09.09.2016program ekonomske reforme (per)otvori pdf

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada–Government

PROGRAM EKONOMSKE REFORME (PER)

2016

TABLE OF CONTENTS

1. OPSTI OKVIR POLITIKA I CILJEVA ................................................................................... 1 2. MAKROEKONOMSKI OKVIR ............................................................................................. 6 2.1. NAJNOVIJI EKONOMSKI RAZVOJI .................................................................................... 7 2.2. SREDNJOROČNI MAKROEKONOMSKI SCENARIO ........................................................... 12 2.3. ALTERNATIVNI SCENARIJI I RIZICI ................................................................................ 23

3. FISKALNI OKVIR ............................................................................................................. 28 3.1. NACELNA STRATEGIJA I SREDNJOROCNI CILJEVI ......................................................... 28 3.2. IMPLEMENTACIJA BUDZETA U 2015 GODINI ................................................................. 29 3.3. SREDNJOROCNA BUDZETSKA PROGNOZA ...................................................................... 32 3.4. STRUKTURNI BILANS (CIKLIČNA KOMPONENTA DEFICITA, JEDNOKRATNE I

PRIVREMENE MERE, FISKALNE POLITIKE) ............................................................................... 38 3.5. NIVOI ZADUŽIVANJA I RAZVOJI, ANALIZA OPERACIJA ISPOD CRTE I PRILAGOĐAVANJA

TOKA ZALIHA ............................................................................................................................ 40

3.6. ANALIZA OSETLJIVOSTI I POREĐENJE SA PRETHODNIM PROGRAMIMA ....................... 41 3.7. ODRŽIVOST JAVNIH FINANSIJA ...................................................................................... 42 3.8. INSTITUCIONALNE KARAKTERISTIKE ............................................................................ 47 4. PRIORITETI STRUKTURALNE REFORME U 2016-2018 ................................................... 50

4.1. IDENTIFIKACIJA KLJUCNIH PREPREKA ZA RAST I KONKURENTNOST (DIJAGNOSTIKA) ..

...................................................................................................................................... 50

4.2. STRUKTURA REFORMSKIH PRIORITETA PO POVRŠINI ................................................... 51 4.2.1. UPRAVLJANJE JAVNIH FINANSIJA ................................................................................. 52 4.2.2. INFRASTRUKTURA .......................................................................................................... 55

4.2.3. SEKTORSKI RAZVOJI ...................................................................................................... 61 4.2.4. POSLOVNO OKRUZENJE, KORPORATIVNO UPRAVLJANJE I SMANJENJE SIVE

EKONOMIJE ............................................................................................................................... 70 4.2.5. APSORPCIJA TEHNOLOGIJE I INOVACIJE ....................................................................... 79

4.2.6. TRGOVINSKA INTEGRACIJA ........................................................................................... 82 4.2.7. ZAPOSLJAVANJE I TRZISTE RADA .................................................................................. 85

4.2.8. PODSTICANJE SOCIJALNE SVEOBUHVATNOSTI, BORBI PROTIV SIROMASTVA I

PROMOVISANJU JEDNAKIH MOGUCNOSTI ................................................................................ 92

4.3. REZIME REFORMSKIH PRIORITETA ............................................................................... 94 5. BUDZETSKE IMPLIKACIJE STRUKTURNIH REFORMI .................................................... 97 6. INSTITUCIONALNA PITANJA I UKLJUCIVANJE INTERESNIH STRANAKA ........................ 97 PRILOG 1. TABELE ................................................................................................................... 99 PRILOG 2. ISTRAGA KOMBINOVANOG UTICAJA POVECANJA PLATA I SVETSKIH CENA ROBE

NA INFLACIJU KOSOVA ........................................................................................................... 136 PRILOG 3. EKONOMISKI EFEKTI REFORMSKIH MJERA ......................................................... 141 PRILOG 4. PREDVIDANJA POJEDINIH PRIHODNE KATEGORIJE ............................................. 144

Skraćenice

ARS Anketa o radnoj snazi MSP Mala i srednja preduzeca

BDP Bruto domaci proizvod MTI Ministarstvo trgovine i industrije

CBK Centralna Banka Kosova NIK Nacionalni investicioni komitet

CUST Centralnoevropski ugovor o slobodnoj

trgovini

NK Nekvalitetni krediti

DEK Digitalna ekonomija Kosova NPSSP Nacionalni program za implementaciju

SSP

EBOR Evropska banka za obnovu i razvoj NSR Nacionalna strategija za razvoj

EE Energetska efikasnost OE Obnovljiva energija

EIB Evropska investiciona banka OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i

razvoj

EK Evropska komisija OEJP Odeljenje za ekonomska i javnu

politiku (MF)

EU Evropska unija OJF Osvrt javne finansije

IKT Informacione i komunikacione

tehnologije

PDV Porez na dodatu vrednost

IPC Indeks potrošačkih cijena PJ Proizvodni jaz

IRI Istraživanje, razvoj i inovacije PRNS Prava na registar za nepokretnu svojinu

JIE Jugoistočna Evropa PRRP Poljoprivreda i ruralni razvoj programa

JIETO Jugoistočna Evropa Transportna

opservatorija

PTK Pošta i telekomunikacije Kosova

JPFO Javne potrošnje i finansijske

odgovornosti

PUK Poreska uprava Kosova

JPG Jednokr projekat gasovoda SAK Statisticka Agencija Kosova

JPP Javno-privatno partnerstvo SDI Strane direktne investicije

JUD Jedinica za upravljanje dugom (MF) SOR Srednjoročni okvir rashoda

KAP Kosovska agencija za privatizaciju SRS Savet za regionalnu saradnju

KASUPP Kosovska agencija za strana ulaganja i

podršku preduzeca

SSP Sporazum o stabilizaciji pridruživanju

KGF Kosovski Garancijski Fond TE Termoelektrana

KPSF Kosovski penzijski stedni fond UJF Upravljanje javnim finansijama

KSP Kancelarija za strateško planiranje UPIS Upravljanje predmetima i informacioni

sistemi

KSPOT Kosovski sistem prenosa i operator

tržišta

USAID Agencija SAD za međunarodni razvoj

MF Ministarstvo finansija VA Vlada Kosova

MIP Međunarodna investiciona pozicija VECM Model vektor korekcije greške

MMF Međunarodni monetarni fond WB Svetska banka

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i

tehnologije

ZUJFO Zakon o upravljanju javnim finansijama

i odgovornosti

MPSRR Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i

ruralnog razvoja

Lista grafikona i tabela Grafikon 1. Godišnji porast BDP-a, u % 6 Grafikon 2. Inflacija (prosečne potrošačke cene), u % 7 Grafikon 3. Struktura BDP-a u 2015, 8 Grafikon 4. Nivoi cena na Kosovu 10 Grafikon 5. Bruto prosek (mesečno) plata, u evrima 12 Grafikon 6: Doprinos realnom BDP rastu 13 Grafikon 7. Sektorski doprinos BDP rastu u procentnim poenima 14 Grafikon 8. Indeks trgovinske otvorenosti, poređenje sa regionom i evropskom zonom 17 Grafikon 9. Strane direktne investicije, u milionima Evra 18 Grafikon 10. Struktura SDI po sektorima u 2015 18 Grafikon 11. Međunarodna investiciona pozicija (IIP) na kraju perioda, u milionima Evra. 19 Grafikon 12. Trend razvoja finansijskog sistema i aktive finansijskog sektora 20 Grafikon 13. Struktura depozita i godišnji rast, u % 20 Grafikon 14. Struktura kredita i godišnji rast, u procentima 21 Grafikon 15. Alternativni scenariji, realni BDP rast 24 Grafikon 16. Struktura poreskih prihoda, kao % od ukupnog iznosa 33 Grafikon 17. Trend poreskih prihoda za 2006-2018,i njihov odnos sa ekonomskim pokazat 33 Grafikon 18. Struktura potrošnje po kategorijama tokom 2015-2016, u milionima Evra 37 Grafikon 19. Stvarni i potencijalni BDP, godišnji i tromesečni podaci 38 Grafikon 20. Ciklično prilagođeni bilans budžeta i proizvodni jaz, godišnji i kvartalni rezultati 39 Grafikon 21. Sastav ukupnog deficita i finansiranje potreba 44 Grafikon 22. Pokazatelji javnog duga prema osnovnoj liniji i scenarij klauzule investiranja 44 Grafikon 23. Analiza scenarija: Smanjenje stalni rast BDP-a od 1 pp 46 Grafikon 24. Analiza scenarija: Trajno smanjenje stanja banke na 3.0% BDP-a 46 Grafikon 25. Analiza scenarija: Privremeno povecanje ukupnog deficita u 2020 godini 47

Tabela 1. Deo uvezenih dobara od ukupnog uvoza 16

Tabela 2. Georgrafska kompozicija izvoza, u ‘000 evra 16

Tabela 3. Finansijski pokazatelji solidnosti 22

Tabela 4. Dodatni investicioni projekti 26

Tabela 5. Alternativni makro-fiskalni scenariji 27

Tabela 6. Opšti prihodi i rashodi Vlade, u milionima Evra 30

Tabela 7. Struktura budžetskih prihoda, u milionima Evra 34

Tabela 8. Budžetski troškovi prema ekonomskoj kategoriji tokom 2014-2018, u miliona evra 36

Tabela 9. Elastičnost poreskih prihoda u odnosu na BDP 39

Tabela 10. Proizvodni jaz (PJ), ciklično prilagođeni balans budžeta, primarni bilans i ciklična

komponenta bilansa 40

Tabela 11. Javni Dug, u milionima evra (ukoliko nije drugačije naznačeno) 41

Tabela 12. Alternativni Makro - fiskalni scenariji 42

U slučaju bilo kakvog neslaganja između prevoda , verzija na engleskom preovladava

1

1. OPŠTI OKVIR POLITIKA I CILJEVA

Izrada PER-a 2016 za Kosovo se podudara s arazvijanjem Nacionalne strategije za razvoj (NSR),

što je i prvi put da je Kosovo uvelo sveobuhvatni planski dokumenat. NSR je da posluži kao krov

za sve nacionalne strategije (uključujuci sektorske strategije) kako bi promovisao ekonomski

razvoj a u skladu je sa programom vlade 2015-2018, proizvod je koalicije između dve strane koje

su na dužnosti od januara 2015 godine. Stoga, PER 2016 je izrađen sa namerom da bude u skladu

sa onim što je naznačeno u NSR-u i da posluži kao prilika za resorna ministarstva za usklađivanje

svih trenutnih sektorskih strategija pod jednim zajedničkim budžetskim okvirom. Dok je NSR više

opšti dokumenat, koji se bavi nacionalnim politikama na širem nivou, PER pokušava da se

usredsredi na politike koje se uklapaju u dnevnom redu za povecanje konkurentnosti, koja treba da

se integriše u jasno postavljenim makrofiskalnim okvirom.

Dva glavna cilja ERP 2016 su (i) da se postigne neophodna fiskalna konsolidacija potrebno

prekomernim javnim finansijama deficita u 2014. i slab ekonomski rast u 2015, i. (ii) da se

fokusira na strukturne reforme ključne oblasti za poboljšanje izvozne konkurentnosti i smanjenje

identifikuju prepreke za ekonomski rast.

Fiskalna strategija predstavljena u Poglavlju 3 kombinuje ograničenja na tekuce rashode sa prihod

jačanje mera i rasta stimulisanja poreskih mjera. Strukturne reforme predstavljene u poglavlju 4

su prioritet na takav način da:

bave prepreke za pristup finansijama i sprovođenje ugovora (reformske mere #10, #11 i

#12 poboljšanje sistema imovinska prava , sudska efikasnosti i finansiranja malih i

srednjih preduzeca)

obratiti prepreku napajanja (reformske mere #3 i #4 da poveca proizvodnju energetskih

kapaciteta i energetska efikasnost) i potencijalno ozbiljna prepreka saobracajne

infrastrukture (reforma mera #2)

obratiti potencijalno ozbiljna prepreka jaza veština (reformske mere #17, #18 , #19 i #20 u

cilju poboljšanja veza između obrazovanja i tržišta rada , kao i unapređenje veština i

zapošljavanja autora aktivne politike tržišta rada)

poboljša proizvodnu bazu za izvoz u tradicionalnim sektorima (reformske mere #7 i #16

razvoja industrijskih klastera i promovisanje standarda kvaliteta , reformske mere #5 i #6

da olakša konkurentsku poljoprivrednu proizvodnju

omoguci razvoj dodatih sektora visoke vrijednosti (reformske mjere #8 i #15 promovisanje

IKT infrastrukturu i poslovno - Academia saradnju)

poboljšanje investicionog ambijenta i kvalitet upravljanja (mera reforme # 14 set za

smanjenje neformalnog, reformske mere #1 , #9 i #13 na poboljšanju kvaliteta regulative ,

uprave DP-a javne nabavke).

Prošle godine, (N)PER 2015 je izrađen u veoma specifičnom političkom okruženju, kada je

formiranje vlade odloženo do kasne 2014 godine, nakon nacionalnih izbora koji su održani juna

meseca iste godine. U tom smislu, uključivanje politika, koje je često zahtevalo odobrenje

političkog nivoa, je bilo izazov. Koordinatori PER-a su obuhvatili lekcije naučene iz

2

prošlogodišnjeg dostavljanja, i kombinovali su ih sa preporukama/političkim smernicama

primljenih od ekonomskog i fiskalnog dijaloga, usvojenih u zajedničkim zaključcima Saveta od

maja meseca 2015.

Radne grupe, uključujuci sva relevantna resorsna ministarstva i/ili druge vladine agencije,

redovno su se sastajale da razgovaraju o sadržaju mera koje ce se sadržati u PER 2016, kao i o

usklađivanju između PER-a i sveobuhvatnih politika naznačenih u NSR-u. O oba dokumenta je

razgovarano na ministarskom nivou, usvojen od strane vlade pre nego što je podnet EK.

Bilo je od posebnog značaja za oba nacionalna koordinatora PER procesa (kancelarija za strateško

planiranje pri kancelariji Premijera i makroekonomske jedinice pri Ministarstvu finansija) da nacrt

dokumenta bude dostupan za sve relevantne saradnike za blagovremene konsultacije, buduci da

zbog specifične političke situacije tokom 2014 godine to nije bilo moguce. Ove godine,

dokumenat je bio dostupan različitim institucionalnim predstavnicima i predstavnicima NVO-a, i

to putem javnih konsultacija i prezentacija, a obijavljen je i na veb stranici kancelarije Premijera

(više detalja u delu o strukturnim reformama ovog dokumenta), što je i učinjeno u koordinaciji sa

(sličnim) konsultativnim procesom Nacionalne strategije za razvoj. Relevantni saradnici

sačinjavaju predstavnike poslovnog sektora, komora za privrednu saradnju, civilno društvo, kao i

drugih saradnika koji se smatraju važnim za ovaj dnevni red.

Okvir 1. Odgovor na ciljane političke smernice usvojene ekonomskim i finansijskim

dijalogom maja meseca 2015

Komentari/preporuke su primljene za dva dela (N)PER 2015 posebno, a ova sekcija ce ih

predstaviti kao od interesa da se zadrže u strukturi prošlogodišnjeg dokumenta kao i zaključaka

dijaloga. Preporuke su bile sledece:

Dotičan deo I:

1. “Održi posvecenost fiskalnoj discipline i poboljšaj transparentnost javnih finansija, imajuci u

vidu uspostavljanje nezavisnog fiskalnog saveta ,ili fiskalne agencije, sa jasnim mandatom da

sačuva održivost javnih finansija, i smanji pristrasan deficit, kao i bolju koordinaciju između

vlade i parlamentarnih tela odgovornih za budžetske procese. Poboljšaj budžetski proces,

zakonodavno jačajuci ulogu Srednjoročnog okvira troškova i ugradi principe analize troškova

kao osnovu procesa za planiranje politike. Preduzmi korake za povecanje državnih depozita do

praga koji se namece fiskalnim pravilom (4,5% BDP-a) kako bi se obezbedilo dodatno

finansijsko povecanje.”

Na osnovu preporuke, bilo je duge rasprave, koja je još u toku, o uspostavljanju fiskalnog

saveta/agencije. Mnogi oblici ovakvog tela su 'stavljeni na sto", ali je uspostavljanje fiskalnog

saveta (u smislu savetodavnog tela akademika koji bi procenili prognoze i fiskalne planove) nije

smatrano kao najefikasniji lek koji ce pomoci održavanje dobrog upravljanja javnim finansijama

i smanjiti deficit pristrasnosti.

Postoji razlog da se veruje da ovakvo telo ne bi bilo u poziciji da pruži istinski nezavisne procene

prognoza i fiskalne planove i moglo bi da devoluira u samo još jedan sloj birokratije.

Glavni cilj takvog tela je da takođe pokrene javnu (mediji) debatu o ovakvim pitanjima, rezultat

čega veoma zavisi od kapaciteta akademske zajednice i medija da se uključe u takvoj raspravi,

3

koja na Kosovu nedostaje (naročito ako je ovo rasprava treba da bude suštinski tehničkog

sadržaja). Voditi ovu raspravu sada, omogucava Kosovu da proceni različite načine na koje su

države obradili ovo pitanje, kako bi se odlučilo o najboljoj opciji; gde uspeh zavisi od ove mere

koja je specifičnog konteksta. Korisno je ustvari razmotriti usmeravanje napora ka

očuvanju/poboljšanju postojece infrastrukture, pružajuci nezavisnost za postojeca tela prognoza u

okviru vlade (slično Irskom, Danskom ili Slovenskom modelu). Takvo telo može da pomogne

unapređenje koordinacije između vlade i parlamentarnih tela odgovornih za budžetske procese,

kao što je navedeno u preporuci.

Uloga SOT-a je vec jasno sadržana u zakonu, dok uključujuci i analizu troškova u procesu

planiranja politike je značajan poduhvat s obzirom da obuhvata sva ministarstva, odnosnu celu

vladu. Sve nove političke inicijative su zakonom obavezne da budu u pratnji procene fiskalnog

uticaja kada se dostavlja Ministarstvu finansija/kancelariji Premijera; međutim, ovo se veoma

retko dešava. Tokom 2015. godine, MF je izdalo administrativno uputstvo koje zahteva sve

budžetske organizacije da podnesu fiskalni uticaj, uz osnovne analize troškova, bilo koje nove

inicijative. Stalni napori se ulažu u tom pravcu, uglavnom propraceni sa Odeljenjem za budžet u

okviru Ministarstva finansija; više detalja dato u sekciji 3.8.

Početkom 2015. godine, Vlada je ušla u 22 meseci programa sa MMF-om. Kako je program

uglavnom usredsređen na održavanje održivog makrofiskalnog okvira, u saradnji sa MMF-om,

Vlada planira da postepeno povecava korisna keš pospešenja na oko 4,5 % BDP-a do kraja

2016. Ovo je takođe predviđenou odobrenom budžetu za 2016.

2. “Obratite neposredne fiskalne rizike sa potrebnim merama u cilju smanjenja neodrživo visokih

tekucih rashoda uz očuvanje rasta povecanja kapitalnih troškova. Razviti pravni okvir za

održavanje održivog platnog fonda u javnom sektoru i ojačati ciljeve i sredstva za testiranje

transfera. Osigurajte da je planirani rast poljoprivrednih subvencija usmeren isključivo na

inicijative povecanja produktivnosti. Unapredite reformu javne uprave sa posebnim osvrtom na

poboljšanje produktivnosti i smanjenje troškova. Preduzmite dalje korake u jačanju prakse

upravljanja javnim finansijama.”

Ova godina obeležava prvi put da je Kosovo revidirani svoj budžet nadole. To je postignuto,

delimično, i uskracivanjem "neproduktivnog” rashode, sa namerom da se na unutrašnji način

pažljivo prate dalji razvoji, ali i preko preporuke/zahteva od strane nedavnog SBA sa MMF-om.

Deo ovog SBA je i "pravilo plate”, koje (u najširem smislu) usidrava povecanje potrošnje

javnih prihoda u nominalnom BDP-u, u interesu održavanja održivog računa plata u javnom

sektoru i usklađivanja plate u javnom sektoru sa rastom produktivnosti.

Dve glavna projekta koja su posebno naznačena tokom 2015. Godine, jesu Reforma o

upravljanju javne uprave i Reforma upravljanja javnim finansijama, koji su takođe bili

preporuka mnogih drugih zainteresovanih strana (detaljnije je obijašnjeno u ovom dokumentu).

Reformskih mjera #5 i #6 (poljoprivredna infrastruktura za agro -biznisa , konsolidacija

poljoprivrednog zemljišta) ce podržati razvoj konkurentnih poljoprivredne proizvodnje i

poboljšati ukupnu efikasnost javne potrošnje na poljoprivredu.

Mera reforme #1 bavi važan element zdravog upravljanja javnim finansijama promovisanjem

centralizovanu i elektronskih javnih nabavki. Mera reforme #9 ce uvesti stroge RIA principe i

procedure u zakonodavnom procesu i poboljšanje ukupnog kvaliteta javnih politika ukazujuci

takođe viši efikasnosti potrošnje

4

Odlučni napori za obezbeđivanje fiskalne stabilnosti su odrađeni tokom pripreme budžeta 2016,

koji predviđa ukupni deficit od 1,6% BDP-a, na koji je pristignut smanjenjem tekuce potrošnje u

odnosu na budžet 2015. i očuvanje kapitalne potrošnje na nivou budžetskih nivoa za 2015.

3. “Modernizovati prikupljanje prihoda kako bi se smanjila zavisnost od carinskih prihoda kroz

poboljšanje naplate poreza i ojačanje pravnog okvira za naplatu poreza i opštinskih poreskih

dugovanja. Ponovo pogledajte grant šemu vladinog finansiranja za bolje podsticanje

prikupljanja opštinskih prihoda. Dalje proširite poresku osnovicu uvođenjem planiranih i

obaveznih doprinose u zdravstvenom sektoru, i preispitajte planirane porezne olakšice!!”

Mera reforme #14, Program Vlade 2015-2018 je predvideo osnivanje agencije za zajedničke

prihode; kao odgovor na veliki broj pitanja koja su pokrenuta u vezi sa Poreskom upravom

Kosova kao i Carine Kosova.

Takva jedinstvena agencija bi poboljšala usluge koje se nude poreskim obveznicima

(standardizovane procedure i smanjenje troškova), povecala efikasnost u naplati poreza, kao i

povecala nezavisnost takvih struktura i doprinela tekucem procesu prilagođavanja zakonodavstvu

i praksama EU-a. Od posebnog interesa bi bio efekat takve reforme na smanjenje poreskog jaza;

procenjuje se da najveci deo ovog jaza dolazi od PDV-a , tako da rešavanje ovog problema u

okviru zajedničke strukture ima potencijal da dovede do značajnog povecanja naplate PDV-a .

Mora se napomenuti da je ovo drugo mnogo verovatnije da započne posle određenog

vremenskog perioda; nakon što se obe institucije "smeste” u novom okviru.

Što se tiče šema za grantove finansiranja lokalne vlade; dvogodišnji EU projekat je izvršio

analizu sistema opštinskih finansija i radio sa odabranim opštinama na povecanju samostalnih

prihoda. Preporuke projekta su razmotrene od strane među-institucionalnih radnih grupa o

fiskalnoj decentralizaciji bice uzete u obzir za usvajanje od strane MF-a tokom godine.

4. “Unapredi restrukturiranje i ponovo započni sa privatizacijom ne-esencijalnih javnih

preduzeca (JP). Preduzeti korake da se poboljša efikasnost i korporativno upravljanje strateških

JP-a. Navedite nedostatak kvoruma odbora Agencije Kosova za privatizaciju (KAP) a ubrzavanje

privatizacije društvenih preduzeca je još uvek u portfoliju KAP-a.”

Važan korak je preduzet u vezi sa Agencijom za privatizaciju, jer druga polovina 2015. godine

pokazuje da Kosovo poseduje usvojenu listu članova odbora za ovu agenciju, tako da sve

odluke koje je donose na najvišem nivou nisu više nerešene. Vlada Kosova se oslanja na EK da

shvati veliku važnost takvog tela, u pogledu daljeg razvoja na portfolio KAP-a, zbog čega je i

proces finalizacije sposobnih/kvalifikovanih spiskova potencijalnih članova odbora bio posebno

težak zadatak. Ovo je ključni korak u uspostavljanju osnove od kojoj vlada dalje može nastaviti

sa privatizacijom preostalih JP.

Mera reforme # 13 ima za cilj da poboljša korporativno upravljanje i efikasnost DP-a u skladu sa

principima OECD-a.

5. “Uputite uzroke za visoke troškove bankarskog finansiranja, smanjite trajanje i troškove

stečajnog postupka usvajanjem novog stečajnog zakona i dalje poboljšajte izvršenje ugovora sa

ciljem povecanja ukupnog finansijskog posredovanja u privredi.”

Bankarski sektor na Kosovu je pokazao napredak u vezi sa ovim pitanjem, pošto su se kamatne

stope na pozajmice smanjile na 7,9% (u septembru 2015) u poređenju sa 10,7% (septembar

2014); zbog kombinacije faktora: opadanje kamatnih stopa na depozite, poboljšanje kvaliteta

kreditnog portfolija, kao i interes banaka da povecaju kreditiranje kao rezultat među-bankarske

5

konkurencije. Još jedan faktor sa direktnim uticajem u tom smislu je reforma u okviru

pravosudnog sistema, posebno na funkcionalizaciju privatnih izvršitelja, koji se očekuje da

nastavi da igra glavnu ulogu u jednom od najistaknutijih problema pravosudnog sistema, a to je

izvršenje ugovora1.

Reformskih mjera #10 i #11 (jačanje sistema imovinskih prava ; povecana efikasnost pravosuđa)

ce imati pozitivan srednjoročni uticaj na efikasnost izvršenja ugovora i stečajnog postupka. U

kratkom roku , mera reforme #12 ce poboljšati pristup finansijama za MSP.

1 Postojao je trogodišnji USAID-ov program direktno uključen u jačanju kapaciteta koji se odnosi na ovo pitanje na svim

nivoima vlasti. Gradi se na napretku postignutom od strane "Sistema za sprovođenje sporazuma i odluka (SEAD)”, više

informacija na: http://vvv.kontrata.net/?cid=2,1

6

2. MAKROEKONOMSKI OKVIR

Tokom 2014. godine, globalna ekonomija2 doživljava blagi rast, u pratnji razlike među regionima.

Dok je u 2014. napredna ekonomija nastavila sa reformama usmerene ka smanjenju duga

privatnog sektora, unapređenje radnog tržišta i povecanje konkurentnosti, a sve sa namerom da se

obezbedi održivi ekonomski rast; rastuce ekonomije su nastavile da se suočavaju sa strukturnim

problemima propracenim zatezanjem fiskalne politike koja je uticala na perspektivu ekonomskog

rasta. Sa druge strane, geopolitički događaji koji se pre svega odnose na sukob između Ukrajine i

Rusije i napetosti u drugim zemljama proizvođačima nafte nastavili su tokom 2014. godine, ali su

njihovi direktni uticaji na globalne ekonomske aktivnosti bile ograničeni. Prema WEO izdatom od

strane MMF-a, globalna ekonomija je projektovana da postigne porast od 3,1% u 2015. godini, a

do 3,6% u 2016., uz podršku uglavnom tržišta u razvoju i zemalja u razvoju, kao što se može

videti i na sledecem grafikonu.

Grafikon 1. Godišnji porast BDP-a, u %

Nakon dvogodišnjeg perioda negativne stope realnog rasta usled krize javnog duga, ekonomija

evro zone je počela da se postepeno oporavlja sa godišnjim porastom od 0,9% u 2014. godini, kao

rezultat povecanja domace potražnje. Rast BDP-a evro zone je takođe pripisan uravnoteženoj

monetarnoj politici poboljšanjem finansijskih uslova i obezbeđivanjem adaptivnije fiskalne

politike. Finansijska tržišta u evro zoni postepeno ponovo stiču pozitivan stav u vezi percepcije

rizika od strane investitora koji su pozitivno doprineli poslovnom poverenju, povecavajuci

investicije zajedno sa potrošnjom. Štaviše, pad energetskih cena je imao pozitivan uticaj na

povecanje raspoloživog dohotka domacinstava i preduzeca.

2 S′obzirom da je rok za PER 2016 produžen do 2018. godine, a AMECO baza podataka Evropske komisije samo pruža

predviđanja do 2017. godine, Kosovo PER 2016 koristi prognoze ekonomskih pokazatelja u MMF-VEO Database (jesen

2015 ). Osim toga, publikacija 'Evropska ekonomska prognoza' ne daje podatke o Kosovu. U interesu konzistencije, MMF

VEO baza podataka ce biti glavni izvor podataka o ekonomskim kretanjima i projekcijama ovog dokumenta, sa dodatnim

informacijama iz predviđanja Evropske komisije, gde primenljivo.

7

Grafikon 2. Inflacija (prosečne potrošačke cene), u %

Ekonomski rast u evrozoni tokom 2016-2017 se očekuje da bude umeren, prvenstveno pod

uticajem pada cena nafte, povoljnom monetarnom politikom i depresijacijom evra. Projekcije

ukazuju na to da se očekuje da ekonomski rast u evrozoni bude 1,4% za 2015. i 1,6% u 2016.

Privredni rast u zemljama u razvoju se očekuje da dostigne 4,5% u 2016., uglavnom zbog

očekivanja pozitivnih dešavanja u nekim od ovih ekonomija. U kratkom roku, očekuje se da efekti

finansijske krize oslabe i da se porast u evrozoni oporavi u pravcu dugoročnog potencijala rasta,

gde se očekuje poseban doprinos od strane Evropskog investicionog plana koji je usvojen u 2014.

Ovaj plan ima za cilj da ukloni prepreke za investicije, da pruži tehničku pomoc za investicione

projekte i efikasnije korišcenja finansijskih izvora3. Globalni pozitivni ekonomski razvoj i u

evrozoni trebao bi imati inflatorni pritisak na globalnom nivou. Tako je predviđeno da inflacija u

evrozoni doživi blagi rast u proseku od 1,2% ka kraju 2017. godine.

2.1. NAJNOVIJI EKONOMSKI RAZVOJI

Procenjuje se da realni rast BDP-a dostigne 3,8% u 2015. godini, značajno povecanje u odnosu na

1,2% of prethodne godine. 2015 godina je predvidela da ce ovaj indikator postati predmet mnogih

rasprava među širokim spektrom aktera, s obzirom da je to bio prvi put da Agencija za statistiku

Kosova obijavljuje kvartalni BDP. Ipak , zvanična godišnja stopa rasta BDP-a za 2014. (1,2 % u

odnosu na prvobitno objavljen 0,9% iz kvartalnih podataka) 4, objavljena je krajem novembra.

Vredi napomenuti da 2014 godinu karakteriše nesigurnost među agentima zbog političke situacije;

pošto je bilo značajnog zastoja u formiranju vlasti nakon izbora održanih u junu 2014. godine, pa

doprinosi usporavanju privrede i odstupanja od očekivane stope rasta u 2014. godini.

3 ‘Jobs, Growth, Investment’ Plan; ec.europa.eu/priorities/jobs-growth-investment/plan/index_en.htm 4 Važno je pružiti ovo objašnjenje u ovom trenutku s obzirom da zvanični budžet za 2015. godinu koristi 0,9% kao stopu rasta

realnog BDP-a, jer , kako se budžet priprema u oktobru, ovo je bila zvanična stopa na raspolaganju od KAS u to vreme. Ovo

takođe služi kao objašnjenje za bilo koju velikih razliku u poređenju na prognoze u prethodnim dostavljanjima,

8

Grafikon 3. Struktura BDP-a u 2015,

u milionima evra Početak 2015. godine je međutim doveo do

oporavka na osnovu veceg poverenja privrednih

subjekata u odnosu na okolinu, ojačan od strane

nove vlade sa jasno artikulisanim programom

vlade prilikom stupanja na dužnost. Grafikon 3

prikazuje komponente BDP-a u milionima evra

(nominalno) i ilustruje njihov doprinos realnog

BDP-a. Potrošnja i uvoz ce i dalje biti najveci

doprinos BDP-a, dok su pad javne potrošnje i

opšti investicija u 2014. godini bili posebno

primetni (zadnje je detaljno obijašnjeno zbog

stagnacije rada na infrastrukturnim projektima kao

glavna komponenta javnih investicija).

Nastavljajuci ka 2015, zabeležen je porast izvoza,

iako je uticaj koji ova kategorija ima na BDP ograničen s obzirom na nisku osnovu, posebno u

odnosu na uvoz koji nastavlja da održava trend ranijih godina.

Da bi trgovinski bilans počeo da pozitivno doprinosi BDP-u, sveobuhvatni set politika za

povecanje konkurentnosti, predstavljen je u poglavlju 4. Shodno tome , uticaj izvoza na BDP ce se

povecati , ali je još važnije da ce se struktura ove kategorije promeniti (dosta potrebnija

diversifikacija izvoza bi se pojavila, što bi obezbedilo održivost ove kategorije). Kao prvi korak,

poreske olakšice su uvedene ove godine da stimulišu domacu proizvodnju i poboljšanje poslovnog

okruženja (vidi okvir 2), ali je potrebno vremena za promene vec sprovedenih politika kako bi

pokazale svoje dejstvo.

Procenjuje se da ce se oporavak koji je započeo 2015. godine (više tako počev od drugog

tromesečja ove godine) pojaviti kod svih komponenti BDP-a, više ili manje proporcionalno, pošto

su svi privredni sektori bili pogođeni prošlogodišnjim usporenjem ekonomske aktivnosti. Ipak,

svaki razvoj sa uticajem na ekonomiju na Kosovu, u početku se ogleda kroz potrošnju, s obzirom

na udeo ove kategorije u BDP-u, zato možemo primetiti više značajan porast potrošnje (u iznosu

od 6.025 miliona evra u nominalnom smislu) u odnosu na prethodnu godinu.

2015. godine je naznačena je promenama u poreskom sistemu, čiji je krajnji cilj da stimuliše

domacu proizvodnju. Prva polovina ove godine bila je posvecena promenama (ili osnivanja, gde

potrebno) pravne osnove, kako bi se omogucila pogodnija i transparentnija primena promena za

sve zainteresovane strane - ključni element za uspeh započetih promena.

Okvir 2. Glavne promene poreske politike

Primarni cilj promena poreske politike je da se smanji poresko opterecenje u privatnom sektoru u

cilju podsticanja domace proizvodnje uz održavanje makrofiskalnu stabilnost. U tom cilju, Vlada

je pokrenula niz promena poreske politike da podrži domacu proizvodnju sa jedne strane i ojača

privatnu aktivnost kroz unapređenje infrastrukture, sa druge strane.

Među glavnim reformama koje je Vlada pokrenula jesu mere usmerene ka ublažavanju procesa

9

formalizovanja lokalnih poslovanja. Ova mera podržava zaključak procesa fiskalizacije za sva

poslovanja koja ce promovisati konkurentno okruženje za sva poslovanja koje posluju u

Republici Kosova, i to putem:

- Uklanjanje barijera za fiskalizaciju svih preduzeca izmenom Administrativnog uputstva

br.15 / 2010 za fiskalne kase, sa ciljem liberalizacije tržišta za ove uređaje. Ova mera ce stvoriti

preduslove za ulazak veceg broja ponuđača ovih uređaja na tržište, koji ce imati uticaj na

smanjenje troškova uređaja, kao i održavanje ovih uređaja za preduzeca

- Zajedno sa liberalizacijom tržišta za fiskalne uređaje, Ministarstvo finansija je pripremilo

dodatne mere za podsticanje potrošače da sakupljaju fiskalne račune i podizanje svesti o značaju

formalizovanja poslovanja. Tačnije, podsticajne mere za prikupljanje fiskalnih prihoda

predviđaju da potrošači koji sakupljaju:

- koverte sa više od 30 računa od € 250 do € 500 dobice nazad 10 €;

- koverte sa više od 40 računa od €501 do €800 dobice nazad €15;

- koverte sa više od 50 računa preko €800 dobice vrednost od €20

Izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost kao zakonodavni deo, odražava vecu fiskalnu

reformu u odnosu na drugim poreskim propisima, i sadrži:

- Smanjenje praga za registraciju za PDV od 50.000 evra do 30.000 evra. Ova mera se

očekuje da utiče na učešce veceg broja preduzeca koja vec posluju sa prometom između ovih

intervala, sa namerom da se stvori više konkurentnog tržišta u zemlji, širenje lanca PDV-a i

pružanje mogucnosti za ova preduzeca da nadoknade PDV na svojim ulazima

- PDV diferencijacija je učinjena postavljanjem smanjene stope za osnovne proizvode na 8 %,

namenjene za više jednake raspodele prihoda, s obzirom na visoku stopu nezaposlenosti i

činjenici da vecina stanovništva troši oko 45 % svojih prihoda na hranu (hleb i proizvodi hleba,

žitarice i proizvodi koji se sastoje od žitarica, mlečni proizvodi, ulje, jaja, vodovod, struja i ostale

komunalije, itd). Važno je napomenuti da je 0%PDV stopa održana na poljoprivrednim

proizvodima u cilju jačanja sektora i povecanja učešca poljoprivrednih proizvoda na domacem

tržištu. Standardna stopa PDV-a je povecan sa 16% na 18%.

Među najznačajnijim koracima naznačenih u Zakonu o PDV-u, pored PDV diferencijacije, jesu

izuzece inputa, proizvodne linije i mehanizacija od PDV-a. Ova mera se očekuje da poboljša

likvidnost lokalnih proizvodnih preduzeca, što je od posebnog značaja s obzirom na teškoce da

pristupe finansiranju i pratecim visokim troškovima finansiranja.

Sektor za informacione tehnologije se smatra kao sektor sa posebno visokim potencijalom na

Kosovu. Izmene i dopune fiskalne politike obuhvataju namenske dužnosti i PDV na granici

izuzeca IT opreme u cilju stimulacije ovom sektoru i drugim sektorima koji ga intenzivno

koriste.

Uprkos budžetskim ograničenjima (uticaj ovih mera na prihode budžeta) i kao rezultat Programa

Vlade u velikoj meri fokusiran na ekonomski razvoj, preduzimanje ove mere smatra se od

vitalnog značaja za otključavanje ekonomskog potencijala privatnog sektora.

Uticaj promena, kao što je smanjenje PDV praga, diferencijacija PDV-a, izuzeci za inpute i

mašineriju koja spade u proizvodnu liniju, kao i za IT opremu, itd., očekuje se da ce postati

očiglednije počev od 2016. godine pa nadalje. Kada je u pitanju 2015. godina, primecuje se blagi

10

rast investicija (1,557 miliona evra u nominalnom smislu) uglavnom predvođen privatnim

investicijama, što može odraziti povecanje poverenja privrednih subjekata u odnosu na prošlu

godinu. Slično tome, izvoz takođe umereno povecava (u iznosu od 1.179 miliona evra nominalno),

jer ova kategorija takođe zahteva vreme da se u potpunosti odrazi uticaj poreskih promena u

poslovnoj klimi. Ovo dolazi kao rezultat niske osnove i činjenice da kosovski izvoz nastavlja da

bude podlegnut jednom proizvodu (metalima). Uvoz i dalje nastavlja da bude komponenta sa

visokim učešcem u BDP, u iznosu od 2.962 miliona evra u 2015. godini. Mere preduzete za

podsticanje domace proizvodnje očekuje se da ce u početku izazvati zamenu uvoza, više na robe

široke potrošnje (uglavnom poljoprivrednih proizvoda, sa posebnim osvrtom na mlečne

proizvode). U tom smislu, subvencije koje su prošle godine dodeljene poljoprivrednicima a

nastavljene sz od strane ove vlade, smatraju se da imaju uticaj, kao porezi koji su tokom 2015

preduzeti za upotpunjenje.

Što se tiče cena, početak 2015. godine karakteriše blagi porast u hrani i (bezalkoholno) cenama

pica; koji drže najveci deo potrošnje u zemlji.

Grafikon 4. Nivoi cena na Kosovu

Grafikon 4 pokazuje kako IPC blisko prati cene hrane na Kosovu, s obzirom na činjenicu da

značajan pad cena nafte na početku 2015. godine nije uticao na celokupnu cenu na nivou države.

Cene hrane i pica variraju prosekom od 1,1% u prvoj polovini godine, ali kako druga polovina

godine prolazi, cene hrane su pokazte na proseku od -0,4%. Dešavanja na nivou cena nafte na

početku ove godine, nametnula su pregled ovog pokazatelja na vlasti globalno; na Kosovu

značajnih promena je bilo u prvim mesecima godine (do 10 procentnih poena od januara do juna)

čineci da ovo postane veoma interesantan pokazatelj koji se treba izbliza pratiti ka 2016. godini.

Zapošljenje 5, produktivnost i plate

Prema najnovijoj anketi o radnoj snazi koju je sproveo ASK6, radno sposobnog stanovništvo na

Kosovu iznosi 1,202,489 ljudi tokom 2014 godine, sa gotovo jednakom rodnom ravnopravnošcu.

5 U 2015, promene su napravljene u metodologiji onih koji traže posao, registrujuči se pri Ministarstvu za rad i socijalnu

zaštitu, pod kojima sva lica koja su evidentirana u sistemu treba da se "prijave “ najmanje jednom u 6 meseci, inače se

registruju pod ' pasivno '. Ove promene su rezultat tranzicije ka modernijem sistemu za upravljanje podacima, a izrađeni su sa

aktuelnim pravnim definicijama za izraze "aktivni" i "pasivni" u zapošljavanju.

11

Međutim, aktivne radne snage (starosti od 15 do 64 godina) iznosi 500,521 ljudi, od kojih 128.975

su žene. Shodno tome, stopa učešća radne snage za žene je mnogo manja nego kod muškaraca,

sa stopom za ukupnu populaciju od 41,6%. Prema ARS, 2014 godine je bilo zaposleno 323,508

ljudi na Kosovu (stopa zaposlenosti od 26,9%), smanjenje od oko 4% u odnosu na 2013.

Što se tiče strukture zaposlenosti, četiri najvažnije ekonomske aktivnosti (koje zapošljavaju oko

polovinu od ukupnog broja zaposlenih) su proizvodnja, pracena trgovinom, građevinarstvom i

obrazovanjem.

Upoređujuci podatke ARS 2014. do 2013. godine, došlo je do pada u 'ukupno produktivnim

satima" na nacionalnom nivou, uglavnom zbog gore (navedenog pomenutog) nivou zapošljavanja

u 2014. godini u odnosu na 2013. S obzirom na nivo BDP-a za 2014. godinu, ovo je prevedeno u

povecanje od 8.5% u produktivnosti rada7 u 2014. u odnosu na prethodnu godinu. S druge

strane, u vezi troškova konkurentnost, postoji odnos JTR8 u 2014. koji se nije značajno promenio

(odnos je opao sa 0.32 na 0.30; smanjenje od 4,6%) u odnosu na prethodnu godinu9. Ovo je

sasvim drugačije kada se uporedi 2013 sa 2012. (takođe ARS podatke), gde je primecen pad od

5,8% u produktivnosti rada, kao i povecanje od skoro 8% u JTR. Zanimljivo je napomenuti da je

nivo ukupnog rada kompenzacija "zemlje u 2014. i dalje slična onoj od 2013. i pored pada u

ukupnim satima rada, što znači da je rast prosečne zarade u 2014. prouzrokovao pad zaposlenosti,

sa nacionalne tačke gledišta.

Za razliku od zaposlenosti i produktivnosti koji su zasnovani na zvaničnim podacima SAK,

diskusija o platama treba biti usredsređena na TPŠK (administrativnim) podacima, imajuci u vidu

dostupnost, još važnije, “svoju" frekvenciju. U tom smislu, postoje razlike između glavnih

pokazatelja u poređenju između dva izvora, koji su u velikoj meri rezultat razlike u snimanju (na

primer, TPŠK ne može registrovati samozaposlena lica ili neformalni sektor, tako da jpostoji

značajno neprocenjenost, dok ARS ne nudi detaljne podatke o javnom i privatnom sektoru

odvojeno, što je najvažnije za našu analizu plata).

Kao što se može videti iz grafikona, posle tri godina (2011 do 2014) prosečnih zarada u javnom i

privatnom sektoru koji se nalaze skoro paralelno jedan sa drugim, vidljiv je neusklađen početak od

Q2 2014 , kao rezultat odluke za povecanje javnom sektoru za 25%.

Javne plate su održale ovaj nivo do Q2 2015, u kom trenutku blagi porast (od oko 30 evra) je

vidljiv, pripisljiv sprovođenju kolektivnog ugovora . Prosečna zarada za 2015. godinu procenjuje

se na 450 evra; 530 evra kao prosečna plata u javnom sektoru i 406 evra u privatnom sektoru.

6 Najnoviji ARS od 2014 godine koji je obijavljen juna 2015 godine. 7Ovde meren kao nominalan output proizveden po radnom satu, na nacionalnom nivou 8 Ovde meren kao ukupna radna nadoknada za nominalni output, na nacionalnom nivou 9PER 2015 izveštava povecanje u ULC za isti period, ali to zbog toga što je korišcen kao TPŠK podatak, a ove je godine

korišcen KAS podatak

12

Grafikon 5. Bruto prosek (mesečno) plata, u evrima

Izvor: TPŠK podaci, analiza makroekonomske jedinice

2.2. SREDNJOROČNI MAKROEKONOMSKI SCENARIO

Realni sektor

U poslednjih nekoliko godina, Kosovo je zabeležilo prosečan rast BDP-a kao najviši u regionu.

Imajuci u vidu da je rast uglavnom predvođen doznakama i javnim investicijama, struktura

privrede karakteriše visok nivo potrošnje i investicija u neproduktivnim sektorima (uglavnom

građevinskih), koja je donekle predodređena strukturi uvoza.

Prigušen rast u evrozoni predviđa postepeno jačanje, stoga, pružajuci pozitivne znake za rast u

zemljama u razvoju, posebno za one koji imaju jake trgovinske odnose sa zemljama EU-a. Glavni

ekonomski indikatori koji su daleko iznad nivoa poslednje godine, ukazuju na to da privreda

Kosova uzima maha, podržana poboljšanim kreditiranjem i poboljšanim poverenjem investitora i

ojačanom ekonomijom evrozone. Dok se prikupljanje investicija očekuje da podrži rast u

srednjoročnom periodu, privreda ce takođe imati koristi od malo vece potrošnje i izvoz. Nedavne

inicijative poreske politike i mere za poboljšanje pristupa finansijama (mera reforme #10, #11 and

#12) se očekuje da pomognu rešavanje postojeceg problema visokih troškova finansiranja i

samim tim, pomognu da se poveca domaca proizvodnj. Shodno tome, na osnovu pretpostavki

osnovnog scenarija, privredni rast za 2016-2018 se očekuje da ojača u proseku od 4,2% .

Ukupna potrošnja, što čini više od 80% raspoloživog dohotka, očekuje se da ce rasti po prosečnoj

stopi od 3,3 realne %, doprinoseci za 3,4 procentnih poena do realnog rasta BDP-a tokom 2016-

2018. Iako ce doznake10 i realni rast plata u javnom sektoru nastaviti da podstiču ukupnu

potrošnju, očekuje se i privatna potrošnja koristi od očekivanog povecanja potrošačkih kredita.

Tako je doprinos privatne potrošnje u realnom rastu BDP očekivan da dostigne 4,0% , u proseku

preko horizonta prognoze. S druge strane, uzdržana rast državne potrošnje očekuje se donekle da

10 Imajuči u vidu da se očekuje dalje smanjenje međunarodnih prehrambenih cena tokom srednjeročnog perioda, povecanje

plata i penzija za 25% u 2014 je povecalo nivo realnih plata civilnih službenika.

13

potisne realni rast ukupne potrošnje. Zaista, realna vladina potrošnja se planira da se smanji za

0,6%, u proseku. Shodno tome , stvarna potrošnja po stanovniku se očekuje da poraste u proseku

za 2,6% tokom projektovanog perioda, pod pretpostavkom da stanovništvo raste za 1,6% godišnje.

Tokom 2015, vlada je u dogovoru sa MMF-om, uvela investicioni klauzulu koja odobrava dodatne

troškove za projekte koje finansiraju poboljšanje rasta - MFI. Pored toga, kako bi se ekonomija

vodila ka održivijem porastu, vlada je kao deo započetih fisklanih reformi, oslobodila ulaze i linije

za proizvodnju iz graničnog PDV-a. Pored ovih inicijativa, Vlada je nastavila da unapređuje

reforme vođenja poslovanja. U srednjoročnom periodu, očekuje se da ce ove inicijative podržati

private investicije putem unapređenog poslovnog okruženja i bolje infrastructure (mera reforme

#2, #3 and #4). Shodno tome, počevši od 2016. godine, očekuje se da ce realne investicije porasti

za 8,9% u proseku, pa doprinosi za 2,5 pp sa rastom BDP-a. Iako se očekuje da ce uticaju ovih

mera poratsa doci kao direktno ubrizgavanje ekonomije u srednjoročnom smislu, mogu samo

potpomoci veci održivi ekonomski porast u dugoročnom smislu.

Negativan trgovinski bilans ostaje izazov za kosovsku ekonomiju. Visok trgovinski deficit je u

velikoj meri predodređen od strane uske izvozne osnove i koncentrisan izvoz koji u velikoj meri

određuje održivost privrednog rasta. S druge strane, velika reprezentacija uvoza robe široke

potrošnje odražava nisku proizvodnu osnovu, kao i nisku konkurentnost za proizvodnju zamene

uvoza.

Izvoz robe ce nastaviti da bude pred-određen fluktuacijom u međunarodnim cena metala i

globalne potražnje za metalima. Izvoz robe se očekuje da ce porasti po prosečnoj realnoj stopi od

6,1%, što je usporavanje u 2016. da odražava na smanjeni porast u Kini i samim tim uticaj na

globalnu potražnju za metalima. Potporno investiciono okruženje, međutim, očekuje se da ce

doprinieti povecanju diversifikacije izvoza, stoga jačanje održivog rasta izvoza u kasnijim

godinama. Isto tako, za prognozirani period, izvoz usluga se očekuje da zabeleži prosečni realni

porast od 4,5%, kojim ce dominirati izvozom putnih usluga. Prema tome, ukupan izvoz je

projektovan da ce se povecati za 4,9% u proseku, više posle 2016. godine?

Grafikon 6: Doprinos realnom BDP rastu

Izvor: predviđanje makroekonomske jedinice

14

Osvrcuci se na projekciju za rast investicija, izvoza robe i potrošnje, uvoz robe je projektovan da

poraste u proseku za 5,1%. S druge strane, uvoz usluga nadvladava prevoz putovanje. Trend

uvoza transportnih usluga u velikoj meri je pod uticajem kretanja u uvozu robe, dok se početak

izgradnje autoputa 6 treba odrediti stopu rasta uvoza građevinskih usluga. Shodno tome, predviđa

se da uvoz usluga prati prosečni realni rast od 5,7% .

Na proizvodnoj strani, sektor usluga je i dalje najveci doprinos ekonomskom rastu I predstavlja

više od polovine BDP-a. Slično svojim istorijskim trendovima, usluge su projektovane da nastave

sa povecanjem trenda, označavajuci prosčni rast od 3,9% tokom prognoze. Dok se očekuje da ce

trgovina predvoditi ovaj sektor tokom perioda prognoze, očekuje se da ce i usluge pridobiti od

prevoza, IT i stambenih usluga. Drugi najveci sektor, sektor industrije, očekuje se da ce se

postepeno oporaviti od obeležavanja rasta u proizvodnnom sektoru od prošlegodine. Iako postoji

veliki potencijal za razvoj intenzivne radne snage za proizvodnju na Kosovu, ovaj sektor je i dalje

relativno mali, uglavnom zato što je ometen manjak (skupe) kvalifikovane radne snage (#17 to

#20), nepouzdanim snabdevanjem električne energjie (# 3 and #4) i visoke cene finansija (# 10 to

#12). Međutim, u odnosu na predviđen period, rast ovog sektora se očekuje da obeleži 5,6% u

proseku, što odražava efekat sprovođenja poreskih inicijativa podrške u proizvodnom sektoru.

Građevinarstvo je važan pokretač rasta, iako je njen rast smanjen u proteklim godinama,

odražavajuci završetak izgradnje autoputa Morina-Merdare i uvođenje prilično restriktivnih

kriterijuma za dobijanje građevinske dozvole od strane opštine Priština. Sektor međutim, predviđa

se da ce se tokom 2016 godine ubrzati, podržan stalnom stambenom investicijom i ulaganja u

infrastrukturu put/autoput (mera reforma #2). Poljoprivredni sektor obuhvata mali deo BDP- a

planirano je da izvede brže oživljavanje, podržano kontinuiranim državnim subvencijama za ovaj

sektor i mere za poboljšanje konkurentnosti sektora. Dakle, tokom 2016-2018, poljoprivreda je

projektovana da se poveca za 2,6%, u proseku.

Grafikon 7. Sektorski doprinos BDP rastu u procentnim poenima

Izvor: KAS i OEJP /preračun makroekonomske jedinice

15

Monetarna politika i politika deviznog kursa i inflacije

Kosovo je evro jednostrano usvojilo u vreme kada je pokrenut, i od tada ga koristi kao svoju de

facto valutu. Prema tome, država nema instrumenata monetarne politike koja bi mogla koristiti za

rešavanje slabeih trendova u konkurentnosti i/ili kontrolisanja inflacije. Dakle, kretanje ukupne

cene na nivou Kosova je u velikoj meri predodređen od fluktuacije u međunarodnim cenama robe.

Ipak, ova korelacija je prilično jača u vreme najvecih inflatornih pritisaka u odnosu na one

deflacije11. Prema tome, iako MMF u svom izvještaju VEO predviđa značajni pad u svetu hrane i

nafte, nivo cena na Kosovu očekuje se da ce stabilizovati godišnji prosek od 0,4% u odnosu na

2016-2018 .

Spoljašnji sektor i srednjoročna održivost istog

Tokom 2014. godine, deficit tekućeg računa označen 7,9% BDP-a, a na osnovu realnih podataka

sredine godine i projektovanih vrednosti potom, deficit tekuceg računa se očekuje da poboljša za

0,7% procentnih poena u odnosu na 2015. U narednom periodu, očekuje se pogoršanje trenutnog

tekuceg bilansa (po prosečnoj stopi od 9%) predvođeni u velikoj meri infrastrukturnim projektima

i repatrijacije profita, ublažavajuci pozitivan efekat postepeno povecanog izvoza. Tokom

prognoziranog perioda, očekuje se da ce uvoz porasti u proseku od 5,2%, u kojoj se očekuje uvoz

robe da raste na 2,1% a usluga za 5,7%. %. Pored toga, struktura uvezene robe se očekuje da

ostane ista, najveci udeo jested a to ostanu mineralni proizvodi, kao i pripremljene namirnice, pica

i duvana. Ukupni izvoz se očekuje da poraste po prosečnoj stopi od 4,9%, u kojoj se očekuje izvoz

usluga da raste po prosečnoj stopi od 4,5% i za robe za 6,1%. Stoga, trgovinski bilans za 2018.

godinu se očekuje da ce iznositi oko -35.8% od GDP-a. tokom prognoziranog perioda, pozitivan

saldo u trgovini usluga se očekuje da nastavi, u proseku od 5,1% BDP-a. Glavni saradnik izvoz

usluga je kategorija "putovanje".

Kao što se može videti iz tabele, istorijski ' bazni metal ' je proizvod sa najvecim učešcem u

ukupnom izvozu robe, međutim, postoje znaci postepene diversifikacije izvoza, mada sporo .

Najveci doprinos ovoj diversifikaciji su poljoprivredni proizvodi (prvo kroz supstituciju uvoza) i,

u manjoj meri, tekstilni proizvodi. Štaviše, mineralni proizvodi održavaju svoj udeo kao kategoriju

drugog po veličini izvoza, dok je izvoz plastičnih i gumenih proizvoda u stalnom porastu. Imajuci

u vidu trenutnu strukturu kao i najnovije promene politike preduzete sa ciljem da stimuliše

domacu proizvodnju, izvoz se očekuje da nastavi trend diversifikacije, uglavnom u korist

poljoprivrednih i tekstilnih proizvoda, koji drže potencijal da budu kategorije koje mogu da

doprinesu ponajviše opadu trgovinskog deficita. Performansa izvoza ce i dalje podržavati u

srednjem roku od reformskih mera za unapređenje izvoza bazu u poljoprivredi (#5 i #6 ) ,

industrija ( #7 i #16 ) i visoko sektora dodatu vrednost ( #8 i #15).

