10. izvori finansiranja preduzeca 2015 (.pdf)

IZVORI FINANSIRANJAPREDUZEĆA

Prof. dr Predrag Stančićredovan profesor

Ekonomski fakultet [email protected]

Finansiranje preduzeća

� Dugoročno finansiranje

� Kratkoročno finansiranje

Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD 2

Dugoročno finansiranje preduzeća

� Finansijska struktura (vlasnička struktura) preduzeća – pasiva BS

� Kompoziciju i način prezentiranja u BS određuje pravna forma preduzeća

� Na planu odnosa u finansijskoj strukturi sučeljavaju interesi vlasnika i poverilaca preduzeća

� Dugovi u finansijskoj strukturi => vlasnici preduzeća ne raspolažu celokupnim prirastom stvarne ili sadašnje vrednosti preduzeća jer deo tog prirasta moraju ustupiti poveriocima kao naknadu za ustupanje kapitala (kamatu).

� Odnos visine kamate na dugove i SPUPS utiče na iznos ND � Odnos visine kamate na dugove i SPUPS utiče na iznos ND

(kamata < SPUPS => ↑ND)

� Rentabilnost sopstvenog kapitala zavisi:� rentabilnosti ukupnih ulaganja� odnosa u strukturi finansiranja

� Pri komponovanju strukture finansiranja teži se optimalnoj finansijskoj strukturi koja omogućava:� maksimiranje vrednosti preduzeća, odnosno bogatstvo vlasnika, i� minimiziranje prosečne cene kapitala, odnosno širenje lepeze dostupnih alternativa ulaganja

kojima se stvara prirast vrednosti /novo bogatstvo/.


STRUKTURA KAPITALA PREDUZEĆA

� Struktura kapitala - dugoročni aspekt finansijske strukture

preduzeća – odnos sopstvenih i dugoročnih pozajmljenih izvora

A. Sopstveni kapitalB. Pozajmljeni kapital

1. Dugoročni

2.

izvori

Kratkoročni izvori

Finansijska strukturapreduzeća (A/B)

Struktura kapitalapreduzeća (A/B )1

Aktiva PasivaBilans stanja

Imovina

preduzeća – odnos sopstvenih i dugoročnih pozajmljenih izvora

� Strukturu kapitala preduzeća definiše:

� vrsta i obim poslovne aktivnosti,

� karakter poslovnih ulaganja,

� stepen poslovnog i finansijskog rizika,

� kreditni bonitet preduzeća itd.


Struktura i karakteristike pozajmljenih izvora

finansiranja� dospevanje (tuđi izvori dospevaju za plaćanje u rokovima ispod

uslovima preciziranim ugovorom. Propust da se to plaćanje izvrši daje pravo poveriocima da preuzmu sredstva preduzeća ili da forsiraju njegovu likvidaciju),

� pravo na dobitak (Pravo poverilaca na dobitak preduzeća je nezavisno od poslovnog uspeha preduzeća i fiksirano u visini ugovorene kamate i prioritetnije od prava vlasnika - plaća se iz PD),prioritetnije od prava vlasnika - plaća se iz PD),

� pravo na sredstva u slučaju likvidacije preduzeća (pravo poverilaca je prioritetno u odnosu na vlasnike /akcionare/ i limitirano na ostatak duga i neplaćenu kamatu),

� pravo na upravljanje (Poverioci nemaju neposredno pravo glasa i upravljanja preduzećem, osim indirektno preko nametanja uslova kreditiranja).

Diferenciranje po kriterijumu roka


Dugoročni dugovi - obveznice

Obveznica (bond) je menica - obaveza plaćanja određene sume novca (nominalna vrednost obveznice) na određeni budući datum (dan dospeća duga), uvećane za kamatu (prinos - obično procenat od nominalne vrednosti obveznice) u toku trajanja duga. Obeležja: duga. Obeležja: � nominalna vrednost,

� rok dospeća, i

� prinos /kamata/ - zero coupons bonds

koji se preciziraju kroz pisani ugovor između preduzeća i držaoca obveznica /poverilaca/


Dugoročni dugovi – obveznice (nastavak)

� Ugovor definiše iznos duga, način obezbeđenje duga, staraoca emisije (finansijska institucija – legalni predstavnik držaoca)

� Zadaci staraoca su:� potvrđivanje emisije (provera ispunjenosti zakonskih zahteva za zaključivanje

ugovora o emisiji)� kontrola ispunjavanja obaveza iz ugovora i preduzimanje zaštitnih mere –

utuženje, prodaja založene imovine.utuženje, prodaja založene imovine.

