II, i deseto slovo nae irilice, trinaeste nae latinice (I, i); kao skraenica: ib ili ibid. = ibidem; id. = idem; i. e. = id est (lat. id est) to jest, tj.; i. . = in fine (lat. in fine) na kraju; i. m. = in medio (lat. in medio) u sredini, sredinom; i. m. = in margina (lat. in margine) na ivici; imi. = imperativ; imp. = imprimatur; ini. ili inclus. = inkluzive; inv. = invenit; ind. = indikativ; inf. = infuzum; i. q. = id kvod ili idem kvod (lat. id, idem quod) isto to; it. = item; mat. I = rimski broj 1,1 = oznaka za imaginarnu veliinu ;ft. = intenzitet dejstva ;Hem. In = indijum, Ir = iridijum, Y = itrijum, Yb = iterbijum. Iberija (gr. Iberia lat. iberia) zeml>a kojom tee Mbep (danas Ebro), dakle stara Hispanija, tj. celo Pirinejsko poluostr-vo (panija i Portugalija); takoe stari naziv za istonu Gruziju. ibermen (nem. iiber nad, Mensch ovek) natovek, pojam iz filozofije Fridriha Niea. Ovim su se pojmom koristili nemaki rasisti pod Hitlerom oznaavajui njime svoju, navodno viu rasu. iberciger (nem. Uberzieher) ogrta, prole-ni ili jesenji mantil. ibidem (lat. ibidem) na istom mestu, u istom delu, na istoj strani neke knjige; obino se pojavljuje, kao skraenica, u naunim delima: ib. ili ibid. I bik (gr. Ibykos) starogrki lirski pesnik iz VI veka pre n.e.; jednom, kada je putovao radi takmienja na istmijskim igrama, ubili su ga razbojnici, koje su, posle toga, prokazali dralovi (Dbikovi dralovi, , poznata balada Fridriha ilera). ibis (eg. hippen, gr. ibis, lat. ibis) egipatska baroka ptica, veoma slina rodi, koju su stari Egipani oboavali kao simbol boga mudrosti i nauke Tata ili Tauta. iblis (arap. iblis, tur. iblis) avo, satana; stareina avola; bie natprirodne veliine, din, div. ibn (arap. ibn, tur. bin, ibin) patronimiki dodatak pred arapskim linim imenima; oznaava obino oca (ree deda ili nekog ranijeg pretka), npr. Ali ibn Hasan = Alija sin Hasanov; bin. ibrik (pere. abnz, tur. ibrik) bokast bakren sud sa uskim grlom i poklopcem, za vodu, rakiju i kafu. ibriim (pere. ebrium, tur. ibrisim) svileni konac. ivning (eng. evening) vee; ivning-dres (eng. evening-dress) veernje odelo, dugako salonsko odelo (gerok) sa dva reda dugmeta. ivoar (fr. ivoire, lat. eboreus) slonova kost, slonovaa. ivorit (eng. ivory, fr. ivoire slonovaa) u Americi pronaena, sa hartijom spojena i izmeana bela masa na kojoj se pie olovkom ili mastilom, a posle se napisano moe lako izbrisati vlanom krpi-com. igalo (gr. aigialos) morska obala. igelit (trgovaki naziv) plastina masa od polivinil-hlorida; upotrebl>ava se za izradu kinih kaputa, cipela, torbi, titova lampi, za izolaciju ica i dr. igl (eng. eagle) severnoameriki zlatan novac u vrednosti od 10 dolara koji na sebi ima lik orla. iglu (eng. igloo) eskimska koliba nainjena od iseenih komada snega i leda. ignescentan (lat. ignescens) zapaljiv, ra-spaljiv, koji se lako pali. igni et fero (lat. igni et ferro) ognjem i maem. ignikola (nlat. ignicola, fr. ignicole) potovalac, oboavalac vatre. \ ignipunktura (lat. ignis oganj, vatra, punctu-ga bodenje, bod) med. zabadanje usijanih igala u obolele delove tela (npr. kod leenja ireva), izgorevanje; ignipuik-cija. ignipunkcija med. v. ignipuiktura. ignis (lat. ignis) vatra, oganj; ignis Antoni-ji (lat. ignis Antonii) med. crveni vetar (nazvan po sv. Antoniju); ignis persikus (lat. ignis persicus) med. persijska vatra, vrsta opasnog ira; ignis fatuus (lat. ignis fatuus) varljiva svetlost, svetlost lutalica. ignis et akve interdikcio (lat. ignis et aquae interdictio) formula osude na progonstvo kod Rimljana: zabrana upotreblja-vanja vatre i vode.

ignispi cij (um)

319

ideal-realizam

ignispicij(um) (lat. ignis, spectio gledanje, ignispicium) proricanje (ili: vraanje) po nainu gorenja vatre. ignitron (lat.) usmeriva struje kod visokog napona. igniferan (lat. ignifer) vatronosan, koji prenosi vatru, vatren. ipcija (nlat. ignitio) sagorevanje u kre i pepeo, pretvaranje u kre; usijanost, usi-javanje. ignominija (lat. ignominia) sram, stid, obeaenje, beae. ignoramus et ignorabimus (lat. ignoramus et ignorabimus) fil. uvena izreka nem. fiziologa Di Boa-Rejmona (18181896): Ne znamo, a neemo nikada ni znati", tj. nikada neemo moi prekoraiti ljudskom duhu postavljene granice saznanja prirode; bvome nasuprot postavio je nem. priro-dnjak Ernst Hekel lozinku: impavidi pro-gredijamur (lat. impavidi progrediamur) Poimo bez kolebanja napred!" ignorant (lat. ignorans) neznalica; onaj koji se pravi da ne zna, onaj koji prelazi preko nekoga ili neega kao da i ne postoji. ignorantan (lat. ignorans) neznalaki, neuk, koji ne zna, koji je bez znanja. ignorancija (lat. ignorantia) neznanje, neznalatvo; ignorancija jurio ili legne (lat. ignorantia juri, legis) nepoznavanje prava ili zakona; ignorancija supina (lat. ignorantia supina) hotimino neznanje; ignorancija fakti (lat. ignorantia facti) nepoznavanje injenice ili dogaaja. ignoracio elenhi (lat. ignoratio elenchi) log. v. elenhus, , ignorirati (lat. ignorare) ne znati, ne hteti znati za to, praviti se da ne zna za koga ili za to, prelaziti preko ega kao da i ne postoji. ignorisati v. ignorirati. ignoscibilan (nlat. ignoscibilis) oprostljiv; ignoti nula kupido (lat. ignoti nulla cupi-do) posl. znano voljeno, neznano nevoljeno. ignoscirati (lat. ignoscere) ne pamtiti vie, oprostiti, zaboraviti, smatrati kao da se to nije ni dogodilo. iguava (p. iguana, lat. iguana tuberculata) zoolJ v. leguan. iguman (gr. egeomai predvoditi, rukovodi-ti, egiimenos) stareina (pravoslavnog) manastira, opat; igumanija nastojnica enskog manastira. Ida (gr. Ide) velika planina kod Troje, glavno mesto kulta boginje Kibele, mesto gde je Parne napasao stado i odakle je Ganimed odnesen na nebo. ide (lat. idus) pl. u starorimskoj meseevoj godini: dan punog meseca; otuda u rimskom kalendaru: petnaeste dan u martu, maju, julu i oktobru, a trinaesti u ostalim mesecima; ovi dani bili su posveeni Jupiteru. ideal (gr. idea pojava, lik, svojstvo, nain, nlat. idealis) uzor, savrenstvo, slika sa-

vrenstva, najvii cilj, elja ije bi ostvarenje predstavljalo vrhunac sree za onoga koji seli; ono to je u potpunom skladu sa idejom; predmet naroite elje, ljubavi, divljenja ili oboavanje. idealan (gr. idea, nlat. idealis) savren, uzorak, koji potpuno odgovara idealu, koji je eljen, uzvien, divan, oboavan; idealno lep savreno lep, koji odgovara svim uslovima lepoga; idealne vrednost uobraena, nestvarna vrednost; idealno pravo prirodno pravo; idealni svet nat-ulni svet; up. materijalan, realan. idealizam (gr. idea) fil. materijalizmu suprotan pogled na svet, po kojem je spoljni svet samo predstava subjekta koji opaa, ak i materija samo oblik u kojem duh dolazi do izraaja; apstraktni idealizam platonska predstava o samostalnom i nezavisnom postojanju prapojmova, zakona: saznanje stvarnosti jeste saznanje zakona stvari, te je zakon stvarnost, a pojedine stvari su prolazne; praktini idealizam upravljanje volje prema idealnom, tenja da se u ivotu ostvari ono to se smatra idealnim, savrenim; objektivni ili konkretni idealizam onaj po kome pojmovi razuma postoje u samoj stvarnosti (Hegel); subjektivni idealizam uenje po kome je spoljni svet samo predstava, a stvarno postoji samo posmatra; up. materijali-zam. idealizirati v. idealizovati. idealizovati (gr. idea, fr. idealiser) davati emu obeleje ideala, neto nesavreno u mislima oslobaati njegovih nesavr-enstava, izjednaivati neto sa idealom, ulepati, ulepavati, prikaziva-ti neto uzvienijim i savrenijim no to je. idealisati (gr. idea) sanjariti, matati, udeti za im kao za krajnjim ciljem svojih elja, arko eleti. idealist(a) (gr. idea) fil. pristalica idea-lizma; sanjalica, zanesenjak, ovek koji tei za savrenim, idealnim;^, materi-jalist. idealistiki (gr. idea) koji se tieideali-zma, koji je u vezi sa idealizmom, koji ima svojstvo idealizma. Engels: Marks i ja bejasmo svakako zajedno jedini koji smo iz nemake idealistike filozofije spasli svesnu dijalektiku i materijalistiko shvatanje istorije prirode i istorije". idealitet (gr. idea, nlat. idealis) postojanje kao ideja ili predstava (za razliku od realista, tj. postojanja u stvarnosti, u prostoru i u vremenu). ideal-realizam fil. shvatanje po kojem je ono to je idealno u isto vreme i realno, idealitet i realitet su korelati, shvatanje da se realno moe izvesti iz ideal-nih principa; uenje da idealnom odgovara neto realno i da se realno ispoljava

ideacija

320

idila

u idealnom; shvatanje po kojem je realno nosilac i organ idealnog. ideacija (gr. idea) fil. odnos konkretnog prema ideji, uzdizanje posebnog, pojedi-nanog do opteg, trajnog; obrazovanje pojmova i predstava, saznavanje onoga to je bitno i utvrivanje toga to je saznano u jednom odreenom pojmu. ideja (gr. eidos vid, oblik, idea) misao, pojam, predstava, osnovna misao, zamisao, pomisao; nazor, gledite; slika koju duh sebi stvara o nekoj stvari; teorijski ili praktini cilj koji oveku lebdi pred oima, misao vodilja; dosetka; praslika, slika, tip; osnovni nacrt, plan, skica; prauzrok stvari (u Platonovoj filozofiji), logika pretpostavka, hipoteza; sanjarija, matanje, uobraenje; u obinom govoru: neto vrlo malo, malice; asocija-cija ideja v. asocijacija. idejan (gr. idea) koji postoji samo kao ideja, misaon, pojmovan, zamiljen, koji postoji samo u mislima; nerealan, nestvaran. idem (lat. idem) isti, isto; idem per idem (lat. idem per idem) log. isto istim (dokazivati, definisati ili pojmovno odreivati), greka u dokazivanju ili pojmovnoj odredbi, definiciji, kad se svodi na neto to sadri u sebi znaenje onoga to ima da se dokae, odredi. idemist(a) (lat. idem est isto je) onaj koji sve odobrava, koji na sve kae: da!, amina. identigrafija (nlat. identitas istovetnost, gr. graphia) istovetnost pisma. identist(a) (nlat. identitas istovetnost, jednakost) fil. pristalica filozofije identiteta. identitet (nlat. identitas) istovetnost; zakon identiteta (nlat. principium identitas) log. svaki pojam, svaki predmet jeste ono to jeste, znai ono to znai (A = A, ita se: A je A); filozofija ili sistem identiteta filozofski pravac koji smatra da materija i duh, telesne i duevno, subje-kat i objekat, miljenje i bie nisu dve naelno razliite stvari, nego identine, istovetne, samo dva razliita naina pojavljivanja i shvatanja jedne jedinstvene supstancije (Spinoza, eling, Fehner i dr.). Lenjin: Svestrane, univerzalna elastinost pojmova, elastinost koja ide do identiteta suprotnosti, u tome je ono to je bitno". identifikacija (nlat. identificatio) poistovljavanje, poistovljenje, utvrivanje istovetnosti nekoga ili neega; identifiko-vanje, identificiranje. identifikovana (nlat. identitas istovetnost, lat. facere uiniti) v. identifikacija. identifikovati v. identificirati. identificiranje (nlat. identitas, lat. facere) v. identifikacija. identificirati (nlat. identitas istovetnost, lat. facere) poistovetiti, poistoveivati,