11 Vidi dodatak 2 o određivačima nivoa cena na Kosovu.

16

Tabela 1. Deo uvezenih dobara od ukupnog uvoza

Opis 2013 2014 2015

Osnovni materijali i artikli od baznog metala 49.0% 51.6% 49.7%

Minerali 16.5% 13.8% 12.1%

Povrce 5.2% 5.7% 4.6%

Plastika, guma i slični proizvodi 6.2% 5.0% 7.1%

Ostalo 23.1% 23.9% 26.4%

Izvor: Kalkulacije na osnovu KAS, spoljašnim trgovinskim statistikama

Tabela 2 u nastavku predstavlja zemalj/grupe zemalja koje ( svake godine) čine više od 90%

ukupnog izvoza Kosova. Čini se da je izvoz pomeren iz Italije u Kinu u Indiju koja sada prima

više od 14 % ukupnog izvoza. Izvoz u Italiju i Kinu je opao za 60 % i 99% odnosno između 2014.

i 2015. godine, izvoz u kojima, zajedno, čine oko 28 % ukupnog izvoza u 2014. Izvoz u zemlje

EU i CEFTA sa druge strane, i dalje su na sličnom nivou između 2014. i 2015. godine, što nas

dovodi da verujemo da ovaj prekidač u strukturi izvoza dolazi kao posledica promene destinacije

metala.

Tabela 2. Georgrafska kompozicija izvoza, u ‘000 evra

2013 2014

2015

(podati raspoloživi do

novembra)

EU 118,422 98,086 101,385

Od kojih Italija 74,363 49,660 19,391

CEFTA 104,503 127,146 115,424

Švajcarska 7,155 10,038 10,705

Turska 7,393 10,365 8,207

Japan - 507 1,670

Kina 1,290 42,152 206

Indija 28,953 27,425 43,171

Ukupno uvoza (u

evrima) 293,842 324,543 301,733

Što se tiče trgovinske otvorenosti12, Kosovo je mala, otvorena ekonomija i uživa liberalni

trgovinski režim. Kao što se vidi iz grafikona ispod, Kosovo ne drži povoljnu poziciju u tom

pogledu u odnosu na susedne zemlje. Zajednička beleška o ovom indeksu jested a isto treba

posmatrati sa rezervom jer niska stopa ne mora nužno da znači veliku (tarifu ili necarinske)

prepreku u spoljnoj trgovini, ali može biti zbog faktora kao što su veličina privrede i geografske

udaljenost od potencijalnih trgovinskih partnera. Iako ovi razlozi nisu naročito slučaj Kosova (po

pitanju veličine može se tvrditi da su Kosovo i Crna Gora slične veličine, a razlika u nivo

trgovinske otvorenosti u Crnoj Gori je znatan), nizak nivo trgovinske otvorenosti u odnosu na

region i dalje postoje tokom cele godine. S obzirom na trenutni položaj, veruje se da ke Kosovo

možda propatilo od političkih izazova što se tiče trgovinske otvorenosti. Kao što je prikazano na

grafikonu 3, uvoz vec predstavlja veliki deo BDP-a, tako da se indeks liberalizacije trgovine

smatra da trpi pritisak niske baze izvoza.

12 Trgovina prema BDP odnosu je izračunata kao jednostavan prosek ukupne trgovine (ukupan iznos izvoza i uvoza dobara i

usluga) relativno za BDP, i kao što je interpretirano kao “viši indeks, više trgovinskog uticaja u domacoj aktivnosti te

države”

17

Grafikon 8. Indeks trgovinske otvorenosti, poređenje sa regionom i evropskom zonom

Izvor: KAS i podaci Svetske banke

Koristeci sporazume o slobodnoj trgovini (na primer CEFTA, na kojima je Kosovo potpisnik od

2007. godine, kao i niz drugih predstojecih sličnih sporazuma) u svojem punom potencijalu,

predstavlja izazov koji vlada rešava kroz različite kanale, imajuci u vidu da zahteva uspostavljanje

poverljive osnove domaca proizvodnja, kao i stvaranje i održavanje stabilnih uzajamnih političkih

odnosa sa trgovinskim partnerima (tj. zavisi od njihovih političkih ciljeva u kontekstu regiona).

Kao što je rečeno u ovom dokumentu, Vlada se obavezala da sprovodi promene u cilju podsticanje

domace proizvodnje koja bi doprinela supstituciji uvoza u pokušaju da postave osnove za

povecanje izvoza u srednjem roku. To je, zajedno sa daljim institucionalnom trgovinskom

integracijom (očekuje se od 2016. godine i nadalje); kao što je SSP sa EU i Sporazum o slobodnoj

trgovini sa Turskom su viđeni kao prilika za Kosovo da proširi svoje tržište i poboljšanja u

pogledu trgovinske otvorenosti u buducnosti.

Prihodni račun se očekuje da održi pozitivan bilans, za koje se naknada zaposlenih13 najvece

učešce. Tokom 2015. godine , prihodi od naknade zaposlenih opao za oko 19,5 % u odnosu na

2014. (u iznosu od 1,6% BDP-a , uglavnom upravljao povecanje od 50 % u repatrijacije profita iz

SDI) i tokom predviđenom periodu prosečna stopa rasta je Očekuje se da ce iznositi 0,2%. S druge

strane, doznake, koje predstavljaju najvecu kategoriju u okviru računa srednjeg dohodka, sve više

doprinosi smanjenju deficita tekuceg računa. Posle usporavanja tokom globalne finansijske krize i

dužničke krize u evropskim zemljama, doznake su se značajno povecale. U 2015. je godišnji

porast doznaka (prema podacima CBK) obeležila 15%. Međutim, pošto se generalno ekonomsko

okruženje u državi postepeno poboljšava, stope rasta doznaka se očekuje da budu umerene. Dakle,

tokom narednih godina, očekuje se da ce doznake porasti u godišnjoj prosečnoj stopi od 7.9%,

međutim, i dalje održavajuci svoj udeo u BDP-u u proseku od 14%.

Posle relativno stabilne realno efektivne stope razmene (RESR)14tokom perioda 2012 - 2014 (sa

prosekom od oko 0.1% g-za-g), deprecijacija od 1,9% je registrovana do novembra 2015.

13 Prihodi od dohotka Kosovskih radnika koji rade u inostranstvu 14RESR je dostavljen od strane CBK (novembar 2015)

18

Obim SDI u 2014. godini je značajno opao, velikim delom i zbog prodaje akcija

stanovnicimanekih stranih kompanija koje posluju na Kosovu kao i zbog raspodele

superdividendi15za odabrane strane kompanije koje posluju na Kosovu. Međutim, tokom 2015.

godine direktne investicije se značajno povecavaju i očekuje se da ce sve do kraja 2015 godine

iznositi 5,9% BDP-a. Kao što se vidi iz donjeg grafikona, tokom prognoziranog perioda16, očekuje

se da prosečna stopa rasta stranih direktnih investicija bude ubrzana, uglavnom kao rezultat

poboljšanih spoljnih uslova nakon globalne finansijske i dužničke krize, kao i poboljšanih

domacih uslova.

Grafikon 9. Strane direktne investicije, u milionima Evra

Izvor: CBK podaci i predviđanja Makroekonomske jedinice

Grafikon 10. Struktura SDI po sektorima u 2015

Tokom 2015. godine, nekretnine i dalje ostaju

najveci amortizer stranog finansiranja (više

od 50 % ukupnih SDI u 2015.) koje je

uglavnom karakterisano ulaganjima dijaspore

u stambene objekte, zatim „izgradnju“ i

„finansijsko posredovanje“. Ova struktura

SDI u velikoj meri je slična prethodnoj

godini, sa izuzetkom blagog pada direktnih

stranih investicija u pravcu transporta i

sektora telekomunikacije, najverovatnije kao

rezultat veceg ulaganja u telekomunikacione

usluge tokom godine osnivanja. Važno je napomenuti da poređenje do 2014. nije relevantno s

obzirom na političku situaciju koja je usledila nakon izbora u junu 2014. godine, koji su doveli do

neizvesnosti među privrednim subjektima što se zauzvrat odrazilo na SDI i dovelo do značajnog

pada obima (151,2 miliona evra od kraja godine). U 2015. godini, međutim SDI su porasle,

15Superdividende podrazumevaju dividendu koja je veca od profita kompanije za naredni period. Raspodela superdividendi utiče na

smanjenje spoljnotrgovinskog kapitala, što predstavlja smanjenje direktnih stranih investicija. 16Predviđena predstavljena vrednost stranih direktnih investicija ne uzima u obzir pokretanje nove elektrane s obzirom da su modaliteti

implementacije ovog projekta bili nepoznati u periodu u kojem je pripremljenbudžet za 2016(najnovije ažuriranje projekcija).

19

dostigavši 281,0 miliona evra do oktobra 2015. godine, slično nivoima iz 2013. (250.2 miliona

evra do kraja godine). Gledajuci u buducnost, očekuje se da struktura SDI postepeno udaljava od

nepokretnosti zbog ostvarenja svog potencijala rasta i poboljšanja uslova i perspektive u drugim

sektorima. Na dugi rok, očekuje se da „proizvodnja“ i „poljoprivreda“ budu glavni igrači u

apsorbovanju stranih direktnih investicija. Iz srednjoročne perspektive, očekuje se da ce strane

direktne investicije u energiju biti značajno povecane kao posledica izgradnje nove termoelektrane

(„Novo Kosovo“), koje je zakazanoda krene do kraja 2016. godine (mada ne i sa značajnim

finansijskim uticajem u svojoj prvoj godini)(reforma mer #3). Od 2017. do 2021. godine (te

godine je planirano da projekat bude završen), očekuje se da energetski sektor bude vodeci sektor

u apsorpciji SDI.

Grafikon 11. Međunarodna investiciona pozicija (IIP) na kraju perioda, u milionima Evra.

Izvor: Centralna banka Kosova

Što se tiče međunarodne investicione pozicije (MIP), neto bilans je bio pozitivan. Što se tiče

imovine, ulaganja u Centralnoj banci, primanje depozita korporacija i druge investicije

predstavljaju najveci udeo, a zatim portfolio investicija (preciznije kapitala i investicioni fond koji

predstavljaju oko 24 % ukupne aktive). S druge strane, direktne investicije su i dalje najveca

kategorija u okviru obaveza u iznosu od oko 74 % ukupne pasive do kraja drugog kvartala 2015.

Sa tačke gledišta institucionalnogsektora, primeceno je da je IIP u velikoj meri definisanod strane

CBK i investicija komercijalnih banaka u inostranstvu na strani aktive, kao i spoljni dug Vlade i

drugih sektora na strani pasive.

Finansijski sektor

Finansijski sistem Kosova je nastavio sa pozitivnim trendom rasta tokom prvih devet meseci 2015.

godine. Ukupna sredstva17finansijskog sistema su zabeležila godišnji rast od 7,1%, u iznosu od 4.8

milijardi (1 % BDP-a)18u Septembru 2015. Banke predstavljaju 69,6% ukupne aktive finansijskog

sistema, zatim penzioni fondovi (24,4%), osiguravajuce kompanije (3.3%) i mikrofinansijske

institucije (2,5%). Aktiva banaka u stranom vlasništvu predstavlja 90,0% od ukupne aktive

17Izuzimajuci sredstva Finansijskih pomagača i Centralne banke Republike Kosovo. 18Predviđeni BDPze 2015 ovde; Centralna banka Republike Kosovo.

20

bankarskog sektora do oktobra 2015. Godine.Stepen koncentracije na tržištu, meren po tržišnom

udelu od tri najvece banke (aktiva), je neznatno opao. U oktobru 2015, odnos tri najvece banke je

iznosio 64,4 % u odnosu na 67,4 % u oktobru 2014. Pored toga, stepen tržišne koncentracije

meren Herfindahl - Hirschman indeksom (HHI) je pao na 1,757 poena u oktobru 2015. godine, u

odnosu na 1.846 poena u oktobru 2014.

Grafikon 12. Trend razvoja finansijskog sistema i aktive finansijskog sektora

Izvor: Centralna banka Kosova (2015)

U poslednje dve godine rast kredita je ubrzan, pre svega tokom 2015. U oktobru 2015. godine,

ukupni krediti su dostigli 2 milijarde evra, što je označilo najveci godišnji rast od 8,2% (3,1 % u

oktobru 2014. godine), u poslednje četiri godine. Krediti preduzeca su porasli na godišnjem nivou

za 5,9% i nastavili su da dominiraju kreditnim portfoliom sa udelom od 65,7 % u oktobru 2015.

godine (67,1% u oktobru 2014. godine), dok su krediti stanovništva zabeležili godišnji rast od

13,1% i predstavljaju 34.0% ukupnih kredita (32.5 % u oktobru 2014. godine). U odnosu na

prethodnu godinu, finansijske usluge i sektor nekretnina su imali najvecu stopu rasta (68,5%) u

poređenju sa padom od 18,4% u oktobru 2014. Sektor proizvodnje je u ovom periodu povecan na

udeo od 16,7 % u odnosu na 14,2% u prethodnoj godini. Poljoprivreda je registrovala stopu rasta

od 11,8 % u poređenju sa stopom rasta od 2,9% u oktobru 2014. Sektor trgovine, koji predstavlja

najveci deo preduzeca kredita, porastao je za 4,3 % u odnosu na 3,0% u oktobru 2014. godine.

Uočljiva ekspanzija kreditnih aktivnosti do oktobra 2015. godine je uglavnom vođena na strani

ponude. Prema Anketi kreditnih aktivnost banke, koja je sprovedena u avgustu 2015 od strane

CBK-a, komercijalne banke su izjavile da su donekle popustile kreditne standarde za privredu i

stanovništvu, spuštanjem kamatnih stopa, proširenjem kreditnih iznosa i ponudom kredita sa

dužim rokovima otplate. Banke su takođe izjavile da postoji porast tražnje za kreditima od strane

preduzeca i povecanje potražnje za potrošnju i hipotekarnih kredita za domacinstva. U

istraživanju, banke navode da ce u narednih šest meseci, kreditni standardi i uslovi ostati

nepromenjeni, dok oni očekuju da ce se potražnja za kreditima primetno povecavatikada su u

pitanju preduzeca.

21

Grafikon 13. Struktura depozita i godišnji rast, u %

Izvor: CBK (2015)

Bankarska aktivnost na Kosovu nastavlja da se finansira uglavnom kroz domace prikupljene

depozite, koji su pokazali da su održiv izvor finansiranja. U oktobru 2015, depoziti su dostigli

vrednost od 2,6 milijardi evra, što predstavlja godišnji rast od 4,8%, najniži godišnji rast depozita

do sada. Povecanje ukupnih depozita se uglavnom pripisuje depozitu stanovništva, što predstavlja

73,1% od ukupnih depozita u bankarskom sektoru.

Grafikon 14. Struktura kredita i godišnji rast, u procentima

Izvor: CBK (2015)

Finansijsko posredovanje na Kosovu u oktobru 2015. godine je zabeležilo pad kamatnih stopa na

kredite, dok su kamatne stope na depozite bile okarakterisane blagim rastom. Kamatna stopa na

kredite je smanjena na 8,2% u oktobru 2015, sa 10,4 % u oktobru 2014, dok je kamatna stopa na

depozite u blagom porastu u odnosu na prošlu godinu, ali u odnosu na oktobar 2013. Godine je

značajno smanjena. U oktobru 2015 godine, kamatna stopa na depozite je povecana na 0,9% sa 0,8

22

% u oktobru 2014 (dok je u oktobru 2013. godine iznosila3,5 %). Dakle, zbog izraženog

smanjenja kamatnih stopa na kredite, kamatna stopa između kredita i depozita je smanjena na 7,3

procentnih poena, u odnosu na 9,6 procentnih poena u oktobru 2014.

Tabela 3. Finansijski pokazatelji solidnosti

Bankarski

sistem Osnovni set

Oktobar

2012

Oktobar

2013

Oktobar

2014

Oktobar

2015

Adekvatnost

kapitala (%)

Regulatorni kapital za rizične aktive 17.8 16.5 18.0 18.6

Osnovni regulatorni kapital za rizične

aktive 14.9 12.7 14.7 16.2

Kvalitet

aktive (%)

Nekvalitetni kreditu u ukupnim bruto

kreditima 7.2 8.5 8.7 6.8

Profitabilnost

(%)

Povratak na aktivu (ROAA)* 1.1 1.2 1.5 2.4

Povratak na kapital (ROAE)* 10.9 12.5 15.6 21.4

Kamatna marža na bruto prihod 74.6 73.3 75.8 76.6

Nekamatni rashodi za bruto prihod 84.7 82.1 66.7 53.8

Likvidnost

(%)

Likvidna sredstva ( široka ) prema

ukupnoj aktivi 29.7 32.5 33.4 29.7

Likvidna sredstva ( široka ) do

kratkoročne obaveze 37.2 41.7 42.0 37.6

* Neto prihod pre oporezivanja je uzet u obzir. ** ROAA i ROAE su na godišnjem nivou

Uputstvo: Finansijski pokazatelji solidnosti, Kompilacija Uputstva, MMF (2006)

Položaj profitabilnosti bankarskog sektora je značajno porastao tokom 2015. godine dostignuvši

svoj istorijski najviši nivo. Do oktobra 2015, profit je porastao za 26,0 miliona evra na godišnjem

nivou, dostigavši 75,6 miliona evra od 49,6 miliona evra, koliko je iznosio u oktobru 2014.

Povecanje profita u tom periodu, pre svega odražava smanjenje rashoda bankarskog sektora na

rezervisanja za kreditne gubitke i kamatu, a drugi uglavnom zbog smanjenih kamatnih stopa na

depozite.

Rizici u bankarskom sektoru na Kosovu su i dalje na niskom nivou. Položaj likvidnosti

bankarskog sektora u 2015. godini je na zadovoljavajucem nivou. U likvidna sredstva za odnos

Ukupne aktive iznosila su 29,7% u oktobru 2015. godine, dok su likvidna sredstva prema

kratkoročnim obavezama iznosila 37,6%. Od oktobra 2015. godine, krediti i depoziti su porasli na

76,1% u odnosu na 73,7% u oktobru 2014. Rezultati likvidnosti prilikom stres-testiranja za 2015

godinu pokazuju da je bankarski sektor na Kosovu otporan na nepovoljno simulirane šokove

likvidnosti kao rezultat rekordnograsta dobiti.

Izloženost kreditnom riziku bankarskog sektora beleži pad u 2015, nakon tri godine naprednog

rasta. Nekvalitetni kredita u oktobru 2015 su iznosili 6,8% u poređenju sa sa 8,7% u oktobru 2014.

godine, što predstavlja trend opadanja u odnosu na povecanje nekvalitetnih kredita u 2014. (sa

8,5% u oktobru 2013. godine). Pored toga, nekvalitetni krediti su i dalje dobro pokriveni

rezervama za kreditne gubitke. U oktobru 2015, NKK pokrivenost sa odredbama je iznosila

115,5% u odnosu na 113,2% u oktobru 2014. Pored toga, bankarski sektor je i dalje dobro

kapitalizovan sa adekvatnim kapitalom od 18,6%, što je znatno iznad minimalnog regulatornog

uslova od 12%. Rezultati Kreditnog rizikau stres testiranju za 2015. ukazuju na to da je sektor

sposoban da izdrži ozbiljne udarce u kreditnom portfoliju, zajedno sa simuliranim kamatnim

stopama i šokovima deviznog kursa.

23

Na osnovu klasifikacije kredita po industrijama, od septembra 2015. godine, dolazi do poboljšanja

u kvalitetu kreditnog portfolija u vecini sektora. Izuzimajuci energetski sektor i sektor finansijskih

usluga, koji je imao rast problematičnih odnosa, svi ostali sektori se karakterišu sa poboljšanjem

NKK. Sektor nekretnina doživljavaju najveci napredak u NKK (sa 12,6% u septembru 2014.

godine na 7,7% u septembru 2015. godine), zatim „ostale usluge“ (turizam, hoteli i restorani) i

trgovina, gde je NKK smanjen sa 9.7 % na 7,5%, respektivno i sa 11,7% na 9,5%. Proizvodni

sektor takođe je pokazao poboljšanje NNK (smanjen sa 13,5% na 11,4%), zatim u

poljoprivrednom sektoru (smanjen sa 8,7% na 6,6%). Sektor sa najvecim NKK odnosom je

energetika (20,4%), dok je najniži nivo zabeležen u sektoru komunikacije (1,2%) i sektoru

finansijskih usluga (2,0%). NKK odnos kredita u sektoru stanovništva je ostao nizak i poboljšan u

odnosu na prethodnegodine (2,7% u septembru 2015. godine u odnosu na 2,9% u septembru 2014.

godine).

2.3. ALTERNATIVNI SCENARIJI I RIZICI

Polazni makroekonomski scenario koji na srednji rok podupire budžetske projekcije – kao i

pregled predstavljen na ovom ažuriranom ERP - rezultati iz pažljivog razmatranja kako

nedostataka i faktora rizika u vezi sa ekonomskim kretanjima se očekuju u srednjoročnom periodu.

U skladu sa principima politike zdravog razuma, planirano je da se počne sa sprovođenjem

mnogih razvojnih projekata velikog uticaja –u periodu između 2016. i 2018. godine –a koji su

isključeni iz osnovnog scenarija pretpostavki. S druge strane, samo ne predvidljivirizici opadanja

koji potiču od dugogodišnjeg strukturnih ograničenja koji definišu model rasta na

Kosovu(nestabilna električna energija, niska izvozna konkurentnost, oslanjanje na visok priliv

doznaka), isključeni su iz osnovnog scenarija. Vlada je uredno priznala ove rizike u svom

srednjoročnom okviru rashoda 2016-2018, i preduzela neophodne mere, kao što su optimizacija

troškova i održavanje odgovarajucih novčanihrezervi, kako bi očuvali stabilno makro-fiskalno

okruženje i izbor NDS i ERP prioriteta koji umanjuju uticaj ključnih prepreka za ekonomski rast.

U ostatku ovog poglavlja i rizici pada i porasta se takođe razmatraju, a zatim su predstavljena dva

alternativna scenarija - scenario visokog rasta i scenarij niskog rast- zasnovani na izboru obe vrste

faktora rizika. Alternativni scenario visokog rasta pretpostavlja početak realizacije određenog

broja razvojnih projekata velikoguticaja. Niski scenario rasta pretpostavlja kombinaciju spoljnog

šoka smanjene izvozne potražnje i domacih šokova u isporuci energije koja je pracena sa

promenom u sastavu rashoda budžeta i povecanje uvoza. Grafikon 15 prikazuje projektovani

realni rast BDP-a za oba alternativna scenarija u odnosu na osnovnuprocenu.

24

Grafikon 15. Alternativni scenariji, realni BDP rast

Rizici sa gornje strane - Očekivanja rasta u odnosu na osnovnu procenu su pojačana očekivanom

realizacijom mnogih investicionih projekata u snabdevanju energijom, turizma, saobracajne

infrastrukture, vode i tretmana otpadnih voda, navodnjavanja i drugih infrastrukturnih projekata.

Iako je dugoročni uticaj ovih projekata kroz uklanjanje prepreka za razvoj privatnog sektora -

postoje prednostisaefektima u srednjem roku, početna faza ovih projekata implementacije daje

pozitivan šok za domace apsorpcije, dajuci podsticaj rastu i zaposlenosti u srednjoročnom periodu.

Pored toga, Skupština Kosova je nedavno izmenila ZUJF kojim je Vlada nadmašila zakonska

ograničenja deficita u cilju rešavanja potreba više javnih investicija korišcenjem povoljnog MFI

finansiranja. To obezbeđuje dodatnu osnovu za velike javne investicije u odnosu na polazne

srednjoročne pretpostavke.

Sledi lista projekata za koje se očekuje da počnu primenu u srednjoročnom periodu, a koji

predstavljaju rizik po gornjem osnovnom scenariju:

Razvoj proizvodnih kapaciteta u vidu nove energjie (reforma mera #3): Vlada je najavila

privatnog ponuđača kao pobednika za izgradnju i rad novih energetskih proizvodnih kapaciteta. Sa

procenjenim ukupnim investicijama u iznosu od 1.000 miliona Evra u periodu od 5 godina,

izgradnja novih proizvodnih kapaciteta se očekuje krajem 2016 ili početkom 2017 Godine. Pored

novih proizvodnih kapaciteta, očekuje se ulaganje na ubrzanom ažuriranju prenosnog sistema

izvan pretpostavki iz osnovnog scenarija.

Izgradnja Turističkog centra Brezovica:Vlada je najavila privatnog ponuđača kao pobednika za

izgradnju novog turističkog centra. Ukupna investicija u vezi sa projektom iznosi 160 miliona

Evra u srednjoročnom periodu (400 miliona Evra tokom celog projekta), aočekuje se da investicije

počnu sredinom 2016 godine.

Dodatne investicije u javnu infrastrukturu:u srednjoročnom periodu, investicije na

rehabilitaciji železničke infrastrukture (sa ukupnim investicijamau iznosu više od 160 miliona

Evra), kao i različiti segmenti putne infrastrukture, očekuje se da počnupreko osnovnog scenarija

25

investicionih pretpostavki. Pored toga, u skladu sa nedavnim izmenama i dopunama ZUJF, Vlada

očekuje da poveca ulaganja u vodama, upravljanju otpadom i projektima navodnjavanja.

Rizici sa donje strane - Strukturalna ograničenja Kosova izlažu njihovu ekonomiju za obe spoljne

i domace šokove. Dva glavna spoljna rizika po osnovnom scenariju su:

Zavisnost od doznaka/Smanjenje rasta doznaka:Kosovo i dalje dobija znatan priliv doznaka od

svojih migranata, koje uglavnom imaju uticaja na potrošnju domacinstava. Makroekonomski šok u

dve glavne privrede gde je uglavnom zaposlena kosovska dijaspora - Nemačka i Švajcarska -

može se preneti na kosovsku privredu kroz smanjenje doznaka, a time i smanjenje domace

potrošnje. Ipak, takav šok je malo verovatan, jer je iskustvo sa finansijskom krizom 2008. godine

pokazalo da takvi šokovi imaju malo ili nimalo uticaja na tokove doznaka na Kosovu. Ovo je

najverovatnije zbog karakteristika u vezi sa zapošljavanjem kosovskih migranata, odnosno

njihovog zapošljavanja u malim i srednjim stručnim sektorima koji nisu skloni efektima direktnog

poslovnog ciklusa.Drugi faktor koji doprinosi tome može biti upotreba štednje migranata da se

olakša tok novca koji se šalje domacinstvima na Kosovu koji primaju te doznake.

Niska diverzifikacija izvoza/Smanjenje rasta izvoza:Kosovska privreda se karakteriše niskom

osnovom koja ograničava rast izvoza ali u isto vreme ograničava uticaj međunarodnih šokova.

Ipak, niska diverzifikacija izvoza izlaže domacu privredu nestabilnosti međunarodnih cena metal

(glavnog dobro koje se izvozi sa Kosova), kao i od promena u svetskojpotražnji za metalima.

Glavni domaci rizik za osnovni scenario je:

Labilni domaći kapaciteti energetske proizvodnje/ Smanjena domaća proizvodnja energije –

Osnovni scenario pretpostavlja da ce se trenutna struktura proizvodnje domace energije održati u

srednjoročnom periodu. To podrazumeva da nece biti potrebe za dodatnim subvencijama Vlade za

energetski sektor, kao i da ce se odnos između uvoza energije protiv domace proizvedene energije

ostati u skladu sa istorijskim trendovima. Ipak, kosovski kapaciteti proizvodnje energije se

amortizuju i skloni su kvarovima kojina kraju mogu dovesti do potrebe za finansiranjem sektora

energetike i uvoza energije po obrazcu koji se razlikuje od pretpostavki osnovnog scenarija.

Alternativni scenariji- na osnovu kvalitativnog ispitivanja rizika sa obe strane po osnovnom

scenariju, dva alternativna scenarija su predstavljena u ovom odeljku.

Predviđanja po scenariju visokog rasta:ugraditi u osnovnom scenariju niz projekata

predstavljenih kao faktore rizika rasta. Odabrani projekti su oni za čiju su realizaciju završene

pripreme ili su pred finalizacijom. Sledece su pretpostavke o dinamici implementacije u:

Na osnovu trgovinskih podataka iz 2014, izvoz se svrstava u dva dela Harmonizovanog sistema

Svetske carinske organizacije, odnosno „Osnovni metali i proizvodi od osnovnih metala“ i

“mineralni proizvodi“, čine 72% obima redovnog izvoza sa Kosova (65.7 % od vrednosti

redovnog izvoza). Osim toga, preko 40 % od vrednosti robe se izvozi od strane tri kompanije

čija je primarna delatnost izvoz bilo sirovine metala kao robe ili mineralnih proizvoda. S druge

strane, Kina - kao jedan od glavnih potrošača robnih proizvoda - je uvek među prvih deset

destinacija kosovskih izvoza.

26

Tabela 4. Dodatni investicioni projekti

Sve ostale procene makroekonomskih parametara se održavaju kao po osnovnom scenariju.

Scenario pretpostavki niskog rasta: obuhvata dva faktora rizika: spoljni faktor rizika

smanjenjem izvoza i domaci rizik od smanjene proizvodnje energije. Rizik od smanjenih doznaka

nije obrađen u ovom scenariju kao šok po proporciji koji bi u konačnici uticao na priliv doznaka

na Kosovu ali nije ocenjen kao verovatan u srednjem roku. Tako su ključne pretpostavke niskog

scenarija rasta:

Pad izvoza robe od 20% u srednjoročnom periodu - to je razumna pretpostavka da ce se pad

cena metala „održati i ubrzati, i ako kineskaprivreda, kao jedan od glavnih uvoznika metala,

nastavlja da se usporava. U svetlu takvih događaja, izvoz metalaKosova - koji čini skoro polovinu

ukupnog izvoza robe - verovatno treba da padne zbog sužavanja profitne margine (zbog pada

cena) i zbog niže izvozne potražnje.

Pad u proizvodnji energije koji primorava vladu da prebaci 20% predviđenih osnovnih

kapitalnih troškova za subvenciju potrošnje i povećava uvoz u odnosu na osnovni - ova

pretpostavka je predviđena da isprati ograničenja u domacoj proizvodnji energije, a Vlada zatim

interveniše da obezbedi subvencije u cilju da održi stabilnim cenama energije i energetsku

potrošnju koja zahteva veci uvoz energenata.

Scenario projekcije visokog rasta pokazuje da primena preuzetih dodatnih investicionih projekata

povecava prosečni srednjoročni rast realnog BDP-a od 4,2% do 5,4%. Dok prosečni rast

investicija (2016-2018) osnovni projektovan je na 8.9%, isto je projektovan da ubrza do 16%

poscenariju visokog rasta.

Pored direktnog efekta povecanih investicija, realizacija preuzetih projekata takođe dovodi do

vecih raspoloživihprihoda, čime se ubrzava rast potrošnje iz srednjoročnog proseka od 3.3% (u

osnovnom scenariju) u proseku za 5% (po scenariju visokog rasta).

Opis 2016 2017 2018

ProcenjeneUkupno dodatne investicije (miliona Evra) 54 222 342

% ukupne dodatne investicije

Projekat Termoelektrane Novo Kosovo 0% 45% 59%

Projekat rehabilitacije prenosa 1% 3% 2%

Razvoj Turističkog centra Brezovica 76% 26% 19%

Projekat rehabilitacije železnice 17% 19% 18%

Projekat pristupnih puteva 5% 8% 3%

27

Tabela 5. Alternativni makro-fiskalni scenariji

*(L) Scenario niskog rasta; (B) Osnovni scenario; (H) Scenario visokog rasta

Opis 2016 2017 2018

(L)* (B) (H) (L) (B) (H) (L) (B) (H)

Realne stope rasta (%)

BDP 1.1 4.0 4.5 2.5 4.3 6.2 2.2 4.3 5.4

BDP po glavi 0.9 3.7 4.3 2.3 4.1 5.9 2.0 4.1 5.2

Potrošnja 1.8 3.3 3.4 2.5 3.4 4.9 2.0 3.2 4.3

Investicije 7.4 10.4 16.6 6.1 8.4 17.3 7.3 8.0 14.6

Izvoz -1.3 4.9 4.9 4.3 5.2 5.3 2.8 4.8 5.5

Uvoz 5.1 6.2 9.0 5.2 5.1 9.8 4.9 4.4 9.0

Promene cena(%)

IPC (godišnji mesečni prosek) 0.4 0.4 0.4 0.4 0.4 0.4 0.6 0.6 0.6

BDP deflator 0.5 0.5 0.6 0.6 0.7 0.6 0.7 0.9 0.7

Uvozne cene -0.1 -0.1 -0.1 -0.2 -0.2 -0.2 0.2 0.2 0.2

Štednja/investicioni balans (% BDP)

Neto primarni prihod iz inostranstva 2.0 1.6 1.5 1.8 1.5 1.5 1.7 1.4 1.4

Neto srednji prihod iz inostranstva 21.8 21.2 21.1 21.5 20.6 20.2 21.3 20.1 19.5

od čega: doznake 14.1 13.7 13.6 14.3 13.7 13.4 14.6 13.7 13.3

Investicije 29.1 28.3 30.5 29.9 29.1 33.5 31.1 29.9 36.1

Bilans tekuceg računa -9.2 -8.6 -9.9 -10.2 -9.1 -12.5 -11.5 -9.3 -14.7

Trgovinski bilans -38.6 -36.8 -37.7 -39.0 -36.4 -38.6 -39.5 -35.8 -39.6

Dodatne stavke: (% BDP)

Domaca tražnja (protiv + Investiranja) 133 132 133 134 132 135 135 133 137

od čega: Vladina potražnja 19 20 20 19 20 20 19 19 20

Privatna potrošnja 88 88 87 88 87 86 88 87 86

Privatne investicije 23 21 22 23 22 23 24 22 24

Izvoz 20 21 21 21 21 21 21 21 21

Uvoz 53 52 53 54 52 55 55 52 56

Pretpostavke o kretanju cena u osnovnom scenariju i po scenariju visokog rasta je isti. Razlog za

ovakvu procenu je da visoka nezaposlenost i povecanje investicija nivelizuju, pa se to ogleda u

visokoj potražnji za radnom snagom, ne mogu da vrše inflatorni pritisak na plate. Istovremeno,

privreda Kosova se karakteriše značajnimudelom uvoza u ekonomiji. Dakle, šok potražnja

izazvana visoko raspoloživimprihodima, kao rezultat veceg ulaganja ne mogu da proizvedu

inflatorni pritisak jer je uvoz veoma brzo prilagodljiv.

Zbog kapitalno-intenzivne prirode dodatnih preuzetih investicionih projekata, scenario visokog

rasta ne preuzima poboljšanje trgovinskog bilansa u odnosu na osnovnu procenu. Dok je značajno

poboljšanje trgovinskog bilansa jedan od dugoročnih ciljeva ovih projekata, njihova primena u

srednjoročnom periodu ce se održati i čak produbiti projektovani deficit, a samim tim i

projektovani deficit tekuceg računa.

Scenario sa projekcijama niskog rasta pokazuju da kombinacija negativnog šoka za izvoz i

očekivano proizvodnju energije smanjuje srednjoročni rast od polaznog proseka od 4,2% do

proseka od 2%. Uključivanje pretpostavki scenarija niskog rasta, gore predstavljenog, kao deo

osnovnog scenarija budžetskih pretpostavki, smanjuje i potrošnju i rast investicija za skoro

polovinu projektovanog osnovnog trenda.

Negativan izvoz dovodi do smanjenja dodatne vrednosti - i nižih prihoda - u sektoru izvoza,

negativno utiče na ukupan raspoloživi privatni prihod, a potom dovodii do nižeg izvoza i do rasta

potrošnje.

28

S druge strane, negativan šok na proizvodnju energije proširuje jaz između potrošnje energije i

proizvodnje. Da biste zatvorili ovaj jaz, cene energije treba da odražavaju dodatne troškove

uvezene energije u odnosu na domace proizvedene energije ili takve razlike u cenama treba da se

apsorbuju kroz javnu potrošnju. Po scenariju niskog rasta, pretpostavlja se ovo drugo. Fiskalni

prostor za javnu potrošnju je ograničen fiskalnim pravilom, povecanje subvencija potrošnje može

biti pokriveno samo na štetu projekcija potrošnje iz osnovnih investicija. Tako, pored efekta nižih

izvoza, niža proizvodnja energije smanjuje investicije, dovodi do daljeg usporavanja rasta

potrošnje (zbog manjih raspoloživih prihoda), i dalje pogoršava trgovinski bilans.

Dok je osnovni scenario sa prosečnim srednjoročnim trgovinskim deficitom od 37% BDP-a,

procene po scenariju niskog rasta pokazuju pogoršanje trgovinskog bilansa u proseku od 39% (sa

vrhom od 40% BDP-a u 2018). Pretpostavlja se da fluktuacije cena ostaju iste kao i po

projekcijama iz osnovnog scenarija.

3. FISKALNI OKVIR

3.1. NAČELNA STRATEGIJA I SREDNJOROČNI CILJEVI

U nedostatku instrumenata monetarne politike koji su na raspolaganju za jačanje privatnih

investicija, fiskalna politika ostaje jedino sredstvo na raspolaganju Vladi Republike Kosovo.

Solidna i mudra fiskalna politika je, dakle, od ključnog značaja za održavanje makroekonomske

stabilnosti.

Program Vlade je ključni dokument koji određuje orijentaciju i razvoj vladinih politika i koji pruža

osnovu za utvrđivanje prioriteta politike u strateškim planskim dokumentima. Program Vlade je

dokument političke prirode i obuhvata planove i obaveze Vlade u srednjem roku.

Vlada nastavlja da ima kao svoj glavni cilj fiskalne politike pre svega održavanje održive fiskalne

pozicije i odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji je takođe jedna od preporuka koje

proističu iz poslednjeg Izveštaja o napretku i ERP 2015. Da bi ispunila ovu obavezu, Vlada je

usvojila fiskalno pravilo, što ograničava ukupan nivo deficita na 2% BDP-a. Cilj usvajanja takvog

mehanizma je da se stabilizuje nivo javnog duga ispod zakonom predviđenog praga (40% BDP-a).

S obzirom na odnos koji Kosovo ima sa MMF-om, kao jedan od glavnih partnera u pogledu

dizajniranja makro-fiskalnog okvira, Kosovo je značajno ograničilo prostor u okviru kojeg može

da uskladi politike utvrđene vladinim programom. Ranije ove godine, Vlada je dogovorila22-

mesečni MMF SBA program. Imajuci u vidu da se Kosovo ne odlikuje značajnim rizikom

fiskalnog i platnog bilansa i nema monetarnu politiku, ovaj program ima poseban fokus na jačanje

održivog ekonomskog rasta zemlje.

U oktobru 2015, Vlada je odobrila budžet za 2016 godinu. Budžet predviđa ukupni deficit od 1,6%

BDP-a, postignuto pre svega smanjenjem tekuce potrošnje u odnosu na budžet iz 2015 i

očuvanjem kapitalne potrošnje na nivou budžeta iz 2015. U tom cilju, Vlada je uvela pravilosa

mehanizmom koji ce vezati rast plata u javnom sektoru sa nominalnim rastom BDP-a, sa ciljem da

se bolje uskladi rast plata u javnom sektoru i produktivnosti. Imajuci u vidu postojece visoko

strukturna uska grla sa kojima se suočava privreda, vlada je usvojila izmene i dopune ZUJF da

usvoji investicionu klauzulu koja omogucava potrošnju za projekte velikog rasta koji se finansiraju

29

iz MFI. U ovoj liniji, vlada se obavezala da sprovede program strukturalne reforme predviđene u

vladinom programu.

U cilju povecanja efikasnosti i transparentnosti, vlada u svom programu reformi takođe predviđa

sprovođenje centralizovane nabavke, kao i e-javne nabavke (reforma mera #1). U tom smislu,

tokom 2015 godine lista od šest proizvoda koji ce biti predmet centralizovane nabavke za sve

centralne budžetske organizacije je odobren od strane vlade. Osim toga, Vlada namerava da

postepeno nastavi da dodatno proširi listu roba i usluga koji ce biti prihvatljivi za centralizovanu

nabavku, kao i da pokriva sve budžetske organizacije, uključujuci opštine i agencije. Što se tiče

elektronske javne nabavke, Vlada je izradila zakon (koji je odobren od strane Parlamenta) što čini

upotrebu e-nabavki obaveznom za sve budžetske organizacije na centralnom nivou.

Program Vlade za 2015-2018 je predvideo osnivanje zajedničke agencije za prihode; kao odgovor

na veliki broj pitanja koja su pokrenuta u vezi su Poreskom upravom Kosova kao i Carinama

Kosova (reforma mera #14). Očekuje se da integrisani agencija za prihode poveca efikasnost

naplate poreza, kao i poveca nezavisnost takvih struktura i doprinese tekucem procesu

prilagođavanja zakonodavstva i prakse iz EU. Pored toga, tokom 2015. godine, vlada sprovodi

promene poreske politike kao što je navedeno u programu Vlade. U tom kontekstu, Vlada je uvela

sniženu stopu PDV-a od 8% za jedan broj osnovnih proizvoda, a povecala standardnu stopu PDV-

a na 18%. Pored toga, dodatno je promovisala konkurentnost na domacem tržištu i smanjila

poreske utaje, amandmani su napravljeni sa Zakonom o PDV-u za smanjenje praga od 50.000 evra

na 30.000evra. U cilju indirektnog smanjenja potrebe za finansijama čime se poboljšava likvidnost

domacih proizvođača, linije za proizvodnju i ulaza za proizvođače su oslobođeni PDV-a na

granici. Slično tome, IT oprema je izuzeta od PDV-a na granici dok je snižena stopa PDV-a

uvedena za farmaceutske proizvode19. Istovremeno ova roba je bila izuzeta od carinskog poreza,

mera koja reguliše konkurenciju na ovom tržištu (vidi okvir 2 za detalje o promenama poreske

politike).

3.2. IMPLEMENTACIJA BUDŽETA U 2015 GODINI

Nova vlada je osnovana sredinom decembra 2014. godine, u vreme kada je budžet za 2015 vec

odobren od strane Vlade. Da bi nastavili sa svakodnevnim aktivnostima vlade, isti budžet, sa samo

nekoliko promena, upucen je novoosnovanom parlamentu i odobren kao takav. Kao što je i

navedeno u ERP preporukama, budžetski okvir je zasnovan na veoma optimističnim projekcijama

prihoda i kao takva su potrebna značajna prilagođavanja. U tom cilju, Vlada je razmotrila

originalni budžet i uvela rezove u iznosu od 53 miliona evra na strani rashoda, dok je istovremeno

povecala akcize za neku robu kojaje predmet tog poreza.

Dakle, u ovom delu je analiza o izvršenju budžeta upoređena u odnosu na pregledane cifre iz

budžeta za 2015 (vidi tabelu 6). Realizacija budžeta za 2015je predstavljena u ovom odeljku na

osnovu preliminarnih finansijskih izveštaja i može biti predmet malih promena kasnije.

19Ranije su lekovi bili izuzeti od PDV- a u isto vreme bili predmet carinskog poreza. Time se promoviše pravedna

konkurentnost u korist robe poreklom iz zemalja sa kojima je Kosovo imalo sporazum o slobodnoj trgovini.

30

Tabela 6. Opšti prihodi i rashodi Vlade, u milionima Evra

Opis 2014

2015

Izmenjen

budžet

2015

Realizacij

a

2016

Budžet

Ukupno prihoda 1,333 1,524 1,452 1,590

Ukupno rashoda 1,463 1,635 1,552 1,671

Trenutno 1,051 1,177 1,149 1,211

Kapitalne investicije 411.4 547.6 404.0 463.2

Primarni bilans -129.8 -111.6 -99.7 -81.8

Isplata kamata -12.8 -17.4 -17.4 -25.5

Ukupni bilans (po fiskalnom pravilu) -121.9 -120.3 -84.4 -95.4

Ukupni bilans -142.6 -129.0 -117.1 -107.3

BDP 5,581 5,705 5,705 5,958

Ukupni deficit kao % BDP-a -2.2% -2.1% -2.0% -1.6%

Izvor: Trezor, Budžet za2015 i DEPP/Proračun makroekonomske jedinice

a) Prikupljanje prihoda tokom 2015

Performanse ključnih makroekonomskih pokazatelja za period daju znake pozitivne realizacije

privredne aktivnosti u celini. Poboljšan ekonomski učinak se u izvesnoj meri, ogleda i kroz

prikupljanje prihoda, iako, poreske izmene napravljene tokom godine su u velikoj meri doprinele

prihodima.

Do kraja godine, ukupni budžetski prihodi iznose 1.452 miliona eura ili 9,9 % više u odnosu na

nivo iz prethodne godine. Ovo povecanje je uglavnom od naglog povecanja poreskih prihoda, iako

je rast donekle potisnut lošim performansama ne-poreskih prihoda i kategorije jednokratnih

prihoda. Poreski prihodi prikupljeni u zemlji registruju godišnji rast od 9,4%, koji uglavnom

proizilazi iz veceg prometa odstrane deset najvecih kompanija20. S druge strane, nakon značajnog

porasta količine uvoza koje je više nadoknadilo deflatorni pritisak na vrednosti uvoza koje

proizilaze iz pada međunarodne cene robe, carinski poreski prihodi su povecani za 9,1% i iznose

950.5 miliona evra do kraja 2015. Promene u akcizama21 tokom 2015 u kombinaciji saPDV

diferencijacijom, je znatno doprinelo povecanju prihoda iz carinskih poreza.

Što se tiče ne-poreskih prihoda, naplata prihoda iz sopstvenih izvora (PSI) na centralnom nivou se

vrši kao što je predviđeno u budžetu, dok su prihodi iz sopstvenih izvora na lokalnom nivou ostali

na 52,1 miliona evra što iznosi 70,2% od iznosa prognoze. Razlog iza zaostajanja u

prikupljanjuPSI na lokalnom nivou je odlaganje placanja poreza na imovinu što proizilazi iz rane

najave i odlaganja primene zakona o amnestiji duga.

Kao što je predviđeno u rebalansu budžeta, Vlada je prikupila 14,8 miliona evra za 3G/4G licencu,

a da bi osigurala više investicija u telekom kompaniji koja je u javnom vlasništvu, Vlada je

20Uključujuci banke i Kosovsku energetsku korporaciju (KEK) koji čine veliki deo prometa deklarisanog u Poreskoj upravi.

Važno je napomenuti da su komercijalne banke na Kosovu znatno snizile svoje pasivne kamatne stope uz samo umereno

smanjenje kamatnih stopa. Takođe, rastuci trend elektronskog bankarstva dozvoljava bankama da obavljaju svoje poslovanje

sa manjim brojem zaposlenih, što je rezultiralo u velikom povecanju profita banaka. Pored toga, tokom 2015. godine, vecina

banaka je uvela dodatne takse na transakcije. S druge strane, tokom 2015. KEK je imao značajne štete u jednom od svojih

proizvodnih sistema koji su doveli do manje proizvodnje energije što je kompenzovano povecanjem uvoza električne energije.

Ove godine, KEK radi u punom kapacitetu i zbog toga je prijavio veci profit. 21Tokom 2015, Vlada je povecala akcizne stope duvana, alkoholnih proizvoda, piva, igre na srecu i uvela ovaj porez na

prirodni gas, mazut i vatromet.

31

odlučila da povuče dividendu od 15 miliona evra umesto 30 miliona evra kako je prvobitno

planirano u budžetu.

Prikupljeni honorari su premašilibudžetski iznos za ovu kategoriju za 3,4 miliona evra, uglavnom

zbog vecih autorskih placanja izvoznih preduzeca. S druge strane, zbog pada broja putnika koji

putuju kroz aerodrom u Prištini, porez na koncesiju, koji se obračunava kao procenat prometa

aerodroma, je registrovao manjak od 2,5 miliona evra u odnosu na rebalans budžeta.

b) Realizacija rashoda tokom 2015godine

Opšta vladina potrošnja je porasla za 6,0% u odnosu na 2014 godinu. To je došlo uglavnom kao

rezultat veceg obračuna plata u javnom sektoru zbog punog efekta primene povecanja zarada

preko vladine odluke usvojene u prolece 2014. Iako se smatra da je povecanje plata glavni

pokretač, još jedan značajan doprinos ovom povecanju bila je implementacija kolektivnog

ugovora, kao i veci izdaci u okviru kategorije subvencija i transfera zbog povecanja penzija u vidu

iste odluke Vlade u 2014. Ipak, ukupni rashodi su izvršena na 94,9% u odnosu na rebalans budžeta

za ovu godinu.

Ukupna potrošnja je iznosila 1.552 miliona evra do kraja 2015 godine. Pomenuta odluka Vlade o

povecanju plata i penzija (po 25%) prošle godine je oblikovala sadašnju strukturu opšte potrošnje,

u koje oko 60,8% rashoda odlazi na plate i naknade i subvencije i transfere. Robe i usluge, s druge

strane, čine oko 13,2%, dok kapitalni rashodi iznose 26% od ukupnih rashoda.

Izdaci za plate i zarade su iznosili 525,3 miliona evra do kraja godine, sa realizacijom od oko

98.1% od plana do kraja godine za ovu kategoriju. U poređenju sa 2014, izdaci za plate i dnevnice

su zabeležili rast od 8,2% pripisan uglavnom sprovođenju iskustva u vezi dela kolektivnog

ugovora, a u odnosu na plate u 2013. značajno povecanje (od 25,9%) koji je rezultirao

sakombinovanim efektom kolektivnog ugovora i vladinom odlukom o povecanju plata, koja se u

tom trenutku tek trebala desiti.

Rashodi za kupovinu roba i usluga su pratili isti trend kao u prethodnoj godini, međutim, ukupan

iznos je smanjen za oko 0,2% u odnosu na prošlu godinu. Ova kategorija je iznosila 205,4 miliona

evra; ili kao realizacija od 96,3% na kraju godine. Rashodi po ugovoru o delu, kupovini robe i

usluga, kao i troškovi za gorivo su glavne oblasti na koje se pripisuje pad u ovoj kategoriji.

Rashodi na subvencije i transfere uključuju socijalne transfere i subvencije, gde se veliki deo

ovog drugog sastoji od subvencija u poljoprivrednom sektoru. Ova kategorija je iznosila 418,9

miliona evra, povecanje od 16% u odnosu na prošlu godinu. Važno je napomenuti da osim

povecanja plata i penzija u 2014. godini, subvencije poljoprivrednom sektoru su takođe značajno

povecane u odnosu na prethodne godine. Kao rezultat toga, ova kategorija je realizovala 98,3% u

odnosu na svoj planirani završetakbudžetske godine. Ova kategorija dominira zbog isplate penzija

(osnovnih penzija, kao i penzija za doprinose) i subvencije poljoprivrednom sektoru.

Kapitalni rashodi se i dalje ne realizuju u planiranim stopama, pa je takoova kategorija u toku

2015. godine iznosila 404 miliona evra, što je oko 88,3% od planiranog na kraju godine. U odnosu

na 2014 postoji pad 1,8%, što odražava nisku realizaciju ove kategorije kada se uporedi sa

niskomrealizacijom u 2014. godini kao posledica političke situacije. Ipak, izdaci za ovu kategoriju

32

obuhvataju avans od oko 25 miliona evra napravljen za autoput Priština-Kačanik, iznad prvobitno

planiranih iznosa.

c) Deficit i finansiranje tokom 2015godine

Nivo deficita predstavljen u rebalansu budžeta za 2015 je nešto niže od nivoa deficita

dogovorenog sa MMF-om uglavnom zbog razlika u definiciji deficita u programu u odnosu na

ZUJF. S obzirom da se ispotavilo da su prihodi , naročito jednokratni i neporeski PSI, manji od

projektovanog i niži nego u budžetu, izvršenje rashoda je dovelo do ukupnog deficita u iznosu od

117 miliona eura ili oko 2 % BDP-a22. Pored toga, prateci obaveze vlade da održavaju adekvatne

nivoe bankovnog bilansa, u 2015. godini je vlada povecala bankovni račun za 208 miliona evra

finansiranjem kroz međunarodne finansijske institucije, izdavanjem trezorskih zapisa i

povlačenjem raspoloživih bilansa privatizacionog fonda koji je iznosio 61,3 miliona evra. Deficit

koji je manji od projektovanog je takođe u velikoj meri doprineo rastu raspoloživog Vladinog

bankovnog računa.

3.3. SREDNJOROČNA BUDŽETSKA PROGNOZA

Fiskalna politika je projektovana da i dalje podržava rast i makroekonomsku stabilnost u

srednjoročnom periodu. Srednjoročni izgledi za budžetske prihode i rashode su isti onima

predstavljenim u budžetu za 2016 koji je usvojen u Parlamentu početkom decembra. Fiskalni plan

za 2016-2017 je pripremljen u dogovoru sa MMF-om, i namerava da zadrži visok nivo kapitalne

potrošnje uz istovremeno smanjenje neproduktivne tekuce potrošnju. Sa tim u vidu, politike koje

su uzete u obzir za pripremu osnovne budžetske perspektive su samo one koje su u toku. Kao što

je pomenuto u celom dokumentu, Vlada je usvojila izmene i dopune ZUJF kako bi se omogucilo

dodatno trošenje kapitala na projektima za osnaženje rsta. Dakle, postoji otvorena vrata u budžetu

koja osigurava realizaciju nekih od strukturnih reformi uz očuvanje održive fiskalne strategije.

Srednjoročna projekcija prihoda za 2016-2018

Projekcija prihoda za period 2016 - 2018 se bazira na prognozi ekonomske aktivnosti prema

osnovnom scenariju, a samim tim i poreska osnovica koja proističe iz pretpostavke o osnovnim

makroekonomskim pokazateljima. Projekcija za trend prihoda se zasniva na realizaciji prihoda iz

2015 godine i uzima u obzir efekte poreskih promena preduzetih tokom 2015. godine23. Projekcije

za 2017. i 2018. godine ne uzimaju u obzir sve dodatne mere prihoda sa izuzetkom povecanja

nekih akciza i uglavnom se zasnivaju na prognozama glavnih ekonomskih pokazatelja na kojima

se zasniva trend projekcije prihoda.

Za naredni srednjoročni period, očekuje se da ce opšti prihodi dominirati nad redovnim poreskim

prihodima, koji ce postepeno zameniti jednokratne prihode. Shodno tome, ukupni poreski prihodi

za 2016 se očekuje da ce iznositi 1.597 miliona evra, ili 4,1% više od procenjenog iznosa poreskih

prihoda na kraju 2015 godine. Očekuje se da poreski prihodi predstavljaju 85,7% od ukupnih

22BDP se procenjuje u budžetu 2015. 23Tokom 2015. godine, akciza na cigarete je povecana za 6 evr /konvencionalnoj jedinici, akciza na kockanje i igre na srecu je

takođe povecana, a nova akciza je uvedena na teška ulja, a starosna granica za uvoz automobila je uklonjena.

33

prihoda, što predstavlja povecanje od 1,5 procentnog poena u odnosu na 2015. Ovo povecanje

dolazi uglavnom kao rezultat punog efekta fiskalne politike preduzete tokom 2015 i uzima u obzir

osnovna očekivanja za glavne ekonomske pokazatelje, koji definišu poresku osnovicu.

Očekuje se da ce poreski prihodi nastaviti da se uglavnom prikupljaju na granici, iako se sa

najnovijim izmenama Zakona o PDV-u, postepeno očekuje pomak naplate poreza (od granice ka

unutrašnjoj naplati poreza). Projektovani rast poreskih prihoda se očekuje da uglavnom proizilazi

iz indirektnih poreza, odnosno PDV-a i akcize, dok postepeni pad u carinskim poreskim prihodima

jeste razumljiv s obzirom na sprovođenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU i Turskom.