� Svaka emisija obveznica mora biti autorizovana / saglasnost saveta direktora a ponekad i većine običnih akcionara/.

� Autorizovane obveznice se prodaju� direktno ili� preko posrednika (komision ili kupovina uz popust).

� Ukupan broj autorizovanih obveznica se iskazuje u pasivi BS po nominalnoj vrednosti čak. Neprodate obveznice su potencijalna zaduženost - ne zahtevaju novu autorizaciju ili zalaganje imovine, pa se iskazuju kao odbitna vrednost autorizovanih obveznica).



� Pre emisije obveznica preduzeće mora razmotriti:� iznos duga koji preduzeće može preuzeti bez rizika (analiza postojećeg

finansijskog stanja i buduće zarađivačke sposobnosti),

� potrebu osiguranja emisije hipotekom,

� način povlačenja (otplate) emitovanih obveznica (u ratama ili odjednom).

� Emitovanjem obveznica preduzeće preuzima dve vrste fiksnih � Emitovanjem obveznica preduzeće preuzima dve vrste fiksnih budućih izdataka:� otplatu glavnice duga na dan dospeća (nominalna vrednost * broj prodatih

obveznica),

� periodične rashode za kamatu (obično određeni fiksni procenat na nominalni iznos duga).



� Neplaćanje ovih izdataka može biti razlog za likvidaciju preduzeća => obaveza pažljivog planiranja budućih tokova gotovine

� Rashodi za isplatu glavnice duga na dan dospeća su jednaki nominalnim

� Efektivni (stvarni) troškovi kamate ne moraju odgovarati � Efektivni (stvarni) troškovi kamate ne moraju odgovarati nominalnoj kamati unetoj u ugovor o emisiji (diskont, premija) (Nominalna vrednost 1.000, prodajna cena 800, nominalna kamata 10%, efektivna kamata 100/800=12,5%).

� Bitne karateristike obveznica:� Konvertibilnost u obične akcije

� Opozivost

� Varanti



Osigurane� Hipotekarne

� Seniorske� Juniorske

Neosigurane

� Seniorske (posle osiguranih poverilaca)=> dobar kreditni bonitet

Podela prema stepenu obezbeđenja

� Juniorske� Zatvorene� Otvorene

� Osigurane HV drugih preduzeća

� Dohodne(nemaju posebno osiguranje, specifičan tretman kamate, koja se ne mora platiti ali se kumulira –preduzeća u restrukturiranju => visoka kamata).

bonitet

� Subordinantne (juniorske) u odnosu na sve poverioce ali prioritetno u odnosu na vlasnike (skuplji izvor)



Prema obliku participiranja u dobitku preduzeća dužnika razlikuju se obveznice sa:

� fiksnom kamatom (prema tehnici plaćanja kamate postoje:� kuponske (seku se kamatni kuponi koji se naplaćuju kao čekovi);

registarske (vlasnik se registruje u preduzeću i u ugovorenim � registarske (vlasnik se registruje u preduzeću i u ugovorenim rokovima mu se šalju čekovi koje on naplaćuje).

� dohodne� Participirajuće (pored fiksne kamate obezbeđuju u pravo

učešća u dobitku). Oblici participiranja mogu e svesti na tri vrste:� direktne (ugovorom o emisiji se pored fiksne kamate precizira i %

participacije u dobitku)

� indirektne (konvertibilne i varanti)


Struktura i karakteristike sopstvenih izvora finansiranja

� trajno vezani za preduzeće, odnosno nemaju

preciziran rok dospeća

� Subordiniran u odnosu na dugove

� Sopstveni kapital po poreklu:� Sopstveni kapital po poreklu:

� eksterni (uplaćen od strane akcionara kao legalnih

vlasnika preduzeća) i

� interni (izvor redovno poslovanje - akumulirani

dobitak i amortizacija )


Akcijski kapital

Akcija (share, stock) – jedinica uloga u preduzeće i

alikvotni deo vlasništva

� Nominalna vrednost (emisiona)

� Premija (Kapitalni dobitak)Premija (Kapitalni dobitak)

� Knjigovodstvena vrednost

� Tržišna cena

High Low Stock Div. Yld PE

Sales

100s High Low Last Chg.