utvrditi (ili: utvrivati) istovetnost; smatrati istim. identian (fr. identique, ital. identico) istovetan, jedan i isti, potpuno isti, koji ima isto znaenje. identinost v. identitet. ideogram (gr. idea predstava, gramma znak, slovo) znak ili slika koja simbolie predstavu neke stvari bez izraavanja imena njenog, kao kineska slova itd.; znak za beleenje pojma, pojamni znak. ideograf (gr. idea grapho piem) v. ideogram. ideografija (gr. idea, graphia) pismo kod koga, mesto obinih glasovnih slova, slike predstavljaju pojam stvari, npr. sliko-vno pismo Kineza i Indijanaca. ideografika (gr. idea, grapho vetina pisanja znacima koji predstavljaju pojmove, pisanje ideografima; up. pasigrafija. ideokratizam (gr. idea, krateo jak sam, vladam) vlada razuma, tenja da se sve stvari u svetu urede po pojmovima razuma. ideokratija (gr. idea, krateo) vladavina razumnih pojmova, vlada ideja. ideolog (gr. idea, logos) pristalica ideologije uenja; mislilac, teoretiar; sanja-lica, zanesenjak, onaj koji se zanosi idejama i verom u njih. ideologija (gr. idea, logia) fil. nauka o pojmovima, o idejama, o osnovama saznanja, metafizika; uenje o psihikim funkci-jama i tvorevinama, o postanku i razvitku miljenja; miljenje, misli koje sainjavaju jednu idejnu celinu, npr. ideologija socijalizma sve misli koje sainjavaju socijalizam i kojima se rukovodi socijalizam; po Marksu skupina svesti, ideja i odreivanja vrednosti neke drutvene grupe, ona je nadgradnja" na osnovi drutvenih i privrednih odnosa, od kojih zavisi postanak i razvoj odreenih duhovnik, kulturgh oblika. ideoloki (rp'i. idea, logikos) koji je u vezi sa ideologijom; mislilaki, teoretski, sanjalaki, zanesenjaki. ideomotoran (gr. idea, lat. motus kretanje, pokret) psih. automatski miini pokreti koji nastaju usled potpune zauzetosti svesti jednom predstavom, i u vezi sa modanim sreditima koja kontroliu takve pokrete. ideoplastian (gr. idea, plasso uobliavam) ideoplastina umetnost ona na koju vre uticaj ideje, koja stvara pod uticajem ideja ili prikazuje ideje (Fervorn); supr. fizioplastian. idila (gr. eidyllion sliica) poet. pesnika vrsta koja prikazuje i slika prirodan, zadovoljan i spokojan ivot ljudi u prirodi, naroito pastira, seljaka i ribara; naroito bila omiljena kod starih Grka (Teokrit) i Rimljana (Vergilije); kod nas: dubrovaki pesnici, Jovan Hadi (Milo Sveti) i dr.; bukolsha pesma.

idilian

321

idiotizam

idilian (gr. eidyllion) pastirski, jednostavan, prirodan, bezazlen i nean, seoski, koji ima karakter zadovoljnog i spokojnog ivota u g rirodi. idio- (gr. idios pojedincu svojstven, pojedinaan) predmetak u sloenicama sa znaenjem: samo-, pojedinano, to pripada pojedincu; sopstven, lini, osoben, odvojen, razliit. idiobio gija (gr. fdios, bfos ivot, logfa nauke) deo biologije koji prouava pojedina iva bia. idioblast (gr. fdios, blaste klica) vot, pojedinana, individualna biljna elija razliite prirode ili sadrine od okolno-ga tkiva. idioginija (gr. fdios, gyne ena) bat. spolna odvojenost. idioginian (gr. idios, gyne) bat. raznospo-lan, jednodoman. idiognomik (gr. idios, gnomon poznavalac) ovek koji ima svoje sopstvene nazore i vlastita gledita na stvari. idiograf (gr. idios, grapho piem) sopstveni rukopis, svojeruan potpis; idiohiron. idiografski (gr. idios, grapho) svojeruan, vlastoruan; koji prikazuje ili opisuje ono to je individualno, ono to se samo jednom desi i to se vie nikada nee ponoviti; supr. nomotetiki. idiodijahronija (gr. idios, dia, hronos vreme) istorijska gramatika; dijahronija. idioelektrian (gr. idios, elektron ilibar) fiz. koji je trl>an>em, sam od sebe postao elektrian. idiokraza (gr. idios, kerannymi meam, krasi) osobenost prirode jednog ovejeg ili ivotinjskog tela. idiokratian (gr. fdios, kerannymi, krasi) telesne osoben, osobenog telesnog sastava. idioktonija (gr. idios, ktefno ubijem) samoubistvo. idiolatrija (gr. fdios, latrefa oboavanje) potovanje (ili: oboavanje) samog sebe. idiolekt (eng. idiblect) lingv. celokupnost govornik osobina pojedinaca, individualci govor, individualni jezik. idiom (gr. idioma) l. naroita osobina, naroitost, osobenost; 2. filol. osobenost jezika, narodni jezik, nareje, dijalekat, nain govora, svaki osoben i samostalan govor uopte. idiomatika (gr. idfoma, idiomatos osobenost, naroita osobina) lingv. celokupnost idioma jednog jezika; deo lingvistike koji prouava idiome. idiomatografija (gr. idfoma, graphfa) v. idioma tologija. idiomatologija (gr. idfoma, logfa) filol. nauka o osobenostima jezika, nauka o na-rejima; idiomatografija. idiomatski (gr. idfoma) filol. koji je svojstven nekom dijalektu ili govoru, koji naroito odlikuje neki dijalekat ili govor.21 Leksikon

idiomutacija (gr. fdios, lat. mutatio promena) biol. nasledna promena kod ivih bia koja se javlja usled promene jednog nasled-nog inioca. idiopatija (gr. idios, pathos bol) lokalne oboljenje jednog dela tela, bez ikakvog uticaja na ostale delove. idiopatian (gr. fdios, pathos) med. koji dolazi neposredno kao posledica uzroka bolesti; fil. idiopatina oseanja oseanja koja se odnose na sebe samog, na sopstveno ja. idioplazma (gr. fdios, plasma tvorevina) biol. deo osnovne supstancije ivotinjskih i biljnih elija, tzv. plazme, iz koga se stvara izvesno odreeno ivo bie (supr. stereoplazma, tj. opta stvaralaka plazma). idioritam (gr. fdios, rythmos sklad, oblik) manastir u kome je doputeno da svaki kaluer ima svoju linu imovinu, da sam za sebe ivi, hrani se i odeva. Prvi put su se javili u Sv. Gori, naroito u XIV i XV veku, meu njima i Hilandar. idiosinkrazija (gr. idios, syn- sa, krasi meavina, meanje telesnih sokova) 1.med. osobina izvesnih lica da na neke na-draaje odgovaraju jae nego to je normalno, uroena preosetljivo 'prema nekim stvarima, naroito odvratnost prema nekim stvarima, nekim jelima (jagodama, rakovima), lekovima (aspirinu, jodu, kininu) mirisima i ivotinjama, ili naklonost prema odvratnim mirisima (na gore pomenuta jela i lekove organizam reaguje poremeajima organa za varenje, koprivnjaom, ospama i dr.); 2. temperamenat (ili: duevni sklop, nain miljenja) svojstven nekoj jedinki; 3. nain izraavanja svojstven nekoj jedinki. idiosinkratian (gr. idiosynkrasfa) koji se tie idiosinkrazije, koji je u vezi sa idiosinkrazijom, koji potie od idiosinkrazije; svojstven; up. idiosinkrazija. idiosinhronija (gr. fdios, syn sa, hronos vreme) lingv. 1. isto to i sinhronija; 2. opisna gramatika. idiosomnabulizam (gr. fdios, lat. somnum san, ambulare etati) somnabulizam koji je postao bez uticaja magnetizera. idiospazmus (gr. idios, spasmos gr) med. gr koji se pojavio u samo jednom jedinom delu tela. idiospastian (gr. fdios, spasmos) med. koji pati od gra u samo jednom delu tela, koji dolazi od takvog gra. idiot (gr. idiotes) u staroj Grkoj: privatan ovek iz niih slojeva naroda koji nije upuen u dravne poslove i koji nema u njima uea; fig. glupak, blesavko, ble-savac, budala, maloumnik; med. najtei stepen mentalno zaostalost. idiotizam (gr. idiotes) med. blesavost, maloumnost; filol. osobenost jednog jezika ili govora, dijalekatski izraz.

idiotija

322

izobarometarske linije

idiotija (gr. idiotes) med. blesavost, maloumnost, slaboumnost. idiotikon (gr. fdios) renik jednog nareja, dijalekatski renik; up. idiom. idiotian (gr. idiotikos) blesav, slabouman, malouman, tupoglav, duhovno ogranien. idiotrof (gr. fdios, trophos hranilac) osobenjak u pogledu hrane i naina ishranji-vanja. idiotski (gr. idiotes) blesavaki. idiofoni instrumenti (gr. fdios svoj, vlastiti, fone glas)duz. instrumenti u kojima titra sama materija od koje su napravljeni (kastanjete, inele i dr.); up. krustiki instrumenti. idiohiron (gr. fdios, chei'r ruka) v. ccio-graf. idiohromatski (gr. idios, chroma boja) koji ima svoju sopstvenu boju; idiohromatske rude nam. rude kod kojih je boja bitno svojstvo njihove tvari i koje ne mogu nikada biti bezbojne. ido (na esperantskom jeziku ido potomak) vetaki stvoren meunarodni jezik, izmenjen i uproen oblik esperanta; sastavili su ga (1907) danski lingvist Oto Jespersen i dr. idol (gr. efdolon, lat. idolum slika) kumir, predmet slepog oboavanje i potovanja; opsena, varka, natprirodno bie; fil. oveja predrasuda koja smeta pravom saznanju istine (Fransis Bekon). idolater (gr. efdolon, latreuo oboavam) oboavalac idola (ili: kumira), idolopo-klonik; idololater. idolatrija (gr. efdolon, latrefa oboavanje) oboavanje idola (ili: kumira) idolopoklonstvo; idololatrija. idologija (gr. efdolon, logfa) nauka o slikama. idololatrija (gr. efdolon, latrefa) v. idolatrija. idolopeja (gr. efdolon, poieo pravim) pravljenje idola (ili kumira). Idomenej (gr. IotepeuvJlgot. sin Deukalio-nov, unuk Minosov, kralj Krita, jedan od najhrabrijih grkih junaka pod Trojom. Kada se, posle trojanskog rata, vraao kui, za vreme jedne bure zavetuje se bogu Posejdonu da e mu prineti na rtvu prvog koga sretne; prvog je sreo svog sina. Kada je, posle, izbila kuga, Kriani su ga preterali (ovu temu obradio je Mocart kao operu, 1781). iirot (tur. egir otu) bog. dugogodinja bar-ska lekovita biljka, Acorus calamus. I zabele (p. Isabela) ensko ime = edna, nevina, netaknuta; izabela boja mrko-beliasto-uta boja; konj mrko-beliasto--ute boje, kula; Izabelii orden panski orden, posveen Izabeli Katolikoj (osnovao ga kralj Ferdinand VII 1815). izametrale (gr. fsos jednak, metron mera, merilo)ll. linije koje na meteorolokim

kartama vezuju ona mesta koja, s obzirom na toplotu, pokazuju podjednako odstupanje od normalne mesene prosene temperature. Izanagi bog koji je stvorio Japan; on i ena mu Izanami bili su prvi japanski bogovi u ljudskom obliku. Izanami japanska boginja, ena boga Izanagi. izanemore (gr. fsos jednak, anemos vetar) pl. crte na karti koje spajaju mesta sa podjednakom jainom vetra; izoanemore. izanomale (gr. fsos, anomalos nepravilan) pl. crte na karti koje spajaju mesta na Zemljinoj povrini koja za jednak broj stepeni odstupaju od krajeva sa normalnom temperaturom. izaritmian (gr. fsos, arithmos broj) koji se sastoji od jednakih, istih brojeva, istoci-freni. izat. (gr. isatis sinj, sinjavica, sinjevica, sa) hem. organski hemijski spoj, organsko hemijsko jedinjenje, sastojak nekih vrsta indiga, rastvara se u toploj vodi i alkoholu. izegorija (gr. isegoria, fsos jednak, agoreuo javno govorim, na zboru govorim) jednaka sloboda, jednako pravo govorenje i glasanja o dravnim i sudskim stvarima (kod starih Grka); jednakost u graanskim pravima, graanska sloboda, sloboda uopte. Izegrim (nem. Isegrim gvozdeni lem") ime kurjaka u nemakim priama o ivotinjama, vujo; fig. svirep ovek; mrzovoljan, natmuren ovek, guna lo.I zid a mit. v. Izio.

