1. EKONOMSKI ASPEKT SAOBRAAJA I TRANSPORTA : Saobraajna proizvodnja i transportna usluga osnovni pojmovi i karakteristike

Cilj ovog poglavlja je da ukae na ekonomski kontekst saobraaja i transporta koji proistie iz proizvodnog karaktera ove delatnosti. Svrsishodnom promenom mesta ljudi, tereta/materijalnih dobara i informacija stvaraju se upotrebne vrednosti - realizuje se saobraajna proizvodnja. Elementi, rezultati, karakter i specifinosti saobraajne proizvodnje utiu na procese planiranja, projektovanja, upravljanja i realizacije saobraaja i transporta. Razumevanje pojmova saobraajna proizvodnja, saobraajna delatnost , usluga, transportna usluga, saobraaj kao samoslatna oblast proizvodnje, prvi je korak u razumevanju saobraajne struke.

1. Saobraaj kao proizvodna delatnost Savremena nauka definie saobraajnu delatnost kao proizvodnu delatnost a saobraaj kao vrstu proizvodnje koja stvara odreene upotrebne vrednosti, odnosno rezultate koji imaju sposobnost zadovoljavanja potreba pojedinaca ili drutveno-ekonomskih zajednica. Saobraajna proizvodnja je takva vrsta proizvodnje u kojoj se upotrebne vrednosti korisnosti dobijaju promenom mesta, za razliku od drugih vrsta proizvodnje kod kojih se rezultati dobijaju menjanjem oblika ili strukture. Osnovo pitanje je zato postoji potreba za ovakvom vrstom proizvodnje i kada se ona javlja. Ili, kome, emu i kada treba promeniti mesto? U mnogim proizvodnim procesima nije mogue da se sve promene oblika i strukture obave na istom mestu. Posle jedne promene oblika ili strukture predmeti se prenose na neko drugo mesto, gde se vre neke promene oblika ili strukture itd. U mnogim sluajevima rezultati rada dobijeni kroz promene oblika ili strukture ne mogu se koristiti na mestu na kome su izvrene ove promene. A ako se ne mogu koristiti oni i nemaju upotrebnu vrednost. Proces njihove proizvodnje, znai, nije zavren. Zavrna promena na tim predmetima jeste promena mesta, tj. premetanje predmeta sa mesta promene oblika ili strukture na mesto potronje. Oigledno da se promene mesta predmeta mogu vriti pre promena oblika ili strukture, izmeu dve promene oblika ili strukture i posle promene oblika ili strukture. Ali, u svakom od ovih sluajeva, promena mesta ima isti proizvodni karakter, jer su sve ove promene sastavni deo produetak procesa materijalne proizvodnje. Proizvodnja koja stvara upotrebne vrednosti promenom mesta ljudima, teretu i porukama u definisanom vremenu jeste saobraajna proizvodnja.

1

Pored promene mesta stvarima (predmetima), saobraajna delatnost menja mesto i ljudima. Da bi se na nekom mestu mogla obaviti proizvodnja, pored toga to na to mesto treba dovesti predmete rada (sirovine i sl.) i orua za rad (maine, alate i sl.), tu treba dovesti i ljude radnike, proizvoae, zaposlene.. Ali pre nego to se zaposleni ponu prevoziti na mesto proizvodnje, odakle e se posle rada vraati kui da se odmore i osposobe za dalju proizvodnju moraju se najpre osposobiti za posao koji e obavljati, odnosno za ivot u datim drutvenim okvirima. Znai, moraju se prevesti u kolu gde e stei znanja, potrebna za budui rad i budui ivot u ljudskoj zajednici. Zadovoljavanje mnogih potreba ljudi takoe e zahtevati da se oni prevezu na mesto na kome e zadovoljiti tu potrebu: do stana, do restorana, do pozorita ili bioskopa, do mesta odmora, oporavka itd. Dakle, i promene mesta ljudi, koje obavlja saobraajna delatnost, takoe su proizvodnog karaktera. Prevoz putnika ima proizvodni karakter i kada se vri zbog proizvodnje (na radno mesto), i kada se vri zbog pripreme za proizvodnju i ivot (u kolu, fakultet i sl), i kada se vri zbog nabavke dobara za potronju (u trgovinu), i kada se vri zbog potronje (na mesto podmirenja potreba). To znai da se svrsishodna delatnost u saobraaju sastoji u realizaciji kretanja - putovanja bez obzira na motive tog putovanja. Saobraajna delatnost obuhvata i prenoenje vesti, poruka ili raznih drugih saoptenja ili informacija u najirem smilsu, izmeu prostorno udaljenih ljudi, kako u procesu proizvodnje ili u vezi sa proizvodnjom tako i prilikom raspodele stvorenih vrednosti, prilikom razmene dobara ili u potronji, a i u svim drugim oblicima drutvenog ili privatnog ivota ljudi. Saobraaj je samostalna privredna delatnost samostalnost se ogleda u angaovanju posebne organizacije, sredstava i radne snage za izvrenje procesa transportovanja. Osim toga, saobraaj se u okviru drutvene podele rada jasno razgraniava sa ostalim privrednim delatnostima-mogue je tano utvrditi od kog momenta nastaje proces transportovanja i gde se on zavrava. 1.2. inioci elementi saobraajne proizvodnje Kao i svaka druga, saobraajna proizvodnja ima svoje osnovne inioce proizvodnje ili svoje proste elemente procesa rada. Prvi elemenat je svrsishodna delatnost, tj. sam rad, odnosno ljudi sa svojim proizvodnim (radnim) iskustvom i sa svojim radnim navikama. To je rad ljudi koji obavljaju saobraajnu delatnost: vozaa, pilota, motorista, kapetana brodova, mainovoa, telefonista, dizaliara, skladitara, tehniara, inenjera i mnogih drugih radnika koji rade u saobraajnim preduzeima ili kao samostalni prevoznici za sopstvene potrebe ili za druge. Drugi elemenat su sredstva za rad, odnosno sredstva kojima se ljudi slue u obavljanju saobraajne delatnosti. Sredstva za rad u saobraaju su tehniki veoma razvijena. U osnovna sredstva spadaju vozni odnosno plovni park. U irem smislu u sredstva za rad spadaju i sredstva i ureaji koji predstavljaju objektivne uslove za izvrenje procesa rada a to je sva saobraajna infrastruktura: putevi, kanali, eleznike pruge, zatim postrojenja, ureaji i zgrade itd.

