklopu

Odisej napokon Alkinoju otkriva svoje ime i zaviqaj. Pripoveda mu usvojim dogodovxtinama po padu Prijamova grada.Naime, kada je Odisej �eleo da se prikǉuqi Agamemnonu, jaki vetar odvojioje ǌegove la�e od Agamemnona i odbacio ih prema severu, na traqku obalu.Tu je Odisej sa svojim ǉudima osvojio kikonski grad Izmar i od Apolonovogsvextenika Marona dobio dvanaest krqaga najboǉeg vina. Poxto su muxkarcepobili, a �ene i ostali plen podelili, Odisej je �eleo otploviti, ali nijenaixao na posluxnost svojih drugova. U me�uvremenu Kikoncima su u pomo�stigli susedi, i Odisej je, uz gubitke i s texkom mukom, uspeo da pobegne.Potom je jedno vreme mirno plovio morem. Me�utim, gotovo iznenada sa severase digla straxna oluja, koja mu je polomila la�e, a jedra rastrgala u komade.Odisejeva dru�ina je morala vexto veslati kako bi stigla do kopna. Trebalojoj je dva dana da popravi brodove. Poxto je razapela nova jedra, otplovila jeprema jugu. Severni vetar odbacio je Odisejeve la�e do rta Maleja, naju�nijetaqke Helade. Mada je bio blizu Itake, opet je zaduvao sna�an vetar koji ga jeodbacio daleko od zaviqaja na otvoreno more.Devet dana bura je nosila Odisejeve la�e, a tek deseti dan su dospele na obaluLotofaga. Odisej je poslao glasnika i svoja dva druga da se obaveste o ovojzemǉi, ali se nijedan od ǌih nije vratio. Sam prostor bejaxe bogat lotosovimplodom, koji je bio sla�i od meda, a koji je imao qarobnu mo� — onaj ko ga jednomproba zauvek je �eleo ostati samo u toj zemǉi. Odisej je imao tu nesre�u da suǌegovi drugovi okusili plod i samim tim vixe se nisu �eleli vratiti ku�i.Mada su se opirali i plakali, Odisej ih je morao silom vezati i ukrcati nala�e. Da i ostali ne bi pali u iskuxeǌe, ubrzo se otisnuo od obale ove zemǉe.Posle du�eg putovaǌa, Odisejeve la�e su doxle do malenog, nenastaǌenog Koz-jeg ostrva koje je le�alo naspram zemǉe Kiklopa. Na ovom ostrvu on je ostaviojedanaest la�a, a sa dvanaest pratilaca i jednom la�om doxao je do obala kik-lopske zemǉe. Junaci su hrabro uxli u pe�inu jednookog diva Polifema, kakobi se domogli sira i ǌegovog stada. Po povratku u svoje stanixte div je po-jeo dva Odisejeva druga, a idu�eg jutra jox dvojicu. Doxǉaci su se naxliu najve�oj opasnosti jer je Polifem, kad god bi ulazio i izlazio, zatvaraoulaz u pe�inu ogromnom stenom. Kad se druge veqeri Polifem vratio sa svojimstadima, Odisej ga je ponudio vinom koje je dobio u Izmaru od Marona. Vino jeopilo i oraspolo�ilo diva; on je upitao Odiseja za ime, a ovaj je odgovorio daga otac i mati zovu Niko. Kad je Polifem duboko zaspao, Odisej mu je u�arenimkocem izbio jedino oko. Na Polifemova zapomagaǌa dojurili su susedi. Kakoje na ǌihovo pitaǌe ko ga je napao, Polifem neprestano uzvikivao Odisejevola�no ime — Niko, Kiklopi su pomislili da ǌihovom drugu ne preti opasnosti vratili se u svoja stanixta. Kad je svanulo Polifem je odluqio da pustistado na paxu. Odisej je privezao svoje drugove i sebe ispod krupnih ovnovai tako su, sakriveni u ǌihova runa, umakli iz pe�ine. Na slobodi Odisej je

– 30 –

doviknuo Polifemu svoje pravo ime. Kiklop je tad pozvao svog oca Posejdonai umolio ga da Odiseju spreqi povratak u zaviqaj ili da, poxto izgubi la�e idrugove, u svom domu zatekne najve�u tugu.

