DD, d peto slovo nae irilice, esto nae latinice (D, d) kao skraenica; d=dinar; A,da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se brie; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) avo, neastivi; udovite. dana (tur. dava) parnica, tuba, potrai-vanje. davudija (tur. dabaci) tuilac, alilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja nita ne donosi; up. Karadag. dagerop (fr. Daguerre, gr. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronaao Dager, koja trajno zadrava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireeno] metalnoj ploi. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomou ive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u knjievnosti i likovnoj umetnosti koji obrauje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naroit nain. dazimetar (gr. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udarakog instrumenta udaraljka, obru s nategnutom koom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugaak tap za potiskivanje renog amca. dajm (eng. dime) severoameriki novac, deseti deo dolara. dajmonion (gr. daimnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra boanskim nadahnuem, a koji ga odvraa i opominje da ne uini neto to bi bilo nepravino, nekorisno ili ravo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ruavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ruaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispoetka, iznova, tj. celu muziku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (gr. dakryon suza, aden lezda, algos bol) med. oboljenje suznih lezda. dakrijadenitis (gr. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (gr. dakryon, geo teem, curim) med. odvie jako suenje. daktil- (gr. daktylos) 1. predmetaku sloenicama sa znaenjem: prst. daktil (gr. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (gr. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) vetina rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (gr. daktylos, grapho piem) opisivanje prstenja. daktiliografika (gr. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (gr. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomou arobnog prstenja. daktilioteka (gr. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naroito grkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sandue. daktilitis (gr. daktylos) ned. zapaljenje prsta, ir na prstu. daktilogram (gr. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (gr. daktylos, grapho piem) onaj koji pie na pisaoj maini. daktilografija (gr. daktylos, grapho) pisanje na pisaoj maini. daktilografkinja (gr. daktvlos. grapho) ona koja ume da pie na pisaoj maini. daktilologija (gr. daktylos, logia) govor pomou prstiju, vetina iskazivanje misli pomou prstiju. daktilomantija (gr. daktylos, mantei) proricanje (ili: vraanje) iz prstiju. daktilonomija (gr. daktylos, nomizo mislim, dragim) vetina raunanja na prste, raunanje na prste. daktilosimfiza (gr. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (gr. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zloina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (gr. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se odrava povreeni prst u pravom poloaju. daktilotip (gr. daktylos typos otisak) pisaa maina. dalaj lama vrhovni budistiki svetenik u lamaizmu: oboavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubiasta georgina, nazvana po vedskom botaniaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odea koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odea pape, biskupa i svetenika u katolikoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost ula vida da razlikuje boje, naroito crvenu (naziv po engleskom hemiaru Dal-tonu, koji je opaao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoa, fr. dame, ital. dama) gospoa, gospa, ena iz vieg stalea; plemikinja, vlastelinka; otmena ena koja ume da dri do sebe; figura na kartama za igranje; kraljica" u ahu. damar (tur. damar) krvna ila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slina damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski nain, arati (ili: iarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim arama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran iaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvoe ili elik naroito seivo noeva i maeva, zaariti, pa onda zlatom i srebrom iarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj tampa. damnatus (lat. damnatus) osuen; osuenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na vene muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. unitavanje (ili: oteivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo tetu, oteeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanoenje tete, oteivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti tetu, otetiti. damnum (lat. damnum) teta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na srei. Da bi mu pokazao kakva je to srea, naredio je Dionizije da ga poaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave ma o konjsku dlaku. Otuda Damoklov ma opasnost koja oveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (gr.) kit. pedeset keri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje mueve, zbog ega su osuene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida teak, neuspe-an posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajui ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi uvek). Danajci (gr. Danaoi) antiki stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera Grci. dano (ital. danno) trg. teta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. ivotne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) ipka; ara oko strane na knjizi; sve to je izrezane u obliku ipke. dara (tur. dara) teina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) teine neke robe. darbizam hilijastika sekta, koju je 1840. osnovao u franc. vajcarskoj /. N. Darby, koja prorotva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumai; pristalice se zovu: darbisti, darbihriani; pr. dar-bistiki. darvinizam uenje engleskog prirodnjaka arlsa Darvina o razvitku i preobraaju u ivotinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u sloenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-avanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da ive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.darvinist(a) pristalica Darvinovog uenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenaenje, lihvarenje, kupovanje ivotnih namirnica, naroito ita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz potie od nekoga fenianskog a-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom arob-nom vetinom, skupljao ito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najvia. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenai itom; v dardanarijat. dardaneli (gr. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, mete. darsonvalizacija med. kada se naizmenino struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za leenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu . D'Arsonvalu (18511940). daskal (gr. didaskalos) uitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono to je dano; tat. ono to je poznato; ist. podaci, poznate i utvrene injenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavae, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i albe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i albe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. trei pa-de, pade namene pravca. datizam (greenje u jeziku, naroito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoi persijskog kralja Darija I, koji je govorei grki upadao u takve greke. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj poetak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naroito na menicama, kod odreivanja dana plaanja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaanja rauna od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznaivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; esto se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (gr. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (gr. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane baene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janiarski stareina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i dravne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna povrinska stena, por-firske strukture.

dadaz v. dadazma.dadazma (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znai to i general; takoe: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obino u skraenom obliku: dadaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u sloenicama sa znaanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, sniavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iaenje, uganue. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaa (fr. debaclage) mor. krenje pristanita, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskriti; oistiti, raskriti prista-nite, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaa (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnotea) nesaglasnost, neujednaenost, poremeaj ravnotee. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najveem neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskriti, raspremiti; osloboditi, otresti (neega). debarbarizirati (lat. de, gr. barbaros) ulju-diti, liiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lae; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa, raspravl>ati; prepirati se; uestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dunik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. trokovi, carinski predujam koji se zadrava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili ije plaanje prodavac oekuje; supr. potraivanje, potrauje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevaa na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemonim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg poloaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naroito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; drati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krmiti; uraunati neto u dug, optere-titi raun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dunik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskriti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade poruiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsaivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruevine; voj. ostaci trupa, preostala momad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvrti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuiranje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaenje) iz nekog tesnaca; trg. pro-a.prodaja robe; put i nain da se roba proda. debuirati (fr. deboucher) neto zapueno otvoriti, izvaditi zapua; voj. izvui se iz tesnaca; trg. nai priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u slubi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i uenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlaenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljakati. devalutacija (lat. de-, valuta) naputanje zvanino utvrenog kursa po kojem se nacionalna novana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) boansko pismo"; pismo kojim se slui vie indijskih jezika, meu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tenost. devastacija (nlat. devastatio) pustoenje, opustoavanje, unitavanje, razaranje; opustoenje, opustoenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh duina preena jednim obrtom podnoni-ka toka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) graevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) liavanje ina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., c. devisa) lozinka, geslo, naelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdunih laa.

devijacija

191

degresija

devijacija (vlat. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca; skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. devirginacija (lat. devirginare) oduzimanje (ili: liavanje) devianstva (ili: nevinosti); deflorisanje. devirginirati (lat. devirginare) razdevii-ti, liiti devianstva (ili: nevinosti); deflorisa ti. Devisov kup takmienje u tenisu ekipa svih drava; borbu reava pet takmienja: etiri pojedinana (slngl) i jedno udvoje (dubl, dabl). Osniva Amerikanac Dvajt Devis, 1900. god. devitalizacija (lat. de, vita ivot) liavanje ivota, umrtvljivanje; devitalizacija zuba med. umrtvljivanje i vaenje sri zuba (pomou lokalne anestezije). devitrifikacija (lat. de, vitrum staklo, facere initi) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devitrificirati (lat. de, vitrum, facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno, porculanu slino telo (Reomirov porculan). devits (eng. davits) mor. elezne dizalice za izvlaenje kotve; pokretne dizalice o kojima vise amci za spasavanje na brodu. devolvirati (lat. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred vii forum; preneti neto na koga drugog, naroito: ostaviti u nasledstvo. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa niega suda iznosi pred vii sud. devolucija (lat. devolutio svaljivanje) prav. ostavljanje u nasledstvo nekog nasleenog prava ili imanja. devoluciono pravo (lat. jus devolutionis) pravo prenoenja nasledstva po kojem, ako umre jedan suprunik, celokupne imanje pripada deci, a drugi suprunik ima samo pravo doivotnog uivanja toga imanja. devomirati (lat. devomere) med. bljuvati, izbljuvati, povratiti, izbaciti. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. v. devonski period. devonski period geol. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo, vulkanski rad bio veoma snaan, a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije; formacija koja se obrazovala izmeu silurskei kar-boniferske, karbonske. devoracija (lat. devoratio) gutanje, deranje, prodiranje. devotan (lat. devovere, devotus) bogu posveen ili odan, poboan, smiren; pun potovanja, skruen, ponizan; prezrivo: pritvorio poboan, licemeran, pokoran, puzaviav, ponizan.

devotizam (lat. devovere) v. devocija. devocija (lat. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posveivanje, rtvovanje ivota, u znak pokajanja, podzemnim bogovima; danas: pobonost, smirenost, skrue-nost; veliko potovanje, potpuna odanost; licemerstvo, pritvorna pobonost; puza-vost, poniznost (devotizam). degairan (fr. degage) slobodan, neusiljen, otvoren, okretan. degairati (fr. degager) osloboditi, izvui iz neprilike, razreiti, reiti; otpustiti iz vojske; u stanu napraviti tajni izlaz; ma. osloboditi ma od protivniko-vog maa; sp. izbaci(vati) loptu u polje, u igru (obino o golmanu). degaman (fr. degagement) sloboda, lakoa, spretnost, neusiljenost; osloboenje od neke obaveze; sporedan tajni izlaz; ma. osloboenje maa od protivnikovog maa. degarnirati (fr. degarnir) ogoliti, skinuti ukras s neega, odvojiti; degarnirati tvravu voj. izvui ratnu opremu i vojnike iz tvrave. degenek (tur. degnek) batina, udarac batinom po tabanima. degeneracija (nlat. degeneratio) izroavanje, izmetanje, izopaavanje; izroenje, izroenost, izopaenje, izopaenost; opadanje, propadanje, kvarenje. degenerisan (lat. degenerare) izroen, izmet-nut, izopaen; pogoran, koji se nalazi u stanju opadanja. degenerisati (lat. degenerare) izroditi se, izroavati se, izmetnu se, izmeta se, izopaiti se, izopaavati se; opadati, propadati, pogoravati se. degluticija (nlat. deglutitio) gutanje, deranje. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle); privrenost de Golu. degomirati (fr. degommer) osloboditi od lepljive materije; skinuti gumu sa neega; gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti; degumirati. degoriran (fr. degorger) sa duboko isee-nim haljinama. degorirati (fr. degorger) oistiti od mulja, proisti. degradacija (nlat. degradatio) ponienje, vraanje sa vieg poloaja na nii po kazni (naroito u vojsci i kod sveten-stva); liavanje ina i zvanja; svoenje na nie stanje razvoja; fiz. svoenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). degradiran (nlat. degradare) zapostavljen, lien ina i zvanja, potcenjen. degradirati (nlat. degradare, fr. degrader) zapostaviti, liiti nekog ina i zvanja; uniziti, potceniti. degrasirati v. degresirati. degresija (lat. degredior) v. digresija.