2

Trei elemenat su predmeti rada, tj. objekti prevoza i prenosa, odnosno ono emu se menja mesto, ono to se prevozi ili prenosi. Predmeti rada saobraajne proizvodnje mogu biti razne stvari, materijalna dobra koja se kao sirovine ili polufabrikati prevoze na dalju preradu, gotovi proizvodi (priemdba: uslovno "gotovi" - proizvod je stvarno gotov tek kada stigne na mesto potronje) koji se prevoze do potroaa, orua za rad i oprema koja se prevozi na mesto njihovog korienja itd. Predmeti rada saobraajne proizvodnje mogu biti i ljudi, putnici koji se prevoze radi zadovoljavanja njihovih linih ili drutvenih potreba: na rad, u kolu, u pozorite, u posetu prijatelju, na izlet u prirodu, na letovanje itd. Predmeti rada saobraajne proizvodnje mogu biti i informacije, poruke, vesti, saoptenja koja se prenose radi zadovoljenja njihovih linih, poslovnih ili drutvenih potreba. Upravo ovaj elemenat sutinski najvie razlikuje saobraajnu proizvodnju u odnosu na druge vrste proizvodnje. Prvo, pored materijalnih dobara koja se mogu javiti kao predmet ili kao rezultat rada u svim drugim oblastima proizvodnje uzetim zajedno u saobraajnoj proizvodnji predmet rada jesu i ljudi i informacije, poruke (saoptenja). Drugo, na predmetu rada u saobraaju ne vre se (ne smeju se vriti) nikakve materijalne promene sem promena u prostoru. 1.3 Rezultat saobraajne proizvodnje Saobraajna proizvodnja ne bi bila proizvodnja kada ne bi imala rezultat proizvodnje, kada ne bi stvarala upotrebne vrednosti. Upotrebnu vrednost proizvoda rezultat proizvodnje ini sposobnost toga proizvoda da zadovolji neku potrebu ljudi. Pri tome je bitna upravo ta sposobnost, a ne materijalni oblik "opipljivost" ili "neopipljivost" proizvoda, jer za razliku od ostalih proizvodnih delatnosti, rezultat rada u procesu saobraajne proizvodnje nije opipiljivi, materijalizovan gotov proizvod, ve korisni uinak u vidu obavljene prevozne usluge. Ovaj korisni uinak se moe utroiti samo za vreme procesa proizvodnje. injenica da je u saobraaju potpuno sinhronizovan proces proizvodnje i potronje ima poseban znaaj za formiranje cena prevoznih usluga. Transportna usluga se ne moe akumulirati, skladititi pa prodavati posle zavrenog procesa prevoza. Rezultat saobraajne proizvodnje je korisni uinak-prevozna usluga koja se moe kvantitativno izraziti kao proizvod teine robe i daljine prevoza, odnosno broja putnika i daljine prevoza. Jedinice za merenje obima prevoza u saobraaju su neto tonski i putniki kilometri. Ovim jedinicama merimo koristan uinak, odnosno ono to saobraaj prua privredi odnosno korisnicima transporta. Da bi saobraajno preduzee moglo da proizvede odreenu koliinu prevoznih usluga (neto rada), ono mora izvriti znatno veu koliinu bruto rada (u koji ulazi i sopstvena teina voznog/plovnog parka). Diferenciranje obima proizvodnje i obima rada u saobraaju je jedna od njegovih znaajnih specifinosti od ije veliine zavisi veliina trokova. U literaturi se ponekad mogu nai i neka pogrena tumaenja rezultata saobraajne proizvodnje. Nesporazumi nastaju iz dva razloga: prvo, iz injenice da je, po svome obliku i strukturi, predmet rada saobraaja jednak i pre i posle prevo-