495/8 343/8 AetnLf 2.64 5.6 16 3805 481/2 47 471/4 -1


Preferencijalne (povlašćene) akcije

Hibridne hartije od vrednosti koje imaju

karakteristike i običnih akcija i obveznica

� pravo na preferencijalnu (limitiranu) dividendu, koja

ima prioritet u raspodeli neto dobitkaima prioritet u raspodeli neto dobitka

� pravo na učešće u raspodeli sredstava iz likvidacione

mase preduzeća

� Vlasnici nemaju pravo glasa

� Konvertibilnost

� Opozivost

Visoka cena


Obične (redovne) akcije

Akcionari legalni suvlasnici preduzeća srazmerno broju akcija koje poseduju

� pravo na dividendu, čiji je iznos zavisi od ostvarenog neto dobitka i odluke o njegovoj raspodeli;

� pravo preče kupovine (preemptive right) iz dodatnih emisija akcija

� pravo preče kupovine (preemptive right) iz dodatnih emisija akcija

� pravo učešća u raspodeli ostatka likvidacione vrednosti firme u slučaju stečaja (posle kreditora i povlašćenih akcionara);

� pravo na ograničenu odgovornost;

� pravo glasa o bitnim pitanjima preduzeća;

� pravo prodaje akcije bez ograničenja.


Obične (redovne) akcije (nastavak)

� Prednosti� Trajna vezanost za preduzeće

� Nema obaveze plaćanja dividende (ako nema dobitka)dobitka)

� Mogućnost otkupa akcija na slobodnom tržištu povoljno utiče i na finansijsku fleksibilnost.

� Nedostaci� oporezivost dividendi

� take over


Plasman emisije običnih akcija

� javna prodaja - celokupan posao se poverava

specijalizovanoj finansijskoj instituciji

(investicioni bankar), ili

� privatni plasman.� privatni plasman.


Investicioni bankar

Specijalizovana finansijska institucija (nije ni investitor ni bankar) koji kao posrednik ima važnu ulogu u emisiji i prometu HV. Izbor IB se vrši javnim nadmetanjem ili neposrednim dogovorom. Uloga IB pri emisiji HV (IPO) se svodi na:

� Pospešivanje prodaje (IB se obavezuje da po određenoj ceni i na određeni dan otkupi celokupnu emisiju HV i isplati emitentu određeni dan otkupi celokupnu emisiju HV i isplati emitentu fiksnu sumu novca ili posreduje u prodaji drugim preduzećima /privatna prodaja/ ili prodaju vrši na komisionoj osnovi, za odgovarajuću proviziju)

� Savetodavna funkcija (analiza finansijske situacije klijenta i preporuka adekvatnog načina finansiranja obzirom na stanje na finansijskom tržištu)


Investicioni bankar (nastavak)

� Preuzimanje rizika eventualnih gubitaka podrazumeva određivanje:� Inicijalne cene (kritična odluka da se preduzeće ne liši mogućeg priliva ili da emisija

ostane neprodata. Tu pomaže stručnost i obaveštenost IB, a brzina distribucije pokazuje koliko je “pogođena” inicijalna cena);

� Načine distribucije (privatni ili javni plasmani);� Mere za stabilizaciju cene (mere koje emisiji iznetoj na tržište treba da omoguće

prodaju po inicijalnoj ceni. Putem kontrole izvršenja porudžbina stabilizuje se cena i održava tražnja na željenom nivou koji će omogućiti prodaju. Takva politika se obično naziva održavanje ili zamrzavanje cena, a smatra se korisnom kako sa aspekta IB /smanjenje rizika/ tako i sa aspekta emitenta (snižava troškove flotacije/). Troškovi folatacije predstavljaju naknadu IB za angažovanje oko flotacije/). Troškovi folatacije predstavljaju naknadu IB za angažovanje oko plasmana HV. U suštini, oni predstavljaju diskont (razliku u ceni po jednoj HV) iz koga se pokrivaju� administrativni troškovi nove emisije (troškovi istraživanja, štampanje emisije,

registracija, � troškovi otkupa HV (diskonti IB)

Veličina troškova flotacije zavisi od veličine emisije (manja emisija veći troškovi i obrnuto) i vrste HV (najveći troškovi flotacije su za obične, zatim preferencijalne akcije, pa onda za obveznice)


Privatni plasman

Predstavlja direktnu prodaju nove emisije HV jednom ili nekolicini kupaca (preduzeća ili IB). Obično je privatni plasman vezan za obveznice i preferencijalne akcije a ređi je kod običnih akcija. Privatni plasman ima dve nesumnjive prednosti

� Ušteda u troškovima (niži troškovi pripreme emisije, izbegavanje provizije za prodaju, nema obaveze registracije na berzi, itd.).

