03 izvori, klasifikacija i katastar zagadjivaca

8/13/2019 03 Izvori, Klasifikacija i Katastar Zagadjivaca

1/22

EKOTOKSIKOLOGIJAEKOTOKSIKOLOGIJA::izvori, klasifikacija i katastar zagaivaaizvori, klasifikacija i katastar zagaivaa

Milica StojkoviMilica Stojkovi

UNIVERZITET U NIUPRIRODNO-MATEMATIKI FAKULTETODSEK ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU


2/22

Izvori zagaenja ivotne sredineIzvori zagaenja ivotne sredine

Zagaivaima ivotne sredine se smatraju sve oneZagaivaima ivotne sredine se smatraju sve onesupstance koje tetno deluju na ekosisteme, naruavajuisupstance koje tetno deluju na ekosisteme, naruavajuiprirodnu ravnoteu koja postoji u vazduhu, vodi ili uprirodnu ravnoteu koja postoji u vazduhu, vodi ili uzemljituzemljitu

Pod prirodnim uzronicima podrazumevaju se : klimatskiPod prirodnim uzronicima podrazumevaju se : klimatski

uslovi, potresi, vulkanske erupcije, poplave, poari,uslovi, potresi, vulkanske erupcije, poplave, poari,uragani, tajfuni, erozije tla itd.uragani, tajfuni, erozije tla itd. Pod antropogenim uzronicima podrazumevaju se : porastPod antropogenim uzronicima podrazumevaju se : porast

stanovnitva, urbanizacija, troenje prirodnih resursa,stanovnitva, urbanizacija, troenje prirodnih resursa,industrija, energetika, saobraaj i poljoprivrednaindustrija, energetika, saobraaj i poljoprivrednaproizvodnjaproizvodnja

Posledica sve vee zagaenosti prirode je ugroavanjePosledica sve vee zagaenosti prirode je ugroavanje

ivotne sredine, odnosno flore i fauneivotne sredine, odnosno flore i faune Naselja i gradovi ine poseban izvor zagaujuih supstanci,Naselja i gradovi ine poseban izvor zagaujuih supstanci,

zbog raznih delatnosti vezanih za ivotzbog raznih delatnosti vezanih za ivot


3/22


Izvori zagaivaa mogu biti:Izvori zagaivaa mogu biti:

1.1. energetski izvorienergetski izvori

2.2. saobraajsaobraaj

3.3. industrijaindustrija

4.4. domainstvadomainstva S obzirom na mesto nastanka, otpadni materijalS obzirom na mesto nastanka, otpadni materijal

se moe podeliti na:se moe podeliti na:

1.1. otpadni materijal naseljenih mestaotpadni materijal naseljenih mesta

2.2. industrijski otpadindustrijski otpad

3.3. poljoprivredni otpadpoljoprivredni otpad4.4. specijalni otpadni materijalspecijalni otpadni materijal


4/22


Ekoloki uticaj otpadnih materija dolazi do izraaja u svimEkoloki uticaj otpadnih materija dolazi do izraaja u svimprirodnim sredinama, poto se oni i njihovi produktiprirodnim sredinama, poto se oni i njihovi produktirazgradnje nalaze u stalnom krunom ciklusurazgradnje nalaze u stalnom krunom ciklusu

Naroito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi iNaroito veliki uticaj ima i jedinjenja rastvorljiva u vodi iaeroaero--zagaivai koji se prenose u zemljite, vodene tokovezagaivai koji se prenose u zemljite, vodene tokovei u atmosferui u atmosferu