3

enja; i drugo, iz injenice da saobraajna preduzea, po pravilu, ne prodaju "prevezeni predmet" nego sam prevoz. Naime, tano je da se prevozom ne menjaju ni oblik ni struktura predmeta koji se prevozi. Ali to nikako ne znai da saobraaj "ne vri fizike promene" na predmetu svoga rada. Moe li biti ita "fizikije" od kretanja, premetanja, prevoenja. Prevoz je svakako fizika pojava a prevoenjem se vri fizika promena. Promena mesta je sama po sebi i materijalna promena. Prevozom se menja i kvalitet prevezenih predmeta. Ako, a drugaije ne moemo, pod kvalitetom podrazumevamo, pored drugih odlika, i mesto u prostoru, onda je promena mesta i promena kvaliteta. Jer, ugalj u jami moe imati isti oblik, istu strukturu, istu kalorinu vrednost itd. kao i ugalj pred kotlarnicom ali ne i istu sposobnost zadovoljavanja ljudskih potreba, pa prema tome ni isti kvalitet. Prema tome saobraajna proizvodnja promena mesta, prevoz jest fizika, jeste materijalna i jeste kvalitativna promena predmeta prevoenja. Drugi razlog koji takoe moe dovesti do pogrenih shvatanja rezultata saobraajne proizvodnje proizilazi iz injenice da saobraajna preduzea, po pravilu, prodaju sam proces proizvodnje (prevoz) a ne rezultat te proizvodnje (stvar, putnika, vest ka novom mestu). Da li e neki proizvoa, u robnoj proizvodnji, izai na trite sa samom proizvodnjom ili sa njenim rezultatima ne zavisi od vrste proizvodnje (kovanje, ivenje, presovanje, prevoenje ili neto peto) nego zavisi od odnosa toga proizvoaa prema predmetima njegovog rada da li jesu ili nisu njegova svojina. Naime, ako jedan kroja kupi tof i od njega napravi odelo, prodae muteriji odelo (rezultat proizvodnje); ali ako isti kroja saije isto takvo odelo od materijala koji mu je donela muterija on ne moe prodati rezultat proizvodnje (odelo) nego samo proces proizvodnje (ivenje). Slinih primera moemo nai nmogo: mlinar koji samelje tue ito moe prodati samo meljavu a ne brano kao rezultat proizvodnje; mostogradnja prodaje montau mosta, a ne most; graevinari (po pravilu) ne prodaju izgraene zgrade (po projektu, od materijala i na zemljitu investitora) nego samo graenje; itd. Kako ni saobraajna preduzea ne kupuju niti mogu "kupiti" svoje putnike niti poruke koje prenose a, po pravilu, ne kupuju ni teret koji prevoze, ne mogu ni prodati rezultat proizvodnje prevezenog putnika, vest ili teret, nego prodaju sam proces proizvodnje prevoz. U izuzetnim sluajevima, u kojima saobraajno preduzee prevozi svoj teret onda e i prodati prevezeni teret a ne prevoz. Tako posluje, recimo, Bagersko-brodarsko preduzee iz Beograda, koje utovaruje pesak i ljunak sa obala (ili dna) Save i Dunava u sopstvene teretnjake, prevozi do deponija, pretovaruje u sopstvene kamione i kupcima prodaje prevezeni pesak i ljunak (a ne prevoz peska i ljunka). Po ovom principu posluje samo mali broj saobraajnih preduzea te se stvarno radi samo o izuzetku. Ali, izuzetku koji je dovoljan dokaz da saobraaj ne prodaje proces prevoenja zato to obavlja saobraajnu proizvodnju ne zato to menja mesto a ne oblik ili strukturu nego zato to ovu promenu vri na predmetima rada koji nisu njegova svojina.

