Web dizajn

Raunarstvo i informatikaI godinaInformatiki smerSistemska (unutranja) memorijaSistemska, odnosno unutranja ili centralna memorija je memorija koju raunar koristi u radu i izvravanju svih operacija.Na matinoj ploi postoje sledee vrste memorija:RAM (Random Access Memory) memorija sa direktnim pristupom; u ovu memoriju se smetaju podaci i programi sa kojima raunar radi. Kada se raunar iskljui njen sadraj se brie.ROM (Read Only Memory) memorija iz koje moe samo da se ita, ali ne i da se u nju upisuje i da se menja; njen sadraj upisuje proizvoa (na primer, instrukcije za pokretanje raunara pri ukljuivanju).KE (Cash) najbra memorija u nekim komponentama raunara (CPU, HDD); utie na brzinu rada.Sistemska (unutranja) memorijaPored navedenih memorija postoje jo neke memorije koje su potrebne za rad raunara i raunarskih komponenata:BAFERI (Buffers) delovi RAM memorije koje neki ureaji alociraju za svoje potrebe.Virtuelna memorija memorija koja nije stvarna ve prividno prikazuje vei prostor korisniku za rad.Kontrolni set ipova memorija vezana za kontrolnu jedinicu radi provere rada raunara i komponenata.RAM (Random Access Memory)RAM (Random Access Memory) ili memorija sa direktnim pistupom je sistemska memorija u koju procesor smeta program i podatke koje u tom trenutku koristi.RAM pamti podatke samo dok je raunar ukljuen. Prilikom gaenja raunara svi podaci se nepovratno gube (briu).RAM memorija se smeta u memorijske slotove kojih obino ima vie.RAM (Random Access Memory)Osnovne karakteristike RAM memorije:Kapacitet izraava se brojem bitova, odnosno u praksi brojem bajtova. Memorijski moduli se smetaju u ve pomenute memorijske slotove, a prave se u veliinama 8MB, 16MB, 32MB, 64MB, 128MB, 256MB, 512MB i, u dananje vreme, 1GB, 2GB, 4GB, ...Vreme pristupa meri se u nanosekundama (ns). To je vreme koje protekne izmeu zahteva memoriji za podatkom i dobijanja podatka iz memorije.Generalno, vie memorije u raunaru rezultuje boljim performansama. to vie ureaja u sistemu postoji, to se vie perifernih ureaja koristi i, na kraju, to se vie aplikacija u istom trenutku pokree potrebno je vie RAM memorije da bi raunar bre i bolje radio, bez koenja i optereenja.RAM (Random Access Memory)Tipovi RAM memorije svi novi raunari koriste DRAM (Dynamic RAM)ROM (Read-Only Memory)ROM (Read-Only Memory) kod klasinih ROM ipova podaci se na njih upisuju tokom samog procesa proizvodnje i kasnije se ne mogu menjati.Meutim, ima i drugih vrsta ROM-a kod kojih je to donekle mogue:PROM (Programmable RAM) mogu se programirati upotrebom posebnog ureaja.EPROM (Erasable PROM) njihov sadraj se moe brisati izlaganjem UV zraenju.EAROM (Electrically Alterable ROM) moe mu se menjati sadraj deo po deo.EEPROM (Electrically EPROM) u formi flash memorije; moe im se celi sadraj ili samo deo izbrisati elektrinim putem.7ROM (Read-Only Memory)BIOS (Basic Input/Output System) je vrsta ROM memorije koja kontrolie primitivne funkcije raunara i svaki put proverava svoje stanje kod paljenja raunara.BIOS je skup raunarskih programa namenjenih osnovnoj komunikaciji sa hardverom raunara: postavlja osnovne radne parametre, pronalazi i uitava operativni sistem u RAM, omoguava rad tastature, mia, ...Napisan je u asembleru i prilagoen odreenom hardveru raunara.KE (Cash)KE (Cash Memory) je najbra memorija koja se nalazi na procesoru i jo nekim ureajima, kao to je hard disk, grafika karta, ... KE ima viestruko bre vreme pristupa od RAM memorije.Procesor podatke koje koristi zahteva od ke memorije. Ukoliko u njoj nema tih podataka, oni se zahtevaju od RAM memorije, a potom se skladite privremeno u KE radi ponovnog korienja.Novi podatak se u KE skladiti na vrh, tako da kad joj procesor ponovo pristupa prvo nailazi na poslednje smeteni podatak.BAFERI (Buffers)BAFERI (Buffers) su delovi RAM memorije.Ako raunar ne moe dovoljno brzo da obrauje podatke koji mu se dostavljaju oni se privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu.Ako tampa ne moe dovoljno brzo da odtampa podatke, oni se alju u bafer gde ekaju u red za tampu.Ukoliko je Internet konekcija spora, da bi se pregledao klip sa youtube-a mora se prvenstveno baferovati, a potom se moe pustiti i gledati u kontinuitetu.Pri rezanju podataka na CD raunar prvo pokupi sve podatke koje mora upisati, smeta ih u bafer da bi ih mogao kontinualno uzimati, a potom otpoinje proces rezanja.Virtuelna memorija i kontrolni setVirtuelna memorija nije stvarna memorija raunara.To je tehnika koju koristi operativni sistem radi upravljanja lokacijama segmentiranog programa tako da korisnik ima iluziju da memorija nije ograniena. Zapravo, procesor za potrebe RAM-a uzima prostor na HDD-u i privremeno ga koristi za rad.Prikazuje oko 50% vie prostora od stvarnog prostora za rad.