Postepeno povecanje se očekuje u direktnim porezima, iako je osnova do sada relativno niska,

tako da uticaj ne može biti toliko značajan.

Grafikon 16. Struktura poreskih prihoda, kao % od ukupnog iznosa

Što se tiče neporeskih prihoda za 2016-2018, skroman rast je projektovan, a to je da odražava

povecanu naplatu prihoda iz sopstvenih izvora, posebno onih na opštinskom nivou. Preciznije,

2015 godine je kašnjenje u primeni Zakona o amnestiji duga rezultiralo usporavanjem u naplati

poreza na imovinu24, za koji se očekuje da se odrazi na povecanje prihoda iz ovog izvora u 2016.

Pored toga, porast honorara se očekuje u 2016. godini, što predstavlja 1,6% ukupnih prihoda u

2016. Vlada planira da prikupi 23 miliona evra u vidu dividendi izPTK-a, kao i 10 miliona evra,

kao koncesioni porez od aerodroma Adem Jašari.

Grafikon 17. Trend poreskih prihoda za 2006-2018,i njihov odnos sa ekonomskim pokazat

24Iako porez na imovinu predstavlja poreski prihod, oni su uključeni u ovaj odeljak zato što su deo sopstvenih prihoda opština.

Carina

Akciza

Porez na impovinu

PDV

Direktni poreski prihodi

Poreski prihodi

Linear (Carinski prihodi, desna scala)

Carinski prihodi, desna scala

Uvoz robe Domaci prihodi/BDP

Linear (Domaci

prihodi/BDP)

34

Za period 2017-2018, očekuje se porast prihoda zbog ubrzanih privrednih aktivnosti, kao i

povecanja efikasnosti mera relevantnih institucija preduzetih za naplatu poreza za koji se očekuje

da doprinesu suženju poreskog jaza. Ukupan prihod se očekuje da bude povecan za 2,5%,

podstaknut uglavnom poreskim prihodima. Vredno je napomenuti da prognoza poreskih prihoda

računa na gubitak od 1,7 % od carinskih prihoda, kao rezultat tog oslobađanja proizvodnih linija i

ulaza od PDV-a, prema Zakonu o PDV-u.

Trend prihoda je istorijski pratio privrednu aktivnost (vidi grafikon 17). Isko su osnovni prihodi

nastavili da budu niski, njihov učinak u 2015. godini (u velikoj meri zasnovan na strukturnim

reformama kojim je PUK podvrgnut) je pokazao pozitivan trend izvan efekta povecane privredne

aktivnosti. Kao što se može videti iz grafikona, očekuje se da se prihod prikupljen u zemlji poveca

tokom 2016. godine da dostigne nivo od oko 6% BDP- , što se očekuje u periodu od naredne dve

godine.

Za razliku od domacih prihoda, prihodi na granici su istorijski pratili vrednost i količinu uvoza u

slučajevima kada ne postoje promene poreskih stopa. Implementacija sporazuma o slobodnoj

trgovini, kao i izuzece PDV-a na uvoz za neke proizvode se očekuje da malo ublaži uticaj

projektovane ekonomske aktivnosti u zemlji na ovaj izvor prihoda. Dakle, tokom perioda 2016-

2018 se očekuje sporiji rast prihoda prikupljenih na granici, dok rast projektovan za 2016. uzima u

obzir potpuni uticaj godišnjih prihoda mera preduzetih tokom 2015. godine.

Tabela 7. Struktura budžetskih prihoda, u milionima Evra

Opis 2014 2015

2016

Predlog

budžeta

2017

Proj.

2018

Proj.

Ukupni prihodi 1,345 1,465 1,602 1,614 1,654

Poreski prihodi 1,141 1,247 1,370 1,396 1,436

Ne-poreski prihodi 177 175 219 206 205

Dividende 15 15.0 23 10 10

Srednjoročni budžetski rashodi 2016-2018

Planirani budžetski rashodi za 2016. godinu, kao i projekcije za 2017. i 2018. su na osnovu

postojeceg fiskalnog prostora na raspolaganju za planiranje prihod , a takođe ograničeni u okviru

potrebnog nivoa budžetskog deficita, po fiskalnom pravilu i obavezama koje proizilaze iz stand

baj aranžmana zaključenog sa MMF-om u 2015. godini ovaj način budžetiranja služi kao garancija

discipline koja pomaže za sigurnu makro - fiskalnu stabilnost čak i u fazi planiranja. U svakom

slučaju, makro - fiskalna stabilnost nije sredstvo samo po sebi, vec kao preduslov za postizanje

krajnjeg cilja podržava opšti ekonomski razvoj zemlje. Polazeci od ovog osnovnog cilja,

predloženi budžet je projektovan u tri komponente:

- Očuvanje nivoa tekuce potrošnje - što obezbeđuje odgovarajuce finansiranje javnih usluga

i direktno podržava poboljšanje poslovnog okruženja, kao i dobrobiti građana,

- Nalazi široku osnovu finansiranja kapitalnih projekata finansiranih iz poreskih izvora i na

osnovu toga,

35

- Stvaranje potrebnog prostora za usvajanje strateških kapitalnih projekata, koji su

razvojnog karaktera, a koji se finansiraju kroz sporazume sa međunarodnim finansijskim

institucijama (MFI)

Poslednja komponenta predstavlja novi pristup u strateškom planiranju budžeta u okviru Vlade

Kosova. U okviru pregovora sa MMF-om (SBA), Vlada Kosova je snažno posvecena postizanju

finansiranja od međunarodnih finansijskih institucija u cilju finansiranja kapitalnih projekata sa

direktnim uticajem na razvoj zemlje, kao izuzetak u odnosu na fiskalno pravilo, bez ugrožavanja

stabilnosti javnih finansija. Ova komponenta postaje aktivna prilikom izmene fiskalnog pravila u

ZUJF je prošlo, i operacionalizovano kroz međunarodne finansijske sporazume.

Za 2016. godine, predlog budžeta predviđa ukupnu potrošnju od 1.674 miliona evra (ne računajuci

namenjenu pomoc od donatora), oko 28% BDP-a za 2016. Zbog pozitivnih rezultata u

prikupljanju prihoda od poreza tokom 2015. godine, za koji se očekuje da se nastavi tokom 2016.

godine, opšti budžetski rashodi se očekuje da budu povecani za preko 2% u odnosu na planirane

rashode sa rebalansom budžeta 2015 godine, a oko 13% iznad realizovanih rashoda tokom 2014.

godine.

Struktura potrošnje u suštini sledi principe postavljene u programu Vlade, što su jasno utvrdili

prioriteti za ekonomski razvoj, dok nastavak aktivnosti u vezi unapređenja socijalne zaštite, kao i

implementacija agende za integraciju Kosova u EU. Iz tih razloga, dodatni troškovi su omoguceni

kroz povecanje redovnih prihoda budžeta koji se se izdvajaju na takav način da održavaju odnos

tekucih i kapitalnih rashoda. Osim toga, s obzirom na prioritete ekonomskog razvoja i povecanje

zaposlenosti, prostor za prekoračenje deficita je rezervisano isključivo za projekte strateškog

razvoja finansiranih od strane međunarodnih finansijskih institucija.

Štednja u toku 2015. godine na roba i uslugeje napravila mogucim da se budžet smanji za 2,1% u

ovoj kategoriji u 2016, u odnosu na rebalans budžeta za 2015 kroz racionalizaciju troškova

(uglavnom na dnevnice, transfere, itd), kao i učinka naplate prihoda, kao i poboljšanja u

upravljanju javnim finansijama, koja su prevedena na povecanje prostora za realizaciju politika

koje su omogucene kroz tekucu potrošnju, kao što su:

- Povecanje socijalne pomoci od 25% za porodice u stanju socijalne potrebe

- Primena zakona o državnom finansiranju penzione šeme

- Implementacija kompenzacije za radno iskustvo državnih službenika

- Očuvanje nivoa subvencija u poljoprivrednom sektoru

- Odredbe penzija za veterane i druge ratne kategorije

- Realizacija rashoda koji proističi iz dnevnog reda integracije Kosova

- Povecanje finansijske podrške tužilaštvu i sudstvu.

Povecanje budžeta na kapitalne izdatke isto tako održava i finansiranja autoputa Priština - Skoplje,

kao i druge infrastrukturne projekte. Među kapitalnim izdacima, došlo je do povecanja u

finansiranju usmerenih na nabavku opreme potrebne za restrukturiranje Bezbednosnih snaga

Kosova, kao i povecanje finansijske podrške za kapitalne projekte usmerene ka povecanju

produktivnosti i zaposlenosti u sektoru poljoprivrede.

36

Budžetski troškovi prema ekonomskoj kategoriji

Donja tabela pokazuje potrošnju po ekonomskim kategorijama za 2016. godinu sa projekcijama za

2017. i 2018. godinu, kao i one realizovane za 2014. i pregledani budžet za 2015. Očekuje se da ce

opšta državna potrošnja u 2016, biti veca za oko 14 % u odnosu na nivo realizovanih rashoda u

toku 2014 i 2 % u odnosu na rebalans budžeta za 2015 godinu.

Tabela 8. Budžetski troškovi prema ekonomskoj kategoriji tokom 2014-2018, u miliona evra

Opis 2014 2015 2016

Predlog budžeta

2017

Proj.

2018

Proj.

Ukupno troškovi 1,475 1,565 1,684 1,704 1,749

od kojih rashodi od KAP namenjenih

prihoda 5 6 12 9 9

Trenutni troškovi 1,052 1,149 1,211 1,225 1,240

Plate i dnevnice 485 525 548 555 561

Robe i suluge 206 205 209 212 215

Subvencije i trasnferi 361 419 453 453 458

Socijalni trasnferi 340 406 439 443 448

Subvencije za JP 21 19.7 14 10 10

Rezerve 0 0 5 9 9

Pozajmice za JP 0 -1.5 -7 -11 -15

Od kojih: pozajmice za JP 0 0.0 0 0 0

Od kojih: povratak od JP 0 -1.5 -7 -11 -15

Kapitalni troškovi 411 404 463 473 508

Troškovi od grantova dodeljenih od

strane donatora 11 13 12 12 12

Pored povecanja rashoda budžeta, ukupna struktura rashoda po ekonomskim kategorijama je,

takođe, pokazala smene među kategorijama, mada je to marginalno između 2015. i predloga

budžeta za 2016. Grafikon ispod, pokazuje opštu budžetsku potrošnju po ekonomskim

kategorijama za 2015. i planirani iznos za 2016. Kao što se može videti iz grafikona, strukturom

rashoda budžeta tokom 2015. i 2016. dominiraju tekuci rashodi, čije je učešce u ukupnom

proračunu rashoda za 72%. Ova potrošnja se očekuje da predstavlja 20% BDP-a u 2016, u

poređenju sa 21% BDP-a u 2015. Sličan odnos sa BDP-omtreba da se nastavi tim putem u 2017,

dok pada na 19% u 2018. To je uglavnom zbog brže stope rast BDP-a u odnosu na tekuce rashode.

Planirano je da kapitalni rashodi ostanu na relativno visokom nivou, sa oko 28% ukupnih rashoda

budžeta, sa 8% učešca u BDP-u za 2016. Godinu. Važno je napomenuti da su kapitalnitroškovi

povecani za 1 procentni poen kao udeo u BDP-u u odnosu na 2014 i očekuje se da nastave na

ovom nivou prema 2018 godini. Štaviše, ove kalkulacije ne uključuju kapitalne izdatke na

strateškim razvojnim projektima, koji ce se finansirati od MFI kroz izuzece od fiskalnog pravila o

deficitu. Prema zakonu koji je na snazi i sporazuma sa MMF-om, nivo potrošnje od 90 miliona

evra u roku od jedne fiskalne godine se izdvaja za ovaj modalitet (srednje finansiranje). Važno je

naglasiti da su glavni kriterijumi za korišcenje ovog izuzecato da projekti moraju vršiti direktan

uticaj na ekonomski razvoj.

37

Grafikon 18. Struktura potrošnje po kategorijama tokom 2015-2016, u milionima Evra

Izdaci za plate i dnevnice za 2016. Su planirani u iznosu od 548,3 miliona evra, sa povecanjem od

2,4% u odnosu na plan za 2015. Ova kategorija predstavlja udeo od 9,2% BDP-a za 2016. godinu

(u poređenju sa 9,4% BDP-a u 2015. godini) kao rezultat ubrzanog ekonomskog rasta. Očekuje se

da se učešce ove kategorije u BDP-u postepeno smanjuje kako idemo ka 2017. i 2018. godini, na

8,9% i 8,6%, respektivno.

Očekuje se da ce subvencije i transferi,koji obuhvataju socijalne transfere i subvencije za JP,

tokom 2016. iznositi 449,3 miliona evra , što je povecanje od 5,5 % u odnosu na planirani iznos za

2015. U 2016. očekuje se daova kategorija predstavlja 7,5% ukupnih rashoda , u poređenju sa

6,6% i 7,5% planiranog u 2014. i 2015. respektivno.

Ovo povecanje socijalnih transfera proizilazi iz sprovođenja politika kao što su:

- Zakon o ratnim veteranima,

- Povecanje socijalne pomoci, i

- Puna primena Zakona o državnom finansiranju penzionihšema;

Subvencije za ostale kategorije kojima je potrebna socijalna pomoc su povecanezbog povecanja

broja korisnika.

Robe i usluge; kao nastavak politike štednje koja je počela u 2015. godini, budžet za 2016. planira

niži nivo potrošnje za ovu kategoriju za 2,1% u odnosu na 2015, u iznosu od 208,9 miliona evra.

Vlada ce nastaviti sa aktivnostima u cilju povecanja efikasnosti javne potrošnje (reforma mera #1).

Kapitalni rashodi u 2016. Očekuje se da ce iznositi 463,2 miliona evra, sa oko 29% od ukupnog

budžeta, ili 8% BDP-a. U odnosu na iznos budžeta za prethodnu godinu, postoji porast od 1,2%,

dok se za naredne dve godine očekuje da bude oko 5% u proseku. Važna komponenta kapitalnih

izdataka je autoput između Prištine i Skoplja (projekatkoji je u toku i uključeno u reformu meru

#2). Ova kategorija takođe uključuje mnoge druge infrastrukturne projekte, između ostalog i putni

pravac M2 za Mitrovicu, kao i M9 na putu do Peci, poboljšanje infrastrukture na putevima, sport i

obrazovne projekte koji u odnosu na prošlu godinu pokazuju značajan porast.

Plate i dnevnice Roba i usluga Subvencije i transferi Kapitalni izdaci

38

Budžetski deficit i fiskalno pravilo

Kao rezultat povecanih sredstava za tekuce izdatke, kao i održavanje visokog učešca kapitalnih

troškova, očekuje se da ukupni budžetski deficit za 2016. godinu, u skladu sa fiskalnim pravilom

(isključujuci KAP rashode i potrošnju finansiranu kroz jednokratno finansiranje), bude 98 miliona,

ili 1,6 % BDP-a.

3.4. STRUKTURNI BILANS (CIKLIČNA KOMPONENTA DEFICITA, JEDNOKRATNE I PRIVREMENE

MERE, FISKALNE POLITIKE)

S obzirom na ograničenu dostupnost podataka o BDP-u, kako godišnje tako i tromesečne

frekvencije, strukturni bilans obračunat u ovom delu treba tumačiti sa velikim stepenom opreza.

Za potrebe ovog člana, strukturni bilans se obračunava u dva koraka. Prvo, potencijalni BDP se

generiše korišcenjem filtera Hodrick - Prescott primjenjujuci meke parametre kao što je sugerisano

od strane ECB25 na λ=480 za tromesečne podatke i λ=30 za godišnje podatke. Dakle, strukturni

bilans se obračunava na dva načina korišcenjem tromesečnih i godišnjih podataka o BDP-u.

Stvarni BDP, potencijalni BDP i rezultirajuci jaz BDP-a (PJ) prikazani su u grafikonima ispod.

Grafikon 19. Stvarni i potencijalni BDP, godišnji i tromesečni podaci

Kada se uporede rezultati iz obe vežbe, trend koji potiče od primene godišnjih podataka BDP-a

daje malo drugačije rezultate u odnosu na ostvarene rezultate iz tromesečnih podataka o BDP-u.

Ova razlika proističe iz razlike u posmatranom periodu u obe vežbe i na taj način otkrivaju

‘problem na kraju godine’ ovog filtera. Imajuci u vidu ovu činjenicu, analiza/tumačenje uglavnom

je zasnovana na proceni izvedenih iz podataka kuartalni BDP-a. Shodno tome, izgleda da je

ekonomija porasla iznad svog potencijala tokom perioda 2011 – 2013, i beležila značajno

pogoršanje u 2014 godini, što pretežno odražava nejasnoce vezane za uspostavljanje institucija

vlade tokom veceg dela godine.

U drugom koraku, elastičnosti fiskalnih varijabli su izračunati. Da bi se one izvele, primenjena je

metodologija slična onoj koju primenjuju u OECD i Evropskoj Komisiji. Elastičnost za svaki

25 Bouthevillain et al. (ECB 2001), “Ciklično prilagođeni bilans budžeta: Alternativni pristup”

39

pojedinačni budžet poreza se procenjuje u odnosu na BDP koristeci jednostavnu analizu26 OLS.

Elastičnost svake kategorije prihoda je prikazana u donjoj tabeli. Na strani rashoda, međutim,

elastičnost je zadržana na nulu s obzirom da ne postoje naknade za nezaposlenost koje pruža

Vlada i ostali budžetski rashodi su uglavnom nestišljivi, čime su nezavisni od fluktacija

ekonomskog ciklusa. Kao što je prikazano u tabeli, PIT je veoma elastična za promene rezultata

koji mogu proizaci iz njegove progresivnosti i kao odgovor na zaposlenje u poslovnom ciklusu,

iako njeno učešce u ukupnim prihodima je i dalje relativno nisko. Indirektni porezi (koji su glavni

izvor prihoda) i CIT imaju elastičnost blizu 1, pokazujuci da se krecu paralelno sa BDP-om.

Tabela 9. Elastičnost poreskih prihoda u odnosu na BDP

Kategorije prihoda CIT PIT Indirektne

takse Ostale takse

Porez na

imovinu

Ukupna

elastičnost

prihoda

Elastičnost 0.94 1.54 0.99 2.36 1.71 -

Prosečna ponderisana

elastičnost 0.05 0.12 0.84 0.02 0.03 1.05

Ciklično prilagođeni primarni bilans ‘capb’ kao udeo u potencijalnom BDP-u je onda izračunati

pomocu donje formule:

Gde ‘jaz’ označava izlazni jaz, slova r i g su odnosi prihoda i rashoda potencijalnog BDP-a i ε je

elastičnost fiskalnih varijabli u BDP-u. Radi upoređivanja, korišcena je ista formula u godišnjim

podacima. Izlazni jaz i ciklično izračunati prilagođeno budžetsko stanje prikazani su u

grafikonima ispod. Grafikon tromesečnih podataka pokazuje da je fiskalna politika bila kontra-

ciklična tokom perioda negativnog proizvodnog jaza i uspeo je da dobro ublaži efekte ekonomske

krize. S druge strane, veliki privremeni porast u ciklično korigovane deficite u drugim

tromesečjima 2014 i 2012 godine nisu bile opravdane razvojima poslovnog ciklusa. Ipak, deficit je

ostao ispod 3% BDP-a (u proseku), i do sada je uglavnom finansirana od nagomilanih bankovnih

bilansa iz suficita iz prethodnih godina. Poređenja radi, odgovarajuci grafikon takođe prikazuju

sadašnje rezultate izvedeni iz godišnjih podataka koji su manje ubedljivi u pogledu fiskalne

politike, ali i manje pouzdani obzirom na kratkoročne serije i činjenica da su izračunati elastičnosti

prihoda koristeci tromesečne podatke.

Grafikon 20. Ciklično prilagođeni bilans budžeta i proizvodni jaz, godišnji i kvartalni

rezultati

26 S obzirom da je proračun napravljen korišcenjem tromesečnih podataka, BDP i serije prihoda su prvi prilagođeni za sezonu

i zatim pretvorena u log. OLS je zatim korišceno u transformisanu seriju.

PJ ckpb ckpb PJ

40

Tabela 10. Proizvodni jaz (PJ), ciklično prilagođeni balans budžeta, primarni27 bilans i

ciklična komponenta bilansa

Godina PJ capb Primarni bilans Ciklična

komponenta

In % BDP-a

2011q1 6.5% 5.9% 7.9% 2.0%

2011q2 -3.6% 0.6% -0.5% -1.1%

2011q3 -2.6% 0.2% -0.5% -0.8%

2011q4 -4.0% -7.9% -8.9% -1.0%

2012q1 -3.6% -0.8% -2.1% -1.3%

2012q2 2.4% 1.0% 1.6% 0.6%

2012q3 -0.1% 0.9% 0.7% -0.1%

2012q4 3.6% -9.1% -6.9% 2.2%

2013q1 1.8% 2.0% 2.9% 0.9%

2013q2 4.1% -2.7% -1.4% 1.3%

2013q3 0.8% 3.4% 3.2% -0.2%

2013q4 -1.3% -6.8% -6.9% -0.1%

2014q1 -1.2% 1.6% 1.6% 0.0%

2014q2 -2.0% -2.4% -2.9% -0.5%

2014q3 -0.2% 1.4% 1.2% -0.2%

2014q4 0.3% -9.3% -8.9% 0.4%

2015q1 1.1% -0.3% -0.1% 0.2%

2015q2 -1.3% -0.8% -1.1% -0.3%

3.5. NIVOI ZADUŽIVANJA I RAZVOJI, ANALIZA OPERACIJA ISPOD CRTE I PRILAGOĐAVANJA

TOKA ZALIHA

Kosovo je usvojilo veoma uske ustavne i zakonske okvire kako bi se sprečile neodržive politike duga. Prema

Zakonu o javnom dugu, Ministar Finansija je jedina osoba koja je ovlašcena da pregovara o uslovima

međunarodnog duga u ime Kosova. Prema Ustavu, ovi sporazumi moraju biti ratifikovani dvotrecinskom

vecinom u skupštini. Nova Uredba o izdavanju državnog duga je odobren i zahteva da se pojedinačni krediti

pregovaraju od ekipe koji se sastoji od člana iz sledecih odeljenja: Jedinica za upravljanje dugom (JUD),

Pravnog odeljenja, Kabineta Ministra, Odeljenja fiskalne politike, Odeljenje budžeta, i odgovarajuce budžetske

organizacije.

Zakon o javnom dugu omogucava centralne i opštinske vlasti da ugovaraju dugove i daju garancije; ovo je

odobreno od strane Skupštine u 2010 godini. Zakon je prihvacen od strane MMF-a i obuhvata nekoliko odredbi

kojima se osigurava fiskalna stabilnost, uključujuci i plafon javnog duga (40 odsto BDP-a), kao i uska

ograničenja na zaduživanje opštine. Zakon o javnom dugu nalaže redovno izveštavanje Skupštini (član 15.

Sekcije 2.4, 2.5, i 2.10, naročito) i priprema Programa Državnog Duga, koji uključuje godišnju i srednjoročnu

strategiju duga koji se dostavlja Vladi na usvajanje i Skupštini za informisanje. Upravljanje dugom je u

potpunosti u skladu sa ovim zahtevima. Program Državnog Duga je pripremljen i treba da bude odobren od

strane vlade i objavljen na sajtu Ministarstva. Nova srednjoročna strategija je izrađena korišcenjem modela SB i

pokriva period 2015-2018.

Dodata je izmena u Zakonu o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti (UJFO) koji ograničava godišnji

budžetski deficit na ne više od 2 odsto procenjenog BDP-a. Drugi amandman na UJFO je dodat u 2015 godini

27 S obzirom da isplate kamatnog duga i dalje su niske, zbog niskog nivoa javnog duga, u ovoj vežbi se uzima u obzir samo

primarni budžetski bilans..

41

koji omogucava vladi da ugovara dug veci od pravila od 2 odsto, s obzirom da finansiranje dolazi od

međunarodnih finansijskih institucija i da je namenjen za kapitalne projekte.

Izdavanje domacih državnih hartija od vrednosti je sankcionisano od strane Zakona o javnom dugu, i to je

regulisano propisima o primarnom i sekundarnom tržištu Vladinih hartija od vrednosti. JUD je pokrenula izmenu

pomenutog propisa, kako bi se odrazile potrebe za trgovinom na sekundarnom tržištu. Uredba o izdavanju

državnog duga i garancija je usvojen 2013 godine i postavlja procedure za pregovaranje i ugovaranje spoljnog

duga kao i izdavanje domaceg duga. Upravljanje dugom je u potpunosti u skladu sa ovim zahtevima.

Tabela 11. Javni Dug, u milionima evra (ukoliko nije drugačije naznačeno)

Opis 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

est.

Međunarodni dug 249.0 260.4 253.6 336.6 323.8 326.4 370.4

Domaci dug 0.0 0.0 0.0 73.3 152.5 256.5 377.6

Javni dug 249.0 260.4 253.6 409.9 476.3 582.9 748.0

Državne garancije 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 10.0 10.0

Dug/BDP (uključujuci Državne Garancije) 6.4% 6.2% 5.5% 8.4% 9.1% 10.6% 12.9%

Potencijalne obaveze

Do sada je bilo samo jedno pitanje o izdavanju državnih garancija u iznosu od 10 miliona evra.

Očekuje se da ce se druge državne garancije izdati u 2016 godini, što bi dovelo ukupan iznos

eksplicitnih garancija na 20 miliona.

3.6. ANALIZA OSETLJIVOSTI I POREĐENJE SA PRETHODNIM PROGRAMIMA

Analiza osetljivosti od polaznih fiskalnih projekcija do alternativnih scenarija i rizika pokazuje da

sposobnost Vlade da održi pravilo deficita je uslovljeno zbog robusnosti osnovnih pretpostavki

kod makro-ekonomska kretanja. Alternativni scenariji razvijeni su u sekciji 3.8 gore identifikuje

realni sektor, a time i ekonomski rast, kao ključni faktor koji može uticati na fiskalnu perspektivu.

Pošto je Kosovo jednostrano ekonomija evro-zone sa EU i CEFTA kao njenih glavnih trgovinskih

partnera, i vecina njegovog duga denominovanog u evrima, oscilacije deviznog kursa nemaju

značajan uticaj na fiskalnu perspektivu.

Takođe, sa relativno niskim udeom duga prema BDP-u, i stabilan trend niskih kamatnih stopa na

javni dug (očekuje se da ce prevladavati kao takav u srednjoročnom periodu takođe), ključni kanal

kroz koji se menjaju kamatne stope utiču na fiskalnu perspektivu je kroz stope privrednog rasta,

odnosno preko uticaja na privatno raspoložive dohotke i investicije.

Dakle, glavni fokus ovog dela je na osetljivosti osnovnog fiskalnog izgleda za promene u

ekonomskom rastu, prema pretpostavkama alternativnih scenarija. Tabela 12 u nastavku rezimira

glavne razlike u fiskalnim promenljivim procenama dva alternativnih scenarija u odnosu na

osnovni scenario.

Pad rasta realnog BDP-a od srednjoročnog proseka od 4,2% na prosek od 2% (kao što je

predviđeno scenarijom niskog rasta) onemogucava Vladu da zadrži pravno obavezujuce

fiskalno pravilo (bez prilagođavanja). Rezultirajuce smanjenje očekivanog rasta povecava

fiskalni deficit iz srednjoročnog proseka od 1,7 % BDP-a na srednjoročni prosek od 2,6 %

BDP-a.

42

S druge strane, povecanje očekivanog rasta od polaznog proseka od 4,2% na prosek od

5,4%, smanjuje fiskalni deficit u srednjem roku u proseku od 1% BDP-a.

Uticaj dva alternativna scenarija se kanališe isključivo kroz promene u bazi prihoda. Analiza

osetljivosti prema niskim scenariju rasta podrazumeva da:

Približno smanjenje od 50% projektovane stope rezultata ekonomskog rasta u prosečnom padu

prihoda od 3% procentnih poena u odnosu na polazne projekcije prihoda (ili 49 miliona evra

godišnje).

Tabela 12. Alternativni Makro - fiskalni scenariji

Opis 2016 2017 2018

(L)* (B) (H) (L) (B) (H) (L) (B) (H)

Opšti vladin budžet (% BDP-a)

Prihodi 26.4 26.2 26.2 25.5 25.1 25.3 25.1 24.5 24.8

Od kojih:

Poreski prihodi 22.7 22.6 22.7 22.2 22.0 22.1 21.9 21.5 21.9

Ne-poreski prihodi 3.6 3.5 3.5 3.3 3.2 3.1 3.2 3.0 2.9

Troškovi 28.3 27.5 27.4 27.8 26.5 25.9 27.7 25.9 25.1

Od kojih:

Tekuca potrošnja 22.1 19.5 19.9 21.7 18.6 18.8 21.4 17.8 17.9

Kapital i neto kreditiranje 6.2 7.6 7.5 6.1 7.4 7.1 6.3 7.6 7.1

Isplata kamate 0.4 0.4 0.4 0.5 0.5 0.5 0.5 0.5 0.4

Primarni bilans -1.9 -1.3 -1.2 -2.3 -1.4 -0.7 -2.6 -1.4 -0.3

Ukupan bilans -2.3 -1.8 -1.6 -2.8 -1.9 -1.2 -3.1 -1.9 -0.7

Ukupan bilans (definicija fiskalnog

pravila) -2.2 -1.6 -1.4 -2.6 -1.7 -1.0 -3.0 -1.7 -0.6

Vladini prihodi (u milionima evra)

1,556

1,590

1,596

1,550

1,602

1,643

1,570

1,642

1,712

Od kojih Poreski Prihodi:

1,341

1,370

1,381

1,348

1,396

1,441

1,368

1,438

1,511

Razlika osnovne linije 98% 100% 101% 97% 100% 103% 95% 100% 105%

*(L) Scenario Niskog rasta; (B) Osnovni Scenario; (H) Scenario Velikog rasta

3.7. ODRŽIVOST JAVNIH FINANSIJA

Održivost javnih finansija i jaka fiskalna politika je uvek bio glavni cilj Vlade Kosova. U cilju

očuvanja održivosti javnih finansija, Kosovo je usvojilo fiskalno pravilo koja ograničava ukupan

deficit na 2% BDP-a sa ciljem predodređivanja putanje državnog duga na stabilizaciji nivoa ispod

praga koji određuje zakon. Osim toga, u 2010 godini, Vlada postavlja ograničenje pravila na

osnovu duga na 40% BDP-a, kao i nedavno usvojeno pravilo o platama koja postavlja plafon na

nivou plata u javnom sektoru sa ciljem da se ograniči mogucnost povecanja plata u javnom

sektoru tokom izbornih godina.

Pored toga, analiza održivosti duga preduzet u ovom odeljku, procenjuje efekat promena makro-

ekonomskih varijabli na nivoima duga. Dakle, analiza otkriva da ne postoji rizik od buduceg duga,

iako se ova analiza zasniva samo na pretpostavci da ce nivo deficita biti sadržan na 2% BDP-a,

bez obzira na moguce promene u strukturi budžetskih rashoda.

Prema demografskim prognozama koje je sprovela Agencija za statistiku Kosova, struktura

stanovništva nije predviđeno da se znatno promeni sve dok 2060 godine. Trenutno, stanovništvo

na Kosovu je veoma mlada, sa Prosečnom starošcu od 28,2 godina u proseku u 2011 godini i

stanovništvo između 15-65 godina čini više od polovine stanovništva. Projekcije stanovništva

43

pokazuju da u 2060 godini struktura stanovništva nece se značajno promeniti sa 58% se dominira

od stanovništva u rasponu od 15-65 godina i stanovništva starije od 65 godina predstavlja 29%.

Sadašnji penzijski sistem na Kosovu funkcioniše preko dva stuba: Stub I ili starosna penzijska

šema osiguranja koja se finansira od strane države i isplacuje se svakom pojedincu starijom od 65

godina, i Stub II koja je obavezna penzijska šema u potpunosti finansirana koji zahteva od svih

poslodavaca i zaposlenih da svaki doprinese sa po 5% od bruto plate. Ovaj fond se upravlja

Kosovskog Penzijskog Trusta (KPŠF) i sredstva su uglavnom uložena u inostranstvu od strane

poznatih menadžera sredstava Evrope. S obzirom da je II stub u potpunosti finansiran, rizik

održivosti penzijskog sistema nije predviđeno da bude velik.

Sredstva izdvojena u budžetu za 2016 godinu za finansiranje Stuba I penzijska šema iznosi oko

211 miliona evra ili oko 3,5 % BDP-a. U 2014 godini, skupština je odobrila zakon o penzijama

koji ugrađuje nekoliko promena u osnovnu penziju za korisnike koji su doprineli u šemu ‘iskoristi

pre placanja‘. U tom cilju, MRSZ je usvojilo Administrativno Uputstvo koje navodi obrazovne

kriterijume i iskustva kao osnovu na kojoj nivo penzija treba da se utvrdi. Dodatni trošak za

budžet za ove promene iznosi oko 23 miliona evra iznos koji je vec uračunat u budžetskim

izdvajanjima za 2016 godinu.

Analize održivosti duga

Državni nivo duga na Kosovu i dalje nizak u odnosu na maksimalni nivo dozvoljen zakonom,

stoga rizik od duga ostaje umeren. Međutim, trenutni odnos niskog duga, delom, je rezultat kratke

istorije izdavanja duga i ne mora rezultirati iz odgovarajucih politika o dugu koje su usvojene od

strane vlade. Ipak, po prvi put, 2014 godine Vlada je usvojila fiskalno pravilo koja ograničava

ukupan deficit na 2% BDP-a sa namerom da se stabilizuje nivo duga ispod praga dozvoljenog

zakonom (npr 40% BDP-a). S obzirom na nizak nivo duga u BDP-u i postojece usko grlo

infrastrukture sa kojom se zapravo suočava zemlja, u toku 2015 godine Vlada je usvojila

‘investicionu klauzulu‘ koja omogucava Vladi da finansira dodatan rast za unapređenje projekata

koji se finansiraju od međunarodnih finansijskih institucija.

U tom cilju, DSA u ovoj sekciji je sprovela, razmotrila dva glavna scenarija, odnosno osnovnu

liniju i scenario klauzule investiranja. Dalja analiza namerava da pokaže analizu osetljivosti duga

na promene u osnovi makro-ekonomskih pokazatelja.

DSA Kosova je obavljena pomocu funkcije razvijena od strane makro jedinica u okviru

Ministarstva Finansija. Za obavljanje analize, napravljene su nekoliko pretpostavki na polaznim

makro-ekonomskim pokazateljima, kao što su indikatori duga. Nivoi duga se ispituju pomocu

indikatora rizika koje je sačinila Svetska Banka i MMF za zemlje u kategoriji srednjih političkih

performansi28.

Indikatori duga i pragovi tereta duga prikupljeni su od strane Svetske Banke i MMF-a i odnos

duga ograničen zakonom su:

- Neto sadašnja vrednost (NSV) duga prema BDP - 40 %

28 Procena Svetske Banke o Institucionalnoj Proceni (CPIA)

44

- NSV duga u izvozu robe i usluga - 150 % NSV of debt to exports of goods and services –

150%

- NSV duga budžetskih prihoda - 250 %

- NSV servisiranja duga u izvozu robe i usluga - 20 %

- NSV servisiranja duga na budžetske prihode - 30 %

Pretpostavke makro-ekonomskih pokazatelja i indikatori duga su sledeci:

- Nominalni rast BDP-a od 6,0%

- Udeo izvoza u BDP raste za 0,2 p.p.

- Kamatna stopa poslovnih kredita od 5%

- Kamatna stopa novih koncesijskih kredita na 0,75%

- Poslovni kredit sazreva za 5 godina

- Koncesionalni kredit sazreva u 10 godina

- Učešce komercijalnog kredita u ukupno novo zaduživanje je potrebno da se poveca sa

50% u 2015 godini na 70 % u narednim godinama

- Bankarsko stanje u BDP na 4,5%

- Opšti deficit u BDP na 2 %

- Budžetski prihodi na 24 % BDP-a

Grafikon 21 prikazuje promene u sastavu deficita i finansiranje potreba na osnovu horizonta

predviđanja ispod osnovnog scenarija. Učešce kamatnih rashoda u odnosu na udeo primarnog

deficita ostaje na niskom nivou u ranim godinama. Pošto finansiranje potreba raste i raste dug,

rashodi kamata imaju važnu funkciju ukupnog deficita. Isto tako, doprinos deficita na ukupno neto

finansiranja potreba je nizak u odnosu na ukupan doprinos servisiranja duga.

Grafikon 21. Sastav ukupnog deficita i finansiranje potreba

Osnovni scenario ukazuje na to da zemlja nece biti u nevolji duga za, najmanje, predviđeno

razdoblje. Naime, obe grupe pokazatelja, odnosno solventnost i likvidnost, su ispod indikatora

tereta duga (vidi grafikon 22). U osnovnom scenariju, odnos duga prema BDP-u se stabilizuje na

nešto ispod praga od 40 %, dok je dug na izvoz robe i usluga dostiže prag odražavajuci usku

osnovu i visoko koncentrisani izvoz.

Grafikon 22. Pokazatelji javnog duga prema osnovnoj liniji i scenarij klauzule investiranja

45

-10%10%30%50%70%90%

110%130%150%170%190%210%230%250%

20

12

20

14

20

16

20

18

20

20

20

22

20

24

20

26

20

28

20

30

20

32

20

34

20

36

20

38

20

40

20

42

20

44

20

46

20

48

20

50

20

52

20

54

20

56

20

58

20

60

b. TV Duga/Prihodi

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

160%

180%

20

12

20

14

20

16

20

18

20

20

20

22

20

24

20

26

20

28

20

30

20

32

20

34

20

36

20

38

20

40

20

42

20

44

20

46

20

48

20

50

20

52

20

54

20

56

20

58

20

60

c. TV Duga/Izvoz robe i usluga

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

20

12

20

14

20

16

20

18

20

20

20

22

20

24

20

26

20

28

20

30

20

32

20

34

20

36

20

38

20

40

20

42

20

44

20

46

20

48

20

50

20

52

20

54

20

56

20

58

20

60

d. Servisiranje duga/Prihodi

0.0%

2.0%

4.0%

6.0%

8.0%

10.0%

12.0%

14.0%

16.0%

18.0%

20.0%

20

12

20

14

20

16

20

18

20

20

20

22

20

24

20

26

20

28

20

30

20

32

20

34

20

36

20

38

20

40

20

42

20

44

20

46

20

48

20

50

20

52

20

54

20

56

20

58

20

60

e. Servisiranje duga/izvoz robe i usluga

Osnovni scenario Klauzola investicije

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

20

12

20

14

20

16

20

18

20

20

20

22

20

24

20

26

20

28

20

30

20

32

20

34

20

36

20

38

20

40

20

42

20

44

20

46

20

48

20

50

20

52

20

54

20

56

20

58

20

60

a. TV Duga/DBP

Izvor: MF, Odeljenje Ekonomske i javne politike, jedinica proračuna makro-ekonomije

Kao što je prikazano na grafikonu 22, usvajanjem klauzule investiranja pomera se nivo duga

prema pragu tereta duga, čime se povecava rizik od lošeg duga. Zanimljiva je činjenica da je

nominalni rast BDP-a postavljen na relativno visokim stopama sugerišuci da niži rast BDP-a može

da poveca nivo duga iznad praga postavljen po zakonu.

Rezultati analize test stresa su prikazani u grafikonu 22. S obzirom da servisiranja duga izgleda da

je daleko ispod indikatora prihoda i izvoza, dalja analiza se fokusira samo na promene NSV duga

koji se odnosi na BDP i izvoz.

Smanjenje rasta BDP-a od 1 p.p. u odnosu na baznu - Ovaj scenario je zasnovan na

pretpostavci stalne promene od 1 pp u nominalnom rastu BDP-a. Kao što je navedeno gore, pad

BDP-a od samo jednog pp povecava nivo duga iznad navedenih granica, čime se ukazuje na

kršenje praga BDP-a u 2029 godini u slučaju scenarija sa klauzulom investiranja i u 2042 godini u

osnovnom scenariju, iako se jaz između dve linije scenarija sužava do kraja na predviđenog

razdoblja. Isto tako, zbog uske osnove izvoza, PV duga prema izvozu ce prekoračiti prag u 2024

godini u scenariju klauzule investiranja i u 2033 godini u osnovnom scenariju. Ovaj indikator,

međutim, pokazuje da dok se u osnovnom scenariju krece postepeno dole ispod praga, vraca se

brže ispod praga u ‘scenario klauzule investiranja. Ova situacija nastaje zbog toga što scenario

46

klauzule investiranja pretpostavlja dodatni koncesijski dug na godišnjem iznosu od 90 miliona

evra samo za period od 10 godina

Grafikon 23. Analiza scenarija: Smanjenje stalni rast BDP-a od 1 pp

Smanjenje bankovnog stanja od 4.5% na 3% BDP-a: S obzirom da potreba za značajnim

iznosom finansiranja proističe iz potrebe da se zadrži adekvatan nivoa bankarskih bilansa, analiza

je sprovedena da se vidi kretanje u nivoima duga, ako je smanjeno bankovni bilans na 3% BDP-a

zadržavajuci nominalni rastu BDP-a od 5%. Grafikoni ispod, ukazuju na to da smanjenje

bankovnog bilansa ne menja značajno nivo duga, osim što malo poboljšava NSV duga za

indikatore izvoza.

Grafikon 24. Analiza scenarija: Trajno smanjenje stanja banke na 3.0% BDP-a

Privremeno povećanje ukupnog deficita do 5% BDP-a: Simulacija gde pravno obavezujuce

fiskalno pravilo se povecava privremenu na 5% BDP-a, i zatim se postepeno vraca na prethodnim

nivoima u 2023 godini, takođe je uzeto u obzir. Ova promena ce trajno povecati odnos duga prema

BDP-u iznad praga velikom marginom sugeriše da svako povecanje deficita u odnosu na BDP, ili

bilo koji drugi šok za ekonomiju treba da prati veci rast BDP-a i visok i održiv rast izvoza.

47

Grafikon 25. Analiza scenarija: Privremeno povećanje ukupnog deficita u 2020 godini

3.8. INSTITUCIONALNE KARAKTERISTIKE

Pravilo plata

Nakon usvajanja pravila deficita, Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti je

izmenjen 2015 godine koji uključuje pravilo plata sa sledecim ključnim karakteristikama:

Počevši od 2018 godine, u svakoj fiskalnoj godini procenat povecanja plate u javnom

sektoru u odnosu na prethodnu fiskalnu godinu nece premašiti godišnju stopu rasta

nominalnog BDP-a (kao što je objavljeno od strane Agencije za Statistiku Kosova);

Masa plata se sastoji od svih troškova za plate i naknade koje nisu zarade;

Nivo i godišnja stopa rasta nominalnog BDP-a treba da se koristi za najnovije kalendarske

godine na raspolaganju u vreme kada se priprema konsolidovani budžet centralnih i

opštinskih vlasti;

U slučajevima kada je godišnja stopa rasta nominalnog BDP-a manja ili jednaka 0,5%,

plafon za godišnje povecanje plata bi trebalo da bude 0,5 % ili manje. Međutim, ako u

takvim okolnostima povecanje plate prevazilazi godišnju stopu rasta nominalnog BDP-a,

onda ce odnos plate sa nominalnim BDP-om mora vratiti na nivo pre povecanja u roku od

tri godine počevši od fiskalne godine u kojoj nominalni rast BDP-a je veci od 0,5 %;

U cilju da se obezbedi da povecanje mase zarada tokom vremena ostaje dosledna sa

stabilnim javnim finansijama i ne ometa konkurentnost privrede, svake pete fiskalne

godine, Skupština može pregledati i po potrebi može podesiti indikator i formulu koji

određuju plafon godišnjeg rasta računa plata;

Povecanje plate ne može biti kumulativno u roku od godinu dana, što znači da ako u jednoj

godini vlada odluči da ne poveca plate na osnovu rasta BDP-a, ne može preneti povecanje

plate u narednim godinama.

Investicioni klauzula

Amandmani napravljeni u 2015 godini u ZUJFO uključuju usvajanje investicione klauzule.

Glavne karakteristike ove tačke obuhvataju:

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

160%

180%

20

12

20

14

20

16

20

18

20

20

20

22

20

24

20

26

20

28

20

30

20

32

20

34

20

36

20

38

20

40

20

42

20

44

20

46

20

48

20

50

20

52

20

54

20

56

20

58

20

60

c. TV Duga/Izvoz robe i usluga

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%2

01

2

20

14

20

16

20

18

20

20

20

22

20

24

20

26

20

28

20

30

20

32

20

34

20

36

20

38

20

40

20

42

20

44

20

46

20

48

20

50

20

52

20

54

20

56

20

58

20

60

a. TV Duga/DBP

48

Kapitalni projekti koji se finansiraju iz Nad-nacionalnih Finansijskih Institucija, Evropske

Unije ili njenih institucija, ili stranih vlada ili njihovih razvojnih agencija nece se uzeti u

obzir prilikom obračuna deficita, kako je definisano od strane fiskalnog pravila;

Svaki projekat koji je ugovoren i ratifikovan pre stupanja na snagu ove tačke nece se

kvalifikovati da bude tretiran sa investicionim klauzulom;

Ova klauzula ce ostati na snazi do najranijeg vremena kada nivo duga dostiže 30% BDP-a,

ili deset godina od dana stupanja na snagu investicione klauzule.

Upravljanje Javnim Finansijama

Polazeci od budžeta 2014 godine, Vlada je usvojila fiskalno pravilo koji uslovljava planiranje

javnih rashoda ograničavajuci budžetski deficit na 2% BDP-a. Ovo pravilo je planirano da se

primeni u srednjoročnom periodu 2016-2018. Projektovani budžetski deficit očekuje se da ce se

finansirati kroz domace i međunarodno zaduživanje.

U cilju povecanja efikasnosti i efektivnosti izvršenja budžeta 2015 godine, štednje, izdvajanja i

unutrašnje prilagođavanje izdvajanja su obavljene na osnovu člana 13.2 Zakona br 05/L-046 o

izmenama i dopunama Zakona br. 05/L - 001 o budžetu Republike Kosovo u 2015 godini, koja ne

sme prelaziti 5% svih izdvajanja.

U cilju pracenja kapitalnih troškova, Odeljenje za budžet pri MF je zatražila od budžetskih

organizacija da podnese izveštaj o fizičkom i finansijskom planu/toku kapitalnih projekata vrednih

više od 400,000 evra. Takvi izveštaji se primaju tromesečno od svake budžetske organizacije.

Što se tiče poboljšanja kod upravljanja javnim finansijama, projekat Svetske banke pod nazivom

‘Tehnička pomoc za unapređenje kapaciteta upravljanja javnim finansijama u pojedinim

budžetskim organizacijama‘ počela je od 2015godine. Glavni cilj ovog projekta je jačanje

kapaciteta upravljanja javnim finansijama u sledecim budžetskih organizacijama: Ministarstvo

Obrazovanja, Nauke i Tehnologije; Ministarstvo Poljoprivrede i Ruralnog Razvoja i Ministarstvo

Finansija.

Izrada nacrta strategije o upravljanju javnim finansijama (treci stub za reformu javne

administracije) je u toku. Ovaj Nacrt strategije navodi izazove upravljanja javnim finansijama

(UJF) i aktivnosti koje treba preduzeti za obavljanje poboljšanja. Upravljanje javnim finansijama

ce se poboljšati uvođenjem centralizovanu i elektronske nabavke (reforma mera #1) i RIA principi

i procedure ( reforma mera #9).

Sa ciljem da se poboljša upravljanje javnim finansijama, sledece aktivnosti su preduzete tokom

2015 godine:

- Sprovođenje člana 7 Zakona br .05/L-001 o budžetu Republike Kosovo za 2015 godinu,

koji se odnosi na ispunjenje preostalih finansijskih obaveza iz prethodne godine za kapitalne

projekte.

- Dokument br. 28, izdat od strane MF datuma 09/01/2015 o upravljanju plata i dnevnica za

2015 godinu, koji ima za cilj poboljšanje upravljanja zapošljavanja i rashoda na plate i dnevnice.

- Dokument br. 661 datuma 03.04.2015 - ‘Uputstvo o načinu pripreme srednjoročnog okvira

rashoda (SOR) 2016-2018‘.

- Dokument br. 1011 datuma 22.05.2015 - ‘Uputstvo o budžetskom razmatranju 2015‘ da

dozvoli budžetskim organizacijama da izvrše budžetska prilagođavanja na osnovu punog

opravdanja sa ciljem efikasnog izvršenja budžeta za preostali period budžetske godine. Nacrt

49

zakona o izmenama i dopunama Zakona br. 05/L-001 o budžetu Republike Kosovo za 2015

godinu je usvojen od strane Skupštine Kosova datuma 16.07.2015.

- Dokument Br. 1627 datuma 27.08.2015, izdat od strane MF za implementaciju Briselskog

Sporazuma, na osnovu Odluke Vlade Br. 09/36 datuma 22.07.2015.

- Odlukom br. 06/27 Vlade Republike Kosova datuma 06.05.2015 usvojila je

Administrativno uputstvo (VK) br. 03/2015 o proceni uticaja na budžet za nove inicijative vlade.

- Izmena Zakona o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti je usvojen u načelu od

strane Skupštine Republike Kosova, koji je predviđao promene u organizacionoj strukturi

Odeljenja za budžet.

Statistike Javnih finansija

Od 24 novembra, Ministarstvo Finansija zvanično je počela da navede podatke o finansijskom

poslovanju Vlade u skladu sa Statistikom vladinih finansija (SVF) standardima izveštavanja

MMF-a – standard koji odražava najbolju međunarodnu praksu za izveštavanje u javnom sektoru.

Usvajanjem ovog standarda, Vlada Kosova je preduzela značajan korak ka poboljšanju

odgovornosti i transparentnosti pružajuci građanima tačnije i potpunije informisanje o: porezima,

taksama i drugim prihodima se prikupljaju; način na koji troši javna sredstva; i efekte koje imaju

njihovo delovanje na javni sektor u odnosu na privatni sektor.

Podaci pripremljeni u skladu sa GFS standardom je takođe dostavljen, po prvi put, za objavljivanje

u MMF-in Vladin Godišnjak Statistike Finansija (VGSF) i za uključivanje u bazi podataka GFS-a,

gde 144 država izveštavaju svoje podatke javnih finansija, na način koji omogucava međunarodnu

uporedivost.

Kao preduslov za usvajanje GFS standarda, Ministarstvo Finansija, zajedno sa Centralnom

Bankom Kosova i Kosovskim Zavodom za Statistiku, su po prvi put objavili sveobuhvatan spisak

svih institucija koje čine javni sektor koji ce biti zajednički ažuriran na redovnoj osnovi29.

U 2015 godini Ministarstvo Finansija je takođe usvojila klasifikacije funkcija Vlade Ujedinjenih

Nacija (COFOG) kao deo svoje standardne klasifikacije budžeta. Na kraju septembra 2015 godine,

Vlada Kosova je odobrila predlog budžeta za 2016 godinu koji ne samo da informiše građane

koliko i na šta Vlada planira da potroši, ali i pokazuje - po prvi put - kojim oblastima politike

budžet daje prioritet.

Pored toga, Ministarstvo Finansija MF je poboljšala prezentaciju planiranih prihoda. Stara

prezentacija na osnovu institucija koji primaju prihode zamenjen je prezentacijom vrsta planiranog

prihoda (porez na dohodak, takse, naknade, itd). Ova prezentacija uspostavlja direktnu vezu

između planiranih prihoda i ekonomskih projekcija. Ministarstvo Finansija je takođe značajno

povecala sveobuhvatnosti pruženih informacija tromesečnim izveštajem budžeta, i uskladila svoje

prezentacije kako bi bile uporedive sa budžetskom dokumentacijom.

29 Obe lista institucija i podaci GFS se sada objavljuju na veb-sajtu MF-a, u novom delu: https://mf.rks-gov.net/en-

us/Reports/Reports-and-Publications/GFS-Reporting

https://mf.rks-gov.net/en-us/Reports/Reports-and-Publications/GFS-Reporting

https://mf.rks-gov.net/en-us/Reports/Reports-and-Publications/GFS-Reporting

50

4. PRIORITETI STRUKTURALNE REFORME U 2016-2018

4.1. IDENTIFIKACIJA KLJUČNIH PREPREKA ZA RAST I KONKURENTNOST ( DIJAGNOSTIKA )

Dva istraživanja dijagnoze rasta bili spremni da se identifikuju prepreke za rast i oni su obavestili

izbor reformskih mera u ERP. Obe studije identifikovali teškoce pristupa za finansiranje i (u vezi)

slab izvršenja ugovora kao prepreku za to rasta. U cilju smanjenja ove prepreke, postoji nekoliko

prioritetne aktivnosti planirane. Prvo, cilj je da se poboljša pristup finansijama za MSP kroz

kosovske širenje kreditne garantnih šema (reforma mera #12). Drugo, izvršenje ugovora ce se

obratiti putem direktno povecanja efikasnosti pravosudnog (reforma mera #11) i jačanje sistema

za imovinska prava (reforma mera #11).

U vezi sa pitanjima ugovora izvršenja i pristup finansijama, razvoj dijagnostičke studije

identifikovani opterecujuce propise koje su dovele do ekonomske neformalnosti kao još jedan

prepreka za rast. Procenjeno je da neformalna ekonomija iznosi 39% BDP-a, stvarajuci nelojalna

konkurencija na formalnim preduzecima, sa 41% kompanija pozivaju neformalnu konkurenciju

veoma ozbiljna prepreka za poslovanje. U odnosu na regionalne ekonomije, neformalnost čini se

da više važno pitanje na Kosovu. Osim toga, percepcije korupcije među preduzeca predstavljaju

ozbiljan izazov za radili poslovnog okruženja na Kosovu. Na širem pitanju poslovnog okruženja,

studija dijagnoze rasta identifikovana koordinacije spoljnih faktora kao ograničavanje na SDI i

izvoza. Kosovo ima jedan od najmanje različitih izvoznih korpi u regionu, koji obuhvata gotovo

isključivo od niskih robe na dodatu vrijednost. Obim za diverzifikaciju posebno u izvozno

orijentisane veca na dodatu vrijednost proizvoda je visoka. Jedan od najznačajnijih i postojanih,

slabosti u konkurentnosti i kapaciteta na izvoz je nedostatak skladu sa standardima kvaliteta EU.

Priliv SDI je uporediv sa regionalnim prosjekom, posebno kao procenat BDP-a, ali je trenutni nivo

se smatra suviše niska da ima smislenu razvojni uticaj.

Ovo set obavezujuce ograničenje ce se obratiti brojnim merama u različitim oblastima.

Pojednostavljenje dokazuje kreiranje politike zasnovane i uvođenje RIA principi (reforma mjera

#9), unapređenje korporativnog upravljanja u državnoj svojini (reforma mera #13) i

promovisanje centralizovanu i elektronskih javnih nabavki (reforma mjera #1) ce doprineti

boljem poslovanju i investicioni ambijent. Neformalnost i porez jaz usledila ce biti smanjen za

osnivanje agencije za naplatu jednog izvora prihoda (reforma mera #14). Razvoj industrijskih

klastera ce se smatrati da se smanji neuspeh koordinacionog (reforma mera #17). Preduzeca ce

biti ohrabreni da se poboljša kvalitet proizvoda razvijanjem neophodne infrastrukture kvaliteta

(mera reforme #16). Razvoj visoko-dodata vrednost proizvoda i sektora ce biti podržan od strane

podsticanje poslovne saradnje Academia kroz istraživanja i inovacija grantova vaučera (reforma

mera #15) i širenje IKT infrastrukture (reforma mera #18). S druge strane, konkurentan i

izvozno orijentisana poljoprivredna proizvodnja ce biti ohrabreni ulaganja u infrastrukturu za

agro-biznisa i konsolidaciju poljoprivrednog zemljišta (reformske mere # 5 i # 6).