4

1.4 Naturalna i robna saobraajna proizvodnja Kao i svaka druga, i saobraajna proizvodnja moe biti naturalna i robna. Svoje potrebe za kretanjem ovek moe da zadovolji tako to e sam obaviti prevoz. Svojim sopstvenim biciklom ili putnikim automobilom prevee sebe, svoju porodicu ili neko dobro koje mu je potrebno za potronju. Takav prevoz ima sve karakteristike naturalne proizvodnje. Potrebe u prevozu mogu se podmiriti i kupovinom prevoza na tritu. Preduzea javnog gradskog saobraaja, eleznika preduzea, kompanije vazdunog saobraaja, preduzea drumskog, renog, pomorskog itd. saobraaja, pediteri, logistike kompanije, kao i samostalni autotaksi prevoznici obavljaju prevoz za druge prevoz za prodaju. Isto tako potanski i telekomunikacioni operatori obavljaju (organizuju) prenos informacija - poruka za druge uz naplatu. Ovakav prevoz (prenos) dobara, ljudi i vesti ima sve karakteristike robne proizvodnje. Rezultati robne saobraajne proizvodnje, transportne i komunikacione usluge. namenjeni tritu, su

Specifian je, mada ne redak, sluaj da razna industrijska, graevinska, trgovaka i slina preduzea raspolau prevoznim sredstvima1. Ispravno je rei da se ova sredstva koriste za sopstvene potrebe, ali to ipak nije naturalna saobraajna proizvodnja. Ovde se prevoz (prenos, pretovar) javlja kao jedna (ili vie) faza nekog ireg proizvodnog procesa, koja jeste obavljena za potrebe drugih faza toga procesa i unutar iste ekonomske celine (preduzea). Meutim konani proizvod rezultat svih faza procesa namenjen je prodaji. Prema tome ako je rezultat svih faza procesa proizvodnje robnog karaktera, onda je i proizvodnja u svakoj od faza (ukljuivo prevoz) robna proizvodnja, bez obzira na to to ista organizacija obavlja sve faze procesa i na to to proizvodnja u jednoj fazi slui "za sopstvene potrebe" proizvodnje u drugim fazama. U optem sluaju, posebno u poljoprivredi, izradi zanatskih predmeta i nekim oblicima kune radinosti naturalna proizvodnja se smatra primitivnijim a robna proizvodnja naprednijim oblikom proizvodnje. Ovo stoga, to je unapreenje proizvodnje u ovim granama esto nemogue bez prethodnog prelaska sa naturalne na robnu proizvodnju. Uvoenje maina, mehanizacije, agrotehnike i drugih dostignua nauke i tehnike nije racionalno u svatarskoj proizvodnji na malo, kakva je naturalna proizvodnja. Neophodno je da se pree na proizvodnju na veliko da bi korienje svih ovih dostignua bilo opravdano. A veliku koliinu istih proizvoda ne moe potroiti sam proizvoa (niti njegova porodica) pa je stoga neophodno da ova proizvodnja bude robna, bude namenjena prodaji. Ovo vai i za veliki deo saobraajne proizvodnje. Veliki saobraajni sistemi ne mogu sluiti nekom uskom krugu pojedinaca ili manjih zajednica. Meutim, u delu saobraajne proizvodnje mogue je unapreenje i bez prelaska na robnu proizvodnju na veliko. Zamena magarca, ili konja motociklom, eza automobilom ili ak lakim avionom ne zahteva nuno da se motocikl, automobil ili avionnajee drumskim vozilima i pretovarnim ureajima telekomunikacija, ali i inskim vozilima, brodovima pa i avionima.1