Kontrolni set ipova je jedinica koja upravlja radom raunara.Odreuje koja je naredba sledea na redu za izvravanje, uzima je iz memorije, interpretira je, izdaje naredbe procesoru i kontrolie njihovo izvravanje.Spoljna memorijaJedinice spoljne memorije slue za uvanje programa i podataka kada raunar nije u upotrebi.Osim toga, za vreme rada raunara delovi programa i podaci koji trenutno nisu u upotrebi privremeno se skladite na jedinicama spoljne memorije.Kapacitet spoljne memorije se izraava u istim jedinicama kao i kapacitet unutranje memorije, odnosno brojem bajtova koji mogu da se uskladite.Karakteristike spoljnih memorija:Vreme pristupa vreme potrebno za pristup podatka u memoriji u mili sekundama, najee (ms).Koliina podataka kapacitet memorije (MB, GB, TB).Protok podataka koliina informacija koju moemo prebaciti sa medija u jedinici vremena (kB/s, MB/s)Spoljna memorijaSpoljnu memoriju ine ureaji koji koriste dve vrste tehnologija za zapis podataka:Memorije sa magnetnim pisanjem, na mediju ija je povrina prevuena materijalom koji je osetljiv na magnetno polje. Na ovoj tehnologiji se baziraju flopi diskovi, hard diskovi i izmenljivi diskovi.Memorije sa optikim pisanjem, tankim laserskim snopom koji je u stanju da zapie ili iita podatke, i to formiranjem udubljenja i ispupenja koja e odgovarati bitovima 0 i 1. Ovaj princip koriste CD-ROM i DVD ureaji.Jedinice spoljne memorije su realizovane na etiri naina:Tvrd disk (hard disk)Disketa (floppy disk)Kompakt disk (CD, DVD)Fle disk (flash) ili SSD (Solid State Disk)Tvrdi disk (HDD- Hard Disk)Tvrdi disk (HDD Hard Disk) se sastoji od vie ploa premazanih magnetim materijalom, postavljenih na istu osovinu.Karakteristike:Kapacitet metalne ploe dozvoljavaju veu gustinu izmeu staza. Poveana gustina i vei broj ploa poveavaju njihov kapacitet (120GB, 160GB, 250GB, 320GB, 500GB, 1TB, ...). Jedan raunar moe imati vie HDD-ova.Brzina pristupa podacima vreme koje protekne od zahteva do dobijanja podatka (8 do 10ms).Brzina rotacije broj obrtaja ploe u minuti (5400rpm kod HDD-ova za lap-topove ili 7200rpm za desk-top raunare, a novije tehnologije od 10000rpm ili 15000rpm).Tvrdi disk (HDD Hard Disk)Upisno-itajua glava lebdi iznad povrine ploe dok se disk okree.Tvrdi disk (HDD Hard Disk)HDD-ovi se sastoje od nekoliko upisno-itajuih glava i nekoliko ploica koje rotiraju vrlo velikom brzinom; sve je to upakovano u hermetiki zatvorenu kutiju.Tvrdi disk (HDD Hard Disk)Vrste HDD-ova:Tvrdi disk (HDD Hard Disk)Povezivanje HDD-a sa raunarom: (postoji vie naina)Disketa (FDD Floppy Disk Drive)Flopi disk (FDD Floppy Disk Drive) je sada donekle izbaen iz upotrebe zbog malog kapaciteta.Tipovi disketa:Disketa (FDD Floppy Disk Drive)Delovi diskete:Zatita za pisanje kada je otvoren prekida onemogueno je pisanje i brisanje sa disketeGlavaZatvaraPlastino kuitePapirni obruMagnetni disk okrugla ploa smetena u zatitno kuite (4)Sektor diska svaka staza je podeljena na sektoreOptiki diskoviPerformanse optikih diskova su danas zadovoljavajue to se tie brzine, ali im je glavni nedostatak osetljivost na strujanje vazduha, prainu i, najvanije, fizika oteenja (grebanje).Upis podataka se vri primenom laserske tehnologije tako to se zapis nanosi na metalnu povrinu. Ovom tehnologijom se povrina diskova oteuje.itanje podataka se vri primenom laserskog zraka tako to se detektuju neravnine na povrini diska i oitavaju se zapisani podaci.Optiki diskoviTipovi optikih diskova:Optiki ureajiCD-ROM i DVD-ROM su ureaji koji mogu da itaju CD ili CD i DVD diskove. CD-RW i DVD-RW su ureaji koji mogu i da upisuju podatke na diskove.Ovo su optiki ureaji koji se na matinu plou prikljuuju na IDE ili S-ATA prikljuke, kao i HDD.

Fle (Flash) memorijaFle memorija (Flash) ili fle disk je poseban ureaj koji se najee prikljuuje na USB port pa se esto zove i USB memorija.Sastoji se od memorijskih modula iji se sadraj ne brie kada ostane bez napajanja strujom.Naziv disk je ostao jer je imitirana struktura podataka na disku, tako da raunar njima pristupa na isti nain na koji pristupa podacima na disku.Kapacitet: 4GB, 8GB, 32GB, ...

Memorijska karticaMemorijska kartica (flash kartica) se esto koristi u raznim ureajima, kao to su mobilni telefoni, kamere, foto-aparati, lap-top-ovi, mp3 player-i, ...Vrste memorijskih kartica:SDmicroSDMMCCFMemory StickxDSDHCSDXC