degresirati

192

dezapoantirati

degresirati (fr. degraisser) oistiti od masti, masnih mrlja (vunu); kuv. skinuti penu, openiti; detrasirati. degrosirati (fr. degrossir) doterati, ugladi-ti, utanjiti (srebro, elik). degu (fr. degout) odvratnost, gaenje, gnuanje; nemanje volje za jelo, nevoljenje izvesnih jela; nezadovoljstvo, neraspoloenje. degumirati v. degomirati. degustator (lat.) lice koje proba pia. degustacija (nlat. degustatio) kuanje, probanje; degustacija vina odreivanje ukusa, mirisa, boje i izgleda vina pomou ula ukusa, mirisa i vida. degustirati (lat. degustare) okusiti, okuati, oprobati; samo povrno dodirnuti, npr. jelo. degutirati (fr. degouter) l. ogaditi (nekome neto), odvratiti nekoga od neega, pokvariti nekome volju za neto; 2. (fr. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). Dedal (gr. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja, vet vajar i neimar, graditelj lavirinta na Kritu; otac Ikarov, sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sainjenim od voska i perja. dedaleum (gr. Daidalos) fil. ivi toak", zootrop, jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. dedalski (gr. daidaleos) umetniki, lepo izraen, aren, kitnjast. dedekoracija (nlat. dedecoratio) sramoenje, beaenje, kaljanje. dedignacija (lat. dedignatio) preziranje, potcenjivanje, nipodatavanje. dedikator (lat. dedicare posvetiti, nlat. dedicator) zaveta, posvetilac. dedikacija (lat. dedicatio) posveta, posveivanje; poklanjanje, zavetavanje. dedirati (lat. dare dati, dedi) trg. uneti neto u knjige kao plaeno, brisati neki dug; deditirati. dedit (lat. dedit, dare dati) trg. dao je, platio je, izmirio je. deditirati (lat. dare) trg. v. dedirati. dedicija (lat. deditio) predaja, kapitulacija. dedicirati (lat. dedicare) posvetiti, po-sveivati; pokloniti (npr. nekome neku knjigu) zavetati, nameniti. dedomairati (fr. dedommager) obeteti-ti, obeteivati, naknaditi tetu, dati ottetu. dedublirati (fr. dedoubler) voj. jedan odred vojske smanjiti na pola. dedukovati (lat. deducere) v. deducirati. deduktivna metoda v. dedukcija. deduktivnost (lat. deductivus) log. kakvoa postojanja kao deduktivan. deduktis deducendis (lat. deductis deducen-dis) po odbitku onoga to treba da se odbije; poto se dokae ono to treba dokazati.

deduktis impenzis (lat. deductis impensis) po odbitku trokova. dedukcija (lat. deductio) log. izvoenje, zakljuivanje iz optega o posebnom, metod miljenja kod koga se od opteg zakona dolazi do posebnih; trg. odbijanje od neke sume. deduplovanje (fr. dedoublement) psih. udvajanje, udvostruavanje svoga bia, tako da jedan deo posmatra rad drugog dela; sposobnost da se ovek odvoji od svojih oseanja, pa da ih posmatra i analizira. deducirati (lat. deducere) izvesti, izvoditi, zakljuiti (ili: zakljuivati) iz optega o posebnom; pokazati, dokazati, izloiti, objasniti; pravni dokaz izvesti iz drugih, ve dokazanih injenica. ded hit (eng. dead heat) sl. ,,mrtva trka", tj. nereene trka, kad oba konja stignu na metu istovremeno. deetatizacija (fr.) slabljenje uloge drave; izdvajanje i prenos odreenih funkcija sa klasine dravnih organa na drutvene u socijalistiki! zemljama; supr. etati-zacija. deurati (fr. de jour) biti na slubi, vriti slubu (naroito za oficire, lekare itd.). deurni (fr. de jour) koji je na slubi, koji vri slubu; v. deurati. dez- (fr. des-) predmetak u sloenicama koji oznaava neko unitavanje, iskorenji-vanje, otklanjanje, spreavanje (npr. dezin-sekcija, dezodoracija). dezabije (fr. deshabille) nona haljina, domaa haljina, naroito seneka; an dezabije (fr. en deshabille) u -domaoj, kunoj haljini. dezavantairati (fr. desavantager) otetiti, zakinuti, zakidati, okrnjiti. dezavuirati (fr. desavouer) poricati, porei, odricati, odrei, ne priznavati, osporavati neto, ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. dezavuisanje (fr. desavouer) odricanje, poricanje, nepriznavanje, opozivanje. dezavuisati v. dezavuirati. dezakordirati (fr. desaccorder) izazvati neslogu, zavaditi, uneti razdor; muz. pokvariti skladnost; poremetiti zglaenost. dezanbalaa (fr. desemballage) trg. ispaki-vanje, raspakivanje. dezanbalirati (fr. desemballer) ispakovati, raspakovati (npr. robu). dezaneksija (fr. des-, lat. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena, 1919). dezanektirati (fr. des-, lat. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju, odrei se aneksije, dezapoantirati (fr. desappointer) liiti nekoga koristi koja se osnivala na neemu utvrenom i sigurnom; naroito: oduzeti nekome zasluenu nagradu, platu; brisati

dezapropri]aci]a

193

dezorganizovati

vojnika iz spiska; prevariti u sigurnom oekivanju ili nadi; smesti, pomesti, zbuniti, razoarati. dezaproprijacija (fr. desappropriation) otuivanje sopstvenosti, svojine; odricanje (ili: naputanje) svojine. dezarmiranje (fr. desarmer) razoruavanje, rasputanje vojske, smanjivanje stalnog kadra. dezarmirati (fr. desarmer) razoruati; raspustiti vojsku; smanjiti stalni kadar; poloiti oruje. dezasortirati (fr. desassortir) razdvojiti, rastaviti ono to treba da bude zajedno, raspariti, razdruiti, napraviti nered, zbrku. dezafekdija (fr. desaffection) nenaklonost, nemilost; gubl>enje ljubavi. dezekipirati (fr. desequiper) raspremiti brod. dezen v. desen. dezertan (lat. desertus) nenastanjen, nenaseljen; pust, opusteo. dezerter (fr. deserteur) begunac iz vojske, vojni begunac; prebeglica. dezertirati (fr. deserter) napustiti vojsku, pobei iz vojske, ispod zastave. dezertor maliciozus (lat. desertor malitio-sus) prav. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu, naroito enu. dezercija (lat. desertio) voj. naputanje vojske, bekstvo ispod zastave; prav. propu-tanje da se uini neka pravna radnja, npr. proputanje zakonskog roka za podnoenje priziva viem sudu (desertio ap-pellationis). dezinsekcija (fr. des-, lat. insectum buba, kukac) unitavanje (ili: taman-< nje) kodljivih insekata (naroito po kuama i stanovima). dezintegrator (fr. des-, lat. integrare uspostaviti, obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih neiliastih materija, sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. dezintegracija (fr. des-, lat. integratio uspostava, obnova) unitavanje veze, naruavanje neke celine; dezintegracija a toma fkz. razbijanje atoma; up. dezorganiza-cija. dezinteresiran (fr. desinteresse) nekoristoljubiv, nesebian; nepristrastan, iskren, prostoduan. dezinfektor (fr. des-, lat. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i ienje od zaraznih klica i materija; lice koje taj posao vri. dezinfekcija (fr. des-, lat. inficere) ienje vazduha (ili: tela, odela, stana i dr.) od zaraznih isparavanja i materija, utamanjivanje zaraznih klica, otkui-vanje. dezinficirati (fr. des-, lat. inficere) osloboditi (ili: oistiti) od zaraznih klica i materija, npr. stan, odelo, vazduh, ruke itd., otkuiti, otkuivati.

dezinflacija (fr. des, lat. inflatio nadimanje) fin. smanjivanje koliine novca u opticaju u cilju spreavanja skakanja cena robi (to biva kad je na tritu vie novca nego robe, tj. kad novac trai robu, a ne roba novac); up. deflacija, inflaci-ja, reflacija. dezinformacija (fr. des-, lat. informatio objanjenje) zlonamerno pogreno i lano obavetavanje ili obavetenje. dezinjolni barut (fr. designolles) voj. meavina sumporne i pikrinske kiseline, koju su Francuzi upotrebljavali naroito za punjenje torpeda. dozmalgija (gr. desmos veza, ila, algos bol) med. bol u ilama zglobova. dezmitis (gr. desmos) med. zapaljenje zglob-nih sila. dezmografija (gr. desmos, grapho) zool. opisivanje ila i spletove. dezmologija (gr. desmos, logfa) nauka o spletovima, ilama, vezama itd.; sindezmologija. dezmopatija (gr. desmos, pathem patiti, pretrpeti) ned. bol ila i spletove. dezmopatologija (gr. desmos, pathos patnja, bol, logia) med. nauka o bolestima ila i spletena. dezmotomija (gr. desmos ila, tome seenje) med. razdvajanje, seenje ila i spletove. dezodoransi (fr. des-, odeur miris, lat. odoratio mirisanje) sredstva pomou kojih se odstranjuje neprijatan miris. dezodorizacija (fr. des-, odeur, lat. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa neemu; hig. v. dezodorizirati. dezodorizirati (fr. des-, odeur) uiniti da neto izgubi miris; hig. uguivati neprijatne i kodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i biolokih procesa. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. dezoksidacija (fr. des-, gr. oxys otar, ljut) hen. osloboavanje od kiseonika, izvlaenje (ili: izdvajanje) kiseonika. dezoksidirati (fr. des-, gr. oxys) hem. osloboditi od kiseonika, reducirati. dezolantan (fr. desolant) vrlo tuan, vrlo alostan, neutean; nesnosan, dosadan. dezolatan (fr. desoler) opustoen, vrlo bedan, jadan, u rastrojstvu. dezopstruktiva (fr. des-, lat. obstruere zapuiti, obstructum) pl. med. sredstva protiv zatvora, rave stolice. dezorganizacija (fr. desorganisation) poremeaj ili unitavanje ive, organske veze meu sastavili delovima, npr. u ovejem telu; rastrojavanje; rasulo, rastroj-stvo, nered; potpun preobraaj i poremeaj ulnih organa kod nekog oveka usled tzv. magnetiziranja. dezorganizirati (fr. desorganiser) rastroji-ti, rastrojavati, rasturiti, raskinuti, dovesti u nered, uneti rasulo. dezorganizovati v. dezorganizirati.