ili

internim

sistemima

5

koriste za prevoz na veliko. Iz toga sledi da postojanje naturalne proizvodnje u prevozu ne znai obavezno i njegovu nerazvijenost. Naprotiv, masovna upotreba putnikog automobila izazvana porastom kupovne moi, dovela je do znaajnog smanjenja uea javnih usluga prevoza, naroito u gradovima. 1.5 Saobraajna proizvodnja i saobraaj kao oblast proizvodnje Saobraajna delatnost razlikuje se od drugih proizvodnih delatnosti po tehnologiji proizvodnje (prevoenje a ne oblikovanje ili prestruktuiranje) i po rezultatu proizvodnje (predmet na novom mestu a ne u novom obliku ili sa novim sadrajem). Radi se, dakle, o tehniko-tehnolokim razlikama u odnosu na druge vrste proizvodnje. Saobraajnu delatnost mogu obavljati pojedinci ili grupe uz neku drugu delatnost2 ili pojedinci (grupe) specijalizovani kroz tehniku podelu rada za obavljanje prevoza. Proizvodnja je tehniko-tehnoloki ali istovremeno i drutveni proces. Prema tome i saobraajnu proizvodnju, kao posebnu vrstu proizvodnje, moemo shvatiti kao tehniko-tehnoloku kategoriju ali i kao drutvenu pojavu. Kada saobraaj poimamo kao drutvenu kategoriju, njegovo razlikovanje od drugih oblasti proizvodnje moramo vriti po nekim drutvenim merilima, a njegovu pojavu traiti u drutvenim razvojnim procesima. Saobraaj kao posebna drutvena pojava moe nastati samo kroz drutveni proces kroz proces drutvene podele rada. Ako je saobraajna proizvodnja kao vrsta proizvodnje nastala jo u prvobitnoj ljudskoj zajednici sa pojavom prve potrebe za prenosom (prevozom) saobraaj kao samostalna oblast proizvodnje poeo se javljati tek negde krajem XV veka kroz proces drutvene podele rada. Kao to se kroz procese drutvene podele rada izdvojilo stoarstvo, zemljoradnja, trgovina, na slian nain, krajem XV veka, obrazuju se prve specijalizovane organizacije za obavljanje saobraajne delatnosti. Poelo je u trgovini. Sadraj rada trgovaca ranijih vekova bio je: kupovina, prevoz, prodaja. Sve tri operacije mogao je obavljati isti ovek (ili grupa) ili je mogla biti izvrena tehnika podela rada u kojoj su se jedni bavili nabavkom, drugi prevozom, a trei prodajom ali sve ovo unutar iste ekonomske celine istog trgovakog preduzea. Razdvajanjem ove ekonomske celine u dve posebne celine, od kojih se jedna trgovina bavila kupovinom i prodajom a druga saobraaj prevozom, saobraaj je poeo da postaje posebna samostalna oblast proizvodnje, a ovaj proces koji jo uvek traje. Na slian nain, u nekim kasnijim vremenima, saobraajna proizvodnja poela je da se izdvaja i iz drugih proizvodnih oblasti: iz industrije, zanatstva, poljoprivrede itd. Privredne organizacije u ovim oblastima svoje potrebe u prevozu, delimino ili u celini, poveravaju posebnim saobraajnim organizacijama. Prema tome, kada se govori o saobraajnoj proizvodnji podrazumeva se pod tim odreena vrsta proizvodnje; saobraaj kao samostalna oblast proizvodnje je posebna drutvena organizacija koja se bavi ovom vrstom proizvodnje. To je skup svih preduzea, kompanija, firmi kojima je u drutvenoj podeli rada pripalo bavljenje saobraajnom proizvodnjom. 1.6 Drutvena podela i preraspodela rada unutar saobraaja Drutvena podela rada je trajan proces, ne samo u smislu daljeg ralanjivanjaPoljoprivredni proizvoa prevozi plodove svoga rada do ambara, lekar sam sebe vozi do bolesnika, graanin prevozi kupljeni televizor svojoj kui, itd.2

6

obrazovanih oblasti i grana, ve i u smislu povremene nove preraspodele ranije izvrenih podela sada po izmenjenim merilima. Ovi procesi ne mimoilaze ni saobraaj. Negde od sredine prolog veka poelo je obrazovanje saobraajnih organizacija specijalizovanih za obavljanje prevoza na odreenim vrstama saobraajnica: eleznika preduzea, preduzea pomorskog saobraaja, unutranja plovidba (na rekama, jezerima i kanalima), preduzea drumskog saobraaja, vazduhoplovne kompanije, itd. Videemo kasnije da ovo merilo podele rada (vrsta puta), koje je itav jedan vek bilo praktino osnovno merilo, danas sve vie gubi u svom znaaju. Jedan od znaajnih pravaca drutvene podele rada u saobraaju jeste izdvajanje saobraajnih terminala iz sastava prevoznih organizacija: autobuske stanice, aerodromi, luke, pristanita kao samostalne organizacije opsluuju vei broj prevozilaca, odnosno korisnika prevoza. Zatim, posebna preduzea za pretovar i skladitenje robe u veim lukama i pristanitima ali i na drugim mestima na kojima se javljaju vee potrebe za ovakvim poslovima. Znaajna je i podela rada izmeu preduzea koja eksploatiu vozna sredstva i preduzea koja eksploatiu saobraajnice, posebno u drumskom saobraaju: auto-saobraajna preduzea i preduzea putne privrede3. Pri analizi drutvene podele rada kako izmeu saobraaja i drugih oblasti proizvodnje tako i izmeu pojedinih saobraajnih organizacija preduzea, treba imati u vidu da su u pitanju trajni i istorijski stalno promenljivi procesi. Svaka podela rada znai uu specijalizaciju koja treba da dovede do vee produktivnosti. Meutim, praksa je pokazala da preterivanja krajnosti nisu nikad optimalno reenje. Savremena kretanja u najrazvijenijim delovima sveta ukazuju i na neka druga stremljenja: na integracione procese kojima se obrazuju krupnije i celovitije celine, sposobne da obave i krupnije zadatke u raznim oblastima privrednog i drutvenog ivota. Ovakva stremljenja ne mimoilaze ni saobraaj. 1.7 Specifinosti saobraajne proizvodnje Na osnovne razlike izmeu saobraajne i drugih vrsta proizvodnje u pogledu njene sutine, rezultata, elemenata itd ukazano je u prethodnom tekstu. Saobraajna proizvodnja, meutim, ima jo neke odlike (posebnosti) koje zahtevaju drugaiji nain reavanja mnogih praktinih pitanja iz oblasti ekonomike, planiranja i drugih mera saobraajne politike. Ove posebnosti uslovljene su sinhronizovanou procesa proizvodnje i potronje tj. neodvojivou mesta i vremena proizvodnje i potronje. Ove posebnosti detaljno se izuavaju u odgovarajuim disciplinama saobraajne nauke. Na ovom mestu date su samo neke naelne napomene.