Izislop-. egipatska boginja, ena Ozirisova, prvobitno potovana kao simbol stvaralaka snage prirode (slina grkoj Demet-ri) i kao pronalaza mnogih vetina; docnije su je smatrali kao boginju meseca i zamenjivali sa grkom Io; astr. asteroid pronaen 1856; Izida. Izidina tabla ta-bla u egipatskom muzeju u Turinu na kojoj su u slikama predstavljene Izidine tajne. izmet (arap. hidma, tur. hizmet) sluba, sluenje, posluga, posluivanje. izmear (arap.-pers., tur. hizmetkar) sluga, posluitelj. izo- (gr. fsos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: isti, jednak, slian. izoanemore (gr. fsos, anemos vetar) pl. geogr. v. izanemore. izoanomale (gr. fsos, anomalos neravan, nejednak) meteor. linije koje na meteoro-lokoj karti spajaju mesta kod kojih su zapaena ista odstupanja u vazdunoj temperaturi. izobare (gr. fsos, barys teak) pl. crte koje na karti spajaju mesta sa istim pritiskom vazduha, tj. sa preseno jednakim godinjim barometarskim promenama; izobarometarske linije.izobarometarske linije v. izobare.

izobate

323

izolukse

izobate (gr. isos, bathys dubok) pl. na geografskim kartama: crte koje predstavljaju iste dubine mora i jezera. izobronte (gr. isos, bronte grmljavina) pl. crte koje na kartama spajaju mesta u kojima se, za vreme nepogode, grmljavina najpre uje. izogamija (gr. isos, gamos brak) btl. oplo-enje nastalo spajanjem morfoloki potpuno jednakih semenih elija (gameta); sulr. anizogamija. izogeoterme (gr. isos, ge zemlja, therme toplota) crta ili povrina koja spaja take u unutranjosti Zemlje koje imaju istu temperaturu; kol. geoizoterme. izogloss (gr. isos jednak, glossa jezik) linije na lingvistikoj karti koje spajaju sva mesta sa istim jezikim osobinama. izogov (gr. fsos, gony ugao) kom. mnogougao (poligon) sa jednakim uglovima. izogona (gr. isos, gony) crta na karti koja spaja sva mesta na Zemljinoj povrini na kojima se pokazuje ista deklinacija mag-netne igle; izogonina linija. izogovizam (gr. isos, gone potomak, mladune) biol. proizvoenje spolnih jedinaka istog sklopa (strukture) sa raznih stabala, koje se javlja u nekih hidrozoa (me-duza). izogoniav (gr. isos, gony ugao) jednakih uglova, koji ima jednake uglove, ravnou-gli; izogonina linija v. izogona. izografija (gr. isos, graphfa) jednako pisanje, pravljenje faksimile; verno pre-tampavanje starih spisa, npr. Mirosla-vljevog jevanelja". izografska projekcija crtanje jedne karte pri kojem se zamilja kao da se oko nalazi za jedan Zemljin poluprenik iznad Zemlje (homalografska projekcija); up. projekcija. izodimorfan (gr. isos, dimorphos dvooblian)min. koji se pojavljuje u vie razliitih kristalnih oblika, npr. lanovi jednoga izomorfnog niza. izodivame (gr. isos, dynamis sila, jaina, snaga) pl. crte koje na fizikim kartama spajaju mesta na Zemljinoj povrini na kojima je jaina magnetizma podjednako velika; izodinamine linije. izodinamija (gr. isos, dynamis) fiz. podjednaka jaina, podjednako jako dejstvo, naroito magnetizma. izodivamiav (gr. isos, dynamis) podjednako jak, koji ima jednako dejstvo.izodinamine linije v. izodiname.

izodoze (gr. isos, dosis davanje) crte koje spajaju sve take na nekom podruju istog intenziteta radioaktivnog zraenja. izokline (gr. isos, klino naginjem, nagnem) pl. crte koje na geografskoj karti spajaju mesta na kojima se pojavljuje ista inkli-nacija magnetne igle',izoklinike linije.izoklinike linije v. izokline.21*

izokolon (gr. isos, kolon deo perioda) ret. jednakost delova u govoru. izokrime (gr. isos, krymos mraz) pl. crte koje na geografskoj karti spajaju mesta koja pokazuju istu temperaturu u toku najhladnijih dana, npr. za vreme ZO najhladnijih uzastopnih dana u godini. izola (ital. isola, lat. insula) ostrvo, otok. izolator (ital. isolatore) fiz. 1. telo koje ne provodi ili koje ravo provodi elektricitet, neprovodnik elektriciteta, npr. staklo, porcelan, smola, crveni vosak, ebonit, ilibar (up. dielektrikum); 2. svaka stvar koja ne dovodi ili koja ravo sprovodi toplotu, zvuk. izolatorij(um) (nlat. isolatorium) klupica na koju treba da stane onaj koji hoe da se elektrizira, a koja je staklenim ili porcelanskim nogama izolovana od zemlje. izolacija (nlat. isolatio) izdvajanje, odvajanje; izdvojenost, odvojenost; usamljivanje, uklanjanje; fiz. obezbeenje od prelaenja ili provoenja elektriciteta, toplote; med. izdvajanje onih koji boluju od zarazne bolesti kako se bolest ne bi raznosila; izdvajanje umobolnih; izoli-ranje. izolacionizam (lat. isolare izdvojiti, odvojiti) politiki pravac koji ide za izdva-janjem; specijalno ameriki politiki pravac za nemeanje Evrope u amerike i Amerike u evropske poslove, poznat pod imenom Monrobva doktrine. izolacionist(a) (ital. isolare izdvojiti, osamiti) pristalica usamljivanje, izdvajanja od nekog pokreta; naroito: Ameri-kanac koji je bio za to da Amerika ne stupa u prvi svetski rat. izolekse (gr. isos isti jednak, legein govoriti) linije koje na lingvistikoj karti spajaju sva mesta u kojima se upotrebljava ista re ili vie istih rei. izolirajui jezici jednosloni jezici kod kojih se meusobni odnos rei izraava bez promene (fleksije), jedino mestom na kojem su ili pomou predloga (u ove jezike spadaju: kineski, tibetski i neki jezici Indije). izoliran (ital. isolato) slobodan, sam, usamljen; odvojen, izdvojen, zaseban; koji sivi sam za sebe, povuen od sveta; fiz. koji je napravljen neprovodljivim, neprovod-nikom; izolovan. izoliranje (ital. isolare) v. izolacija. izolirati (ital. isolare) izdvojiti, izdvaja-ti, odvojiti, usamiti;fetz. odvojiti pomou neprovodljivih tvari da se sprei prelaenja ili provoenja elektriciteta, toplote, uiniti neprovodljivim, neprovod-nikom; izolovati. izolovan (ital. isolato) v. izoliran. izolovati (ital. isolare) v. izolirati. izolukse (gr. isos isti, jednak, lat. lux svetlost) crte koje spajaju take jednake osvetljenosti izraene u luksima.

izomeran

324

izoteralna linija

izomeran (gr. isos, meros deo) koji ima jednake delove, jednako podeljen, sastavljen od slinih delova; izomerian; izo-merna tela hen. v. izomerija. izomeri (gr. isos, meros) hem. jedinjenja koja imaju isti hemijski sastav, ali razliite strukturne formule; razlikuju im se fizike karakteristike, a delom i hemijska svojstva. U nuklearnoj (rizici: atomska jezgra u probuenom stanju, koja takvo stanje relativno dugo mogu zadrati. izomerija (gr. isos, meros) jednak udeo, jednako pravo na neto; mat. svoenje razlo-maka na iste imenitelje; hem. pojava da tela istoga procentnog sastava imaju razliita hemijska i fizika svojstva, i to ne samo u vrstom agregatnom stanju gde razliitost u svojstvima moe biti uslo-vljena istim molekulima koji su razliito rasporeeni (alotropija, polimorfija vam fizika izomerija), ve u svima agregatnim stanjima, tako da razliitost svojstava poiva na razliitom rasporedu atoma u molekulu. izomerian (gr. fsos, meros) v. izomeran. izometrija (gr. isos, metria) merenje na jednake delove. izometrian (gr. isos, metron) jednak po meri, koji ima istu meru; izometrini sistem t. regularni sistem kristali-sanja (zbog tri jednake ose). izomorfav (gr. isos, morphe oblik) hem., min. jednakooblian, koji ima svojstvo kristalisanja u istom ili bliskom geometrij-skom obliku; izomorfne rude t. rude koje, uz slian hemijski sastav, imaju i sline kristalne oblike. izomorfe (gr. isos, morphe) linije koje na lingvistikoj karti spajaju sva mesta gde se javljaju isti gramatiki oblici, iste morfoloke osobine. izomorfizam (gr. isos, morphe) hem. svojstvo izvesnih hemijskih supstanca da, pored slinog hemijskog sastava, imaju i sline kristalne oblike; izomorfija. izomorfija (gr. isos, morphe) jednakoobli-nost; hen. v. izomorfizam. izonefe (gr. isos, nephoo naoblaim) pl. crte na geografskim kartama koje spajaju mesta sa podjednakom oblanou. izonomija (gr. isonomia) jednakost pred zakonima, jednakost u pravima, ravnopravnost, politika jednakost, graanska sloboda. izonomian (gr. isonomikos) koji vai za sve podjednako; koji ivi slobodnim graanskim ivotom. izopatija (gr. isos, pathos patnja, bol) med. grana medicine koja, slino homeopatiji, hoe da lei isto istim, po naelu: klin se klinom izbija; izopatika. izopatika (gr. isos, pathos) med. v. izopatija. izopatian (gr. isos, pathos) koji lei istim onim ime je i prouzrokovano oboljenje.

izoperimetrija (gr. isos, perimetros obim) jednakost obima. izoperimetrian (gr. isos, peri-metrikos) koji je jednakog obima, koji ima jednak obim (opseg). izopletan (gr. isoplethes) jednak brojem; jednake veliine, podjednak. izopleuron (gr. isos, pleura strana) ravnostrana figura. izo-povrina fkz. ekvipotencijalna povrina. izopolitija (gr. isopolitheia) jednakost u pravima, graanska ravnopravnost. izopolitiav (gr. isopolites) sa jednakim graanskim pravima, ravnopravan. izopssfian (gr. isopsephos) koji ima jednako pravo tlasanja', izopsefini stihovi oni ija slova, posmatrana kao brojevi, sainjavaju isti broj. izorahije (gr. Isos, rachia plima) pl. crte na pomorskim kartama koje spajaju mesta na kojima je u isto vreme plima i oseka; homoplerote. izoseiste (gr. isos, seismos potres, trus) pl. geol. crte na geolokim kartama koje spajaju mesta, koja, pri jednom zemljotresu, osete podjednako jak potres; izosiste. izosintagme (gr. isos, syntagma sreivanje) linije koje na lingvistikoj karti spajaju sva mesta sa istim sintaksikim osobinama. izosiste (gr. isos, seismos potres, trus) pl. geol. v. izoseiste. izoskelan (gr. isos, sklos krak) mat. ravno-krak; deljiv bez ostatka. izoskop (gr. isos isti, jednak, skopeo gledam) ureaj za izotravanje i ujednaavanje slike kod dogleda. izosmotian (gr. isos, osmos guranje, tiska-nje) v. izotoniai. izostazija (gr. isos, stasis stajanje) geol. nauka o optem stanju ravnotee masa u Zemljinoj kori. izostenija (gr. isos, sthenos snaga) jednaka jaina, ista snaga. izostera (gr. isos, stereos tvrd, vrst, krut, ukoen, gust) crta na geografskim kartama koja spaja mesta na Zemljinoj povrini koja imaju istu gustinu vazduha. izotalanta (gr. isos, talanton vaga) crta koja na meteorolokoj karti spaja sva mesta sa istom razlikom u temperaturi izmeu najhladnijeg i najtoplijeg meseca, ili mesta sa istim godinjim temperaturnim kole-banjem (amplitudom). izotahija (gr. isos, tachys brz) crta na geografskim kartama koja spaja take iste brzine vode na poprenom profilu nekog vodenog toka. izotera (gr. isos, theros leto) crta na geografskim kartama koja spaja mesta na Zemljinoj povrini koja imaju istu srednju letnju temperaturu. izoteralna linija v. izotera.

izotermalan

325

izuriJa

izotermalan (gr. isos, thermos topao) v. izotermian; izotermalne linije v. izo-terme.izoterme (gr. isos, thermos) crte na geografskoj karti koje spajaju sva mesta na Zemljinoj povrini iste srednje temperature, godinje ili mesene, veinom sve-dene na morski nivo; izotermine ili izotermalne linije. izotermian (gr. isos, thermos) koji ima istu srednju temperaturu, jednako topao; izotermine linije v. izoterme. izotone (gr. isos, tonos dizanje glasa) crte koje na lingvistikoj karti spajaju sva mesta sa istim akcenatskim osobinama. izotoni (gr. isos, tonos napetost) fiz. atom-ska jezgra koja sadre isti broj neutrona, a razliiti broj protona. izotonija (gr. isos isti, jednak, tonos napetost, napon) fiz. jednakost napregnutosti osmotskog pritiska razliitih rastvora. izotonian (gr. isos, tonos zategnue, napon) zove se, u fiziologije vodeni rastvor izvesnih materija (soli, eera i dr.) koje osmozom sa jednako jakim osmoznim pritiskom upijaju i privlae jo vie vode (izosmotini rastvori). elini sok morskih biljaka izotonian je sa morskom vodom, inae bi u elijama morala nastu-piti plazmoliza i na te biljke tetno delovati; tzv. fizioloki rastvor kuhinjske soli izotonian je sa elijama crvenih krvnih zrnaca i, prema tome, nekodljiv. izotonan hen. koji ima svojstvo izotopa. izotopi (gr. isos, topos mesto) hem. razni vidovi atoma istog hemijskog elementa; imaju isti atomski broj (broj protona u atomskom jezgru i broj elektrona u omota-u), ali razliit broj neutrona u jezgru i razliitu masu atomskih jezgra, odn. atoma; neki od izotopa su radioaktivni. izotopizam hem. svojstvenost izotopa. izotopija hen. v. izotopizam. izotopian hen. v. izotopan. izotropan (gr. isos, tropos nain) ,,koji se vlada na isti nain"; izotropna tela sa jednakim fizikim, naroito optikim, svojstvima u svima pravcima, tj. kod kojih se svetlost, toplota i elektricitet ra-sprostiru na sve strane jednakom brzinom. Ovde spadaju amorfne supstancije i kristali regularnog, teseralnog sistema; supr.: anizotropan. izofona (gr. isos, phone glas) lingv. v. izoglosa. izofonian (gr. isos, phone) koji ima jednak glas, sa glasom jednakog obima. izofota (gr. isos, phos svetlost) kriva koja spaja take jednake svetlosne jaine na snimku ili slici svetle ili osvetljene povrine. izohazma (gr. isos, chasma raspuklina) crta koja na geografskim kartama spaja ona

mesta sa kojih se polarna svetlost podjednako esto vidi. izohaline (gr. isos, hals so) crte koje na okeanografskim kartama spajaju sve take na moru sa istim salinitetom.