U infrastrukturi, pristup neprekidnog vlast je glavna prepreka za rast na Kosovu. Ulaganje u nove

proizvodnih kapaciteta, unapređenje prenosne mreže infrastrukture i poboljšanje energetske

efikasnosti su stoga ključni prioriteti za akciju (reformske mere # 3 i 4 #). Transport linkovi se ne

smatra obavezujuce ograničenje za rast u ovom trenutku, ali put i željeznička infrastruktura takođe

zahtevaju dalji razvoj kako bi se olakšalo prekograničnu trgovinu, posebno u vezi sa rudarskom

sektoru (reforma mjera # 2).

51

Obe studije dijagnoze rasta su takođe prepoznali jaz veština (u smislu stručnog obrazovanja i

diplomske) kao obavezujuce ili potencijalno ozbiljna prepreka na rast. Ovo je uglavnom zbog

dokaza o viška potražnje za visoko kvalifikovanih zanimanja, i dokaz premije visoko-veština.

Obrazovni ishodi snažno utiču na nivo nezaposlenosti preko starosnim grupama i nivoima

obrazovanja. Srednje stručno obrazovanje je utvrđeno da više tržišta rada relevantni, naročito u

poređenju sa onima u opštem obrazovanju. Jaz veštine ce obratiti poboljšanje veza između

obrazovanja i tržišta rada (reforma mera # 17), modernizaciju usluga zapošljavanja i aktivne

politike tržišta rada (reforma mera # 18 i # 18), kao i poboljšanje obrazovnog sistema kroz

nadležnosti unapređenje nastavnika (reforma mera #20).

Rast dijagnostičke studije, položene vodoravno u prirodi, nije identifikovala ograničenja rasta na

nivou sektora. S obzirom na značajan udeo poljoprivrede u ukupnom ekonomske aktivnosti,

poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti izvoza doprinelo bi rastu tokom vremena. Ključni

prioriteti za djelovanje u poljoprivredi (reformske mere #5 i #6) za cilj da obezbedi planirane

povecanja poljoprivrednih podsticaja koji su usmjereni isključivo na povecanje produktivnosti

inicijativama, kao što su nadogradnje poljoprivrede infrastrukture za agro-biznisa i konsolidaciju

poljoprivrednog zemljišta. U pogledu razvoja sektora industrije, postoje brojni nedostaci u

okruženju privatnog sektora, kao što su niske dodate vrednosti, nediferencirana, i nisko-složenosti

proizvoda i fokusom na preterano zasicenih tercijarnim aktivnostima. Ključni industrijski prioriteti

za akciju su razvoj malih i srednjih preduzeca kroz kasetnih dešavanja u prioritetnim sektorima

(reforma mera #7). U okviru sektora usluga, ICT sektor se smatra da sadrži značajan potencijal

za rast. Ključni prioriteti sektora usluga za akciju su raspoređivanje mrežne infrastrukture za IKT i

razvoj digitalne ekonomije naknadno (reforma mera #8).

Istraživanje, razvoj i inovacije (RDI) su zajedno ključni pokretači ekonomskog konkurentnosti .

Oni su izuzetno važni za nove i srednje razvijenim privredama koje mogu da koriste prednosti

inovacija u diversifikaciji svoje privrede i poboljšanje konkurentnosti . Međutim , različiti izveštaji

su nedavno identifikovali nekoliko prepreka za napredovanje tehnologije i inovacija. Posebno,

nedovoljno ljudski kapital za R&D i transfer tehnologije otežava kapaciteta apsorpcije inovacije i

gura za nisku transfer tehnologije (analiza Svetske banke, 2013) i postoji nedostatak podsticaja za

oba privatnih kompanija i akademske zajednice da se uključe u istraživanje, razvoj i inovacije

(obratili reforma meri #15). Univerziteti pre svega angažuje u nastavi i njihov istraživački

kapaciteti su ograničeni. Broj diplomaca u nauci i tehnologiji (S&T) je niska i postoji veoma mali

broj istraživača koji rade u ključnim prioritetnim oblastima industrijskog razvoja.

4.2. STRUKTURA REFORMSKIH PRIORITETA PO POVRŠINI

Ovaj deo daje ključne mere prioriteta strukturne reforme identifikovane za Program ekonomskih

reformi, koji pokriva period 2016-2018. Izabrane mere predstavljaju postojece i nove strateške

prioritete koje je Kosovo identifikovala kao najvažnije u cilju rešavanja ključnih prepreka za rast i

konkurentnost. Predstavljene mere su razrađene u okviru sveobuhvatnog političkog dijaloga

unutar administracije i šire, i u osnovi je izvedena iz Programa Vlade 2015-2018 i Nacionalne

Razvojne Strategije 2016-2021.

52

4.2.1. UPRAVLJANJE JAVNIH FINANSIJA

1. Sadašnje stanje i ključne prepreke konkurentnosti

Upravljanje javnim finansijama nije identifikovana kao glavna prepreka rastu na Kosovu.

Međutim, na osnovu procena PEFA i OECD/Sigma30, potrebna su poboljšanja u oblasti UJF-a

kako bi se poboljšala sposobnost vlade u davanju prioriteta budžetske politike, kao i osiguralo

transparentno i efikasno izvršenje budžetskih izdvajanja - posebno u oblastima koje se odnose na

ekonomski rast i konkurentnost. Prema ovim procenama, na Kosovu sistem UJF-a je na nivou koji

je najmanje uporediv sa drugim zemljama u regionu.

Fokus je dat direktno javnim nabavkama u odnosu na ekonomski rast i konkurentnost, jer je

direktno isprepletena sa konkurencijom, koja je katalizator za inovacije i konkurentnosti

kompanija. Nedostatak transparentnog i konkurentnog tržišta javnih nabavki, posebno u zemljama

sa visokim udelom javnih nabavki u troškovima, negativno može uticati na ekonomski rast. Na

Kosovu, javne nabavke čine posebno značajan udeo i javne potrošnje i potražnje za robom i

uslugama u privredi.

Glavni izazovi u sistemu upravljanja javnim finansijama se odnose na potrebu da se poboljša

relevantni pravni okvir, unaprediti razvoj e-nabavki, preduzimanje poboljšanja administrativnih

kapaciteta i veština javnih nabavki, i jačanje pracenja procedura javnih nabavki. Na primer,

potrebne su akcije za jačanje sistema javnih nabavki, poboljšanje pravnog okvira za

pojednostavljenje administrativnih procedura nabavke, i smanjenje korišcenja pregovaračkih

procedura bez objavljivanja obaveštenja o ugovoru.

Izveštaj Evropske komisije o napretku za 2015 godinu naglašava da je “Kosovo je u ranoj fazi

usklađivanja sa evropskim standardima, uključujuci u oblasti javnih nabavki,... “, usklađivanju

zakonodavstva u nekim oblastima je visoka, ali implementacija je slaba. Izvestan napredak je

ostvaren u oblasti javnih nabavki, posebno u pogledu izvršenja centralizovanog sistema javnih

nabavki, ali zabrinutosti zbog korupcije i dalje postoje. Što se tiče finansijske kontrole, postignut

je određeni napredak, posebno u spoljnoj reviziji.

Međutim, potrebni su značajni napori da se sprovede javne unutrašnje finansijske kontrole u celoj

administraciji i preduzecima u državnom vlasništvu.

2. Izveštaj o tome šta je urađeno u ispunjenju specifične smernice zemlje od Vremenski

okvir godine.

Zajednički zaključci ekonomskog i finansijskog dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i Turske

od 12 Vremenski okvir godine (u daljem tekstu: Zajednički Zaključci), identifikovali su tri

preporuke koje se odnose na UJF. Pregled realizacije ovih preporuka je obezbeđen u skladu sa

članom 1. PER. Osim toga, postoje dve posebne preporuke o politikama koje se direktno bave

izazovima koji su identifikovani u dijagnostici:

- Preporuka #2: “Unapređenje reforme javne administracije sa posebnim naglaskom na

poboljšanje produktivnosti i smanjenje troškova. Preduzimanje daljnjih koraka u

jačanju prakse upravljanja javnim finansijama”

30 Izveštaj Osnovnih Merenja: Principi za Javnu Administraciju, Kosovo april 2015.

http://www.sigmaweb.org/publications/Baseline_Measurement_2015_Kosovo.pdf

http://www.sigmaweb.org/publications/Baseline_Measurement_2015_Kosovo.pdf

53

- Preporuka #8: Jačanje borbe protiv korupcije i napora za poboljšanje javne nabavke,

kroz unapređenje administrativnih kapaciteta, povećanje efikasnosti i efektivnosti

Odbora za Javne Rasprave, i sprovođenje centralne nabavke.

U cilju realizacije ove preporuke, Vlada Kosova je preduzela konkretne mere u smislu

uspostavljanja odgovarajuceg okvira politike. Mehanizmi koordinacije su osnovana u cilju daljeg

jačanja napora zemlje za reformu javne administracije. Pored toga, Kosovo ce dodatno povecati

svoje napore na reformi javne administracije u cilju postizanja neophodnih indikatora za

predstojecu budžetsku podršku sektora. Ovi razvoji uključuju sledece:

- Uspostavljanje mehanizme koordinacije za Reformu Javne Administracije;

- Usvajanje i pokretanje izrade strateškog okvira pod tri relevantna PAR stubova:

Strategija modernizacije javne administracije (usvojena Septembra 2015)

Strategija unapređenja politike planiranja i koordinacije (usvojen juna 2015)

Program za Reformu Upravljanja Javnim Finansijama (izrada je pokrenuta,

usvajanje se očekuje do juna 2016).

Strategija o Javnoj Unutrašnjoj Kontroli Finansija (usvojen Vremenski okvir);

Usvajanje Nacionalne Strategije o Sistemu Javnih Nabavki (januara 2016 godine)

U cilju povecanja efikasnosti i transparentnosti, vlada u svom programu reformi takođe ugrađuje

implementaciju centralizovane nabavke, kao i e-nabavke. Što se tiče centralizovane nabavke,

tokom 2015 godine lista od šest proizvoda koji ce biti predmet centralizovane nabavke za sve

budžetske organizacije centralnog nivoa je odobren od strane vlade. Osim toga, Vlada namerava

da postepeno nastavi sa daljnjim proširenjem liste roba i usluga koja ce biti dostupna za

centralizovanu nabavku, kao i pokriva sve budžetske organizacije, uključujuci opštine i agencije.

Pored toga, izmenjen Zakon o javnim nabavkama je usvojen od strane Skupštine, uvodi e-nabavku

i čini njegova upotrebu obaveznim za sve budžetske organizacije centralnog nivoa.

3. Planirane reforme da u potpunosti ispune preostale smernice politike.

Kao što je navedeno u prethodnom odeljku, postoje direktni koraci koji su preduzeti da u

potpunosti ispune smernice. Kao nastavak reformi iz PER 2015, glavni fokus ce biti na

implementaciji strateškog i pravnog okvira koji je nedavno usvojen. Posebno, pokretanje i primena

specifičnih modula e-nabavke ce biti jedan od glavnih prioriteta za srednjoročni period.

Mera Reforme 1#: Pokretanje i primena elektronskih nabavki

Opis mere: U skladu sa planiranim reformama Kosovo je usvojila izmene i dopune Zakona o

javnim nabavkama, koja, između ostalog, kroz uvođenje elektronskih nabavki imaju za cilj da

povecaju efikasnost i transparentnost procedura javnih nabavki, kako bi se osiguralo bolje

korišcenje javnih sredstava i smanjiti troškove procedura, kao i da podstakne privredne subjekte da

učestvuju u procedurama javnih nabavki. Takođe nastoji da promoviše pravičnu konkurenciju

između ekonomskih subjekata, uz garantovanje ravnopravnog tretmana i nediskriminatorna načela

za sve ekonomske operatere koji učestvuju u procedurama javnih nabavki, garantuje integritet,

poverenje javnosti i transparentnosti u procedurama javnih nabavki. Osnovni cilj mera reforme je

da se razvija i promoviše široka upotrebu elektronskih javnih nabavki kroz dobro razvijene

informativne sisteme i sistema tehnologije komunikacije.

Vremenski rok

54

U naredne tri godine planirane su sledece aktivnosti:

2016:

- Pokretanje i primena modula e-tenderisanja i e-žalbe za e-nabavke

- Povecanje svesti o javnoj nabavci među ugovornim organima, privrednim subjektima i

institucijama za javne nabavke.

- Usvajanje operativne smernice za e-nabavku;

- Povecanje administrativnih kapaciteta, osnovni i napredni trening;

2017:

- Pokretanje i primena modula e-ugovaranja i e-ugovora sistema upravljanja

- Specifična i stručna obuka, uključujuci i obuku za trenere, obuka za e-nabavku

2018:

- Održavanje i procena elektronskog sistema javnih nabavki

- Specifična i stručna obuka, uključujuci i obuku za trenere, obuka za e-nabavku

Uticaj na budžet: Implementacija elektronske nabavke nece podrazumevati dodatne troškove za

naredni srednjoročni period, pošto su potrebna sredstava izdvojena za 2015 godinu. Dodatni

troškovi ce se uključiti samo za održavanju sistema u iznosu od 150.000 evra, planiranih za

naredne tri godine. Prve aktivnosti izgradnje kapaciteta ce biti pokriveni kroz postojeci projekat

Svetske Banke, i sledece aktivnosti obuke nece podrazumevati dodatne troškove. Sprovođenje ove

mere ce imati pozitivan uticaj na budžet, jer ce povecanje transparentnosti putem e-nabavki

privlačiti strane investicije.

Uticaj na konkurentnost: Primena elektronske nabavke ce imati direktne uticaje na

transparentnost i efikasnost javne potrošnje; stoga ce omoguciti konkurentan sistem. Godišnje

uštede na ugovore javnih nabavki bice povecane od ukupne vrednosti nabavke, što bi onda

omogucilo investicije javnog fonda u druge prioritete. Smanjenje tolerancije na korupciju, tako da

više nije glavna prepreka za poslovanje zahteva veliki korak u cilju povecanja pravične

konkurencije, da ograniči diskreciono odlučivanje državnih organa i poboljša odgovornost

institucija. Konkretno, očekivani uticaj je da se poveca transparentnost procesa javnih nabavki, da

ugovorni organi imaju vecu odgovornost, da se poveca profesionalna nezavisnost službenika

nabavke, da se poboljša kontrola korupcije.

Značaj za SEE2020 (JIE2020) i bilo kakav uticaj na nacionalne i regionalne ciljeve

Ova mera je relevantna sa strategijom stuba “Vlada za Rast” JIE 2020. Ova mera ce doprineti

postizanju cilja stuba: Unapređenje efikasnosti vlade merena Indeksom Upravljanja Svetske Banke

od 2,33 na 2,9 do 2020 godine. Konkretno u vezi sa “Dimenzijom O: Anti-korupcija”.

Ova mera je takođe relevantna za Nacionalni akcioni plan - Kosovo 2020 za cilj “poboljšanje

efikasnosti vlade merena Indeksom Upravljanja Svetske Banke od 2,33 na 2,9 do 2020 godine”

prema Dimenziji O: Anti-korupcija.

Odnosi sa nacionalnim strateškim dokumentima i sektorskim strategijama

Ova mera je u skladu sa Nacionalnom Strategijom Razvoja.

55

4.2.2. INFRASTRUKTURA


Neprekidni pristup električnoj struji je glavna prepreka za ekonomski rast na Kosovu. Ulaganje u

nove proizvodne kapacitete, unapređenje infrastrukture prenosne mreže i poboljšanje energetske

efikasnosti su stoga ključni prioriteti za akciju. U ovom trenutku transportne veze nisu obavezno

ograničenje za rast, ali putna i železnička infrastruktura takođe zahtevaju dalji razvoj kako bi se

olakšala preko-granična trgovina, posebno u odnosu sa rudarski sektor.

Putna i železnička infrastruktura - Od proglašenja nezavisnosti, javne investicije u fizičku

infrastrukturu je znatno povecana. Investicije u saobracaju su uglavnom fokusirani na izgradnju

novih puteva. Obim i struktura investicija u saobracaju je zabeležio značajan pomak: ona je

porasla sa 0,4 % BDP-a u 2007 na 6% u 2012 godini (SB, PFR 2014). Međutim, vecina ovog

povecanja rezultat je izgradnje Autoputa 7 sa Albanijom. Ali, dok su troškovi za održavanje

puteva značajno povecani do 2009 godine, oni su smanjeni na 0,5 % BDP-a u svetlu izgradnje

Autoputa 7.

Putevi predstavljaju više od 90% saobracajne infrastrukture po dužini, dok 98% od pružanja

usluga (SB, PFR, 2014). Putna infrastruktura je uporediva sa prosekom Istočne Evrope, odnosno

Kosovo ima visoku “gustinu putne mreže” (prosečnu dužinu puta po kvadratnom kilometru, po

dolar BDP-a i po glavi stanovnika), ali kada se meri kao “prosečna dužina puteva na hiljadu

stanovnika”, gustina puteva Kosova je prosečna (SB, PFR, 2014).

U vezi sa železničkim sektorom, potrebe Kosova treba da bude definisane u odnosu na potencijal

rudarskog sektora, upravljajuci javne investicije, i traženje učešce privatnog sektora iz rudarskih

operatera i kompanija, ka teretnom saobracaju, negoli putničko železničkom saobracaju. Ulaganje

u saobracajnu infrastrukturu, naročito železnice, treba posebno imati za cilj trgovinske koridore

koji poboljšavaju izvozne veze. Statistički gledano, Kosovo ima vrlo nisku železničku gustinu.

Energija – Na globalnom nivou, Kosovo se nalazi na 124-tom mestu na listi od 189 ekonomija u

vezi sa lakocom dobijanja električne energije. U pogledu pouzdanosti snabdevanja i

transparentnosti tarifa Kosovo je rangirana sa rezultatom 2.0, stoji na istom nivou sa Albanijom,

ali u poređenju sa drugim zemljama u regionu sa višim vrednostima ukazuju na vecu pouzdanost

snabdevanja električnom energijom i vecu transparentnost tarifa (SB, Doing Business 2016). Na

osnovu analitičke simulacije od strane Svetske Banke, Kosovo ce se suočiti sa “nedostatkom

električne energije” od oko 3.000 gigavata na sat za 10 godina: to je zbog povecanje potražnje za

strujom, i planiranog zatvaranja termo-elektrane Kosovo A (PFR, Svetska Banka, 2014).

Prema Izveštaju o Napretku EK (2015) “investicije i održavanje nastavljaju da unapređuju

pouzdanost prenosnika električne energije i smanjuje se gubitak prenosa. Dok gubici u distribuciji

su opali, kombinovana komercijalni i tehnički gubici su visoki 28.46%”. Jedan od glavnih

ograničenja u pogledu komercijalnih i tehničkih gubitaka su naplata računa na Severu Kosova.

Kosovo je takođe suočava sa izazovom povezivanja na energetskom tržištu jugoistočne Evrope.

Na području obnovljivih izvora energije, Kosovo značajno zaostaje. Postojeci okvir politika o

obnovljivoj energiji, procedure ovlašcenja i licenciranja tek treba da proizvede rezultate ili da se

Kosovo približi ciljanoj obnovljivoj energiji od 25% do 2020 godine. (Izveštaj o napretku EK

2015) Strategija o energetskoj efikasnosti je takođe usvojena za period 2013- 2015 koji uključuje

ciljanu uštedu od 3%. Direktiva o energetskoj efikasnosti zgrada se ne sprovodi. Kosovo još uvek

nije osnovala svoj Fond za energetsku efikasnost. Kombinovani projekat toplotne i električne

56

energije u termoelektrani Kosovo B počela je sa radom u novembru, što rezultira nižim

troškovima za domacinstva, smanjenje zagađenja životne sredine i sigurnije snabdevanje za

stanovnike Prištine.

2. Izveštaj o tome šta je urađeno za ispunjenje specifične politike smernica zemlje od

Vremenski okvir godine.

Zajednički zaključci iz Vremenski okvir godine uključuju jednu preporuku u vezi sa

infrastrukturom:

Preporuka #6: Jačanje državnog nadzora i razmatranje uspostavljanja savetodavnog tela

za pružanje doprinosa proceni budućih velikih infrastrukturnih projekata, uključujući i

njihov fiskalni uticaj i obezbedi se da su usklađeni sa regionalnom agendom o

povezivanju (Core Netvork-Osnovna mreža). Napredovanje ka obezbeđivanju

pouzdanog snabdevanja energijom, istovremeno obezbeđivanje usklađenosti sa

standardima EU o životnoj sredini u proizvodnji energije.

U pogledu zahteva procesa Berlina, 8 jula 2015 godine, Vlada je osnovala Nacionalni Investicioni

Komitet (NIC). NIC služi kao mehanizam kroz koji prioritetni investicioni projekti su pripremljeni

i finansijski planovi za svaki od koraka koji se odnose na konkretne projekte iz Projekta

Jedinstvene Linije se raspravljaju i dogovore. NIC uvodi okvir metodologije za Izbor i

Prioritizaciju Infrastrukturnih Projekata. U tom smislu, SPP metodologija ce poslužiti kao glavni

instrument za planiranje politike za koordinaciju infrastrukturne investicije u saobracaju,

energetici i životnoj sredini. Ovakav razvoj omogucava Kosovu da se u potpunosti pridržava

okviru regionalne agende povezivanja, na taj način imajuci koristi od podrške EU i drugih

razvojnih partnera.

Osim toga, postojece i buduce planirane investicije u infrastrukturu direktno ciljaju povezivanje sa

regionalnom i evropskom tržištem, kroz poboljšanje pristupa sa infrastrukture puteva i železnice.

Što se tiče energije, Kosovo je završila svoj deo izgradnje linije prenosa električne energije

visokog napona između Kosova i Albanije. Na osnovu ove linije Kosovo može početi izradu

zajedničkog energetskog tržišta sa Albanijom, dopunjujuci jedan drugog. Zajedničko tržište bi se

značajno povecalo sigurnost i pouzdanost elektroenergetskih sistema dveju zemalja, kao i

doprinosilo energetskoj sigurnosti u regionu.


Da bi se u potpunosti odgovorilo izazovima koji su identifikovani prema dijagnoziranju i

konkretnih preporuka zemlje, Vlada ce nastaviti svoje postojece investicione projekte u putnoj

infrastrukturi, nadogradnji i modernizaciji železničke mreže, i proizvodnji energije i efikasnosti.

Cilj je da se dalje razvija putna i železnička infrastruktura kako bi olakšale regionalnu trgovinu i

privlačenje stranih direktnih investicija, u skladu sa agendom povezivanja Zapadnog Balkana.

Osim toga, kako bi se odgovorilo izazovima u vezi sa proizvodnim kapacitetima i osiguranja

stabilnog snabdevanja električnom energijom u srednjoročnom periodu akcenat ce biti na izgradnji

novih proizvodnih kapaciteta, kao i sprovođenja mera energetske efikasnosti.

Mera Reforme #2: Izgradnja novog autoputa ka Skoplju i nadogradnja i rehabilitacija

pruge linija 10

57

Opis mere: Ova mera je nastavak odgovarajuce vodece mere 1.4.1 i 1.4.2 pod PER 2015, tako da

predstavlja strateški prioritet za Vladu Kosova. Dok je u putnu infrastrukturu došlo do velikog

napretka u kvalitetu kroz izgradnju široke mreže autoputeva, u železničkom sektoru su neophodna

dalja ulaganja da bi kosovske pruge bile sa standardima kvaliteta EU. Podrška za izgradnju multi-

modalnih terminala treba da doprinese ispunjenju ekoloških standarda EU. Konkretno vlada ce

nastaviti da sprovodi svoje projekte na izgradnji i modernizaciji putnog saobracaja. Isto tako

železnički saobracaj obuhvata nadogradnju i/ili rehabilitaciju pruga i da se obavljaju planovi

studije izvodljivosti u sektoru. Ovi infrastrukturni projekti su odobreni od strane Nacionalnog

Investicionog Komiteta, da se podnose za dalju podršku u okviru Investicionog okvira za Zapadni

Balkan i Berlinskog Procesa. Glavni investicioni projekti za razvoj putnog i železničkog

saobracaja uključuju:

1. Putevi: novogradnja

1.1. Izgradnja prioritetnih segmenata u autoputa Priština - Elez Han (R6) koja povezuje

koridor VIII u jugoistočnoj Evropi

2. Železnica: nadogradnja i/ili rehabilitacija

2.1. Izrada detaljnog projektovanja na južnom i severnom delu pruge 10

2.2. Generalna rehabilitacija železničke trase 10 (granica sa Srbijom - Lešak - Kosovo

Polje - Elez Han - granica sa Makedonijom)

Izgradnja Trase 6 Priština - Elez Han je počela 2014 godine, i trenutno jedan deo je završen.

Projekat ce se nastaviti tokom naredne tri godine kada se očekuje da bude završen.

Što se tiče opšte rehabilitacije Železničke Trase 10 (granica sa Srbijom - Lešak - Kosovo Polje -

Elez Han - granica sa Makedonijom), u 2010 godini studija izvodljivosti je finansirana od strane

WBIF i implementiran uz Tehničku Pomoc IPF-a i sprovedeno je tokom 2010 godine.

Najkorisnija opcija za železnički pravac 10 na Kosovu se pokazala da je opšta rehabilitacija i

elektrifikacija linije. Naredni koraci u pravcu realizacije je izrada detaljnog projektovanja za celu

liniju. Trenutno je u toku procedura za realizaciju projekta za južni deo pruge Trase 10. Postoji

potreba da se nastavi sa dizajnom projekta za severni deo linije kako bi se započelo sa opštom

rehabilitacijom.

Vremenski okvir


2016:

- Izgradnja prioritetnih segmenata prema dinamici realizacije

- Izrada detaljnog projektovanja za južni i severni deo železničke linije 10.

2017:

- Izgradnja prioritetnih segmenata Trase 6 prema dinamici realizacije

2018:

- Izgradnja prioritetnih segmenata Trase 6 prema dinamici realizacije

- Početak investicija za opštu rehabilitaciju železničke Trase 10

Troškovi po aktivnost:

Godišnja cena za izgradnju Trase 6 ce biti sledece:

- 2016 – 108,000,000; 2017 – 140,000,000; 2018 – 160,000,000

58

Troškovi za realizaciju projekta za železničku Trasu 10 ce biti sledeci:

- 2016 - 2,2 miliona za izradu detaljno dizajniranje projekta za severni deo železničke Trase

10.

- 2018 – 47,875,000 kao deo investicija na opšte rehabilitacije Železničke Trase 10 (uzmite u

obzir da ce ovaj trošak uključiti ukupnu realizaciju projekta koji ce trajati do 2021 godine)

Budžetski Uticaj: Ukupni budžetska uticaj za izgradnju autoputa Priština - Skoplje (R6) ce biti

408,000,000 evra, dok ukupan budžetski uticaj na opštu rehabilitaciju železničke trase 10 ce biti

50,075,000 evra.

Procena uticaja: Infrastruktura nije sredstvo samo po sebi vec sredstvo za postizanje cilja. Gornje

navedene investicije u infrastrukturu ce generisati kratkoročni ekonomski rast, ali cilj predloženih

mera je da te kapitalne investicije igraju funkciju podrške za industrijski razvoj. Uticaj mera zbog

toga ce biti smanjenje troškova prevoza za izvoz poljoprivrednih proizvoda i minerala, smanjenje

troškova za protok robe i ljudi u zemlji, efikasnije poslovanje javnih institucija i preduzeca, bolja

informisanost tržišta za plasman proizvoda i poslovnih radnji. Sve ovo može dovesti do povecanja

proizvodnje i vecu profitabilnost u nekoliko poslovnih sektora, čime se omogucava veci privredni

rast za Kosovo.

Značaj za SEE2020 i bilo kakav uticaj na nacionalne i regionalne ciljeve

Ova mera je relevantna sa strategijom na osnovu stuba “održivog rasta” JIE 2020. Ova mera ce

doprineti postizanju cilja stuba: Povecanje izvoza robe i usluga po glavi stanovnika u regionu od

1,780 EUR na 4,250 EUR na osnovu “Dimenzije I: Saobracaj”.

Ova mera je takođe relevantna za Nacionalni Akcioni Plan - Kosovo 2020 do cilja “Neto

povecanje stvaranja preduzeca (nova preduzeca godišnje) od 30,107 na 33,760 “ pod Dimenzijom

I: Saobracaj.



Mera Reforme #3: Dalji razvoj proizvodnih kapaciteta energije

Opis mere: U cilju rešavanja izazova u pogledu proizvodnih kapaciteta električne energije i

osiguranja stabilnog snabdevanja električnom energijom u srednjoročnom periodu, bice izgrađena

nova elektrana. TE “Novo Kosovo” očekuje se da ce imati proizvodne kapacitete od oko 500 MW.

U povecanju pouzdanosti snabdevanja ce imati uticaj i predviđene mere koje se trebaju preduzeti

za proširenje toplotne energije u Prištini i Đakovici. Studija izvodljivosti za rehabilitaciju TE

Kosovo B ce se odvijati u srednjoročnom periodu i na osnovu toga ce biti implementirana

rehabilitacije elektrane. Dalji razvoj energetskih kapaciteta nastoji da obezbedi sigurnost

snabdevanja za konkurentnije tržište sa minimalnijim uticajima na životnu sredinu kao u meri u

kojoj je to moguce.

U cilju realizacije ove mere, planirane su sledece aktivnosti koje treba preduzeti:

1. Razvoj novih proizvodnih kapaciteta od lignita TE “Novo Kosovo”, sa najviše do sada

dogovorenim kapacitetom od oko 500 MW, i studiju o izvodljivosti za rehabilitaciju TE

Kosovo B.

59

2. Povecanje mogucnosti za toplotnu energiju i poboljšanje snabdevanja operativne efikasnosti

centralnog grejanja u Prištini i Đakovici.

Vremenski okvir:

2016:

- Završetak ugovor o finansiranju izgradnje nove elektrane

2017:

- Početak građevinskih radova za TE “Novo Kosovo” Budžetski uticaj: Budžetski Uticaj daljnjeg razvoja energetskih kapaciteta, unapređenje postojece

prenosne mreže i povecanje mogucnosti za snabdevanje centralnim grejanjem ce biti značajno.

Ukupno, troškovi sprovođenja aktivnosti u okviru mera su: 1,108 milijardi evra (1,108 miliona

EUR).

Budžetski uticaj: Budžetski Uticaj daljeg razvoja energetskih kapaciteta i obnavljanje postojece

prenosne mreže ce biti značajno. Ukupno, troškovi sprovođenja aktivnosti u okviru mera su: 1,989

milijardi EUR.

Ukupni troškovi za period od 3 godine (2016-2018) iznose 569,235 miliona evra. Zatvaranje TE

Kosovo A se očekuje da bude podržana kroz IPA II. Studije za zatvaranje ce biti podržana kroz

IPA 2014 koje ce koštati 1,5 miliona evra. Dok demontaža objekata koštace 23 miliona evra, koji

ce biti podržani kroz IPA II (počevši od 2018 godine).

Procena uticaja: Povecanjem proizvodnje energije, i istovremeno smanjenje domace potrošnje

kroz mere efikasnosti i diversifikacije izvora uvoza, Kosovo bi moglo da se pretvori u neto

izvoznik električne energije, dok takođe ce smanjiti troškove uvoza, a time i troškove za krajnju

upotrebu potrošača. Tako da, energija bi mogla odigrati ne samo podršku funkciju razvoja

davanjem stabilnog snabdevanja drugim sektorima privrede, ali takođe može postati izvor razvoja

stvaranjem prihoda za državu. U ovom trenutku, postoji nedostatak konkurentnosti i otvorenosti u

regionalnim energetskim tržištima. Sprovođenje ovih mera ce osigurati optimalnu kombinaciju

proizvodnih izvora i uzeti u obzir socijalni aspekt i pitanja zaštite životne sredine.


Ova mera je relevantna sa strategijom pod stubom “održiv rast” JIE 2020. Ova mera ce doprineti

postizanju cilja stuba: Povecanje neto stvaranja preduzeca (nova preduzeca godišnje) od 30,107 na

33,760 i povecanje izvoza robe i usluga po stanovniku u regionu, od 1,780 EUR na 4,250 EUR.

Konkretno u vezi sa “dimenzijom H: Energija “.

Ova mera je takođe relevantna za Nacionalni Akcioni Plan - Kosovo 2020 za cilj “Neto povecanje

osnivanja preduzeca (nova preduzeca godišnje) od 30,107 na 33,760 “ pod Dimenzijom H:

Energija.



4. Ostale reforme kako bi se uklonili prepreke koje su identifikovane u tački 1

Mera Reforme #4: Smanjivanje potrošnje energije kroz mere energetske efikasnosti

Opis mere: Ova mera obuhvata strateške prioritete vlade o implementaciji mera energetske

efikasnosti. Da bi ispunili svoje obaveze prema Energetskoj Zajednici, prioriteti Kosova ostaju

60

primena propisa za zgrade i usvajanje nedostajucih pod-zakonskih akata i Zakona o energetskoj

efikasnosti. Sprovođenje energetske efikasnosti fonda ce biti fokusirana na sledecim etapa:

- Investicije na EE i OE u centralnoj zgradi Vlade - finansiranje kvalifikovanih pod

projekata za energetsku efikasnost (EE) i obnovljive energije (OE) u vladinim zgradama -

oko 140 objekata - time ce se značajno smanjiti potrošnja energije i javni troškovi za

grejanje i usluge električne energije.

- Pilot EE Investicioni program za opštine - Program uključuje 1-2 rundi konkurentnih

poziva u završnim godinama projekta za opštinske predloge za grantove za podršku

poboljšanje osvetljenja za zgrade i uličnu rasvetu sa nekim zahtevima ko-finansiranja, ili

možda budžetski mehanizam za oporavak deo sredstava. Ova komponenta ce testirati

različite šeme kako bi se pomoglo MER da adresira širi program za rešavanje opšteg

opštinskog tržišta.

- Tehničke studije i nadzor. Ovo uključuje konsultantske usluge za podršku investicija u

komponentu, uključujuci i izvršenje energetske revizije zgrada, izradu detaljnih projekata i

tenderske dokumentacije, i nadzor izgradnje.

- Obuka firmi - ciljana obuka za podršku za dizajn firmi, građevinskih kompanija i drugih

provajdera usluga za EE/OE da obezbede adekvatne tehničke sposobnosti i nauče lekcije

iz ranijih projekata, kao što su razlozi za varijacije od energetskih pregleda i puštanje u

rad, tipično tehničko projektovanje i slabosti izgradnje, itd.

Budžetski uticaj: Poboljšanje stanja energetske efikasnosti u periodu 2016-2018 očekuje se da ce

imati cenu od 44,75 miliona EUR, od čega je 0,45 miliona EUR iz budžeta Kosova, dok 44,3

miliona evra od Svetske Banke i KfW.

Mere energetske efikasnosti u Zgradama Javnih Institucija. Okvirni troškovi za aktivnost je 30,2

miliona EUR.

Uticaj na konkurentnost: Sprovođenje mera o energetskoj efikasnosti ce doprineti smanjenju

domace potrošnje. Smanjenje potrošnje energije ce služiti za smanjenje troškova energije i kao

rezultat ce pomoci preduzecima i povecati investicije u privatnom sektoru.

Energetska efikasnost može da pomogne adresiranje pitanja koja se tiču energetske bezbednosti

(tekuci deficit i smanjenje uvoza), dok se smanjuje javna potrošnja energije i uticaj na životnu

sredinu zbog korišcenja energije. Mere efikasnosti omogucuju značajne budžetske uštede -

procene ukazuju na to da Vlada Kosova (VK) troši oko 41 miliona € godišnje za energiju u svojim

zgradama i može uštedeti 18,85 miliona € godišnje kroz isplative mere energetske efikasnosti.

Vlada je prepoznala taj potencijal i, samim tim, Prvi NEEAP je uključen u mere EE u sektoru

zgrada (stambene, komercijalne i javne objekte) u iznosu od 70 odsto (21,7 Kilo Ton ili ekvivalent

u nafti-ktoe) od ciljanog 3% (2010-2012). Drugi NEEAP, usvojen je u junu 2013 godine, imala je

3.1 % uštede energije u prvom periodu, i sve bilo u sektoru zgrada.


Ova mera je relevantna sa strategijom na osnovu stuba “održiv rast“ JIE 2020. Ova mera ce

doprineti postizanju cilja stuba: Povecanje neto stvaranja preduzeca (nova preduzeca godišnje) od

30,107 na 33,760 i povecanje izvoza robe i usluga po stanovniku iz regiona sa 1,780 EUR na

4,250 EUR. Konkretno u vezi sa “dimenzijom H: Energija “.

61

Ova mera je takođe relevantna za Nacionalni Akcioni Plan - Kosovo 2020 za cilj “ Neto povecanje

osnivanja preduzeca (nova preduzeca godišnje) od 30,107 na 33,760 “ na osnovu Dimenzije H:

Energija.



4.2.3. SEKTORSKI RAZVOJI

Poljoprivredni sektorski razvoj

1. Dijagnostika

Pregled prepreka - Poljoprivreda nije identifikovana kao jedan od obavezujucih ograničenja za

ekonomski rast na Kosovu u ovom trenutku. Međutim, imajuci u vidu njen znatan udeo u ukupnoj

ekonomskoj aktivnosti, poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti izvoza doprinelo bi rastu

prolaskom vremena. Zato je Nacionalna Strategija Razvoja dala prioritet ulaganju u

poljoprivrednu infrastrukturu olakšavaju razvoj agro-biznisa, kao i poboljšanja za regulisanje

poljoprivrednog zemljišta. Takođe, sistemi za navodnjavanje i objekti za hladna skladištenja

zahtevaju značajnu pažnju, jer je to oblast u kojoj je dodata visoka vrednost vocu i povrcu i može

se posebno eksploatisati uz dobit.

Poljoprivreda ima značajnu ulogu u privredi Kosova. Ima vodeci doprinos nacionalnoj BDP-u, što

čini oko 11,9 odsto BDP-a u 2014 godini. Oko 60 odsto siromašnih živi u zemlji u ruralnim

područjima i zavisi, direktno ili indirektno, od poljoprivrednog sektora za njihovo izdržavanje.

Sektor je najveci privatni poslodavac, što čini oko jedne petinu od ukupnog broja zaposlenih,

mada prvenstveno na neformalnoj osnovi. Oko 90 odsto stanovništva ima zemlju za uzgoj i 55

odsto se bave stočarstvom. Pored ekonomskih faktora, oslanjanje Kosova na poljoprivredi ima

presudnu socijalnu dimenziju blagostanja pošto je proširena kao sigurnosna mrežu za veliki deo

stanovništva

Uprkos stalnom rastu u sektoru od sticanja nezavisnosti, ukupan bilans trgovine poljoprivrednim

proizvodima je značajno negativno. Uvoz poljoprivrednih proizvoda i dalje je relativno visok, što

čini oko 10 odsto ukupnog uvoza. Od ovog iznosa, 30 odsto čine hrana i prehrambeni proizvodi.

Po glavi stanovnika, Kosovo je jedan od najvecih uvoznika hrane u Evropi. Ovo je uglavnom zbog

činjenice da je sektor pretežno ostao zamenjen/polu-zamenjen po prirodi i suočava se sa nekoliko

različitih i međusobno povezanih izazova sa kojima se smanjuje konkurentnost i sprečavaju ga da

zadovolji svoje proizvodne potencijale. Ključni sektor Kosovske privrede, poljoprivreda je

prepuna sistemskim i strukturnim izazovima koji ce morati da se reše kako bi iskoristila svoje

konkurentne potencijale i potencijale rasta. U ovom trenutku, poljoprivreda se odlikuje (i dalje)

slabom ukupnom produktivnošcu, pre svega zbog sledecih razloga:

fragmentirana imanja u proseku oko 2 hektara (često podeljena u proseku od sedam

manjih parcela, dodatno pogoršavaju ekonomiju obima);

zastarele tehnologije farme i nedostatak savremenog poljoprivrednog znanja/veština među

poljoprivrednicima i agro-prerađivačima;

Nedostatak diversifikacije poljoprivrednih proizvoda;

nedostatak investicija u navodnjavanje i odsustvo participativnog sistema upravljanja za

navodnjavanje;

62

ograničen pristup, a posebno visoki troškovi, kredita i investicionog kapitala, delimično se

odražavaju visokom stopom neformalnosti i nemogucnost da se ostvari vrednost kolaterala

(npr, zbog slabosti kod imovinskog prava u pogledu dostupnosti i pouzdanosti vlasničkog

dokumenata i mapa prava nad zemljištem);

ograničena postrojenja za preradu, uključujuci nedostatak skladištenja, pakovanja i

prevoznih sredstava;

ograničeno sprovođenje bezbednosti hrane i higijenskih standarda;

2. Izveštaj o tome šta je urađeno da se ispune specifične smernice zemlje od Maja 2015

godine.

Zajednički zaključak o ekonomskoj i finansijskoj dijaloga između EU i Zapadnog Balkana i

Turske od 12 Maja 2015 godine uključuje jednu preporuku u vezi sa poljoprivrednim sektorom:

- Osigurati da je planirani rast poljoprivrednih subvencija usmerena isključivo na

inicijative povećanje produktivnosti.

Ova preporuka se odnosi na ključne izazove koje ima Kosovo u pogledu produktivnosti,

diversifikaciju poljoprivrednih proizvoda, kao i nedostatak investicija u navodnjavanje i odsustvo

participativnog sistema upravljanja za navodnjavanje.

U adresiranju ovih izazova, Vlada Kosova je nastavila svoju podršku poljoprivredi kroz

sprovođenje svoje strategije poljoprivrednog i ruralnog razvoja. Opšti ciljevi strategije

poljoprivrednog i ruralnog razvoja za Kosovo su postavljeni za period 2014-2020, na osnovu

strategije Evropa 2020 i njenih dugoročnih strateških ciljeva koja doprinosi i) održivoj proizvodnji

hrane ii) održivo upravljanje prirodnim resursima i klimatskih akcija i iii) uravnotežen teritorijalni

razvoj ruralnih područja. Šeme podrške ce direktno doprineti za:

- Povećanje produktivnosti - kroz realizaciju mera iz Programa za poljoprivredni i ruralni

razvoj, Vlada ima za cilj da doprinese povecanju produktivnosti, povecanje efikasnosti i

efektivnosti, korišcenje novih tehnologija i zamena starih. Povecanje kvaliteta i

sigurnosnih standarda kroz ulaganja u agro- preradi;

- Preorijentacija postojećih politika - kroz promociju novih useva sa prioritetom i

konkurentskom prednošcu i kroz organsku poljoprivredu;

- Diversifikacija aktivnosti - razvoj seoskog turizma i drugih aktivnosti, pored prikupljanja

i uzgoja lekovitog i aromatičnog bilja i ne-drvnih šumskih proizvoda;

- Transfer inovacija i znanja u poljoprivredi, šumarstvu i ruralnim područjima i jačanje

kapaciteta javne administracije u sprovođenju programa ruralnog razvoja;

Budžetska sredstva za mere prvog stuba ARDP-a za 2016 godinu je 50%, od ukupnog budžeta za

subvencije i grantove. Sprovođenje ovih mera je u skladu sa Zajedničkom poljoprivrednom

politikom, pošto unutar EU, budžetska sredstva za direktna placanja su podeljena na 73 % za

direktna placanja i 27% za ostale aktivnosti. Sprovođenje ovih predviđenih aktivnosti za PER

2016. ce imati direktan uticaj na povecanje poljoprivredne proizvodnje i prerade, otvaranju novih

radnih mesta i podržavanje postojecih. Takođe, ova mera ce imati direktan uticaj na poboljšanje

životnog standarda u ruralnim područjima, kroz implementaciju projekata za ruralnu

diversifikaciju i uključivanje lokalnih akcionih grupa. Sve u svemu, primena ovih mera ce imati

direktan uticaj na ekonomski razvoj zemlje.

63


Kao što je navedeno u prethodnim poglavljima Vlada kroz inicijative za podršku implementacije

za poljoprivredni sektor je doprineo poboljšanju produktivnosti i konkurentnosti izvoza. U cilju

rešavanja postojecih izazova u sektoru, Vlada ce se fokusirati na svoje prioritete ulaganja u

poljoprivrednu infrastrukturu za aktivnosti u vezi sa konsolidacijom poljoprivrede i zemljišta.

Mera Reforme #5: Poljoprivredna infrastruktura za poljoprivredu

Mera ima za cilj da adresira izazove vezane za poljoprivrednu infrastrukturu, uključujuci i meku i

fizičku infrastrukturu. To podrazumeva povecanje pokrivenosti sistema za navodnjavanje širom

regije sa visokim proizvodnim potencijalom, poboljšanje tržišta prodaje na veliko, smanjivanje

troškova transakcija, itd. Ova Mera Reforme je u skladu sa Nacionalnom Strategijom Razvoja, i

obuhvata sledece:

1. Povecanje pokrivanja sistemom za navodnjavanje na najmanje 40% obradivog zemljišta

do 2020 godine (sa sadašnjih ~ 15 %);

2. Razvoj poljoprivredne infrastrukture tržišta na veliko, odnosno povecanje objekata za

skladištenje u ključnim regionima Kosova, uključujuci korišcenje JPP;

3. Proširenje broja jedinica laboratorijskog ispitivanja za overavanje kvaliteta privatne

proizvodnje semena i da se poboljšaju fito-sanitarne mere, koje su ključ za proširenje

izvoza poljoprivrednih proizvoda;;

4. Uspostavljanje Integrisanog poljoprivrednog informacionog sistema u cilju povecanja

konkurentnosti u sektoru (integraciju postojecih poljoprivrednih informacionih sistema -

FADN, EFR, LPIS, i IACS);

Uticaj na budžet: MPŠRR je izdvojila 2,100,000 € za projekte navodnjavanja u javnom sektoru u

2016 godini. Pored toga, još 1,000,000 € su planirana kao deo programa ruralnog razvoja 2016

koja imaju za cilj privatne farme. Očekuje se da ce donatori takođe biti uključeni u projekte

navodnjavanja i srodnih projekata IT infrastrukture.

Uticaj na konkurentnost: Sprovođenje ovih mera direktno ce uticati na rast poljoprivredne

proizvodnje, kroz bolje i dodatne mogucnosti za navodnjavanje; unapređenje poljoprivredne

proizvodnje i trgovine kroz bolju tržišnu infrastrukturu, uključujuci i tržišta prodaje na veliko i

unapređenje IT sistema koji se odnose na efikasnije sprovođenje i pracenje mera podrške MPŠRR-

a i funkcionalnijeg sistema registracije farmi. Povecanjem produktivnosti u poljoprivredi,

olakšavanjem trgovine i unapređenjem inovacija ce se prevesti u uštedi u troškovima za

poljoprivredno- prerađivačke industrije i njen rast, i pomoci ce u pružanju vece stope prinosa i

ukupnom ekonomskom rastu.





Konkretno u vezi sa “dimenzijom J: Životna sredina “.

Ova mera je takođe relevantna za Nacionalni Akcioni Plan - Kosovo 2020 za cilj “ Povecanje

izvoza robe i usluga po glavi stanovnika u regionu sa 1,780 evra na 4,250 evra“ pod Dimenzijom

J: Životna sredina.

64



Mera Reforme #6: Komasacija poljoprivrednog zemljišta

Kroz ovu meru, Vlada ima za cilj da se bavi fragmentacijom poljoprivrednog zemljišta,

grupisanjem i stvaranjem vecih i konsolidovanih parcela, u cilju povecanja njihove veličine, što ce

dovesti do povecanja prosečne veličine farme. Ovo ce imati direktan uticaj na povecanje

poljoprivredne produktivnosti i konkurentnosti na tržištu. Komasacija zemljišta je sredstvo za

restrukturiranje poljoprivrednog zemljišta, što ce uticati na:

Rešavanje sporova pravnih učesnika u nedovršenoj komasaciji i registraciju vlasnika

imovine u registar imovinskih prava nepokretne imovine (IPPR) u Opštinske Katastarske

Kancelarije.

Povecanje veličine farmi, kako bi bili konkurentniji na tržištu. Završetak i registracija

vlasnika u IPPR ce omoguciti stvaranje i razvoj tržišta zemljišta kao veoma važan

preduslov za slobodnu tržišnu privredu.

Povecanje mogucnosti za dugoročna ulaganja u zemljišta koja imaju status nedovršenog

zemljišta u procesu komasacije zemljišta.

Omogucavanje agrarne reforme kroz razvoj tržišta zemljišta (trgovine, stvaranje

standardnih ugovora iznajmljivanja), zaustavljanje daljeg usitnjavanja parcela.

Poboljšana kontrola neplanske gradnje u oblastima obuhvacenim komasacijom, čime se

smanjuje gubitak poljoprivrednog zemljišta.

Završetak projekta za završetak projekata nedovršenih komasacija zemljišta ce pomoci u

sprovođenju razvojnih planova opštine, mapiranje regionalne i lokalne zaštite životne sredine,

bolje korišcenje LPIS softvera, pravičnu raspodelu i bolje pracenje subvencija iz državnog budžeta

odgovarajucim vlasnicima i korisnicima sa ovim osobinama, bolja kontrola prava zemljišta.

Takođe, komasacija zemljišta ce pomoci poljoprivrednicima kod zakupa zemljišta, pristup

kreditima i investiranje u njihovoj imovini, uključujuci pristup investicionim projektima.

Budžetski uticaj: Prema Akcionom planu Strategije za komasaciju zemljišta, završetak

nedovršenih projekata komasacije zemljišta ce biti sprovedena tokom perioda 2016-2018, za koje

aktivnosti se dodeljuju oko 500.000 evra za svaku godinu iz državnog budžeta. To podrazumeva

neke katastarske zone u ove opštine: Vučitrn, Đakovica, Mitrovica, Vitine, Obilic i Priština.

Projekat o regulisanju zemljišta na dobrovoljnoj osnovi trenutno obavlja javne konsultacije i

informacije sa vlasnicima i korisnicima poljoprivrednog zemljišta u selu Požaran, Opštini Vitina i

očekuje se da se nastavi sa sprovođenjem projekta u površini od 30 hektara. Ovaj projekat ce se

nastaviti i u drugim opštinama u skladu sa Zakonom br 04 / L-040 o komasaciji zemljišta.

Uticaj na konkurentnost: Projekti dobrovoljne konsolidacije poljoprivrednog zemljišta ce

nastaviti da poveca veličinu farmi, poboljša pristup imovini, rešavan imovinske sporove, podržava

stvaranje prihoda za poljoprivrednike, smanjuje jedinične troškove, povecan produktivnost

poljoprivrednih kultura i poboljšan konkurentnost poljoprivrednih proizvoda na tržištu. Takođe,

komasacija zemljišta ce doprineti održivom razvoju poljoprivrede i ruralnih područja.

Komasacija zemljišta kao sastavni deo ruralnog razvoja i važna politika reforme poljoprivrednog

zemljišta može imati uticaj na nekoliko različitih nivoa: nižem nivou (sa poljoprivrednicima kao

direktnim korisnicima, socijalne i polne ravnopravnosti, jer ce pomoci u razjašnjavanju

65

imovinskih prava), srednji Nivo (indirektni korisnici, poboljšana infrastruktura pomaže otvaranju

novih radnih mesta) i visok nivo (nacionalna ekonomija, institucije i životna sredina).

Izazovi implementacije


Ova mera je relativno relevantna sa strategijom na osnovu stuba “održivog rasta” JIE 2020. Ova

mera ce doprineti postizanju cilja stuba: Neto povecanje stvaranja preduzeca (nova preduzeca

godišnje) od 30,107 na 33,760 i povecanje izvoza robe i usluga po stanovniku iz regiona od 1,780

EUR na 4,250 EUR pod Dimenzijom J: Životna sredina.



Razvoj sektora industrije


Faktori na nivou industrije nisu identifikovani kao prepreka za rast na Kosovu. Učešce industrije u

BDP je uporediv sa nekim od suseda iz regiona, ali s obzirom na razvojne potrebe, uključujuci i

potreba za stvaranje novih radnih mesta, to se može smatrati niskim. Slabosti u okruženju

privatnog sektora su sveprisutna, uključujuci i angažovanje na proizvodima sa niskom dodatom

vrednošcu, koja su ne-diferencirana, i imaju nisku složenost i sa fokusom na preterano zasicenim

tercijarnim aktivnostima. Kosovo tek treba da iskoristi potencijal industrijskih klastera kao

sredstvo za stvaranje više novih radnih mesta, ali ovo, takođe, se ometa od mnoštvo faktora,

uključujuci nedostatak slabe međusobne saradnje među preduzecima putem udruženja industrije

koja radi ispod očekivanja.

Relativna veličina industrije, merena njenom dodanom vrednošcu na BDP, za period 2010-2012

iznosi u proseku od 20%. Ovo se može uporediti sa nekim od njegovih suseda: Udeo industrije

Albanije u BDP u istom periodu je 14%; 26% u Bosni i Hrvatskoj, 27% u Makedoniji i Srbiji; i

19% u Crnoj Gori. Regionalni prosek u ovim zemljama, uključujuci i Kosovo, iznosi 25%.

Privatni sektor na Kosovu se zaglavio u zamci male ravnoteže: malog je obima, raštrkana,

angažuju se nespecijalizovanim radnicima, rad u preterano zasicenim tercijarnim aktivnostima sa

niskom dodatom vrednošcu, karakteriše ih nedostatak znanja i inovacija, neadekvatni pravni

standardi finansijskog izveštavanja i sistemski propust da se usvoje standardi upravljanja

kvalitetom i bezbednosti EU. To, zauzvrat, prevodi se ne-diferenciranim proizvodima sa niskom

složenošcu koji nisu konkurentni na međunarodnom tržištu i ostvaruju male prihode koji ne

stavljaju Kosovo na konvergenciju održivih prihoda na putu ka EU.

Generalno, Kosovo je takođe suočava sa izazovima u vezi sa pojavom industrijskih klastera, zbog

slabe saradnje među kompanijama i koordinacije preko nefunkcionalnih industrijskih udruženja;

slabe obrazovne i istraživačke institucije koje bi snabdevala sektor malih i srednjih preduzeca sa

relevantnim poslovnim znanjem; čak i sa institucijama koje postoje, veze između njih i sektora

MSP su slabe; Nedostatak konkurentnih ivica (zbog nedostatka visoke kvalifikovane radne snage

ili nedostatak inovacija) za integraciju lokalnih klastera kao deo regionalnih ili globalnih lanaca

vrednosti; nedostatak jakih savetodavnih poslovnih usluga za poboljšanje vrednosti davanjem

predloga preduzecima, uključujuci i savete o postizanju dogovora o proširenju zajedničkih

strateških partnerstva kako unutar tako i van Kosova; napori da se integrišu lokalni klasteri i MSP

66

sektor u celini kao deo regionalnih i kontinentalnih lanaca vrednosti su ometana nedostatkom

sertifikacije proizvoda. Saradnja između kompanija u udruživanju proizvodnih kapaciteta sa

ciljem dobijanja velikih narudžbina je teško postici ako postoji odstupanje kod kompanija u vezi

sa njihovim pridržavanjem standarda sertifikacije proizvoda.

2. Izveštaj o tome šta je urađeno za ispunjenje smernica za specifične politike zemlje od

Maja 2015 godine

Zajednički Zaključci ekonomskoj i finansijskom dijalogu između EU i Zapadnog Balkana i Turske

od 12 Maja 2015 godine ne daje konkretne preporuke koje se odnose na industrijski sektor.


U cilju rešavanja izazova identifikovanih u odeljku 1 ovog područja Vlada je pokrenula posebne

studije o razvoju industrijskog sektora. Studija je identifikovala prioritetne sektore sa potencijalom

za razvoj klastera, da i dalje nastave sa razvojem okvirne politike.

Mera Reforme #7: Utvrđivanje potencijala za industrijski razvoj klastera

Opis mere: Glavni cilj Mera Reforme je uspostavljanje uslova za razvoj malih i srednjih

preduzeca na Kosovu kroz razvoj klastera u prioritetnim sektorima industrijske politike na

Kosovu. Razlog za ovu Meru Reforme je taj da unutrašnja konkurentnost Kosova je slaba zbog

propusta domacih politika i pritiscima spoljne konkurencije. To bi povecalo domacu

konkurentnost i uključuje usvajanje Nacionalne strategije konkurentnosti; podrškom razvoja

klastera; i olakšavanje uspostavljanja mreže klastera dobavljača i podugovarača. Ovaj prioritet je

nastavak mera iz PER 2015.