5/22


6/22

KlasifikacijaKlasifikacija zagazagaivaaivaa ivotneivotne

sredinesredinePREMA POREKLUPREMA POREKLU

prirodnoprirodnoantropogenoantropogeno

PREMA FIZIKOPREMA FIZIKO--HEMIJSKOJHEMIJSKOJPRIRODIPRIRODIa) fiziko stanjea) fiziko stanje

gasni polutantigasni polutantiteni polutantiteni polutantivrsti polutantivrsti polutanti

b) hemijska prirodab) hemijska prirodaneorganskineorganskiorganskiorganski

PREMA SVOJSTVIMAPREMA SVOJSTVIMA

rastvorljivi u vodi, ulju, mastimarastvorljivi u vodi, ulju, mastimastepen disperzije i dilucije (razblaenja)stepen disperzije i dilucije (razblaenja)postojanostpostojanostreaktivnost prema drugim supstancamareaktivnost prema drugim supstancama

PREMA SEKTORIMA SREDINEPREMA SEKTORIMA SREDINEpolutanti vazduhapolutanti vazduhapolutanti vodepolutanti vodepolutanti zemljitapolutanti zemljita

PREMA IZVORUPREMA IZVORUprodukti sagorevanja gorivaprodukti sagorevanja goriva

polutanti industrijskog poreklapolutanti industrijskog poreklakomunalni otpacikomunalni otpaciotpaci poljoprivrednog poreklaotpaci poljoprivrednog poreklaprodukti mikrobijalne aktivnostiprodukti mikrobijalne aktivnosti

PREMA EFEKTIMAPREMA EFEKTIMAdirektni i indirektnidirektni i indirektnitoksikanti akutnog i i hroninog delovanjatoksikanti akutnog i i hroninog delovanja

korozivni agensikorozivni agensitoksikanti sa efektima na ciljne organetoksikanti sa efektima na ciljne organe(blokatori nervnog sistema, inhibitori(blokatori nervnog sistema, inhibitorienzima, mutageni, teratogeni, kancerogeni,enzima, mutageni, teratogeni, kancerogeni,itd)itd)


7/22


8/22

Izvori zagaenja vazduhaIzvori zagaenja vazduha

Zagaivaima vazduha, u irem smislu, smatrajuZagaivaima vazduha, u irem smislu, smatrajuse sve one supstance koje se nalaze u vazduhu use sve one supstance koje se nalaze u vazduhu ukoncentraciju u kojoj imaju tetno dejstvo nakoncentraciju u kojoj imaju tetno dejstvo naiva biaiva bia

Klasifikacija se moe izvriti sa razliitih aspekataKlasifikacija se moe izvriti sa razliitih aspekata

(na osnovu nastanka, nalaenja izvora, klase(na osnovu nastanka, nalaenja izvora, klasejedinjenja, efekta na zdravlje)jedinjenja, efekta na zdravlje) Glavne grupe polutanata:Glavne grupe polutanata: NOx: NO, NONOx: NO, NO22, N, N22OO COx:CO,COCOx:CO,CO22 SOx: SOSOx: SO22, SO, SO33 UgljovodoniciUgljovodonici Suspendovane estice: teki metali, pesticidi, aSuspendovane estice: teki metali, pesticidi, a


9/22

Klasifikacija zagaivaa vazduha:Klasifikacija zagaivaa vazduha:

Podela na osnovu nastankaPodela na osnovu nastanka Primarni zagaivaiPrimarni zagaivai

dospevaju u atmosferudospevaju u atmosferudirektnim direktnimdirektnim direktnimemitovanjem iz razliitihemitovanjem iz razliitihizvoraizvora

Sekundarni zagaivaiSekundarni zagaivai formiraju se u atmosferi izformiraju se u atmosferi izprimarnih polutanataprimarnih polutanatafotohemijskim reakcijamafotohemijskim reakcijama


10/22

Klasifikacija zagaivaa vazduhaKlasifikacija zagaivaa vazduha

Podela na osnovuPodela na osnovuizvoraizvora::

Procesi u prirodi i biolokiProcesi u prirodi i biolokiprocesi (vulkanskeprocesi (vulkanskeerupcije, prirodno izazvanierupcije, prirodno izazvani

umski poari, razgradnjaumski poari, razgradnjaorganskih materija)organskih materija)