� Ušteda vremena – od trenutka emisije do prodaje protekne mnogo manje vremena jer izostaje priprema prospekta o emisiji, registracija

� Ušteda vremena – od trenutka emisije do prodaje protekne mnogo manje vremena jer izostaje priprema prospekta o emisiji, registracija na berzi, zbog direktnog dogovora nemoraju se publikovati niza bitnih informacija koje su poslovna tajna preduzeća, lakše se menja ugovor između emitenta i kupca.

Neodostaci privatnog plasmana se ogledaju u tome što privatno prodate HV

� Nisu u prometu na sekundarnom tržištu (osim ako je portfolio veći od 100 miliona USD),

� Ograničenja držaoca (restriktivne klauzule)� Relativno visoka stopa prinosa kojom kupci uslovljavaju kupovinu.


Pravo na otkup nove emisije

Odluka:� vrednost dodatne emisije sa pravom preče kupovine;

Razlozi za emitovanje akcija putem prava• obezbeđenje izvora za rast preduzeća;

• težnja ka smanjenju zaduženosti i izbegavanju visokih kamata;

• pomeranje strukture kapitala u korist sopstvenog kapitala;

• niži troškovi emisije.

� vrednost dodatne emisije sa pravom preče kupovine;

� razloge za emisiju;

� rok za prihvatanje prava (date of record) -kratak (oko 20 dana) -rights on (ex rights – bez prava)

� rok za iskorišćenje prava (obično nekoliko meseci).Ponuda akcija sa pravom podrazumeva određivanje:

� cene akcije iz dodatne emisije (1-20% niža od TC)

� broj prava za kupovinu jedne akcije iz dodatne emisije


Vrednost prava

•Period rights on

100-115pravom sa akcija Cena akcija TC −−−−

Mogućnost kupovine po nižoj ceni od tržišne =>vrednost

Vlasnik prava može da:•iskoristi pravo•proda pravo•ne iskoristi pravo (dopusti da propadne)

Primer: Pri TC akcija od 115,00 AD

nudi akcije iz nove emisije po ceni od

100,00 uz korišćenje 4 prava, rok za

prihvatanje 20, a za realizaciju 60 dana

din. 3100-115

N

pravom sa akcija Cena akcija TCprava vrednost Teorijska ====

++++====

++++

−−−−====

141

•Period ex rights - TC pada za teorijsku vrednost prava (115-3)

din. 3100-112

N

pravom sa akcija Cena akcija TCprava vrednost Teorijska ========

−−−−====

4


110

115

120

TC akcije = 115 din.

Cena

TC akcije = 112 din.Vrednost

prava = 3 din.

Primer: Pri TC akcija od 115,00 AD nudi akcije iz nove

emisije po ceni od 100,00 uz korišćenje 4 prava, rok za

prihvatanje 20, a za realizaciju 60 dana

100 20 30 40 50 60 8070

100

Datum oglaša-vanja prava

Datum prihvata-vanja prava

Datum dospe-losti prava

Period prihvatanjaprava ( )righs-on

Period realizacijeprava ( )ex-rights


Faktori koji utiču na uspeh emisije sa pravom

Emisija uspela ako 90% prava iskorišćeno. Uspeh emisije zavisi od:

� vrednost nove emisije (razuman odnos sa postojećim akcijskim kapitalom)

� kupovna cena, odnosno visina diskonta u odnosu na postojeću TC akcija (“duboki diskonti”)

� procena očekivane rentabilnosti novih ulaganja – visoka očekivana � procena očekivane rentabilnosti novih ulaganja – visoka očekivana rentabilnost odnosno rast očekivane dividende i TC su najsigurniji razlog za prihvatanje emisije

� rok dospelosti prava – što je rok između prihvatanja prava i i isteka roka za realizaciju prava kraći to je manja mogućnost poremećaja na tržištu, odnosno manja mogućnost da TC padne ispod kupovne cene.