U cilju unapređenja razvoja industrijskog sektora, Vlada ce se fokusirati na uspostavljanje

strateškog i političkog okvira za industrijske politike. Ovo uključuje i utvrđivanje mogucnosti

investiranja za razvoj klastera, identifikacija konkurentnih proizvoda na Kosovu kroz lanac dodate

vrednosti. Sledeci koraci ce uključivati podizanje svesti biznisa za ekonomsku korist od saradnje u

klasterima, kao i pružanje grantova za pokretanje u okviru klastera.

Profil Implementacije:

2016:

Kroz komponentu Regionalnog saveta za saradnju o konkurentnosti Kosovo ce implementirati

sledece aktivnosti: 1. Jačanje industrijske osnove kroz: Regionalnu politiku usklađivanja industrije

i sektorskog dijaloga; Analiza industrijske politike i uspostavljanje regionalne opservatorije o

stanju industrijske politike u regionu i razvoj regionalnih instrumenata industrijskog razvoja.

2016-2018:

Povecana konkurencija i promocija izvoza kroz:

- Analizu lanca vrednosti u domacem tržištu

- Razvoj i implementacija programa za konkurentnost.

Budžetski uticaj: U okviru komponente RCC o konkurentnosti, Kosovu tokom 2016 godine ce

dobiti 17,280 evra. IPA projekat Povecanje konkurentnosti i promocija izvoza za naredni period ce

biti 2 miliona evra.

67

Uticaj na konkurentnost – Razvoj klastera ce povecati konkurentnost privatnog sektora,

omoguciti veze sa i za razvoj lanca vrednosti. Sprovođenje mera takođe ce povecati izvoz sa

višom dodatnom vrednošcu, i izvoz u celini u odnosu na BDP i povecati promet finansijskog

kapitala uz povecanje domace industrijske proizvodnje (rudarstvo) i njegovog izvoza, i na kraju ce

povecati nivo strateške saradnje između preduzecima.


Ta mera je relativno relevantna sa strategijom stuba na osnovu “mudrog razvoja” JIE 2020. Ova

mera ce doprineti ostvarivanju ciljeva stuba: Rast BDP-a po zaposlenom za 32 % i Dodavanje

300.000 visoko kvalifikovanih ljudi u radnu snagu. Konkretno u vezi sa “Dimenzijom D:

Obrazovanje i nadležnosti; i Dimenzijom E: I & R inovacije “

Ova mera je takođe relativno relevantna za Nacionalni akcioni plan - Kosovo 2020 za cilj “Rast

BDP-a po zaposlenom za 32 %” pod Dimenzijom E: I & R inovacije.


Ova mera je u skladu sa Nacionalnom Strategijom Razvoja

Razvoj sektora usluga


Sam sektor usluga se ne smatra da je prepreka za rast na Kosovu. U stvari, IKT sektor se smatra da

drži značajan potencijal za rast. Kosovski sektor usluga karakteriše se velikim razlikama u

zaradama i koncentrisana u pogledu lokacije samo u nekoliko velikih gradova, dodatno

povecavajuci među-regionalne razlike u stopama rasta i nivoa za razvoj (UNDP, Izveštaj o

ljudskom razvoju, 2012). Ekonomska aktivnost je koncentrisana uglavnom u sektoru usluga, koji

je izrastao kroz veliki priliv doznaka i velikog međunarodnog prisustva na Kosovu. Još uvek se

nije desila značajna produktivna investicija u sektoru razmene robe.

Izveštaj EK o napretku naglašava da je Kosovo u ranoj fazi priprema o slobodnom protoku ljudi,

usluga i prava na osnivanje. Ostvaren je neki napredak, posebno o finansijskim uslugama.

Temeljna i transparentna revizija i računovodstvo su od ključnog značaja za razvoj jakih tržišta

finansijskih usluga i privrede u celini, a posebno malih i srednjih preduzeca (MSP).

IKT promotivne politike i šeme podrške na Kosovu su skromni u odnosu na druge zemlje u

regionu. Ljudski resursi, uglavnom obrazovani u lokalnim univerzitetima, trebaju pohađati

dodatnu obuku za specifične sektore koji koriste IKT, kao i nove metode menadžmenta i

marketinga. Neophodno je da se prevaziđu postojece praznine kroz obrazovanje i zapošljavanje,

povecanje broja lokalnih talenata i proširiti mogucnosti za stvaranje digitalnih radnih mesta, sa

posebnim fokusom na mlade, žene i osobe sa invaliditetom.

Što se tiče infrastrukture, fiksne telekomunikacione mreže su široko rasprostranjena u urbanim

sredinama zbog liberalizacije sektora u 2003 godini i znatnim privatnim investicijama od tada.

Međutim, uprkos nekim uspešnim pričama za Kosovske kompanije koje usvajaju naprednu IKT

kroz uvoz i direktnih stranih investicija (FDI), ukupna upotreba IKT-a u industriji je i dalje

ograničena i njene konkurentske prednosti nisu adekvatno shvacena od strane mnogih firmi,

posebno od malih i srednjih preduzeca (mikro, mala i srednja preduzeca). Više mora biti urađeno,

posebno u širokopojasne veze, sa fokusom na područja bez pokrica sa takvom infrastrukturom, u

cilju poboljšanja položaja Kosova u odnosu na zemlje u regionu (u 2014 godini stopa prodiranja

68

širokopojasnih linija na nacionalnom nivou je 10,97 % stanovništva, uglavnom koncentrisane u

gradovima).

Što se tiče političkog okvira, Vlada u aprilu 2013 godine, je usvojila strateški dokument “Digitalna

agenda za Kosovo 2013-2020“, dok je nedavno usvojena Nacionalna IT Strategija od strane

Vlade. Glavne intervencije u ova dva dokumenta predviđaju uvođenje novih politika kako bi se

osiguralo poslovno okruženje koje pogoduje rastu IKT sektora, u smislu infrastrukture sa fokusom

na ruralna područja, škole, biblioteke, zdravstvene ustanove, kao i usvajanje novih obrazovnih

politika sa ciljem stvaranja nove adekvatne radne snage/IKT radne snage. Bolja koordinacija

između stranaka uključenih u IKT aktivnosti, primenu međunarodnih standarda za IKT,

olakšavanje pristupa finansijama za poslovni sektor IKT-a i za preduzeca koja žele da poboljšaju

efikasnost i konkurentnost svog poslovanja kroz IKT, imao bi značajan uticaj na poboljšanje

ekosistema poslovanja na Kosovu, fokusirajuci se na buducoj digitalnoj ekonomiji Kosova.


Maja 2015 godine

Zajednički Zaključci ekonomskoj i finansijskom dijalogu između EU i Zapadnog Balkana i Turske

od 12 Maja 2015 godine ne daje konkretne preporuke koje se odnose na industrijski sektor.


U cilju rešavanja postojecih izazova u sektoru usluga IKT-a i omogucavanje jednog okruženja za

razvoj potencijala IKT usluga Vlada ce se fokusirati na ubrzavanje pristup IKT-u i korišcenje IKT-

a kroz proširenje širokopojasne infrastrukture, jačanje njenog ljudskog kapitala kako bi se

osiguralo puno uključivanje i maksimalne prednosti digitalne ekonomije na globalnom tržištu.

Mera Reforme #8: Proširenje odgovarajuće infrastrukture za IKT mreže i usluge za

društveno-ekonomski razvoj

Opis mere: Ministarstvo za Ekonomski Razvoj u saradnji sa Svetskom Bankom, razvija program

za Digitalnu Ekonomiju Kosova - KODE. Komponente KODE su zasnovane na projektima koji ce

razviti širokopojasne infrastrukture u ruralnim oblastima koje sada nemaju pokrice, kao i ljudski

kapital i digitalni biznis, da bi dovelo Kosovo u digitalnoj ekonomiji buducnosti. Implementacija

Razvoja Digitalne Ekonomije Kosova - KODE uključuje:

- Uspostavljanje brze širokopojasne infrastrukture;

- Razvijanje veština IKT-a za digitalne ekonomije i snabdevanje i podrška digitalnim

preduzecima.

Profil implementacije: Što se tiče prve komponente KODE programa, početkom decembra 2015

godine, dveju Telekom operaterima se odobrava pristup dodatnim resursima frekvencija radio

spektra u opsegu 1800 MHz, koja omogucava povecanje kapaciteta postojecih 3G/4G mobilne

širokopojasne mreže. Takođe, kao deo povecanja osnovne širokopojasne infrastrukture

raspoređivane u područjima koje se malo pokrivaju, predviđen je zakup 80-90% Tamno optičke

infrastrukture za Energetsku Kompaniju - KOSTT koja trenutno nije u upotrebi.

U kontekstu druge komponente KODE programa, MER uz podršku Svetske Banke realizuje pilot

projekat “Žene u onlajn radu“ u dve opštine koji ima za cilj pružanje obuke i povezivanje za 100

žena u onlajn radu, što ce pripremiti teren za vece intervencije kroz KODE program. Faza

69

izgradnje kapaciteta ce se sastojati od obuke o tehničkim i mekim veštinama koje su najtraženije

veštine za tržište međunarodno onlajn poslove. Pilot ce se realizovati tokom januara i juna 2016

godine i u potpunosti je finansiran od strane Korejskog Povereničkog Fonda Zelenog Razvoja.

Slična aktivnost koja ima za cilj povecanje zaposlenosti mladih u oblasti IKT je pokrenula STIKK

(Udruženje Kosova za informacionu i komunikacionu tehnologiju). Ovaj program ce ponuditi 6

meseci obuke za 90 mališana za 12 mesečni period 2015-2016. Pored toga, ovi korisnici ce

pohađati garantovane programa stažiranja u roku od 1 godine kod kompanija članica STIKK-a

kroz stažiranje/studentske službe plasmana STIKK-a, koji ce im pomoci da stavi da praktikuju

novo stečene veštine i izlažu svoje veštine potencijalnim poslodavcima.

Troškovi po aktivnost

1. Raspoređivanje širokopojasne infrastrukture velike brzine; Troškovi neophodni za

sprovođenje aktivnosti su 31 miliona evra, distribuirani linearno (kredit Svetske Banke)

2. Razvoj veština IKT-a za digitalnu ekonomiju i snabdevanje i podrška za digitalnu preduzeca).

Troškovi potrebni za sprovođenje 6 miliona evra, raspoređenih linearno (IPA 2 ili od kredita

Svetske Banke).

Budžetski uticaj: Budžetski Uticaj dve komponente programa ce biti 37 miliona evra.

Uticaj na konkurentnost: Informaciona i komunikaciona tehnologija kao tehnologija opšte

namene i širokopojasne kao infrastrukture, neophodno su za olakšavanje pristupa uslugama IKT-a,

može radikalno promeniti način kako i gde se ekonomska aktivnost organizuje. Raspoređivanje

širokopojasne infrastrukture velike brzine stvara odgovarajuce okruženje za razvoj inovacija,

novih poslovnih modela, novih i poboljšanih proizvoda i usluga čime se povecava konkurentnost i

fleksibilnost u privredi. Omogucavanje širokopojasne usluge ce dovesti do povecanja

produktivnosti poslovnih aktivnosti, pristup novim tržištima i razvoj poslovnih modela, i time se

poboljšava konkurentnost.

IKT i širokopojasne infrastrukture olakšavaju globalizaciju mnogih usluga, omogucavajuci da

proizvođači i potrošači usluga budu u različitim geografskim lokacijama. Globalizacija preko

usluga iz IKT infrastrukture i širokopojasnog pristupa imaju veliki uticaj na to kako rade

ekonomije i u globalnoj podeli resursa, doprinosi povecanju produktivnosti kroz proširenje tržišta,

povecanje efikasnosti poslovanja i jačanje konkurentskog pritiska.

Pružanjem visoko kvalifikovane radne snage pomoci ce povecanju IKT sektora, povecanju

konkurencije i povecanju prihoda u privredi naše zemlje. Izgradnja kapaciteta preduzeca za izvoz

usluga u zemlje koje imaju potrebu za softver i aplikacije ce takođe biti u fokusu ovog programa.

Upravljanje procesima, kvalitet, izveštavanja i usklađenost sa međunarodnim standardima

bezbednosti su od posebnog značaja za IKT preduzeca na Kosovu. Pružanje visoko kvalifikovane

radne snage pomoci ce povecanju IKT sektora, povecanju konkurencije i povecanju prihoda za

ekonomiju naše zemlje.

Društveni uticaj: Raspoređivanje širokopojasne infrastrukture velike brzine u javnim

institucijama omogucava poboljšanje obrazovnog nivoa stanovništva, jača kvalitet usluga u

zdravstvenim ustanovama i pruža bolje i pristupačnije administrativne usluge. Fokus KODE

programa ce biti da izgradi kapacitete i otvara nova radna mesta u digitalnoj ekonomiji:

prevazilaženje postojece praznine između obrazovanja i zapošljavanja, povecanje broja lokalnih

talenata i proširenje digitalne mogucnosti, sa posebnim fokusom na mlade, žene i ljudi sa

invaliditetom.

70


Ova mera je relevantna sa strategijom stuba pod “mudrim rastom” JIE 2020. Ova mera ce

doprineti ostvarivanju ciljeva stuba: Rast BDP-a po zaposlenom za 32 % i Dodavanje 300.000

visoko kvalifikovanih ljudi radnoj snazi. Konkretno u vezi sa “Dimenzijom F: Digitalno društvo”.

Ova mera je takođe relevantno za Nacionalni Akcioni Plan - Kosovo 2020 za cilj “ Dodavanje

300.000 visoko kvalifikovanih ljudi radnoj snazi“ pod Dimenzijom F: Digitalno Društvo.



4.2.4. POSLOVNO OKRUŽENJE, KORPORATIVNO UPRAVLJANJE I SMANJENJE SIVE EKONOMIJE


Troškovi finansiranja se smatraju da su glavna prepreka za rast, s obzirom na nisko učešce kredita

u odnosu na BDP, proširene visoke kamatne stope, nerealno ponašanje u bankarskom sektoru i

visok nivo rizika izvršenja ugovora. Izvršenje ugovora takođe se smatra preprekom za rast, zbog

glomaznih procesa rešavanja u Privrednom Sudu. Prakse u neformalnoj ekonomiji, takođe se

smatraju od kosovskih kompanija da su najveca prepreka za rast poslovanja. Percepcija među

kosovskim firmama o nivou korupcije u Kosovu smatra se da su najvece u regionu, i to predstavlja

ozbiljan izazov za poslovanje u zemlji.

Poslovno Okruženje: Izveštaj o Poslovanju Svetske Banke 2016 godine navodi niz oblasti u

kojima je Kosovo ostvarilo napredak. Regulatorni okvir na Kosovu prima mešovite poene, ali

generalno se može smatrati prepreka za rast. Radni propisi se smatraju adekvatnim, ali propisi

carine i trgovine smatraju se najvecom preprekom rastu preduzeca (Izveštaj o Poslovanju Svetske

Banke 2016 godine). Izveštaj prepoznaje napredak koji je postignut u vezi sa lakocom poslovanja i

nekim drugim pokazateljima. Pokretanje biznisa zahteva 5.00 procedura, oduzima 11.00 dana,

košta 1,10% prihoda po glavi stanovnika i zahteva minimalnu isplatu kapitala od 0.00% prihoda

po glavi stanovnika. Kosovo se nalazi na 47 mestu na listi 189 ekonomija u vezi sa lakocom

pokretanja biznisa. Za registraciju imovine zahteva 6,00 procedura, oduzima 27.00 dana i košta

0,30 % vrednosti imovine. Kosovo se nalazi na 32 mestu na listi 189 ekonomija u vezi sa lakocom

registracije imovine.

Prema studiji dijagnoze rasta OECD-a troškovi finansiranja se smatraju da su glavna prepreka za

rast, s obzirom na niske kredita u odnosu na BDP, zahtevi za kolateral su najveci u regionu (300%

od iznosa kredita). Vecina malih preduzeca koriste svoju neraspoređenu dobit ili sopstveni kapital

za finansiranje investicija i tržišta kapitala su uglavnom nerazvijene; kapital preduzeca ili drugo

finansiranje pokretanja je gotovo nepostojece.

Studija ukazuje na percepciju da se pravosudni sistem smatra jednim od najkorumpiranijim od

javnih institucija. S tim u vezi, 80% ispitanika Transparency International na Kosovu smatraju da

je pravosuđe korumpirano/mnogo korumpirano; 12% je prijavilo placanje mita u pravosuđu. Kao

rezultat studija zaključuje se da se kompanije suočavaju slabom zaštitom imovinskih prava i

slabim sprovođenjem ugovora. Prema Izveštaju o Poslovanju Svetske Banke za 2016 godinu,

izvršenje ugovora oduzima 330.00 dana i košta 34,40 % od vrednosti potraživanja. U izveštaju se

naglašava da Kosovo stoji na 48 mestu na listi 189 ekonomija u vezi sa lakocom vršenja ugovora.

71

Postoje ograničenja u odnosu na regulatorni sistem, pošto često menjaju propise, ograničene

konsultacije i slab kapaciteti za implementaciju na lokalnom nivou predstavljaju značajan problem

na Kosovu. Administrativni i finansijski teret preduzeca ostaju visoki: Kosovo je na 75 mestu od

189 zemalja i ispod su vecine regionalnih suseda. Privreda ima rezultat od 6.00 o dubini

informacija o kreditnom indeksu i rezultatom od 8.00 o snazi indeksa zakonskih prava. Kosovo se

nalazi na 28 mestu na listi 189 privreda u odnosu na lakocu dobijanja kredita.

Izveštaji o Poslovanju 2016 godine koji se bave građevinskim dozvolama ukazuju da su potrebne

15.00 procedura, 152.00 dana i troškovi (skoro četiri puta skuplji nego u zemljama OECD-a.

Globalno gledano, Kosovo se nalazi na 136 mestu na listi od 189 ekonomija u vezi sa lakocom

dobijanja građevinskih dozvola. O administrativnom opterecenju poštovanja poreza na Kosovu - i

koliko kompanije placaju porez, kompanije obavljaju 32.00 isplate poreza godišnje, provede

155.00 sati godišnje u pisanju, pripremi i placanju poreza i ukupno isplacuju porez u iznosu od

15,20% profita. Na globalnom nivou, Kosovo se nalazi na 67 mestu na listi 189 ekonomija u vezi

sa lakocom placanja poreza.

Rešavanje nelikvidnosti je takođe teško na Kosovu, finansijsko i administrativno opterecivanje o

rešavanju nelikvidnosti takođe ograničava, i troškovi su posebno visoki i u smislu % nekretnina i u

pogledu stope oporavka. Rešavanje nelikvidnosti oduzima 2,00 godine u proseku i košta 15.00 %

od imovine dužnika, sa najverovatnijim ishodom da ce kompanija biti prodata u delimičnoj

prodaji. Prosečna stopa oporavka je 37,70 centi po dolaru. Kosovo se nalazi na 163 mestu na listi

od 189 ekonomija u vezi sa jednostavnošcu rešavanja nelikvidnosti.

Korporativno upravljanje i proces privatizacije: Izveštaj Evropske Komisije o napretku 2015

godine naglašava izazove vezane za privatizaciju i likvidaciju. Tokom 2015 godine, “Agencija za

Privatizaciju je ostala nefunkcionalna i njen kredibilitet je bio dodatno narušen zbog političke

kontroverze i optužbi za korupciju“. Nerešen status imovinskih prava i dugotrajni sudski postupci

tokom finansijskih potraživanja od privatizovane imovine ometaju proces privatizacije i odlažu

isplatu prihoda od privatizacije koje se drže u Centralnoj Banci. Među preduzecima na centralnom

nivou, samo dve, Kosovska Energetska Korporacija i Pošta i Telekomunikacije Kosova, nastavile

su da generiše profit u 2014 godini.

Neformalna ekonomija: Prema studiji dijagnoze rasta OECD-a, preduzeca na Kosovu zaobilaze

opterecujuce propise time što ostaju u sivoj ekonomiji. Stoga, procenjuje se da neformalna

ekonomija iznosi 39% BDP-a, stvarajuci nelojalnu konkurenciju formalnim preduzecima, sa 41%

preduzeca koje se pozivaju na neformalnu konkurenciju kao veoma ozbiljnom preprekom za

poslovanje. U odnosu na regionalne ekonomije, neformalnost čini se da je važnije pitanje na

Kosovu.


Maja 2015 godine

Zajednički Zaključci o ekonomskom i finansijskom dijalogu između EU i Zapadnog Balkana i

Turske od 12 Maja 2015 godine identifikovao je nekoliko preporuka za Kosovo koje odgovarajuce

za ovu oblast:

Nastavljanje poboljšanja poslovnog okruženja i nastavak čišcenja sudskih zaostalih

predmeta, jačanje kapaciteta pravosudnog sistema i razvoj katastarske baze podataka.

Unapređene mere za borbu protiv neformalnosti u skladu sa strategijom za prevenciju i

borbu protiv sive ekonomije, uključujuci i podsticaje za smanjenje rada na crno.

72

Smanjivanje administrativnog opterecenja za poslovanje kroz implementaciju bolje

Regulativne Strategije i Zakona o dozvolama i licencama.

Razvijanje mera za obezbeđenje ciljane podrške za mala i srednja preduzeca i proširenje

njihovog pristupa finansijama.

Jačanje borbe protiv korupcije i napora za poboljšanje javne nabavke, kroz unapređenje

administrativnih kapaciteta, povecanje efikasnosti i efektivnosti tela za javne rasprave, i

sprovođenje centralne nabavke.

Unapređivanje restrukturiranja i privatizacije ponovo ne-suštinskih javnih preduzeca (JP).

Preduzimanje koraka za poboljšanje efikasnosti i korporativno upravljanje strateških JP.

Adresiranje nedostatka kvoruma odbora Kosovske Agencije za Privatizaciju (KAP) i

ubrzanje privatizacije društvenih preduzeca koje su još uvek u portfelju KAP-a.

Adresiranje uzroka visokih troškova zasnovanim na finansiranja od banaka, smanjivanje

trajanja i troškova stečajnog postupka usvajanjem novog stečajnog zakona i dalje

poboljšavanje izvršenja ugovora sa ciljem povecanja ukupnog finansijskog posredovanja u

privredi.

Preporuke koje proizilaze iz zajedničkih zaključaka Maja 2015 godine, adresira vecinu izazova

identifikovanih u odeljku jedan gore. U cilju rešavanja ovih izazova Vlada Kosova je fokusirana

na implementaciju konkretnih preporuka posebno u pogledu poboljšanja poslovnog okruženja. Ovi

napori su priznati od strane Izveštaja o Poslovanju Svetske Banke za 2016 godinu. Neka od

glavnih dostignuca i planova je navedeno u nastavku:

Sa ciljem poboljšanja izvršenja ugovora i povecanja pravosudnih kapaciteta, Kosovo je pokrenulo

uređivanje sistema prava svojine koji podrazumeva razvoj strateškog i zakonodavnog okvira.

Strateški plan za pravosuđe Kosova2014-2019, Strategija komunikacije i nacionalna strategija za

smanjenje broja zaostalih slučajeva 2014-2019 se sprovodi, adresirajuci značajne nedostatke u

pravosuđu.

Vlada je usvojila i Zakon o strateškim investicijama. Cilj Zakona je da omoguci promociju,

privlačenje i realizaciju strateških investicija. Ovaj zakon takođe ima za cilj da uspostavi

administrativne procedure i kriterijume za vrednovanje, izbor, sprovođenje i pracenje strateških

projekata, kao i određivanje procedura za davanje na korišcenje imovine Republike Kosovo, u

cilju sprovođenja projekata strateških investicija.

Bankarski sektor na Kosovu je pokazao napredak u vezi sa ovim pitanjem, pošto kamatne stope na

zemljište je palo na 7,9% (u septembru 2015) u odnosu na 10,7% (septembar 2014); zbog

kombinacije faktora: pada kamatnih stopa na depozite, poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolija,

kao i interes banaka da povecaju kreditiranje kao rezultat konkurencije između banaka. Još jedan

faktor sa direktnim uticajem u tom smislu je reforma u okviru pravosudnog sistema, posebno na

funkcionalizaciji privatnih izvršitelja, koji se očekuje da nastavljaju da odigraju glavnu ulogu u

jednom od najistaknutijih problema pravosudnog sistema, izvršenje ugovora.

Vlada je usvojila strategiju za modernizaciju javne administracije, koja između ostalog se bavi

pružanjem usluga sa fokusom na poboljšanje kvaliteta i dostupnosti administrativnih usluga

građanima i privredi, zasniva na razumnim administrativnim procedurama i korišcenje metoda

isporuke orijentisanih ka klijentu na osnovu inter-operativnosti IKT sistema Vlade i bazama

podataka. U cilju poboljšanja regulatornog okvira, realizacija bolje regulativne strategije je

praceno konkretnim intervencijama. Zakon o normativnim aktima je usvojen od strane Vlade, i

73

procesiran je na odobrenje od strane skupštine. Potonji predviđa uvođenje Regulatornu Procenu

Uticaja, i uspostavljanje jedinice u okviru Kancelarije premijera.

Preduzet je važan korak u vezi sa Agencijom za Privatizaciju, jer u drugoj polovini 2015 godine

nalazi Kosovo sa listom odobrenih članova odbora za ovu agenciju, tako da sve nadolazece odluke

i postupci više nisu na čekanju. Vlada Kosova se oslanja na EK da razume veliku važnost takvog

tela u pogledu daljeg razvoja portfolija KAP-a, zbog čega proces privođenja kraju spiska

sposobnih/ kvalifikovanih potencijalnih članova odbora je bio posebno težak zadatak. Ovo je

ključni korak u uspostavljanju osnove na kojoj vlada može nadalje nastaviti sa privatizacijom

preostalih MSP-a.

Vlada je posebnu pažnju posvetila implementaciji Strategije protiv neformalnosti. Posebno

reforme na poreske politike su imale za cilj olakšavanje poreskog opterecenja i proces

formalizovanja domacih preduzeca. Ova mera ima za cilj završetak procesa fiskalizacije svih

poslova koji ce promovisati konkurentnije okruženje za sva preduzeca koje posluju u Republici

Kosovo. Zajedno sa liberalizacijom tržišta za fiskalne uređaje, Ministarstvo Finansija je dizajnirala

dodatne mere za podsticanje potrošača da sakupljaju fiskalne račune i podizanje svesti o značaju

formalizovanja poslovanja.


Kao što je navedeno u prethodnom delu postoji veliki broj preostalih smernica politika koje treba

rešiti u cilju poboljšanja trenutne situacije na poslovnom okruženju, korporativnog upravljanja i

borbe protiv sive ekonomije. Dakle, ovaj PER ce se više fokusirati na politici unapređenju razvoja

zasnovan na dokazima, adresiranju efikasnosti sudova, poboljšanje sistema imovinskih prava,

olakšavanje pristupa finansijama i sprovođenje ugovora i pojačanje vladinih napore za smanjenje

sive ekonomije.

Mera Reforme #9: Pravljenje politika reorganizacije evidentiranja

Opis mere: Bolja regulativna strategija ima za cilj stvaranje pametnog regulatornog sistema koji

balansira dobit i ekonomske, ekološke i socijalne troškove. Cilj poziva na strogo pridržavanje RIA

principima i procedurama kako bi se osiguralo da svi zakoni ispunjavaju ovaj standard. U skladu

sa tim, uspostavljanje Regulatorne Jedinice Kvaliteta bi takođe mogla biti od pomoci u

prikupljanju i analizi trendova podataka koji ce informisati proces izrade pametnije politike u

buducnosti. Podsticanjem RIA u procesu kreiranja politike, nepotrebno zakonodavstvo se

izbegava, dok usvojene politike su jasne, dosledne, i orijentisane ka problemu. S obzirom na

ograničene resurse na Kosovu, preduzimanje RIA bi trebalo da pomogne Vladi da postigne vece

rezultate za potrošeni evro. Na kraju, Vlada bi trebalo da uključi predstavnike poslovne zajednice

kao socijalne partnere širom političkog ciklusa; maksima Ništa O Njima, Bez Njih bi trebalo da

podupire kompletan ciklus kreiranja politike. U periodu 2016-2018 Vlada ce se fokusirati na

realizaciji ovih aktivnosti:

1. Uspostaviti jedinicu za procenu kvaliteta zakonodavstva i izgradnju kapaciteta resornih

ministarstava na RIA.

2. Uspostavljanje procedure za obavezno sprovođenje RIA kroz sistem koncept dokumenata i

objašnjenjima memoranduma nacrta pravnih akata.

74

3. Uspostavljanje mehanizma za sistematsko prikupljanje i održavanje (baze podataka)

neophodnih kvantitativnih podataka za izradu Regulatornu procenu uticaja.

4. Koristeci mehanizam Nacionalnog saveta za ekonomski razvoj i njegovih ad hoc komisija

za detaljnu analizu politike i zakonodavstva.

Vremenski okvir: Sprovođenje ove mere tokom 2016-2018 ce uključivati uspostavljanje

Regulatorne Jedinice za kvalitet i kompletnu izgradnju kapaciteta u okviru administracije. Kasnije,

u prvoj polovini 2016 godine, 25 RIA trenera iz resornih ministarstava su obučeni i sertifikovani.

Sledeci koraci ce uključivati piloti i regulatorne Procene uticaja (3 u 2017 i 5 u 2018).

Budžetski uticaj: 1.98 miliona € za izgradnju kapaciteta projekta podrške centralnoj javnoj

administraciji obavlja RIA dobrog kvaliteta. Troškovi projekta su za 6 domacih stručnjaka sa

punim radnim vremenom sa platom od 500€ zaposleni za 2 godine (uključujuci i troškove 20%) i

nepredviđene troškove od 300 hiljada € za softver baze podataka za RIA i 10 % za njegovo

kasnije godišnje održavanje.

Uticaj na konkurentnost: Formulacija politike i donošenje zakona je efektivnije i efikasnije, kao

i nepotrebno zakonodavstvo je izbegnuta i politike su jasne i dosledne i problemski orijentisane.

Sistematsko sprovođenje RIA ce omoguciti vladi da ostvari bolje rezultate za svaki potrošeni evro.

Njihova primena ce voditi ka dobro osmišljenim politikama i povecanja ukupne efikasnosti rada u

javnom i privatnom sektoru. Smanjenje administrativnih i poslovnih troškova izbegavanjem

nepotrebnih propisa ce omoguciti smanjenje vladine potrošnje i manje troškove za poslovanje, što

ce direktno uticati na privredni rast.




od 2,33 na 2,9 do 2020 godine. Konkretno u vezi sa “Dimenzijom N: Efektivne Javne Usluge”.



Mera Reforme #10: Jačanje sistema imovinskih prava

Opis mere: Glavni cilj u okviru ove mere je da se ojača sistem imovinskih prava kroz poseban

osvrt na jačanje zakonskog okvira, promociji tržišnog zemljišta, jačanje pravosudnih kapaciteta za

suočavanje sa imovinskim pravima, kao i aktivnosti koje ce osigurati bolju zaštitu imovinskih

prava marginalizovanih grupa, manjina kao i žena. Unapređenje sistema prava na imovinu ce

zahtevati sledece prekretnice:

- Razvoj zakona orijentisanih ka implementaciji koji jasno definišu svojinska prava i

poboljšaju obaveznu bezbednost za žene i pripadnike manjinskih zajednica

- Razvoj poboljšanih sudskih postupaka za efikasnije rešavanje imovinskih zahteva i

sporova

- Povecani kapaciteti sudova da odlučuju i sprovode imovinska prava

- Povecani kapacitet organizacija civilnog društva za podizanje svesti javnosti, menjanje

društvenih stavova i ponašanja, kao i zalaganje za prava žena na imovinu

- Povecan broj žena koja nasleđuju imovinu i obezbeđivanje pristupa kreditima

75

Opštine poboljšaju pružanje usluga da omoguce građanima da lakše obavljaju svoja imovinska

prava uz blisku saradnju sa EU, Program za imovinska prava na Kosovu (PRP) pomoci ce

Ministarstvu Pravde (MP) da razvije strategiju reforme imovine i novi zakon o imovini. PRP je

jedini projekat finansira od donatora na Kosovu koji radi na poboljšanju sudskih procedura koje se

odnose na imovinskim zahtevima, sa naglaskom na poboljšanje sudske prakse koje u praksi

sprečavaju žene od nasleđivanja imovine.

Vremenski okvir: U 2016 godini Ministarstvo Pravde ce se fokusirati na izradi i usvajanju

strategije za imovinska prava, kao i usvajanje koncepta o javnoj svojini. Ovaj poduhvat ce biti

podržan od strane Programa Prava na Imovinu USAID-a koja ce trajati do 2018 godine.

Budžetski uticaj: ukupni troškovi ove mere ce biti 8.343.070$, koji ce biti finansirani od strane

Programa Prava na Imovinu USAID-a.

Uticaj na konkurentnost: Stvaranje efikasnog sistema imovinskih prava stvara pravnu sigurnost

za investitore i samim tim povecava mogucnosti za investiranje, a to stvara građanima više

mogucnosti da koriste imovinu kao kolateral-zalog i stoga poboljšava pristup finansijama.

Sprovođenje ove mere ce uticati na povecanje privatnih investicija koje su preko potrebne da se

omoguci ekonomski rast. Fokus na imovinska prava marginalizovanih grupa, takođe ce omoguciti

vecu socijalnu koheziju.


Ova mera je relevantna sa strategijom na osnovu “Integrisanog rasta” stuba JIE 2020. Ova mera ce

doprineti postizanju cilja stuba: Povecanje među-regionalne trgovine robom u JIE za više od 140%

i povecanje ukupnog godišnjeg priliva stranih direktnih investicija u regionu za najmanje 160 %.

Konkretno u vezi sa “Dimenzijom B: konkurentno ekonomsko okruženje“ i “Dimenzija C:

integracije u globalnu ekonomiju “.

Ova mera je takođe relevantno za Nacionalni Akcioni Plan - Kosovo 2020 za cilja “Povecanje

ukupnog godišnjeg priliva stranih direktnih investicija u regionu za najmanje 160 %” Pod

Dimenzijom C: integracije u globalnu ekonomiju.



Mera Reforme #11: Povećana efikasnost sudova

Efikasnost pravosuđa se obično meri brzinom i kvalitetom kojom se donosi pravda. Međutim,

pravosudni sistem na Kosovu je spor u rešavanju slučajeva (veliki broj primljenih prekršajnih

predmeta, mnogo zastarelih predmeta, mali broj rešenih slučajeva dovodi do gomilanja zaostalih

predmeta), zatim uzrokuje velike troškove transakcije. Fokus na poboljšanju efikasnosti sudstva

treba da bude na smanjenju broja predmeta za prekršaje putem podsticaja i brzih sudskih rešenja,

privremeno povecanje zapošljavanja dodatnog ljudstva do sređivanja slučajeva, i uvođenje

Sistema za Informaciono Upravljanje Slučajeva (SIUS) u svim sudovima od 2018 godine.

Poboljšanje učinka pravosudnog sistema u smislu povecanja stope rešavanja, smanjenje vremena

za rešavanje i eliminisanje zaostalih predmeta je glavni prioritet za Kosovo. U tom kontekstu,

treba rešiti sledece izazove:

1. Izmena pravnog okvira, tako da se pravosudni sistem bavi samo za prekršaje ako su se

stranke žalila na kazne.

76

2. Smanjen broj predmeta za prekršaje: Uvođenje podsticaja za rano placanje kazni, tako

da: (1) popust od 50% primenjuje se za placanje kazni u roku od 72 sata i (2) povecanje

kazne od 50% se primenjuje ukoliko period placanja od 7 dana je probijen, i rešavanje je

prebačeno u sudu.

3. Cilj da bude nula zaostalih predmeta: Postizanje nula zaostalih predmeta u 2020 godini

za civilne i krivične slučajeve angažovanjem dodatnog ljudstva: Angažovanje radne grupe

od 80 saradnika na period od 4 godine sa posebnim zadatkom da rešava 90 hiljada civilnih

i krivičnih predmeta

4. Poboljšanje normi rešavanja uz optimizaciju Sistema za upravljanje predmetima:

Automatizacija Kosovskog pravosuđa kroz raspoređivanje i održavanje SIUS sistema,

uključujuci softver, hardver i komunikacione linije; obuka krajnjih korisnika (sudije i

tužioci)

5. Fiskalna odeljenja u osnovnom sudu u Prištini

Budžetski uticaj: Ukupni troškovi za meru je 11,700,000 EUR.

U skladu sa Zakonom o prekršajima kojima je predviđeno da ce se sudovi baviti slučajevima koji

su prethodno pregledani od institucija, na primer policijski inspektorat i opštinske vlasti, i tek

nakon drugostepene odluke ovih institucija mogu biti procesuirani od strane sudova. Kao takvo, to

zahteva povecanje resursa u okviru ovih institucija uz približne troškove od 200.000 evra.

U odnosu na aktivnosti o izmenama pravnog okvira ukoliko zakon bude regulisan kao što je gore

opisano, onda sadašnji prekršajni sudija (blizu 70 njih) ce se preraspodeliti da rade na civilnim i

krivičnim zaostalim predmetima. Kao takvo, ova raspodela nema troškova ali ukupan broj sudija i

dalje imaju potrebe za stručne saradnike (pravnih savetnika) da im pomognu u svakodnevnom

radu i da pomažu u rešavanju zaostalih predmeta. Ovi dodatni 80 stručnih saradnika ce koštati oko

500.000 evra godišnje.

Drugo, aktivnost za ciljanje nula zaostalih predmeta košta oko 4,800,000 €. Računa se na osnovu

plata za 50 savetnika sudija koji zarađuju mesečnu platu od 4,000 € za podršku rešavanja 90

hiljada zaostalih civilnih i krivičnih predmeta u roku od 2 godine.

Trece, troškovi za četvrtu aktivnost su 6,700,000 €. To obuhvata troškove softvera i

implementacije za uvođenje Sistema za Integrisano Upravljanje Slučajeva koji omogucava

distribuciju i pracenje predmeta od registracije do izvršenja.

Uticaj na konkurentnost: Uticaj reformi na efikasnost sudova je indirektna na ekonomski rast,

konkurentnost, uticaj na SDI, dok sama mera politike nema uticaja na budžetske prihode ili

štednju, niti u otvaranju novih radnih mesta. Ušteda vremena od smanjenja vremena rešavanja je

ogromna. Pored bržeg pristupa pravdi i, od sada pa nadalje, poboljšane vladavine prava, koja može

da privuče nove investicije, direktni uticaj smanjenja vremena rešavanja je spašena vrednost onih

koji traže pravdu na sudu. Da bi se odredila novčana vrednost uštede vremena, analizirani su

visoke cene arbitraže. Kao što znamo, arbitraža je skuplja ali pruža brže rešavanje sporova.

Vrednost jednog spašenog dana je 8.1€ određen kao marginalni troškovi suđenja/arbitraže

podeljen marginalnom uštedom vremena. Koristeci ovaj parametar, imamo da brže rešavanje

jednog slučaja štedi 2,5 hiljada EUR, dok njegovim množenjem sa ukupnim brojem primljenih

predmeta dobijemo ukupnu vrednost ušteđeno za društvo u iznosu 140 miliona € evra. Nakon

toga, ovaj iznos se koristi kao zamena za povecanje bruto osnivačkog kapitala, koji predviđa da

bude ekonomskog rasta na marginalnoj stopi od 0,1%.

77




od 2,33 na 2,9 do 2020 godine. Konkretno u vezi sa “Dimenzijom P: Pravda.

Ova mera je takođe relevantna za Nacionalni akcioni plan - Kosovo 2020 za cilj “poboljšanje

efikasnosti vlade merena Indeksom Upravljanja Svetske Banke od 2,33 na 2,9 do 2020 godine”

prema Dimenziji P: Pravda.



Mera Reforme #12: Poboljšanje pristupa finansijama za mala i srednja preduzeća na

Kosovu

Opis mere: Jedna od glavnih prepreka za investiranje privatnog sektora na Kosovu je pristup

finansijama. Oko 40% kompanija identifikuju pristup finansijama kao glavno ograničenje. Veliki

broj malih i srednjih preduzeca ne može da ispuni zahtev za zalog da bi dobili bankarske kredite.

Proširenje kreditnih garancija i poboljšane informacije o poslovanju i individualnoj kreditnoj

istoriji ce omoguciti da mnogo više preduzeca dobiju pristup finansijama i po nižim kamatnim

stopama. U nastavku su glavne aktivnosti mere o pristupu za poboljšano finansiranje za MSP

Kosova:

1. Kreditno-garantna šema koja u potpunosti funkcioniše i sa novim resursima na sadašnju

šemu dizajna (uz obezbeđivanje transparentnog upravljanja) i uzimajuci u obzir sektorske

prioritete iz dokumenta industrijske politike.

2. Procena funkcionisanja šeme i razmatranje mogućnosti za dalje proširenje i

optimizaciju. Pronalaženje drugih izvora finansiranja u cilju povecanja iznosa uloženog

kapitala.

Budžetski uticaj: 22 miliona € je glavni doprinos KCGF od kojih VK ce doprineti sa početnom

investicijom od 2 miliona € do kraja 2016 godine i dodatnih 2 miliona € do kraja 2018 godine.

Međunarodni donatori obecali su podršku od 18 miliona evra.

Uticaj na konkurentnost: Očekuje se da ce KCGF podržati sa preko 4,150 novih kredita mala i

srednja preduzeca, sa kumulativnom vrednošcu od preko 360 miliona €, stvarajuci preko 20.000

novih radnih mesta u prvih 6 godina svog delovanja.


Ova mera je relevantna sa strategijom pod oba “mudri rast“ i “ Održivi razvoj” stubova JIE 2020.

Ova mera ce doprineti postizanju ciljeva stubova: Povecanje BDP-a po zaposlenom za 32 % i

Dodavanje 300.000 visoko kvalifikovanih ljudi u radnu snagu i povecanje neto stvaranje

preduzeca (nova preduzeca godišnje) od 30,107 na 33,760 i povecanje izvoza roba i usluga po

glavi stanovnika iz regiona od 1,780 EUR na 4,250 EUR. Konkretno u vezi sa Dimenzijom D:

Obrazovanje i nadležnosti i Dimenzijom K: konkurentnost.

Ova mera je takođe relevantna sa Nacionalnim Akcionom Planom - Kosovo 2020 za postizanje

cilja “Povecanje izvoza robe i usluga po glavi stanovnika u regionu od 1,780 EUR na 4,250 EUR”

na osnovu “Dimenzije K: Konkurentnost”.


78


Mera Reforme #13: Poboljšanje korporativnog upravljanja sa imovinom u državnom

vlasništvu

Opis mere: Kroz ovu meru Vlada ima za cilj da poboljša efikasnost javnih preduzeca u skladu sa

principima korporativnog upravljanja OECD-a. U okviru toga Vlada ce razmotriti mogucnosti za

sektorski pristup pracenja i upravljanja privrednih subjekata sa javnom vlasništvu. Pored toga,

nedostatak odgovarajuceg procesa za analizu rizika državnih preduzeca za budžet i ekonomiju,

rezultira slabim razvojem preduzeca. Važna intervencija za unapređenje korporativnog upravljanja

obuhvata obuku službenika u odgovarajucim oblastima za upravljanje i pregled mogucnosti za

otklanjanje birokratija i uticaja na poslovne preduzeca koja posluju u konkurentnom tržištu.

Vremenski okvir:

2016:

- Koncept Dokument za Zakon o JP je Usvojen

2017:

- Novi Zakon o JP je Usvojen

- Podzakonski akti odobreni i sadrže obrasce za izveštavanje

- Unapređenje pracenja i nadzora kapaciteta.

- Razvoj novog MIS za Nadzor i Monitoring JP-a

- Kapaciteti za Nadzor i Monitoring su poboljšani

2018:

- JPNJP preneta u Centralnu Vladu, JP u dotičnim sektorima

- Konsolidovani izveštaj za 2017 godinu u skladu sa novim zahtevima

- Kvartalni Monitoring u skladu sa novim zahtevima

- Kvartalni Monitoring u skladu sa novim zahtevima.

Budžetski uticaj: 1 milion za period (1 godina unutar budžeta, za drugu i trecu godinu dodatnih

0,5 miliona)

Uticaj na konkurentnost: primena ove mere ce dovesti do poboljšanja performansi preduzeca sa

državnom imovinom; stoga ce rezultirati povecanjem njihovog doprinosa privrednom rastu,

povecanju vrednosti preduzeca i povecanja prihoda za državni budžet kroz dividendu.



Mera Reforme #14: Spajanje carine i poreske administracije, osnivanje jedinstvene

agencije za naplatu prihoda

Opis mere: Jedan od glavnih aspekata reformi u cilju rešavanja neformalne ekonomije je

aktivnost na spajanju dveju agencija za prikupljanje prihoda, odnosno Carine i Poreske

Administracije. Uspostavljanje jedinstvene agencije za naplatu prihoda se zasniva na potrebi za

poboljšanje usluga prema poreskim obveznicima, smanjenje ‘poreskog jaza’, kroz

pojednostavljene i efikasne strukture naplate prihoda. Kao rezultat to ce povecati efikasnost

naplate prihoda i smanjenje troškova tokom ovog procesa, povecace autonomiju institucionalnih

struktura koje se bave naplatom prihoda. Poslednje, ali ne i najmanje važno, sa novom agencijom

79

za naplatu prihoda cilj je da se uspostavi efikasnije institucionalne strukture za implementaciju

poreskih i carinskih politika, kao i ispunjavanja uslova za EU integracije. Program Vlade predviđa

reformu agencija za prikupljanje prihoda, odnosno spajanjem Poreske Administracije i Carine u

jednu Agenciju za Naplatu Prihoda. U cilju realizacije Vlada Kosova je usvojila inicijalni plan za

osnivanje Agencije za Prihode. Prema ovoj odluci, Ministar Finansija je osnovao grupu za

koordinaciju da vodi ovaj proces.

Vremenski okvir:

2016: Grupa za koordinaciju i njegove pod grupe se fokusiraju na izradi pravne osnove i akcionog

plana; Vlada procesira u Skupštini Zakon o Agenciji za Naplatu Prihoda. Nakon usvajanja zakona,

počinje formalno spajanje Carine i Poreske Administracije.

2017: kompletno funkcionisanje Agencije i neophodne intervencije u zakonodavstvu i

organizacione strukture agencije, ako je potrebno.

2018: proces u toku spajanja ka punoj integraciji (klasična integracija).

Budžetski uticaj: Preliminarna analiza je pokazala da trošak za sprovođenje ove mere ce biti

950.000,00 €.

Uticaj na konkurentnost U slučaju Kosova, glavni motiv iza spajanja dve ključne institucije je

povecani potencijal za dalji rast domacih prihoda, u svetlu očekivanog daljeg pada graničnih

prihoda zbog preferencijalnih sporazumima sa CEFTA i SSP sa EU. Restrukturiranje LI ce

omoguciti novu dinamiku u sprovođenju zakonskog mandata institucije, sa fokusom na zaštitu i

garancije prava stranaka na tržištu rada i smanjiti neformalno zapošljavanje, što ce dovesti do

veceg poštovanja ljudskih prava.



4.2.5. APSORPCIJA TEHNOLOGIJE I INOVACIJE


Istraživanje, razvoj i inovacije (IRI) su zajedno ključni pokretači ekonomskog konkurentnosti. Oni

su izuzetno važni za nove i srednje razvijene privrede koje mogu da koriste prednosti inovacija u

diversifikaciju svoje privrede i poboljšavanje konkurentnosti. Vlada ima uspostavljene okvire

kako bi se podržala uglavnom preduzeca iz privatnog sektora sa niskom dodanom vrednošcu na

Kosovu da povecaju njihov pristup istraživačkim i inovacionim aktivnostima.

Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti (2004) omogucio je osnivanje Nacionalnog istraživačkog

saveta - organ zadužen za određivanje nacionalnih prioriteta i administraciju istraživanja. Zakon

zahteva da do 0,7 % BDP-a Kosova treba da se potroši na istraživanje i inovacije, međutim javni

troškovi za istraživanje i razvoj se procenjuje na oko 0,1 % BDP-a u 2011 godini (OECD 2013),

koja je marginalna.

Usvajanje Nacionalnog istraživačkog programa je obeležio prvi sveobuhvatni pristup za

identifikaciju nacionalnih istraživačkih prioriteta i da se uspostavi sistem i infrastruktura za

istraživanje. Program je identifikovao pet prioriteta istraživanja: nacionalni resursi, energetika i

životna sredina, poljoprivredna proizvodnja i sigurnost hrane, medicinska istraživanja, društvene i

ekonomske studije, kulturne i istorijske studije. Ključni ciljevi programa istraživanja su razvoj

80

ljudskih kapaciteta za istraživanje, razvoj istraživačke infrastrukture, internacionalizacija

istraživačke aktivnosti, jačanje veza između istraživanja i privrede i promovisanje izvrsnosti u

istraživačkoj delatnosti.

Nacionalni istraživački program je trenutno glavni dokument za vođenje zakona i dizajn politike u

oblasti inovacija. Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i Tehnologije (MONT) i Ministarstvo

Trgovine i Industrije (MTI) su glavne institucije odgovorne za razvoj okvira politike. MONT je

blisko sarađivao sa OECD-om u 2012 godini u izradi nacrt nacionalne strategije za inovacije,

međutim, taj dokument tek treba da bude odobren.

Različiti izveštaji su nedavno identifikovali sledece glavne prepreke za promociju tehnologije i

inovacije:

Nedovoljno ljudski kapital za I&R i transfer tehnologije otežava kapaciteta apsorpcije

inovacije i gura za transfer nisku tehnologije (analiza Svetske Banke, 2013).

Nedostatak podsticaja i za privatna preduzeca i akademske zajednice da se uključe u

istraživanje, razvoj i inovacije.

Univerziteti pre svega se angažuju u nastavi i njihovi istraživački kapaciteti su ograničeni.

Broj diplomaca u nauci i tehnologiji (N&T) je nizak i postoji veoma mali broj istraživača

koji rade u ključnim prioritetnim oblastima industrijskog razvoja.

Postoji neadekvatna i zastarela infrastruktura u istraživačkim centrima i univerzitetima.

S obzirom da mikro - preduzeca čine vecinu privatnog sektora na Kosovu, finansijski

kapacitet da investicija idu ka I&R i inovacijama i dalje je veoma slab (Svetska Banka,

2013)

Slab kapacitet organizacija za podršku biznisu i poslovnih udruženja takođe otežavaju

vezivanje znanja sa inostranstvom i oštecuje kapacitete za podsticanje inovacija u sektoru

malih i srednjih preduzeca.

Nedostatak promovisanja inovacija i aktivnosti za podizanje svesti na nacionalnom nivou,

koja promovišu inovacije i pomaže mladima da se angažuju u oblastima od značaja za

nauku, tehnologiju i inovaciju.

Nedovoljno razvijena veze sa globalnim mrežama istraživanja i inovacija, uključujuci veze

sa naučnom dijasporom.

2. Izveštaj o tome šta je urađeno u ispunjenju specifične politike zemlje od Maja 2015.

Zajednički zaključci ekonomskom i finansijskom dijalogu između EU i Zapadnog Balkana i

Turske od 12 Maja 2015 godine, ne adresira konkretno tehnologiju i inovaciju. Međutim,

preporuka EK konkretno ukazuje da se ne ograničava PER u zakonodavstvu, politiku ili radu na

podizanju svesti i da se daje dodatni naglasak na isporuku kapaciteta. Tokom prošle godine desila

su se izvestan broj inicijativa:

Podnošenje strategije inovacija razvijene u 2012 godini za odobrenje vlade. Dokument je

dobio komentare od

Distribucija vaučera inovacija.

Razvoj okvira politike za industriju - akademiju- saradnja javnog sektora uz podršku

OECD. Nacrt dokument je predstavljen u Prištini u maju da bi dobila povratnu informaciju

od relevantnih aktera. Dokument je trenutno u završnoj fazi.

Nadmetanje trostrukog heliksa koja je ko-organizirana sa Agencijom za strana ulaganja i

podršku preduzeca na Kosovu (KIESA) u MTI u saradnji sa OECD. Deset aplikanata su

81

primljeni na osnovu sadašnjeg poziva i osam su dobili podršku za izgradnju kapaciteta

razvojem svojih ideja.


Kao što je navedeno u prethodnom delu, Strategija inovacije, iako je nastojao da se odobri, još

uvek je u završnoj fazi i ažuriranju pre usvajanja od strane Vlade Kosova. Nakon usvajanja,

dokument ce obezbediti jasniji okvir da bi mogli da dotakne glavne prepreke za promociju

tehnologije i inovacije pomenute ranije. Dakle, ovaj PER ce se više fokusirati na pitanje usvajanja

Strategije inovacije, kao i sprovođenje drugih mera koje bi obezbedile poslovnu - akademsku

saradnju i podršku unapređenju tehnologije i inovacija sa ciljem da se poveca konkurentnost

preduzeca na Kosovu.

Mera Reforme #15: Podsticanje poslovno - akademske saradnje kroz grantove

istraživanja i vaučera inovacija

Opis mere: U okviru ove mere Vlada Kosova ce se fokusirati na stvaranje političkog okvira za

ubrzavanje stvaranje kapaciteta istraživanja i inovacija sa fokusom na prioritetnim sektorima

industrijske politike i na osnovu poboljšanog partnerstva između javnih istraživačkih institucija,

kao što su univerziteti, kompanije iz privatnog sektora, i Vlade. Što se tiče ove potonje, tražice se

koordinirani pristup između različitih institucija. Očekuje se da ce ta mera uspostaviti osnovu za

povecanje javne i privatne troškove na istraživanje i razvoj, koji zahteva jasan okvir politike,

koordinaciju i odgovarajucih podsticaja. U narednom periodu od tri godine očekuje se sledece

prekretnice koje treba postici:

Usvajanje Zakona o inovacijama i transfer tehnologije (preko potreban, posebno prilikom

definisanja deljenja honorara između istraživačke institucije i istraživača)

Usvajanje Strategije za inovacije. Strategija ce definisati ključne oblasti koje trebaju da se

utiču u cilju stvaranja povoljnog ekosistema za promovisanje inovacije na Kosovu.

Uključujuci strukture upravljanja, neophodne podsticaje, neophodne veštine i ljudski

kapital, kao i potrebnu infrastrukturu potrebnu za promovisanje tehnologije i inovacija.

Osnivanje Saveta za inovacije pod nadzorom Premijera

Praktične inicijative usmerene ka stvaranju izgradnje kapaciteta za promociju transfera

tehnologije i inovacije koja za 2016 godinu bi uključilo:

- vaučeri inovacije - 20 vaučera inovacija za 2016 godinu

- grantovi za projekte istraživanja - oko 20 grantova za 2016 godinu

- nadmetanje o inovacijama i kampanja podizanje svesti 2016 - 2018

Vremenski okvir


2016:

Usvajanje Strategije za inovacije.

Osnivanje Saveta za inovacije.

Distribucija vaučera inovacije.

Distribucija grantova za projekte istraživanja.

Aktivnosti za podizanje svesti.

2017:

82

Zakon o inovaciji i transfer tehnologije.

Distribucija vaučera inovacije.

aktivnosti podizanja svesti i izgradnje kapaciteta

Planiranje finansijskih instrumenata za promovisanje inovacija.

2018:

Troškovi po aktivnost

120,000 € za realizaciju aktivnosti na izgradnji kapaciteta u 2016 godini.

2,000,000 € za realizaciju Fonda za Pametnom (Smart) specijalizacijom.

Budžetski uticaj: Nacionalna sredstva u okviru MONT-a je predviđeno da se pokriju vaučeri

inovacija (20,000) i grantovi istraživačkog projekta (100,000) za 2016 godinu.

Dodatno finansiranje je predviđeno sredstvima IPA II kroz fond za implementaciju SMART

specijalizacije i napredne veze sa privredom ce biti dostupna u iznosu od 2,000,000 EUR.

Uticaj na konkurentnost: Poboljšan kvalitet istraživanja i pristup inovacijama vodi ka dubljem

razumevanju poslovne potrebe za novim tehnološkim rešenjima i zauzvrat, primenjena istraživanja

i koncepti inovacije u poslovnim aktivnostima na kraju dovode do veceg kvaliteta i konkurentnijih

proizvoda i usluga sa visokim izvoznim potencijalom i dodatom vrednošcu.