Antropogeni izvoriAntropogeni izvori(industrija, industrijski(industrija, industrijskiotpad i deponije,otpad i deponije,saobraaj, poljoprivreda,saobraaj, poljoprivreda,domainstva)domainstva)

Podela na osnovuPodela na osnovunalaenja:nalaenja:

Zagaivai otvorenogZagaivai otvorenog

prostoraprostora outdoor airoutdoor airpollutantspollutants

Zagaivai zatvorenogZagaivai zatvorenogprostoraprostora indoor airindoor airpollutantspollutants


11/22

Klasifikacija zagaivaa vazduha:Klasifikacija zagaivaa vazduha:

Podela na osnovu nalaenjaPodela na osnovu nalaenja


12/22

Izvori zagaenja vodeIzvori zagaenja vode

Zagaena voda je voda koja kvalitativno iZagaena voda je voda koja kvalitativno ikvantitativno odstupa od prirodnih fizikih,kvantitativno odstupa od prirodnih fizikih,hemijskih i biolokih osobina, to ograniavahemijskih i biolokih osobina, to ograniavamogunost njene upotrebe i izaziva nepoeljnemogunost njene upotrebe i izaziva nepoeljneposledice u vodenim ekosistemima nanoseiposledice u vodenim ekosistemima nanosei

tete ljudskom zdravlju i ekonomijitete ljudskom zdravlju i ekonomiji Bilo koja materija u velikim i opasnim koliinamaBilo koja materija u velikim i opasnim koliinama

moe biti zagaujua materijamoe biti zagaujua materija

Izvori zagaenja voda svrstavaju se u dveIzvori zagaenja voda svrstavaju se u dvekategorije:kategorije:

1.1. Takasti (koncentrisani)Takasti (koncentrisani)2.2. Difuzni (rasuti)Difuzni (rasuti)


13/22

Klasifikacija zagaivaa vodaKlasifikacija zagaivaa voda

1.1. Otpadne vode kojima se poveava potronja kiseonikaOtpadne vode kojima se poveava potronja kiseonika2.2. Izazivai infekcijaIzazivai infekcija3.3. Materije koje biljke koriste kao hranuMaterije koje biljke koriste kao hranu4.4. Organske kiselineOrganske kiseline5.5. Mineralne i neorganske soli i kiselineMineralne i neorganske soli i kiseline6.6. Tvrdi otpadTvrdi otpad7.7. Radioaktivno zagaenjeRadioaktivno zagaenje

8.8. Termalno zagaenjeTermalno zagaenje

Zagaujue materije mogu da potiu iz razliitih izvora i da budu razliiteZagaujue materije mogu da potiu iz razliitih izvora i da budu razliiteprirode:prirode:

1.1. Neorganska jedinjenjaNeorganska jedinjenja2.2. Neorganski nutrijentiNeorganski nutrijenti3.3. Organska jedinjenjaOrganska jedinjenja4.4. Agensi koji izazivaju bolestiAgensi koji izazivaju bolesti5.5. SedimentiSedimenti6.6. Radioaktivne supstanceRadioaktivne supstance7.7. Topla vodaTopla voda


14/22

Zagaenje vodeZagaenje vode

CCee==[[CCcc(Q(Qss+Q+Qee))--CCssQQss]]/Q/Qee


15/22

Izvori i klasifikacija zagaivaaIzvori i klasifikacija zagaivaa

zemljitazemljita

Zagaenje zemljita dovodi doZagaenje zemljita dovodi dopromene fizikih, hemijskih ipromene fizikih, hemijskih ibiolokih osobina zemljita, tobiolokih osobina zemljita, to

uzrokuje odstupanje vrednostiuzrokuje odstupanje vrednostipojedinih parametara, smanjenjepojedinih parametara, smanjenjeplodnosti i kvaliteta zemljita,plodnosti i kvaliteta zemljita,oteava snabdevanje neophodnimoteava snabdevanje neophodnim

mineralnim materijama u i uoptemineralnim materijama u i uoptefunkcionisanje korenovog sistemafunkcionisanje korenovog sistema