Deseto pevaǌe

U Eola, Lestrigona i Kirke

Odisej se vratio svojim drugovima na Kozje ostrvo, prineo �rtvu Zevsui priredio gozbu. Na daǉem putu junaci su stigli na ostrvo Eola, gospodaravetrova. Eol ih je gostio mesec dana; pred ǌihov odlazak dao je Odiseju gove�umexinu, u kojoj su bili zatvoreni svi vetrovi izuzev Zefira, koji je trebaoda odvede la�u do Itake. Desetog dana plovidbe povratnici su ugledali obalerodnog ostrva. Tada je umornog Odiseja savladao dubok san. Dok je spavao,ǌegovi drugovi uvereni da mu je Eol darovao zlato i srebro, otvorili su mex-inu. Istog trenutka sna�no su zahujali suprotni vetrovi i vratili la�e naEolovo ostrvo. Odisej je od gospodara vetrova ponovo zatra�io pomo�, ali gaje Eol odbio, shvativxi da Odiseju bogovi nisu nakloǌeni.

Posle xest dana plovidbe, Odisejeve la�e su doxle do lestrigonskog gradaTelepila; ovde se nalazila povoǉna luka, ali sa uskim prilazom. Sve la�e suuplovile u luku, osim Odisejeve, koja je ostala vezana za stenu. I ovog puta,kao i u zemǉi Lotofaga, Odisej je poslao tri qoveka da upoznaju zemǉu i ǉude.Pokraj jednog izvora oni su sreli k�er lestrigonskog kraǉa Antifata, koja imje pokazala put do oqeva dvora. Qim su tamo stigli, Antifat je ubio i pojeojednog od Odisejevih drugova, a ostala dvojica su uspela da se vrate na la�e. Ume�uvremenu su Lestrigoni dojurili do luke i ogromnim stenama unixtili sveukotvǉene brodove. Odisej je utekao iz ǌihove zemǉe samo sa jednom la�om.

Odisej je potom stigao na ostrvo Eju, na kome je �ivela qarobnica Kirka. Kadje ugledao dim u sredixtu ostrva, on je, iz opreznosti, podelio svoje ǉude nadve grupe. �reb je odluqio da Euriloh sa dvadeset i dva druga krene i izvidiko �ivi na ostrvu. Izvidnicu je privukla Kirkina pesma i na ǌen poziv svi su,osim Euriloha, pohrlili u ǌene dvore. Euriloh je ubrzo video kako se ǌegovipratioci pod Kirkinim prutem pretvaraju u sviǌe i odmah je pohitao da o tomeobavesti Odiseja. Uz Hermesovu pomo�, Odiseju je poxlo za rukom da se izbaviod Kirkinih qarolija, da zadobije ǌenu ǉubav i da je prisili da vrati ǉudskilik ǌegovim zaqaranim drugovima.

Jedanaesto pevaǌe

U carstvu senki

Odisej je proveo godinu dana na Kirkinom ostrvu. Pred odlazak qarob-nica ga je uputila da si�e u carstvo mrtvih i da od seni tebanskog prorokaTiresije sazna kako �e se vratiti u zaviqaj. Zahvaǉuju�i povoǉnom vetru,Odisejeva la�a je posle jednog dana plovidbe stigla na obale Okeana, u zemǉuKimeraca, koju veqito obavija mrak i magla. Tu je Odisej, po Kirkinom savetu,iskopao jamu i prineo �rtve mrtvima. Poxto se Tiresijina sen napila krvi iz�rtvene jame, prorekla je Odiseju da �e ga progoniti Posejdonov gnev i posave-tovala ga da izbegava ostrvo na kome pasu Helijeva goveda, jer �e u protivnomizgubiti sve drugove i vratiti se u tu�oj la�i u zaviqaj, gde �e zate�i ǉude kojimu rasipaju imaǌe i prose ǌegovu �enu. Tiresija mu je istovremeno nagovestioda �e poxto savlada neprijateǉe, morati da krene u svet sa veslom preko ramenai da �e utixati Posejdonov gnev tek kad stigne u zemǉu u kojoj ǉudi ne znaju zamore, so i veslo. Kad tu prinese �rtvu Posejdonu, mo�i �e da se spokojno vratiku�i i da doqeka starost.

