101 nacin da spasite zemlju - zaviri u knjigu(1)

7/30/2019 101 Nacin Da Spasite Zemlju - Zaviri u Knjigu(1)

1/15

Dejvid Belami je slavni botani~ar i pomorski biolog.Mnogo puta je nagra|en kao autor i voditeq televizijskih emisija,

koje su emitovane {irom sveta, pa i u Obrazovnom programuRadio-televizije Beograd. Osnovao je Fondaciju za o~uvawe"

(The Conservation Foundation) i bio je aktivista fonda@ivi pejza`

(Living Landscape Trust). Napisao je puno kwiga. Najpoznatije suZemqa sutra{wice, Rascvetani Belamii Belamijev svet koji se mewa.

Peni Den je autor popularne serije kwiga Va{ar tajni. @ivi u Brajtonu.

Kwiga 101 na~in da spasemo Zemquse pojavila 1991. godine.Prevedena je i objavqena u mnogim zemqama. Belami je u ovoj kwizi

pokazao kakve sve opasnosti prete na{oj `ivotnoj sredini i kako qudi

nemarom mogu da uni{te sopstvenu ku}u. Na{a ku}a je ~itava planeta.Treba da je ~uvamo na svaki na~in, svakog dana i na svakom mestu.

Zbog obiqa obja{wewa, saveta i prakti~nih predloga,ova kwiga u~i qude {irom sveta osnovama ekolo{kog pona{awa.

Ne samo deca, ve} i roditeqi i u~iteqi, mogu da nau~e pone{to iz we.

Objavqivawe ove kwige na srpskom jeziku pomogli su

Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine grada BeogradaNIS-Naftagas

British Council

McDonalds

Zahvaqujemo im se na pomo}i i na uvi|awu zna~aja ovakvih kwiga.

Beograd, 2004.


2/15

Dejvid Belami

101NA^IN DASPASEMO

ZEMQUIlustrovala Peni Den

Upoznajte kitove 4Upoznajte qude 6Kako kitovi mogu da nam pomognu 8U kupatilu 10U kuhiwi 12[ta se baca u kantu za |ubre? 14

Napravite sami: kutije zaskupqawe fla{a i konzervi,korpu za novine, saksije, 16kompost, kres salatu 17

Odlazak u kupovinu 18U ba{ti 20Napravite sami: ribwak, 22rezervat, hranilicu za ptice 23Koliko je ekolo{ka tvoja ku}a? 24Koliko je ekolo{ki tvoj prevoz? 26

Koliko je ekolo{ki tvoj kraj? 28Umesto kraja korisne adrese 30Recenzija 31[ta nas ~eka u budu}nosti? 32

Sadr`aj


3/15

4

Upoznajte kitove

Da li znate?

Kitovi su se pojavili na planetiZemqi nekoliko miliona godina prequdi. @ive u okeanima, ali nisu ribe oni su sisari, kao i mi. Wihovebebe se hrane maj~inim mlekom.

Kitovima je potrebna ~ista vodai dosta prostora. Neke vrste kitovaprelaze ogromne razdaqine putuju}iod oblasti okeana u kojima se hranedo oblasti u kojima se razmnoàvaju.

Kitovima je potrebna hrana.Kitovi zubani se hrane ribomi ligwama, a kitovi ubice jedui pingvine, foke, pa ~ak i drugekitove.

Plavi kitovi se hranena Arktiku ili na Antarktiki plivaju skoro 20 000 kmdo tropskih voda u kojimara|aju ìve mladunce.To putovawe traje 3 meseca.

Ako bi deca htela da pokaù kolikaje duìna plavog kita, trebalo bi da wihdvadeset troje legne jedno iza drugog.

Kitovi ìve u porodi~nim grupama.Razgovaraju ogla{avaju}i se niskimtonovima. Grbavi kitovi pevaju predivnepesme. Na ovoj strani je prikazano kakokitovi ìve i {ta im je potrebno.

Delf

Kit ubica

Morsko prase je dugo

oko 2 metra.

Grbavi kit je dugoko 18 metara.

Plavi kit je dug oko 30 metara.

Glavata uqe{uraje duga oko20 metara.

Ekvator

20 000 km


4/15

Kitovima je za disawepotreban ~ist vazduh.Plivaju do povr{ine i,kad izdi{u, nad povr{inommora se diù visokimlazevi vodenih kapqica.