Sa društvene tačke gledišta, primena ove mere ce doprineti stvaranju više zaposlenih radnika.

Socijalni i ekonomski efekti ce biti dugoročni i bice praceni rastucim prihodima za radnike i

preduzeca. Kreiranje agilnije radne snage ce pomoci u prevlačenju stranih direktnih investicija.

Izazovi implementacije: Izazov implementacije se odnosi na ograničeni državni budžet za ovo

određeno područje i među - ministarske koordinacije.

Značaj za JIE 2020 i bilo kakav uticaj na nacionalne i regionalne ciljeve

Ova mera je relevantna sa strategijom stuba na osnovu “mudrog razvoja” JIE 2020. Ova mera ce

doprineti ostvarivanju ciljeva stuba: Rast BDP-a po zaposlenom za 32 % i Dodavanje 300.000

visoko kvalifikovanih ljudi u radnu snagu. Konkretno u vezi sa “Dimenzijom D: Inovacije I&R; i

Dimenzije E: Obrazovanje i nadležnosti“.

Ova mera je takođe relativno relevantna za Nacionalni akcioni plan - Kosovo 2020 za cilj “Rast

BDP-a po zaposlenom za 32 %” pod Dimenzijom E: I & R inovacije i Dimenzijom D:

Obrazovanje i Nadležnosti.

Odnosi sa nacionalnim strateškim dokumentima i sektorskim strategijama:


4.2.6. TRGOVINSKA INTEGRACIJA


Studija dijagnoze rasta identifikovala je koordinaciju spoljnih faktora kao ograničavanje za strane

direktne investicije i izvoz, dok makro-ekonomski uslovi ne predstavljaju obavezujuce

ograničenje. Studija dijagnoze rasta naglašava da su spoljne informacije važne, ali trenutno nisu

obavezujuce. Kosovo ima jedan od najmanje različitih izvoznih korpi u regionu, koja se gotovo

83

isključivo sastoji od robe sa niskom dodatom vrednošcu. Obim za diversifikaciju posebno u

izvozno orijentisane robom sa vecom dodatom vrednošcu proizvoda je visoka. Jedan od

najznačajnijih i postojanih, slabosti u konkurentnosti i kapaciteta za izvoz je nedostatak

usklađivanja sa standardima kvaliteta EU. Priliv SDI je uporediv sa regionalnim prosekom,

posebno kao procenat BDP-a, ali trenutni nivo se smatra suviše niskim da bi imao značajan uticaj

na razvoj.

Trgovinski sporazumi su temelj za integraciju Kosova sa globalnom ekonomijom i ekonomski

razvoj kroz obezbeđivanje stabilnih, glatkih i slobodnih trgovinskih tokova. Kosovo je član

Sporazuma Centralne Evrope o Slobodnoj Trgovini (CEFTA) i ima sporazum o slobodnoj trgovini

sa Turskom od januara 2015 godine. Kosovo je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

koji ce uspostaviti područje koja omogucava slobodnu trgovinu i primenu Evropski standarda u

drugim oblastima kao što su konkurencija, državna pomoc i intelektualna svojina. Ostale mere

preduzete da doprinese daljoj integraciji Kosova u globalnoj ekonomiji, i dobijanje

preferencijalnog pristupa izvoznim tržištima kroz jedinstvene dijagonalne kumulativne zone

prema Pan-Evropskom - mediteranskom konvencijom (PEM). Pored toga, usklađivanje MFN

obaveza prema EU CET je potrebno, kao i potpuna transpozicija Direktive EU o uslugama do

kraja 2017 godine.

Izvoz Kosova ima nesiguran balans tekuceg računa (TR), iako je slična u celom regionu Zapadnog

Balkana. Tokom 2014 godine, deficit tekuceg računa označen je na 7,8% BDP-a, a na osnovu

polugodišnjih tekucih podataka i predviđanja vrednosti nakon toga, deficit tekuceg računa se

očekuje da se poboljša za 0,7 % procentna poena u toku 2015 godine u vezi sa rangiranjem

Kosova u vezi sa svojim birokratskim sistemima za izvoz, u skladu sa Izveštajem Poslovanja

Svetske Banke za 2016 godinu, Kosovo se nalazi na 71 mestu na listi 189 privreda u odnosu na

lakocu trgovanja preko granica.

Obim stranih direktnih investicija u 2014 godini je značajno opao, velikim delom zbog prodaje

akcija nekih stranih kompanija koje posluju na Kosovu stanovnicima i distribucija super dividende

odabranih stranih kompanija koje posluju na Kosovu. Međutim, tokom 2015 godine direktne

investicije su značajno povecane i kako se ide prema kraju godine očekuje s da ce iznositi 5,2%

BDP-a.

Izveštaj EK o napretku naglašava da je Kosovo u ranoj fazi priprema u slobodnom protoku ljudi,

usluga i prava na osnivanje. Temeljna i transparentna revizija i računovodstvo su od ključnog

značaja za razvoj snažnog tržišta finansijskih usluga i privrede u celini, a posebno malih i srednjih

preduzeca (MSP). Ipak, Kosovo mora da poboljša među-institucionalnu koordinaciju kako bi

osigurala da se zakonodavstvo sprovodi; i dalje poboljšanje kvaliteta infrastrukture, jačanje

kapaciteta za nadzor nad tržištem i poveca svest potrošača o njihovim pravima.

Osim toga, Izveštaj o napretku ističe da je “Kosovo umereno pripremljena u oblasti carina i u

ranoj fazi oporezivanja, sa izvesnim ostvarenim napretkom u obe oblasti. Bilo je nekih početnih

koraka ka spajanju carinskih i poreskih administracija i unapređenje unutrašnje kontrole. Carinski

zakon je u velikoj meri u skladu sa carinskom kodom EU.


Maja 2015 godine

84

Zajednički zaključci ekonomskom i finansijskom dijalogu između EU i Zapadnog Balkana i

Turske od 12 maja 2015 godine identifikovala je sledece preporuke koje se odnose na oblast

integracije trgovine:

Olakšati trgovinu izmenama i dopunama Carinskog zakona i usvajanja novog zakona o

carinskom sprovođenje intelektualne svojine.

Usvojiti holistički pristup za SDI sa politikom podrške i fokusirati se na uklanjanju

postojecih prepreka u strateškom okviru.

Povecanje zaštite investitora kroz razvoj programa nadzora i žalbenog mehanizma

investitora.

Jačanje regulatornih institucija i obezbeđivanje njihove nezavisnosti

Ministarstvo trgovine i industrije u saradnji sa Carinom Kosova i relevantnim institucijama,

uključujuci i privatni sektor, a uz podršku USAID-a izvršili su samo-procenu za trgovinske

olakšice radi identifikacije praznine i specifične akcije koje ce biti preduzete od strane

odgovarajucih institucija, zasnovan na pomenutoj samo-proceni; MTI je pripremila akcioni plan o

proceni tržišta. Akcioni plan trgovinskih olakšica uključuje: sprovođenje aktivnosti na olakšavanje

trgovine, koje uključuju koordinaciju aktivnosti na nacionalnom i regionalnom nivou sa CEFTA

sa ciljem pregovaranja i implementacije Sporazuma o trgovinskim olakšicama; Izmena Zakona o

carinama u skladu sa acquis; Izrada i prilagođavanje sprovođenja odredbe izmenjenog Carinskog

zakona; Povecanje ljudskih kapaciteta i poboljšanje carinske performanse na pružanje relevantnih

carinskih procedura za preduzeca; Zakon o carinskim merama za zaštitu intelektualne svojine;

Izrada i usvajanje pod-zakonskih akata o zaštiti prava intelektualne svojine; Puna

funkcionalizacija INES sistema za onlajn aplikacije za zaštitu IPRQ3 2016 - Unapređenje carinske

kontrole (uključujuci ex-officio) o borbi protiv falsifikovane robe na granici; Pojednostavljenje

procedura tokom svih faza, harmonizacija procedura između agencije za implementaciju na

nacionalnom nivou.


Kao što je navedeno u prethodnom delu kvalitet infrastrukture je jedan od glavnih izazova za

kosovsko tržište da budu integrisani u globalno ekonomiji. Vlada ce nastaviti svoje napore za

modernizaciju infrastrukture kvaliteta (standardizacija, metrologija, akreditacija i ocenjivanje

usaglašenosti), u cilju smanjenja trgovinskih barijera i povecanja trgovinske integracije.

Mera #16: Podsticanje preduzeća da poboljšaju kvalitet proizvoda

Modernizacija infrastrukture kvaliteta (standardizacija, metrologija, akreditacija i ocenjivanje

usaglašenosti) je obavezna u cilju smanjenja trgovinskih barijera i povecanja trgovinske

integracije. Približavanje zakonodavstva sa direktivama EU za različite grupe proizvoda ostaje

zadovoljavajuci, međutim, još uvek je potrebno dalje usaglašavanje i implementacija. U cilju

rešavanja izazova ova mera Reforme ce se fokusirati na dalji završetak okvirnog zakona

infrastrukture kvaliteta, primenu ovog zakona i direktnu podršku preduzecima da poboljšaju

kvalitet proizvoda (kroz sertifikaciju).

- Dalji završetak okvirnog zakona o infrastrukturi kvaliteta u skladu sa pravnim

tekovinama EU - proverite Nacionalni Program za Sprovođenje SSP-a

- Usvajanje novih evropskih i međunarodnih standarda (1400 novi standardi 2016)

85

- Završetak postojecih i osnivanje novih laboratorija

- Povecanje broja tela za ocenjivanje usaglašenosti

- Povecanje svesti biznisa o kvalitetu infrastrukture i podrške preduzeca o

implementaciji standarda.

Vremenski okvir: Mnoge aktivnosti predviđenih u ovoj meri predstavljaju nastavak procesa koji

se odvijaju u okviru MTI. Ovo isključuje finansijsku podršku preduzecima da overavaju svoje

proizvode, koji je planirano da počnu krajem 2016 godine uz podršku IPA projekta. Sve aktivnosti

ove mere ce se nastaviti do 2018 godine.

Uticaj na budžet: Za realizaciju ove mere, od strane Vlade budžeta Kosova predviđen je grub

iznos od 800 000 € (što uključuje račune- roba i usluge i kapitalne investicije za sve stubove QI–

QID, AKS, AMK, DAK).Osim toga, razvoj infrastrukture kvaliteta je podržan i od raznih

donatora.

- IPA projekat o slobodnom kretanju roba 2014-2016 - 2,5 miliona

- Regionalni projekat SIDA- 2015-2018 -2.75 miliona

- Potencijalni projekat IPA o slobodnom kretanju roba 2016-2018 - 3.5. Milion

- Potencijalni IPA projekat za finansijsku podršku privredi da potvrdi svoje proizvode

2016-2018 - 4 miliona + 800 000 odobren od strane Austrijske Saradnje o Razvoju

Uticaj na konkurentnost: Osnivanje/jačanje infrastrukture kvaliteta je sredstvo i najtrajniji

podsticaj konkurentnosti preduzeca. Sve aktivnosti i operacije infrastrukture kvaliteta, uključujuci

usklađivanje zakonodavstva, podizanju svesti među zainteresovanim stranama, i druga podizanja

tehničkih kapaciteta, imaju direktan i indirektan uticaj na trgovinske integracije.





Konkretno u vezi sa “dimenzijom J: Životna sredina “.

Ova mera je takođe relevantno za Nacionalni Akcioni Plan - Kosovo 2020 za cilj “ Povecanje

izvoza robe i usluga po glavi stanovnika u regionu sa 1,780 evra na 4,250 evra“ prema Dimenziji

J: Životna sredina.



4.2.7. ZAPOŠLJAVANJE I TRŽIŠTE RADA


Prema studije dijagnoziranja rasta, ljudski kapital nije identifikovan kao jedan od najvecih

ograničenja preduzeca u istraživanju BEEPS-a 2013. Međutim, visoko kvalifikovana radna – i kod

diplomskog i kod stručnog obrazovanja - smatra se da je ozbiljna prepreka za rast. Ovo je

uglavnom zbog dokaza o višku potražnje za visoko kvalifikovanih zanimanjima, i dokaz visokih

premija za veštine. Obrazovni rezultati snažno utiču na nivo nezaposlenosti preko starosnim

grupama i nivoima obrazovanja. Srednje stručno obrazovanje je utvrđeno da je relevantnije za

tržišta rada, naročito u poređenju sa opštim obrazovanjem. Javna služba za zapošljavanje se smatra

86

da je institucionalno dobro razvijena, ali sa izuzetkom donatorskih sredstava, postoji oskudno

javno finansiranje.

Nezaposlenost je glavni problem na Kosovu, ostaje najviši u regionu. Podaci iz Ankete o radnoj

snazi za 2014godini beleži da je nezaposlenost porasla na 35,5% sa 30,0% koliko je bila u 2013

godini, dok je u 2014 nivo nezaposlenosti mladih dostigla 61%. Sredstva za službe za

zapošljavanje, kao i obuka i prekvalifikacija i dalje je nedovoljna i fragmentirana u nekim

predmetima.

Sa druge strane, neformalnost na tržištu rada je veoma visoka, značajan procenat ekonomski

neaktivnih lica su u stvari obeshrabreni radnici i javne službe za zapošljavanje imaju evidentne

potrebe za reformu i modernizaciju i bolje povezivanje sa tržištem rada.

Nesklad između potreba tržišta rada sa znanjem i veštinama stečenim u visokom obrazovanju i

stručnom obrazovanju su identifikovane kao ogroman jaz više od 2/3 postojecih i potencijalnih

investitora na Kosovu - oko 25% firmi na Kosovu i dalje se žale da radna snaga ima slabe veštine;

Nizak nivo troškova za studente u stručnom obrazovanju i najmanje jednu četvrtinu od srednjih

stručnih škola ne nude praktičan rad, bilo u školi ili izvan škole; nema sistema za predviđanje

veština koje su potrebne na tržištu.

Ne postoji sistem za predviđanje veštine potrebne na tržištu. Proces izrade profesionalnih

standarda kvalifikacije je spor, kao i sprovođenje okvira nastavnog plana. Preduzeca nemaju jasne

podsticaje u vezi sa pružanjem posla za studente praktikante, kao i obrazovni sistem ne daje

odgovarajucu vođenje karijere.

Nedostatak vešte radne snage smatra se ozbiljnom preprekom za rast. Postoji fragmentirani dokaz

o “visokim premijama za plate”, odnosno nedostatka snabdevanja visoko-kvalifikovanom radnom

snagom. Nesklad između potreba tržišta rada sa znanjem i veštinama stečenim u visokom

obrazovanju i stručnom obrazovanju su identifikovane kao ogroman jaz više od 2/3 postojecih i

potencijalnih investitora na Kosovu - oko 25% firmi na Kosovu i dalje se žale da radna snaga ima

slabe veštine; Nizak nivo troškova za studente u stručnom obrazovanju i najmanje jednu četvrtinu

od srednjih stručnih škola ne nude praktičan rad, bilo u školi ili izvan škole; nema sistema za

predviđanje veština koje su potrebne na tržištu. Izveštaj Evropske komisije o napretku naglašava

da “nema napretka u poboljšanju kvaliteta obrazovanja. Povecanje javne potrošnje na obrazovanje

(do 4,4% BDP-a u 2014 sa 4,6% planiranog za 2015 godinu) do sada su koristili gotovo isključivo

za pokrivanje povecanja plata. Više finansiranje treba da bude usmerena na druge aspekte reforme

obrazovanja.

Što se tiče trenutne politike da se pozabave gore opisanim problemima, Nacionalni autoritet za

kvalifikacije (NAK) je uspostavio procedure za validaciju standarda zanimanja i akreditaciju

institucija stručnog obrazovanja, ali i dalje predstavlja izazov za sprovođenje procesa validacije

kvalifikacija, akreditacije institucije stručnog obrazovanja i proces razvoja standarda zanimanja.

Ona je postigla napredak približavanjem Nacionalnog Kvalifikacionog Okvira sa Evropskim

Okvirom Kvalifikacija. Agencija za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih (AVETAE) je

postao operativan tokom proleca 2014 godine.

Na Kosovu deluje Zavod za zapošljavanje (PES). U 2014 godini PES je pomogao u pronalaženju

4,729 radnih mesta za nezaposlene, dok je broj obučenih ljudi od tog zavoda bio 2,093. Javni

troškovi za PES na Kosovu iznosi oko 0,16 % BDP-a, ali postoji obimna podrška donatora za

aktivne mere na tržištu rada, koja se procenjuje na do 0.30 % BDP-a u 2014 godini. Pored PES,

87

postoje 8 Centara stručnog osposobljavanja i 6 Mobilnih centara (pod MRSZ) koja pružaju

kratkoročne modularne obuke za nezaposlene. Postoje brojni provajderi usluga obuke u privatnom

sektoru; Međutim, licenciranje nije u potpunosti razvijena. Neformalnost u zapošljavanju i dalje je

visoka.

Pripreme u obrazovanju i istraživanju su u ranoj fazi. Nije bilo napretka u ovoj oblasti tokom

prošle godine. Kvalitet obrazovanja treba da bude značajno poboljšan. U narednoj godini, Kosovo

treba da posebno:

Poboljšan kvalitet obrazovanja na svim nivoima i poboljša pristup kvalitetnom

obrazovanju za marginalizovane grupe, posebno za decu sa invaliditetom, Rome, Aškalije

i Egipcane;

osigura autonomiju i nezavistan rad visokoškolskih ustanova i usvoji novi zakon za visoko

obrazovanje na osnovu međunarodnih standarda;

Racionalizovanje školske mreže stručnog obrazovanja, kao i pregled odredbe stručnog

obrazovanja

sprovodi procesa validacije kvalifikacija, akreditacije ustanova stručnog obrazovanja, i

procesa razvoja standarda zanimanja

Implementacija mreže institucionalne optimizacije, koja uključuje Master plan za stručne

škole, institucije doživotnog učenja i službi za zapošljavanje, u skladu sa demografskim

promenama, trendovima urbanizacije i pravilima za nastavno osoblje.

2. Izveštaj o tome šta je urađeno u ispunjenju specifične politike zemlje od Maja

2015 godine.

Preporuke sa sastanka Ministarskog Saveta između EU i zemalja Zapadnog Balkana, u odnosu na

oblast zapošljavanja i tržišta rada za Kosovo su: veca efikasnost javne službe za zapošljavanje;

obrazovni sistem da bolje odgovori na potrebe tržišta rada; modernizacija stručnog obrazovanja; i

podsticaja da se smanji nivo ne-prijavljenog rada.

Do sada ostvareni napredak na gore navedene preporuke je sledeci: regulatorni okvir za javne

službe za zapošljavanje je na završnoj fazi; paket koji se odnosi na licenciranje usluga ne-javne

službe za zapošljavanje je pripremljen; Nacrt zakona o socijalnim preduzecima je u procesu

otvaranja za javnu raspravu; Strateški Razvojni Plan za Inspekciju rada je spreman; i pregled pet

programa stručnog osposobljavanja je pred završetkom.

Vlada ce nastaviti reformu obrazovanja u pravcu povecanja kvaliteta u pred - univerzitetsko

obrazovanje kroz poboljšanje pristupa obrazovanju, nastavljanja razvoja nastavnika, kao i procenu

učinka nastavnika. Reforme u sektoru obrazovanja ce se graditi na nedavne procene Strateškog

plana Kosova za obrazovanje, koji je identifikovao ključna dostignuca i potrebe za daljim

intervencijama. Na osnovu ove procene i mera na osnovu Nacionalne Strategije Razvoja, Vlada ce

razviti novi KSAP za period 2017-2021. Osim toga, Vlada Kosova je potpisala bankarski kredit za

projekat Unapređenje Sistema Obrazovanja Kosova koji ima za cilj jačanje odabranih sistema koji

doprinose kvalitetu, odgovornosti i poboljšanju efikasnosti u obrazovanju u Republici Kosovo.

Projekat Unapređenje Sistema Obrazovanja ce podržati strategiju i plan Vlade u sektoru reforme

obrazovanja. Preciznije, projekat ima za cilj jačanje planiranja, finansijskog upravljanja i

evaluacije kapaciteta na različitim nivoima obrazovnog sektora, uključujuci nacionalni, opštinski i

školski i univerzitetski nivo, kao i da se unaprede i modernizuju sistemi i prakse podataka za

upravljanje i analizu u sektoru obrazovanja. Ona takođe ima za cilj da podrži i institucionalizaciju

88

sistema karijere nastavnika, olakšavajuci upotrebu najboljih međunarodnih praksi u proceni

učenika i evaluacije, i jačanje kapaciteta i odgovora institucija visokog obrazovanja za tržište rada.


Kao što je navedeno u prethodnom delu, PER 2016 ima za cilj da ojača veze između obrazovnih

programa i potreba tržišta rada kroz uspostavljanje profesionalnih standarda i prioritetnih oblasti, i

sprovođenje nastavnog plana i obuke nastavnika. Pored toga, Kosovo ce nastaviti napore da

promoviše aktivne mere na tržištu rada, kao i reforme javnih službi za zapošljavanje.

Mera Reforme #17: Bolja veza između obrazovanja i tržišta rada

Cilj u okviru ove mere je da ojača veze između obrazovnih programa i potreba tržišta rada kroz

uspostavljanje profesionalnih standarda i prioritetne oblasti, i sprovođenje nastavnog plana i obuke

nastavnika, koji ce biti postignuti kroz:

Obezbeđivanje kvaliteta obuke, pregled nastavnog plana i programa i akreditaciju nove

ACA Kvalifikacije;

Proširenje novog nastavnog plana i programa za sve preostale škole, dok u isto vreme se

preduzima procena efikasnosti u pilot školama (10%), i sistemske ispravke gde je to

potrebno;

Pregled postojecih udžbenika da bolje odgovaraju potrebama studenta, uključujuci razvoj

novih udžbenika u skladu sa rezultatima učenja. Iako, zbog specifičnosti koje ima stručno

obrazovanje, razvijace se osnovni tekstovi za određene profile i druge obrazovne

materijale;

Sprovođenje pilot-sistema stručnog obrazovanja kombiniran sa elementima dvojnog

učenja (kombinacija učenja u školama i preduzecima) počevši sa prioritetnim oblastima i

nastavljanje stručnog obrazovanja na osnovu osnovnog plana i programa. Koordinacija sa

sistemom subvencionisanja zarada u tim oblastima, kako bi se postigla bolja integracija

diplomaca stručnog obrazovanja na tržištu rada;

Budžetski uticaj

Obezbeđivanje kvaliteta obuke, pregled nastavnog plana i programa i akreditaciju nove

ACA Kvalifikacije: 30,000 za 2016 sa budžeta Kosova, i takođe za 2017 i 2018 godinu

30.000 evra za svaku godinu.

U sektoru srednjeg stručnog obrazovanja, za obuku i stručno usavršavanje nastavnika, u

skladu sa planom budžeta za 2016 godinu i procenama budžeta za 2017-2018 su planirane

66,.000.00 evra za svaku budžetsku godinu.

Prema budžetskog planiranja za 2016 godinu i procenu budžeta za period 2017-2018 za

svaku budžetsku godinu za nastavne planove i programe planirane su oko 50,000.00 evra.

Uticaj na konkurentnost: Sprovođenje ove mere ce doprineti stvaranju više zapošljivih radnika i

preduzeca koja su efikasnija i produktivnija. Socijalni i ekonomski efekti ce biti dugoročni i

pratice se rastucim prihodima za radnike i preduzeca. Kreiranje agilnije radne snage ce pomoci za

privlačenje direktnih stranih investicija. Ulaganje u pametne specijalizacije i I&R ce doprinositi da

preduzeca budu više inovativne i na taj način ce omoguciti rast industrije.

89

Društveni uticaj: Pružanje dodatne obuke, prilagođavanje nastavnog plana i sličnih akcija ce

uticati na poboljšanje stručnog usavršavanja, što ce dovesti do veceg usklađivanja ponude i tražnje

na tržištu rada, a samim tim doprinositi vecoj zaposlenosti i dobrobiti građana.


Ta mera je relevantna sa strategijom stuba na osnovu “mudrog razvoja” i “ sveobuhvatnog rasta“

JIE 2020. Ova mera ce doprineti ostvarivanju ciljeva stuba: Rast BDP-a po zaposlenom za 32 % i

Dodavanje 300.000 visoko kvalifikovanih ljudi u radnu snagu i povecati ukupnu stopu

zaposlenosti stanovništva godišta 15+ sa 39,5% na 44,4%. Konkretno u vezi sa “Dimenzijom D:

Obrazovanje i nadležnosti; Dimenzijom F: Digitalni društvo i Dimenzijom L: Zapošljavanje“

Ova mera je takođe relativno relevantna za Nacionalni akcioni plan - Kosovo 2020 za ciljeve “

Rast BDP-a po zaposlenom za 32 % i Dodavanje 300.000 visoko kvalifikovanih ljudi u radnu

snagu i povecati ukupnu stopu zaposlenosti stanovništva godišta 15+ sa 39,5% na 44,4%.

Konkretno u vezi sa “Dimenzijom D: Obrazovanje i nadležnosti; Dimenzijom F: Digitalni društvo

i Dimenzijom L: Zapošljavanje

Mera Reforme 18: Dalje jačanje javne službe za zapošljavanje kroz operacionalizaciju

Agencije za zapošljavanje

Oslanjajuci se na PER 2015 Mera Reforme na unapređenju javnih službi za zapošljavanje, cilj u

okviru ove mere je implementacija politika koje vode do daljeg unapređenja i povecanja

efikasnosti javnih službi za zapošljavanje. Dakle, mera Reforme ce se fokusirati na reformu i

modernizaciju javnih službi za zapošljavanje i poboljšanje kapaciteta Zavoda za zapošljavanje da

podrže aktivne mere tržišta rada (AMTR) na osnovu tačne informacije o tržištu rada i razvoja

kapaciteta za CSO. Glavne intervencije ce uključivati izgradnju kapaciteta PES usluga, uključujuci

ne - javne službe; fokusiran na povecanje ljudskih resursa i profesionalnih kapaciteta tela za

inspekciju ekonomskih operatera kako bi efikasno sprovodili zakonske odredbe koje regulišu

oblast rada.

Vremenski okvir: Realizacija ove mere uključuje nastavak intervencije na funkcionisanju

Agencije Zapošljavanja Kosova, jačanje kapaciteta, licenciranje ne-javnih službi za zapošljavanje;

razvoj sistema unutrašnje obuke Agencije i CSO

Troškovi po aktivnost:

1. Funkcionalnost i jačanje kapaciteta Agencije za Zapošljavanje Republike Kosovo; 80.000

;

2. licenciranje ne- javnih provajdera zapošljavanja;

3. Sistem obuke razvoja na – radnom mestu za osoblje EARK-a i pružanje obuke trenerima

modula za CSO; 30,000

4. Pružanje opreme za nove i postojece radionice, kao i zapošljavanje velikog broja trenera

za nove radionice; 580,000

5. Razvoj pod-zakonskog akta za uređenje procedure za plasman proizvoda i usluga na

tržište; 2,000

90

Budžetski uticaj: Funkcionalnost i jačanje kapaciteta Agencije za Zapošljavanje Republike

Kosovo; 80,000 za 2016 godini (iz Budžeta Kosova) i nastavljanje za godine 2017 do 2018 godine

sa istim planiranim iznosom za svaku godinu. Od IPA 2016 finansiranje 1,250.000 evra za godine

2016 do 2018.

Uticaj na konkurentnost: Reforma i modernizacija javnih službi za zapošljavanje ce imati

pozitivne efekte u povecanju konkurentnosti i poboljšanju kvaliteta potražnje na tržištu i potrebe

onih koji traže posao. Posebno, licenciranje ne-javnih službi za zapošljavanje ce pomoci u

smanjenju troškova ove usluge, proširenju svojih usluga i u srednjoročnom periodu ce dovesti do

postizanja vecih ciljeva za ublažavanje nezaposlenosti.

I na kraju, promocija službi za zapošljavanje obezbeđujuci bolji pristup za nezaposlene i

poslodavce u javnom i privatnom zapošljavanju, uticace na rast povecane konkurencije i

institucionalnu i javnu odgovornost u tom pogledu.

Sprovođenje ove mere ce doprineti stvaranju radnika koji se mogu više zaposliti i preduzeca koja

su efikasnija i produktivnija. Socijalni i ekonomski efekti ce biti dugoročni i bice praceni rastucim

prihodima za radnike i preduzeca. Kreiranje agilnije radne snage ce pomoci prevlačenju direktnih

stranih investicija. Ulaganje u pametne specijalizacije i R&I ce doprineti da preduzeca budu više

inovativna i na taj način ce omoguciti rastu industrije.

Očekivani društveni uticaj: Razvoj ovih aktivnosti ce imati pozitivan uticaj na socijalne

politike, posebno u smislu da ce korisnici socijalne pomoci kategorije II imati koristi od prelaska

iz šeme socijalne pomoci na održivo zapošljavanje.

Pružanje dodatne obuke, prilagođavanje nastavnog plana i sličnih akcija ce uticati na poboljšanje

stručnog usavršavanja, dovodeci do veceg usklađivanja ponude i tražnje na tržištu rada, a samim

tim doprinositi vecoj zaposlenosti i dobrobiti građana.

Mera Reforme #19: Pružanje mogućnosti za osposobljavanje i zapošljavanje kroz aktivne

mere na tržištu rada

Glavni cilj ove Mere Reforme je da pruži priliku za obuku i zapošljavanje kroz obuku na radnom

mestu, subvencionisanja plata, institucija i obuku zasnovanu na preduzecima, programi za

stažiranje i šegrtovanje, programi za samo-zapošljavanje, itd. Posebno, cilj je da se iskoriste

postojece i predstojece inicijative subvencionisanja plata u pravcu povecanja ostvarivanja novih

radnih mesta kroz novo zapošljavanje i poboljšavanje mogucnosti zapošljavanja. Osnovna svrha

CSO je da mobiliše vladine i donatorska sredstva ka povecanju zapošljavanja ugroženih grupa,

naročito mladih, žena i dugoročno nezaposlenih. Razne šeme subvencionisanja plata su delovala

donatorskim sredstvima, od kojih vecina kroz korišcenje postojece institucionalne infrastrukture

(tj javne službe za zapošljavanje (PES) pod pokroviteljstvom Ministarstva Rada i Socijalne

Zaštite). CSO ima za cilj da postane integrisani instrumenat za podršku plasmana nezaposlenih u

kosovskim kompanijama u privatnom sektoru, privremenim deljenjem troškova zapošljavanja.

Fond subvencionisanja plata ce raditi pod opštom nadležnošcu Ministarstva Rada i Socijalne

Zaštite. Subvencionisanje plata je vrsta Aktivnog Merenja Tržišta Rada (AMTR) koji ima za cilj

da se pozabavi nezaposlenošcu. AMTR, uključujuci i subvencionisanja plata, su prethodno

sprovedene. Razne donatorske organizacije (uključujuci i EU, USAID, UNDP, Lux -

91

Development, itd) su finansirali različite mere aktivnog zapošljavanja kroz institucionalnu

infrastrukturu Ministarstva Rada i Socijalne Zaštite (MRSZ)

Šema subvencionisanja plata ce predstavljati vremenski ograničeno javno finansiranje dela plate

novo-zaposlenih. CSO ce raditi na osnovu potpisanog memoranduma o razumevanju (MR) MRSZ

sa kosovskim preduzecima za zapošljavanje nezaposlenih u kompanijama koje su zainteresovane.

Trenutni sporazumi MRSZ sa donatorima i razvojnim agencijama postoje koji regulišu praksu

subvencionisanja plata. U slučaju uvecanja promena na nacionalnom nivou, može biti potrebno da

se regulišu pod-zakonski akti.

Budžetski uticaj: Pružanje obuke i mogucnosti zapošljavanja, pokriva IPA 2016 za period 2016-

2018 u ukupnom iznosu od 1,500,000 evra. Takođe, iz IPA fondova, kroz grantove u 2016 godini

su planirani 13,250,000 evra, a za godine 2016 do 2018. godine, iz kosovskog budžeta planirani su

2,000,000 evra.

Program subvencionisanja plata je takođe podržan kroz projekat “Program Aktivnog Tržišta Rada

2”, finansiran od strane Ministarstva Spoljnih Poslova Finske i Vlade Kosova, nadovezuje

dugogodišnja dostignuca UNDP-a u podršci građana Kosova, sa posebnim fokusom na ugrožene

mlade muškarce i žene, da nađu posao ili osnuju novu firmu kroz podršku kosovskih institucija u

kreiranju strateških politika i programa zasnovane na dokazima, i obezbeđivanje obuke na radnom

mestu, kao i donacije i savetovanje za podsticanje mogucnosti za samo-zapošljavanje. Ukupni

troškovi projekta su 1,507,500, sa učešcem UNDP-a 187.500 €, Vlade Kosova 1,200,000 € i Vlade

Finska 1,200,000 €.

Uticaj na konkurentnost: Sprovođenje ove mere ce omoguciti pružanje mogucnosti za korisnike

različitih kategorija, posebno mladih i žena - koja ce primati kontinuiranu podršku i obuku da nađu

posao i razvijaju svoju karijeru, ili da osnivaju svoje preduzece. Kroz ovaj proces oko 500 mladim

nezaposlenim su pružene mogucnosti razvijanja veština kao i osnovane su oko 40 novih preduzeca

i podržane su da postanu uspešni. Osim toga, omogucice povecanje osnovnog znanja na tržištu

rada i dovešce do institucija odlučivanja na osnovu dokaza koje regulišu tržište rada.

Sa razvojem kapaciteta implementacije mera Agencije za zapošljavanje, ce dovesti do proširenja

mogucnosti za korisnike različitih kategorija, pogotovo za grupe mladog uzrasta koji ce imati

koristi kroz obuku preduzetništva i što je još važnije imace koristi od projekata koji se odnose na

tržišta rada aktivnim merama i projektima koji podržavaju otvaranje novih radnih mesta kroz male

grantove od strane resornih ministarstava. Drugi pozitivan efekat se odnosi na akcije usmerene ka

neformalnosti i rezultira boljem sprovođenju zakona, vecih budžetskih prihoda, koji se odnose na

aktivne mere i socijalna pomoc ce rezultirati čak i vecim budžetskim uštedama i promociji kulture

društvenog aktivizma, ekonomske i poslovne performanse.

Mera Reforme #20: Implementacija i poboljšanja sistema nastavnika

Cilj ove mere je dvostruk. Ona ce se fokusirati na: (i) implementaciji sistema karijere za

profesionalni razvoj nastavnika (PD); procena učinka (PA) i promociji; i (ii) pružanje podrške

politici za dodatno jačanje, dopuniti i sistematizovati sistem u profesiji i šemu licenciranja. Ovo ce

nastaviti realizaciju idejnog okvira koji povezuje napredovanje nastavnika u karijeri sa

profesionalnim razvojem i procenom učinka. Glavne intervencije ove mere ce obuhvatiti:

92

- Razvoj i implementacija plana za procenu učinka nastavnika usklađen sa lokalnim

kapacitetima;

- Razvoj na osnovu licenciranja sposobnosti nastavnika i šeme promocije koja definiše

ključne kompetencije za svaku vrstu licence u postojecoj šemi i povezuje ih sa

finansijskim podsticajima; i

- Uspostavljanje probnog programa za nove nastavnike, kao i druge aktivnosti u cilju

unapređenja i institucionalizacije procenu učinka nastavnika i profesionalnog razvoja.

Vremenski okvir:

2016:

- Stručno usavršavanje nastavnika/razvoj karijere u skladu sa pripremom nastavnika za

primenu novih nastavnih programa. Ova faza ce uključivati 13000 nastavnika.

- Proces licenciranja nastavnika na osnovu nivoa licenci i promocije u skladu sa

Administrativnim Uputstvom 25/2014

- Razvoj i usvajanje zakonodavnog okvira za licenciranje nastavnika, stručnog

usavršavanja i procenu učinka

2017-2018:

- Osnivanje Državnog saveta za licenciranje nastavnika;

- Razvoj, pilot i usvajanje instrumenata za procenu učinka nastavnika.

- Promenjena struktura plata nastavnika da se podudaraju sa prethodnim uslugama

kvalifikacija;

- Pokretanje licenciranja za nastavnike na licencu karijere nastavnika;

- Razvoj baze podataka za licenciranje nastavnika;

Budžetski trošak: Mera je deo sveobuhvatnog programa reforme obrazovanja koje Vlada Kosova

je nedavno potpisala sa Svetskom Bankom koja ima tri komponente. Projekat ce se realizovati u

periodu od četiri godine, između 2015 i 2019 godine. U potpunosti ce se finansirati od strane IDA

kredita u iznosu od ekvivalentne 11 miliona US$. Ukupna cena Komponente 2 “Jačanje kapaciteta

za upravljanje i odgovornost za poboljšanje kvalitet obrazovanja“ ce biti 5,000,000.

Uticaj na konkurentnost: Ova mera ima za cilj da direktno cilja upravljanje i indirektno cilja

kvalitet obrazovanja, oboje su ključna za uspešne rezultate u učenju. Potencijalna očekivana korist

bi bila atrakcija i koordinacija velikih investicija iz drugih međunarodnih donatora, kao rezultat

povecanja kapaciteta sistema, institucija i upravljanja. Podržavajuci implementaciju nekoliko

podstrekača koji su usklađeni sa poboljšanom performansom nastavnika, mera treba da indirektno

utiče na performanse učenika.

Rizici implementacije: glavni izazov ce biti povezivanje platnog sistema sa sistemom licenciranja

i promocije.

4.2.8. PODSTICANJE SOCIJALNE SVEOBUHVATNOSTI, BORBI PROTIV SIROMAŠTVA I

PROMOVISANJU JEDNAKIH MOGUĆNOSTI

Trenutni demografski trendovi Kosova znači da starenje ne predstavljaju opasnost za održivost

penzijskog sistema u doglednoj buducnosti. U odnosu na zdravstveni sektor, Kosovo je u stanju da

obezbedi smislen univerzalni pristup zdravstvenoj zaštiti, a dostupne zdravstvene usluge su slabog

kvaliteta. Javni zdravstveni sistem je pod finansiran, sa ukupnom javnom potrošnjom iz budžeta

93

koji je nizak i sa regionalnim i EU standardima. Novi zakon finansiranja zdravstva je usvojen i

ima za cilj da se pozabavi nivoom finansiranja i obezbeđivanja proširenja ka kvalitetu

zdravstvenih usluga.

Penzije: Kosovo ima mlado stanovništvo; Prosečna starost u 2011 godini je bila 28,2 godina i

udeo stanovništva starijeg od 65 godina je bila samo 6,9 %. Na osnovu demografskih projekcija

SAK-a, starosni odnos zavisnosti na Kosovu nece dostici trenutni prosečni nivo EU - 28 zemalja

pre 2040 godine. To pokazuje da starenje ne predstavlja veliki rizik za održivost penzijskog

sistema u doglednoj buducnosti. Shodno tome, osim nekih operativnih poboljšanja, sveobuhvatna

reforma penzionog sistema nije planirana niti je potrebna u sadašnjim okolnostima.

Osnovne penzije se isplacuju direktno iz budžeta, i procenjene su na 119 miliona evra (oko 2,2 %

BDP-a) u 2015 godini, uključujuci dodatke za posebne kategorije korisnika. Potpuno finansirani

obavezni stub 2 penzijskog sistema je takođe na snazi. Stopa doprinosa je 5% i za poslodavca i za

zaposlenog. Sredstva se održavaju u individualnim računima koji se upravlja od Trusta penzija.

Pošto ovaj drugi stub je u potpunosti finansiran (sredstvima upravlja stručno telo i uglavnom je

uložila u inostranstvo), ne zahteva budžetsko finansiranje i smatra se održivim.

Zdravstvo: Kosovo trenutno nije u mogucnosti da obezbedi smislen univerzalni pristup

zdravstvenim uslugama, dok je kvalitet takvih usluga nizak. Kosovo ima javni zdravstveni sistem

koji je pod-finansiran, u kojoj ukupna javna potrošnja je iz državnog budžeta, i kao procenat BDP-

a, se nisko zasniva na regionalnom i EU prosekom. To se odnosi kako na ukupne troškove lečenja

i učešca državnog budžeta u zdravstvu. Potrošnja na zdravlje u 2012 godini iznosio je 2,6% BDP-

a, dok zdravstvo čini 9% ukupnih troškova vlade u istoj godini. Prosek EU u 2011 godini iznosio

je oko 13% ukupne državne potrošnje i 5 % BDP-a.

Nedavni Zakon o zdravlju uveo je obavezan doprinos od 3,5% i za poslodavce i zaposlene koji ce

finansirati novoosnovani Fond za zdravstvo i očekuje se da počinje sa prikupljanjem u 2016

godini. Ovo ce povecati obim usluga u javnom zdravstvenom sistemu i poboljšati njegovu

finansijsku održivost. Finansiranje poboljšanja u novo-uvedenom zdravstvenom sistemu i

namenski doprinos nece staviti dodatni pritisak na budžet.

Delimično zbog ograničene javne zdravstvene potrošnje, potrošnja iz džepa (PIDŽ) je visoka i

predstavlja ključni faktor osiromašenja. Na osnovu procena Svetske Banke korišcenjem podataka

iz istraživanja Kosova o potrošnji domacinstava iz 2011 godine, visok nivo potrošnje PIDŽ-a se

procenjuje da su doprineli povecanju sa 7 % u siromaštvu koje se povezuje sa placanjima PIDŽ-a.

Visoki troškovi PIDŽ obuhvata naročito velike troškove na lekove; povecanje njihove

pristupačnosti je od ključnog značaja za poboljšanje zdravstvenih rezultata i kvaliteta nege. Javna

potrošnja lekova je veoma niska : 12,5 evra po stanovniku godišnje u 2012 godini.

Kapaciteti upravljanja u institucionalnoj arhitekturi koja upravlja zdravstvenim uslugama su niske,

i komplikuje institucionalne fragmentacije između centralnog i lokalnog nivoa. Odgovornost za

osnovnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu su podeljene između centralnog i opštinskog nivoa.

Bolnička nega je u nadležnosti Ministarstva Zdravlja, dok pružanje primarne zdravstvene zaštite je

u nadležnosti opština. Takva fragmentacija komplikuje efikasan nadzor osnovnih usluga zaštite od

strane Ministarstva Zdravlja i odgovarajucih struktura podsticaja i potrebni su mehanizmi

koordinacije.

Kao zemlja u razvoju, Kosovo se bori sa svojim zdravstvenim rezultatima koji zaostaju.

94

Očekivano trajanje života na rođenju je 70.2 godina, ali ovo je 10 godina niža od proseka EU. Na

osnovu najsavremenijih podataka, stopa smrtnosti dece iznosi između 9 i 11 na 1,000 živorođenih,

što duplo više od proseka u EU. Epidemiološki obrasci ukazuju na to da zdravstvene usluge na

primarnom nivou su od ključnog značaja za poboljšanje ovih zdravstvenih rezultata. Proširena

pokrivenost zdravstvenog obrazovanja, savetovanje i testiranje usluga na primarnom nivou su od

ključnog značaja za poboljšanje zdravstvenih rezultata. Jačanje sistema zdravstvene zaštite je

takođe važno u kontekstu zdravstvenog osiguranja.

Vlada Kosova tokom ovog perioda je fokusirana na ispunjavanje pod-zakonskih akata i operativne

infrastrukture, u pogledu pružanja usluga koje se direktno utiče od mera. Aktivnosti koje su

sprovedene u toku druge polovine ove godine uključuju: usvajanje pod-zakonskih akata za

sprovođenje penzijske šeme finansirane od države, kao i pod-zakonskih akata za sprovođenje

zakona o ratnim kategorijama; Verifikacija statusa veterana i početak realizacije penzijskog

osiguranja za ratne veterane; odobravanje povecanja socijalne pomoci, odobravanje pravilnika o

unutrašnjoj organizaciji Agencije za finansiranje zdravstva; izrada pod-zakonskih akata za početak

implementacije premije za zdravstveno osiguranje; razvoj softvera za Zdravstveni informacioni

sistem; adresiranje polne ravnopravnosti kroz izgradnju kapaciteta za sveobuhvatno donošenje

odluka, kao i racionalno distribuciju ljudskih i finansijskih resursa.

4.3. REZIME REFORMSKIH PRIORITETA

Ovaj odeljak daje pregled Mera reformi planiranih od strane Vlade Kosova za period 2016-2018 u

cilju rešavanja ključnih prepreka za rast i konkurentnost, a koja su u osnovi adresiranje preporuka

iz zajedničkog zaključka o ekonomskom i finansijskom dijalogu između EU i Zapadnog Balkana i

Turske 12 Maja 2015.

Prioritetna

oblast

Naziv mere Rezime mere

Upravljanje

Javnim

Finansijama

Mera Reforme #1:

Pokretanje i primena

elektronskih nabavki

Ona se bavi promocijom sistema javnih

nabavki, obuku E - nabavke za profesionalce

nabavke, i poboljšanje upravljanja informacija o

elektronskim i centralizovanim procesima

nabavki.

Infrastruktura Mera Reforme #2:

Izgradnja novog autoputa

za Skoplje i nadogradnja i

rehabilitacija železničke

linije 10

Predstavlja nastavak reformi infrastrukture, u

ovom slučaju povezuje koridor VIII ka

jugoistočnoj Evropi

Mera Reforme #3: Dalji

razvoj proizvodnih

kapaciteta energije

Ova mera se bavi razvojem novih proizvodnih

kapaciteta od lignita, TE “Novo Kosovo”, i

poboljšanje operativne efikasnosti u centralnog

grejanja u Prištini i Đakovici

95

Mera Reforme #4:

Smanjenje potrošnje

energije kroz mere

energetske efikasnosti

Ova mera nastoji sprovođenje mera energetske

efikasnosti. Na osnovu obaveza prema

Energetskoj Zajednici, prioritet Kosova ostaje

primena propisa za zgrade i usvajanje

nedostajucih pod-zakonskih akata i Zakona o

energetskoj efikasnosti.

Razvoj

poljoprivrednog

sektora

Mera Reforme #5:

Poljoprivredna

infrastruktura za agrobiznis

Ona se bavi izazovima koji se odnose na

poljoprivrednu infrastrukturu, uključujuci i

meku i fizičku infrastrukturu, uključujuci i

nadogradnju sistema pokrivenosti za

navodnjavanje u celom regionu sa visokim

proizvodnim potencijalom.

Mera Reforme #6:

Komasacija

poljoprivrednog zemljišta

Cilj ove mere je adresiranje fragmentacije

poljoprivrednog zemljišta, grupisanjem i

stvaranjem vecih i konsolidovanih parcela, u

cilju povecanja njihove veličine, što ce dovesti

do povecanja prosečne veličine farmi.

Razvoj

industrijskog

sektora

Mera Reforme #7:

Utvrđivanje potencijala za

industrijski razvoj klastera

Ova reforma se bavi razvojem malih i srednjih

preduzeca na Kosovu kroz razvoj klastera u

prioritetnim sektorima industrijske politike na

Kosovu, dok direktno je upucena ka slaboj

unutrašnjoj konkurentnosti Kosova zbog svojih

propusta u domacoj politici i spoljnim

pritiscima konkurencije.

Razvoj sektora

usluga

Mera Reforme #8:

Proširenje odgovarajuce

infrastrukture za IKT

mreže i usluge za

društveno-ekonomski

razvoj

Ova agenda cilja digitalne reforme za

raspoređivanje širokopojasne infrastrukture u

ruralnim područjima koja nemaju pokrice

infrastrukturom, kao i razvoj ljudskog kapitala i

digitalne ekonomije.

Mera Reforme #9:

Unapređenje kreiranja

politike na osnovu dokaza

Unapređenje kreiranja politike na osnovu

dokaza se bavi stvaranjem strogog poštovanja

RIA principa i procedura za celokupno

uspostavljeno zakonodavstvo i pametan

regulatorni sistem kvaliteta koji balansira dobit

sa ekonomskim, ekološkim i socijalnim

troškovima.

Mera Reforme #10: Jačanje

sistema imovinskih prava

Glavni cilj je jačanje sistema vlasničkih prava:

jačanje pravnog okvira, promocija tržišta

zemljišta, jačanje pravosudnih kapaciteta za

bavljenje imovinskim pravima i osigurati

imovinska prava za marginalizovane grupe,

96

manjine i žene.

Mera Reforme #11:

Povecana efikasnost

sudova

Ovaj cilj mera je da se poboljša efikasnost

sudstva smanjenjem broja predmeta za

prekršaje putem podsticaja i brzih sudskih

rešavanja i drugih amandmana pravnih okvira,

privremeno povecanjem zapošljavanja

dodatnim ljudstvom za rešavanje slučajeva, i

uvođenje sistema upravljanjem predmetima i

informacijama (SIUS) u svim sudovima.

Mera Reforme #12:

Unapređenje pristupa

finansijama za mala i

srednja preduzeca na

Kosovu

Ova mera nastoji da proširi kreditne garancije i

da poboljša informacija o poslovanju i

individualni kreditni istorijat koji bi omogucio

mnogo više preduzecima da dobiju pristup

finansijama i po nižim kamatnim stopama.

Mera Reforme #13:

Poboljšanje korporativnog

upravljanja sa imovinom u

državnoj svojini

Ova mera ima za cilj da poboljša efikasnost

javnih preduzeca u skladu sa principima

korporativnog upravljanja OECD-a, kao što su

pregled opcija za sektorski pristup pracenja i

upravljanja privrednih subjekata u javnom

vlasništvu.

Mera Reforme #14:

Spajanje carine i poreske

administracije,

uspostavljanje jedinstvene

agencije za naplatu prihoda

Ova mera se bavi sivom ekonomijom kroz

smanjenje ‘poreskog jaza" kroz

pojednostavljene i efikasne institucionalne

strukture naplate prihoda.

Tehnička

apsorpcija i

inovacija

Mera Reforme #15:

Podsticanje poslovno -

akademskog razmatranja

kroz grantove istraživanja i

vaučera inovacija

Ova mera pokušava da uspostavi okvir politike

za ubrzavanje stvaranja kapaciteta istraživanja i

inovacija sa fokusom na prioritetnim sektorima

industrijske politike i na osnovu poboljšanog

partnerstva između javnih istraživačkih

institucija i Vlade.

Trgovinska

integracija

Mera Reforme #16:

Podsticanje preduzeca da

se poboljša kvalitet

proizvoda

Direktno adresira modernizaciju infrastrukture

kvaliteta za preduzeca, kao što su:

standardizacija pravne infrastrukture,

metrologije, akreditacije i tela za ocenjivanje

usaglašenosti

Tržište rada i

zapošljavanja

Mera Reforme #17: Bolja

veza između obrazovanja i

tržišta rada

Cilj u okviru ove mere je da se ojačaju veze

između obrazovnih programa i potreba tržišta

rada kroz uspostavljanje profesionalnih

standarda u prioritetnim oblastima, i

sprovođenje jezgra nastavnih planova i

programa i obuka nastavnika

Mera Reforme 18: Dalje Mera Reforme ce se fokusirati na reformu i

97

jačanje javne službe za

zapošljavanje kroz

operacionalizaciju Zavoda

za zapošljavanje

modernizaciju javnih službi za zapošljavanje i

poboljšanje kapaciteta Zavoda za zapošljavanje

da podrže aktivne mere tržišta rada (AMTR) na

osnovu tačne informacije o radu tržišta i razvoj

kapaciteta za CSO.

Mera Reforme #19:

Pružanje mogucnosti za

osposobljavanje i

zapošljavanje kroz aktivne

mere na tržištu rada

Osnovna svrha ove Mere Reforme je da pruži

priliku za obuku i zapošljavanje na radnom

mestu, subvencionisanje plata, pružanje obuke

na osnovu institucija i preduzece, programi za

stažiranje i šegrtovanje, programi za samo-

zapošljavanje,

Mera Reforme #20:

Implementacija i

poboljšanja u sistema

karijere nastavnika

Cilj ove mere je dvostruk. Ona ce se fokusirati

na: (i) implementaciji sistema karijere

nastavnika za profesionalni razvoj (PD);

procena učinka (PU) i promocija; i (ii) pružanje

podrške politici za dalje jačanje, dopunu i

sistematizaciju sistema karijere nastavnika i

šemu licenciranja.

5. BUDŽETSKE IMPLIKACIJE STRUKTURNIH REFORMI

Reforme identifikovani u prethodnom odeljku povlači postojece i nove politike Vlade u cilju

rješavanja ključnih prepreka za rast , konkurentnost i otvaranje novih radnih mesta , Ove reforme

su uglavnom finansiraju iz budžeta Kosova , ali i eksterna sredstva od finansijskih institucija,

donacija i tehničke pomoci od razvojnih partnera.

Na delu rashoda, budžetski uticaj reformi je oko 1.229.479.053 evra za period 2016-2018. To su

uglavnom postojece politike koje su dobile odgovarajucu finansiranje iz budžeta Kosova i obaveza

iz razvojnih partnera. Od svih prioritetnim oblastima reforme politike infrastruktura čine veightiest

direktan uticaj na budžet.

Na prihodnoj strani , uticaj mera strukturnih reformi je značajna na unapređenju i ili rehabilitacije i

fizičku i energetske infrastrukture , poboljšanje sistema javnih nabavki , pomažuci poljoprivredu u

funkciji konkurentnosti, povecanje konkurencije i prihode kroz pravilno donošenje industrijske

politike, unapređenja poslovanja okruženje kroz borbu protiv izvršenja ugovora i pravosudnih

reformi, reforme tržišta rada , kao i poboljšanje pristupa finansijama za MSP Kosova

6. INSTITUCIONALNA PITANJA I UKLJUČIVANJE INTERESNIH STRANAKA

Ovaj deo predstavlja institucionalni proces za pripremu i odobravanje programa ekonomskih

reformi, kao i konsultacije nacionalnih aktera (nacionalne skupštine, regionalnih i lokalnih vlasti,

socijalnih partnera i civilnog društva) u toku procesa pripreme. Kao rezultat nastojanja Vlade

Kosova da se uključe širok spektar aktera u procesu, ostvaren je veoma zadovoljavajuce

98

uključivanje i učešce svih aktera iz svih sektora u cilju obezbeđivanja vlasništva i olakšalo njihovo

kasnije angažovanje na sprovođenju programa.

Da bi koordinira proces, Vlada Republike Kosova je usvojila odluku br 07/56, da pokrene izradu

Programa ekonomske reforme u okviru dijaloga između EU i Kosova u oblasti ekonomskog

upravljanja. Prema ovoj odluci, Ministar Finansija imenovan je kao nacionalni koordinator PER

2016, čiji rad je podržan od strane Kancelarije za strateško planiranje (KSP) u okviru Kancelarije

Premijera; Odeljenje za ekonomsku, javnu politiku i međunarodnu saradnju (OEJPMS) pri

Ministarstvu Finansija; i koordinatori odgovarajucih oblasti u resornim ministarstvima:

Ministarstvo Finansija, Ministarstvo za Ekonomski Razvoj, Ministarstvo Trgovine i Industrije,

Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja, Ministarstvo Obrazovanja, Nauke i

Tehnologije, Ministarstvo Rada i Socijalne Zaštite, Ministarstvo Javne Administracije,

Ministarstvo Životne Sredine i Prostornog Planiranja, Ministarstvo Pravde, Ministarstvo za

Infrastrukturu i Ministarstvo za Evropske Integracije i drugi prateci organi i agencije.

SPO je bio odgovoran za razvoj deo strukturne reforme, uključujuci identifikaciju prioritetnih

mera koje treba uključiti u PER 2016, dok je OEJPMS bio odgovoran za makro - ekonomski okvir

i fiskalne politike, koja predstavljaju analizu trenutnog stanja privrede zemlje i očekivanja za

buducnost, na osnovu kojih su orijentisane strukturne reforme.