Poxto se Tiresijina sen napila krvi, Odisej je video, pa qak i porazgovarao sa

– 31 –

brojnim drugim senima. Od �enskiǌa ,,ugostio” je svoju majku Antikliju, Tiru(koja je sa Posejdonom rodila Neleja, vladara Pila, i Pelija, vladara Jaolka),Antiopu (k�i Asopa, koja je sa Zevsom rodila Amfiona, osnivaqa Tebe), Alk-menu (�enu Amfritriona, koja je sa Zevsom rodila Herakla), Epikastu (majku,a potom �enu Edipa, vladara Tebe), Hromidu (�erku vladara Orhomena, kojaje sa Nelejem rodila Nestora, Hromiju i Periklimena), Ledu (koja je sa Tin-darejom rodila koǌanika Kastora i pesniqara Polideuka), Ifimediju (�enuAlojevu, koja je sa Posejdonom rodila Ota i Efijalta), Arijadnu (�erku Mi-nosa, koju je ubila Artemida)... Od junaka koji su pali pod Trojom porazgovaraoje sa Agamemnonom, koji ga savetuje da ne veruje ni jednoj �eni, Ahilom, kojise obradovao kada mu je Odisej predoqio da mu je sin Neoptolem postao qovek.Video je Antioha, Patrokla i Ajanta, koji sa Odisejom nije �eleo popriqati,poxto je za �ivota u jednom nadmetaǌu bio slabiji no Odisej kada je ovaj do-bio Ahilovo oru�je. Od slavnih likova Odisej je jox video Minosa (pravednogsudiju u Hadu), diva Oriona, Titeja (sin Geje), Tantala, Siziva, Herakla iHebu.

Odisej je potom pohitao ka ostrvu Eji i po drugi put se naxao kod Kirke.

Dvanaesto pevaǌe

Sirene, Skila, Haribda, Helijeva goveda

Kirka kazuje Odiseju xta ga qeka na putu i kako �e se tome ukloniti.Sluxaju�i Kirkin savet, Odisej i drugovi sre�no pro�u pored sirena. Sirenesu imale obiqaj da svojom pesmom namame mornare i potom ih ubiju. Kako jeOdisej �eleo quti pesmu sirena, naredio je svojim drugovima da ga zave�u zajarbol, poxto im je uxi zaqepio razgǌeqenim voskom. Ovim je Odiseju poxloza rukom da quje pesmu sirena, a opet da se �iv izvuqe. Za daǉi Odisejev putopasnost su predstavǉala dva grebena. Na jednom je boravila grdoba Skila saxest glava, a na drugom crna Haribda. Dok je Odisej plovio kroz tesnac, izme�uSkile i Haribde, dozvolio je da mu Skila proguta xestoricu drugova i takoostale spase.

Mada su mu i Kirka i Tiresija savetovali da izbegava, Odisej je sa drugovimadoplovio do trinaqkog ostrva, gde je Helije imao svoja goveda i ovce. Odisejzakune drugove da ne�e dirati Helijeva stada i zaspa. Kada je nestalo hrane,Euriloh nagovori gladne drugove da zakoǉu �ivotiǌe. Uvre�eni Helije, uzpretǌu da �e oti�i mrtvima da ,,sija”, zahteva od Zevsa da kazni prestupnike.Mada je Odisej pokuxao umilostaviti bogove, u tome nije imao uspeha. Poxtoje prestala oluja, koja je naterala Odiseja da mesec dana provede na ostrvu, onje isplovio. Me�utim, plove�i od Trinakije, izgubio je sve drugove, a sam jena dve grede doplovio, ali tek za devet dana, do ostrva Ogigije. Ovde prestajeOdisejevo pripovedaǌe.