Kitovi plo~ani, kao {to suovaj pravi i plavi kit, imaju

hrapave plo~e umesto zuba.Hrane se su}u{nim ìvotiwamakoje ìve u moru. Kad gutajuogromne koli~ine vode, ukusniplaktonski ra~i}i ostaju nahrapavim plo~ama.

Kitovi odràvaju stalnu telesnutemperaturu zahvaquju}i debelom

sloju kitove mastikoji prekrivawihova tela.

Plavi kit

Pravi kit


5/15

6

Upoznajte qude

Qudima su, kao i kitovima, potrebnivazduh za disawe, hrana za jelo i na~inda o~uvaju svoju telesnu temperaturu.Na na{oj planeti sada ìvi preko

{est milijardi qudi

ima nas ve}toliko da ozbiqno uni{tavamo Zemqui ugroàvamo ìvi svet na woj.

Farme zauzimaju ve}i deo seoskihoblasti. U ovim oblastima krave pasutravu. Mi pijemo wihovo mleko i jedemomle~ne proizvode sir, puter, jogurt itd.

Qudi koriste sve vi{e zemqi{ta pretvaraju ga u poqoprivrednadobra, grade puteve i ku}e. Fabriketro{e sve vi{e struje, metala, drva

i hemikalija za proizvodwu raznihstvari, od sijalica do aviona.

OPASNOST

!


6/15

[ta je ìvotnasredina?

@ivotnu sredinu ~ini sveono {to nam je potrebno dabismo mogli da ìvimo ~istavoda za pi}e, prawe i kupawe,prostor za ìvot i kretawe,

sve` vazduh za disawe i hranaza jelo. Ne bismo mogli dapreìvimo bez biqaka iìvotiwa. Osim toga {todoprinose nastanku zemqi{ta,pre~i{}avaju vodu i vazduh,one nam daju svu na{u hranu.

[ta je zaga|ewe?

@ivotiwe, qudi, biqke, kolai fabrike, svi proizvode otpad.To nije problem kad je koli~inaotpada mala i kad moè da serazloì tako da ne {kodizemqi{tu, moru ili vazduhu.Me|utim, kad ga ima previ{eili sadrì otrovne materije,otpad zaga|uje ìvotnu sredinu.

Ove elektrane proizvode struju tako{to sagorevaju ugaq i naftu. Ugaq, gasi naftu uzimamo iz nalazi{ta u zemqii jednog dana }emo ih potpuno potro{iti.

U fabrikama se prave stvari kojekoristimo: igra~ke, ode}a, kola itraktori. Kad se wima ne upravqa kakotreba, fabrike mogu da ispune vazduhprqavim dimom a reke prqavom vodom.

Kola prevoze qude a kamioni robu.Prevozna sredstva su korisna, ali tro{egorivo dobijeno iz nafte i stvarajugasove koji zaga|uju vazduh. Pored toga,bu~na su, a putevi i mesta za parkirawevozila zauzimaju puno prostora.

Od p{enice koja raste na ovompoqu dobi}emo bra{no, a od wega}emo praviti hleb, kola~e, testeninui druge vrste hrane.

Ovi dalekovodi provode struju do ku}a,prodavnica, kancelarija i fabrika.


7/15

8

Kako kitovimogu da nampomognu

Pre samo 400 godina,postojalo je mnogo kitovaraznih vrsta. Imali suvrlo malo neprijateqasve dok qudi nisu po~eli

da ih love. Toliko sukitova pobili, da suneke vrste skoroprestale da postoje.

U posledwih 30 godinaqudi su uspeli da ubedeve}inu vlada {irom svetada zabrane ubijawekitova tako da sadawihov broj ponovopo~iwe da raste.

Drugari kitovi namzahvaquju {to smopomogli da se spasewihova vrsta. Sada }eoni nama pomo}i daspasimo sami sebe.Petoro drugara kitova sebori za o~uvawe ìvotnesredine, svaki od wih zajedan wen deo: Veqko zavodu, Sa{a za stani{te,

Vesna za vazduh, @ikaza ìvi svet a Ema zaenergiju. Svaki od ovihelemenata je u opasnosti.

Vodaîsta voda nam je

potrebna za pi}e, kuvawe,prawe i kupawe. Kad jeiskoristimo, bacamo je.Svakog dana mnogoprqav{tine i hemikalijaodlazi iz na{ih domova,fabrika i farmi i ulivase u reke i mora.