izohejimalna linija v. izohimena.izohele (gr. isos, helios sunce) crte koje na meteorolokoj karti spajaju sve take sa istom koliinom Suneve svetlosti. izohijeta (gr. isos, hyetos kia) crta koja na geografskim kartama spaja mesta na Zemljinoj povrini u kojima pada godinje podjednaka koliina kie; izohije-toza, izohita. izohijetoza (gr. isos, hyetcs) v. izohijeta. izohimena (gr. isos, cheima zima) crta na geografskim kartama koja spaja sva mesta sa istom srednjom zimskom temperaturom; izohijemalna linija. izohipsa (gr. isos, hypsos visina) crta koja na geografskim kartama spaja mesta na Zemljinoj povrini sa istom nadmorskom visinom. izohita (gr. isos, hyetos) v. izohijeta. izohore (gr. isos, choros prostor) crte koje na dijagramima prikazuju promenu pritiska i temperature pri stalnoj zapremini gasa. izohromatian (gr. isos, chroma boja) koji je jednake boje, istobojan; izohromatina fotografija fotografija koja na slici pokazuje boje predmeta onakve kakve su i u prirodi; izohromatini firnajs firnajs koji se upotrebljava za premazivanje slika raenih masnim bojama. izohron (gr. isos, chronos vreme) istovre-men, koji traje podjednako dugo; izohroni-an, sinhronistian. izohrona (gr. isos, chronos) linija koja spaja mesta na kojima se istovremeno javlja neka pojava, npr. linija koja spaja sva mesta na kojima se javlja istovremeno zemljotres; linija koja spaja take u koje se iz jedne take moe za isto vreme stii; up. tautohrona. izohronizam (gr. isos, chronos) istovreme-nost, jednakovremenost, podjednaka duina trajanja; naroito: jednako trajanje oscilacije, treptaja klatna na jednom istom mestu Zemlje. izohronian (gr. isos, chronos) v. izohron. izohronost v. izohronizam. Izrael v. Izrailj. Izrailj (hebr. Jisrael onaj koji se bori za boga") 1. poasno ime Jakova i njegovih potomaka; 2. carstvo Izrailja i to: a) svi potomci Avramovi; b) carstvo Izrailja (za razliku od carstva Judinog koje se, posle Solomona, otcepilo od Izrailja). Izrailjac (hebr. Jisrael) potomak Izrailja, tj. lana jevrejskog naroda, Jevrejin. izurija (gr. isos, uron mokraa) med. izbacivanje svakog dana podjednake koliine mokrae.

Ijakho

326

ikonoklastija

Ijakho (gr. lakhos) mistino ime boga Baha u Atini i Eleuzini; sveano klicanje i pevanje u slavu Baha, praeno orgijskim plesovima i drugim bahovskim obredima estog dana velikih Eleuzinija. ijamatologija (gr. fama lek, 1o^a)med. nauka o sredstvima za leenje, nauka o lekovima. ijatralipt (gr. iatraleiptes) lekar koji lei mastima, tj. pomazivanjem spolja. ijatraliptika (gr. iatros lekar, aleipho maem) med. vetina leenja mastima; nauka o leenju bolesti mastima i drugim spoljnim lekovima. ijatrarhija (gr. iatros lekar, archo vladam) vladavina lekara, lekarska sila. ijatreuza (gr. iatreuo lekar sam, leim) v. ijatrija. ijatreuziologija (gr. iatreuo, logia) med. nauka o leenju bolesti. ijatrija (gr. iatreia leenje) nauka o leenju bolesti. ijatrian (gr. iatrikos) lekarski, leniki, koji se tie lekara. ijatro- (gr. iatros) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: lekar, lekarski. ijagrognomika (gr. iatros, gnome saznanje; oznaka, obeleje) nauka o raspoznavanju i utvrivanju vrsta bolesti; up. dijagno-stika. ijatrologija (gr. iatros, logia) nauka o vetini leenja. ijatromantija (gr. iatros, manteia prorica-nje) lekarske proricanje, gatanje. ijatromatematika (gr. iatros, mathema) primena matematiko-mehanikih principa u medicini; ijatromehanika. ijatromatematiar (gr. iatros, mathematikos) pristalica lekarske kole koju je, u HUD veku u Pizi, osnovao Boreli, i koja je htela da objanjava funkcije ovejeg tela po mehanikim zakonima, kao funkcije kakve obine maine; ijatromehani-ar. ijatromehanika (gr. iatros, mechane sprava) v. ijatromatematika. ijatromehaviar (gr. iatros, mechanikos) v. ijatromatematiar. ijatrosofist(a) (gr. iatros, sophistes mudrac, filozof) lekar koji voli da filozofira, lekarfilozof. ijatrotehnika (gr. iatros, techne) vetina leenja (naroito rana). ijatrofizika (gr. iatros, physis priroda) nauka o prirodi sa lekarskog gledita. ijatrofiziar (gr. iatros, physiSKOS) onaj koji prouava prirodu sa lekarskog gledita. ijatrohemija (gr. iatros, chemeia) lekarska hemija, tj. delovi hemije koji su u najte-njoj vezi sa naukom o leenju bolesti. ijatrohemiar (gr. iatros, chemeia) poznavalac lekarske hemije. ikamet (arap.) kod muslimana: poziv sa minareta na ustajanje i molitvu (slino ezanu).

Ikar (gr. Ikaros) mig. sin Dedalov; spasao se sa ocem iz ropstva na Kreti (Kritu) pomou krila napravljenih od perja i voska, ali, poto se u letu odvie pribliio Suncu, krila mu se otopila i on pao u more. Po njemu jugoist. deo Egejskog mora nazvan Ikarsko more; smatra se kao prva rtva vazduhoplovstva. ikarija (gr. Ikaros) u cirkusu: akrobatska produkcija u kojoj glavni artist leei na leima baca uvis i opet doekuje u ruke, kao lopte, decu i poluodrasle; lekarske igre.

ikarski komunisti v. ikarci.ikarci (gr. Ikaros Ikar) iliikarski komunisti udruenje francuskih socijaliste koji su ispovedali naela to ih je fr. advokat Etjen Kabe (Etienne Cabet, 1788 1856) izloio u svom delu Voyage en Icarie" (,,Putovanje u Ikariju", i koji ih je naveo da se, 1894, isele u Ameriku radi osnivanja komunistike optine; ikarci-ma su se nazvali po Ikaru, uporeujui visinu svoje zamisli sa smelim letom Ikara. ikebava (jap. ivo cvee) vetina arani-ranja cvea, vrlo popularne u Japanu (od XIV v.). ikozaedar v. ikosaedar. ikozandrija v. ikosandrija. ikozitetraedar v. ikositetraedar. ikona (gr. eikon slika, lat. icon) slika nekog boanstva ili svetitelja. ikonizam (gr. eikon) verno prikazivanje na slici, verna slika. ikone- (gr. eikon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: slika, ikona. ikonoborci (gr. eikon) sekta u ruskoj pravoslavnoj crkvi koja je vodila borbu protiv ikona i molila se bogu pod vedrim nebom. ikonograf (gr. eikon, grapho piem) ikonopisac; sprava za mehanike prenoenje slika i crtea. ikonografija (gr. eikon, graphia) ikonopis; opisivanje, poznavanje slika i kipova, naroito onih iz starog veka. ikonografski (gr. eikon, grapho) ikonopi-sni, koji se odnosi na izradu (ili: opis, poznavanje) slika, ikona, kipova, koji je u vezi sa izradom, opisivanjem, poznavanjem slika, ikona, kipova. ikonoduli (gr. eikon, dulos rob) pl. poto-vaoci ikona, oboavaoci ikona i slika u crkvi. ikonodulija (gr. eikon, dulia ropstvo) potovanje ikona, oboavanje ikona. ikonoklazma (gr. eikon, klasma odlomak, pare) v. ikonoklastija. ikonoklast (gr. eikon, klao lomim, razbijem) ikonoborac, protivnik ikona i slika u crkvi. ikonoklastija (gr. eikon, klao) ikonobor-stvo, protivljenje potovanju ikona i slika u crkvi.

ikonolater

327

iliberalan

ikonolater (gr. eikon, latreuo oboavam) oboavalac ikona i slika. ikonolatrija (gr. eikon, latreia oboavanje) potovanje (ili: oboavanje slika i ikona). ikonolog (gr. eikon, logos) onaj koji prouava simbolino i alegorino znaenje ikona, poznavalac ikona. ikonologija (gr. eikon, logia) poznavanje ikona kao simbola, prouavanje simbolinih slika i starih spomenika. ikonomanija (gr. eikon, mama pomama, ludilo) preterano i ludo potovanje slika sa likovima svetitelja. ikonomahija (gr. eikon, machia borba) borba protiv ikona, borba protiv potovanja i oboavanja slika sa likovima svetitelja, ikonoborstvo. ikonometar (gr. eikon, metron) u fotografiji: ogledalu slina naprava kod fot. aparata koja predmet snimanja pokazuje u jako umanjenom obliku i pomae da aparat, pri snimanju, bude u pravilnom poloaju; zuher. ikonoskop (gr. eikon, skopeo gledam) tehn. najstariji tip katodne cevi u TV kameri kojom se optika slika pretvara u elektrine impulse; konstruisao ga V. K. Zvo-rikin (1933); ortikon. ikonostas (gr. eikon, istemi stavim, postavim) pregrada izmeu oltara i ostalog dela crkve, ukraena, po naroitom i utvrenom redu i rasporedu, ikonama. ikonski (gr. eikonikos koji daje vernu sliku) naslikan verno, naslikan kao to je u prirodi; ikonske statue kipovi izra-eni verno, naroito koji su izraeni u prirodnoj veliini (supr. kolosalne statue kipovi u natprirodno j veliini). ikosaedar (gr. eikosi dvadeset, hedra osnova, strana) geometrijsko telo ogranieno s dvadeset ravnostranih trouglova. ikosandria (gr. eikosi dvadeset, aner, andros ovek, mu:) pl. vot. biljke iji cvetovi imaju 20 i vie slobodnih pranike (HL klasa u Lineovom sistemu biljaka). ikositetraedar (gr. eikosi dvadeset, tetra etiri, hedra osnova) min. telo zatvoreno sa 24 ravne plosni; leucitoedar. iks \.mat. naziv za latinske slovo h koje se esto upotrebljava kao oznaka nepoznate veliine u matematikim izrazima; 2. u obinom govoru: oznaka za neodreenu ili nepoznatu linost, predmet, pojam; neodreeno mnogo, neznano koliko. Iks ipsi-lon (prema h, u nepoznate u matematici) oznaka za neodreenu ili nepoznatu osobu, ili za neki drugi pojam. iksan (arap.) v. nisan. ikseutika (gr. ixeiio hvatam ptice na lepak, izos imela) hvatanje ptica na lepak. iksija (gr. ixia) med. proirenje vena. iksografija fotografisanje Rendgenovim zracima (H-zracima, ita se: iks-zraci-ma); rendgenografija.

ikterian (gr. f kteros) med. onaj koji boluje od utice, utiav. ikterus (gr. ikteros) med. utica. iktus (lat. icere pogoditi; ictus) udar, ubod, hitac, otkucaj, mlaz; kuz. takt; etr. jae naglaavanje pojedinih slogova u stihu, arza, naglasak, dizanje glasa; iktus arte-rijarum (lat. ictus arteriarum) med. kucanje bila, otkucaj bila. il- (lat. il-) predmetak u lat. reima koje poinju sa \"=in (in). ila (gr. ile) odred, eskadron konjice od 200 ljudi u staroj makedonskoj vojsci, pod komandom jednog ilarha. ilakrimacija (lat. illacrimare, illacrimatio) med. izliv suza, suenje. llarh (gr. ile, archo vladam) u staroj makedonskoj vojsci: komandant jedne ile. mlata (lat. inferre uneti, illatum) pl. ono to je uneseno u kuu, prija, miraz; stvari od vrednosti koje se unose u posao, pri osni-vanju nekog preduzea i sl., a koje se ne sastoje od gotovog novca, npr. maine, zgrade, zemljite, prava itd. ilativ (lat. illativus) lingv. poseban pade u nekim jezicima ugro-finske grupe jezika kojim se oznaava neto to je vezano za unutranjost predmeta. ilativan (lat. illativus) zakljuni, zakljuan; ilativne reenice gram. posledine reenice. ildirim (tur. jyldyrym) munja, grom, ratni grom; nadimak sultana Bajazita I, zeta carice Milice. ilegalac (nlat. illegalis) protivzakonit, nezakonit. ilegalac (nlat. illegalis) onaj koji radi ilegalno. ilegalnost (fr. illegalite) nezakonitost, protivzakonitost. ilegibilan (rtat. illegibilis) koji se ne moe itati, i-i> . ?k, neitljiv. ilegitiman (lat. illegitimus) nezakonit, roen u nezakonitom braku, vanbraan; nepravedan, nedoputen. ilegitimitet (nlat. illegitimitas) nezakonitost, neosnovanost; poreklo iz nezakoni-tog braka, vanbranost; ilegitimitetna tuba prav. tuba kojom se osporava zako-nitost deteta roenog od supruge. ilejitis (gr. eilem zavijati se) med. zapaljenje usukanog creva, ileuma. ilejian (gr. eilem) anat. koji pripada usu-kanom crevu ili donjem delu karline kosti. ileum (gr. ile, lat. ileum) zool. usukano crevo, donja polovina tankog creva; donji deo karlinjae ili karline kosti (nlat. os ilium, os ilei). ileus (gr. eilem sabiti, stutkati eileos) med. zapletena creva; v. mizerere. iliberalan (lat. illiberalis) nedareljiv, nepodatljiv, neizdaan, krt; nazadan, neslobodouman.