Trinaesto pevaǌe

Odisejev odlazak od Feaqana i dolazak na Itaku

Feaqani pristanu u Forkinovoj luci i iznesu na obalu usnulog Odis-eja i poklone, pa otplove natrag. Blizu Sherije Posejdon, ǉut xto su pomogliOdiseju, feaqku flotu pretvori u kamen. U me�uvremenu, na Itaci Odisej seprobudio i zapitao gde se to (kog vraga) nalazi. Tada mu pri�e Atina preo-bra�ena u pastira i obelodani mu da je na Itaci. Poxto se Atina otkrilaOdiseju, sakrije mu poklone u obli�ǌoj pe�ini i podstakne ga da poubija pro-sioce. Da ga niko ne bi poznao, pretvorila ga je u nakaznog prosjaka. AtinaOdiseja xaǉe sviǌaru, a sama odlazi u Lakedemon Telemahu.

– 32 –

Qetrnaesto pevaǌe

Odisejev sastanak sa Eumejem

Odisej dolazi sviǌaru Eumeju, koji je ǉubazno doqekao neznana odr-panka. Tobo�ǌi prosjak pripoveda Eumeju kako �e se Odisej uskoro vratiti.Me�utim, Eumej u to ne veruje. Potom Odisej izmixǉa priqu o prosjaku — kakoje mnogo lutao i napokon u Tespro�ana quo za Odiseja. Odisej je prespavao kodsviǌara.

Petnaesto pevaǌe

Telemahov dolazak Eumeju

Atina podstiqe Telemaha, koji se nalazio kod Menelaja, da se ve� jed-nom vrati u zaviqaj. Savetuje ga i kako da izbegne zasedu koju su postaviliprosioci. Ostavivxi Spartu, Telemah i Pisistrat sti�u u Feru, gde no�e, asutradan stignu u Pil. Kod Pila Telemah u la�u prima begunca Teoklimena,potomka Melamnoda, koji je bio vraq, a sada ga gone srodnici qoveka koga jeubio u Argu. Telemah, plove�i prema Itaci, vexto je izbegao zasedu, koja ga jeqekala izme�u Sama i rodnog ostrva.

U me�uvremenu, na Itaci Odisej u poverǉivom razgovoru ponovo kuxa sviǌara,koji i daǉe ostaje dobar doma�in. Sviǌar pripoveda kako su ga Feniqani ugra-bili ǌegovu ocu, kraǉu u Siriji, i predali Laertu.

Xesnaesto pevaǌe

Telemahovo prepoznavaǌe Odiseja

Telemah pristavxi uz obale Itake, odlazi u kolibu Eumeja. Sviǌar gausrdno doqeka i sa ǌim doruqkuje. Telemah pita za stranca. Dobivxi odgovor,Telemah Eumeja xaǉe Penelopi u grad da joj javi da joj se sin sre�no vratio.Poxto je Eumej otixao, Atina stranca pretvori u Odiseja i on se otkriva sinu.Telemah obavextava oca o prosiocima: 52 stigla sa Dulihija, 24 sa Sama, 20iz Zakinta i 12 doma�ih. Otac i sin se dogovaraju kako da se osvete.

U me�uvremenu, prosioci, saznavxi da se Telemah �iv vratio i poxto se la�a,koja je qekala u zasedi, a kojom je zapovedao Antinoj, vratila na Itaku, ponovorexavaju da ubiju Telemaha.

Sedamnaesto pevaǌe

Telemahov povratak u grad

U zoru Telemah polazi u grad i nare�uje Eumeju da u grad povede istranca. Doxavxi ku�i, zajedno sa Teoklimenom, pozdravi se sa majkom i naǌenu molbu stade joj pripovedati o putovaǌu u Pil i Spartu. Da je Odisejdoxao na Itaku nije joj pomenuo.

Eumej vodi Odiseja u grad. Na putu su se sreli sa kozarom Melantejem, kojije prosjaka izgrdio i udario nogom u bedro. Sam Melantije drugovao je saprosiocima i dobro nije �eleo Telemahovoj ku�i.

Napokon, stigavxi pred svoje dvore, Odiseja prepozna pas Argos, koji od silneradosti crkne. Odisej je u ku�i naixao na gozbu. Telemah ga uslu�i hlebom imesom i pozove ga i da prosioce obi�e prose�i. Antinoj, videvxi da je Eumejdoveo prosjaka, stade ga grditi. Telemah ih smiruje. Dok je svaki od pro-sioca strancu udelio xto god, Antinoj to nije �eleo uqiniti, ve� ga je ga�aopodno�jem.