13 Leksikon

dezorijentacija

194

dekametar

dezorijentacija (fr. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaenja i opredeljivanja u prostoru, u nekom mestu, u nekoj prilici, u izvesnim prilikama; zavoenje sa pravog puta, zbunjivanje, pometnja. dezorijentiran (fr. desorienter) koji ne moe da se snae i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru, u nekom mestu; zaveden s pravoga puta, izveden na pogrean put, smeten, zbunjen, pometen, bez orijentacije. dezorijentirati (fr. desorienter) smesti u snalaenju u prostoru, pomesti u nekoj prilici; pomesti, navesti na pogrean put, zabuniti. dezorijentisan v. dezorijentiran. dezorijentisati v. dezorijentirati. dei gracija (lat. dei gratia) po milosti bojoj (uobiajena formula u vladala-kim poveljama, titulama itd., u upotrebi od Karla Velikog). deizam (lat. deus bog) fil. miljenje koje doputa da je bog prauzrok i tvorac sveta, ali ne priznaje nikakva uda niti kakav boji uticaj na tok sveta, naroito ne priznaje neko boansko otkrivenje. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HU veka; glavni predstavnici: Volter, Ruso, Lesing, Mendelson i dr.; dejizam; up. teizam. deiktian (gr. deiktikos) koji se osniva na primerima, na dokazima. deinoza (gr. deinos straan) ret. preteri-vanje, preuveliavanje. deinoterij(um) (gr. deinos, therion divlja ivotinja, zver) zool. orijaka pretpotop-na ivotinja, sisar, naena u okamenotin-skim ostacima. deintegrirati (lat. deintegrare) oduzeti od celine, smanjiti, suziti. deist(a) (lat. deus) fil. pristalica deizma; up. tekst. deitet (nlat. deitas) boanstvo. deifikacija (nlat. deificatio) oboavanje, odavanje boanske poasti. deificirati (lat. deus, facere uiniti) oboavati, ukazivati ast kao bogu, ceniti vie svega. dejektorij(um) (nlat. deiectorium) med. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. dejekpija (lat. deiectio) prav. oterivanje; udaljivanje s poloaja ili poseda; med. ispranjavanje stolice; izmet, izdvajanje, luenje. dejizam (lat. deus) fil. v. deizam. de jure (lat. de jure) po pravu, s pravnog gledita; up. de fakto. deka (nem. Deke) l. pokriva, pokrov, ebe; guber. deka (gr. deka deset) 2. deset; mera od deset grama; u Meunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta veeg (dekalitar 10 1, dekametar 10 m i dr.); skr. da.

dekabristi (rus. dekabrist) mladi ruski plemii oficiri koji su, 26. decembra 1825, podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. dekaginian (gr. deka, gyne ena) sa deset ena; bog. cvetovi sa deset stubia ili usta plodnice. dekagon (gr. deka, gonia ugao) geom. desetougaonik, telo od deset uglova, strana. dekagram (gr. deka, gramma) teina (ili: teg) od 10 grama. dekada (gr. dekas, dekados desetina) desetorica; broj deset; deset komada; period od deset godina; zbirka ili delo od deset knjiga, npr. Livijeva Rimska istorija"; u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi, du odi itd. do dekadi); mat lecimalni sistem. dekadent (nem., fr.) pristalica dekadencije. dekadencije (lat. de-cadere opadati, ital. decadenza) opadanje, propadanje, raspad, pogoravanje, propast; opti izraz za razne fenomene drutveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-u gubljenjem vitalnih i stvaralakih energija, ili bivaju zahvaeni dezinte-griuim procesima koji su praeni sla-bljenjem moi postojeih sistema vrednosti. dekadika (gr. dekas, dekados desetina) mat. decimalni sistem; v. pod decimalan. dekadni sistem mat. desetni sistem, brojni sistem koji ima za osnovu broj 10; v. pod decimalan. dekaed;-;. 'gr. deka, hedra, sedalo, osnova) geom. poliedar sa deset povrina. dekalvacija (nlat. decalvatio) oelavljava-nje, oelavljenje, jedna od sramnih kazni u srednjem veku, koja se sastojala u tome to je osuenik bio oelavljen. dekalirati (ital. de-calare) trg. izgubiti u teini usled suenja, curenja itd. dekalitar (gr. deka, litra) mera od 10 litara. dekalkirati (fr. decalquer) prenositi otiske, npr. sa bakra ili kamena na drvo itd.; preneti crte na providnu hartiju. dekalkomanija (lat. de-calcare ugaziti, tucati, gr. mania pomama, strast) vetina da se slike u bojama, tampane na naroitoj hartiji koja je prevuena jednim lako rastvorljivim slojem, ovlaavanjem zadnje strane prenose na drvo, staklo, metal, porculan, kou, lim i dr.; v. metahroma-tipija. dekalo (ital. decalo) trg. gubitak u teini neke robe usled suenja, curenja itd. dekalog (gr. dekalogos) deset bojih zapovesti. Dekameron (ital. Decamerone, gr. deka, hemera dan) deset dana, istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. pesnika Bokaa). dekametar (gr. deka, metron) mera za duinu od 10 metara.

dekan

195

deklinatoran

dekan (lat. decanus) l. u rimskom logoru: stareina atora u kojem je bilo 10 vojnika; 2. danas: stareina jednog fakulteta na univerzitetu; predsednik fa-kultetskog saveta; 3. vie sveteno lice, odmah posle biskupa, u rimokatolikoj i protestantskoj crkvi; 4. u Italiji: najstariji sluga u kui nekog kneza, kardinala itd. dekanat (nlat. decanatus) dekanstvo, zvanje i poloaj dekana; mesto slubovanja dekana. dekandrija (gr. deka, aner ovek, mu) bat. hermafroditne biljke sa deset slobodnih pranikovih konia, u Lineovom sistemu deseta klasa. dekanski jezici (ind. Dekham) v. dravidski jezici. dekantacija (fr. decantation) hem. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tenosti od taloga. dekantirati (lat. decantare, fr. decanter) hem. otoiti, ocediti, neku tenost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu; razbi-striti. dekapirati (fr. decaper) povrinu metala zagrevanjem, kuvanjem u sodi, luenjem i ribanjem oistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. dekapitacija (fr. decapitation) odsecanje glave; obezglavljenje. dekapitirati (lat. caput glava, fr. deca-piter) odsei glavu, obezglaviti. dekapod (gr. deka, piis stopa) mera za duinu od deset stopa. dekapsulacija (lat. de-, capsula) med. operativne skidanje kapsule (povrinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. dekar (gr. deka, lat. agea povrina) mera za zemljite od deset ara. dekarbirirati (fr. decarburer) v. dekarbonizirati. dekarbonizirati (lat. carbo) osloboditi (ili: osloboava) od ugljena ili ugljene kiseline; dekarbirirati. dekartirati (lat. de-charta, fr. carte) pot. utvrivati sadrinu poiljki na osnovu karata. dekaster (fr. decastere) deset kubnih metara, deset etera. dekastilon (gr. deka, stylos) apx. graevina na deset stubova ili svodova. dekastih (gr. deka, stichos) lit. strofa od deset stihova. dekatirati (fr. decatir) obraditi sukno pomou vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i spreilo docnije skupljanje. dekatisaa (fr. decatissage) postupak pri dekatiranju, pronaen 1822. u Parizu; up. dekatirati. deklamando (ital. declamando) muz. veoma izrazito, sa puno izraaja.

deklamator (lat. declamator) umetnik u govorenju (stihova), majstor u izlaganju: viso-koparni besednik; knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deklamatorij(um) (nlat. declamatorium) vebanje u deklamovanju; knjiga koja sadri pesme za deklamovanje. deklamatorika (lat. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju, itanju, ili o vetini lepog beseenja. deklamatorski (lat. declamare) besedniki, reito; to odgovara deklamatorskoj vetini; visokoparno. deklamacija (lat. declamatio) vetina usme-nog izlaganja, govorenje sa puno izrazitosti, umetniko govorenje neke pesme; vebanje u govoru u koli; preterivanje u izrazitosti govorenje i u besednikom tonu. deklamira (lat. declamare) umetniki i sa puno izraaja govoriti neku pesmu: govoriti besednikim tonom; besednikim i odvie vatrenim tonom govoriti o beznaajnim stvarima. deklamovati v. deklamirati. deklarativan (nlat. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objanjavanja), objavni, izjavni, iskazni; deklara-tivna ili iskazna reenica zavisna reenica kojom se kazuje ta se izrie glago-lom glavne reenice, npr.: Mislim da e poslati. deklaracija (lat. declaratio) objava, izjava, izjanjenje; izlaganje, npr. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlaenih; objavljivane, npr. veridbe; trg. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija);>izjava o sadrini potanskih paketa (potanska deklaracija); lino prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. deklaren ov rajts (eng. declaration of rights) izlaganje prava, objava engleskog parlamenta 1689. o osnovnim naelima engleskog ustava. deklarirati (lat. declarare) objaviti, objavljivati; izjaviti, izjavljivati, izraziti se, obznaniti svoju odluku; trg. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. deklasirati (lat. de-classis, fr. declasser) brisati (ili: izbrisati, iskljuite) iz jednog drutvenog stalea, reda, razreda, klase; udaljiti, odstraniti; poniziti. deklinabilan (nlat. declinabilis) gram. prome-nljiv (po padeima); skretl>iv, sposoban za skretanje, odstupanje. deklinabilitet (lat. declinabilitas) gran. promenljivost; skretljivost, sposobnost skretanja, odstupanja. deklinator (lat. declinare okretati) fiz. v. deklina torijum. deklinatoran (lat. declinare) koji odstupa, skree, odbija; koji osporava.

deklinatorij(um)