Plan reinvestiranja dividende

Dividenda – primanje iz Neto dobitka po osnovu

vlasništva nad akcijom

Pravo izbora akcionara

� Gotovina (dvostruko oporezivanje)� Gotovina (dvostruko oporezivanje)

� Obične akcije - plan reinvestiranja dividende

na bazi

� postojećih (“starih”) akcija

� Pretpostavljene nove emisije (oblik emisije i

plasmana novih akcija)


Plan reinvestiranja dividende (nastavak)

Reinvestiranje na bazi postojećih akcija:

Dividenda akcionara koji su prihvatili reinvestiranje se prenosi na banku (zastupnika), koji za taj iznos umanjen za proviziju kupuje na sekundarnom tržištu akcije i prenosi ih akcionarima na srazmernoj osnovi. akcionarima na srazmernoj osnovi.

Posledica: ušteda u posredničkim troškovima i nepromenjen obim sopstvenog kapitala


Plan reinvestiranja dividende (nastavak)

Reinvestiranje na bazi nove emisije akcija:

Za dividendu akcionara koji su prihvatili reinvestiranje izdaju se nove akcijei prenose akcionarima (obično uz diskont od 5% - zbog uštede u posredničkim troškovima).

Posledica: transformacija neto dobitka u sopstveni kapital =>obimasopstvenog i ukupnog kapitala preduzeća.

Napomena: u oba slučaja akcionari plaćaju porez na ukupan iznos deklarisane dividende i porez na kapitalni dobitak u slučaju kasnije prodajeovih akcija.

Preispitivanje politike dividendi


Dividendne akcije i deljenje akcija

� Dividendne akcije se emituju po osnovu

akumuliranog dobitaka (konverzija

akumuliranog dobitka u akcijski kapital po

tržišnoj ceni)tržišnoj ceni)

� Podela akcija – želja da se tržišna cena drži u

rasponu 20-50$


KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA

Rok dospeća od 1 godine

� Neosigurani kratkoročni izvori

� Osigurani kratkoročni izvori

Faculty of Economics Kragujevac, Prof. Predrag Stancic, PhD

� Osigurani kratkoročni izvori

29

Neosigurani kratkoročni izvori

Nema zalaganja imovinskih delova kao uslova

za dobijanje kredite

�Obaveze prema dobavljačima

�Ukalkulisane obaveze


�Ukalkulisane obaveze

�Jednokratni kredit

�Kreditna linija

�Revolving kredita

30

Neosigurani kratkoročni izvori (nastavak)

Obaveze prema dobavljačima

�Nastaju spontano (na otvoren

račun)

�Besplatan izvor

Ukalkulisane obaveze

(porezi, doprinosi, zarade)

� Nastaju spontano kroz poslovanje

� Plaćaju se periodično


Besplatan izvor

�Troškovi propuštenih kasa skonta� Plaćaju se periodično

� Prolongiranje isplata zarada

period Diskontniperiod Kreditni*

diskonta%

diskonta %Troškovi

−−=

360

100

31


Jednokratni kredit�Za unapred određenu namenu sa rokom 1-9 meseci

�Kamatna stopa fiksna ili promenljiva, plaća se unapred (diskontni kredit) ili po dospeću

�Kamata zavisi od boniteta dužnika

Kreditna linija�Ugovara se max godišnji iznos raspoloživog kredita koji se ne garantuje (zavisi od gotovine kojom banka raspolaže)

�Kamatna stopa je promenljiva a zavisi od boniteta dužnika (primarna+premija za rizik), plaća se unapred (diskontni kredit) ili po


�Kamata zavisi od boniteta dužnika (primarna+premija za rizik)

�Plaćanje kamate unapred povećava efektivnu kamatu

plaća se unapred (diskontni kredit) ili po dospeću

�Jednom godišnje dužnik mora da obezbedi So=0 (obezbeđuje namensko korišćenje)

�Kompenzacioni saldo (10-20%) povećava efektivnu kamatu

)ioni S(Kompenzac-kamate IznosGlavnica

kamate Iznos stopakam.Efektivna

o−=

32


Revolving kredit

�Garantovana kreditna linija

�Rok dospeća godinu dana (sa mogućnošću produženja do 5,

pa čak i 7 godina) -> dugoročni kredit


pa čak i 7 godina) -> dugoročni kredit

�Pošto je kredit garantovan, na neiskorišćeni iznos kredita

plaća se provizija (cca 0,5%), koja povećava efektivnu kamatu

Glavnica

Provizijakamate Iznos stopakam.Efektivna

+=

33

Osigurani kratkoročni izvori

Kreditori su komercijalne ili druge finansijske

organizacije, a krediti podrazumevaju zalaganje

imovinskih delova

�Zalaganje potraživanja


�Zalaganje potraživanja

�Zalihe kao kolateralno obezbeđenje

�Faktoring

�Forfeting

34

Osigurani kratkoročni izvori (nastavak)