– 33 –

Penelopa poziva stranca sebi da joj ka�e nije li xta quo o ǌenom mu�u. Odisejjoj obe�ava da �e uveqe do�i.

Osamnaesto pevaǌe

Odisejevo rvaǌe s Irom

U to vreme prosjak Arnej, poznatiji kao Ira, sti�e u dvor i videvxiu strancu-prosjaku konkurenciju, izazove ga na rvaǌe. Odisej prihvati i do-bro odalami protivnika. Sve ovo veselilo je prosioce. Tada Penelopa stadegrditi sina xto je dopustio ovakvo sramno takmiqeǌe. Telemah se opravdao,a Penelopa lukavo navodi prosioce da joj daruju udadbene poklone, xto i oviuqine. Poxto je Penelopa otixla u svoje odaje, nastavǉa se gozba. SluxkiǌaMelanta, ǉubavnica jednog od prosioca — Eurimaha, pokuxava isterati Odis-eja iz ku�e. Eurimah vre�a Odiseja, a Telemah smiruje strasti.

Devetanesto pevaǌe

Odisejev sastanak sa Penelopom. Praǌe nogu

Odisej je ostao u dvorani da saqeka Penelopu, koja je ubrzo sixla izsvoje sobe i sela na stolicu kraj ogǌixta. Dok su sluxkiǌe raspremale stolove,starale se oko svetla i grejaǌa, sluxkiǌa Melanta stane po drugi put grditistranca — Odiseja — i terati ga iz dvora. Penelopa, poxto je prekorelaneǉubaznu sluxkiǌu, stade priqati o svome mu�u koga qeka ve� vixe godina. Ju-nak je potom pristupio Penelopi i, predstavǉaju�i se kao Kri�anin, ispriqaojoj da je u zemǉi Tespro�ana quo za Odiseja i da zna da �e se on ubrzo vratiti uotabinu. Kada je stao opisivati detaǉno ǌegovu ode�u, Penelopa samo xto nijezaplakala. Razne�ena, ponudila mu je praǌe nogu. Stranac je pristao samo poduslovom da to uqini jedna starija sluxkiǌa — Eurikleja, Odisejeva dojkiǌa.Pri praǌu nogu, videvxi o�iǉak iznad desnog kolena, starica je u strancu pre-poznala Odiseja. Naime, dok je Odisej jox bio mlad, vepar mu je zadro zubomu meso i ostavio o�iǉak. Odisej je zamolio staricu da ga ne oda, a ona, poxtoje uzela novu vodu, nije izustila nijednu req. Penelopa je upoznala stranca sajednim svojim snom u kome vidi skori dolazak mu�a. Kraǉica na kraju razgovorapo�ele strancu laku no� i ode u svoje odaje15.

Dvadeseto pevaǌe

Doga�aji pre ubijaǌa prosioca

Odisej spremaju�i se za poqinak, pun gneva gleda sluxkiǌe kako iduprosiocima na grexna dela. Me�utim, uzdr�i se da ih kazni, qekaju�i pogodnijiqas.Slede�eg dana Odisej kuxa sviǌara Eumeja i govedara Filetija i saznaje da susvom davno nestalom gospodaru odani.Ktesip sa Sama vre�a stranca.

Dvadest prvo pevaǌe

Postavǉaǌe luka

Penelopa je izaxla pred prosioce sa Odisejevim lukom u ruci i iz-javila da �e se udati samo za onoga koji uspe nategnuti Odisejev luk i qija�e strela pro�i kroz svih dvanaest sekira pobodenih u zemǉu. Luk je Odisej

15 http://www.geocities.com/jeremija2000; Viktor Sabadin (?), Homerova Odiseja

– 34 –

neko� dobio od Ifita, Euritova sina, koga ubi Herakle. Antinoj predla�e re-dosled kojim �e prosioci uzimati luk u ruke. Sam Odisej, poxto je govedarui sviǌaru otkrio ko je, moli ih da mu pomognu da izbori uqex�e u nadmetaǌu.U me�uvremenu ni jednom prosiocu nije poxlo za rukom izvrxiti zadani za-datak. Tada je Antinoj predlo�io da se takmiqeǌe odlo�i za sutradan, jer jebio Apolonov praznik. Na to je Odisej zamolio da se i on nadme�e; prosiocisu najpre odbili ǌegov zahtev. Me�utim, zahvaǉuju�i svojoj lukavosti kao ipomo�i svoga sina Telemaha, Odisej je izborio jedan pokuxaj. Ni jedan od pro-sioca nije verovao u ǌegovu snagu. Odisej je bez ikakve ve�e muke nategnuo luki prostrelio svih dvanaest sekira. Potom namigne sinu da do�e sa oru�jem izaxtiti ga od potencijalnog napada.16.