16/22

Izvori i klasifikacija zagaivaaIzvori i klasifikacija zagaivaa

zemljitazemljita Kada govorimo o potencijalnim izvorima i o nainuKada govorimo o potencijalnim izvorima i o nainu

zagaenja zemljita onda to zagaenje moe dospjetizagaenja zemljita onda to zagaenje moe dospjetiputem :putem :

1.1. Zagaenja iz vazduha, atmosfereZagaenja iz vazduha, atmosfere emisije iz tehnolokihemisije iz tehnolokihprocesa, emisije usled sagorevanja fosilnih goriva,procesa, emisije usled sagorevanja fosilnih goriva,stambenih zgrada, emisije usled izduvnih gasovastambenih zgrada, emisije usled izduvnih gasovaautomobila, emisije usled sagorevanja biomase, uma i td.automobila, emisije usled sagorevanja biomase, uma i td.Zagaivai u obliku gasova, para, aerosola, praineZagaivai u obliku gasova, para, aerosola, prainedospevaju na povrinu zemlje spiranjem sa padavinama, adospevaju na povrinu zemlje spiranjem sa padavinama, aaerosoli i estice direktno sedimentacijomaerosoli i estice direktno sedimentacijom

2.2. Zagaenja iz otpadnih vodaZagaenja iz otpadnih voda -- otpadne vode iz tehnolokihotpadne vode iz tehnolokihprocesa, otpadne vode iz domainstva, vode zagaeneprocesa, otpadne vode iz domainstva, vode zagaeneusled poljoprivredne delatnosti i td. Zagaivai prisutni uusled poljoprivredne delatnosti i td. Zagaivai prisutni utekuoj i podzemnoj vodi zagauju zemljita sa kojima je tatekuoj i podzemnoj vodi zagauju zemljita sa kojima je ta

voda u dodiruvoda u dodiru3.3. Zagaenja vrstim otpadomZagaenja vrstim otpadom iz privrede, domainstiz privrede, domainstaava iva i

poljoprivrede to predstavlja jedan od najznaajnijih nainapoljoprivrede to predstavlja jedan od najznaajnijih nainazagaenjazagaenja


17/22

Katastar zagaivaaKatastar zagaivaa

Integralni katastarIntegralni katastarzagaivaa (IKZ) jezagaivaa (IKZ) jeregistar informacija iregistar informacija ipodataka opodataka ozagaivaima ivotnezagaivaima ivotnesredine i predstavljasredine i predstavljapolaznu osnovu zapolaznu osnovu zaidentifikaciju iidentifikaciju imonitoring izvoramonitoring izvorazagaivanja ivotnezagaivanja ivotnesredinesredine

Integralni katastarIntegralni katastarzagaivaa sadrizagaivaa sadrisledee podatke osledee podatke ozagaivaima ivotnezagaivaima ivotnesredine:sredine:1.1. Njihovoj lokacijiNjihovoj lokaciji2.2. Proizvodnim procesimaProizvodnim procesima3.3. KarakteristikamaKarakteristikama4.4. Postrojenjima zaPostrojenjima za

preiavanjepreiavanje5.5. Tokovima otpada iTokovima otpada i

zagaujuih materija izagaujuih materija i

mestu njihovogmestu njihovogisputanja, tretmana iisputanja, tretmana iodlaganjaodlaganja