196

dekorisati

deklinatorij(um) (lat. declinare) fiz. sprava za merenje magnetne deklinacije. deklinacija (lat. declinatio) gram. imenska (lli: padena) promena; fiz. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta; astr. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara, ekvatora; med. ia-enje; takoe: opadanje, poputanje neke bolesti. deklinirati (lat. declinare okretati) gram. menjati po padeima (imenice, prideve, zamenice i brojeve); skretati, savijati, odstupati; prav. ne priznavati, odbijati. deklinograf (lat. declinare, gr. grapho piem) astr. instrumenat za automatske beleenje deklinacije zvezda konani-nim mikrometrom. deklinometar (lat. declinare, gr. metron mera) fiz. instrumenat za merenje magnetne deklinacije; astr. instrumenat za posmatranje i beleenje deklinacije. delovati (nem. decken) pokriti, prekriti, poklopiti, zastrti; trg. pokriti, izmiriti dugove; postaviti sto. dekokt (lat. decoquere) fark. odvarak, ukuvak, ukuvan sok od trava (slui kao napitak za leenje). dekokt-infuzum fark. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekoktor (lat. decoctor) onaj koji prekuvava, ukuvava; prav. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim otetilo svoje poverioce; rasipnik. dekoktor bonorum (lat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. dekoktor dolozus (lat. decoctor dolosus) prav. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. dekokcija (lat. decoctio) iskuvavanje, ukuvavanje, prokuvavanje. dekolaa (fr. decollage odlepljivanje) avkj. zavravanje uzletanja aviona, odvajanje aviona od zemlje, polet, uzletanje, poletanje, polazak aviona. dekolacija (lat. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. dekolirati (lat. decollare) odsei (ili: odrubiti) glavu; hem. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom icom. dekolonizacija (lat. de, colonisatio) oslobaanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. dekoloracija (lat. decoloratio) obezbojenje, gubljenje boje, poputanje u boji, bleenje; obezbojenje, oduzimanje boje; fig. bezbojnost. dekolorimetar (lat. decolorare obezbojiti, gr. metron mera) aparat za odreivanje sposobnosti gubl>enja boje, obezbojenja izvesnih tvari. dekoloriran (lat. decoloratus) obezbojen, koji je izgubio boju, izbledeo; kome je oduzeta boja; fig. koji je izgubio dra.

dekolorirati (lat. decolorare) obezbojiti se, izgubiti boju, izbledeti, oslabeti u boji; obezbojiti, oduzeti boju; fig. izgubiti dra. dekolte (fr. decolleter) izrez na haljinama, naroito enskim, tako da se vide grudi, ramena, vrat; obnaenost. dekoltiran (fr. decollete) sa izrezom na haljini; obnaen, nag; v. dekolte. dekoltirati (nem. dekoltieren) obnaiti, razgolititi vrat i grudi. dekoltovati (fr. decolleter) obnaiti vrat. dekombinirati (nlat. de-combinare) rastaviti, odvojiti; up. kombinirati. dekompozitum (lat. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke, sastavne delove; med. lek koji je sastavljen iz vie raznih lekova; gran. re sastavljena od vie rei. dekompozicija (lat. decompositio) rastavljanje (ili: rainjanje, rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke, sastavne delove, ralanjavanje; raspadanje; truljenje. dekomponirati (lat.) rastaviti, rainiti, rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. dekomponovati v. dekomponirati. dekont (fr. decompte) trg. otpis, odbitak od duga ili rauna; uzajamni, kontrolni raun; ostatak, kusur. dekontirati (fr. decompter) trg. odbiti od duga ili ;>auna, otpisati. dekor (lat. decor, fr. decor) ukras, ures, lepota, ukras u boji; kienje, naroito u keramici; poz. sve dekoracije jedne pozornice. dekorater (fr. decorateur) onaj koji ukraava ili boji sobe, radnje i dr., naroito koji ukraava draperijama, umetniki izraenim nametajem itd.; pozorini slikar. dekorativni (lat. decorativus) ukrasan, ure-san, koji krasi, koji resi, koji slui za ukraavanje; ukrasni, uresni, koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa); ark. koji slui samo za ukras (suprotno konstruktivan); slik. koji tei samo za spoljnim dejstvom boja, bez udubljivanja u formu i znaaj. dekoracije (nlat. decoratio) ukraavanje nekog predmeta, kienje neke prostorije (veanje ilima ili goblena po zidovima, nametanje stilski izraenog nameataja itd.); poz. nametanje pozornice pomou kulisa, pozadine i dr.; ukras, ures; orden, odlije, poasni znak. dekorirati (nem. dekorieren) 1. ukrasi, ukraavati; 2. odlikovati ordenom. dekorisanje v. dekoracija. dekorisati (lat. decorare) ukrasiti, ukraavati, uresiti, ureavati, nakititi, ulepati; odlikovati ordenom; biti de-korisan dobiti orden, imati na sebi orden.

dekort

197

delegant

dekort (lat. de-curtus, ital. de-corto) trg. odbitak od rauna za neku robu, naroito zbog slabe mere ili rave kakvoe; uobiajeni odbitak zbog toga to se odmah plaa u gotovom. dekreditirati (fr. decrediter) liiti poverenja, potkopati (ili: ubiti) nekome kredit, poverenje, ugled, ast. dekrement (ital. decrementum) smanjitak, opadak, iznos izgubljen postugim smanjivanjem, opadanjem; mat. mala veliina za koju se promenljive smanji; supr. inkrement. dekrepitacija (ital. decrepitatio) hen. pr-skanje kristala, usled zagrevanje, koji imaju u sebi mehaniki zatvorenu vodu, npr. kuhinjske so; praskanje, prtanje, puckaranje. dekret (lat. decernere, decretum) odluka, reenje, naredba vlasti, svaka via naredba uopte. dekretali (lat. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka; naroito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje, kao panonski zakonik, predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juri canonici). dekretirati (lat. decretare) odluiti, reiti, zakljuiti; narediti, odrediti, izdati naredbu. dekretisti (lat. decrescere) pl. u srednjem veku: uitelji i pisci kanonskog prava, za razliku od legista, uitelja i pisaca rimskog prava. dekre goran (lat. decretorius) odluujui, reavajui; dekretorandan(ava i same politike oblike ubrzavajui proces odumi-ranja drave stvaranjem autonomne drutvene organizacije radnih ljudi. demoliranje (fr. demolir) ruenje, razvaljivan>e, unitavanje, upropaavanje, obaranje; demoliran. demolirati (lat. demoliri, fr. demolir) ruiti, poruiti, razvaliti; upropastiti, unititi; pr. demoliran. demolicija (lat. demolitio) v. demoliranje. demolicioni sistem fort. sistem utvrivanja po kojem se objekti, kad ih neprijatelj zauzme, mogu odmah razoriti minama. de.mologija (gr. demos, logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom ivotu. demon (gr. daimon) natprirodno bie, duh, naroito zao duh, sotona; zla kob. demonetizacija (fr. demonetiser, lat. de- i moneta novac) fin. povlaenje novca iz opticaja, bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja, bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demonetizirati (lat. moneta, fr. demonetiser) fin. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povui iz opticaja. demonizam (gr. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bia uopte. demonolatrija (gr. daimon, latreia oboavanje) potovanje duhova, oboavanje avola i klanjanje (ili: sluenje) avolu. demonologija (gr. daimon, logia) uenje o duhovima, demonima. demonomagaja (gr. daimon, mageia) gatanje (ili: vraanje) pomou duhova. demonomanija (gr. daimon, mania pomama, ludilo) verovanje da je u nekoga uao avo i da je zbog toga poludeo; verovanje u aveti. demonomantija (gr. daimon, manteia proricanje) vraanje pomou demona koji se nalazi u onome koji vraa. demonomelanholija (gr. daimon, melanchob'a) ludilo oveka koji veruje da su u njega uli zli duhovi. demonski (gr. daimonios) avolski; soton-ski; natprirodan. demonstrant (lat, demonstrans) tuma, izla-ga, pokaziva; onaj koji javno daje izraza svojoj nameri, koji ispoljava miljenje ili raspoloenje. demonstrativan (lat. demonstrativum) koji ukazuje na neto, koji neto pokazuje; gram. demonstrativna zamenica pokazna za-menica, npr. ovaj, onaj, taj, i dr.

demulenciJa

202

dentarpag dendritian (gr. dendron drvo) u obliku drveta, slian drvetu, kao drvo. dendrografija (gr. dendron, gpaphia) opisivanje drveta; pr. dendrografiki. dendroidan (gr. dendron, eidos oblik, lik) v. dentritian. dendroliti (gr. dendron, lithos kamen) pl. min. okamenjene biljke i okamenjena drveta. dendrolog (gr. dendron, logos) poznavalac drvea, onaj koji prouava drveta, njihovo podizanje i praktinu primenu. dendrologija (gr. dendron, logi'a) poznavanje drvea, nauka o drveu podizanju i praktino] upotrebi. dendrometar (gr. dendron, metron) instrumenat za merenje visine i jaine drvea, kao i za odreivanje njegove zapremine. dendrometrija (gr. dendron, metron) vetina merenja drvea; nauka koja odreuje koliinu drvne mase, prirasta i starosti pojedinih drveta i itavih uma; up. dendrometar. denegacija (lat. denegatio) odluno pori-canje (pred sudom), odbijanje, uskraivanje; denegacio audijencije (nlat. denegatio audientiae) prav. uskraivanje sasluanja; denegacio debiti konjugalis (nlat. denegatio debiti coniugalis) prav. neizvravanje brane dunosti. denegirati (lat. denegare) odluno poricati, odbijati, uskraivati. denzimetar (lat. densus gust, zbijen, gr. metron) fiz. naprava za merenje specifi-ne teine i gustoe tenosti, vrsta areo-metra. denikotinizirati (lat. de-, fr. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga uiniti manje kodljivim po zdravlje. de nihilo nihil (lat. de nihilo nihil) v. eko nihilo nihil. denominativ(um) (nlat. denominativum) gram. re koja je izvedena neposredno od nekog imena, npr. ribati" od riba". cenominator (lat. denominare) kat. imenitelj, imenilac (u razlomku); denominator ra-cionis (nlat. denominator rationis) broj koji kazuje odnos, kolinik, kvocijent. denominacija (lat. denominatio) imenovanje, naimenovanje; prijava, objavljivanje. denominirati (lat. denominare) nazvati; imenovati, naimenovati. de non prejudikando (lat. de pop praejudicando) prav. ne nanosei tetu, bez tete po prava nekog drugog. denotacija (lat. denotatio) oznaavanje, obeleavanje, davanje podataka. denotirati (lat. denotare) naznaiti, obe-leiti, dati podatke. dentali (lat. dentales) gram. zubni glasovi, tj. oni kod kojih vrh jezika, pri izgovaranju, dodiruje zube u gornjoj vilici (t, d, s, z, c). dentalni (lat. dentalis) zubni. dentarpag (lat. dens zub, gr. arpazo zgrabim, epam) med. instrumenat za vaenje zuba.