Dvadest drugo pevaǌe

Ubijaǌe prosioca

Tada Odisej luk okre�e prema Antinoju, odapne strelu i ubije ga. Iz-nena�enim prosiocima stranac otkriva ko je. Eurimah pokuxava umiriti Odis-eja, nude�i mu nadoknadu za sve xto se potroxilo. Odisej odbija, a Eurimah pod-stiqe drugove na borbu i kad je sam trgao maq, Odisej ga prostreli. IstovremenoTelemah ubija Amfinoma. Telemah donosi kopǉa, xtitove i pridru�uje se Eu-meju, Filetiju i Odiseju. Me�utim i kozar Melantej je po�urio da opremi svojeza borbu. Eumej i Filetij uhvate Melanteja kada se pokuxao domo�i oru�ja ive�u ga za stub. Prosioci (Agelaj, Eurinom, Amfimedont, Demoptolem, Pisan-dar, Polib) tada organizuju novi napad, ali ginu. Odisej je izvojevao pobedunad brojnijim neprijateǉem zahvaǉuju�i pomo�i Atine. Jedan od protivnika,Liod, nadzornik �rtava, molio je Odiseja da ga poxtedi, ali sa takvima nemamilosti. Na Telemahovu molbu, Odisej je poxtedeo pevaqa Femija i glasnikaMedonta.Kad je poubijao prosioce, a ni jedan se nije izvukao, Odisej je pozvao Euriklijuda mu otkrije bestidne sluxkiǌe. Ova je sa zadovoǉstvom imenovala dvanaestod ukupno pedeset. Neverne sluxkiǌe Odisej je obesio, a, posle texkih muka,ubio je i Melanteja.

Dvadest tre�e pevaǌe

Penelopa prepoznaje Odiseja

Euriklija obavextava Penelopu da joj se mu� vratio. Ova je poverovalada se pred ǌom nalazi ǉubǉeni dragi tek kada je Odisej pokazao da zna tajnu oǌihovom braqnom le�aju. Potom odlaze na poqinak i pripovedaju jedan drugomsvoje do�ivǉaje.Slede�eg dana Odisej sa Telemahom, Eumejom i Filetijom ode svome ocu Leartu.

Dvadest qetvrto pevaǌe

Primirje

Hermes odvodi duxe ubijenih prosioca u Had. Tamo se sre�u Agamem-nona koji Ahilu pripoveda o ǌegovom sveqanoj sahrani pod Trojom. Saznavxiod Amfimedonta za Odisejevu osvetu, Agamemnon slavi Odiseja zbog verne Pene-lope.Na Itaci Odisej odlazi svom ocu Laertu, koji je �iveo van grada. Sre�u ocai sina, kao i sluge Dolija, zbog ponovnog vi�eǌa, pomutila je vest da je Eupit,Antinojev otac, saznavxi za smrt prosioca, podbunio Itaqane i poveo ih protiv

16 http://www.geocities.com/jeremija2000; Viktor Sabadin (?), Homerova Odiseja

– 35 –

Odiseja. Ve� posle prvih qarki, kada je Laert ubio Eupita, Atina, uzevxi likMentora, izmirila je obe strane.Odiseja se kao i Ilijada zavrxava idejom o pomireǌu.

Izvor:— Homer, Odiseja, prevod M.N. �uri�, Novi Sad 1963.

Literatura:— Project Gutenberg Etext* The Odyssey of Homer, Done into english prose by S.H. Butcher, M.A. and A.

Lang, M.A., April, 1999 (Etext 1728)— Dragoslav Srejovi�, Aleksandrina Cermanovi�-Kuzmanovi�, Reqnik

grqke i rimske mitologije, Beograd 19893.

– 36 –

01.homer

Documents