Putna privreda se bavi eksploatacijom puteva organizacijom saobraaja na putevima. Ovde ne spada izgradnja (proizvodnja) puteva. Njome se bavi graevinarstvo. Kao to ni proizvodnja voznih sredstava nije saobraaj nego industrija.

3

7

I Mesto proizvodnje prevoza ne moe se odvojiti od mesta potronje prevoza. Rezultati saobraajne proizvodnje ne mogu se proizvesti na jednom mestu ili u jednom regionu a potroiti na nekom drugim mestu ili u drugim regionu. Drugim reima: proizvodi saobraaja ne mogu se prevoziti4. Znaajnije posledice ove odlike saobraaja su: u mnogim drugim privrednim granama izborom optimalnog mesta za proizvodnju sa stanovita zahteva konkretne proizvodnje5 moe se doprineti pobolja nju kvaliteta proizvoda. U saobraajnoj proizvodnji svako udaljavanje mesta proizvodnje (prevoza) od potreba i zahteva potroaa korisnika prevoza pogorava kvalitet saobraajne usluge. Izbacivanje eleznikih i autobuskih stanica iz centra grada iako najvei broj putnika polazi iz centra ili eli da stigne u centar to je u nekim gradovima Jugoslavije bila tendencija do nedavno, ne moe se smatrati ispravnom politikom. Kod rasporeda stanica javnog masovnog gradskog prevoza veoma je vano da se te stanice to vie priblie potrebama korisnika. Itd. u mnogim drugim privrednim granama, izborom optimalnog mesta proizvodnje pribliavanjem nalazitu sirovina, koncentracijom proizvodnje i sl. moe se uticati na sniavanje trokova proizvodnje. Cena nekog proizvoda odreuje se prema trokovima proizvodnje u optimalnim prostornim uslovima i jednaka je za sve istovrsne (po kvalitetu i drugim svojstvima) proizvode nezavisno od razlika u mestu njihove proizvodnje. Ovo pravilo ne vai za saobraaj. S obzirom na to da saobraaj ne moe da bira svoje mesto proizvodnje ono je odreeno potrebama potronje prevoza prevoz obavljen u prostorno nepovoljnijim uslovima skuplji je od prevoza obavljenog na prostoru na kome su uslovi povoljniji. Tipini primeri za ovo su: razlike u ceni prevoza tereta u uzvodnoj i nizvodnoj plovidbi rekama, razlike u ceni prevoza eleznicom na ravniarskim i brdsko-planinskim prugama, razlike u ceni avio-karta (za istu duinu relacija) u zavisnosti od razlika u popunjenosti aviona na razliitim relacijama, razlike u tarifama taksi prevoza na gradskom i vangradskom podruju, itd. neodvojivost mesta proizvodnje od mesta potronje u velikoj meri ograniava mogunost izvoza i uvoza saobraajnih proizvoda prevoza. Te se mogunosti javljaju samo u delu meunarodnog saobraaja6. Ovo ogranienje utie i na ograniene mogunosti ukljuenja saobraaja u meunarodnu podelu rada, koja inae kao i druge podele rada o kojima smo do sada govorili doprinosi specijalizaciji proizvodnje i porastu produktivnosti rada. neodvojivost mesta proizvodnje od mesta potronje u saobraaju igra veoma veliku ulogu kod planiranja izgradnje saobraajnih kapaciteta, posebno saobraajnica i drugih stabilnih objekata i postrojenja, jer se eventualni vikovi kapaciteta ne mogu koristiti za proizvodnju "za izvoz" niti se nedostaci kapaciteta mogu podmiriti "uvozom" prevoza iz drugih zemalja ili regiona. II. Vreme proizvodnje prevoza ne moe se odvojiti od vremena potronje prevoza. Rezultati saobraajne proizvodnje ne mogu se proizvesti u jednom vremenu a potroiti kasnije u nekom drugom vremenu. Rezultati saobraajne proizvodnje ne mogu se skladititi

Ovu pojavu sreemo i u nekim drugim proizvodnim granama: graevinarstvo, na primer. Odgovarajui klimatski uslovi, vlanost vazduha, sklonosti ljudi, tradicije itd. 6 Prevoz robe jedne zemlje brodovima druge zemlje; prevoz eleznicom strane robe u tranzitu preko teritorije nae zemlje i sl.5