ceni inostranstvu nego domaim potroaima, u cilju da se da oduke hiperprodukciji, ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli, damping. demulencija (lat. demulentia) pl. med, sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. dempfer (nem. Dampfer) priguiva, napra-va za oslabljivanje i ublaavanje jaine tonova na muzikim instrumentima, muziki ealj. denazalizacija (lat. de-, nlat. nasalisatio) lingv. gubljenje nosne artikulacije; prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. denarijus (lat. denarius) stari rimski srebrn novac, koji je najpre sadravao 10, docnije 16 asa ili 4 sesterca; denar. denaro (ital. denaro) bakarni novac razliite vrednosti u bivim provincijama severne i srednje Italije; trg. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru; mera za svilu i zlato. denatalitet (lat. de-, natalis koji se tie raanja) opadanje broja raanja (u nekom narodu, dravi itd.) i, u vezi s tim, smanjivanje broja stanovnitva. denaturalizacija (fr. denaturalisation) otputanje iz podanstva, gubljenje graanskog ili zaviajnog prava, liavanje podanstva, zaviajnosti. denaturalizirati (lat. natura, fr. denatura-liser) otpustiti iz podanstva, liiti nekog graanskog ili zaviajnog prava. denaturisati (fr. denaturer) svoju prirodu izmeniti; prirodu neke stvari promeniti, izopaiti; robu inae podlonu raznim dabinama i porezu (npr. so, piritus i dr.) dodavanjem drugih materija (gasa, zejtina), uiniti neupotrebljivom za ljude, da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboena nameta. denacionaliziranje (fr. denationalisation) odroavanje, odnaroavanje. denacionalizirati (lat. natio narod, fr. denationaliser) oduzeti narodni karakter, liiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada, odroditi, odnaroditi. denacifikacija (fr. de, lat. natio narod, facere raditi) nastojanje i rad pobedni-kihsaveznikih sila, po svretku drugog svetskog rata, da u Nemakoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalistike vladavine. denga (arap.) med. vrlo zarazna bolest; javlja se povremeno u toplim krajevima, samo leti, kao nagao nastup groznice. dendi (eng. dandy) kico, fifiri, pomo-dar. denpi-valjak (eng. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. dendizam (eng. dandy) kicotvo, kaiper-stvo, pomodarstvo.

dentikuli

203

depo

dentikuli (lat. denticuli zubii) pl. arh. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. dentin (lat. dens, dentis zub) zool. zubna kost, glavna masa iz koje se sastoji zub. dsntiekaliij(um) (lat. dens, zub, scalpere grepsti) sprava za ienje zuba. dentist(a) (lat. dens) zubni tehniar, zubni lekar, zubar. dentifricij(um) (lat. dentifritium) sredstvo (ili: praak) za ienje zuba. denticija (lat. dentitio) med. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. dentura (nlat. dentura) zubi, zubalo, stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. denudacija (lat. denudatio) otkrivanje, ogolienje; odvajanje kostiju od mesa; kol. zajednika delatnost erozije i raspadanja, zbog koje, usled odnoenja zemlje, dolazi do sniavanja tla. denuncijant (lat. denuntians) dostavlja, potkaziva, prokaziva, tuitelj. denuncijant (alt. denuntians) dostavlja, potkaziva, prokaziva, tuitelj. denuvcijat (lat. denuntiatus) dostavljenik, potkazanik, optueni. denunpijator (lat. denuntiator) v. denuncijant. denunpijacija (lat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kanjivog dela, potkazivanje, prokazivanje, optuba. denuncirati (lat. denuntiare) dostaviti sudu, potkazati, prokazati, optuiti. deontologija (gr. deon dunost, iogia nauka) 1. fil. nauka o dunostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema); 2. uenje o lekarskoj etici, tj, o etikom ponaanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. deontoloki (gr. deon, deontos dunost, logia) teol. deontoloki doka z za postojanje boga, nazvan jo i moralnim dokazom, smatra da je potreba naeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. depalatalizacija (lat. de-, palatum) lingv. gubljenje palatalne artikulacije, to dovodi do pretvaranja nekih umekanih su-glasnika u tvrde. depandans (fr. dependances) pl. prav. prinadlenosti; v. pertinencije. deparalizirati (lat. de, gr. paralyein klonuti) med. otkloniti uzetost, izleiti od paralize. departicija (nlat. departitio) podela, raz-dela. departman (fr. departement) podela izvesnih poslova meu razna lica jednog kolegijuma; odeljenje, delokrug; srez, okrug; soba, odelenje (stana). depauperacija (lat. de, pauper siromah) osiromaavanje, osiromaenje. depauperirati (lat. de, pauper) osiromai-ti, osirotiti.

depedikulacija (lat. de, pediculus va) hig. razvaljivanje, unitavanje (ili: utamanjivanje) zaiju i gnjida. depedikulirati (lat. de, pediculus) hig. razvaljivati, unitavati (ili: utamaniti) vai i gnjide. dependencije (lat. dependere) pl. prav. prinadlenosti; v. pertinecije. depenirati (lat. reppa pero, ital. dipennare) trg. raune u trgovakoj belenici precr-tati i time ih ponititi; povui nalog. depea (fr. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena, npr. brzojav, beini brzo-jav; zvanino pismo, npr. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu, koje se obino alje najhitnijim putem, po naroitim kuririma. depeirati (fr. depecher, lat. dis- u pange-ge privrstiti) hitno poslati ili otpre-miti, brzo dostaviti; brzojavi, telegra-fisati. depilatorij(um) (nlat. depilatorium) med. sredstvo za skidanje kose i dlaka. depilacija (nlat. depilatio) opadanje kose; skidanje dlaka. depilirati (lat. depilare) skinuti kosu (ili: dlake), liiti kose; fig. liiti nekoga imanja. de plavo (lat. de plano) prav. prosto, jednostavno, ukratko, bez okolienja. deplantacija (nlat. deplantatio) presai-vanje, rasaivanje (bilja drvea). deplantirati (lat. planta bil>ka, deplanta-ge) presaditi, rasaditi. deplasiran (fr. deplace) neumestan, koji nije na svom mestu, pogreno ili ravo postavljen; koji se dogaa ili radi kada mu nije vreme. denlasirati (fr. deplacer) premestiti, ukloniti, sa svog mesta, promeniti mesto, smeniti nekoga sa njegovog poloaja; farm. to potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomou egneg dolivanja sredstva za rastvas-'--. (etra), pri emu neza-sieni ili manje ;sieni rastvor potiskuje potpuno zasien rastvor. deplasman (fr. deplacement) premecJtanje, smenjivanje, potiskivanje; naopako (ili: pogreno ravo) postavljanje, rav poloaj; mor. zapremina dela broda pod vodom, zapremina istisnua. deplecija (lat. deplere isprazniti, depletio) pranjenje, ispranjavanje. deploajiranje (fr. deploiement) voj. razvijanje, postrojavanje za borbu. deploajirati (fr. deployer) razvijati, rairiti, rasprostirati; voj. prelaziti iz marevskog poretka u borbeni poredak, razvijati se, postrojavati se za borbu. deploracija (lat. deploratio) oplakivanje, saaljevanje, aljenje. deplorirati (lat. deplorare) oplakivati, saaljevati, saliti. depo (fr. depot) stovarite, magacin za robu, sklonite; voj. vojska koja slui za

depozit

204

depresirati

dopunu ostalih jedinica; vojni materijal koji slui za dopunu; mesto gde se uvaju topovi i ostali ratni materijal; an depo (fr. en depot) na uvanje. depozit (lat. depositum) povereno dobro, ono to je dato na uvanje, ulog; dati, primiti ad cepozitum (lat. ad depositum) dati ili primiti na uvanje; in depozito (lat. in deposito) na uvanju, u pohrani; talog, nanos. depozitar (lat. depositarius, fr. depositeur) uvar, onaj kome je neto dato ili povereno na uvanje. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes, da bi ga davao drugima uz vei, i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uloen u radnju. depozitpi novac novac koji se polae sudu radi uvanja; novac uzet uz interes radi proirivanja posla. depozitor (lat. depositor) v. deponent. depozitorij(um) (nlat. depositorium) odelje-nje za uvanje, mesto u sudu gde se stvari i novac uvaju, arhiv. depozitum v. depozit. depozicija (lat. depositio) ostavljanje stvari na uvanje, ulaganje, zalog; naroito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na uvanje; iskaz pred sudom. depolarizator (lat. de poius, gr. polos stoer) fiz. hemijska tvar (supstanca) koja spreava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. depolarizacija (lat. de, polus, gr. polos stoer) fiz. unitavanje polarizacije galvanskom elementu. depolarizirati (lat. de polus, gr. polos) fiz. liiti polarizacije galvanski elemenat. depolirati (fr. depolir) oduzeti sjajnost, glatkou. dspolitizapija (nlat. depolitisatio) oduzimanje politikih prava nekom staleu ili grupi l>udi, npr. slubenicima, i-novnitvu, vojsci itd. depolitizirati (lat. de, nlat. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike, neki stale ili grupu ljudi liiti politikih prava, npr. slube-nike, inovnitvo, vojsku itd. deponens (lat. deponens) gram. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno znaenje, dakle, koji toboe naputa svoje prvobitno znaenje, deponentni glagol. deponent (lat. deponens) polaga, ulaga, onaj koji daje neto na uvanje u ostavu; svedok pred sudom. depoviranje (lat. deponere) v. depozicija. deponirati (lat. deponere) odloiti; poloiti, uloiti; dati na uvanje, u ostavu; prav. pred sudom iskazati; bank. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja; depono-vati. deponovati (lat. deponere) v. deponirati.