iliberalitet

328

iliberalitet (lat. iliberalitas) neslobodou-mlje; nedareljivost, nepodatljivost, ne-izdanost, krtost. Ilijada (gr. Ilias) veliki herojski spev u 24 pevanja koji se pripisuje Homeru, opeva jednu epizodu iz borbi Grka pod Trojom, gnev Ahilov zbog uvrede koju mu je naneo Agamemnon, i njegovu osvetu nad trojanskim junakom Hektorom, zato to mu je ovaj ubio najboljeg prijatelja Patrokla. ilijian (gr. eilem) anat. v. ilejian. ilikvidan (nlat. illiquidus) nejasan, mutan, nerazumljiv, sumnjiv, koji jo nije izveden na istinu, npr. neki raun;trg. nesposoban da vri plaanja svojih obaveza. ilikviditet (nlat. illiquiditas) nejasnost, nerazumljivost, odnos koji nije izveden na istinu; nesposobnost plaanja obaveza. ilimitiran (lat. limes, limitis, fr. illimite) neogranien, bezgranian. ilingus (gr. pdon)med. vrtoglavica, nesvestica. ilinirati (lat. linere, illinere) med. trljati uljem ili mau. Ilion (gr. op) v. Troja. iliterat (lat. illitteratus) neobrazovan ovek, ovek neposveen u nauku. ilitsra ga (lat. illitterata) pl. tonski spojevi koji se ne mogu beleiti slovima, npr. umovi, uzdasi itd. I litija (gr. Eileithyia) mit. boginja poroaja kod starih Grka, zatitnica porodilja, ki Zevsova i Herina (kod Rimljana Luci-na). ilicija (nlat. illitio) med trljanje uljem ili mau, pomazivanje. ilicite (lat. illicite) prav. nedozvoljeno, nedoputeno; rve ilicita (lat. res illicita) nedoputena radnja. ilida (tur. ihca) izvor lekovite vrue vode, banja, toplice. il-kan (mong.) vojskovoa u ratu, vladalac, gospodar. ilmihal (arap.) v. katehizmus. iloza (gr. illosis) med. razrokost. ilos (gr. illos razrok) med. ovek koji gleda razroko. Ilos (gr. llos) mit. sin Trosov i Kalirojin, praunuk Dardanov, otac Laomedonov, brat Ganimedov; sagradio je Ilion (Troju). iltizam (arap., tur. iltizam) zakup, arenda. iludirati (lat. ludere, illudere) igrati se s kim ili s im, zbijati alu, titrati se s kim, rugati se, ismeva, vui nekoga za nos; izbegavati, izigravati (npr. zakonske propise); obmanjivati, varati. iluzija (lat. illusio) ulna obmana, samoobmana, varka, uobraenje, obmana pri kojoj se zapaa neki predmet drukije no to je u stvarnosti; iluzija ima tri vrste: usled nepanje; usled afekta, naroito straha (kad nam se, npr. nou u umi uini od panja da je ovek); bez afekta, tj. one koje ne moraju nestati ni pri budnoj panji.

iluzionizam (lat. illusio) filozofski pravac koji smatra da su istina, lepota i moralnost samo iluzija, obmana i varka. iluzionist(a) (lat. illusio) maioniar, vetak u izazivanju iluzija kod drugih, opsenar. iluzoran (nlat. illusorius) obmanjljiv, varljiv, prevarljiv, neostvarljiv, prazan, koji postoji samo u mati, opsenski; iluzoran ugovor ugovor koji nema izgleda da e ikada biti ostvaren. ilum (arap. 'ilm, tur. t) znanje, nauka. iluminat (lat. illuminatus) prosveen ovek, obrazovan ovek. iluminator (nlat. illuminator) prosvetitelj; onaj koji bojadie slike, bakroreze ili otiske u kamenu; u sred. veku=minijator; iluminist. iluminacija (lat. illuminatio) sveano osvetljavanje; bojadisanje nekog crtea, bakro-reza ili otiska u kamenu; iznenadno nadahnue, svetlost koja ozari duu,inspi-racija. iluminiran (lat. illuminatus) sveano osvetljen; prosveen; izraen u ivim bojama; fig. pijan. iluminirati (lat. lumen svetlost, illumi-nare) osvetliti, osvetljavati; naroito: osvetliti sveano, radi ukrasa; pomou boja dati neemu ivost; prosvetiti, na-dahnuti, ozariti; fig. opiti. iluminist(a) (lat. illuminare) v. iluminator . ilustragivan (lat. illustrativus) objanjavg n, koji objanjava, koji slui kao objanjenje, osvetljavan, koji osvetljava. ilustrator (lat. illustrator) slikar slika u nekom tekstu; objanjiva, tuma. ilustracije (lat. illustratio) objanjenje, tumaenje, teksta; sjaj, slava, proslavljenost; slika kao dopuna ili kao ukras teksta u listu ili knjizi; ilustrovani list, asopis sa slikama, list sa slikama. ilustrirati (lat. illustrare) objasniti, objanjavati, pokazati (ili: pokazivati) u pravoj svetlosti, osvetliti; proslaviti; dopuniti i ukrasiti neki tekst slikama (listove, asopise, knjige). ilustrisimus (lat. illustrissimus) najsjajniji, najuzvieniju najslavniji; kao oslovlja-vanje: presvetli, preuzvieni. ilu otrovan (lat. illustrare, fr. illustre) koji je, pored teksta, dopunjen, osvetljen i ukraen jo i slikama, npr. list, asopis, knjiga. ilustrovati (lat. illustrare) v. ilustrirati. ilutacija (lat. lutum, nlat. illutatio) med. leenje pripijanjem neke smese, kae ili lekovitog blata na oboleli deo tela. ilutirati (nlat. illutare) med. premazivati kaom, privija kau ili lekovite blato na obolelo mesto. im- (lat. im-) predmetak in u lat. reima koje poinju usnenim suglasnikom.

imaginabilan

329

ime d IJ ata n

imaginabilan (nlat. imaginabilis) zami-ljiv, koji se moe zamisliti, mogu, verovatan. imaginaran (lat. imaginarius) uobraen, zamiljen, tobonji, koji postoji samo u uobrazilji, nestvaran; mat. imaginarne veliina veliina koja nije realna; imagi-narna jedinica broj Y*-T. obeleava se sa i. imaginativan (nlat. imaginativus) matav, koji ima sposobnost zamiljanja, uo-braavanja; mateni, koji potie iz mate (ili: uobrazilje) koji je u vezi sa matom (ili: uobraziljom); koji je pun mate, koji ima jaku uobrazilju. imaginacija (lat. imaginatio) uobraenje, uobraavanje, zamiljaj; uobrazilje; mo uobraavanja, mata, fantazija; uobraenje, uobraena stvar, stvar koja ne postoji. imago (lat. imago) slika; lik; zool. naziv za potpuno razvijen insekat. imaizam (lat. imago, fr. image slika) pesniki pokret u Engleskoj i SAD (19091917) i u SSSR (19171925); ima-isti su uglavnom negovali slobodan stih", nov ritam i ispovedali potpunu slobodu u izboru tema. imainizam v. imaizam. imakulatav (lat. immaculatus) neporoan, neokaljan, neumrljan; imakulata koncep-cio (lat. immaculata conceptio) uenje katolike crkve o bezgrenom zaeu Deve Marije, tj. da je bila osloboena naslednog greha od prvog trenutka ivota u materino] utrobi. imam (arap. imam, tur. imam) gospodar, vladalac; naroito: bivi gospodar i vladalac Jemena u Arabiji, kao i nekadanji vladalac Maskata u Persijskom zalivu; dvanaest imama od Iraka, potomci Alije, ija je vlast u Medini postojala pored halifata; turski svetenik i nauenjak, naroito: poznavalac Korana, glavni hoda jedne damije; imam-efendi svete-nik-hoda u seraju. imamat (arap.-tur.) zvanje i nadlenost stareine damija; drava jednog imama. iman (arap. iman, tur. iman) vera, zakon, verovanje. imansngan (lat. immanens) unutranji, koji ostaje unutra, bitan, neodvojljiv; fil. ima-nentna metoda ona koja se odreuje samim predmetom istraivanje; imanentna kritika ona koja jednu misao ili sistem misli procenjuje sa njihovih sopstvenih pretpostavki; u teoriji saznanja: koji ostaje u granicama mogueg iskustva (Kant) ili u granicama svesti (Fihte); po Spinozi, bog je imanentni uzrok sveta, dakle sam svet (deus sive natura bog ili priroda); supr. transeuntan, transcen-dentan. imanontnosg (nlat. immanentia) fil. v. imanencija.

imanencija (nlat. immanentia) postojanje u, nalaenje u, ostajanje u, bitno pripadanje neemu; filozofija imanencije pravac u filozofiji koji se ograniava na saznanja u granicama iskustva i svesti, koji dri, dakle, da ne postoji neka stvarnost koja bi bila nezavisna od svesti. imanitet (lat. immanitas) neovenost, bezoseajnost, surovost. imaret (arap. 'imara tur. imaret) zgrada, dom, stan; naroito: javna graevina; u uem smislu: vrsta gostionice u Turskoj, gde se aci hrane i gde se dele ivotne namirnice sirotinji i putnicima. imarinirati (lat. m, marinus morski) v. marinirati. imaterijalan (nlat. immaterialis) netelesan, bestelesan, duhovni; imaterijalna dobra proizvodi duhovnog rada, duhovna svojina. imaterijalizam (nlat. immaterialis) fil. pravac koji porie stvarnost materije tvrdei da je sve to postoji duh (Platon); uenje da je dua bestelesna; spirituali-zam; supr. materijalizam. imaterijalist(a) (nlat. immaterialis) fil. pristalica imaterijalizma; onaj koji smatra ili tvrdi da je dua bestelesna; supr. materijalist. imatrikulacija (nlat. immatriculatio) upis, upisivanje u matrikulu neke ustanove, naroito univerziteta, stupanje u red studenata. ima grikul prati (nlat. imatriculare) upisati u matrikulu, zavesti u spisak; naroito: upisati za redovnog studenta univerziteta; supr. eksmatrikulirati. imatrikulisati v. imatrikulirati. imbecil (lat. imbecillus) onaj koji je, tele-sno ili duevno slab, duhovno zaostao ovek, maloumnik, blesavko, glupak, tupoglavac. imbecilan (lat. imbecillus) telesno ili duevno slab, duhovno zaostao, malouman, blesav, glup. imbecilitst (lat. imbecillitas) maloumnost, duhovna zaostalost, blesavost. imbibirati (lat. bibere piti, imbibere) upi-jati, usisavati, upiti, usisati; slik. kvasiti, nakvasiti, natopiti, natapati. imbibicija (nlat. imbibitio) usisavanje, upijanje, kvaenje, natapanje. imborzirati (ital. imborsare) trg. primiti novac, naplati. imbroljo (ital. imbroglio) muz. zaplet u akcentima, kada dva razliita glasa stoje u razliitim vrstama takta; zapleten pozorini komad. imedijatan (nlat. immediatus) neposredan; trenutak, koji se odmah dogaa ili obavlja; imedijatna molba, predstavka prav. neposredna molba ili predstavka koja obilazi sve nie vlasti i predaje se neposrednoj najvioj vlasti, vladaocu;

ime dzdativan

330

imediJatni grad grad KOJI zavisi samo od najvie vlasti, slobodni grad. imedijativai (nlat. immediativus) koji radi bez posredovanje, koji neposredno oznaava ili kazuje to, npr. glagol koji, bez dodavanja imenice, iscrpljuje pojam radnje: boriti se, ii itd. imemorabilan (lat. immemorabilis) koji nije vredan da se pomene, koji nije zasluio seanje. imemorijalan (lat. immemorialis) nezapamen, koji se ne moe zamisliti, neuven. imenzan (lat. immensus) neizmeran, beskrajan, bezgranian, ogroman. imergeti (lat. immergere zagnjuriti, zamo-ita)ll. pristalica ponovnog krtenja, tj. krtenja odraslih; anabaptisti, meno-niti. imerzija (lat. immersio) potapanje, zamakanje, zagnjurivanje; astr. ulazak jednog nebeskog tela u senku drugog nebeskog tela, zaklanjanje jednog nebeskog tela drugim nebeskim telom; zamraivanje jedne zvezde sunanim zracima ;olt, kada se, radi dobi-janja to boljih likova pod mikroskopom, umesto vazduha izmeu donje povrine najdonjeg soiva u objektivu i stakla koje pokriva predmet, pri najjaim uvelia-vanjima upotrebi kakva tenost; homogena imerzija kada se tenost i staklo za pokrivanje objekte izaberu tako da oboje imaju isti indeks prelamanja kao i naj-donje soivo objektiva; imerziono krtenje krtenje koje se vri zagnjuri-vanjem u vodu; med. primena stalnog, perma-nentnog kupatila. imigrant (lat. immigrare doseliti se, immig-rans) doseljenik, useljenik. imigracija (lat. immigrare doseliti se, nlat. immigratio) useljavanje, udeljenje, doseljavanje, doseljenje; useljenost; useljenitvo, svi useljenici. imigrirati (lat. immigrare) useliti se, useljava se, doseliti se, ui u. iminsntan (lat. imminens) koji tek to nije nastupio (ili: naiao), koji neposredno predstoji, zagrozan, koji zagroava, koji preti dolaskom. iminencija (lat. imminentia) neposredno predstojanje, zagroavanje, skoro nastupanje, blizak dolazak. imisija (lat. immissio) prav. upuivanje na posed, putanje na posed; imisio bonorum (lat. immissio bonorum) =imisija; putanje unutra, posveivanje;.ilgs>ni de-kret sudska odluka o putanju na posed; imisioni termin rok za putanje na posed. imitabilan (lat. imitabilis) koji se moe podraava, koji je za podraavanje, za ugledanje. imitativan (nlat. imitativus) koji podraava, koji se ugleda na nekog, kome je cilj da podraava.