4

8

I ova odlika saobraaja ima znaajne posledice kao to su: kvalitet saobraajne usluge zavisan je u velikoj meri i od toga kada je ta usluga izvrena. Mnogi drugi proizvodi imaju krai ili dui rok trajanja tokom koga odravaju nepromenjenu upotrebnu vrednost. Saobraajnim proizvodima rok upotrebe je odmah, to znai da se prevoz mora obaviti (proizvesti) upravo onda kada je to potrebno. Svako pomeranje unapred ili unazad vremena proizvodnje smanjuje korisnost prevoza, da bi kod veih odstupanja, korisnost potpuno nestala7. vreme proizvodnje utie i na trokove proizvodnje. Zbog toga se proizvoai trude da tako izaberu vreme proizvodnje da se ona ostvari uz najmanje trokove, jer eventualno poveanje trokova izazvano nepovoljnim vremenom proizvodnje ne moe biti ugraeno u prodajnu cenu. U saobraajnoj proizvodnji vreme prevoza bira (zahteva) korisnik prevoza, pa se uticaj vremena proizvodnje (prevoza) na trokove ukljuuje u cenu prevoza. U sluaju nepovoljnog vremena prevoza cene su vie (nona tarifa u javnom gradskom ili auto-taksi prevozu, na primer), a u sluaju povoljnog vremena prevoza cene su nie. Na primer: popustiti za istovremene prevoze vee koliine tereta ili veeg broja putnika pri kojima se postie bolje korienje kapaciteta i nii trokovi: grupna putovanja, arter-letovi i sl. uticaj neodvojivosti vremena proizvodnje od vremena potronje prevoza ima veliki uticaj i na dimenzionisanje kapaciteta u saobraaju. U optem sluaju proizvodni kapaciteti odreuju se prosenim potrebama u potronji. Kada je potronja manja od prosene proizvodi se za skladite a kada je potronja vea od prosene potrebe se podmiruju iz skladita. Takvih mogunosti u saobraaju nema, pa je za dimenzionisanje potrebnih kapaciteta merodavna maksimalna potronja. Kapaciteti za javni gradski prevoz putnika, na primer, odreuju se prema potrebama prevoza "u picu" (jutarnjem kada zaposleni kreu masovno na posao ili podnevnim kada se masovno vraaju kui) jer se te nadprosene potrebe ne mogu podmiriti nikakvim "uskladitenim" prevozom ostvarenim u toku noi kada su potrebe bile male. Naravno, ovo "maksimalna potronja" ne treba shvatiti doslovno. Ponekad emo svesno ii na malo manje kapacitete od maksimalno potrebnih da bi smanjili trokove izgradnje i postojanje vikova neiskorienih kapaciteta izvan "pica", po cenu da kvalitet saobraaja u picu bude neto nii. Ovo naroito u sluaju da se takav "pic" javlja retko (samo uoi velikih praznika, na pr.).

Stizanje pred pozorite posle poetka predstave nema nikakve svrhe. Kanjenje dovoza sirovina do mesta prerade zaustavlja proizvodnju. Itd.

7

9

DODATAK : Pojmovi i termini Re saobraaj potie od obratiti se, obraati se, uzajamno se obraati, saobraati i oznaava neko povezivanje. U najirem smislu koristi se za oznaavanje neke veze meu ljudima, kao to je pravni saobraaj i sl. Slian smisao u srpskom jeziku ima i izraz promet: platni promet, robni promet, itd. Re transport8 u direktnom prevodu znai prenos ili prevoz i sve vie se koristi i u saobraajnoj struci i u saobraajnoj nauci. Uprkos postojanju lepog prevoda koji je sasvim u duhu naeg jezika (prevoz), u struci se preteno koristi termin transport. Za isti pojam prevoz u prethodnom tekstu korieni su izrazi saobraajna proizvodnja odnosno saobraajna delatnost. Korienje ovih izraza neophodno je za razumevanje proizvodonog karaktera pojave, osnosno ekonomskog konteksta saobraaja i transporta, kao i da se naglasi da svaki prevoz nije saobraajna proizvodnja. Da bi to bio, neophodno je da prevoenje ima za cilj promenu mesta i da se upravo tom prilikom zadovoljava neka ljudska potreba stvara upotrebna vrednost9. Izrazi saobraajna proizvodnja i saobraajna delatnost imaju isto znaenje, s tim to izraz proizvodnja koristimo kada elimo da naglasimo sam proces prevoenja, a izraz delatnost kada elimo da naglasimo angaovanje ljudi ili sredstava u ovom procesu. Javni saobraaj i saobraaj za trea10 lica jesu izrazi koji se u praksi koriste za pojam koji smo u ranijem tekstu oznaavali izrazom saobraaj kao samostalna oblast proizvodnje. Ovaj izraz je svakako najprecizniji ali i dosta nepodesan (dugaak) za praktinu upotrebu. Izraz saobraaj za trea lica je krai i podesniji ali, zato i manje precizan, dok je izraz javni 11 saobraaj najkrai i najpraktiniji ali i najneprecizniji. No, ako su nam pojmovi jasni i ako smo uvek u stanju da precizno definiemo i objasnimo njihovu sutinu moemo ih oznaiti i uobiajenim kraim i praktinijim izrazima. Transportna usluga (u ekonomskoj literaturi se vie koristi termin saobraajna usluga) je izraz koji se koristi za oznaavanje prevoza za druge uz naknadu. Inae, ima isto znaenje kao i robna (trina) saobraajna proizvodnja, ili saobraajni proizvod za prodaju. Re usluga u izrazu eli da naglasi da saobraaj obavlja proizvodnju sa predmetima rada koji nisu njegovo vlasnitvo, odnosno da prevozei putnike, vesti ili tuu robu usluuje svoje korisnike. Razvoj podele rada (tehnike i drutvene) unutar saobraaja, te razvoj saobraajne struke i nauke koji prate podelu rada, zahtevali su, posebno u novije vreme, da se nau odgovarajui termini (izrazi) kojima bi se oznaili delovi saobraaja kojima se bave odreeni, ue profilisani, saobraajni strunjaci odnosno