Vlada Kosova je takođe pokušala da uključi socijalne partnere i civilno društvo tako što ce ih

konsultirati tokom pripreme programa i osigurati da se njihov doprinos uzme u obzir, kako bi

program dostigao najširi moguci konsenzus. Javna rasprava kao takva je uključila dva javna

sastanka sa različitim akterima. Prvi sastanak je organizovan u okviru Nacionalnog Saveta za

Ekonomski Razvoj - mehanizam kojim predsedava Premijer, sa članovima iz ključnih

ministarstava i predstavnika privatnog sektora (poslovnih udruženja i komora).

Druga javna rasprava je uključila organizacije civilnog društva i socijalnih partnera. Na ovom

sastanku učestvuje više od 30 predstavnika iz raznih nevladinih organizacija i akademskih

zajednica. Rasprava u događajima konsultacija su bili vrlo produktivni. Javne konsultacije

podrazumevalo učešce lokalnih vlasti, kroz Asocijacije Kosovskih Opština.

Nacrt PER 2016 je predstavljen i predstavnicima Nacionalnog komiteta na ekonomski razvoj -

stalnih članica NSER, na sastanku organizovanom sa Nacionalnim Savetom za Ekonomski Razvoj

(NSER). Nakon usvajanja konačne verzije od strane Vlade Kosova, PER 2016 ce biti predstavljen

Nacionalnoj Skupštini.

99

PRILOG 1. TABELE

Tabela 1a: Makroekonomski izgledi

ESA

Code

2014 2014 2015 2016 2017 2018

Nivo (€) Stopa razmene

1. Realni BDP po tržišnim cenama B1*g 5,233 1.2 3.8 4.0 4.3 4.3

2. BDP po tržišnim cenama B1*g 5,327 4.5 4.2 4.5 5.0 5.2

Komponente realnog BDP-a

3. Troškovi privatne potrošnje P3 4,568 4.8 3.6 3.9 3.9 3.9

4. Vladini troškovi potrošnje P3 870 -2.5 -1.8 -0.3 0.0 -1.4

5. Bruto investicije u osnovna sredstva P51 1,314 -3.3 8.9 11.3 9.0 8.7

6. Promene u zalihama i neto nabavke

dragocenosti (% BDP-a) P52+P

53 146 -19.6 4.7 2.1 2.0 0.6

7. Izvoz robe i usluga P6 945 16.7 7.1 4.9 5.2 4.8

8. Uvoz robe i usluga P7 2,610 8.4 5.3 6.2 5.1 4.4

Doprinos realnom rastu BDP

9. Finalna domaca tražnja 6,752 3.0 5.0 6.1 5.8 5.6

10. Promena u zalihe i neto nabavke

dragocenosti

P52+P

53 146 -0.5 0.1 0.1 0.0 0.0

11. Spoljni bilans robe/usluga B11 -1,665 -1.2 -1.3 -2.2 -1.6 -1.3

Tabela 1b: Razvoj cena

2014 2015 2016 2017 2018

1. Deflator BDP %, yoy 3.3 0.3 0.5 0.7 0.9

2. Deflator privatne potrošnje %, yoy 0.9 -0.2 0.4 0.3 0.6

3. HICP %, yoy : : : : :

4. Nacionalni promena CPI %, yoy 0.4 -0.2 0.4 0.4 0.6

5. Deflator javne potrošnje %, yoy 8.1 1.9 0.6 1.0 1.9

6. Deflator investiranja %, yoy 1.2 0.0 -0.4 -0.2 -0.1

7. Deflator izvozne cene (roba & usluge) %, yoy 0.9 0.8 1.3 1.7 1.7

8. Deflator uvozne cene (roba & usluge) %, yoy -0.6 0.0 0.3 0.2 0.5

Tabela 1c: Razvoj Tržišta Rada

ESA

Code

2014 2014 2015 2016 2017 2018

Nivo Stopa izmene

1. Stanovništvo (u hiljadama) 1,837 1,811.5 1,827.2 1,837.0 1,847.6 1,858.7

2. Stanovništvo (stopa rasta u%) 0.0 0.9 0.5 0.6 0.6

3. Radno sposobno stanovništvo (lica) 1,202.5 1,219.3 1,236.4 1,253.7 1,271.3

4. Stopa učešca 41.6 0.0 0.0 0.0 0.0

5. Zapošljavanje, lica 323.5 331.9 341.9 350.8 363.4

6. Zapošljavanje, radni časovi

685,51

3 : : : :

7. Zaposlenost (stopa rasta u%) -4.4 2.6 3.0 2.6 3.6

8. Zapošljavanje u javnom sektoru (Lica) 79.1 79.0 82.0 : :

9. Zapošljavanje u javnom sektoru (stopa rasta

u%)

2.9 -0.1 3.7 : :

10. Stopa nezaposlenosti 35.3 : : : :

11. Radna produktivnost, lica 16,666 5.9 1.2 1.0 1.6 0.7

12. Radna produktivnost, radni časovi 8.5 : : : :

13. Nadoknada zaposlenih D1 1,728 1.8 3.0 3.5 2.0 2.0

1/ Agencija za statistiku Kosova je razvila 3 demografske scenarija trend, od kojih je srednji scenario

preporučuju za planiranje i analizu

2 / Ukupno sati radila u godinu na nacionalnom nivou

100

Tabela 1d: Sektorski bilansi

% BDP-a ESA code 2014 2015 2016 2017 2018

1. Neto pozajmljivanje/zaduživanje vis-a - vis sa

ostatkom sveta

B.9 -6.4 -7.8 -7.1 -8.6 -9.1

Od kojih:

- Bilans roba i usluga -37.4 -37.0 -36.3 -36.8 -36.4

- Bilans primarnih prihoda i transfera 30.4 28.7 28.9 27.8 27.0

- Kapitalni račun 0.7 0.4 0.4 0.4 0.4

2. Neto pozajmljivanje/zaduživanje privatnog sektora B.9/ EDP

B.9 -3.8 -5.8 -5.2 -6.6 -6.9

3. Neto pozajmljivanje/zaduživanje centralne vlade -2.6 -2.0 -1.9 -2.1 -2.1

4. Statistički nesklad 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Tabela 1e: BDP, investicija i bruto dodata vrednost

ESA

Code 2014 2015 2016 2017 2018

BDP i investicija

Nivo BDP-a po tekucim tržišnim cenama (u

domacoj valuti) B1g 5,568 5,800 6,060 6,361 6,692

Odnos investiranja (% BDP-a) 23.2 24.3 25.8 26.7 27.6

Rast bruto dodate vrednosti, procenat promene u stalnim cenama

1. Poljoprivreda 0.8 2.2 2.9 2.1 2.8

2. Industrija (izuzimajuci izgradnju) 0.1 5.9 5.3 5.6 5.8

3. Izgradnja -6.1 4.8 6.0 5.4 4.8

4. Usluge 3.9 3.6 3.6 3.9 4.2

Tabela 1f: Dešavanja u spoljnom sektoru

Miliona evra osim ako nije drugačije navedeno 2014 2015 2016 2017 2018

1. Sadašnji bilans računa (% BDP-a) -7.9 -7.1 -8.6 -9.1 -9.3

2. Izvoz robe 324.3 349.2 370.2 408.5 453.2

3. Uvoz robe 2,382.9 2,457.2 2,602.1 2,724.0 2,850.8

4. Trgovinski bilans -2,058.6 -2,108.0 -2,231.9 -2,315.5 -2,397.6

5. Izvoz usluga 767.2 829.6 882.5 932.0 975.5

6. Uvoz usluga 431.3 504.7 552.8 597.9 633.7

7. Bilans usluga 335.9 324.9 329.7 334.1 341.8

8. Neto placanja kamata iz inostranstva 17.8 17.4 19.9 19.4 19.2

9. Ostali neto faktori prihoda iz inostranstva 95.9 74.1 74.1 73.9 72.7

10. Tekuci transferi 1,171.9 1,280.5 1,284.8 1,312.3 1,340.6

11. Od kojih od EU : : : : :

12. Bilans tekuceg računa -437.1 -411.1 -523.4 -575.8 -623.4

13. Capitalni i financijski racun 166.2 140.3 286.7 339.2 408.8

13. Strane direktne investicije 123.8 303.9 322.1 355.5 394.4

14. Devizne rezerve 57.0 -90.6 -3.2 42.1 77.7

15. Spoljni dug 1,737.1 1,813.1 : : :

16. Od kojih: javni 326.4 370.4 529.4 581.4 605.4

17. O/w: u stranoj valuti : : : : :

18.O/w: otplata glavnice -22.0 -27.0 -69.0 -61.0 -24.0

20. Stopa razmene vis-à-vis EUR

(end-God.) 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0

21. Stopa razmene vis-à-vis EUR

(godišnji prosek) 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0

22. Neto štednja iz inostranstva

( linije 21-25 : procenat BDP) : : : : :

23. Domaca privatna štednja -5.6 -5.8 -5.7 -5.3 -4.8

24. Domace privatne investicije 19.3 19.4 20.4 21.3 22.4

25. Domaca javna štednja 4.7 4.7 5.2 5.7 6.0

26. Domace javne investicije 7.4 7.1 7.5 7.6 7.6

101

Tabela 1g: Indikatori održivosti

Dimenzija 2011 2012 2013 2014 2015

1. Bilans tekuceg računa % BDP-a -13.7 -7.5 -6.4 -7.9 -7.1

2. Neto Međunarodna investiciona pozicija % BDP-a 2.8 4.9 6.8 5.3 2.1

3. Izvoz tržišni udeo %, yoy -12.1 -13.3 3.2 14.4 :

4. Realni efektivni kurs %, yoy 4.1 -0.2 0.3 0.2 -1.9

5. Nominalni troškovi jedinice rada %, yoy : : : -4.6 :

6. Kreditni protok Privatnog sektora % BDP-a 4.3 1.1 0.7 1.2 1.9

7. Dug privatnog sektora % BDP-a 19.9 19.2 20.2 21.1 21.1

8. Opšti državni dug % BDP-a 4.6 5.8 7.9 9.1 11.7

Tabela 2a: Budžetske izgledi Centralne Vlade

ESA code

2014 2014 2015 2016 2017 2018

Nivo

(mil. €) U % BDP

Neto pozajmljivanje (B9) po pod

sektorima

1. Opšta vlada S13 -143.2 -2.6 -2.0 -1.9 -2.1 -2.1

2. Centralna vlada S1311 : : : : : :

3. Državna vlada S1312 : : : : : :

4. Lokalna vlada S1313 : : : : : :

5. Sredstva socijalnog osiguranja S1314 : : : : : :

Opšta vlada (S13)

6. Ukupni prihodi TR 1,332.8 23.9 25.0 26.2 25.2 24.5

7. Ukupni troškovi TE 1,476.0 26.5 27.1 28.1 27.2 26.6

8. Neto zaduživanje/kreditiranje EDP.B9 -143.2 -2.6 -2.0 -1.9 -2.1 -2.1

9. Troškovi kamate EDP.D41

incl.

FISIM

12.5 0.2 0.3 0.4 0.5 0.5

10. Primarni bilans -130.7 -2.3 -1.7 -1.5 -1.6 -1.7

11. Jednokratne i druge privremene mere : : : : : :

Komponente prihoda

12. Ukupno takse (12 = 12a+12b+12c) 1,228.6 22.1 22.0 22.6 22.0 21.5

12a. Porezi na proizvodnju i uvoz D2 1,040.3 18.7 19.0 18.6 18.3 17.9

12b. Tekuci porezi na dohodak i bogatstvo D5 188.3 3.4 3.1 4.0 3.6 3.6

12c. Kapitalni porezi D91 0.0 : : : : :

13. Socijalni doprinosi D61 0.0 : : : : :

14. Prihod od imovine D4 15.1 0.3 0.3 0.4 0.2 0.2

15. Ostalo (15 = 16-(12+13+14)) 89.1 1.6 2.7 3.2 3.1 2.9

16 = 6. Ukupni prihodi TR 1,332.8 23.9 25.0 26.2 25.2 24.5

p.m.: Poresko opterecenje

(D2+D5+D61+D91-D995) 1,228.6 22.1 22.0 22.6 22.0 21.5

Selected components of expenditures

Odabrane komponente troškova P32 691.0 12.4 12.6 12.5 12.1 11.6

17. Kolektivna potrošnja D62 +

D63 272.8 4.9 5.2 5.7 5.5 5.3

18. Ukupno socijalni transferi P31 =

D63 : : : : : :

18a. Socijalni transferi u naturi D62 272.8 4.9 5.2 5.7 5.5 5.3

18bSocijalni transferi osim u naturi EDP.D41

+ FISIM 12.5 0.2 0.3 0.4 0.5 0.5

19 = 9. Troškovi kamate D3 88.4 1.6 2.0 1.7 1.6 1.5

20. Subvencije P51 411.4 7.4 7.0 7.6 7.4 7.6

21. Bruto investicije u osnovna sredstva : : : 0.1 0.1 0.1

22. Ostalo (22 = 23-(17+18+19+20+21) TE [1] 1,476.0 26.5 27.1 28.1 27.2 26.6

23 = 7. Ukupni troškovi D1 485.2 8.7 9.1 9.0 8.7 8.4

1/ Deficit koji je ovde predstavljen je ne obračunava u skladu sa definicijom fiskalno pravilo po ZMJFO

102

Tabela 2b: Budžetski izgledi Opšte vlade

ESA code

2014 2014 2015 2016 2017 2018

Nivo % BDP

Neto pozajmljivanje (B9) po pod sektorima

1. Opšta vlada S13 -143.2 -118.6 -114.5 -131.0 -140.8 -143.2

2. Centralna vlada S1311 : : : : : :

3. Državna vlada S1312 : : : : : :

4. Lokalna vlada S1313 : : : : : :

5. Sredstva socijalnog osiguranja S1314 : : : : : :

Opšta vlada (S13)

6. Ukupni prihodi TR 1332.8 1,452.2 1,589.7 1,601.7 1,641.5 1332.8

7. Ukupni troškovi TE 1,476.0 1,570.8 1,704.2 1,732.7 1,782.4 1,476.0

8. Neto zaduživanje/kreditiranje EDP.B9 -143.2 -118.6 -114.5 -131.0 -140.8 -143.2

9. Troškovi kamate EDP.D41 12.5 17.4 25.5 30.3 30.4 12.5

10. Primarni bilans -130.7 -101.2 -89.0 -100.7 -110.4 -130.7

11. Jednokratne i druge privremene mere : : : : : :

Komponente prihoda

12. Ukupno takse(12 = 12a+12b+12c) 1,228.6 1,277.9 1,370.2 1,396.3 1,438.0 1,228.6

12a. Porezi na proizvodnju i uvoz D2 1,040.3 1,099.8 1,130.0 1,164.3 1,196.1 1,040.3

12b. Tekuci porezi na dohodak i bogatstvo D5 188.3 178.1 240.2 232.0 241.9 188.3

12c. Kapitalni porezi D91 : : : : : :

13. Socijalni doprinosi D61 : : : : : :

14. Prihod od imovine D4 15.1 15.3 23.2 10.3 10.2 15.1

15. Other (15 = 16-(12+13+14)) 89.1 158.9 196.4 195.2 193.4 89.1

16 = 6. Ukupni prihodi TR 1,332.8 1,452.2 1,589.7 1,601.7 1,641.5 1,332.8

p.m.: Poresko opterecenje

(D2+D5+D61+D91-D995)

1,228.6 1,277.9 1,370.2 1,396.3 1,438.0 1,228.6

odabrane komponente troškova

17. Kolektivna potrošnja P32 691.0 730.5 757.4 766.9 776.4 691.0

18. Ukupno socijalni transferi D62 + D63 272.8 303.7 348.4 350.7 355.7 272.8

18a. Socijalni transferi u naturi P31 = D63 : : : : : :

18bSocijalni transferi osim u naturi D62 272.8 303.7 348.4 350.7 355.7 272.8

19 = 9. Troškovi kamate EDP.D41 12.5 17.4 25.5 30.3 30.4 12.5

20. Subvencije D3 88.4 115.2 104.6 102.6 102.6 88.4

21. Bruto investicije u osnovna sredstva P51 411.4 404.0 463.2 473.2 508.2 411.4

22. Ostalo (22 = 23-(17+18+19+20+21) : 0.0 5.0 9.0 9.0 :

23 = 7. Ukupni troškovi TE 1,476.0 1,570.8 1,704.2 1,732.7 1,782.4 1,476.0

p.m. Naknada zaposlenih u javnom sektoru D1 485.2 525.0 548.2 554.7 561.2 485.2

1/ Deficit koji je ovde predstavljen je ne obračunava u skladu sa definicijom fiskalno pravilo po ZMJFO

103

Tabela 3: Opšti vladini troškovi po funkciji

/1 S obzirom da je ovo prvi put da naš budžet je sastavio pomocu funkcionalnih kodova klasifikacije , nije bilo

moguce obezbediti pouzdane brojeve 2017 i 2018. cifri iz budžeta se ne može uporediti sa istorijskim podacima o

izvršenju kao usvajanja funkcionalnoj klasifikaciji u budžetu je ispravljena prethodna pogrešno deklarisave robe.

Unazad revizija još nije izvršena .

Tabela 4: Razvoji opšteg vladinog duga

Procenti BDP-a ESA

code 2014 2015 2016 2017 2018

1. Neto dug 10.4 13.5 17.3 20.0 22.0

2. Promena u neto odnos duga 1.4 3.1 3.8 2.6 2.0

Doprinos izmeni u neto dug

3. Primarni bilans 2.35 1.7 1.5 1.6 1.7

4. Troškovi kamate 0.22 0.3 0.4 0.5 0.5

5. Usklađeni tok zaliha -1.2 1.1 1.9 0.6 -0.1

Od kojih:

- Razlike između gotovine i obračunsko : : : : :

- Neto akumulacija finansijskih sredstava : : : : :

Od kojih:

- Prinosi privatizacije : : : : :

- Efekti evaluacije i drugo : : : : :

p.m. implicitna stopa na dug kamata 2.6 3.0 3.2 2.9 2.4

Druge relevantne promenljive

6. Likvidna finansijska sredstva 0.0 2.9 4.5 4.4 4.3

7. Neto finansijski dug (7 = 1 - 6) 10.4 10.6 12.9 15.6 17.6

Procenat BDP-a /1 COFOG

Code 2014 2015 2016 2017 2018

1. Opšte javne usluge 1 5.7 5.9 3.6 : :

2. Odbrana 2 0.7 0.6 0.8 : :

3. Javni red i bezbednost 3 2.2 1.5 2.6 : :

4. Ekonomski poslovi 4 4.8 5.2 6.1 : :

5. Zaštita životne sredine 5 0.1 0.2 0.2 : :

6. Stambene i drułtvene pogodnosti 6 0.7 0.5 0.7 : :

7. Zdravstvo 7 2.8 2.9 2.9 : :

8. Rekreacija, kultura i religija 8 0.6 0.6 0.5 : :

9. Obrazovanje 9 4.1 4.6 4.6 : :

10. Socijalna zaštita 10 4.8 5.2 6.1 : :

11. Ukupni troškovi (stavka 7 = 23 in

Tabela 2)

TE 26.5 27.1 28.1 : :

104

Tabela 5: Ciklični razvoji

% BDP-a ESA

Code 2014 2015 2016 2017 2018

1. Realni rast BDP-a (%) B1g 1.2 3.8 4.0 4.3 4.3

2. Neto pozajmljivanje opšte vlade EDP.B.9 -2.6 -2.0 -1.9 -2.1 -2.1

3. Troškovi kamate EDP.D.4

1 0.2 0.3 0.4 0.5 0.5

4. Jednokratne i druge privremene mere : : : : :

5. Potencijalni rast BDP-a (%) : : : : :

Doprinosi:

- rad : : : : :

- kapital : : : : :

- ukupan faktor produktivnosti : : : : :

6. Jaz proizvoda : : : : :

7. Ciklična budžetska komponenta : : : : :

8. Ciklično-usklađeni bilans (2-7) : : : : :

9. Ciklično-usklađeni Primarni bilans (8-3) : : : : :

10. Strukturni bilans (8-4) : : : : :

Tabela 6: Odstupanja od prethodnog programa

2014 2015 2016 2017 2018

1. BDP rast (% poeni)

Prethodni program 3.3 4.1 4.3 4.6 4.5

Tekuci program 1.2 3.8 4.0 4.3 4.3

Razlika -2.0 -0.3 -0.3 -0.3 -0.2

2. Neto pozajmljivanje Opšte vlade (% BDP-a)

Prethodni program -2.6 -2.1 -1.8 -1.8 0.0

Tekuci program -2.6 -2.0 -1.9 -2.1 -2.1

Razlika 0.0 0.1 -0.1 -0.3 -2.1

3. Bruto dug opšte vlade (% BDP-a)

Prethodni program 10.6 12.4 13.4 14.5 0.0

Tekuci program 10.4 13.5 17.3 20.0 22.0

Razlika -0.2 1.1 3.9 5.5 22.0

Tabela 7: n/a

Tabela 7a: Potencijalne obaveze

% BDP-a 2015 2016

Javne garancije 0.2 0.2

Od čega: vezano za finansijski sektor 0.2 0.2

105

Tabela 8: Osnovne pretpostavke na spoljnom ekonomskom okruženju ističući programski okvir

Dimenzija 2014 2015 2016 2017 2018

Kratkoročna kamatna stopa 1/ Godišnji prosek 0.21 -0.008 -0.044 0.148 :

Dugoročna kamatna stopa 1/ Godišnji prosek 1.953 1.158 1.116 1.44 :

Razmena USD/EUR Godišnji prosek 1.3 1.1 1.08 : :

Nominalni efektivni kurs 2/ Godišnji prosek 102.2 101.3 : : :

Kurs razmene u odnosu na EUR Godišnji prosek 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0

Globalni rast BDP-a, isključujuci EU 3/ Godišnji prosek 3.7 3.3 3.8 4.0 :

Rast BDP-a u EU 3/ Godišnji prosek 1.4 1.9 2.0 2.1 :

Njemacka Godišnji prosek 1.6 1.7 1.9 1.9 :

Svajcarka Godišnji prosek 1.9 1.0 1.3 1.4 :

Rast relevantnih stranih tržišta 3/ Godišnji prosek 2.7 0.9 3.0 4.0 :

Svetski obim uvoza, isključujuci EU 4/ Godišnji prosek 96.2 50.9 42.0 48.2 52.5

Cene nafte 5/ Godišnji prosek 2.7 0.9 3.0 4.0 :

1 / OECD-a , Finansijski podaci

2 / CBK, za dostupno 2015 podaci do novembra

3 / Svetski BDP , zapremina ( procentualna promena na prethodnu godinu ) , EEF Jesen 2015

4 / Vorld uvoz robe i usluga, zapremine ( procenat promene na prethodnu godinu ) , EEF Jesen 2015

5 / MMF , Finansijski podaci , 2015 pa nadalje su projekcije , " nafte cena je prosečna cena spot za UK Brent, Dubai i Vest

Tekas Intermediate "

Tabela 9: Odabrani zapošljavanja i socijalnih indikatora

IZVOR 2012 2013 2014 2015 2016

1. Stopa učešca na tržištu rada (%),

ukupna ARS (SAK)

36.9

(15-64) 40.5 41.6 n/a n/a

- muski ARS (SAK) 55.4 60.2 61.8 n/a n/a

- ženski ARS (SAK) 17.8 21.1 21.4 n/a n/a

2. Stopa zaposlenosti (%), ukupna ARS (SAK) 25.5

(15-64) 28.4 26.9 n/a n/a

- muski ARS (SAK) 39.9 44 41.3 n/a n/a


3. Stopa nezaposlenosti (%), ukupna ARS (SAK) 30.9 30 35.3 n/a n/a

- muski ARS (SAK) 28.1 26.9 33.1 n/a n/a

- ženski ARS (SAK) 40 38.8 41.6 n/a n/a

4. Dugoročna stopa nezaposlenosti

(%), ukupna n/a n/a n/a n/a n/a

- muski e n/a n/a n/a n/a n/a

- ženski e n/a n/a n/a n/a n/a

5. Nezaposlenost mladih (15-24

godina) stopa ( % ) Ukupna

ARS (SAK) 55.3 55.9 61 n/a n/a

- muski ARS (SAK) 52 50.4 56.2 n/a n/a


6. Mladi ( navesti dobi od dostupnih

podataka ) nije u zapošljavanju,

obrazovanju ili obuci (NEET), in %

ARS (SAK) 35.1

(15-24) 35.3 30.2 n/a n/a

7. Rano napuštaju školu, u%

(EUROSTAT definicija ) e n/a n/a n/a n/a n/a

8. Učešce stopa u obrazovanju u

ranom detinjstvu i oprez / 1 14.9 14.8 15.7 n/a n/a

9. GINI koeficijent n/a n/a n/a n/a n/a

10. Nejednakost raspodele dohotka

S80/S20 e n/a n/a n/a n/a n/a

11. Socijalni troškovi zaštita u %

BDP-a Trezor Dept. 3.8 4.1 4.9 5.2 5.7

12. Zdravlje rashodi u % BDP-a 2.5 2.6 2.8 2.9 2.9

13. Na rizika od siromaštva pre

socijalnih transfera, % stanovništva e n/a n/a n/a n/a n/a

14. Stopa siromaštva n/a n/a n/a n/a n/a

15. Jaz siromaštva n/a n/a n/a n/a n/a

1 / Izračunato kao odnos između upis djece u dobi od 0-5 i ukupnog broja stanovnika u tom uzrastu

106

Tabela 10: Matrica strateških obaveza

Opis politika Godina

X - 1

Godina

2016

Godina

2017

Godina

2018

1. Pokretanje i realizacija elektronske javne nabavke

A. Trajanje reforme* X X X

B. Neto direktni uticaj na budžet (ako ga ima) (u €)

B.1 Direktni uticaj na budžetske prihode (u €)

B.2 Direktan uticaj na budžetske rashode (u €) 50,000 50,000 50,000

B.3 Moguce ne- budžetsko finansiranje (u €)

- B.3.1 Od toga su osigurani IPA fondovi, uključujuci VBIF finansiranje (u €)

2. Izgradnja novog autoputa za Skoplje kao i unapređenje i rehabilitacija železničke linije 10

A. Trajanje reforme* X X X X



B.2 Direktan uticaj na budžetske rashode (u €) 110,200,000 140,000,000 171,968,750



3. Dalji razvoj proizvodnih kapaciteta energije





B.3 Moguce ne- budžetsko finansiranje (u €) 1,500,000 23,000,000


4. Smanjenje potrošnje energije kroz mere energetske efikasnosti


B. Neto direktni uticaj na budžet (ako ga ima) (u €) (28,000,000) 9,550,000 9,550,000

B.1 Direktni uticaj na budžetske prihode (u €) 18,850,000 18,850,000 18,850,000

B.2 Direktan uticaj na budžetske rashode (u €) 450,000 - -

B.3 Moguce ne- budžetsko finansiranje (u €) 46,400,000 9,300,000 9,300,000

- B.3.1 Od toga su osigurani IPA fondovi, uključujuci VBIF finansiranje (u €) 2,100,000 9,300,000 9,300,000

107

5. Poljoprivredna infrastruktura za agro-biznis




B.2 Direktan uticaj na budžetske rashode (u €) 3,100,000



6. Konsolidacija poljoprivrednog zemljišta







7. Određivanje potencijala za sveobuhvatni industrijski razvoj




B.2 Direktan uticaj na budžetske rashode (u €) 2,017,280

B.3 Moguce ne- budžetsko finansiranje (u €) 2,017,280


8. Proširenje odgovarajuće infrastrukture za IKT mreže i usluge za društveno-ekonomski razvoj







9. Unaprediti kreiranje politika zasnovano na dokazima



108


B.2 Direktan uticaj na budžetske rashode (u €) 990,000 990,000



10. Osnažiti sistem zaštite imovinskih prava







11. Povećana efikasnost sudstva







12. Poboljšati pristup finansijama za MSP na Kosovu


B. Neto direktni uticaj na budžet (ako ga ima) (u €) 52,000,000 53,000,000 53,000,000





13. Unaprediti korporativno upravljanje imovinom u državnom vlasništvu




B.2 Direktan uticaj na budžetske rashode (u €) - 500,000 500,000


109


14. Spajanje carine i poreske uprave, kroz uspostavljanje jedinstvene agencije za naplatu prihoda


B. Neto direktni uticaj na budžet (ako ga ima) (u €) 4,000,000 7,000,000 9,000,000





15. Podsticanje poslovno - akademske saradnje putem grantova za istraživanja i vaučera za inovacije




B.2 Direktan uticaj na budžetske rashode (u €) 120,000

B.3 Moguce ne- budžetsko finansiranje (u €) 666,667 666,667 666,667

- B.3.1 Od toga su osigurani IPA fondovi, uključujuci VBIF finansiranje (u €) 666,667 666,667 666,667

16. Ohrabriti preduzetnike da poboljšaju kvalitet proizvoda




B.2 Direktan uticaj na budžetske rashode (u €) 800,000



17. Bolja povezanost između obrazovanja i tržišta rada







18. Dalje jačanje javne službe za zapošljavanje kroz operacionalizaciju Agencije za zapošljavanje


110




B.3 Moguce ne- budžetsko finansiranje (u €) 416,666 416,666 416,666

- B.3.1 Od toga su osigurani IPA fondovi, uključujuci VBIF finansiranje (u €) 416,666 416,666 416,666

19. Pružanje mogućnosti za osposobljavanje i zapošljavanje kroz aktivne mere na tržištu rada







20. Implementacija i poboljšanja u Sistemu karijere nastavnika







Ukupno neto uticaj na budžet

Ukupan uticaj na budžetske prihode

Ukupan uticaj na budžetske rashode 403,469,399 386,015,452 439,994,202

111

Tabela 11. VREMENSKI OKVIR MERA STRUKTURNIH REFORMI

Mera reforme #1: Pokretanje i realizacija elektronske javne nabavke

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Pokretanje i primena e-javne nabavke i

modela e-žalbi u okviru e-javne

nabavke;

Povecanje svesti o javnoj nabavci među

ugovornim organima, privrednih

subjekata i institucija za javne

nabavke.

Pokretanje i primena e-javne nabavke i

modela e-žalbi u okviru e-javne

nabavke.

Povecanje svesti o javnoj nabavci među

ugovornim organima, privrednih

subjekata i institucija za javne nabavke.

Izdavanje operativnih smernica za e-

nabavku;

Obuka svih službenika nabavke u vezi

sa e-nabavkom;

Povecanje administrativnih kapaciteta,

osnovna i napredna obuka/trening;

Izdavanje operativnih smernica za e-

nabavku;

Obuka svih službenika nabavke u vezi

sa e-nabavkom;

Povecanje administrativnih kapaciteta,

osnovna i napredna obuka/trening;

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

Pokretanje i primena e-ugovaranja i

modela za upravljanje sistemom e-

ugovora.

Pokretanje i primena e-ugovaranja i

modela za upravljanje sistemom e-

ugovora.

Posebna i napredna obuka, koja

obuhvata obuku za trenere, kao i obuku

o e-javnoj nabavci.



o e-javnoj nabavci.

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018

Održavanje i procena sistema

elektronske javne nabavke.



o e-javnoj nabavci.





o e-javnoj nabavci.





o e-javnoj nabavci.





o e-javnoj nabavci.

Mera reforme #2: Izgradnja novog autoputa za Skoplje kao i unapređenje i rehabilitacija železničke linije 10

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Izgradnja prioritetnih segmenata

prema dinamici realizacije.

Izrada detaljnog projekta za južni i

severni deo pruge 10.













K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

112

Izgradnja prioritetnih segmenata Rute

6 prema dinamici realizacije.







K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018



Početak investicija za opštu

rehabilitaciju železničke Rute 10.




rehabilitaciju železničke Rute 10.




rehabilitaciju železničke Rute 10




rehabilitaciju železničke Rute 10

Mera reforme #3: Dalji razvoj proizvodnih kapaciteta energije

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Finalizacija ugovora o finansiranju

izgradnje nove elektrane.







K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

Započeti građevinski radovi za TE

„Novo Kosovo“.


„Novo Kosovo“.


„Novo Kosovo“.


„Novo Kosovo“.

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018

Tekuci građevinski radovi za TE

„Novo Kosovo“.


„Novo Kosovo“.


„Novo Kosovo“.


„Novo Kosovo“.

Mera reforme #4: Smanjenje potrošnje energije kroz mere energetske efikasnosti

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

EE i OE investicije u centralnoj zgradi

Vlade; Pilot EE

Investicioni program za opštine;

Tehničke studije i nadzor; Obuka

firmi;

EE i OE investicije u centralnoj

zgradi Vlade; Pilot EE



firmi;


Vlade; Pilot EE



firmi;


Vlade; Pilot EE



firmi;

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

113


Vlade; Pilot EE



firmi;





firmi;


Vlade; Pilot EE



firmi;


Vlade; Pilot EE



firmi;

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018


Vlade; Pilot EE



firmi;





firmi;


Vlade; Pilot EE



firmi;


Vlade; Pilot EE



firmi;

Mera reforme #5: Poljoprivredna infrastruktura za agro-biznis

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Povecanje pokrivenosti sistemom za

navodnjavanje; Razvoj infrastrukture

poljoprivrednog tržišta na veliko;

Proširiti broj laboratorijskih jedinica

za testiranje.





za testiranje.





za testiranje i proveru kvaliteta

privatne proizvodnje semena kao i

poboljšanje fito-sanitarnih mera;





za testiranje i proveru kvaliteta

privatne proizvodnje semena kao i

poboljšanje fito-sanitarnih mera;

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017





za testiranje; Uspostavljanje

Integrisanog poljoprivrednog

informacionog sistema






















K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018

114





























Mera reforme #6: Konsolidacija poljoprivrednog zemljišta

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Završetak nedovršenih projekata

konsolidacije zemljišta ce se odvijati

tokom perioda 2016-2018










K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017













K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018













Mera reforme #7: Određivanje potencijala za sveobuhvatni industrijski razvoj

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Analiza lanca vrednosti na domacim

tržištima.

Razvoj i implementacija Programa za

konkurentnost.


tržištima.


konkurentnost.


tržištima.


konkurentnost.


tržištima.


konkurentnost.

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017


konkurentnost.


konkurentnost.


konkurentnost.


konkurentnost.

115

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018


konkurentnost.


konkurentnost.


konkurentnost.


konkurentnost.

Mera reforme #8: Proširenje odgovarajuće infrastrukture za IKT mreže i usluge za društveno-ekonomski razvoj

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Raspoređivanje širokopojasne

infrastrukture velike brzine.

Razvoj IKT veština za digitalnu

privredu i snabdevanje i pružanje

podrške digitalnim preduzecima.
















K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017





















K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018





















116

Mera reforme #9: Unaprediti kreiranje politika zasnovano na dokazima

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Formiranje Regulatorne jedinice za

kvalitet i kompletna izgradnja

kapaciteta u okviru uprave.

25 RIA trenera iz resornih

ministarstava je obučeno i

sertifikovano.




25 RIA trenera iz resornih

ministarstava je obučeno i

sertifikovano.







K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017




3 RIA trenera za realizaciju pilot faza i

procenu uticaja regulativa.
















K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018





















Mera reforme #10: Osnažiti sistem zaštite imovinskih prava

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Izrada i usvajanje Strategije o

imovinskim pravima.

Usvajanje koncept dokumenta o javnoj

imovini.


imovinskim pravima.


imovini.


imovinskim pravima.


imovini.


imovinskim pravima.


imovini.

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

117


imovinskim pravima.


imovini.


imovinskim pravima.


imovini


imovinskim pravima.


imovini.


imovinskim pravima.


imovini.

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018


imovinskim pravima.


imovini.


imovinskim pravima.


imovini.


imovinskim pravima.


imovini.


imovinskim pravima.


imovini.

Mera reforme #11: Povećana efikasnost sudstva

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Izmene i dopune pravnog okvira;

Smanjen broj prekršajnih predmeta;

Rešavanje svih zaostalih predmeta:

Unaprediti stope procesuiranja kroz

optimizaciju sistema za upravljanje

predmetima; Fiskalna odeljenja pri

Osnovnom sudu u Prištini;






















K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017





























K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018













118

















Mera reforme #12: Poboljšati pristup finansijama za MSP na Kosovu

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Potpuno funkcionalna kreditno-

garantna šema i novi resursi na osnovu

trenutnog dizajna šeme, uzimajuci u

obzir sektorske prioritete iz Dokumenta

o industrijskim politikama.
















K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017





















K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018

Potpuno funkcionalna kreditno-garantna

šema;

Procena funkcionisanja šeme i

razmatranje mogucnosti za dalje širenje

i optimizaciju.


šema;



i optimizaciju.


šema;



i optimizaciju.


šema;



i optimizaciju.

Mera reforme #13: Unaprediti korporativno upravljanje imovinom u državnom vlasništvu

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Usvajanje koncept dokumenta za zakon

o JP.

Usvajanje koncept dokumenta za zakon o JP. Usvajanje koncept dokumenta za zakon

o JP.

Usvajanje koncept dokumenta za

zakon o JP.

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

119

Novi Zakon o JP je usvojen; Odobreni

podzakonski akti sadrže forme

izveštavanja; Unapređenje pracenja i

nadzora kapaciteta; Novi JP Sup. &

Mon. MIS je razvijen; Unapređenje

kapaciteta za nadzor i monitoring.


podzakonski akti sadrže forme izveštavanja;

Unapređenje pracenja i nadzora kapaciteta;

Novi JP Sup. & Mon. MIS je razvijen;

Unapređenje kapaciteta za nadzor i

monitoring.













K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018

JP JNU prebačen u Centar Vlade, JP

ka relevantnim sektorima;

Konsolidovani izveštaj za 2017. u

skladu sa novim zahtevima; Kvartalni

Monitoring u skladu sa novim

zahtevima.

JP JNU prebačen u Centar Vlade, JP ka

relevantnim sektorima; Kvartalni Monitoring

u skladu sa novim zahtevima.


ka relevantnim sektorima; Kvartalni


zahtevima.


ka relevantnim sektorima; Kvartalni


zahtevima.

Mera reforme #14: Spajanje carine i poreske uprave, kroz uspostavljanje jedinstvene agencije za naplatu prihoda

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Izrada pravne osnove i akcionog plana. Izrada pravne osnove i akcionog plana. Izrada pravne osnove i akcionog plana;

Vlada dostavlja Skupštini Zakon o

Agenciji za prikupljanje prihoda.

Izrada pravne osnove i akcionog plana;

Vlada dostavlja Skupštini Zakon o Agenciji

za prikupljanje prihoda. Posle usvajanja

zakona, se počinje sa formalnim spajanjem

Carine i Poreske uprave.

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

Kompletno funkcionisanje Agencije i

neophodne intervencije u

zakonodavstvu i organizacionoj

strukturi agencije, ako je

potrebno.





potrebno.





potrebno.


neophodne intervencije u zakonodavstvu i

organizacionoj strukturi agencije, ako je

potrebno.

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018

Nastavak procesa spajanja ka punoj

integraciji (klasična integracija)

carinske i poreske uprave.


integraciji (klasična integracije)



integraciji (klasična integracije)



integraciji (klasična integracije) carinske i

poreske uprave.

120

Mera reforme #15: Podsticanje poslovno - akademske saradnje putem grantova za istraživanja i vaučera za inovacije

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Usvajanje strategije za inovacije;

Osnivanje Saveta za inovacije;

Distribucija vaučera za inovacije;

Distribucija grantova za istraživačke

projekte; Aktivnosti podizanja svesti.
















K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

Zakon o inovacijama i transferu

tehnologije; Distribucija vaučera za

inovacije; Aktivnosti izgradnje

kapaciteta i podizanja svesti; Planiranje

finansijskih instrumenata za

promovisanje inovacija.



















K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018

NS NS NS NS

Measure #16: Ohrabriti preduzetnike da poboljšaju kvalitet proizvoda

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Dalji završetak okvirnih zakona o

infrastrukturi kvaliteta; Usvajanje novih

evropskih i međunarodnih standarda;

Popunjavanje postojecih laboratorija i

uspostavljanje novih laboratorija;

Povecati broj tela za ocenjivanje

usaglašenosti;







usaglašenosti;







usaglašenosti; Povecanje svesti biznisa

o infrastrukturi kvaliteta i podrška

preduzecima u implementaciji

standarda.










standarda.

Finansijska podrška preduzecima da

sertifikuju svoje proizvode.

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

121










standarda.












standarda.












standarda.












standarda.



K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018










standarda.












standarda.












standarda.












standarda.



122

Mera reforme #17: Bolja povezanost između obrazovanja i tržišta rada

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Osiguranje kvaliteta obuke, revizija

nastavnog plana i programa i akreditacija

nove ACA kvalifikacije; Proširenje novog

nastavnog plana i programa na sve

preostale škole; Pregled postojecih

udžbenika; Sprovođenje pilot- sistema za

stručno osposobljavanje pomešano sa

elementima dvojnog učenja i sistema

subvencije plata.


nastavnog plana i programa i

akreditacija nove ACA kvalifikacije;

Proširenje novog nastavnog plana i

programa na sve preostale škole;

Pregled postojecih udžbenika;

Sprovođenje pilot- sistema za stručno

osposobljavanje pomešano sa


subvencije plata.



nove ACA kvalifikacije; Proširenje

novog nastavnog plana i programa na sve





subvencije plata.










subvencije plata.

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017









subvencije plata.










subvencije plata.









subvencije plata.










subvencije plata.

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018









subvencije plata.










subvencije plata.









subvencije plata.










subvencije plata.

123

Mera reforme 18: Dalje jačanje javne službe za zapošljavanje kroz operacionalizaciju Agencije za zapošljavanje

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Kontinuirane intervencije na

funkcionisanju AZ, izgradnja kapaciteta,

licenciranje ne-javnih službi za

zapošljavanje; razvoj sistema interne

obuke u Agenciji i CSO.












funkcionisanju AZ, izgradnja

kapaciteta, licenciranje ne-javnih

službi za zapošljavanje; razvoj

sistema interne obuke u Agenciji i

CSO.

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017





















CSO.

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018





















CSO.

Mera reforme #19: Pružanje mogućnosti za osposobljavanje i zapošljavanje kroz aktivne mere na tržištu rada

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Pružanje obuke i mogucnosti

zapošljavanja , kroz Fond za

subvencionisanje plata.










K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017













124

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018













Mera reforme #20: Implementacija i poboljšanja u Sistemu karijere nastavnika

K1 2016 K2 2016 K3 2016 K4 2016

Profesionalni razvoj nastavnika/razvoj

karijere u skladu sa pripremom

nastavnika za implementaciju novog

plana i programa; Proces licenciranja

nastavnika; Razvoj i usvajanje

zakonodavnog okvira za licenciranje

nastavnika, stručnog usavršavanja i

procenu učinka.








procenu učinka.








procenu učinka.








procenu učinka.

K1 2017 K2 2017 K3 2017 K4 2017

Osnivanje Državnog saveta za

licenciranje nastavnika; Razvoj,

pilotiranje i usvajanje instrumenata za

procenu učinka nastavnika;

Razmatranje strukture plata nastavnika

da se podudaraju sa kvalifikacijama pre

stupanja u službu.







stupanja u službu.







stupanja u službu.







stupanja u službu.

K1 2018 K2 2018 K3 2018 K4 2018

Nastavak licenciranja u Centru za

licenciranje nastavnika; Razvoj baze

podataka za licenciranje nastavnika.










125

Tabela 12: SAŽETI PRIKAZ STRUKTURNIH MERA REFORME

Mera reforme #1: Pokretanje i realizacija elektronske javne nabavke

Kratak opis Ova mera ima za cilj uvođenje elektronskih nabavki, povecanje efikasnosti i transparentnosti postupaka javnih nabavki kako bi se

osiguralo bolje korišcenje javnih fondova i smanjenje troškove postupka, kao i da ohrabri ekonomske operatere da učestvuju u

postupcima javnih nabavki. Takođe nastoji da promoviše pravednu konkurenciju između privrednih subjekata, uz garantovanje

ravnopravnog tretmana i nediskriminatornog principa za sve ekonomske operatere koji učestvuju u postupcima javnih nabavki,

garantujuci integritet, poverenje javnosti i transparentnost u postupcima javnih nabavki. Osnovni cilj mere reforme je da se razvija i

promoviše široku upotrebu elektronskih javnih nabavki kroz dobro razvijen informacioni i komunikacioni sistem tehnologije.

Sažeti prikaz vremenskog

okvira za implementaciju

U okviru ove mere, u naredne tri godine 2016-2018, planirano je da se preduzmu sledece aktivnosti:

2016: Pokretanje i primena e- tendera i modula e - žalbe e-nabavki; Povecanje svesti o javnoj nabavci među ugovornim organima,

privrednim subjektima i institucijama za javne nabavke. Izdavanje operativnih smernica za e-nabavke; Obuka svih službenika za

javne nabavke na e-nabavki; Povecanje administrativnih kapaciteta, osnovna i napredna obuka;

2017: Pokretanje i primena e-ugovaranja i modela za upravljanje sistemom e-ugovora; Posebna i napredna obuka, koja obuhvata

obuku za trenere, kao i obuku o e-javnoj nabavci;

2018 : Održavanje i procena sistema elektronske javne nabavke; Posebna i napredna obuka, koja obuhvata obuku za trenere, kao i

obuku o e-javnoj nabavci.

Potrebni iznos za realizaciju 150,000 evra

Očekivani uticaj na

kompetitivnost

Primena elektronske nabavke ce imati direktan uticaj na transparentnost i efikasnost u javnoj potrošnji; stoga ce omoguciti

konkurentan sistem. Godišnje uštede na ugovorima javnih nabavki bice povecane u odnosu na ukupnu vrednost nabavke, što bi

onda omogucilo investicijeiz javnog fonda u druge prioritete. To ce povecati pravednu konkurentnost, jer se time ograničava

diskreciono odlučivanje državnih organa i poboljšava odgovornost institucija.

Mera reforme #2: Izgradnja novog autoputa za Skoplje kao i unapređenje i rehabilitacija železničke linije 10

Kratak opis Ova mera predstavlja nastavak reformi infrastrukture, u ovom slučaju povezuje Koridor VIII sa Jugoistočnom Europom. Dok je u

oblasti drumske infrastrukture došlo do velikog napretka u kvalitetu kroz izgradnju široke mreže autoputeva, u železničkom sektoru

su neophodna dalja ulaganja da bi se kosovske pruge približile standardima kvaliteta u EU. Glavni investicioni projekti za razvoj

drumskog i železničkog saobracaja uključuju: a) gradnju novih puteva (izgradnja prioritetnih segmenata autoputa Priština – Elez

Han (R6), kojim se povezuje koridor VIII sa Jugoistočnom Evropom) i b ) unapređenje i/ili rehabilitacija pruge (izrada detaljnog

projekta za južni i severni deo pruge 10; Opšta rehabilitacija železničke Rute 10 (granica sa Srbijom – Lešak – Kosovo Polje – Elez

Han – granica sa Makedonijom).




2016: Izgradnja prioritetnih segmenata prema dinamici realizacije. Izrada detaljnog projekta za južni i severni deo pruge 10.

2017: Izgradnja prioritetnih segmenata Rute 6 u skladu sa dinamikom realizacije.

2018: Izgradnja prioritetnih segmenata Rute 6 u skladu sa dinamikom realizacije; Početak investicija za opštu rehabilitaciju

železničke Rute 10.

Potrebni iznos za realizaciju 422,168,750 evra

126


kompetitivnost

Uticaj ove mere zbog toga obuhvata smanjenje troškova prevoza za izvoz poljoprivrednih proizvoda i minerala, smanjenu cenu

kretanja robe i ljudi u zemlji, efikasnije poslovanje javnih institucija i preduzeca, bolja tržišna informisanost za plasman proizvoda i

poslova. Sve ovo može dovesti do povecanja proizvodnje i vece profitabilnosti u nekoliko poslovnih sektora, čime se omogucava

veci privredni rast.

Mera reforme #3: Dalji razvoj proizvodnih kapaciteta energije

Kratak opis Dalji razvoj energetskih kapaciteta nastoji da obezbedi sigurnost snabdevanja za konkurentnije tržište sa minimalnim efektima na

životnu sredinu koliko je to moguce. Ova mera se bavi razvojem novih proizvodnih kapaciteta od lignita, TE „Novo Kosovo“, i

poboljšanjem operativne efikasnosti u kompanijama za centralno daljinsko grejanje u Prištini i Đakovici. U cilju realizacije ove

mere, planirane su sledece aktivnosti koje treba preduzeti: razvoj novih proizvodnih kapaciteta od lignita u vidu TE „Novo

Kosovo“, sa poslednje ugovorenim kapacitetima od oko 500 MV, i studije izvodljivosti za rehabilitaciju TE Kosovo B; povecanje

mogucnosti za poboljšanje snabdevanja toplotnom energijom i operativne efikasnosti u kompanijama za centralno daljinsko

grejanje u Prištini i Đakovici.




2016: Finalizacija ugovora o finansiranju izgradnje Nove elektrane.

2017: Započeti građevinski radovi za TE „Novo Kosovo“.

Potrebni iznos za realizaciju 593,735,000 EUR


kompetitivnost

Energija bi tako mogla ne samo da odigra funkciju podrške razvoja osiguranjem stabilnog snabdevanja za druge sektore privrede

vec takođe može postati izvor razvoja stvaranjem prihoda za državu. U ovom trenutku, postoji nedostatak konkurentnosti i

otvorenosti na regionalnim energetskim tržištima. Sprovođenje ovih mera ce osigurati optimalnu kombinaciju izvora proizvodnje a

pritom uzeti u obzir i socijalni aspekt i pitanja zaštite životne sredine.

Mera reforme #4: Smanjenje potrošnje energije kroz mere energetske efikasnosti

Kratak opis Ova mera obuhvata strateške prioritete Vlade za implementaciju mera energetske efikasnosti. Kako bi ispunili svoje obaveze prema

Sporazumu o energetskoj zajednici, kao prioriteti Kosova ostaju implementacija zakonodavstva za objekte i usvajanje

podzakonskih akata koji nedostaju kao i Zakona o energetskoj efikasnosti. Implementacija Fonda za energetsku efikasnost ce se

fokusirati na sledece rezultate: EE i OE investicije u centralne zgrade Vlade; Pilot EE Investicioni program za opštine; Tehničke

studije i nadzor; Obuka firmi.




EE i OE investicije u centralnoj zgradi Vlade; Pilot EE Investicioni program za opštine; Tehničke studije i nadzor; Obuka firmi.


127


kompetitivnost

Implementacija mere o energetskoj efikasnosti ce doprineti smanjenju domace potrošnje, što ce poslužiti za smanjenje troškova

energije i kao rezultat toga pomoci privredi i povecati investicije u privatnom sektoru.

Mera reforme #5: Poljoprivredna infrastruktura za agro-biznis

Kratak opis Ova mera se bavi izazovima koji se odnose na poljoprivrednu infrastrukturu, uključujuci soft i fizičku infrastrukturu. Ovo uključuje

pokrivenost sistema za navodnjavanje širom regiona sa visokim proizvodnim potencijalom, poboljšanje veletržnica, smanjenje

troškova transakcije, itd. Ova mera reforme u skladu sa Nacionalnom strategijom razvoja obuhvata sledece: povecanje stope

pokrivenosti sistemom za navodnjavanje; razvoj infrastrukture poljoprivrednog tržišta na veliko; proširi broj laboratorijskih jedinica

za ispitivanje i verifikaciju kvaliteta prilikom privatne proizvodnje semena i da se poboljšaju fitosanitarne mere; i uspostavljanje

Integrisanog poljoprivrednog informacionog sistema u cilju povecanja konkurentnosti u sektoru.




Povecanje stope pokrivenosti sistemom za navodnjavanje; Razvoj infrastrukture poljoprivrednog tržišta na veliko; Proširenje broja

laboratorijskih jedinica za testiranje; Uspostavljanje Integrisanog poljoprivrednog informacionog sistema.



kompetitivnost

Sprovođenje ovih mera ce direktno uticati na rast poljoprivredne proizvodnje, kroz bolje i dodatne mogucnosti za navodnjavanje;

unapređenje poljoprivredne proizvodnje i trgovine kroz bolju tržišnu infrastrukturu, uključujuci i veletržnice i unapređenje IT

sistema koji se odnose na efikasnije sprovođenje i pracenje mera podrške MPŠRR i funkcionalnijeg sistema registracije

poljoprivrednih gazdinstava. Sve ovo ce dovesti do uštede za poljoprivredno- prerađivačku industriju i njen rast, i pomoci ce da se

obezbede vece stope prinosa i ukupan ekonomski rast.

Mera reforme #6: Konsolidacija poljoprivrednog zemljišta

Kratak opis Cilj ove mere je da se bavi rešavanjem pitanja fragmentisanog poljoprivrednog zemljišta, kroz grupisanje i stvaranje vecih i

konsolidovanih parcela sa ciljem povecanja njihove veličine, što ce dovesti do povecanja prosečne veličine farme.



U okviru ove mere, tokom naredne tri godine 2016-2018, a u skladu sa Akcionim planom i Strategijom za konsolidaciju zemljišta,

planiran je kontinuirani završetak nedovršenih projekata konsolidacije zemljišta koji ce se realizovati u toku perioda 2016-2018.



kompetitivnost

Projekti dobrovoljne konsolidacije poljoprivrednog zemljišta ce nastaviti sa povecanjem veličine farmi, poboljšanjem pristupa

imovini, rešavanjem imovinskih sporova, podržavanjem stvaranja prihoda za poljoprivrednike, smanjenje jediničnih troškova,

povecanje produktivnosti poljoprivrednih kultura i poboljšanje konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na tržištu. Takođe,

konsolidacija zemljišta ce doprineti održivom razvoju poljoprivrede i ruralnih područja.

Konsolidacija zemljišta kao sastavni deo ruralnog razvoja i važna politika reforme poljoprivrednog zemljišta može imati uticaj na

nekoliko različitih nivoa: na nižem nivou (sa poljoprivrednicima kao direktnim korisnicima, socijalna i rodna ravnopravnost, jer ce

pomoci u razjašnjavanju imovinskih prava), na srednjem nivou (indirektni korisnici, poboljšana infrastruktura i otvaranje novih

radnih mesta) i na visokom nivou (nacionalna ekonomija, institucije i životna sredina).

128

Mera reforme #7: Određivanje potencijala za sveobuhvatni industrijski razvoj

Kratak opis Glavni cilj ove mere je uspostavljanje uslova za razvoj MSP na Kosovu kroz sveobuhvatni razvoj u prioritetnim sektorima

industrijske politike na Kosovu. Time bi osnažili domacu kompetitivnost i obuhvatili usvajanje Nacionalne strategije za

konkurentnost; podržali sveobuhvatni razvoj; i podržali uspostavljanje mreže dobavljača i pod-ugovarača.

Kako bi osnažili razvoj industrijskog sektora, Vlada ce se fokusirati na uspostavljanje strateškog radnog okvira o industrijskim

politikama. Time isto tako obuhvatamo i identifikaciju mogucnosti za investiranje u razvoj klastera, identifikovanje konkurentnih

proizvoda na Kosovu kroz lanac dodatnih vrednosti. Ostale aktivnosti treba da obuhvate podizanje svesti u privredi o ekonomskim

koristima od saradnje u klasterima kao i osiguranje grantova za početničke incicijative u okviru datih klastera.



U okviru ove mere, tokom naredne tri godine 2016-2018, je planirano da se nastavi sa kontinuiranom implementacijom sledecih

aktivnosti kako bi mogli da povecamo kompetitivnost i promociju izvoza: Analiza lanca vrednosti na domacim tržištima; i Izrada i

implementacija Programa za konkurentnost.



kompetitivnost

Razvoj u okviru klastera ce pomoci konkurentnosti u privatnom sektoru, osigurati veze ka i između lanca vrednosti za razvoj.

Implementacija mere ce dovesti i do povecanja izvoza uz vecu dodatnu vrednost, kao i odnosa izvoza u poređenju sa BDP-om kao i

povecanje obrta kapitala što istovremeno dovodi do povecanja domace industrijske proizvodnje (rudarstvo) i njihovog izvoza, i

konačno do povecanja nivoa strateške saradnje u privredi.