Drugar kit Veqkokaè da obratite pa`wu

na ovaj znak daqe ukwizi da biste videlikako sve moète dasa~uvate vodu i dasvoju otpadnu voduu~inite ~istijom.

Stani{teOkeani su stani{te

kitova

prostor u kojoni ìve. Na{e stani{je ~itava planeta.Koristimo prirodnanalazi{ta sirovina*u Zemqi. Se~emo {umezbog drva kojima gradfarme, ku}e, puteve ifabrike na zemqi. Korudnike i kamenolomedozvoqavamo da na{ o

zaga|uje tlo, more i vaDrugar kit Sa{a ka

da obratite pa`wu na znak u nastavku kwige biste videli kako da{tedite resurse i kakda stvarate mawe otpa

* Prirodna bogatstva, resur

V S


8/15

VazduhZa disawe nam je

potreban ~ist vazduh, kaoi kitovima. Vazduh nas{titi od {tetnih sun~evihzraka i spre~ava da seZemqa pregreje iliprevi{e ohladi.

Neke hemikalije koje sekoriste u friìderima,lakovima i sprejevima,uni{tavaju vazduh, a gasoviiz automobila i fabrikaga zaga|uju.

Na{a drugarica, kitVesna, kaè da obratitepa`wu na ovaj znak daqeu kwizi, da biste videlikako da u~inite vazduh~istijim.

@ivi svetPomogli smo da se kitovi

spasu od istrebqewa, ali idaqe, svakog dana vi{e od10 vrsta biqaka i ìvotiwaprestane da postoji. Do 2050.godine, vi{e od milionvrsta biqaka i ìvotiwabi moglo da i{~ezne.Ve}ina ovih biqaka iìvotiwa ìvi u tropskimpra{umama koje rastuu pojasu oko Ekvatora.

Drugar kit @ika kaè daobratite pa`wu na ovaj znaku nastavku kwige i vidite{ta moète da u~initeda pomognete biqkamai ìvotiwama.

EnergijaEnergija pokre}e sve na

svetu. Hrana vam daje snaguda tr~ite i ska~ete. Kola ikamione pokre}u benzin ilinafta. [poreti, pe}i i mnogidrugi ure|aji koristeenergiju gasa ili struje, kojase opet dobija sagorevawemugqa ili nafte. Naftu, ugaqi gas dobijamo iz nalazi{taduboko pod zemqom, ali ihneprestano tro{imo i jednog

dana }e nestati.

Na{a drugarica, kit Ema,kaè da obratite pa`wuna ovaj simbol da viditekako da {tedite energuju.

V @ E

Iskqu~iteposle

upotrebe!


9/15

10

V @

V S @ E

S

U kupatilu

Koliko prqave vode prospeteu kanalizaciju svakog dana? Vodune zaga|uje samo prqav{tina,ve} i sapuni i hemikalije.

[tedite vodu! Zamolitesvoje roditeqe da stavemawu ciglu u vodokotli}ili da ga podese daispu{ta mawe vodekad se povu~e kanap.

Proverite da li su {amponi,regeneratori i losioni kojekoristite za kupawe testiranina ìvotiwama. Izbegavajtenaro~ito one koji sadrèkitovo uqe. Uvek ih tro{ite

{to mawe.

Proverite da li su sredsza ~i{}ewe kade, lavaboa itoaleta biolo{ki razgradqAko jesu, va{a otpadnavoda }e biti ~istija.

Zamolite roditeqe da koristedeterxent za prawe ve{a koji nezaga|uje ìvotnu sredinu. Ako sevodi ra~una o tome da se ve{ ma{inaukqu~uje tek kad se potpuno napuni,u{tede}e se i voda i energija.

RECI-

KLIRANI

TOALET

PAPIR

Nijetesti-ranona

ìvo-tiwama

Drugari kitovi vam pokazuju kako da vi va{e porodice tro{ite mawe vode ikako da odràvate ~isto}u a da pri tome{to mawe ugroàvate ìvotnu sredinu.

Bezfre-ona


10/15

Jedna tre}inaove vode odlaziiz vodokotli}au klozetsku {oqu.