Latinski: trans = preko, portare = nositi, transportare = preko nositi, prevoziti Vonje radi voenja, ili radi isprobavanja ispravnosti vozila, ili radi pobede na auto-moto trkama ili na avio-releju ima neki drugi cilj te moe biti sport ili neto tree ali ne saobraaj, kao i krstarenje brodovima radi boravka na samom brodu a ne da bi se stiglo na odreeno mesto u odreeno vreme. 10 Prvo lice vlasnik prevoznog sredstva; drugo lice prevozilac; tree lice korisnik prevoza. Termini se koriste najee u saobraajnom pravu. 11 "Javni" u smislu: dostupan svakom pod jednakim uslovima.9

8

10

grane i discipline saobraajne nauke. Posebno znaajna, u tom pogledu, jeste potreba da se razlikuju: (1) Sam prevoz prenos, promena mesta ljudima, stvarima i porukama; i (2) kretanje, protok, prolazak, bavljenje saobraajnih sredstava ili tereta, putnika, vesti kroz neku saobraajnicu, vor ili objekat, kao to su: promet robe u skladitu, promet vozova na pruzi, promet putnika na raskrsnici, promet brodova u luci, promet aviona (putnika, tereta) na aerodromu itd. Razlikovanje je utoliko potrebnije, ukoliko je podela rada izmeu organizatora jedne i druge pojave doslednije sprovedena kao to je to sluaj u svim sektorima saobraajne delatnosti - vodnom, drumskom, vazdunom saobraaju, i sada eleznikom: prevozom putnika i tereta bave se brodarska, auto-saobraajna i vazduhoplovna preduzea, a organizacijom kretanja na saobraajnicama i terminalima luka, pristanina, putarska i aerodromska preduzea; parking slube; dravni organi za kontrolu letenja, regulisanje i bezbednost saobraaja i sl; i drugi.

1. Pitanja za proveru znanja 1. U emu se ogleda proizvodni karakter saobracaja? 2. Zbog ega i od kada je saobraaj samostalna privredna delatnost? 3. ta je rezultat saobraajne proizvodnje? U kojim jedinicama se izraava? 4. U kojim iniocima proizvodnje se saobraaj najvie razlikuje od ostalih vidova proizvodnje? 5. Objasniti pojmove naturalne i robne saobraajne proizvodnje. 6. Objasniti pojam i nastanak saobraaja kao samostalne oblasti proizvodnje 7. Objasniti pojam transportna usluga. 8. Nabrojati i objasniti na primerima posledice neodvojivosti mesta i vremena saobraajne proizvodnje i potronje. 2. Tema za diskusiju: Kako razumete pojmove prevoz, transport i saobraaj, mobilnost, saobraajna usluga, javni saobraaj ........ I zadatak za aktivnost na vebama: Napraviti listu sinonima istih izraza za ove pojmove na srpskom i engleskom (stranom jeziku). Napomene: 1.Za ovu temu je potrebno osnovno predznanje o proizvodnji uopte; 2. Izvor i dodatna literatura: Dr Milan Adamovi, UVOD U SAOBRAAJ 1, Saobraajni fakultet, Beograd 2003, strane 7-30; Dr Vladan Boi, Ekonomika saobraaja, Ekonomski fakultet, Beograd 2006.

11