imitator (lat. imitator) podraavalac, onaj koji radi po ugledu na koga ili to; vetak u podraavanju raznih tipova ljudi, ivotinja i dr. imitacija (lat. imitatio) podraavanje, ugledanje na; ono to je izraene po ugledu na neto, npr. vetake drvo, kamen, mramor itd. imitira (lat. imitari) l. podraava ti, ugledati se na, stvarati po ugledu na koga ili na to; majmunisati. imitira (lat. immitere) 2. poslati u, met-nuti u, pustiti, usaditi, uglaviti; prav. sudskim putem odrediti, narediti, izdati nalog. imobilan (lat. immobilis) nepokretan; nepomian, postojan, nepokolebljiv, vrst; voj. neopremljen, nespreman za rat; imobilan zavoj med. zavoj koji ini da se neki deo tela ne moe kretati (od gipsa, vodenog stakla itd.). imobilizirati (nlat. immobilisare) pokretno dobro ili imanje pretvoriti u nepokretno, proglasiti nepokretnim; napraviti neto postojanim; utvrditi, uvr-stiti. imobilijaran (nlat. immobiliaris) nekret-ninski, nepokretnosni, nepokretan, sastavljen od nepokretnih dobara ~, imobilijar-na egzekucija egzekucija koja se vri na nepokretnim dobrima; imobilijarno imanje nekretnina, nepokretnost, nepokretno imanje; imobilijarni kredit zajam na nepokretno imanjeJ imobilijarna masa masa koja se sastoji od nepokretnog imanja. imobilije (lat. immobilia se. bona) pl. nekretnine, nepokretnosti, nepokretna dobra, nepokretna imanja. imobilitet (lat. immobilitas) nepokretnost, nepominost; nepromenljivost, stalnost; med. ukoenost. imoralan (nlat. immoralis) protivan moralu, nemoralan; razvratan. imoralizam (nlat. immoralis) fil. stanovite s one strane dobra i zla", to jest, uzevi relativno: s one strane onoga to se sada smatra kao dobro i zlo ili, uzevi apsolutno: odricanje svih moralnih vrednosti, apsolutna uzvienost iznad onoga to vai kao dobro i zlo. imoralist(a) (nlat. immoralitas) fil. pristalica imoralizma; protivnik morala, nemoralan ovek, razvratnik. imoralitet (nlat. immoralitas) protivnost moralu, nesaglasnost s moralom; nemoral-nost, razvratnost. imortalitet (lat. immortalitas) besmrtnost, vekovenost, neumrlost. imortela (fr. immortelle) bot. smilje, biljka sa sjajnim i suvim laticama koje, zbog toga, ne venu. Imotep kit. bog lekarske vetine kod Egip-ana.

impaginirati

331

imperijalizam

impaginirati (lat. in-, pagina strana) tip. prelamati tampali slog (ifove) u strane i tabake. impako (ital. impacco) trg. pakovanje, smetanje, spremanje; per impako (ital. reg impacco) za robu: upakovana, dobro smetena, dobro spremljena. impanatori (nlat. impanatores)mr. pristalice uenja o impanaciji. impanacija (lat. panis hleb, nlat. impanatio) kol. spajanje tela Hristova sa hlebom u hrianskoj tajni priesti. imparabilan (nlat. imparabilis) koji se ne moe uporeivati, neuporediv, nesra-vnjiv, besprimeran. imparisilabum (lat. imparisyllabum) gram. nejednakoslona re, tj. re koja u drugom padeu ima vie slogova nego u prvom, npr. vreme, vremena. impast (ital. impastare, impasto) slik. debeo reljefan namaz boja (ulja, tempere) na slici. impastacija (ital. impastare, impasto) uteP1enje, pretvaranje u testo, u smesu, u lepak; slikanje debelim slojem boja, izbacivanje boja; u bakrorezu: izglaivanje taaka i crtica i dejstvo koje se, usled toga, dobiva. impastirati (ital. impastare) gra. praviti zidarski lepak od maltera i sitno razdrobljenog kamena; u bakrorezu: take i crte, napravljene rezaljkom ili vajali-com, izgledati i izbrisati. impatibilan (lat. impatibilis) nesnosan, nesnoljiv, nepodnoljiv. impacijencija (lat. impatientia) nestrpljenje, nestrpljivost, nepodnoljivost. impedancija (lat. impedantia) fiz. svaki otpor jednoj elektrinoj struji. impediment (lat. impedimentum) smetnja, prepreka; impediment pl. prav. prepreke zbog kojih se neko oslobaa odgovornosti to nije doao na sud. impekabilitet (nlat. impeccabilitas) bezgrenost, nepogreivost, nevinost. impenetrabilan (lat. impenetrabilis) neprobojan; koji ne proputa vodu, nepromoiv; nedokuljiv, neispitljiv, nedosean; neprolazan, neprohodan. impenze (lat. impensae) pl. trokovi; ono to je utroeno ili uloeno u to; impenze necesarije (lat. impensae necessa-riae) nuni trokovi; impenze volupta-rije (lat. impensae voluptariae) trokovi na provoenje, na rasko; impenze utiles (lat. impensae utiles) trokovi koji donose korist; impenze funebres (lat. impensae funebres) pogrebni trokovi. imperativ (lat. imperativus) gram. zapovedni nain; fil. zapovest, zapoved, naredba, propis; zakon; Kantov kategoriki imperativ glasi: Delaj tako da naelo tvoje volje moe u svako doba postati optim zakonom; kategoriki imperativ zapovest koja nareuje da se neto radi zbog same te

radnje, bez obzira na cilj, na materiju radnje; hipotetiki imperativ zapovest koja nareuje neto kao sredstvo za postizavanje cilja i koja vai samo pod izvesnim okolnostima; energetiki imperativ glasi: Ne troi uzalud energiju, nego se njome koristi!" (Ostvald).imperativan (lat. imperativus) zapovedni, zapovedan, zapovedniki; imperativni mandat prinudna naredba. imperator (lat. imperator) zapovednik; vladalac, car. imperatorski (lat. imperatorius) vojvodski, zapovedniki; vladalaki, carski. imperije (lat. imperium) carevina, drava (npr. Rimska Imperija, Britanska Impe-rija). imperijal (lat. imperialis) l. ruski zlatan novac od 10 rubalja; 2. hladno pie od vode, eera, limunove kore i vinskog kamena (strena); 3. tl. vrsta sloga sa veoma visokim slovima; 4. vrsta finog sira; 5. bradica pod donjom usnom (naziv po tome to je takvu bradicu nosio francuski car Napoleon ); 6. panska meri-no-ovca; 7. carski ples; imperijal-dukat ruski zlatan novac od 3 rublje; imperijal papir hartija najveeg formata; carska hartija. imperijalizam (lat. imperialis carski) 1. carska vlast, privrenost carstvu; 2. neogranieno vladanje koje se oslanja na vojnu silu, despotska vladavina; 3. najvii stupanj razvoja kapitalizma, u koji je ovaj prerastao krajem XIX i poetkom XX veka. Njegovu bitnu karakteristiku ini dominanta uloga u ekonomici i politici privatnokapitalistikog monopola koji izrasta na osnovi visokog stupnja razvoj n proizvodnih snaga i koncen-tracije proizvodnje ,,. . . imperijalizam je monopolistiki stupanj kapitalizma" (Lenjin). Njegove blie karakteristike su: a) monopol niice kapitalista u industriji i trgovini; b) monopol aice kapitala u bankarstvu. Industrijski i bankovni monopol su proizvod visokog stupnja koncentracije proizvodnje. Ovi se monopoli prepliu i stapaju u novi vid kapitala monopol finansijskog kapitala, koji gospodari itavim privrednim ivotom (i politikom) date zemlje. Njima raspolae grupica kapitalista fi-nansijska oligarhija; v) izvoz kapitala i borba za monopol u izvozu kapitala postaje bitna ekonomska operacija finansijskog kapitala; g) meunarodni monopoli koji ekonomski dele svet, jesu oblik vladanja i borbe finansijskog kapitala za monopol u eksploataciji svetskog tri-ta; d) monopol finansijskog kapitala u eksploataciji kolonijalnih i zavisnih zemalja na osnovu izvrene teritorijalne podele sveta u borbi za novu deobu sveta koja vodi svetskim ratovima. Imperijali-

imperijalist(a)

332

impliciran ubediti, tvrdoglav, zadrt; impersvazibi-lan. impertinentan (lat. impertinens) nepristojan, neutiv, neuljudan, bezobrazan, bezobziran, drzak. impertinencija (nlat. impertinentia) nepristojnost, neutivost; drskost, bezobzirnost, bezobraznost. imperturbacija (lat. imperturbatio) duevno spokojstvo koje se ne moe niim poremetiti; ravnodunost. imperfekat (lat. imperfectum) gram. preanje nesvreno vreme, tj. glagolski oblik kojim se istie trajanje glagolske radnje u prolosti; imperfektum. imperfektan (lat. imperfectus) nedovren, nepotpun, nesavren. imperfektivan (nlat. imperfectivus) nesvr-en; imperfektivni glagol gram. nesvre-ni glagol. imperfektivnost (nlat. imperfectivus) gram. nesvrenost, nesvreni vid. imperforacija (nlat. imperforatio) med. zatvorenost ili sraslost izvesnih delova tela koji, po prirodi, treba da su otvoreni, naroito zadnjice. impetigo (lat. impetigo) med. kono oboljenje u obliku mehuria sa bistrom tenosti, koje, kad se mehurii otvore i tenost sasui, prelazi u ute kraste. impetigologija (lat. impetigo, gr. \o$a)med. nauka o oboljenjima koe, naroito o postojanju, razvijanju i leenju krasta. impetrant (lat. impetrans) prav. tuilac, tuitelj; pr. impertrantian. impetrat (lat. impetratus) rav. tueni, optueni; pr. impetratian. impetracija (lat. impetratio) prav. dobivanje, zadobivanje; naroito: dobivanje prava; tuba. impetuozo (ital. impetuoso) muz. neobuzdano, burno, plahovito, silovito. impetus (lat. impetus) estok napad, npr. neke bolesti; kum impetu (lat. sit impetu) neobuzdano, uno, plahovito;konimpeto (ital. con impeto) nuz. v. impetuozo. impiment (eng. impeachement) optuba i sudski postupak, naroito protiv dravnih inovnika. implantacija (nlat. implantatio) med. primanje i odravanje transplantata; usai-vanje, ukorenjivanje; kalemljenje, pelco-vanje. implauzibilan (nlat. implausibilis) neisti-nit, neprihvatljiv, neuverljiv, neodobriv, neverovatan, neusvojiv i sl, implement (lat. implementum) med. bolesno gojenje; popunjavanje; pomono sredstvo; implementum kontraktus (lat. implementum contractus) prav. izvravanje ugovora. implikacija (lat. implicatio) zapletanje, upletanje u to; umeanost. impliciran (lat. implicatus) upleten u neto, umean u; koji se podrazumeva, sadran, obuhvaen.