18/22


Ciljevi uspostavljanja IKZ proizilaze iz potrebe zaCiljevi uspostavljanja IKZ proizilaze iz potrebe zakvalitetnim informacijama o zagaivanju ivotne sredine izkvalitetnim informacijama o zagaivanju ivotne sredine izpreduzea koja emituju zagaujue materije u ivotnupreduzea koja emituju zagaujue materije u ivotnusredinu kao neophodnom preduslovu za uspostavljanjesredinu kao neophodnom preduslovu za uspostavljanjeefikasnog sistema zatite ivotne sredineefikasnog sistema zatite ivotne sredine

Neki od njih su:Neki od njih su:

1.1. Identifikacija izvora pojedinih zagaujuih materijaIdentifikacija izvora pojedinih zagaujuih materija2.2. Smanjivanje zagaenja iz industrijskih postrojenja i drugihSmanjivanje zagaenja iz industrijskih postrojenja i drugih

izvora na najmanju moguu meruizvora na najmanju moguu meru3.3. Postizanje visokog nivoa zatite vazduha voda i zemljita,Postizanje visokog nivoa zatite vazduha voda i zemljita,

odnosno ivotne sredine u celiniodnosno ivotne sredine u celini4.4. Utvrivanje koliina i praenje trendova emisija specifinihUtvrivanje koliina i praenje trendova emisija specifinih

zagaujuih materija radi snienja nivoa rizika od njihovogzagaujuih materija radi snienja nivoa rizika od njihovognegativnog dejstvanegativnog dejstva


19/22

Integralni katastar zagaivaaivotne sredine

katastar zagaivaakatastar zagaivaa

vodavoda


vazduhavazduha


zemljitazemljita


20/22


Katastar obuhvataKatastar obuhvatapet delova premapet delova premavrstama podataka:vrstama podataka:

1.1. Opti podaciOpti podaci2.2. Podaci o pogonuPodaci o pogonu

3.3. Podaci o emisijama uPodaci o emisijama uvazduhvazduh

4.4. Podaci o emisijama uPodaci o emisijama u

vodevode5.5. Podaci o otpaduPodaci o otpadu

1.1. Opti podaci o zagaivauOpti podaci o zagaivau

2.2. Podaci o odgovornom licuPodaci o odgovornom licu

1.1. Opti podaci o pogonuOpti podaci o pogonu2.2. Podaci o odgovornom licu,Podaci o odgovornom licu,

zaposlenima, proizvodima izzaposlenima, proizvodima izpogona, korienim gorivimapogona, korienim gorivima

u pogonuu pogonu

1. Upravljanje otpadom iz industrije 2.Medicinski iveterinarski otpad 3.Komunalni otpad 4.Prikupljanjei transport otpada 5.Obrada otpada

1. Emisije u vazduh izprocesa sagorevanja

2. Emisije u vazduh izindustrijskih procesa

1. Emisije u vode iz

industrijskih izvora2. Komunalne otpadnevode


21/22


22/22


Kao rezultat prikupljanja podataka oKao rezultat prikupljanja podataka oemisijama, zapoeta su istraivanja u ciljuemisijama, zapoeta su istraivanja u ciljunalaenja reenja kako doi do znaajnognalaenja reenja kako doi do znaajnogsnienja uticaja na ivotnu sredinu:snienja uticaja na ivotnu sredinu:

Mogunosti za smanjenje svih vrstaMogunosti za smanjenje svih vrstaemisija na izvoruemisija na izvoru,,

Primena alternativnih gorivaPrimena alternativnih goriva,, Primena manje opasnih mineralnihPrimena manje opasnih mineralnih

sirovina i hemikalijasirovina i hemikalija,, Poboljavanje kontrole procesaPoboljavanje kontrole procesa

proizvodnje,proizvodnje,

Poveanje efikasnosti opremePoveanje efikasnosti opreme,, Poboljavanja u industrijskom procesuPoboljavanja u industrijskom procesu

i dizajnu proizvoda i ambalaei dizajnu proizvoda i ambalae Primena najboljih dostupnihPrimena najboljih dostupnih

tehnologijatehnologija

03 izvori, klasifikacija i katastar zagadjivaca

Documents