Zalaganje potraživanja� Potraživanja od kupaca kao likvidna imovina predstavlja zalog za kredit

� Kreditor ima pravo naplate potraživanja i regresa od dužnika u slučaju neneplativosti

� Kredit se odobrava u


� Kredit se odobrava u� Fiksnom iznosu (kreditor analizira potraživanja i bira najlikvidnija – posebno pravo

zaloge, a kredit iznosi 85-90% zaloge)

� Maksimalnom iznosu (kreditor uzima u zalogu sva potraživanja – opšte pravo zaloge, a kredit iznosi 50-75% zaloge)

� Založena potraživanja se plaćaju preduzeću (dužniku), koji gotovinu prenosi banci ili direktno banci

� Cena kredita je vrlo visoka – na primarnu kamatu se dodaje premija 2-5% i provizija banke 1-3% (na ukupnu zalogu za pokriće troškova provere potraživanja)

35


Zalihe kao kolateralno obezbeđenje� Utržive i nesklone kvarenju zalihe (sirovine, materijal, roba) su zalog za

kredit

� Pravo zaloge može biti� Opšte (zalogu čine sve zalihe, uz uslov da su stabilne po obimu i ceni). Pošto kreditor

teško kontroliše nivo zaliha, kredit obično iznosi ispod 50% vrednosti zaliha po


teško kontroliše nivo zaliha, kredit obično iznosi ispod 50% vrednosti zaliha po knjigama. Cena kredita –primarna kamata + premija 3-5%

� Posebno (zalogu čine neke vrste zaliha-posebno vredne i tačno identifikovane). Dve mogućnosti�Preduzeće raspolaže zalogom, ali ima obavezu da iznos za prodate zalihe istog dana prenese

na račun kreditora. Kredit obično iznosi 80-100% nabavne vrednosti. Cena kredita – primarna kamata + premija 2%

�Kreditor zalihe uzete u zalogu poverava na čuvanje javnom skladištu (ili posebnom skladištu preduzeća). Cena kredita – primarna kamata + premija 1-3%, koje dodatno uvećavaju troškovi skladištenja, osiguranja i transporta (1-3%)

36


Faktoring� Prodaja potraživanja uz diskont koji preuzima ceo posao i rizik naplate (ugovor bez

rekursa). Moguć je i ugovor sa rekursom, gde faktor ne pruzima rizik nenaplativosti

� Tehnički faktor otvara račun prodavca potraživanja (slično depozitnom) na koji uplaćuje gotovinu� U trenutku ili pre ispostavljanja fakture kupcu, a na taj iznos obračunava kamatu (tekuća

tržišna kamata + 2-5%) do trenutka naplate kupljenog potraživanja


tržišna kamata + 2-5%) do trenutka naplate kupljenog potraživanja� Na eventualni saldo na tom računu faktor plaća prodavcu potraživanja tekuću tržišnu

kamatu

� Za uslugu faktor naplaćuje 2-4% nominalne vrednosti kupljenih potraživanja, često uz formiranje obavezne rezerve (5-10% vrednosti potraživanja) kao osiguranja od gubitaka zbog vraćene robe ili naknadnih popusta.

� Obračun po faktoring poslovima se vrši mesečno

37


Forfeting

� Prodaja potraživanja iz izvoznih poslova (inostrani kupci), gde kupac preuzima ceo

posao i rizik naplate (ugovor bez rekursa).

� Kupac potraživanja mora dati saglasnost na isporuku robe, uz uslov da je

potraživanje pokriveno kvalitetnim kreditnim instrumentom u inostranstvu.

� Kupac potraživanja za odobrenu isporuku isplaćuje na račun izvoznika neto iznos,

koji utvrđuje tako što od fakturne vrednosti isporučene robe umanjuje za


koji utvrđuje tako što od fakturne vrednosti isporučene robe umanjuje za

� Ugovorenu kamatu za period kreditiranja

� Ugovorene rezerve za eventualne gubitke zbog vraćene robe ili naknadnih popusta

� Komisionu proviziju za usluge forfetinga

� Kupljena potraživanja kupac može dalje prodavati, pri čemu fakuture za prodatu

robu u inostranstvu imaju karakteristike HV

38

Literatura

� Prof. dr Milorad Ivanišević – Poslovne finansije,

CIDEF Beograd, 2008., str. 210-243


10. izvori finansiranja preduzeca 2015 (.pdf)

Documents