zam je , .... svetski sistem kolonijalne^ ugnjetavanje i finansijskog guenja ogromne veine stanovnitva zemaljske kugle od strane aice ,naprednih' zemalja" (Lenjin), tj. finansijskog kapitala tih zemalja. Imperijalizam je vii stupanj kapitalistikih proizvodnih snaga, ali ujedno znai i dalje razvijanje protivrenosti kapitalizma, njihovo krajnje zao-travanje, zbog ega je svetski kapitali-zam s velikom krizom (19291939) definitivno zaao u period svoje opte krize. Imperijalizam je stoga . . .predveerje socijalne revolucije proletarijata" (Lenjin). Usled produbljivanje opte krize kapitalizma u mnogome se menjaju stari oblici i odnosi imperij a lizma, ali i sada u svetu preovlauje tenja izgraivane novih vidova imperijalizma iju ekonomsku osnovu ini dravni ka-pitalizam. Istovremeno raste i jaa an-tiimperijalistika borba naroda za slobodu i uzajamnu saradnju na osnovi ravnopravnosti. imperijalist(a) (lat. imperialis) pristalica imperijalizma; privrenik carev, carstva; u Francuskoj bonapartist; osvaja, pljaka. imperijalistiki (lat. imperialis) koji je u duhu imperijalizma, koji se u politikom radu rukovodi i oduevljava idejama imperijalizma, zavojevaki, osvajaki. imperij(um) (lat. imperium) najvia dravna vlast koja je, u starom Rimu, prenoena sa naroda na najvie inovnike, naroito vojna vlast; najvia vlast, vlada; docnije: Rimsko Carstvo; imperijum Manlija-ium (lat. imperium Manlianum) stroga vr-hovna vlast, nazvana po Luciju i Torkvatu Manliju, poznatim sa svoje strogosti; imperijum merum (lat. imperium merum) ista dravna vlast u upravnim stvarima i u ratu; takoe: neprijatnost sudskog poloaja, pravo suenja na ivot i na smrt; imperijum mikstum (lat. imperium mix-tum) meovita dravna vlast, tj. upravna i zakonodavna vlast. impermanentan (nlat. impermanens) nepostojan, nestalan, promenljiv. impermanencija (nlat. impermanentia) nepostojanost, nestalnost, prevrtljivost, promenljivost. impermeabilan (nlat. impermeabilis) v. impenetra bilan. impermeabilitst (lat. in-, permeare prolaziti) fiz. nepropustljivost; supr.: permea-bilitet. impersonalan (nlat. impersonalis) bezlian; impersonalni glagol gram. bezlini glagol. impersonalia (lat. impersonalia se. verba)mr. gram. bezlini glagoli. impersuazibilan (nlat. impersuasibilis) sa kojim se ne moe govoriti, koga je teko

implicirati

333

impresario

implicirati (lat. implicare) uplesti, ume-ati, uvui, uvlaiti; fig. sadravati, obuhvatati sobom. implicitan (lat. implicare) koji je obuhvaen, sadran u neemu; koji se podrazumeva. implicite (lat. implicite) dril. podrazumeva-jui se ve (u); obuhvaeno im; preutno; supr. eksplicite. implorant (lat. implorans) prav. tuitelj, tuilac; onaj koji trai zatitu; pr. implorantski. implorat (lat. imploratus) prav. tueni, optueni. imploracija (lat. imploratio) prizivanje u pomo, preklinjanje za neto. impluvij(um) (lat. pluvia kia, impluvium) nepokriven i otvoren prostor u predvorju (atrijumu) starorimskih kua, u kojem se obino nalazio basen za skupljanje kinice; kuna bata; predvorje crkve, ulaz u crkvu; med. kupanje u kinici. impozantan (fr. imposant) koji uliva potovanje (ili: divljenje, poslunost), koji zadobija i osvaja ljude, koji pravi utisak, koji privlai na sebe panju; nadmoan, ugledan, znaajan, dostojanstven, velianstven. impozicija (lat. impositio) polaganje ruku pri posveivanju za svetenika, rukopo-laganje; porez, namet, danak; tip. udea-vanje forme, strane; impozito silencio (lat. imposito silentio) prav. poto je nareeno utanje. imponderabilav (nlat. imponderabilis) neteljiv, nemerljiv po teini. impovderabilije (nlat. imponderabilia) stvari koje se ne mogu meriti po teini, neteljive stvari, npr. etar; moralne vrednosti; oseanja, raspoloenja, misli i dr., neodredljivi uzroci, neodredljivi uticaji. imponderabilitet (nlat. imponderabilitas) neteljivost, nemerljivost po teini. imponente (ital. imponente) kuz. velianstveno, dostojanstveno. imponirati (lat. imponere) nametnuti uslove; narediti (npr. da se uti i sl.); naroito: praviti utisak; ulivati ili zahte-vati potovanje (ili: divljenje, strah, poslunost); imati uticaja na ljude; tip. urediti tampanu stranu i metnut je u formu. imporozitet (nlat. imporositas) neporoznost, neupljikavost; nepostojanje meumolekulskih prostora; med. zatvorenost otvora na koje izlazi znoj. imoort (lat. importare uvoziti, uvesti, eng. import) trg. uvoz, uvozna trgovina; uvezena roba; supr. eksport. importabilan (nlat. importabilis) koji se moe uvoziti, koji je odreen za uvoz. importantan (lat. importans) vaan, znaajan, znatan, uticajan, osetan, bitan.

importacija (nlat. importatio) trg. uvoenje (robe iz inostranstva), uvoz; donoenje sa strane (mode, obiaja, navika i sl.). importer (fr. importeur) uvoznik, trgovac koji se bavi uvoenjem robe iz inostranstva. importirati (lat. importare) trg. uvoziti stranu robu na domaa trita, baviti se uvoznom trgovinom, tj. uvoenjem robe koja nije izraena ili se ne izrauje u zemlji; donositi sa strane, npr. modu, navike, obiaje; supr. eksportirati. importunitet (lat. importunitas) nametlji-vost, dosaivanje, nametanje, dosadno sale-tanje molbama. impos (lat. potis, impos) nemoan, nesposoban, slab; impos ama/m (lat. impos animi) slab duhom, malouman. imposibilan (lat. impossibilis, fr. impo-ssible) nemogu, nemoguan. impost (lat. imponere nametnuti, udariti, nlat. impostus, ital. imposto) posredan porez, porez na robu; gra. deo izmeu stuba i svoda, tako da svod time dobiva iru podlogu. impostirati (ital. impostare) udariti (ili: udarati) porez na, opteretiti porezima, oporezovati; jako impostirana roba jako oporezovana roba. impostor (lat. imponere, nlat. impostor) varalica, laov, klevetnik; impostores dokti (lat. impostores Aos\l)pl. uene varalice, nauenjaci koji su tendenciozne spise poturali drugima, ili pogreno izvodili citate, ili branili pogrena uenja. impotentan (lat. impotens) nesposoban, nemoan (naroito u spolnom pogledu); sakat, bogaljast; duhovno nesposoban, duhovno nemoan impotenlija (lat. impotentia) spolna nemo mukarca, nesposobnost oploavanja; nesposobnost enke da primi seme mujaka; duhovna nemo, duhovna nesposobnost; nemo da se neto sprovede; impotencija konjugal (lat. impotentia coniugalis)/ipae. brana nemo, supruanska nemo. impregnator (nlat. impraegnator) prav. oploditelj, otac deteta. impregnacija (nlat. impraegnatio) oploenje, zatrudnjenje; he, natapanje, natopljavanje, nakvaenje, proimanje nekog tkiva uljem ili mau, drveta tvarima koje ga uvaju od truljenja (npr. eleznikih pragova), tkanina nesagorljivim ili nepropustlji-vim tvarima, npr. vodenim staklom, da bi se obezbedile od vatre, itd. impregnirati (nlat. impraegnare) zatrudni-ti, oploditi; hem. natopiti, natapati, nakvasiti, proeti drvo ili tkaninu uljem, mau ili drugom kakvom nesagorljivom ili nepropustljivom tvarju. impresario (ital. impresario) lice koje se, u ime kakvog pozorinog ili koncertnog drutva, stara o prireivanju predstava i

impresibilan

334

imunitet

koncerata i o njihovom materijalnom uspehu; lice koje pronalazi i vrbuje dobre i talentovane lanove, npr. za neku pozorinu trupu. impresibilan (nlat. impressibilis) sposoban za primanje utisaka, prijemljiv za utiske. impresivan (lat. impressio utisak, dojam, fr. impressif) upeatljiv, koji pravi utisak, dojmljiv. impresija (lat. impressio) utisak, upeatak, dojam, dejstvo koje jedna stvar (npr. proitana knjiga, viena slika, sasluan muziki komad itd.) ima na koga. impresionizam (lat. impressio) likovni, muziki i knjievni pravac koji se javio ezdesetih godina XIX veka u Francuskoj i koji smatra da se zadatak u umetnosti sastoji u to istijem i vernijem prika-zivanju i reprodukovanju ulnih utisaka; fil. pozitivizam, zato to za njega, kao jedino realni, vae ulni utisci; supr. ekspresioiizam. impresionisti (lat. impressio) pl. pristalice impresionizma u slikarstvu, iji je vo bio Klod Mone (18401926), koji smatra da umetnost treba da reprodukuje samo prvi, neposredan utisak; supr. ekspresio-nisti. impresionistiki (lat. impressio) koji potie iz impresionizma, koji pripada im-presionizmu, koji je u vezi sa impresio-nizmom. impresum (lat. impressum) tampana stvar, tiskanica; zakonski obavezno naznaa-vanje, na novinama i listovima, imena izdavaa i urednika, odgovornih za sadrinu. imprimatur (lat. imprimatur) neka se tampa, moe se tampati"; ranije: formula kojom cenzura doputa da se neko delo sme tampati; danas: odobrenje kojim pisac, urednik, odgovorni korektor i sl. doputa da se neto moe tampati. improbabilitet (nlat. improbabilitas) neverovatnost, neverovatnoa. improbacija (nlat. improbatio) neodobravanje, odbacivanje. improvidencija (nlat. improvidentia) neobazrivost, neopreznost, nesmotrenost, nepaljivost. improvizan (lat. improvisus) nepredvien, nesluen, iznenadan; v. eko improvizo. improvizator (nlat. improvisator, ital. improvisatore) onaj koji neto ini bez prethodnog pripremanje, npr. drao! govor, sastavlja pesmu, recituje, glumi, svira, peva itd. improvizacije (nlat. improvisatio) injenje (ili: raenje) bez pripreme; dranje govora, pisanje pesme, recitovanje, glumljenje, pevanje itd. bez pripremanje: improvi-zada. improvizirao (ital. improvisare) uiniti (ili: raditi, initi, uraditi) bez pret-

hodnog pripremanje; stastaviti neto na brzu ruku (pesmu, govor, deklamaciju itd.). improperije (lat. improprius) pl. delovi liturgije na Veliki petak u katolikoj crkvi: albe Spasitelja zbog nevernosti njegovog naroda. improporcija (nlat. improportio) nesrazme-ra, nesrazmernost. improprijacija (nlat. impropriatio) prav. prisvajanje, prisvojenje; davanje crkvenih dobara u leno. improprijetet (lat. improprietas) nepode-snost, pogrena upotreba (izraza). impuberes (lat. impuberes) pl. prav. nestasali za enidbu, nestasale za udaju, nedorasli, nesazreli za enidbu. impubertet (nlat. impubertas) neodraslost, nestasalost, nesposobnost za enidbu (ili: udaju). impugnacija (lat. impugnatio) pobijanje, osporavanje, napadanje razlozima; impugnacioni spis prav. spis kojim se pobijaju dokazi protivnike strane. impudencija (lat. impudentia) bestidnost, bezobzirnost, bezonost; neednost. impulzivan (nlat. impulsivus) pokretan, koji pokree, koji podstie, koji pobuuje, koji podstrekava, koji radi kao da ga neto goni. impulzija (lat. impulsio) v. impuls. impulzorijales (nlat. impulsoriales se. lit-terae) pl. pismene opomene kojima vii sud podstie nii sud da pristupi reavanju neke stvari. impuls (lat. impulsus) podsticaj, nagon, tenja; pokretna sila, pokret; med. neodoljiv nagon; impuls sile fiz. proizvod iz sile i vremena, trajanja, njenog dejstva. imputacija (nlat. imputatio) uraunavanje, pripisivanje, beenje, nabeivanje, okrivljenje, podmetanje krivice. imputirati (lat. imputare) uraunati, uraunavati, pripisivati (u krivicu), nabe-diti, nabeivati, kriviti, okrivljavati, podmetati, podmetnuti. imrahor (arap.-pers., tur. mirahor) kon>u-ar. imun (lat. immunis) slobodan od dravnih tereta, osloboen poreze, vojne slube; med. neprimljiv za zarazu, otrov, bolest, obezbeen kalemljenjem od bolesti. imunizacija (lat. immunis) med. injenje neprimljivim za zarazu, otrov, bolest, obezbeenje od zaraze, otrova, bolesti; obezbe-enost od zaraze, otrova, bolesti; kale-mljenje protiv bolesti. imunizirati (lat. immunire) obezbediti (ili: obezbeivati) od bolesti, initi (ili: uiniti, praviti, napraviti) nepri-mljivim za bolest, kalemiti protiv bolesti. imunizovati v. imunizirati. imunitet (lat. i.nmunitas) osloboenje svetovnih i crkvenih poseda od vlasti javnih slubenika; osloboenje od tereta,

imunologi]a

335

invazi)a

poreza i dr.; krivina neodgovornost narodnih predstavnika za dela i izjave koje uine u svojstvu narodnih predstavnika; med. neprimljivost za zarazu, otrov, bolest, otpornost organizma prema zaraznim bolestima. U meunarodnom pravu imunitet znai osloboenje tuih dravnih organa pretvaranja, npr. pri prekoraenju granice u slubenom saobraaju; znai ieksteritorijalnost. imunologija (lat. immunis, gr. logia) med. nauka o imunosti organizma. imunost v. imunitet. imunoterapija (lat. immunis, gr. therapeia leenje) med. podsticanje organizma da stvara tela koja ga ine neprimljivim za zarazu, otrov, bolest. imutacija (lat. immutatio) menjanje, preinaavanje, preobraavanje. imutirati (lat. immutare) promeniti, izmeniti, preinaiti, preobraziti. in- (lat. in) u sloenicama kada dolazi ispred 1 pie se i ita il, ispred: b, m, r = im, ispred r = ir; 1. nerazdvojan odreni predmetak u latinskom i romanskim jezicima ne, iskazuje prestanak, suprotnost ili odsustvo i nepostojanje onoga to sadri u rei, pred kojom stoji, izraeni pojam; 2. latinski i italijanski predlog, sa znaenjem: za kretanje i pravac u, na, ka; za vreme do; za rok na; za smer i svrhu na, za, radi, zbog. nnabruptan (lat. inabruptus) preopiran, neprekidan, odvie razvuen. inad (tur.) v. inat. inadekvatav (nlat. inadaequatus) nejednak, neodgovarajui, nepodesan. inakuratan (nlat. inaccuratus) netaan, nemaran, aljkav, neuredan. inakceptabilitet (nlat. inacceptabilitas) neprimanje, neprihvatljivost, neusvajanje. inakceptibilan (lat. in-, acceptibilitas) neprihvatljiv. inamorato (lat. amor, ital. inamorato) onaj koji je zaljubljen, dragan. inanicija (nlat. inanitia) ispra. ,_njavanje; praznoa eluca; nemo (ili: slabost) usled nedostataka hrane. inapetencija (nlat. inappetentia) nemanje (ili: nedostatak) prohteve za jelom, neraspoloenje za jelo, nedostatak volje za jelom; gaenje od neega. inaplikabilan (nlat. inapplicabilis) neprimenljiv, koji se ne moe primeniti. in apsencija (lat. in absentia) u odsutnosti, u odsustvu. inapstinencija (nlat. inabstinentia) neuzdrljivost, neuzdravanje. in apstrakto (lat. in abstracto) u optem, posmatran zasebno, samo u mislima (bez obzira na konkretne odnose); supr. in konkreto. in armis (lat. in armis) pod orujem, naoruan.