Skoro polovinuvode koja pada naZemqu kao ki{aili sneg, pre toga suqudi ve} koristili.(Potrebno je skoro

2000 godina da sekap vode vrati uistu ~a{u.)

Da li znate?

Svako od nas potro{i oko 45500litara vode godi{we, {to je vi{enego {to stane u cisternu na kamionu.

15,000 litara

V E

S

[ta zna~i biolo{kirazgradqivo?

Kad na jesen opadnu milionilistova s drve}a, stvara se mnogo|ubreta. Me|utim, taj otpad sebiolo{ki razgra|uje. Li{}e trulii polako nestaje u tlu, oboga}uje gai ~ini zdravim. Plastika se neraspada, kao ni ve}ina hemijskihsredstava za ~i{}ewe, jer nisubiolo{ki razgradqivi. Biolo{kinerazgradqiv otpad ostaje u tluili vodi i zaga|uje ih.

[tedite vodu tako {to}ete se tu{irati umestoda se kupate. Tako se{tedi i energija, jer se

tro{i mawe tople vode,a time i mawe struje,gasa ili nafte kojisu potrebni da sevoda zagreje.

Koristite mawe sapunai {ampona. Mehuri}isu lepi ali {tetniza `ivotnu sredinu.

Biolo{kirazgradqivo


11/15

12

U kuhiwi

Verovatno mislite da ono {to raditeu va{oj ku}i ne moè da uti~e na vazduhvisoko na nebu, ~ak na 20 kilometaraiznad va{ih glava? U stvari, moè. Kad

se u termoelektranama sagorevaju ugaqi nafta da bi se proizvela struja za vas,

Koristite boce sa sprejevima kojene sadrè supstance koje o{te}ujuozon. Postoji znak za ~uvare ozona.

Ma{inu za prawe su|aukqu~ujte tek kad je potpunonapunite. Jo{ boqe, perite su|eru~no, u posudi ili zapu{enojsudoperi, jer se tako tro{imawe vode.

[tedite energiju tako {to}ete se toplije obla~iti a grejawepode{avati na niù temperaturu.

Zamolite roditeqe da koristebiolo{ki razgradqivo sredstvoza prawe su|a i da ga tro{e {tomawe.

iz wihovih dimwaka izlazi na tone dimai zaga|uje vazduh.

Drugari kitovi vam pokazuju kako da{tedite elektri~nu energiju i time

~uvate ~isto}u vazduha.

V

V E

E

S


12/15

[ta ne o{te}ujeozonski omota~?Na 20 km iznad povr{ine Zemqe,

nalazi se sloj gasa koji se zove ozon.

Zahvaquju}i wemu, ve}i deo {tetnihsun~evih zraka ne dopire do nas.Me|utim, u posledwe vreme, ozonskiomota~ se istawio a na nekimmestima u wemu su se pojavileogromne rupe.

Znamo da hemikalija zvanafreon (CFSs), koja se nalazi ufriìderima, sprejevima i nekimsmesama za plastiku, uni{tava ozon.Freon je gas, tako da lako dospeva u

vazduh. Sprejevi i pakovawa za kojekaèmo da ne o{te}uju ozon, ili dasu ~uvari ozona, ne sadrè freon.Sre}om, danas je ve}ina takva.

Ako imate stari friìder kojikoristi freon, povedite ra~una daga propisno odloìte kad ga budetemewali. Odaberite novi koji nekoristi freon.

O Z O N

20 km

[tedite vodu tokomsu{nih perioda tako {to}ete vodu kojom ste ne{toispirali prosuti u ba{tu.Sipajte je na tlo a ne nabiqke.

Vrata friìdera otvarajte {tore|e i ne drìte ih dugo otvorena.Kad topao vazduh u|e unutra,potrebna je dodatna energija da ga

ponovo ohladi.

Potrudite se da uìnupakujete u kutije napravqeneod materijala koji ne o{te}ujeozon. Pitajte kad kupujete!

V

E V

V


13/15

14

[ta se baca u kantuza |ubre?

Svakoga dana bacamo ogromnekoli~ine otpada. Qudi u siroma{nijimzemqama nisu u prilici da bace {tabilo. Kad god mogu, popravqaju stvari

i koriste ih ponovo.

Ne bacajte konzerve, ve}ih skupqajte za reciklaù.Pomo}u magneta moète daih razlikujete limenekonzerve se lepe za magneta aluminijumske ne. Kad se upotrebqeni

metal prera|uje ikoristi vi{e puta,tro{i se maweruda metala.