depo-posao bank. kad vanka prima na uvanje, u sefovima, razne stvari od vrednosti (dragocenosti, hartije od vrednosti i dr.), za ta naplauje od deponenta nagradu. depoiularizirati (lat. de, popularis narodni) otuiti nekoga od naroda, liiti nekoga narodne naklonosti. depopulacija (lat. depopulatio) raseljavanje; opadanje stanovnitva. depopulirati (lat. depopulari opustoiti, opljakati) raseljavati, raseliti (stanovnitvo). deport (ital. fr. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeu sadanje-ga i docnijega niegkursa hartija (razlika izmeu sadanjega i docnijeg vieg kursa zove se report). deportacija (lat. deportatio) progonstvo, proterivanje, izgnanje, prisilno upui-van>e u logore, upuivanje po kazni u neku koloniju, npr. Engleza u Tasmaniju, Rusa (za vreme carizma) u Sibir, Francuza u Novu Kaledoniju itd. deportiran (lat. deportatus) prognan, pro-teran, izgnan, poslan u zatoenje ili po kazni u koloniju. deportirati (lat. deportare) prognati, proterati, izgnati; poslati u zatoen>e, poslati po kazni u koloniju; baciti u bedu. deposedirati (lat. de-possidere, fr. deposse-der) prav. liiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje, prognati, oterati; de-posedirani npr. vladalac koji je zbaen s prestola. depostirati (fr. deposter) voj. oterati sa mesta, potisnuti sa poloaja. depravacija (lat. depravatio) moralno kvarenje, pokvarenost, iskvarenost, razvrat-nost, izopaenost, pogoranje. depreverbacija (fr. depreverbation) lingv. v. deprefiksacija. deprekacija (lat. deprecatio) molba za koga ili za to; sveano preklinjanje sa pri-zivanjem bojeg suda, preklinjanje; zauzimanje za nekoga, posredovanje. depresivna oblast meteor. oblast najnieg vazdunog pritiska. depresija (lat. deprimere, depressio) psih. utuenost, potitenost, klonulost psihike energije, poglavito osetljivosti, naroito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd.) i melanholijom; med. operacija oka pri kojoj se ivac potiskuje nanie; ulegnue, sputanje; kol. oblast koja lei nie od morske povrine; meteor. padanje ive u barometru usled slabog pritiska vazduha; nizak pritisak vazduha; trg. padanje cena, opadanje cena; fiz. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima; astr. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. depresirati (lat. depressio) voj. topovsku cev upraviti nie; neto, npr. knjigu, izvaditi iz prese.

depresorij(um)

205mora deputaraca narodno narodna skuptina.

derivometar predstavnitvo,

depresorij(um) (nlat. depressorium) med. instrumenat za svlaenje, potiskivani modane opne. depresorii nervi biol. nervi koji ire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. deprefiksacija (fr. de, prefixe predmetak) lingv. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio, po znaenju i obliku, nov prost glagol. Npr. od glagola zalatiti (ivinu) dobiva se, oduzimanjem predmetka za-, nov glagol patiti. deprecijativan (lat. de-, pretium, cena, vrednost) koji izaziva prezir, omalovaavadeprimirati (lat. deprimere) pritiskivati, utui, pogruiti, oneraspoloiti; sla-biti, ugnjetavati, tlaiti; oduzimati snagu, iznuravati; med. kod katarakta; nerv povui nanie, pritisnuti, oslabiti; de-primiran puls pritisnut, tj. slab puls, koji znai oslabelost; deprimirana kapi-larnost fiz. nie stanje sive u uzanim cevima nego u irim sudovima koji opkoljavaju cevi. de profundis (lat. de profundis) iz dubina" (poetak 130. psalma, u katolikoj crkvi pokajna i alosna pesma). depurancija (lat. depurantia) pl. med. sredstva za ienje, naroito lekovi koji iste krv. depurativan (fr. depuratif) koji isti, naroito koji pomae ienje krvi. depuratoran (nlat. depuratorius) v. depurativan. depuracija (nlat. depuratio) ienje krvi. depurgativan (lat. depurgativus) koji isti (ili: proiava) creva. depurgatoran (nlat. depurgatorius) v. depurgativan. depurgacija (lat. depurgatio) ienje, proiavanje; trebljenje. depurgirati (lat. depurgare) istiti, oistiti; trebiti, otrebiti. depurirati (fr. depurer) istiti, proisti-ti, oistiti krv. deputat (lat. deputatum) utvreni prihod koji neko, pored plate, prima godinje u stvarima, u naturi, npr. drva, ito, stan i dr., kao jedan deo svojih prinadlenosti. deputatist (lat. deputatum) onaj koji prima deputat. deputacija (lat. deputatio) izaslanstvo, poslanstvo, lica koja, u ime neke vee organizacije, imaju ovlaenje da obave izvestan posao; poslanici; odbor odreen da pripremi sve to je potrebno za rea-vanje nekog krupnijeg pitanja. deputirati (lat. deputare) odrediti, nazna-iti; izabrati, uputiti. deputirac (lat. deputatus) zastupnik, predstavnik, poslanik (naroito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u politikom predstavnitvu zemlje); ko-

dsradenitis (gr. dere vrat, aden lezda) med. zapaljenje vratnih lezda. deranirati (fr. deranger) uznemiravati, uznemiriti, remetiti, zadravati (koga), smetati kome; pomeriti, pokvariti, poremetiti, pobrkati; poremetiti svoje imovno stanje, pasti u dug, zaduiti se. deranman (fr. derangement) smetanje, uznemiravanje u poslu; poremeenost, poremeaj, nered. deratizacija (fr. de, rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova, mieva. derbi (eng. derby) sl. klasina trka u Engleskoj, koja se odrava, u sredu posle Trojice, obino na uvenom trkalitu u Epso-mu, jugozapadno od Londona, na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivau, lor-du Derbiju, koji ju je osnovao 1779). derbi-krek (eng. derby-crack) prvoklasan konj trka koji uestvuje u derbiju. dervi (pere. derwis, tur. dervi) pripad-nik dervikog reda, sekte (tarika). dereglija (ma. dereglye) dugaak amac irokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. derelikta (lat. derelicta) pl. prav. naputene stvari, stvari bez gospodara. derelikcija (lat. derelictio) prav. naputanje, ostavljanje. derivancija (lat. derivare odvoditi, derivan-tia) pl. med. derivirajua sredstva, tj. ona koja odvode sokove. derivat (lat. derivare, derivatum) gram. v. derivatum. derivati (lat. derivare, derivata) pl. hem. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. derivativan (lat. derivare, nlat. derivatus) izveden, koji je postao izvoenjem, iz neega; koji odvodi na drugu stranu. derivativum gram. v. derivatum. derivatum (lat. derivare izvoditi, derivatum) gram. izvedenica, re koja je postala od neke druge rei, izvedena re, npr. stanovati stanovnik. derivacija (lat. derivatio) gram. izvoenje, npr. jedne rei iz druge; mat. izvoenje, izvod, radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji, diferenci-jacija; odstupanje od pravog puta; avij. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra; voj. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu, izazvane njihovim obrtanjem, i promena vazdunog pritiska koju to odstupanje izaziva. derivirati (lat. rivus potok, derivare izvoditi) dolaziti, proizlaziti, postati od, voditi poreklo od; izvesti, izvoditi. derivometar (lat. derivare, gr. metron mera) avij. instrumenat pomou koga izvia utvruje pravac i silu vetra i, prema tome, vri popravku kursa.

derma

206

desenater

derma (gr. erma koa, dermatos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: koa, koni, u vezi sa koom. dermalni (gr. erma) koni, koji pripada koi, koji je u vezi s koom. dermaskop (gr. erma, skopeo gledam) aparat, u obliku naroitog ogledala, pomou koga se moe videti svaka, pa i najmanja promena na koi, svaka pora, bora, dlaica i dr. (upotrebljava se u zavodima za ulepavanje). dermatalgija (gr. erma, algos bol) ned. bol koe; dermatodlija. dermatijatrija (gr. erma, iatrela leenje) med. leenje konih bolesti. dermatitms (gr. erma) ned. zapaljenje koe. dermatian (gr. erma) koni, koji se tie koe. dermatografija (gr. erma, grapho piem) opisivanje koe. dermatodinija (gr. derma, odyne bol) med. v. derma talja. dermatoze (gr. erma, med opti naziv za bolesti koe. dermatozoe (gr. erma, zoon ivotinja) pl. gotovani koji ive na koi, koni para-ziti. dermatoid (gr. erma, eldos vid, oblik) koasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i korienje knjiga. dermatol (gr. erma, lat. oleum ulje) farm. ukast, bezmirisan bizmutov praak koji ima antiseptiko dejstvo i koji lei rane. dermatoliza (gr. derma, Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost koe. dermatolog (gr. erma, logos) onaj koji se bavi prouavanjem koe; lekar za kone bolesti. dermatologija (gr. erma, logia) nauka o koi, nauka o konim bolestima. dermatom (gr. erma) med. otok koe. dermatomikoza (gr. derma, mykes gljiva) med. bolest koe koju prouzrokuju parazitske gljive, gljive gotovanke. dermatonoza (gr. erma, nsos bolest) med. v. dermatopatija. dermatopatija (gr. erma, patheln patiti) med. bolest koe; dermatonoza. dermatopatologija (gr. erma, pathos bol, logia) nauka o konim bolestima. dermatoplastika (gr. erma, plastike vetina uobliavanja) med. deo hirurke plastike koji se bavi vetakim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova koe. dermatotilus (gr. derma, tylos ulj) med. koni ulj. dermijatrija med. v. dermatijatrija. dermo- (gr. erma) v. derma. dermografizam (gr. erma, grapho piem) med- pojave na koi kod nekih, naroito nervoznih, osoba (nastaju trljanjem, udarom, prevlaenjem kakvog predmeta ili

pisanjem po koi kakvim tvrdim predmetom), koje ostavljaju trajan i jasan trag. dsrmologija v. dermatologija. dermoplastika (gr. erma, plastike vetina uobliavanja) 1. presaivanje zdrave koe hirurkim putem na mesto gde je ona unitena; 2. vetina ggunjenja ivotinja. dermoskopija (gr. erma, skopeo gledam) med. nain ispitivanja koe i njenih oboljenja posmatranjem, pomou naroitog uveliava jueg aparata, povrine ili dubljih slojeva koe. dermotilus med. v. dermatotilus. dermotomija (gr. erma, tome seenje) med. rasecanje koe. dernek (tur. dernek, dirnek) sabor, vaar; veselje, svadba. dernije kri ((fr. dernier eri) poslednji krik, naroito u modi, tj. ono to je najnovije u modi, poslednja novost. derogativan (nlat. derogativus) koji krnji, teti, radi na utrb; opozivan, koji opoziva, ukidan, koji ukida, stavlja van snage. derogacija (lat. derogatio) krnjenje, okrnjivanje, zahidanje, oduzimanje, zakinue, smanjenje, ograniavanje, odstupanje (npr. od ugovora); stavljanje van snage, opozivanje, ukidanje neke naredbe, zakona. derogirati (lat. derogare) krnjiti, okrnjiva-ti, zakidati, zakinuti, oduzimati, smanjiti, povrediti, initi krivo, raditi na utrb; ukinuti, opozvati, staviti van snage, npr. neki zakon. derospazmus (gr. dere vrat, spasmos gr) med. gr u vratu. dert (pere. derd, tur. dert) tuga, alost, jad, briga, bol. derut (fr. deroute) nered, propast; voj. beanje u neredu razbijene vojske, rasulo. derutirati (fr. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta, zavesti, smesti, zbuniti, pobrkati neije namere, osujetiti; voj. razbiti, rasturi!??. des, deses muz. za pola stepena snieni ton de, odnosno za pola stepena snieni ton desdesant (fr. descente) silaenje, silazak, sputanje; tovar jednog broda; iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljite, neprijateljski upad u neku zemlju; vojska dovedena vodenim, vazdunim putem na neprijateljsko zemljite; fort. tajni hodnik u nekoj tvravi koja vodi u rovove ili ka minama; padina, nagib. desantni brod (fr. descente) specijalno graeni brod za iskrcavanje na neureenoj neprijateljskoj obali. desen (fr. dessein, ital. disegno, lat. desig-nare obeleiti) namera, cilj; plan, nacrt; (fr. dessin) trg. uzorak, ara, vrsta; muz. osnova jedne kompozicije. desenater (fr. dessinateur) crta mustara, uzoraka.