inartikulacija (nlat. inarticulatio) nejasnoa u izgovaranju, mucanje, mumlanje. inartikuliran (nlat. inarticulatus) nejasno izgovoren, promucan, promumlan. inat (tur. inat, arap. 'inad) prkos, tvrdoglavost, upornost u protivljenju; inad. inauguralni (lat. inauguro posveujem, uvodim) koji je u vezi sa inauguracijom, koji se tie inauguracije; inauguralni govor govor koji se dri prilikom posvete i uvoenja u dunost, zvanje ili poloaj, pristupni govor, pristupna beseda, pristupno predavanje; inauguralna diser-tacija ili disputacija nauna rasprava koju, na univerzitetima, mora da napie i podnese fakultetskom savetu onaj koji eli da dobije zvanje doktora. inauguracija (lat. inauguratio) posveta u neko dostojanstvo, sveano uvoenje u zvanje, poloaj, dunost; sveano otvaranje, sveano otkrivanje; zapoinjanje, oznaavanje poetka. inaugurirati (lat. inaugurare) sveano po-svetiti koga u neko dostojanstvo, sveano uvesti u dunost ili zvanje; sveano otvoriti, sveano otkriti; zapoeti, zapo-injati. inauratura (lat. aurum zlato, nlat. inaura-tura) v. inauracija. inauratus (lat. inauratus) pozlaen; pilule inaurate (lat. pilulae inauratae) pl. med. pozlaene pilule. inauracija (lat. aurum zlato, nlat. inaura-tio) pozlata, pozlaivanje;*ged. prevlaenje pilula zlatnom penom. inafektacija (nlat. inaffectatio) neusilje-nost u ponaanju, prirodnost. inadija (arap.-tur. inalci) tvrdoglav, jogunast ovek, prznica, svaa lica. in Baho et Venere (lat. in Baccho et Venere) u Bahu i Veneri, tj. u piu i ljubavi. in brevi (lat. in brevi se. tempore) za kratko vreme, uskoro. inbriding (eng. inbreeding) biol. gajenje ivotinja ili biljaka putem ukrtanje srod-nih jedinki. inv. (lat. inv., invenit) v. invenit. iivaginacija (lat. vagina kapija, korice, nlat. invaginatio) uvlaenje u korice, navlaku, kanal i sl.; med. uvlaenje jednog creva u drugo. invadirati (lat. invadere) upasti u tuu zemlju sa vojskom, napasti, navaliti. invazivan (nlat. invasivus) napadan, osvajaki, napadaki ;invazivna vojska vojska za neprijateljski upad u tuu zemlju; inva-zivni rat napadaki rat koji poinje iznenadnim upadom u neprijateljsku zemlju; invazivne bolesti koje izazivaju ivotinjski i biljni gotovani (izraziti). invazija (lat. invasio) navala, najezda, upad s vojskom u tuu zemlju; naroito: neprijateljski upad kome nije cilj trajno osvajanje zemlje, nego samo postizanje nekog prolaznog cilja.

invalencija

336

inverziJa

invalencija (lat. invalentia) nemo, iznemoglost, slabost, boleljivost. invalid (lat. invalidus) onaj koji je nesposoban ili onesposobljen za slubu i zarai-vanje radi izdravanja sebe i svoje porodice, naroito onaj koji je onesposobljen u ratu, ratni invalid. invalida (lat. invalida) vrsta socijalne pomoi invalidima i njihovim porodicama. invalidan (lat. invalidus) iznemogao, nemoan, s manom, nesposoban za slubu, neupotrebljiv, onesposobljen; rashodovan, kart; prav. nevaei, koji nije osnovan na pravu. invalidacija (nlat. invalidatio) prav. progla-enje nevaeim, presuda kojom se neto proglaava za nevaee, obesnaenje;lnvalidiranje. invalidirati (lat. in, valere, fr. invalider) prav. ponititi, oboriti, obesnaiti, liiti pravnog osnova. invaliditet (lat. invalidus, fr. invalidite) iznemoglost, nemonost, neupotrebljivost, nesposobnost za vrenje slube; naroito: nesposobnost nekog lica da, usled bolesti ili rana zadobivenih u ratu ili javnoj slubi, radom privredi ni treinu onoga to bi, da je telesno odnosno duevno zdravo, moglo da privredi; prav. ne-vaenje, nevanost, nitavost. invar (lat. varius razliit, nlat. invariabilis nepromenljiv) elik sa oko 36% nikla, sa vrlo malim koeficijentom istezanja, zbog ega je podesan za izradu raznih vrsta mera i sl. invarijabilan (nlat. invariabilis) nepromenljiv, neizmenljiv, postojan. invarijabilitet (nlat. invariabilitas) nepromenljivost, postojanost. invarijanta (lat. in-, fr. variant) kat. svojstvo ili vrednost koja pri datim trans-formacijama ostaje nepromenjena. invekta (lat. invehere uvesti, invectus uve-zen, invecta uvezeno, uvezene stvari) v. invekta et plata. invekta et plata (lat. invecta et illata) prav. sve to je uvezeno i uneseno", pokretno-sti koje zakupac donosi na zemlju uzetu pod zakup; invekta. invektiva (lat. invehi kidisati, nasrnuti, napasti, invectivus nasrtljiv, pogrdan) na-srtanje, vreanje, uvreda, uvredljivo za-dirkivanje, peckanje, grdnja, grenje; naroito: invektive uvrede, vreanja, uvredljiva zadirkivanja, peckanja, grdnje. invektivan (lat. invectivus) nasrtljiv, uvredljiv, pogrdan. invenit (lat. invenire pronai, invenit) pronaao je, pronaao (na bakrorezima, obino skraeno inv., pored imena umetni-kova). inventar (lat. invenire pronai, nlat. inventarium) spisak stvari koje se nau prilikom nekog pregleda, spisak pokretnih stvari koje spadaju u sastav nekog

imanja, ili same te stvari;iviinventar stoka koja pripada nekom imanju; mrtvi inventar poljoprivredne sprave, alata i sl.; knjiga koja sadri takav spisak. inventarizacija (nlat. inventarisatio) popisivanje (ili: pravljenje spiska) stvari koje pripadaju nekom imanju ili ostav-tini, pravljenje inventara; inventari-sanje. inventarizirati (nlat. inventarisare) popisati (ili: popisivati, napraviti spisak) stvari, napraviti inventar; inventarisa-ti, inventirati. inventarisanje (nlat. inventarisare) . inventarizacija. inventarisati (nlat. inventarisare) v. inventarizirati. inventivan (nlat. inventivus, fr. inventif) v. invenciozan. inventor (lat. inventor) pronalaza, izumi-telj, tvorac. inventura (nlat. inventura) pregled i popis onoga to se zatekne, npr. u nekom stovaritu; trg. ispisivanje robe koja se nae na stovaritu; stovarina knjiga, skla-dina knjiga, knjiga stovarita, lagerska knjiga; stovarino stanje, skladino stanje, stanje lagera. invencija (lat. inventio) pronalaenje, izumevanje; pronalazak, izum; pronalazaki dar, sposobnost pronalaenja; duhovitost, dosetljivost. invenciozan (lat. invenire pronai, nlat. inventiosus) pronalazak, iznalazan, pronalazaki, iznalazaki; duhovit, dosetljiv; inventivan. invergencija (nlat. invergentia) nagib, nagi; banje, naginjanje. inverzivan (nlat. inversivus) obrnut, izvra-en, premetnut;Jnverzo ordine (lat. inver-so ordine) obrnutim redom, u obrnutom poretku. inverzija (lat. inversio obrtanje) gram. premetanje, premetnut red reenica, kad zavisna reenica doe pre glavne gde hoe da se jae istakne smisao zavisne reenice, npr.: Kud vojska pree, tu trava ne raste; ret. premet, obrtanje reda rei radi isti-canja onoga dela reenice koji bi, u obinom redu rei, zauzimao manje vidno mesto, napr.: Za junako pitaju se zdravlje (= hiperbaton); voj. obrazovanje ubojnog reda na nain koji odstupa od uobiajenog, postrojavanje obrnutim redom; med. izvrat, izvraenost, posuvraenje, posuvraenost (pojedinih upljih organa), npr. materi-ce, creva, pri emu unutarnja povrina postane spoljanjem, i obratno ;meteor. sluaj kad se na nekoj visini nae topliji sloj vazduha nego to je sloj ispod njega dok je normalno da temperatura na veoj visini bude nia; u seksologiji: spolni ivot osoba koje svoje spolne prohteve mogu zadovoljiti samo na osobama spola kome i same pripadaju; hen. pretvaranje

inverzor

337

ingrediJenpiJa

hemijskih stereoizomera iz jednog oblika u drugi, razlaganje sloenih eera na optiki aktivne komponentama!-, suprotna operacija (npr. sabiranju je inverzno oduzimanje). inverzor (nlat. inversor) fiz. instrumenat koji slui za preokretanje galvanske struje, preokreta. inversivan v. inverzivan. invertebrata (nlat. invertebrata) pl. zool. beskimenjaci. ivvertencije (lat. invertentia) pl. med. sredstva za omotavanje ljutih lekova, naroito kiselina. invertirati (lat. invertere) obrtati, obrnuti, izvrnuti, izvrtati, preokrenuti, preo-kretati, premetnuti;vo/. postrojiti obrnutim redom. investigabilav (lat. investigabilis) koji se moe istraiti ili ispitati. investigator (lat. investigator) istraiva, ispitiva. investigacija (lat. investigare) istraivanje; traganje; traenje. investirati (lat. investire) postaviti, postavljati, snabdeti znacima dostojanstva; trg. uloiti novac u neki unosan posao ili preduzee. investitura (lat. investire postaviti, nlat. investitura) sveano postavljanje na neki poloaj, npr. biskupski; uvoenje u posed feudalnog dobra; davanje biskupima prstena i tapa kao znaka njihovog prava poseda. investicija (lat. investitio) ulaganje kapitala u neki unosan posao ili unosno preduzee; investiciona banka novani zavod koji daje kredit za ulaganje novca u unosno preduzee; investicioni zajam zajam koji se zakljuuje za privredne korisne ciljeve (npr. za izgradnju eleznica, puteva i dr.); investicioni klkmelioracionikredit kredit koji se upotrebljava za popravljanje kakvoe zemljita, za pretvaranje zemljita nesposobnog za obraivanje u sposobne (npr. za isuivanje ritova i ol.). invizibilan (lat. invisibilis) koji se ne moe videti, nevidljiv. invizibilitet (lat. invisibilitas) nevidlji-vost. in vitro (lat. in vi tro) u staklu (npr. u epru-veti). in vino veritas (lat. in vino veritas) ,,y vinu je istina", tj. kada je ovek pri piu, govori istinu. invitator (lat. invitator) poziva. invitacija (lat. invitatio) poziv, pozivanje. in vivo (lat. in vivo) uivo; na ivo. invokacija (lat. invocatio) prizivanje, dozivanje, moljenje da doe. involvencia (lat. involventia) pl. med. sredstva za ublaavanje i neutralizovanje estine nekog leka, npr. ulje. involvirati (lat. involvere) umotati, umota-vati, zametati, zamotavati, obviti, obvi-

jati; imati u sebi, sadravati u svom pojmu. involukrum (lat. involucrum) zavoj, omota, pokriva, oblog; bot. ovojak. involucija (lat. involutio) Jijanje, zamotavanje, obmotavanje; zapl ::t, zamraj; med. oronjavanje tela u stare iti (npr. u klimakterijumu), ili pojedinih organa (npr. materine odmah posle poroaja); opadanje, slabljenje; s