Prona|ite prodavnicu koja }e ponupotrebiti va{e prazne kutije od jaja

Staru ode}u i igra~kedajte nekome, mla|imprijateqima, prodavnicamapolovne ode}e ili jepoklonite u dobrotvornimakcijama. Veoma starepamu~ne ili vunene stvari

mogu da se iskoriste kaokrpe, da se recikliraju, ilida se iseckaju i stave nagomilicu od koje }e nastatikompost.

Skupqajte stare novineza reciklaù. Papir se praviod drveta, tako da kad ~uvatepapir, ~uvate drve}e i {ume.Stare ~asopise i stripovepoklonite nekome, ili ihodnesite u biblioteku,

bolnicu i zubarsku ~ekaonicu.

Operite i sa~uvajteplasti~nu ambalaù.Moète da je koristitekao kutije za dràweraznih stvari ilisaksije za cve}e.

Drugari kitovi nam pokazuju kakoi mi moèmo da ponovo upotrebimorazne stare stvari, da recikliramoi da smawimo koli~inu |ubreta

u na{im kantama za sme}e.

S S @

S @

S @

S E

E


14/15

S @

ES

[ta ostaje u kantiza |ubre?

Ne ostaje mnogo toga samoplasti~ni omoti, kesice od grickalica,plastificiran karton (npr. tetrapak)

i kosti.

Staklenu ambalaùodnesite namesto za

odlagawe stakla. Po{to kodnas jo{ nema dovoqno takvihmesta, ostavqajte staklo u

kutijama pored kontejnera.

Ostatke od vo}a i povr}a(quske i ogriske) stavitena gomilicu komposta.Koristite kompost kojiste sami napravili.

ûvajte plasti~ne kese.Moète ponovo da ihiskoristite za kupovinu ili zaoblagawe sanduka. Plastika seuglavnom dobija od nafte, tako

da kad ~uvate plasti~ne stvari,{tedite naftu.

[ta je reciklaà?

Papir se pravi od drveta.Konzerve se prave od metala.Plasti~ni i akrilni materijali seprave od nafte. Svaki put kad seproizvedu nove stvari, tro{e se

zalihe u Zemqinim nalazi{tima.Me|utim, papiri i krpe mogu da serecikliraju i od wih moè da se pravinovi papir, a od konzervi mogu da seprave novi blokovi metala. Dakle,reciklaà je priprema iskori{}enihmaterijala za ponovnu preradu.

Da li znate? Potrebno je izme|u 50 i 100 godinada izraste nova, kvalitetna {uma. Pre 200 godina je 80% Srbije bilopod {umama, a sada je samo 30%. Ve}ina porodica u razvijenimzemqama godi{we baca oko 40 kgotpada od plastike. Plasti~ne stvariuglavnom mogu da se recikliraju. U Beogradu se dnevno odbaci oko1200 tona otpada. Reciklaà u Srbiji je mawaod 5%.

S


15/15

16

Napravite sami

Napravite sopstvenukutiju za skupqawe fla{a,

korpu za novine i kutijuza konzerve

Napravite doma}i kompostZamolite roditeqe da od poko{ene trave

i drugog ba{tenskog otpada napravegomilicu za kompost.

1. Skupite ono {to ostane kad se oqu{tipovr}e i vo}e i dodajte gomilici komposta.2. Kad sastojci istrule, stvara se kompost.Ostavite sve da stoji oko 6 meseci, dok sene raspadne i pretvori u plodno zemqi{te.Zna}ete da je kompost gotov kad budemirisao kao mokra zemqa.

Podstaknite svoju porodicu da recikliraboce, konzerve i novine, tako {to }etenapraviti posebne kutije za skupqawei sortirawe te vrste otpada.

1. Upotrebite kartonsku kutiju sapregradama, dovoqno veliku i jakuda u wu stane 10 12 fla{a.

2. Iscrtajte ili ukrasite spoqnustranu pregrada i tako obele`ite{ta se stavqa y koju pregradu.Na kutiju za konzerve mo`eteda zalepite etikete s konzervi.Odvojte jedan deo za aluminijumskei jedan za limene konzerve.

101 nacin da spasite zemlju - zaviri u knjigu(1)

Documents