desenzibilizator

207

despotizam

desenzibilizator (nlat. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. pod desenzi-bilizacija. desenzibilizacija (nlat. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari, supstan-cije (kod koprivnjae i dr.); fot. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploa i filmova pomou naroitih boja (desenzibi-lizatora), rastvorenih u vodi. desen-maina maina za izradu tkanina po mustri; maina za deseniranje maina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina, i koja mustru, taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). deser (fr. dessert) prislani, poslednji deo obeda (sir, voe, poslastice). deservit (lat. deservitum) branioeva (ili: zastupnikova) prinadlenost, honorar. desert (fr. dessert) v. deser. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obino fina, slatka i jaka vina). desertni tanjir, tanjir za voe i poslastice. designativan (nlat. designativus) oznaavan, obeleavan, odredan, koji oznaava, obeleava, odreuje. designator (nlat. designator) razvodnik, re-dar, onaj koji pokazuje mesta (u pozoritu itd.); dosuiva nagrada pri javnim igrama i utakmicama. designatus (lat. designatus) neko koji je odreen za neki poloaj, a koji jo nije uveden u dunost. dssignacija (lat. designatio) oznaavanje, oznaenje, odreivanje, imenovanje, naimenovanje; naznaenje, ime. designaciona presuda prav. presuda po kome e se redu isplaivati poverioci kod nekog steaja. desigvirati (lat. designare) oznaiti, naz-naiti, odrediti (nekoga); imenovati, nai-menovati (nekoga za neto). desigram v. decigram. desiderat (lat. desideratum) neto to je poeljno, dakle, neto to nedostaje, ega nema, potreba, nedostatak, praznina koju bi trebalo popuniti. desiderata (lat. desiderata) pl. stvari kojih nema, nestale stvari, stvari koje su potrebne, koje su poeljne, npr. za popunja-van>e zbirki. desiderativan (nlat. desiderativus) koji izraava elju, potrebu; verba desiderati-va (nlat. verba desiderativa) gram. glagoli koji iskazuju neku elju ili potrebu. desideracija (lat. desideratio) nemanje, nedostajanje; potreba, elja. desiderija pija (lat. desideria pia) pl. skromne, dobronamerne elje (koje se obino ne ispunjavaju), puste elje. desiderij(um) (lat. desiderium) elja, udnja, enja; molba, zahtev.

desiderirati (lat. desiderare) eleti, ude-ti, eznuti (za im). desikacija (lat. siccus, suv. nlat. desiccatio) suenje, isuivanje. desimetar (fr. decimetre) v. decimetar. desine (fr. dessine) crtano, nacrtano; crtao, nacrtao. desinencija (lat. desinere zavriti se, fr. desinence) gran. kraj, zavretak rei. desinirati (fr. dessiner, ital. disegnare) crtati, skicirati. desistirati (lat. desistere) odustati (ili: odustajati) od ega, okaniti se neega, prestati s ime. deskvamacija (lat. desquamatio) ljuenje, gubljenje ljuske, med. ljuenje koe posle konih bolesti. deskvamirati (lat. desquamare) oljutiti, ostrugati l>uske; gubiti ljusku. deskriptiva (lat. describere opisivati) mat. nacrtna geometrija. deskriptivan (lat. describere, fr. descriptif) opisan, koji opisuje, koji prikazuje, ocrtava, prikazan, ocrtavan. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgraivanjem metoda za objektivno opisivanje jezike strukture u jednom vremenskom preseku. deskripcija (lat. descriptio) opisivanje, prikazivanje, ocrtavanje; opis. desolacija (lat. desolatio) pustoenje, razo-renje, ruenje, duboka tuga, oajanje, neu-tenost. desoliran (lat. desolare) opustophen, razoren, uniten; oajan, bezutean. desolirati (lat. desolare) pustoiti, opu-stoiti, razoriti, unititi; baciti u oajanje, teko oalostiti, ucveliti. despekt (lat. despicere prezirati, despectus) preziranje, prezir, grdnja, poruga. despektirati (lat. despectare) potcenjivati, omalovaavati, prezirati. despekcija (lat. despectio) v. despekt. desperado (p. desperado oajnik) razbojnik; revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desperatan lat. desperatus) oajan, klonuo duhom, bez nade; krajnje ogoren. desperatist(a) (lat. desperare) ovek bez nade, oajnik; krajnje ogoren ovek. desperacije (lat. desperatio) oajanje, bezglavost, oseanje bezizlaznosti; krajnje ogorenje. desperirati (lat. desperare) oajavati, pasti u oajanje, klonuti duhom, gubiti svaku nadu. desnog (gr. desptes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge; neogranieni gospodar, neogranieni vladalac, samodrac, tiranin; samovoljan gospodar; titula grkopravoslavnih vladika; titula nekih srpskih vladara posle Kosova. despotizam (gr. despotes) neogranieno gospodarstvo, neograniena vladavina, samovolja, tiranstvo despotizam. Podanici

despotizirati

208

detaman

stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ureene uprave. despotizirati (gr. despotes) vladati neogranieno i samovoljno; ponaati se kao tiranin ili nasilnik, postupati nasil-niki, vriti nasilje. despotija (gr. despotes) neogranieno gospodarstvo, neograniena i samovoljna vladavina; drava neogranienog i samovoljnog vladaoca. despotski (gr. despotes) samovoljno, neogranieno, nasilniki, tiranski. destilat (lat. destillatus) hen. teni proizvod destilacije, prekapnica. destilater (fr. destillateur) onaj koji prei-ava, poboljava, izdvaja; onaj koji pee rakiju, fabrikant likera. destilacija (lat. destillatio) hen. proces prikazan pod destilirati, isparavanje tenosti i ponovno zgunjavanje u tenost; isparavanje; peenje rakije; suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta, kostiju i dr.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili teni i gasni proizvodi. destilacioni aparat sprava za vrenje destilacije, kazan za peenje rakije. dsstiliran (lat. destillare) destilacijom do-bijen, preien, popravljen. destilirati (lat. destillare kapati, de- i stilla kap) ispariti, izlapiti; hem. neku tenost, putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr.), pretvoriti u paru, a potom ovu, rashlaivanjem, ponovo napraviti tenom, isparavanjem prekapa-ti, prekapavati; preistiti. dosti dovati v. destilirati. destinater (nlat. destinatarius, fr. destina-taire) trg. onaj kome zapovednik lae ima da preda robu, primalac, adresat, konsig-nator. destinativ (lat. destinare odrediti) lingv. pade cilja u najoptijem znaenju. destinacija (lat. destinatio) odreenje, opredeljenje, namena, krajnji cilj, posvete. destinirati (lat. destinare) odrediti, name-niti, opredeliti, posvetiti. destra (ital. destra desnica) kola destra (ital. colla destra) kuz. desnom rukom. destruktibilan (lat. destructibilis) razor-ljiv, unitljiv, razruljiv. destruktibilitet (lat. destructibilitas) razorljivost, unitljivost, razruljivost. dsstruktivan (lat. destructivus) razoran, ruilaki. destruktivnost (lat. de-struere) razornost. destruktor (nlat. destructor) ruilac, razo-rilac, unipggilac, prevratnik. destrukcija (lat. destructio) ruenje, raza-ranje, unipggavanje, prevrat. desublimacija (lat. de-, sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije, pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso-

vitog u vrsto stanje, ako se ohlade do odreene temperature. desugestija (lat. de-suggestio) osloboavanje od sugestije i njene moi. desudacija (lat. sudor znoj, desudatio) znojenje, preznojavanje. descendent (lat. descendens) potomak, izdanak (dete, unuk, praunuk itd.). descendentna teorija bkol. uenje o postanku; uenje o prirodnom razvitku ivotinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje, o injenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju, i o uzrocima toga i takvog razvitka. Tvorci ove teorije su: stari grki mislioci Anaksimandar i Empedoklo, a, u novije vreme, naroito Lamark (v. lamarkizam), Darvin (v. darvi-nizam) i Hekl. descendencija (nlat. descendentia) potomstvo; poreklo, koleno. descendirati (lat. de-, scendere) silaziti, sii, sputati se, skidati se; voditi poreklo, poticati. det (fr. dette) poduica, dug, naroito dravni dug; det flotant (fr. dette flottante) letei dug; det publik(fr. dette publique) dravni, javni dug. detaksacija (nlat. detaxatio) v. taksacija. detalj (fr. detail) pojedinost, podrobnost, sitnica; opirno prianje (ili: opisivanje, izlaganje) nabrajanje do sitnica; an detaj (fr. en detail) trg. prodaja namalo, nasitno, na pare, na komad. detaljiran (fr. detailler) opiran, iscrpan u izlaganju (ili: prianju, opisivanju); osamljen, rasparan. detaljiranje (fr. detailler) opirno (ili: podrobno) izlaganje, prianje (ili: opisivanje) do sitnica. detaljirati (fr. detailler) rasparavati, komada ti, usitnjavati; potanko, opirno, do sitnica priati (ili: izlagati, opisivati); trg. prodavati namalo (ili: nasitno, na pare), krmiti. detaljisati v. detaljirati. detaljist(a) (fr. detailleur) trgovac namalo, nasitno, sitniar; onaj koji je suvie opiran u izlaganju (ili: prianju, opisivanju). detant (fr. detente) poputanje zategnutosti u odnosima; poboljanje u odnosima izmeu dveju drava; oputenost. detae (fr. detache) muz. naziv za potez gudala pri sviranju na gudakom instrumentu. detairan (fr. detacher) odvojen od celine, otcepljen od celine, otcepljen, bez veze sa ostalim delovima; pridodat, dodeljen. detairati (fr. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati, otcepiti; voj. otkomandovati, odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvri neki zadatak; do deliti, pridodato. detaman (fr. detachement) voj. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i