Mera reforme #8: Proširenje odgovarajuće infrastrukture za IKT mreže i usluge za društveno-ekonomski razvoj

Kratak opis Ovaj reformski cilj digitalne agende je da se rasporedi širokopojasna infrastruktura u ruralnim područjima koja trenutno nisu

pokrivena takvom infrastrukturom, kao i razvoj ljudskog kapitala i digitalne ekonomije. Ministarstvo za ekonomski razvoj u

saradnji sa Svetskom bankom, razvija program za Kosovsku digitalnu ekonomiju - KODE. KODE komponente su zasnovane na

projektima koji ce razviti širokopojasnu infrastrukturu u ruralnim oblastima koja nisu pokrivena, kao i ljudski kapital i digitalnu

privredu, kako bi doveli Kosovo ka digitalnoj ekonomiji buducnosti. Implementacija razvoja Kosovske digitalne ekonomije –

KODE obuhvata: Raspoređivanje širokopojasne infrastrukture velike brzine, i razvoj IKT veština za digitalnu privredu i

snabdevanje i pružanje podrške digitalnim preduzecima.



U okviru ove mere, tokom naredne tri godine 2016-2018, je planirano da se nastavi sa kontinuiranom implementacijom sledecih

aktivnosti: Raspoređivanje širokopojasne infrastrukture velike brzine, i razvoj IKT veština za digitalnu privredu i snabdevanje i

pružanje podrške digitalnim preduzecima.



kompetitivnost

Raspoređivanje širokopojasne infrastrukture velike brzine ce doprineti odgovarajucem okruženju za razvoj inovativnosti, novih

poslovnih modela, novih i poboljšanih proizvoda i usluga a time se povecava konkurentnost i fleksibilnost u privredi.

Omogucavanje širokopojasnih usluga ce dovesti do povecane produktivnosti poslovnih aktivnosti, pristupu novim tržištima i

razvoju poslovnih modela koji unapređuju konkurentnost.

Sa druge strane, ponuda visoko obučene radne snage ce pomoci u razvoju IKT sektora, povecati konkurentnost i prihode u privredi

naše zemlje. Izgradnja poslovnih kapaciteta za izvoz usluga ka zemljama u potrebi za softverima i aplikacijama ce isto biti u fokusu

129

ovog programa. Upravljanje procesima, kvalitetom, izveštavanje i usklađenost sa medunarodnim standardima su od posebne

važnosti za IKT biznise na Kosovu. Ponuda visoko obučene radne snage ce pomoci u razvoju IKT sektora, povecati konkurentnost i

prihode u privredi naše zemlje.

Mera reforme #9: Unaprediti kreiranje politika zasnovano na dokazima

Kratak opis Ova mera ima za cilj da osigura usmereno i dokazano kreiranje politike koja se bavi stvaranjem strogog poštovanja RIA principa i

procedura za svo trenutno zakonodavstvo i smart sistem o regulatornom kvalitetu koji balansira između dobiti i ekonomskih,

ekoloških i socijalnih troškova. Podsticanjem RIA u procesu kreiranja politike, nepotrebno zakonodavstvo se izbegava, a usvojene

politike su jasne, konzistentne i orijentisane ka problemu. U periodu 2016-2018, Vlada ce se fokusirati na realizaciji ovih aktivnosti:

uspostavljanje jedinica za procenu kvaliteta zakonodavstva i izgradnju kapaciteta resornih ministarstava za RIA; Uspostavljanje

procedura za obavezno sprovođenje RIA kroz sistem koncepta i objašnjenjima memoranduma nacrta pravnih akata; uspostavljanje

mehanizma za sistematsko prikupljanje i održavanje (baza podataka) neophodnih kvantitativnih podataka za izradu analize efekata

propisa; upotrebom mehanizma Saveta za nacionalni ekonomski razvoj i njegovih ad-hok komiteta za detaljnu analizu politika i

zakonodavstva.



Implementacija mere u periodu od 2016-2018, ce obuhvatiti uspostavljanje Regulatorne jedinice za kvalitet i kompletnu izgradnju

kapaciteta u okviru administracije. U vezi sa ovim drugim, tokom prve polovine 2016, 25 RIA trenera iz iz resornih ministarstava ce

biti obučeno i sertifikovano. Naredni koraci ce obuhvatiti pilot fazu i procenu regulatornog uticaja (3 u 2017 i 5 u 2018).



kompetitivnost

Formulisanje politika i donošenje zakona je efikasnije dok se istovremeno izbegava donošenje nepotrebnih zakona dok su pravila i

politike jasnije i konzistentne i orijentisane ka rešavanju problema. Sistematska implementacija RIA ce omoguciti Vladi da postigne

vece rezultate za svaki potrošeni evro. Njihova implementacija ce dovesti do dobro pripremljenih politika i povecati celokupnu

efikasnost u radu kako u javnom tako i u privatnom sektoru. Smanjenje administrativnih troškova i poslovnih troškova kroz

izbegavanje nepotrebnih regulatornih akata ce omoguciti smanjenje vladine potrošnje government i smanjiti rashode za poslovanje

na Kosovu, što ce imati direktan uticaj na ekonomski rast.

Mera reforme #10: Osnažiti sistem zaštite imovinskih prava

Kratak opis Glavni cilj u okviru ove mere je da ojača sistem imovinskih prava posebnim osvrtom na jačanje zakonskog okvira, promociju

tržišne zemlje, jačanje pravosudnih kapaciteta za suočavanje sa imovinskim pravima, kao i aktivnosti koje ce osigurati bolju zaštitu

imovinskih prava marginalizovanih grupa, manjina kao i žene. Unapređenje sistema prava na imovinu ce zahtevati sledece

prekretnice: priprema implementacije orijentisanih zakona koji jasno definišu imovinska prava i unaprediti bezbednost stanarskog

prava za žene i pripadnike manjinskih zajednica; Razvoj poboljšanih sudskih postupaka za efikasnije rešavanje imovinskih

potraživanja i sporova; povecanje kapaciteta sudova da odlučuju i sprovode imovinska prava; povecanje kapaciteta organizacija

civilnog društva za podizanje svesti javnosti, menjanje društvenih stavova i ponašanja, i zalaganje za prava žena na imovinu;

Povecan broj žena koje nasleđuju imovinu i obezbeđuju pristup kreditima; itd. Ovi rezultati ce uglavnom biti postignuti kroz: izradu

i usvajanje Strategije o imovinskim pravima i usvajanjem koncept dokumenta o javnoj imovini.



Pod ovom merom, Ministarstvo pravde ce se u 2016 fokusirati na izradu i usvajanje Strategije o imovinskim pravima, kao i na

usvajanje koncept dokumenta o javnoj imovini, koji ce trajati do 2018.

130

Potrebni iznos za realizaciju 7,713,152 Evra


kompetitivnost

Kreiranje efikasnog sistema za imovinska pitanja stvara pravnu sigurnost za investitore i posledično tome dovodi do povecanja

mogucnosti za investiranje, pa samim tim kreiraju građanima više mogucnosti da koriste imovinu kao zalog i samim tim poboljšaju

pristup finansijama. Implementacija ove mere ce imati uticaj na povecanje privatnih investicija koje su preko potrebne kako bi

omogucile ekonomski rast.

Mera reforme #11: Povećana efikasnost sudstva

Kratak opis Ovaj mera ima za cilj da poboljša efikasnost pravosudnog sistema koji je u ovom trenutku spor u dispozitivu slučajeva (veliki broj

primljenih prekršajnih predmeta, velik broj ranije zaostalih predmeta i nizak nivo procesuiranja slučajeva što sve zajedno vodi do

akumulacije zaostalih predmeta), zatim da uzrokuje visoke transakcione troškove. Fokus na poboljšanju efikasnosti sudstva je na

smanjenje broja predmeta za prekršaje putem podsticaja i brzih sudskih rešenja, privremeno povecanje zapošljavanja dodatnog

ljudstva da se srede slučajevi i uvođenje Informacionog sistema za upravljanje slučajeva (CMIS) u svim sudovima do 2018. godine.

Poboljšanje učinka pravosudnog sistema u smislu povecanja stope čišcenja predmeta, smanjenje vremena na raspolaganju i

eliminisanje zaostalih predmeta je vrhunski prioritet za Kosovo. U ovom kontekstu, sledeci izazovi trebaju biti rešeni: izmene i

dopune zakonskog okvira; smanjen broj prekršajnih predmeta; rešavanje svih zaostalih predmeta; unaprediti stope procesuiranja

kroz optimizaciju sistema za upravljanje predmetima; i uspostavljanje fiskalnih odeljenja pri Osnovnom sudu u Prištini.



Pod ovom merom, u naredne tri godine 2016-2018, planirana je kontinuirana implementacija sledecih aktivnosti: izmene i dopune

zakonskog okvira; smanjen broj prekršajnih predmeta; rešavanje svih zaostalih predmeta; unaprediti stope procesuiranja kroz

optimizaciju sistema za upravljanje predmetima; fiskalna odeljenja pri Osnovnom sudu u Prištini.



kompetitivnost

Uticaj reformi na sudsku efikasnost je indirektan u vidu ekonomskog rasta, konkurentnosti, uticaja na SDI, dok sama mera nema

uticaja na budžetske prihode ili uštedu, niti na stvaranje novih radnih mesta.

Mera reforme #12: Poboljšati pristup finansijama za MSP na Kosovu

Kratak opis Ova mera se bavi jednom od glavnih barijera za investicije u privatnom sektoru na Kosovu a to je pristup finansijama. Negde oko

40% firmi je identifikovalo pristup finansijama kao glavnu prepreku. Veliki broj malih i srednjih preduzeca ne može da ispuni

zahtev za osiguranje kolaterala kako bi dobili bankarske kredite. Proširenje kreditnih garancija i poboljšane informacije o

poslovanju i individualnoj kreditnoj istoriji ce omoguciti za mnogo više preduzeca da dobiju pristup finansijama i po nižim

kamatnim stopama. U nastavku su predstavljene glavne aktivnosti ove mere u vezi sa poboljšanim pristupom finansija za kosovska

MSP: potpuno funkcionalna Garantna šema i novi resursi na osnovu trenutnog dizajna šeme (uz obezbeđivanje transparentnog

upravljanja) i uzimajuci u obzir sektorske prioritete iz dokumenta o industrijskim politikama; i, ocjenjujuci funkcionisanje šeme i

razmatranje mogucnosti za dalje širenje i optimizaciju. Pronalaženje drugih izvora finansiranja kako bi povecali iznos investiranog

kapitala.



Pod ovom merom, u naredne tri godine 2016-2018, planirana je kontinuirana implementacija Kosovskog fonda za garanciju kredita

(KFGK) što ce biti realizovano do kraja 2018 godine.

131



kompetitivnost

It is anticipated that KCGF will support over 4,150 new loans to SMEs, with the cumulative value over 360 million, creating over

20,000 new jobs in the first 6 years of its operation.

Mera reforme #13: Unaprediti korporativno upravljanje imovinom u državnom vlasništvu

Kratak opis Kroz ove mere Vlada ima za cilj da poboljša efikasnost javnih preduzeca u skladu sa principima korporativnog upravljanja OECD-a

. U okviru toga, Vlada ce razmotriti mogucnosti za sektorski pristup pracenja i upravljanja privrednih subjekata sa javnom

vlasništvu. Vlada Kosova želi da poboljša korporativno upravljanje nad državnom imovinom kroz sledece aktivnosti: usvajanje

Koncept Dokumenta za Zakon o JP; novi Zakon o JP usvojen; sekundarno zakonodavstvo je odobreno i sadrži obrasce za

podnošenje izveštaja; unapređenje kapaciteta pracenja i nadzora; novi JP Sup. & Mon. MIS je razvijen; unapređenje kapaciteta za

nadzor i monitoring; JP JNU prebačen u Centar Vlade, JP ka relevantnim sektorima; konsolidovani izveštaj za 2017. u skladu sa

novim zahtevima; i, kvartalni Monitoring u skladu sa novim zahtevima.



Pod ovom merom, u naredne tri godine 2016-2018, planirane su sledece aktivnosti:

2016: Usvajanje koncept dokumenta za Zakona o JP;

2017: Novi Zakon o JP je usvojen; Odobreni podzakonski akti sadrže forme izveštavanja; Unapređenje kapaciteta pracenja i

nadzora; Novi JP Sup. & Mon. MIS je razvijen; Unapređenje kapaciteta za nadzor i monitoring;

2018: JP JNU prebačen u Centar Vlade, JP ka relevantnim sektorima; Konsolidovani izveštaj za 2017. u skladu sa novim

zahtevima; Kvartalni Monitoring u skladu sa novim zahtevima.



kompetitivnost

Sprovođenje ove mere ce dovesti do poboljšanja performansi preduzeca sa državnom imovinom; stoga ce rezultirati sa povecanjem

njihovog doprinosa privrednom rastu, povecanju vrednosti preduzeca i povecanju prihoda za državni budžet kroz dividende.

Mera reforme #14: Spajanje carine i poreske uprave, kroz uspostavljanje jedinstvene agencije za naplatu prihoda

Kratak opis Ova mera ima za cilj da spoji dve agencije koje se bave ubiranjem prihoda, respektivno Carina i Poreska uprava kako bi uspostavili

jedinstvenu Agenciju za prikupljanje prihoda. To je zasnovano na potrebi za poboljšanjem usluga ka poreskim obveznicima,

smanjenjem „poreske praznine“ kroz pojednostavljene i efikasne strukture za ubiranje prihoda. Kao rezultat toga, dolazi do

povecanja efikasnosti u prikupljanju prihoda i smanjenju troškova tokom ovog procesa, dolazi do jačanja autonomije

institucionalnih struktura koje se bave prikupljanjem prihoda. Isto tako, sa novom agencijom za prikupljanje prihoda cilj je da se

uspostave efikasnije strukture za implementaciju poreskih i carinskih politika, kao i za ispunjavanje uslova za integraciju u EU. Pod

ovom merom, sledece aktivnosti bice realizovane: Usvajanje strategije za inovacije; Osnivanje Saveta za inovacije; Distribucija

vaučera za inovacije; Distribucija grantova za istraživačke projekte; Aktivnosti podizanja svesti; Zakon o inovacijama i transferu

tehnologije; Distribucija vaučera za inovacije; Aktivnosti izgradnje kapaciteta i podizanja svesti; Planiranje finansijskih

instrumenata za promovisanje inovacija.

132




2016: Izrada pravne osnove i akcionog palana.

2017: Kompletno funkcionisanje Agencije i neophodne intervencije u zakonodavstvu i organizacionoj strukturi agencije, ako je

potrebno.

2018: Nastavak procesa spajanja ka punoj integraciji (klasična integracija) carinske i poreske uprave.

Potrebni iznos za realizaciju 3,000,000 EUR


kompetitivnost

Glavna motivacija iza ideje spajanja carine i poreske uprave je upravo povecanje potencijala za vece domace prihode, a pre svega

zbog očekivanog pada prihoda sa granice zbog odgovarajucih sporazuma sa CEFTA-om kao i zbog SSP-a sa Evropskom unijom.

Restrukturiranje inspektorijata rada ce omoguciti novu dinamiku u implementaciji zakonskog mandata institucije, fokusirajuci se na

zaštitu i garantovanje prava stranaka na tržištu rada i smanjenje ne-formalnog zapošljavanja.

Mera reforme #15: Podsticanje poslovno - akademske saradnje putem grantova za istraživanja i vaučera za inovacije

Kratak opis Ova mera pokušava da uspostavi okvir politike za ubrzavanje stvaranja istraživanja i kapaciteta inovacija sa fokusom na

prioritetnim sektorima industrijske politike i na osnovu poboljšanih partnerstva između javnih istraživačkih institucija i Vlade.

Očekuje se da ce mera utvrditi osnov za povecanje javne i privatne potrošnje na istraživanje i razvoj, sto zahteva jasan okvir

politike, koordinaciju i odgovarajuce podsticaje. Tokom narednog trogodišnjeg perioda očekuje se da budu realizovani sledeci

rezultati: usvajanje Zakona o inovacijama i transferu tehnologije (veoma je potrebno posebno kada se definišu autorska prava

podeljena između istraživačke institucije i istraživača); kao i usvajanje Strategije za inovacije. Isto tako obuhvataju se i vladine

strukture, potrebni podsticaji, potrebne veštine i ljudski kapital kao i obavezna infrastruktura koja je potrebna za promovisanje

tehnologije i inovativnosti; Osnivanje Saveta za inovacije kojeg ce nadgledati Kancelarija Premijera; i, praktične incijative koje se

fokusiraju na kreiranje izgradnje kapaciteta kako bi promovisali transfer tehnologije i inovativnosti.




2016: Usvajanje strategije za inovacije; Osnivanje Saveta za inovacije; Distribucija vaučera za inovacije; Distribucija grantova za

istraživačke projekte; Aktivnosti podizanja svesti.

2017: Zakon o inovacijama i transferu tehnologije; Distribucija vaučera za inovacije; Aktivnosti izgradnje kapaciteta i podizanja

svesti; Planiranje finansijskih instrumenata za promovisanje inovacija.



kompetitivnost

Poboljšan kvalitet istraživanja i pristup inovacijama koji vodi ka dubljem razumevanju poslovne potrebe za novim tehnološkim

rešenjima i zauzvrat primenjena istraživanja i koncepti inovacija u poslovnim aktivnostima što na kraju dovodi do veceg kvaliteta i

više konkurentnih proizvoda i usluga sa višim izvoznim potencijalom i dodatne vrednosti.

Mera reforme #16: Ohrabriti preduzetnike da poboljšaju kvalitet proizvoda

Kratak opis Ova mera se direktno odnosi na modernizaciju infrastrukture kvaliteta za preduzeca, kao što su: pravna infrastruktura

standardizacije, metrologija, akreditacija i tela za ocenjivanje usaglašenosti. Modernizacija infrastrukture kvaliteta (standardizacija,

metrologija, akreditacija i ocenjivanje usaglašenosti) je obavezna u cilju smanjenja trgovinskih barijera i povecanja trgovinske

integracije. U cilju rešavanja postojecih izazova ova mera reforme ce se fokusirati na dalji završetak okvirnog zakona infrastrukture

kvaliteta, primena ovog zakona i direktna podrška preduzecima da poboljšaju kvalitet proizvoda (kroz sertifikaciju): dalja izrada

133

okvirnog zakona o infrastrukturi kvaliteta u skladu sa pravnim tekovinama EU - proveriti Nacionalni program za sprovođenje SSP-

a; Usvajanje novih evropskih i međunarodnih standarda (1400 novih standarda u 2016 godini); kompletiranje postojecih laboratorija

i uspostavljanje novih laboratorija; povecanje broja tela za procenu usklađenosti; podizanje svesti privrednika o infrastrukturi

kvaliteta i podrška biznisima u implementaciji standarda.



Mnoge aktivnosti koje su predviđene u ovoj meri predstavljaju kontinuitet procesa koji je u toku u okviru Ministarstva za trgovinu i

industriju (MTI). Time iskljucujemo finansijsku podrsku za biznise kako bi sertifikovali svoje proizvode, što je planirano da krene

tokom kasnije faze u 2016 kroz podršku u vidu IPA projekta. Sve aktivnosti u okviru ove mere ce se nastaviti do 2018.



kompetitivnost

Uspostavljanje/jačanje Infrastrukture kvaliteta je sredstvo i najtrajniji podsticaj konkurentnosti preduzeca. Sve aktivnosti i operacije

infrastrukture kvaliteta, uključujuci usklađivanje zakonodavstva, podizanje svesti među zainteresovanim stranama i druga zdanja

tehničkih kapaciteta, imaju direktan i indirektan uticaj na trgovinske integracije.

Mera reforme #17: Bolja povezanost između obrazovanja i tržišta rada

Kratak opis Cilj u okviru ove mere je da ojača veze između obrazovnih programa i potreba tržišta rada kroz uspostavljanje profesionalnih

standarda i prioritetnih oblasti i sprovođenje osnovnog nastavnog plana i programa i obuku nastavnika, koji ce se postici putem:

obezbeđivanja kvalitetne obuke, pregleda nastavnog plana i programa i akreditaciju novih ACA kvalifikacija; proširenje novog

nastavnog plana i programa na sve preostale škole, dok u se u isto vreme preduzima procena efikasnosti u pilot školama (10%), i

sistemske ispravke gde je to potrebno; Pregled postojecih udžbenika da bolje odgovaraju potrebama učenika, uključujuci razvoj

novih udžbenika u skladu sa ishodima učenja. Iako, zbog specifičnosti koje SOO ima, bice osnovni tekstovi pripremljeni za

određene profile i drugi nastavni materijal; Sprovođenje pilot-SOO sistema je pomešano sa elementima dvojnog učenja

(kombinacija učenja u školama i preduzecima) počevši sa prioritetnim oblastima i nastavlja se sa SOO prema osnovnom nastavnom

planu i programu. Koordinacija sa subvencijama zarada sistema u tim oblastima, kako bi se postigla bolja integracija diplomaca

stručnog obrazovanja na tržištu rada;




Osiguranje kvaliteta obuke, revizija nastavnog plana i programa i akreditacija nove ACA kvalifikacije; Proširenje novog nastavnog

plana i programa na sve preostale škole; Pregled postojecih udžbenika; Sprovođenje pilot- sistema za stručno osposobljavanje

pomešano sa elementima dvojnog učenja i sistema subvencije plata.



kompetitivnost

Sprovođenje ove mere ce takođe doprineti stvaranju više zapošljivih radnika i efikasnijih i produktivnijih preduzeca. Socijalni i

ekonomski efekti ce biti dugoročni i praceni rastucim prihodima za radnike i preduzeca. Razvoj agilnije radne snage ce pomoci u

privlačenju direktnih stranih investicija. Ulaganje u pametne specijalizacije i R & I učinice inovativnija preduzeca i na taj način ce

omoguciti rast industrije.

134

Mera reforme #18: Dalje jačanje javne službe za zapošljavanje kroz operacionalizaciju Agencije za zapošljavanje

Kratak opis Mera reforme ce se fokusirati na reformu i modernizaciju javnih službi za zapošljavanje i poboljšanje kapaciteta Agencije za

zapošljavanje da podrže Aktivnih mere na tržištu rada (AMTR) na osnovu tačnih informacija o radu tržišta i razvoju kapaciteta za

CSO. Cilj u okviru ove mere je implementacija politika koje dovode do daljeg unapređenja i povecanja efikasnosti javnih službi za

zapošljavanje. Glavne intervencije ce uključivati izgradnju kapaciteta PES usluga, uključujuci privatne službe; fokus na povecanje

ljudskih resursa i profesionalnih kapaciteta organa za inspekciju ekonomskih operatera kako bi efikasno sprovodili zakonske

odredbe koje regulišu oblast rada.



Tokom naredne tri godine 2016-2018, implementacija ove mere ce obuhvatiti kontinuirane intervencije u vezi sa funkcionisanjem

Agencije za zapošljavanje Kosova, izgradnju kapaciteta, licenciranje ne-javnih službi za zapošljavanje; i, razvoj sistema za internu

obuku u okviru Agencije i CSO-a.



kompetitivnost

Reforma i modernizacija Javnih službi za zapošljavanje ce imati pozitivne efekte u povecanju konkurentnosti i poboljšanje kvaliteta

potražnje na tržištu i potrebe onih koji traže posao. Sa tim u vidu, licenciranje pružalaca usluga u privatnim službama za

zapošljavanje ce smanjiti troškove ove usluge, proširenje njihovih usluga i u srednjoročnom periodu ce dovesti do postizanja vecih

ciljeva u naporima da se ublaži nezaposlenost. Sprovođenje ove mere ce takođe doprineti stvaranju više zapošljivih radnika i

efikasnijih i produktivnijih preduzeca. Razvoj agilnije radne snage ce pomoci u privlačenju direktnih stranih investicija. Ulaganje u

pametne specijalizacije i R & I učinice inovativnija preduzeca i na taj način ce omoguciti rast industrije.

Mera reforme #19: Pružanje mogućnosti za osposobljavanje i zapošljavanje kroz aktivne mere na tržištu rada

Kratak opis Glavni cilj ove mere reforme je da se pruži prilika za obuku i zapošljavanje preko obuke na radnom mestu, subvencije plata, obuka

zasnovana na institucijama i preduzecima, programi stažiranja i programi samozapošljavanja. Posebno, cilj je da se iskoriste

postojece i predstojece inicijative za subvencionisanje plata u pravcu povecanja i kreiranja novih radnih mjesta kroz novo

zapošljavanje i poboljšane mogucnosti zaposlenja. Osnovna svrha FSP-s je da mobiliše vladina i donatorska sredstva ka povecanju

zapošljavanja ugroženih grupa, naročito mladih, žena i dugoročno nezaposlenih. Fond za subvencionisanje plata (FSP) ima za cilj

da postane integrisani instrument za podršku onih koji traže posao u kosovskim kompanijama u privatnom sektoru kroz privremeno

deljenje troškova zapošljavanja.



Pružanje obuke i mogucnosti zapošljavanja (obuhvatajuci Program za subvencionisanje plata), pod ovom merom, bice realizovano

tokom perioda 2016-2018.



kompetitivnost

Sprovođenje ove mere ce omoguciti pružanje mogucnosti za korisnike različitih kategorija , posebno mladih i žena - koja ce dobiti

kontinuiranu podršku i obuku da nađu posao i razvijaju svoju karijeru ili da uspostave svoje preduzece. Osim toga, ova mera ce

pružiti mogucnosti za unapređenje znanja baziranog na tržištu rada i da ce dovesti odlučivanja na osnovu dokaza u okviru institucija

koje regulišu tržište rada.

135

Mera reforme #20: Implementacija i poboljšanja u Sistemu karijere nastavnika

Kratak opis Ova mera ce se fokusirati na: (i) implementaciji karijernog sistema za profesionalni razvoj nastavnika (PR); procenu učinka (PU) i

napredovanja; i (ii) pružanje strateške podrške kako bi dodatno ojačali, dopunili i sistematizovali sistem karijere nastavnika i šemu

licenciranja. Time ce se nastaviti realizacija idejnog okvira koji povezuje napredovanje nastavnika u karijeri sa profesionalnim

razvojem i procenom učinka. Glavne intervencije ove mere ce obuhvatiti: razvoj i implementaciju plana za procenu učinka

nastavnika usklađenog sa lokalnim kapacitetima; razvoj licenciranja nastavnika zasnovanog na kompetentnosti i šeme napredovanja

koja definiše ključne veštine za svaku vrstu dozvole u postojece šeme i povezuje ih sa finansijskim podsticajima; i uspostavljanje

probnog programa za nove nastavnike čiji je cilj unapređenje i institucionalizacija procene učinka nastavnika i profesionalnog

razvoja.




2016: Profesionalni razvoj nastavnika/razvoj karijere u skladu sa pripremom nastavnika za implementaciju novog plana i programa;

proces licenciranja nastavnika; razvoj i usvajanje zakonodavnog okvira za licenciranje nastavnika, stručnog usavršavanja i procenu

učinka.

2017-2018: Osnivanje Državnog saveta za licenciranje nastavnika; razvoj, pilotiranje i usvajanje instrumenata za procenu učinka

nastavnika; razmatranje strukture plata nastavnika; nastavak licenciranja u Centru za licenciranje nastavnika; razvoj baze podataka

za licenciranje nastavnika.



kompetitivnost

Ova mera ima za cilj direktno ciljanje upravljanja dok indirektno teži ka kvalitetu obrazovanja, dva ključa za uspešne rezultate u

učenju. Potencijalno se očekuje korist u vidu povecanja kapaciteta sistema, institucija i uprave. Podržavajuci implementaciju

nekoliko poluga koje su usklađene sa poboljšanim performansama nastavnika, mera ce posredno da utiče na performanse učenika i

posledično dovesti do vece radne sposobnosti i konkurentnosti.

136

PRILOG 2. ISTRAGA KOMBINOVANOG UTICAJA POVEĆANJA PLATA I SVETSKIH CENA ROBE NA

INFLACIJU KOSOVA31

U 2011 godini, nakon izbornog obecanja prethodne godine, Vlada je povecala plate u javnom

sektoru za 50%. Iako je zemlja doživljava stalni rast prihoda, sa ciljem očuvanja nivoa kapitalnih

troškova, od kojih je vecina vec ugovorena (kao što je Autoput 7), povecanje plata je nadoknađena

povecanjem akciza na duvan i uvođenje akcize na brojnu drugu robu32. Ove mere su ostvarila

dovoljno prihoda da zadrže strukturu potrošnje u to vreme, iako jednokratni33 prihodi su značajno

doprineli za održavanje niskog nivoa deficita.

Tri godine kasnije, 2014 godine u kojoj je usvojena fiskalno pravilo, kao deo predizborne

kampanje Vlada je donela odluku da se plate u javnom sektoru i penzije povecaju za 25%. Ovo

povecanje je rezultiralo značajnom smenom u strukturi rashoda, smanjenjem kapitalnih troškova

od 11% BDP-a u 2011 godini na 7,4% u 2014 godini (vidi grafikon 1). Ova promena u strukturi

rashoda, zajedno sa ograničenim prostorom za dodatno smanjenje potrošnje u cilju očuvanja

deficita, vršila je pritisak na Vladu da preduzme dodatne mere prihoda, kao što je povecanje

postojecih akciza.

Grafikon 1: Vladini Rashodi za plate i kapital, u milionima evra

Povecanje plata 2014 godine poklopelo se sa strmim inflatornim pritiscima na osnovu pada

međunarodne cene sirovina. Imajuci u vidu veliki udeo uvoza u privredi, cene su uglavnom pod

uticajem međunarodnih kretanja cena. Dakle, pad svetskih cena se očekivalo da ce uticati na opšti

nivo cena na Kosovu, iako je u prethodnim predviđanjima pretpostavljeno da postoji jaka

lepljivost asimetričnih cena na uticaj međunarodnih cena (tj velika kao odgovor na poskupljenja u

svetu robe pošto preduzeca podižu domace cene za zaštitu marže, ali mala kao odgovor na pad

svetskih cena robe pošto preduzeca održavaju domace cene u interesu očuvanja pomenutih marži).

31 Ovo istraživanje kombinovanog efekta povecanja plate i svetskih cena robe na inflaciju Kosova predstavlja zgusnutu

verziju analize koja je sprovedena uz pomoc profesora Geoffrey Pugh, kroz projekat koji se finansira od Evropske Unije

”Podrška Ministarstvu Finansija” kojim upravlja EU na Kosovu 32 Automobili, Celuloza, polovne gume, i plastične kese, 33 U 2012 godini dividenda od 60 miliona evra je primljena od PTK i dodatnih 19 miliona evra u vidu budžetske podrške

obezbedila je Svetska Banka. Jednokratni prihod od licence isplacen od PTK za korišcenje telekomunikacionih frekvencija je

takođe dobiveno u 2011 godini.

Plate i dnevnice Kapitalni troskovi

137

Pored toga, povecanje inflacije zbog potražnje pretpostavlja se da je veoma mala, pošto u maloj -

otvorenoj ekonomiji sa veoma niskim pritiscima proizvodne osnove potražnja su vece šanse da

povecaju uvoz nego da vrše pritisak na nivou cena.

S obzirom da determinante nivoa cena na Kosovu nikada nisu testirane, povecanje plata izazvalo

je snažnu raspravu među javnosti o uticaju kojeg su imali na opšti nivo cena. U interesu pružanja

relevantnih, temeljnih analiza na osnovu kojih se može bazirati ova rasprava u buducnosti, ovaj

odeljak analizira kombinovani efekat povećanja plata i svetskih promena cene robe, kao

egzogene promenljive na opšti nivo cena na Kosovu. Ova vežba je rešena upotrebom dva pristupa:

prvo, modelovanje jednom jednačinom; i drugo, preko procene malog sistema u obliku modela

vektora – ispravke greške (VECM).

Grafikon 2. Šema IPC Kosova, prosečna plata i svetske cene robe

Grafikon 2.a. Šema prvih razlika IPC Kosova, prosečne zarade i svetskih cena robe

138

Da bi se izvršila ova analizu mi smo koristili tromesečne podatke o IPC Kosova (kcpi), prosečne

plate (ukupne plate) i svetske cene sirovina (worldcomm), šeme koje se pružaju u grafikonima 2 i

2a, za period od K1 2003 do K2 2015. Podaci su se prilagodili sezonski i, da poboljša uporedivost

ponovo su indeksirani, a svetske cene robe su pretvorene u evrima.

Testiranje osnovnih jedinica su sugerisala da se sve tri promenljive u prvim razlikama su

generisana stacionarnim procesom (zato su one I (1) u nivoima) i rezultati koji su ostvareni od

testova dijagnoze ukazuju na model sa jednim zakašnjenjem, što se smatra razumnim takođe

razmatrajuci kratke vremenske serije na raspolaganju za ove indikatore. Štaviše, testovi dijagnoze

pokazuju da postoji prekid u Kosovskoj seriji CPI u 2007K2, verovatno predstavlja početak

globalne finansijske krize34. Iz tog razloga, impuls maketa za 2007K2 je uključena u model. Da bi

testirali za asimetrije cena na Kosovu u vezi sa međunarodnim cenama, model uključuje i makete

interakcije (gde je veštačka promenljiva ‘DLncommDV, koja uzima vrednost ‘1’ za negativne

promene u svetskoj inflaciji robe i ‘0‘ bez promena i/ili povecane, je umnožena sa promenljivom

svetskom robnom inflacijom cena ‘DLnCDVbyDlnC’.

Hipoteza da su testirani su sledeci:

1. sugestija da postoji ‘efekat političke ekonomije‘, pri čemu politički određena povecanja

plata su finansirani kroz povecanje poreza koji smanjuje potražnju i cene u kratkom roku; i

2. strateška reakcija je odigrana od strane preduzeca (posebno u velikim trgovinama) u

odnosu na vece povecanje plata, čime očekivana povecana potražnja dovodi do

privremenog smanjenja cena u cilju osvajanja najveceg moguceg tržišnog udela

U početku, specifikacija VAR modela koji predstavlja osnovu za sistem – test ko integracije je

sproveden. Dakle, koristeci informacije kriterijuma i niz dijagnostičkih testova je određena dužina

zaostajanja naše VAR specifikacije, uključujuci konstantnu i promenljivu maketu za strukturne

prekide u 2007K2. Kao što je prikazano u tabeli 3, dijagnostički testovi preporučuju VAR (2)

mada informacije ukazuju probleme sa normalnošcu.

Tabela 3. Dijagnostički testovi za VAR (p) specifikacije Praznine Q (16) Q* (16) FLM (5) LJB (4) MARCH (5)

p = 3 37.05

[0.94]

47.64

[0.65]

1.53

[0.10]

14.76

[0.00]

47.22

[0.38]

p = 2 38.75

[0.96] 50.09

[0.70] 1.04

[0.43] 18.96

[0.00] 46.23

[0.42]

p = 1 65.18

[0.30]

75.77

[0.08]

1.95

[0.02]

8.08

[0.08]

55.91

[0.12] Izvor: Jedinica Makro kalkulacije, JMulti Time Series Analisis Softverski paket, Lutkepohl & Kratzig

Svetske cene robe i maketa interakcije su uključeni kao egzogene promenljive u modelu s obzirom

da nivo cena na Kosovu su uticane kretanjima u međunarodnim cenama ali ne i obrnuto. Kao

rezultat toga, test za postojanje ko integracionih vektora je sproveden samo za dve promenljive,

odnosno kosovskih cena i nivoa plata. Rezultati ko integracionog testa su prikazani u donjoj tabeli.

34 Strukturni prekidi u svakoj promenljivoj nemaju zajednički izvor i na taj način ne 'postroje'; dok svetske cene robe i IPC

Kosova prikazuju prekid u vezi sa globalnom finansijskom krizom, agregatne plate su više pod uticajem domacih političkih

odluka da se povecaju plata u javnom sektoru. Ipak, prekid na ove dve promenljive nisu rezultirali značajnim zbog toga model

je izgrađen sa samo jednim prekidom, odnosno 2007K2.

139

Tabela 4. Ko integracioni testovi (dozvoljavaju konstantna ograničenja na ko integracione

vektore, što omogucava jedno strukturan prekid 2007K2)

Test Johansen Trace

(re - navedeni prema konačnom VECM)

r0 LR P-val 90% 95% 99%

0 48.05 0.0000 22.75 24.87 29.20

1 10.57 0.1118 10.87 12.69 16.60

Test Saikkonen & Lütkepohl

(u prisustvu korisnika – naznačenog strukturnog prekida)

r0 LR P-val 90% 95% 99%

0 21.95 0.0007 10.47 12.26 16.1

1 0.55 0.5176 2.98 4.13 6.93

Izvor: Jedinica Makro kalkulacije, JMulti Time Series Analisis Softverski paket, Lutkepohl & Kratzig

Dokazi izveštavani u tabeli 4 pretežno sugeriše da postoji ko integracioni odnos između cene i

inflacije plata. Otuda mi smo procenili VECM na osnovu VAR (2) specifikacija i ko integracionog

ranga 1. Test faktora verovatnoce (LR) je sprovedeno u cilju poređenja ograničenog modela u

odnosu na neograničeni, preporučen je za korišcenje ograničeni model, naime model sa samo

jednom konstantom i presretanje pomaka uslova određivanja u ko integracioni vektor. Formula u

nastavku prikazuje Johansen ML procenu ko integracione relacije ß, gde smo normalizovali

koeficijent ‘kcpi’ na jedan, koeficijent utovara za kcpi i uslova određivanja i egzogenih varijabli.

… gde su t- vrednosti prikazane u zagradama

Kcpi označava prirodni logaritam IPC Kosova kao što je izveštavano od strane Agencija za

Statistiku Kosova, ukupne plate predstavljaju prirodnu logaritam prosečnih ukupnih plata na

Kosovu, shift07q2 označava maketu za strukturni prekid u 2007q2, DLnCDVbyDLnC predstavlja

maketu interakcije i DLncommDV je veštačka promenljiva za svetske cene robe kao što je

objašnjeno gore. Negativan znak i mala veličina za koeficijenat otkriva uravnoteženu reakciju

trenutne cene inflacije u prethodnoj neravnoteži u dugoročnom odnosa između cena i nivoa plata.

Koeficijent procenjivanja prilagođavanja ukazuje na to da inflacija cena se prilagođava da bi se

uklonio 16,6% prošle neravnoteže po tromesečju. S druge strane, koeficijent tekuce inflacije plata

nije bila statistički različita od nule što ukazuje na to da inflacija cena se ne prilagođava da bi

povratila prethodnu neravnotežu, nalaz koji sugeriše značajnu nominalnu lepljivost plata.

Jednačina (2) u nastavku predstavlja ispravku greške dobijen iz jednačine (1).

Stoga, odnos dugoročne ravnoteže pokazuje da u dugom roku, postoji značajan propust plata na

cenama (0.27%).

140

Dugoročno gledano odnos ravnoteže se procenjuje uslovno na strukturne prekide, što značajno

doprinosi na snagu ovog nalaza. Procene kratkoročnih odnosa između diferenciranih varijabli

(inflacija cena i plata) otkrivaju da je procenjeni efekat inflacije cena na trenutne inflacije cena je

pozitivna. Ipak, procenjeni efekat preostale inflacije plata na tekucu inflaciju (-0.183) ukazuje na

naopako negativan uticaj na kratki rok. Ovaj nalaz podržava drugu hipotezu da firme imaju

tendenciju da prvo smanjuju cene da bi stekle udeo na tržištu kada se očekuje povecanje plata u

javnom sektoru.

Kao što je ranije procenjena (iako nije testirano), kada je pozitivno, inflacija cena svetske robe ima

direktan, pozitivan uticaj u domacoj inflaciji cena (0.068); Međutim, ovaj efekat uglavnom se

rasipa kada inflacija cena svetske robe je negativna (-0.047). Analiza impulsnog odziva otkriva

ovaj odnos na kratak i na dugi rok između zarade i inflacije. Analiza impulsnog odziva predviđene

greške se koristi da pokaže efekte preko 20 četvrtine jedne šok jedinice za indeks zarada na upis

indeksa cena. Mi koristimo 1000 programa za punjenje replike i 95 % interval poverenja.

Grafikon 3. Efekti preko 20 četvrtine jedne jedinice u evidenciji indeksa zarada na dnevniku

indeksa cena

Rezultati analize impulsa - odgovor su u skladu sa procenjenim efektima koji su gore razmotreni.

Naopak kratkoročan negativan efekat povecanja plata na cene je precizno uhvacen; za prvo

tromesečje, efekat je negativan i statistički značajan (i velikih i malih linija pouzdanosti ispod 0).

Ipak, efekat jedne jedinice povecanja plata na cene brzo se pretvara u pozitivan i nakon otprilike

dve godine postaje i ostaje pozitivna (tj i velikih i malih linija pouzdanosti iznad 0).

Ova analiza daje znak da inflacija cena svetske robe na domaci CPI se direktno prenosi na cena

inflacije i indirektno preko uticaja na inflaciju plata. Efekti su jaki i odigraju se obrnuto, što

ukazuje na značajnu asimetričnost cena.

141

PRILOG 3. EKONOMISKI EFEKTI REFORMSKIH MJERA

Ek-ante procene efekata mera ekonomskih reformi je teško čak iu sredinama sa bogatom i

blagovremeno ekonomskim podacima i dovoljnog kapaciteta za napredne ekonomske analize.

Procene su često ograničene na mere koje direktno utiču na jasno odrediti ekonomske promenljive

ili parametra (na primer povecanje javnih investicija, promena poreske stope doprinosa ili

parametri promene u penziju ili sistema socijalne sigurnosti, prilagođavanje nivo subvencija i sl).

Puni indirektni efekti se mogu često ne uzeti u obzir. Pored toga, efekti mera koje su

institucionalni po prirodi ili imaju za cilj promenu podsticaja za privrednih subjekata (na primer

deregulacije, poboljšanje poslovnog okruženja, bolje upravljanje) je veoma teško ili nemoguce

procijeniti sa bilo kojim stepenom sigurnosti.

U ovom prilogu, učinjen je pokušaj da koristi ekonomske modele koji su razvijeni sa osnovnim

ciljem predviđanja ekonomske trendove da baci malo svetla na verovatni ekonomski uticaj

pojedinih reformskih mjera u PER.

PDV diferencijacija

Razlika stope PDV-a (od jedinstvenoj stopi od 16% do opštoj stopi od 18 % i nižom stopom od

8% za odabrane osnovne robe široke potrošnje) stupio je na snagu u septembru 2015. U vreme

izrade podatke ERP , firma ili industrijskom nivou na naplatu prihoda pošto je podela još nisu

dostupni. Ali pošto za vecinu preduzeca diferencijacija podrazumeva efikasnu povecanje stope

PDV-a na njihovim proizvodima i uslugama, to je hipoteza da bi efekat bio sličan onom koji

povecanja stope PDV u (sa 15% na 16%) u januaru 2009. godine.

Ekonomska teorija nam govori da je povecanje stope PDV-a u efikasnom može imati tri

neekskluzivna efekte:

- Jednokratno povecanje cijena finalnih proizvoda, u meri u kojoj dobavljači su u stanju da

donese teret PDV nad krajnjim potrošačima, što zauzvrat zavisi od cene elastičnosti tražnje

i intenziteta konkurencije između dobavljača. Povecanje cene gotovih proizvoda zatim

smanjiti količine prodate u zavisnosti od promena u relativnim cenama robe i poprečnih

elastičnosti potražnje. Na makro nivou, porast IPC smanjuje stvarnu kupovnu moc i samim

tim stvarna potrošnja domacinstva,

- Smanjenje marži prodavac , u meri u kojoj oni ne mogu proci teret PDV napred , što može

izazvati ih da se smanji neke druge elemente troškova ili prilagodite nivo napajanja,

- Prilagođavanje u nominalno i realno prodaje , što je odraz kombinovani efekat povecanja

PDV-a na cene i količine prodaje.

Vreme - serije modela su korišceni da se ispita uticaj povecanja u 2009. Stopa PDV-a (sa 15% na

16 %) na potrošačkih cijena i prodaje preduzeca. Podaci korišceni su CPI i njene komponente za

2003-2014 (ASK) i pre oporezivanja vrednosti prodaje preduzeca 2006-2014 (sastavljen od

pojedinačnih mjesečnih prijava PDV).

Na agregatnom nivou, regresije za prodaju (na CPI, plate, doznake i vreme makete) i za CPI (na

plate, doznaka, svetskih cena robe i smenama makete) su procenjena unutar naizgled nepovezanih

regresije okvira. Za ispitivanje uticaja povecanja PDV-a, vreme makete su korišceni za

poslednjem kvartalu pre povecanja, u prvom kvartalu nakon povecanja i naredne 4 kvartala.

142

Rezultati su pokazali nikakav značajan efekat povecanja PDV-a na promet. Nivo IPC bio je znatno

veci u poslednjem kvartalu pre povecanja PDV-a i u prvom kvartalu nakon toga, ali povecanje nije

bio uporan.

Uticaj PDV-a je takođe ispitivan na disagregiranom nivou relevantnih CPI komponenti (grupe

proizvoda) i prodaje relevantnih NACE industrije na osnovu modela vremenskih serija.

Dezagregirave analiza CPI komponenti potvrdio da nije bilo traju efekti povecanja PDV-a na

nivou CPI, sa mogucim izuzetkom komunikacije , ali rezultati u ovom konkretnom industriji su

manje pouzdani daje veoma visoke fluktuacije i očigledne strukturne pauze u seriji nad celom

periodom istraživanja. Značajne kratkoročni porast nivoa cena Odmah nakon povecanja PDV-a su

pronađene na 3 grupe proizvoda (nameštaj i pokucstvo i održavanje; saobracaja; komunikaciju),

ali oni ne istraju.

Dezagregirave analiza prodaje po NACE sektora naci da je u poslednjem kvartalu pre povecanja

PDV-a realni i ili nominalne prodaje značajno porastao u 4 industrije (vađenje ruda i kamena;

proizvodnju, promet na veliko i malo i popravka motornih vozila, informacije i komunikacije

sektor). Kombinovani pravi prodaja svih sektora takođe značajno povecan u istom periodu , dok

nema značajno povecanje prodaje pronađeni su neposredno kvartalu posle promene. Ovaj obrazac

može biti dokaz predostrožnosti kupovina na osnovu očekivanja višim cijenama posle povecanja

PDV-a.

Sve u svemu, analiza ukratko iznad sugerišu da je povecanje PDV-a u 2009. godini imao trajan i

ekonomski značajan negativan uticaj na ekonomske aktivnosti. Ovaj zaključak je dodatno

potkrepljuje nalaz da u svim industrijama (osim poljoprivrede) realne prodaje u prvoj godini

nakon povecanja PDV (k2-2009 da k1-2010) su viša ili barem ne bitno drugačiji nego u osnovnom

periodu (od 2004 u poslednjem kvartalu pre povecanja PDV-a).

Najverovatnije objašnjenje za očiglednog nedostatka efekata povecanja PDV-a u 2009. godini je

da je uveden zajedno sa drugim promenama u poreskom sistemu koji ima stimulativno dejstvo na

privredu. Naime, stopa KIT i marginalna stopa PDG su obe polovine u isto vreme. Donjem gradu

protivtežu uticaj smanjenih prodaje marginama (zbog povecanja PDV-a) od prihoda preduzeca.

Smanjenje PIT smanjio pritisak na poslodavce da povecaju bruto plate i povecala raspoloživi

prihod protivtežu potencijalno negativan efekat PDV (cena) poveca na potrošnju.

Razlika PDV-a u 2015. godini je u kombinaciji sa uvođenjem neke posebne poreske olakšice

namenjene za poboljšanje likvidnosti poslovnog sektora i smanjenje troškova uvezene

industrijskih ulaza, mašina i opreme (videti Okvir 2 u glavnom tekstu), ali nikakve promene su

napravljene u o porezu na dobit ili PIT cene. To proizilazi iz ovog poređenja da su ekonomski

efekti cepanje PDV mogu biti izraženiji od onih povecanja PDV-a u 2009. godini i da ce morati da

se prati i ocenjuje tokom godine i podaci postaju dostupni. Međutim, moguce negativan efekat

poskupljenja na agregatnom potrošnje ce biti ublažen uvođenjem niže stope PDV-a za osnovne

potrošne robe.

Reformske mjere poboljšanje pristupa finansijama ( #10 do #12)

Visoki troškovi kredita i kreditne racionalizacije od strane banaka je prepoznata kao obavezujuci

prepreku ekonomskom rastu na Kosovu. Reformske mjere reši problem nudeci garantni šemu za

143

mala i srednja preduzeca i poboljšanjem izvršenje ugovora. Očekuje se da ce mere da doprinese

daljem padu kamatnih stopa koja je počela tokom 2015.

CBK u 2015. po prvi put objavila podatke o kamatnim stopama i kredite razložiti od 3 privrednim

sektorima. Nažalost, dostupni serija je još uvek suviše kratak da bi ekonometrijski procenu

funkcije investicija.

Da bi dodatne uvid u investicione odluke preduzeca, analizirali smo presek podataka iz velikog

poslovnog istraživanja koje je sprovela Riinvest instituta u 2011. godini (jedina pita konkretna

pitanja o investicionim kreditima, i kamatne stope). Pošto podaci o kamatnim stopama su

prijavljeni u opsegu, a ne tačan broj, smislena procena elastičnosti nije bilo moguce. Ipak, procene

(koristeci tobit i probit modele i ispravljanje za uzorak izbor pristrasnosti) potvrdila je da bolju

dostupnost kredita i niže kamatne stope su očekivani pozitivan uticaj na odluku kompanija da

investiraju i na vrednost investicije. Investicija je takođe pozitivno u vezi sa rastom prodaje u

prethodnoj godini ukazuje na prisustvo akceleratora efekta. Procene takođe otkrila da firme sa više

od 10 zaposlenih i starije firmi su znatno veca verovatnoca da ce investirati. Ovaj nalaz predstavlja

opravdanje za fokusiranje garancije za kredit šemu na mala i srednja preduzeca.

Reformske mjere za poboljšanje meč veštine i tržište rada (#17 #20)

U situaciji viška potražnje za radnom snagom odgovarajucih veština, mjera usmjerenih na

unapređenje veština, organizovanje obuke za osobe koje traže posao i poboljšanje odgovarajuci

funkciju na tržištu rada, može doprineti povecanju proizvodnje, jer povecavaju bogatstvo jednog

oskudnog proizvodnog faktora. Da biste potvrdili ovaj teorijski očekivani efekat, Proizvodna

funkcija mikro-nivou se procenjuje na osnovu podataka na nivou kompanija, koristeci prodaju kao

zamena za ekonomske aktivnosti i investicionu potrošnju kao zamjena za promene u kapitala.

Rezultati su pokazali da povecanje stope rasta zaposlenosti u firmama za 1 procentni poen

povecava stopu rasta prodaje za 0,84 procentnih poena. Ovo potvrđuje da promocija zapošljavanja

i veštine za poboljšanje i mere (u meri u kojoj su povecanje zaposlenosti obracajuci relevantne

veštine neusklađenosti) može da doprinese povecanju proizvodnje, ali, s obzirom na trenutno

stanje razvoja takve politike, bilo pozitivan uticaj može se očekivati tek na srednjoročnom

periodu.

Reformske mjere za poboljšanje infrastrukture (#2 do #4 )

Uticaj planirane investicije na privredni rast i ostalih varijabli je direktno procenjuje

povecanjem vrednosti investicije koje se predviđaju u makroekonomsku prognozu. Rezultati

ovih procena su prikazani u poglavlju o alternativnim scenarijima u glavnom tekstu ERP.

144

PRILOG 4. PREDVIĐANJA POJEDINIH PRIHODNE KATEGORIJE

Da obezbedi proveru robusnosti, ključne komponente prihoda su prognozirali koristeci vremenske

alata i/ili elastičnosti prihoda za poreske osnovice procenjenih na istorijskim podacima serija

analize. Rezultati ovih analiza su predstavljeni u nastavku.

Prihodi od PDV su najvažniji izvor javnih prihoda , što čini 44% od prihoda u 2014. Za potrebe

ovog prognoze , nivo prodaje je predviđa koristeci ARMA model na osnovu istorijskih podataka

za period 2006K1-2015K3 i procenjene elastičnost prihoda od PDV na prodaju PDV - placaju

firmi na 0,84 (na osnovu podataka za 2006- 2013). Rezultati ovog prognoze ukazuju na to da, u

odsustvu diferencijacije PDV, prihodi bi se povecala za 5,8% u 2016., a zatim nešto nižim

povecanja 4,2% i 3,8% u odnosu na isti period prethodne godine u 2017. i 2018. godine,

respektivno.

Prihodi od akciza čine oko četvrtinu ukupnih prihoda. Tipično, akcize na uvozne nafte i duvana

računa za 80-85% akciznih prihoda. Za potrebe ovog prognoze, nivo akciza za duvan i naftu se

pretpostavljalo da ostane na sadašnjem nivou širom periodu 2016-2018, dok su procenjene

količine ovih proizvoda koristeci tehnike Time Series analiza. Količina uvoza nafte je procenjena

na osnovu jednog VAR modela koji tretira (predviđeni) uvoz cenu kao egzogeni, a uvozne cene,

zauzvrat, su prognozirali na osnovu drugog VAR modela koji tretira cene nafte na svetskom

(koristeci najnovije MMF predviđa roba cena decembra 2015) kao egzogene. Količina uvoza

duvanskih prognozira na sličan način, ali pošto je njegova cena je relativno stabilna, stalna cena

uvoza u prosjeku 2015 nivou se pretpostavlja.

Prema ovim predviđanjima, ulje akciza prihodi su prognozira da se poveca za oko 10% u odnosu

na prethodnu godinu u 2016., nakon čega je više skroman porast od otprilike 2%, u proseku,

tokom naredne dve godine. Duvan akciza prihodi Očekuje se da ce do povecanja preko 10% u

2016. u odnosu na prethodnu godinu, kao rezultat povecanja nivoa akciza u 2015. i povecanja od

5% na uvoz duvana. U narednim godinama, količina uvoza duvana i akciznih prihoda od njega se

očekuje da ce ostati prilično konstantna, sa povecanjem manje od 1%. Sve u svemu,

pretpostavljajuci konstantnu deo nafte i duvan akciza prihoda u ukupnim akciznih prihoda, a sličan

stopu rasta od preostalih akciznih prihoda, što je povecanje od oko 10% u akciznih prihoda je

predviđen za 2016., zatim povecanje od 2% i 1% , respektivno, u 2017. i 2018. godine.

Prihodi od carine su činili oko 10% od ukupnih prihoda u poslednjih nekoliko godina. U odsustvu

promene politike, a na osnovu predviđanja uvoza robe (kao što je prikazano u Aneksu Tabela 1f) i

na procenjene elastičnosti uvozne dažbine prihoda na uvoz robe na oko jedinstva (na osnovu

istorijskih podataka 2008K1-2015K3), bi se očekivalo ovi prihodi porasti za 5,9% u 2016. u

odnosu na prethodnu godinu, a 5,6% u naredne dve godine. Međutim, kao rezultat promena

politike, odnosno usvajanje SSP, sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom i stupanja na snagu

Zakona br 04/L-163 o roba oslobodjena poreza i carinske robe sa nultom stopom carine, očekuje

se ove brojke biti niža za oko 30 miliona evra (ova vrednost predstavlja uticaj na ukupnih prihoda,

uključujuci PDV i akcize) u proseku godišnje.

Porez na dohodak prihodi čine oko 5% ukupnih prihoda u poslednjih nekoliko godina. Na osnovu

pretpostavke o stopom rasta registrovane zaposlenosti u skladu sa tim ukupne zaposlenosti (kao

prikazano u Aneksu tabeli 1c), i procenjuje elastičnosti kamenog prihoda u bruto zarade u 1.12, na

osnovu istorijskih podataka (2005-2014), PIT prihodi su prognozirali da se poveca za oko 3,4% u

145

narednih nekoliko godina, u proseku. Ova prognoza pretpostavlja konstantan nivo plata na nivou

proseka u poslednje četiri kvartala za koju su podaci bili dostupni u vreme pisanja (2014K3-

2015K2), koji izgleda razumna pretpostavka s obzirom da (prijavljeno) platama u privatnom

sektoru su ostao znatno stabilan tokom poslednjih godina , i ne postoje planovi povecanja plata u

javnom sektoru u bliskoj buducnosti.

09.09.2016program ekonomske reforme (per)otvori pdf

Documents