detektiv

209

detranpdeterminativ (lat. determinativus) gram. odrednica, u s loeno j rei (sloenici) onaj deo kojim se drugi odreuje. determinativan (nlat. determinativus) odre-dan, koji odreuje; gram. odredbeni; up. determinativ. determinato (ital. determinato) muz. odluno, otro naglaeno. determinacija (lat. determinatio) odreivanje, odreenje, odreenost, opredelji-vanje, opredeljenje, opredeljenost; odluka; odredba; odlunost, reenost; ldg. sua-vanje obima pojma proirivanjem njegove sadrine, ime se dolazi od optijih do mae optih pojmova; sinteza optih pojmova u posebne. determinizam (lat. determinare) fil. uenje o odreenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima, pobudama, prema emu ni oveja volja ne moe biti slobodna, nego odreena i uslovljena tim uzrocima i motivima; supr. indetermini-zam. determiniran (lat. determinatus) odreen, opredeljen; ogranien. deteriinirati v. determinisati. determinisati (lat. determinare) ogranii-ti; odrediti, odreivati, opredeliti, opredeljivati, odluiti, utvrditi. determinist(a) (lat. determinare odrediti) fkl. pristalica determinizma; supr. inde-terminist. deterdent (lat. detergere, eng. detergent oistiti) hemijsko sredstvo (praak, tenost i dr.) za ienje i pranje raznih predmeta (rublja, posua i dr.). deto (ital. detto, lat. dictum) reeno, pomenuto, napred imenovano, to isto, npr. 6 kg brana 9 kg deto, tj. toga istog; trg. a deto (ital. a detto) istoga dana. detoksinizacija (lat. de- gr. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari, materije, organizma i dr. detonator (lat. detonator) upalja, lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje tee upaljivih eksploziva. detonacije (lat. detonatio) pucanj, tresak, prasak, grmljavina, eksplozija; muz. pogreno pevanje, ispadanje iz tona. detonirati 1. (fr. detoner) muz. uzeti odvie visok ili odvie dubok ton, pogreno pevati, distonirati; 2. (lat. detonare, fr. detoner) puknuti, prasnuti, tresnuti, eks-plodirati. detraktor (lat. detractor) opada, klevetnik, panjkalo. detrakcija (lat. detractio) odbijanje, oduzimanje, npr. krvi otvaranjem vene; smenjivanje; klevetanje, panjkenje; jus detrakcio-nis (let. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). detranp (fr. detrempe) vodena boja pomeana sa tutkalom i belanevinom (slui

upuen radi izvrenja nekog naroitog zadatka. detektiv (lat. detegere otkriti, eng. detective) potajnik, slubenik koji otkriva zloine i njihove izvrioce, tajni policajac; privatan detektiv lice koje, po porudbini i za nagradu, potajno motri rad pojedinih linosti. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu, sasvim neprimetno, praviti snimci. detektor (lat. detegere otkriti, eng. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji nameten u prijemnoj stanici, prima elektromagnetne talase i slualac ih naroitim ureajem uje; sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi; sprava na vetakim bravama koja pokuaje obi-janja objavljuje i spreava. detektor lai ureaj koji belei fiziolo-ke promene (krvotoka, pulsa, disanja, znojenja itd.) koje se zbivaju kod optuenog ili osumnjienog lica za vreme njegovog sasluavanje; te zabeleene promene prilikom sasluavanje koriste se pri utvrivanju istinitosti izjava optuenog. detekcija (nlat. detectio) otkrivanje, obelodanjivanje, iznoenje na videlo. detevtor (lat. detentor) prav. pritealac; onaj koji raspolae nekom stvari, tobonje sopstvenik. detencija (lat. detentio) zadravanje, nezakonito zadravanje, obustava; prav. stvarno raspolaganje nekom stvari, npr. zakup-ca, za razliku od sopstvenosti; liavanje slobode putem zatvora ili pritvora. detergirati (lat. detergere) obrisati, otrti, otirati, istiti, oistiti. deterziv (lat. detergere istiti) med. sredstvo za ienje. deterzija (nlat. detersio) ienje. deterzorij(um) (lat. detersorium) med. v. deterziv. deteriorativan (lat. deterior gori) v. pejora-tivan. deterirati (lat. deterrere) zastraiti, za-plaiti. detericija (nlat. deterritio) zastraivanje, odvraanje od zla pretnjom kazne. determinabilan (nlat. determinabilis) odre-dljiv, reljiv, odluljiv, ograniljiv. determinabilitet (nlat. determinabilitas) odredljivost, reljivost, odluljivost, ogranil>ivost. determinanta (lat. determinare odrediti) fkl. presudan faktor, inilac koji odreuje pravac i cilj. determinante (lat. determinare odrediti) mat. izvesni spojevi veliine koeficijenata koji se javljaju pri reavanju linearnih algebarskih jednaina sa vie nepoznatih.

detranspozicija

210

defektivni glagoli

istim ciljevima kao i gva); slika rae-na vodenim bojama. detranspozicija (nlat. de-transpositio) til. ispravljanje izmeanih strana. detransponirati (lat. de-transponere) tip. izmeane strane ponovo dovesti u red, ponovo rasporediti. detransportacija (lat. de-transportatio) tip. v. detranspozicija. detransportirati (lat. de-transportare) tip. v. detransponirati. detrahirati (lat. detrahere) odbiti, odbijati, oduzeti, oduzimati, uskratiti, ukloniti; oklevetati, obediti, opanjkati. detritus (lat. detritus) oblutak, ljunak, istroen kamen; proizvodi raspadanja, ruenja. detricija (lat. detritio) trljanje; med. rana napravljena trljanjem, meanjem. detronizacija (lat. de, gr. thronos presto) liavanje prestola, svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. detronizirati (lat. de, gr. thronos) liiti prestola, svrgnuti s prestola. detronirati (lat. de, gr. thronos, fr. detroner) v. detronizirati. detruzorij(um) (nlat. detrusorium) med. hirurka sprava za potiskivan* tela koja se zadre u drelu. detumescencija (lat. detumescere) med. splanjavanje, poputanje (ili: prestajanje) oticanja. detumescirati (lat. detumescere) med. splanjavati, prestati da otie, popustiti (otok). detur (lat. detur) neka se da, da se da. detur kopija (lat. detur copia se. protocolli) prav. prilae se prepis rasprave. deus (lat. deus, gr. theos, sskr. dewa, dewas) bog; dni (lat. dii) pl. bogovi. deus eks mahina (lat. deus eh machina) lit. bog iz maine", iznenadno posredovanje koga boga u nekom kritinom poloaju, koji je, u antikoj tragediji, pomou naroite sprave (maine) bio sputan na pozornicu; fig. neoekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i reava stvar; iznenadna pomo; neoekivano posredovanje u nekoj stvari. deuterij(um) (gr. deuteros drugi po redu) hem., fiz. teki vodonik, znak D. deutero- (gr. deuteros) predmetak u sloenicama sa znaenjem: drugi po redu, potonji. deuterogamija (gr. deuteros, gamos brak) enidba (ili: udaja) po drugi put, drugi brak. deuterogonist(a) (gr. deuteros) drugi glumac po vanosti u starogrkoj tragediji. deuteroza (gr. deuteros) ponavljanje. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. pisma, drugog ranga, koje su tek docnije primljene u kanon. deuteroksid (gr. deuteros, oxys) hem. oksid drugog stepena.

deuteroni (gr. deuteros) hem. fiz. jezgra tekog vodonika, deuterijuma. deuteronomija (gr. deuteros, nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). deugeronomion (gr. deuteros, nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadranih u 24 knjizi); deuteronomijum. deuteropatija (gr. deuteros, pathein patiti, podnositi) med. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. deuteropatian (gr. deuteros, pathos bol) med. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. deuteroskop (gr. deuteros, skopeo gledam) vidovit ovek, vidovnjak. deuteroskopija (gr. deuteros, skopeo) drugi vid, tj. sposobnost da se vidi i ono to nije tu (izvesno dejstvo poremeene ili prenadraene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost); up. deuteroskop. def (arap. daff, tur. def, tef) v. daire. defakto (lat. de facto) v. pod fakat. defalcirati (lat. de, faix srp) ponjeti srpom, ukloniti; prav. uzeti napred, odbiti, npr. jedan deo nasledstva. defamirati (lat. diffamare) izneti na rav glas, ozloglasiti; difamirati. defanziva (fr. defensiva) odbrana, stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane; supr. ofanziva. defanzivan (lat. defensus, fr. defensif) odbrambeni, koji je za odbranu, zatitni. defanzivni poloaj voj. odbrambeni poloaj, onaj na kojem se oekuje napad. defanzivni rat voj. odbrambeni rat, tj. rat koji se vodi samo radi odbrane. defanzivni ugao voj. mesto izloeno unakr-snoj, topovskoj ili puanoj, vatri. defanzivno oruje voj. odbrambeno oruje (koje slui samo za odbranu). defanzivno sredstvo (lat. defensivum) med. spoljanje zatitno sredstvo, radi zatite od kodljivih uticaja. defekacija (lat. defaecatio) ienje od ljama, taloga; hem. preiavanje, naroito eernog soka pomou krea; biol. izbacivanje izmeta. defekt (lat. defectus) nedostatak, mana, nepotpunost, praznina, greka; kvar, npr. na motoru; manjak, npr. u kasi. defektan (lat. defectus) krnj, manjkav, nepotpun, oteen, sa prazninama. defektiv (lat. defectivum) gram. re koja nema svih oblika svoje promene, npr. imenica doba, glagol jesam itd. defektivan (lat. defectivus) nepotpun, koji nema svih delova i oblika. defektivitet (nlat. defectivitas) krnjost, manjkavost, nepotpunost. defektivni glagoli (lat. verba defectiva) gram. nepotpuni glagoli, tj. oni koji nemaju svih oblika.

defektivum

211

deficmtan

defektivum (lat. defectivum) gram. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. defektirati (lat. deficere) pogreke u raunanju traiti i koriti; zameravati, ma-nisati neemu; dopunjavali, popunjavati, ponovo naruivati; proneveriti; u poti: javiti da je neto nestalo. defektologija (lat. defectus, gr. logia) nauka o uroenim telesnim i psihikim ne-dostacima (gluvonemost, umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defectus, gr. skopeo gledam) ureaj za otkrivanje defekata u proizvodima (najee otkrivanje greaka u materijalu pomou rendgenskog snimanja, snimanja gama-zracima ili pomou ultrazvuka). defektoskopija (lat. defectus, gr. skopeo gledam) tehn. skup metoda za pronalaenje greaka u nekom materijalu. defektuozitet (nlat. defectuositas) v. defek-tivitet. defektura (nlat. defectura) fark. snabdevanje, ispunjavanje laboratoriju ma